multimedia - cetvrti deo informatika

7/21/2019 Multimedia - Cetvrti Deo informatika

http://slidepdf.com/reader/full/multimedia-cetvrti-deo-informatika 1/21

Слика 1. Битмапирана слика

МУЛТИМЕДИЈА

Назив МУЛТИМЕДИЈА потиче, тј. изведена је, од две латинске речи: multum (много,више...) и me!um (средина, помо"но средство, тачније # оно кроз шта се преносидејство...). $%лтимедија, најкра"е речено, представ&а 'армоничн% елин% састав&ен%%главном од анимаије (покретни' слика), зв%ка (м%зике), граике и текста. *вакисаставни део м%лтимедије појединачно представ&а посе+н% о+ласт примене рач%нара.*тога се и кае да м%лтимедија представ&а 'армоничн% елин% ме-%со+но интегрисани'о+ласти примене рач%нара.

но што краси м%лтимедиј% и налази се % /еној с%штини је активно %че/е. 0итнаставка која прати м%лтимедиј% и /ен развој је рач%нарска опрема. 1а потп%нм%лтимедијални осе"ај, за пра"е/е м%лтимедијалног садраја +ез про+лема, потре+на је,пре свега, квалитетна опрема као и поседова/е квалитетни' програма. 2анас је натришт% прис%тан велики +рој производа разни' произво-ача како % сери 'ардвера такаи % сери сотвера. 3орисник мое иза+рати производ по својој е&и % зависности одсвоји' аинитета и мог%"ности.

4 зависности од намене м%лтимедије корисник мое ода+рати одговарај%"и сотверза анимаиј%, о+рад% зв%ка, граик% и др%го. 1+ог слоености м%лтимедијални'програма, практично ни једна компонента м%лтимедијалне опреме не мое се посе+ноиздвојити и назвати најванијом. 4 прошлости, главни медиј%м за ком%никаиј% сарач%наром с% +или +ројеви и слова. 2анас смо томе додали непокретне слике, покретнеслике и зв%кове % које спадај% и глас и м%зика. *ве ове различите врсте ком%никаије семог% посматрати као различити медиј%ми ком%никаије.

$%лтимедијални 56 је онај који користи више од једног медиј%ма ком%никаије.*адаш/е с'вата/е м%лтимедијалног 56#а значи више од рач%нара који је % мог%"ности даприкае слова, +ројеве, непокретне слике и евент%ално да генерише једноставнезв%кове.

ГРАФИКА

7од појмом граика (енгл. 89;<!=>) подраз%мевамо разне врсте слика, однајједноставнији' ртеа и граика %нкија, преко слоенији' ил%страија, па све донајслоенији' отограија.

4 однос% на то како се представ&а % рач%нар%, граик% делимо на +итмапиран%граик% или растерск% граик% (енгл. ?!tm; 89;<!=>, 9>te9 89;<!=>) и векторск%граик% (енгл. @e=tA9 89;<!=>).

Битмапирана (растерска) графика

7ретпоставимо да је BсмешкоB % гор/ем левом%гл% *л.C. +итмапирана слика. Dко т% слик%%ве"амо, изгледа"е као велики BсмешкоB на деснојстрани, где се види да се слика састоји од ве#ликог+роја мали' разно+ојни' квадрати"а. Dко +и слик%да&е %ве"авали, онда +и видели да се и тиквадрати"и састоје од још ситнији' квадрати"а, ишто +и %ве"а/е +ило ве"е, то +и ти квадрати"и свевише личили на ситне тачкие. На тај начин +и севидело да слика има тачкаст% или растерск%стр%кт%р%, односно да се састоји од великог +роја

ситни' тачака које називамо пикселима.Пиксел (енгл. pixel ) је једна од много#+ројни'

ситни' тачака помо"% који' се слика представ&а %



меморији рач%нара. Eе тачке с% о+ично тако мале и тако +ројне да када се сликаодштампа на папир% или се прикае на екран% рач%нара изгледа као да с% се све онестопиле % глатк% слик%. 2р%гим речима, пиксел се мое с'ватити и као најма/и потп%ниелемент слике, а и сам назив пиксел потиче од енглеског израза B5!=tu9e elemeFtB(Bелемент сликеB). На пример, ако претпоставимо да BсмешкоB на десној страни *л.C.представ&а максимално %ве"а/е BсмешкаB % левом гор/ем %гл%, онда +и пиксели +илисви они разно+ојни квадрати"и на тој слии.

2а +и смо о+јаснили начин како се растерска слика представ&а % меморијирач%нара, размотримо, на пример, слово BGB: G. 7огледајмо га из ве"е +лизине, реимокористе"и л%п%. $и "емо и да&е видети BGB, али рач%нар "е видети нешто више као оноприказано на левој страни *л.H., где I.I пред#став&а н%л% а IJI представ&а једини%. Натај начин "е рач%нар слик% слова BGB запамтити % својој меморији % +инарном о+лик%, каомап% н%ла и јединиа (као на десној страни *лике H). 2р%гим речима, слика "е +ити пред#став&ена као +итмапа, односно мапа +итова. 3ада +%де тре+ало да се та слика исрта наекран%, онда "е рач%нар налоити свом видео систем% да тамо где је K наслика +елипиксел, а тамо где је C рни пиксел.

7рет'одни пример односи се на најједноставнији сл%чај када се ради о рно#+елојслии. 3ада је слика % +оји, онда је сл%чај компликованији, али с% основни принипи

представ&а/а слике % с%штини исти: *лика "е +ити представ&ена као право%гаона шемаквадратни' пиксела, при чем% "е +оја сваког од ти' пиксела +ити описана не помо"% самоC +ита, као што је то +ио сл%чај код рно#+еле слике, ве" неким ве"им +ројем +итова (L,CM или HN) који омог%"ава представ&а/е ве"ег +роја нијанси +оје (види *л.C.).

7рема томе, +итмапа (+итмапирана слика, растерска слика, дигитална слика) семое деинисати као +инарни ајл којим је представ&ена право%гаона шема пиксела, а+оја сваког од пиксела % тој шеми је индивид%ално израена неким +инарним +ројем. Например % OPQ систем% +оја и при R9ue 6AlA9 д%+ини +оја (за дета&није инормаијевидети поглав&е 0оје), за израава/е +оје сваког од пиксела користе се HN +итаSпо L засвак% од основни' +оја (рвен%, зелен% и плав%), што значи да је +оја сваког од пикселаизраена помо"и HN#иреног +инарног +роја. 4 том сл%чај% +итмап% моемо с'ватитикао квадратн% шем% где је % сваком од квадрати"а % тој шеми %+елеен један HN#ирени

+инарни +рој који израава +ој% тог квадрати"а.3валитет +итмапиране слике одре-ен је /еном резол%ијом S %к%пним +ројем

пиксела % тој слии, и д%+ином +оја S +ројем +итова који се користе за представ&а/е+оје сваког од пиксела. На пример, када се за представ&а/е +оја користе HN +ита (што јестандард за све екране почев од CTTU. године), онда се мое до+ити много ве"и +ројнијанси +оја а тиме и много јаснија слика него када се за то користи CM +итова, али ма/и+рој нијанси и сла+ија слика него када се користи NL +итова (те'нички, разлика изме-%HN#+итне и NL#+итне +оје не +и могла да се %очи &%дским оком). *лично, сликарезол%ије MNKVNLK пиксела (дакле, која садри WKX,HKK пиксела) изгледа"е гр%+о %однос% на слик% резол%ије CHLKVCKHN (C,WCK,XHK пиксела).

днос резол%ије и квалитета слике ил%строван је *л.W.

*лика W. 7ример како иста слика мое изгледати % различитим резол%ијама.

На основ% напред реченог се јасно види да је потре+но много више података(односно ве"и ајлови) да +и се представила слика вишег квалитета, з+ог чега се честоприме/%ј% разни методи за компресиј% података да +и се ред%ковала величина ајловаза слике које се ч%вај% % меморији рач%нара. 2а +и се до+или што ма/и ајлови, неке одти' те'ника доводе до г%+итка извесне количине инормаија о слии, што значи да се

г%+и и на квалитет% слике.7остоји велики +рој програма који ради са +итмапираном граиком, ме-% којима с%

најпоп%ларнији YA?e 5<AtA><A;, 6A9el 5<AtA5!Ft и др%ги.

2



ект!рска графика

Zекторска граика (енгл. vector graphics) је такав начин представ&а/а слика где сеслика задаје преко неки' основни' геометријски' о+јеката, као што с% тачке, чија јепозиија задата математичким координатама, и линија (прави' и криви') које повез%ј% тетачке, а које с% задате математичким орм%лама. 3ако "е то +ити %чи/ено зависи одгеометријски' карактеристика слике. На пример, % векторској граии "е слика г%ме+иикла +ити сачи/ена тако што "е математичким орм%лама које опис%ј% кр%ние +итизадате две кр%ние дати' пол%пречника, са заједничким ентром који је задатматематичким координатама, и о+ласт изме-% те две кр%ние "е +ити поп%/енаодговарај%"ом +ојом. 3ада имамо такв% слик%, онда јој моемо ме/ати величин% илиме/ати +ој% +ез г%+итка % /еном квалитет%.

сновна разлика изме-% векторске и растерске граике је % томе што се векторскаграика представ&а као колекија линија, нас%прот растерској граии која сепредстав&а као колекија индивид%ални' пиксела (тачака). 7оследиа тога је да јевекторска граика независна од резол%ије, слик% моемо померати, сма/ивати или%ве"авати до +ило које величине, ротирати, +ојити и штампати % +ило којој резол%ији ада не изг%+имо на /еном квалитет%. Наиме, то мое %радити простом изменом одре-еног+роја параметара % математичким изразима који опис%ј% о+јекте на тој слии, и рач%нар

"е на основ% нови' параметара израч%нати нове позиије ти' о+јеката.$е-%тим, за растерск% граик% то не ваи S она не мое +ити %ве"авана или јој се

пове"авати резол%ија а да се значајно не изг%+и на квалитет%, што се види и из примерадати' на *л.N. и U.

*лика N. 7ример +итмапиранеслике са различитим нивоима %ве"а/а

*лика U. 7ример векторске слике саразличитим нивоима %ве"а/а.

Независност векторски' слика од резол%ије је посе+но вана з+ог чи/ение дасавремени екрани рач%нара типично приказ%ј% XH до CWK пиксела по инч% (55[), док некимодерни штампачи мог% штампати и HNKK тачака по инч% (\5[) и више. 7равити посе+неслике за екран а посе+не за штамп%, или пак посе+не слике за разне типове штампача,+ило +и крај/е неекономично, али % сл%чај% растерске граике то мора да се ради (немора % сл%чај% векторске граике).

7редност векторске граике над растерском је и % томе да с% ајлови % којима сеч%вај% векторске слике о+ично знатно ма/и од ајлова % којима се ч%вај% одговарај%"ерастерске слике. Eо је последиа чи/ение да се при представ&а/% неког граичкого+јекта % о+лик% векторске слике ч%ва само минимална количина инормаија потре+на

за описива/е о+јекта. Eако-е, код векторске граике величина ајла не зависи оддимензија о+јекта који тај ајл представ&а.

]астерска граика је погоднија од векторске за представ&а/е отограија и ото#реалистични' слика, док је векторска граика о+ично погоднија за граички дизајн икориш"е/е са програмима за рач%нарск% припрем% текста за штамп%.

7рактично сви екрани рач%нара представ&ај% слик% % растерском о+лик%, тако дакада на екран% тре+а представити векторск% слик%, она најпре претвара % растерск%слик%, која садри вредности које опис%ј% +ој% сваког пиксела на екран%, та слика сепривремено памти % %н%траш/ој меморији рач%нара и испис%је се на екран% WK или вишеп%та % једној сек%нди. вај пост%пак назива се растери"а#и$а.

Графи%ки ф!рмати

7остоји веома велики +рој граички' ормата (ормата слика). *коро свакаапликаија за рад са сликама има свој сопствени ормат, а постоји и велики +ројормата који нис% везани за неки конкретан програм. Eако-е, на различитим

3



платормама (оперативним системима) користе се различити граички ормати, апостоје и извесни ормати који се мог% користити на више платорми. Наредном та+еломдајемо преглед најпоп%ларнији' ^!FA_> граички' ормата:

`ормат aкстензија^!FA_> Q!tm; .?m;

6Am;ube9@e P[c (P9;<!=> [Fte9=<F8e cA9mt) .8!d

5fP (A!Ft 5<AtA89;<!= fV;e9t> P9Au;) .g;8 .g;e85A9t?le het_A9i P9;<!=> .;F8R[cc (R8 [m8e c!le cA9mt) .t!d .t!dd

^!FA_> jetd!le ._md fF=;>ulte 5A>tb=9!;t .e;>

YA?e5<AtA><A; .;> .;6A9el\OY^ .=9

6A9el 5kR#5Y[hR .=;tYutA6Y\ .Vd ._=

j=9Ame! c9ee<F .d<YA?e [llu>t9tA9 .!

1а кориш"е/е слика на ^е?#%, али и ван тога, веома је вано да ајлови којисадре те слике +%д% што ма/и, како +и се што +ре преносили кроз мре%. 1ато постојивише граички' ормата који % се+е %к&%ч%ј% и разне те'нике за компресиј% слике.3омпресијом слике се +итно сма/%је величина одговарај%"и' ајлова, %з не тако великиг%+итак на квалитет% слика. Најпоп%ларнији такви ормати с% P[c и 5fP, а % послед/евреме све је поп%ларнији 5hP.

&' (&*+,-./ '012.,*032 45*1)

P[c (>i9eFA A P9;<!=> [Fte9=<F8e cA9mt) је растерски граички ормат који је% вео#ма широкој %потре+и на ^е?#%, како за представ&а/е слика, тако и запредстав&а/е анимаија.

P[c ормат је CTLX. године %вела компанија 6Am;ube9@e. 7остао је веома поп%ларанз+ог кориш"е/а no^ алгоритма за компресиј% података, вероватно нај+о&егкомпресионог метода, који је знатно еикаснији од компресиони' метода који с% пре тогакориш"ени. 3ориш"е/е овог ормата довело је до тога да с% и релативно велике сликемогле да се превед% % слик% која +и са +ило ког места на pнтернет% могла да +%деприв%чена % раз%мном временском интервал%, чак и са спорим модемима.

4потре+ом овог ормата слика се мое направити да +%де испреплетена (енгл.Interlace i!age), што значи да "е се слика приказати тако што "е се исписивати сваки/ен четврти ред, затим по четвртина преостали' редова, и тако редом, све док се неиспише ела слика. Eако се слика наизглед појав&%је % ниској резол%ији, а затим сепостепено изоштрава, док се ела не појави на екран%. 7редност оваквог начинаприказива/а слика је % томе што слик% видимо раније него што је сл%чај са о+ичним

сликама, односно моемо је препознати чак и када је само делимично прив%чена са ^е?#а. Eако-е, %потре+а P[c ормата омог%"%је и прав&е/е транспарентни' слика (енгл.t9F>;9eFt !m8e), тј. слика са провидном позадином. ]азлика изме-% о+ични', нетранспарентни' слика, и транспарентни' слика ил%стрована је *л.M. и X. 3од нетранспарентне слике на *л.M., позадина слике закла/а позадин% стране, и ако је сликапостав&ена испред текста или неког др%гог о+јекта на страни, не транспарентна слика "ега заклонити. *а др%ге стране, слика приказана на *л.X. је транспарентна, што значи да

је /ена позадина провидна и кроз /% се мое видети позадина стране, и ако је такваслика постав&ена испред текста или неког др%гог о+јекта на страни, тај о+јекат "е севидети испод провидног дела слике. 3ао што се види из примера на *лии X,транспарентност дозво&ава сликама да имај% о+лик који не мора +ити право%гаон.

4



*лика M. 7ример о+ичне,нетранспарентне слике

*лика X. 7ример транспарентнеслике

3од нетранспарентне слике на *л.M., позадина слике закла/а позадин% стране, иако је слика постав&ена испред текста или неког др%гог о+јекта на страни,нетранспарентна слика "е га заклонити. *а др%ге стране, слика приказана на *л.X. јетранспарентна, што значи да је /ена позадина провидна и кроз /% се мое видетипозадина стране, и ако је таква слика постав&ена испред текста или неког др%гог о+јектана страни, тај о+јекат "е се видети испод провидног дела слике.

3ада је ^A9l ^!e ^e? стекао поп%ларност, P[c је постао један од два орматаслика % општој %потре+и на pнтернет%, заједно са 5fP орматом. $ноги ^е?#читачи % товреме нис% подравали ниједан др%ги граички ормат, да +и о+ес'ра+рили ^е?#дизајнере да користе ајлове ве"е но што је то неоп'одно. 3омпаније које с% правилепрограме који слике преводе % P[c ормат морале с% за то да плате, али P[c је +ио % такоширокој %потре+и да ве"ина ти' компанија није имала др%гог из+ора осим да плати.$е-%тим, потре+а за новим орматом са ма/е законски' рестрикија (као и ма/ете'нички' рестрикија, поп%т ограниче/а % +рој% +оја) довела је до развоја тре"егормата S 5hP S који је постао општепри'ва"ен на ^е?#%.

qак и са општим напретком % +рзини протока инормаија на pнтернет%, величинаајлова је и да&е +ила одл%ч%ј%"и моменат при из+ор% граички' и др%ги' ормата за^е?. Zелике ^е?#стране имај% негативан еекат на кориснике +%д%"и да се спорије%читавај%, а ск%п&е с% за /и'ове власнике који пла"ај% по мега+ајт% када сао+ра"ај

пре-е одре-ени ниво. *тога је P[c све до данаш/и' дана остао један од најоми&енији'граички' ормата за кориш"е/е на ^е?#странама.

P[c ормат има још једн% велик% предност S он је једини опште кориш"ениграички ормат који подрава прав&е/е анимаија, и веома %спешно се користи заправ&е/е мали' анимаија и кратки' илмова ниске резол%ије за ^е?#стране.Dнимаије % P[c ормат% познате с% као анимирани P[c (енгл. F!mte P[c). Dнимаиј% %P[c ормат% заправо чини неколико о+ични' слика, названи' оквирима (енгл. d9me)анимаије, које се великом +рзином испис%ј% једна за др%гом на екран%, што ствара%тисак да се слика покре"е. 7рограмима за рад са анимираним сликама мое сеподешавати којом +рзином "е се исписивати оквири, колико п%та "е се ела анимаијапонав&ати и слично. На *лии L. дат је пример анимаије % P[c ормат% са L оквира.

*лика L. квири анимаије % P[c ормат%

678& (64-01 7,4143*+,-. 89+21/ &4:+)

5fP је широко кориш"ен стандардни метод за компресиј% отограски' слика.`ормат граички' ајлова који %потре+&авај% т% компресиј% тако-е се назива 5fP, и ти

5



ајлови о+ично имај% наставак .g;e8, .gd!d, .g;8, .5P или .5f, мада је .g;8 најчеш"и насвим рач%нарским платормама. *ам назив 5fP потиче од назива гр%пе експерата која је+ила зад%ена да креира тај стандард S A!Ft 5<AtA89;<!= fV;e9t> P9Au;.

7осматран као граички ормат, 5fP је као и P[c и 5hP растерски граичкиормат. 5fP је нај+о&и ормат за представ&а/е отограија и слика реалистистични'сена са глатким варијаијама % тон% и +оји. 4 таквим сл%чајевима 5fP ради много +о&еод др%ги' компресиони' метода, а даје слик% која веома до+ро изгледа и много јеквалитетнија од слика до+ијени' применом неки' др%ги' општи' метода, као што је P[c#компресија. 1+ог тога 5fP представ&а главни ормат који се користи за ч%ва/е и преносотограија п%тем pнтернета.

7;& (741*<=2 ;21>4? &*+,-./)

5hP (скра"ено од 5A9t?le het_A9i P9;<!=>) је релативно нов растерски граичкиормат који постаје све поп%ларнији на pнтернет% и св%да др%где.

pдеја о креира/% 5hP ормата појавила се када је компанија rF!>s> о+јавила да "епатентирати no^ алгоритам за компресиј% података који користи P[c ормат, што +изначило да +и произво-ачи сотвера % коме се користи P[c морали да пла"ај% закориш"е/е no^ алгоритма. 1+ог тога је 5hP ормат +азиран на др%гом метод% за

компресиј% података, познатом као делаија, који није патентиран, тј. нијекомеријалан. *а др%ге стране, задатак 5hP ормата +ио је и да %клони неке недостаткеP[c ормата и омог%"и представ&а/е слика са ве"ом д%+ином +оја и др%гим ваниминормаијама.

P[c ормат је дозво&авао да делови слике +%д% транспарентни, али се понекадпоказивало да је /егов метод недово&ан, јер је индивид%алним пикселима дозво&авао да+%д% или потп%но прозирни или потп%но непрозирни. 5hP ормат тако-е подраватранспарентност, али %води и новин% која дозво&ава још један вид транспарентности,где пиксел мое +ити и делимично прозиран, али та новина ни до данас није дово&нокориш"ена. 4 поре-е/% са P[c орматом, 5hP ормат дозво&ава кориш"е/ене%поредиво ве"е д%+ине +оја, која иде до кориш"е/а и NL#+итне +оје (мада се % ве"инисл%чајева кориш"е/е HN#+итне или WH#+итне +оје показало дово&ним). 3од ве"ине слика,

5hP омог%"%је ве"% компресиј% него P[c, али понекад мое да произведе и неоправдановелике ајлове. 2од%ше, често се мое срести миш&е/е да "е слика % 5hP ормат% +итиве"а од исте те слике % P[c ормат%, што је погрешно јер се г%+и из вида да је слика %P[c ормат% L#+итна, а слика % 5hP ормат% је HN#+итна.

Уп!ре@еAе &'B 678& и 7;& ф!рмата

*%штинска разлика изме-% P[c, 5fP и 5hP ормата леи % д%+ини +оја кој%подравај%. P[c је L#+итни ормат и омог%"%је кориш"е/е највише HUM +оја, док 5fP и5hP подравај% HN#+итне +оје (штавише, 5hP ради и са WH#+итним и NL#+итним +ојама),па дакле, омог%"%ј% кориш"е/е више од CM милиона +оја. 3ако, при томе, 5fP посед%јенај+о&и алгоритам за компресиј% када је % пита/% компресија отограија, то је 5fP

нај+о&и ормат за представ&а/е дигитални' отограија и др%ги' ото#реалистични'слика. $е-%тим, 5fP не мое до+ро извршити компресиј% велики' о+ласти са истом+ојом, док с% P[c и 5hP тако дизајнирани да веома %спешно комприм%ј% слике којесадре велике +локове исте +оје или мотиве који се понав&ај%. 7рема томе, за таквеслике нај+о&е је користити P[c или 5hP ормат, при чем%, ако се ради о слии са малим+ројем +оја (ма/е од HUM), нај+о&е је користити P[c. 1+ог свега тога, ве"ина лого#а играички' елемената за дизајнира/е ^е?#страна ради се % P[c или 5hP ормат%.

Недостатак 5fP ормата % однос% на P[c и 5hP ормат је и % томе што 5fP неподрава испреплетане, транспарентне и анимиране слике. *ве то подрава P[cормата, али, као што смо напред ве" рекли, 5hP ормат даје +о&е рез%лтате %представ&а/% испреплетани' и транспарентни' слика, поред ве" помен%те чи/ение даомог%"ава кориш"е/е далеко ве"ег +роја +оја и даје +о&е рез%лтате % компресији слика.P[c је и да&е непревази-ен по пита/% представ&а/а анимирани' слика. $е-%тим, иманаговештаја да "е се %скоро појавити прошире/е 5hP ормата, такозвани D5hP ормат,% коме "е се мо"и представ&ати и анимиране слике.

6



На крај% истакнимо и то да смо % прет'одном текст% о+ра"али па/% само на онеормате помо"% који' се мое вршити компресија слика. $е-%тим, % неким сл%чајевиманије толико +итно сма/ити величина ајла % коме се слика ч%ва колико је вано да слика+%де +рзо приказана на екран%. Eакав је сл%чај, на пример, када креирамо слик% закориш"е/е % неком рач%нарском програм%. Eада је +о&е користити неки граичкиормат где нема компресије, реимо ^!FA_> +итмап ормат (са наставком .?m;).

ТЕКCТ

Dсн!Eе тип!графи$еFGтампа

тампа је инд%стријски проес репрод%кије копијатекста и слика, типично мастилом на папир%, кориш"е/емштампарски' преса. тампа је први п%т откривена иразвијена % 3ини, где је примитивно штампа/е %з помо"дрвени' +локова кориш"ено још % M. век% пре нове ере.Најстарија сач%вана штампана к/ига је +%дистичка светак/ига \!mAF but9, штампана LML. године нове ере нештонапреднијом +лок штампом. 7рв% слово#слагачк% штампарск%прес% пронашао је 5! b<eF8 CKNK. године, док је прваметална слово#слагачка штампарска машина констр%исана %

3ореји CNKW. године. 2о CH. и CW. века +ројне Dрапске и3инеске +и+лиотеке поседовале с% на десетине 'и&ада штампани' к/ига.

7остоји мало директни' доказа, али је веомавероватно да је 3инеска штампарска те'нологија дошла доaвропе трговачким везама које с% ишле преко pндије иDрапски' зема&а. Немачки проналазач A<F PuteF?e98(A<FF PuteF?e98, CWTL S CNML) развио је CNNK. годинештампарск% те'нологиј% која се заснивала на слага/%ре&ени' типограски' знакова изливени' од метала и накориш"е/% %&аним мастила. ва те'нологија се веома +рзопроширила по осталим aвропским зем&ама и Dмерии,доневши до праве револ%ије % шире/% зна/а.

*лово#слагачка штампа (енгл. lette9;9e>> ;9!Ft!F8) +азирана је на најстаријојштампарској те'нии код које се ре&ена површина премае мастилом и онда притиснена равн% површин%, после чега на тој равној површини остаје инверзна слика ре&енеповршине. 4 раној 3инеској штампи за то с% кориш"ени дрвени +локови % које с%ре&ено изрез+арени знаи или слике. Zеома значајан напредак % штампарској те'ниипостигн%т је када је за сваки типограски (штампарски) знак почела да се користипосе+на метална плочиа са тим знаком на се+и (*л. C.). 7лочие с% слагане једна додр%ге % оквире (*л. H.), а оквири с% постав&ани % штампарск% прес% (*л. W.#N.). сновнапредност оваквог начина штампа/а +ила је % томе што с% се плочие са тим знаимапосле штампа/а могле извадити из оквира да +и се касније поново користиле.%тен+ергова машина +ила је дрвена преса код које је површина типограски' знакова

премазивана мастилом, папир се па&иво сп%штао на оквире са знаима, а потом се томдрвеном пресом папир притискао на оквире како +и на /ем% остао отисак типограски'знакова (*л. U.).

7

Сл. ". Сла#а$% пл&'и(а ) &к*ир

Сл. 1. +ип&#ра,ски -на(и на

м%талним пл&'и(ама



Сл. /0. &ста*2а$% &к*ира ) пр%с)

3асније с% дрвене пресе заме/ене много +о&им и +рим металним и а%томатскимштампарским пресама, али је принип /и'овог %нкиониса/а остао исти (*л. M.).

4потре+а рач%нара за о+рад% текста и припрем% за штамп% довела је до нове

револ%ије % штампарској инд%стрији и издаваштв%, али је, % с%штини, основни принипостао исти. Наиме, као што словослагач слае плочие са типограским знаима %штампарски оквир, исто тако при о+ради текста рач%нар заправо слае једн% до др%гесличие које представ&ај% типограске знаке, такозване глиове (енгл. 8ls;<),ормирај%"и на тај начин комплексне дигиталне слике које представ&ај% читаве страниетекста. 3ада тако припрем&ен текст елимо да прикаемо на екран% рач%нара или да гаодштампамо на папир%, ми заправо приказ%јемо, односно штампамо, дигиталне слике којепредстав&ај% стране тог текста.

Сл. 3. рин(ип ,)нк(и&нисана 4тампарск% пр%с%

*%штинска разлика изме-% класичне припреме за штамп% и припреме на рач%нар% је% томе што с% рач%нари слага/е текста %чинили много лакшим, +рим и јетинијим, што

је послед/и' деенија довело до огромног пораста +роја штампани' к/ига и др%ги'п%+ликаија.

4 штампарској терминологији, колекија глиова, сличиа које представ&ај%типограске знаке одре-еног дизајна, назива се онт. *ам назив онт води порекло одречи dAuFt, која представ&а скра"ени% од ts;e dAuF9s, и потиче из времена када с%

штампарска слова (енгл. tu;e) изливана од олова % ливниама (енгл. 5o6nr7 ). 3ако кодрач%нара глиови представ&ај% дигиталне сличие типограски' знакова, то се т% онтмое с'ватити и као датотека која % се+и садри све те дигиталне сличие.Eрадиионално, онт се карактерише величином (преизније висином), де+&ином истилом знакова који га чине. 2изајн сваког знака % том онт% мора да %зме % о+зир сваова три актора.

Dсн!Eни тип!графски п!$м!Eи

*ери представ&а мали %крас на крај% потеза којим се испис%је слово и према томеда ли слова % одре-еном онт% посед%ј% сери или не онтови се мог% поделити насерине онтове и санс#сери (+ез#серине, од `ран%ског >F>: B+езB) онтове. *анс#сери онтови с% тако-е познати и као 89Ate>vue (или, Немачки, 89Ate>i).

*анс#сери онт

8

Сл. 8. 9)т%н:%р#&*а ма4ина



*ерини онт

*л. X. 4поре-е/е санс#сери и серини' онтова

7рис%ство или одс%ство сери#а је само један од многи' актора о којима водиморач%на када +ирамо који "емо онт користити. *матра се да "е текст %ра-ен онтом са

сериом +ити лакши за чита/е приликом д%ег чита/а од истог текста %ра-еног санс#сери онтом. *т%дије тог еномена дала с% двосмислене рез%лтате који с%гериш% да јето %главном последиа тога да с% &%ди више навикли на онтове са сериом. 3ао поправил%, штампане п%+ликаије поп%т дневни' новина и к/ига скоро %век користе серионтове, макар за тело текста. ^е? сајтови најчеш"е не спеииирај% онт, простоостав&ај%"и да се онт одреди % склад% са подешава/има ^е?#читача корисника, алиони који то чине, најве"им делом користе модерне санс#сери онтове каква је Zердана.Zер%је се да с%, с%протно сл%чај% штампаног материјала, санс#сери онтови лакши зачита/е на екран% рач%нара од онтова са сериом.

Пр!п!р#и!налн!ст

`онт чији глиови имај% различит% ширин% назива се пропорионални онт (или

онт промен&иве ширине, енгл. ;9A;A9t!AFl dAFt или @9!?le#_!t< dAFt), док се онт чијисви глиови имај% ист% ширин% назива непропорионални онт (или онт икснеширине, енгл. ;9A;A9t!AFl dAFt, mAFA>;=e dAFt или d!Ve#_!t< dAFt).

*л. X. 4поре-е/е онтова иксне и промен&иве ширине

1а пропорионалне онтове се генерално сматра да лепше изгледај% и лакши с% зачита/е, па стога представ&ај% најчеш"е кориш"ен тип онтова % проесионалноп%+ликованом штампаном материјал%. pз истог разлога, такви онтови се %потре+&авај%и код граички' кориснички' интерејса ве"ине рач%нарски' апликаија, ме-% којима с%граички кориснички интерејси текст проесора и ^е?#читача. pпак, многипропорионални онтови садре и иг%ре иксне ширине, што омог%"%је да се, например, равнај% колоне.

4 неким сл%чајевима, онтови иксне ширине с% +о&и од онтова промен&ивеширине, јер се код /и' карактери мог% поравнавати % лепе, %редне колоне. 3ласичнеме'аничке писа"е машине, као и рач%нарски дисплеји који раде % текст%алном о+лик%рада (тј. код који' не постоји граички кориснички интерејс) користе иск&%чиво

онтове иксне ширине. Eако-е, и многи рач%нарски програми који користе текст%ално#+азиран интерејс с% кониг%рисани тако да користе само онтове иксне ширине. 2вареда текста % непропорионалном онт% приказа"е се са истом ширином, док два редатекста % пропорионалном онт% "е имати радикално различите ширине. Eо је зато штоглиови широки' знакова (^woj\kr) за%зимај% ве"% ширин%, док глиови %ски'знакова (!tlxyCz[) за%зимај% ма/е када се користи пропорионални онт (*л. X.).

Метрика ф!нта

сновна линија (енгл. ;aseline) текста је имагинарна 'оризонтална линија на којојлеи ве"ина типограски' знакова, ако не и сви. 3од неки' од ти' знакова, деловиглиа, названи дисендери (од енгл. <escen S сп%стити се, си"и), лее испод основнелиније текста. ]астоја/е изме-% основне линије и најниег десендера назива се

сп%шта/е (issent ). 4 латиничном, грчком и "ириличном писм%, растоја/е изме-% основнелиније и вр'а неки' мали' слова, као што је слово V, назива се V#висина (енгл. V#<e!8<t).3од велики' слова, као и код неки' мали' слова, делови глиова, такозвани асендери (оденгл. Y>=eF S поди"и се, попети се), %зди% се изнад V#висине. ]астоја/е изме-%

9



основне линије и вр'а највиши' знакова назива се >>eFt (подиза/е). Y>=eF и <escen мог% али не морај% да % се+е %к&%че растоја/е које се додаје са акентима идијакритичким знаима.

*л. L. 2исендери. *л. T. Dсендери.

*л. CK. сновна линија, Y>=eF, \e>=eF и V#висина

Zисина асендера мое имати драматичан еекат на изглед и чит&ивост онта.днос изме-% V#висине и асента се често користи за карактеризаиј% типограски'писама.

Фамили$е ф!нт!Eа

7ошто је током векова креирано о+и&е онтова, то се они %о+ичајено према свомизглед% категориз%ј% % неколико амилија онтова. Eа категоризаија % неком поглед%осликава и историјски развој типограски' писама. *а најопштије тачке гледишта, мог%се разликовати г!тски (енгл. ;lac= letter ), серифни, сансFсерифни и Hек!ратиEниф!нт!Eи.

Г!тски ф!нт!Eи (gotica) представ&ај% најстарије онтове, који се користе још одсамог проналаска штампарски' машина, а потич% од готске калиграије тог времена.

д сви' готски' онтова, текст%алис (или стари енглески, енгл. >ext6al !> или ?l @nglish) највише личи на текст%ре калиграије која се користила код р%чно преписивани'к/ига из тог времена % 1ападној aвропи, а креирао га је Gо'ан %тен+ерг за штампа/е0и+лије. b=<_?=<e9 онтови с% +или доминантни % Немачкој % период% изме-% CNLK. иCUWK, и наставили с% да се повремено користе све до HK. века. На пример, сва дела$артина {%тера (j9t!F nut<e9), зачетника и во-е 7ротестантског реорматорскогпокрета, као и Dпокалипса Yl?9e=<t \|9e#а из CNTL. године, штампана с% тимтипограским писмом. ви онтови с% вероватно први п%т кориш"ени од стране A<FFe>Q}mle9#а, штампара, CNXH. године. 7орекло имена нејасно. 7ретпостав&а се да потиче одимена села b=<_?=<, % коме је, вер%је се, ивео и радио словолива који је креираоово типограско писмо. Најпознатији ме-% готским онтовима с% ракт%ре онтови, којис% се појавили када је император $аксимилијан [ (CNTW#CUCT) %становио сериј% к/ига и

дао да се ново типограско писмо креира спеијално за то. ви онтови с% +или % веомаширокој %потре+и % Немачкој све до CTNH. године, када с% и' за+ранили наисти.

Rei>tul!> ~@?<e9 c9itu9

*л. CC. отски онтови

Cерифни ф!нт!Eи, понекад названи и романски (енгл. 9AmF), мог% се сврстати %четири главне гр%пе.

10



]енесансни (или Aarale ?l st7le) онтови, са незнатним разликама % де+&ини%н%тар сваког глиа. 4 ов% категориј% спадај% онтови P9mAF и 5lFt!FA.

0арокни (или >ransitional ) онтови, где де+&ина %н%тар сваког глиа мое знатнода варира. E% спадај% онтови Q>ie9@!lle, R!me> OAmF и др%ги. *авремена верзија овогзад/ег онта је R!me> he_ OAmF.

•ласиистички (или <ionne, Boern) онтови, са најве"им варијаијама % де+&ини

%н%тар сваког глиа. На појав% ови' онтова %тиало је %во-е/е инији' те'ника заливе/е штампарски' слова средином CL. века. вде с% %к&%чени онтови QAAF!, 6eFtu9sb=<AAl?AAi и др%ги.

$одерни онтови, посе+но они дизајнирани превас'одно за декоративне свр'е, сечесто не мог% сврстати нити % једн% од напред наведени' категорија. На пример, серинионтови какав је OA=i_ell изгледај% вештачки, са скоро право%гаоним о+лиима.

R!me> he_ OAmF QAAF! OAi@el

*л. CH. *ерини онтови

CансFсериф ф!нт!Eи представ&ај% релативно нов еномен % историјидизајнира/а типограски' знакова. 7ојавили с% се негде почетком CT. века, и најчеш"ес% кориш"ени за натписе, заглав&а и др%ге сит%аије где је императив на јасномзначе/%, односно истиа/% нечег, а не за'тева се чита/е велики' комада текста.

*анс#сери онтови се мог% сврстати % четири главне гр%пе:

ротескни онтови (ArotesC6e), где спадај% најранији санс#сери онтови, као штос% P9Ate>vue или OAsl PAt<!=.

Ново#гротескни онтови (heA#grotesC6e), модерног дизајна, као што с% онтовиbtF9, kel@et!=, Y9!l и rF!@e9>.

€%манистички онтови, какви с% O!l_s ts;e, P!ll bF> или c9ut!8e9.

еометријски онтови, као што с% cutu9 или b;9tF.

4 категориј% санс#сери онтова спадај% и др%ги поп%ларни онтови, као што с%, например, ;t!m, R<Am и e9F.

Y9!l c9ut!8e9 cutu9

*л. CW. *анс#сери онтови

Битмапирани и Eект!рски ф!нт!EиI сим подела о којима је +ило речи %прет'одном текст%, онтове моемо поделити и према томе како с% представ&ени %рач%нар%. 4 том смисл% разлик%јемо две категорије онтова: +итмапиране и векторскеонтове.

3од +итмапираног онта сваки гли је сличиа која је исртана од ситни' тачкиа,односно квадрати"а, које називамо пиксели, као што је приказано на *л. CN. ваквионтови се понекад називај% и растерским онтовима.

11

http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Grotesque_(typeface)&action=edit

http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Royal_Gothic&action=edit

http://en.wikipedia.org/wiki/Gill_Sans

http://en.wikipedia.org/wiki/Frutiger

http://en.wikipedia.org/wiki/Futura_(typeface)

http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Grotesque_(typeface)&action=edit

http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Royal_Gothic&action=edit

http://en.wikipedia.org/wiki/Gill_Sans

http://en.wikipedia.org/wiki/Frutiger

http://en.wikipedia.org/wiki/Futura_(typeface)



*л. CN. pзглед глиа код +итмапираног онта (на слии десно је /егов %ве"ан део)

*а др%ге стране, код векторски' онтова, који се називај% и конт%рни онтови(енгл. Autl!Fe dAFt), опис%ј% се конт%ре глиова. 3онт%ра сваког појединачног глиаопис%је се тачкама, задатим математичким координатама, и линијама које спајај% тетачке, задатим математичким орм%лама (види *л. CU.).

*л. CU. pзглед конт%ре глиа код векторског онта

pначе, подела онтова на +итмапиране и векторске потиче од општије поделеграике на +итмапиран% (растерск%) и векторск% граик%, о чем% "е +ити речи касније.

Битмапирани ф!нт!Eи изгледај% нај+о&е % својој природној величини. 3ада се %+итмапираном онт% знакови %ве"авај% или сма/%ј%, онда долази до извесног г%+итка %квалитет% и они постај% рекасти и наз%+&ени, као што се види на *л. CN. Eа рекавостсе мое %клонити посе+ним пост%пима, али и тада квалитет није такав какав дај%векторски онтови. 1наи код векторски' онтова мог% се %ве"авати или сма/ивати досваке величине, или +ило како др%гачије трансормисати, много једноставније негознакови код +итмапирани' онтова. Eо даје и много атрактивније рез%лтате, али за'тевамного више рада проесора. 3ада текст %ра-ен векторским онтовима елимо даприкаемо на екран% или одштампамо, тада се из векторски' деиниија знаковагенериш% слике S +итмапа ти' знакова. Eај пост%пак се назива растеризаија, и о+ав&асе % позадини тек%"и' дога-аја на рач%нар%.

ПрEи Eект!рски ф!нт!Eи, које је креирала је компанија YA?e bs>tem> CTLK#ти'година, познати с% под називом Rs;e C онтови. Eи онтови с% и данас % широкој%потре+и, али % најширој %потре+и с% R9ueRs;e онтови који с% крајем CTLK#ти' и

почетком CTTK#ти' година креирани % компанијама Y;;le и j!=9A>Adt.Припрема H!кJменатаI 7рипрема док%мената (или слага/е текста, енгл.

ts;e>ett!F8) о+%'вата презентаиј% текст%алног материјала % естетској орми на папир%или неком др%гом медиј%м%.

DKраHа текстаI Eекст#проесори (енгл. teVt ;9A=e>>A9 или ^A9 ;9A=e>>A9), познатии као системи за припрем% док%мената (енгл. \A=umeFt ;9e;9t!AF >s>tem), с% програмикоји се користе за прод%киј% сваке врсте материјала предви-еног за чита/е са екранаили штампа/е. Zе"ина од /и' с% мо"ни програмски системи који се састоје од једног иливише програма који мог% произвести свак% ком+инаиј% текста, ртеа и отограија. 1аразлик% од прво+итни' текст#проесора, који с% означавали делове текста ради каснијегорматира/а, савремени текст#проесори користе све предности граички' кориснички'интерејса (енгл. P9;<!=l u>e9 !Fte9d=e, или Pr[), који омог%"%ј% да када се док%ментприкае на екран% рач%нара изгледа исто, или +ар врло слично, као када се одштампа напапир%.

12



7рипрема док%мената %з помо" текст#проесора омог%"%је о+ав&а/е многи'послова које је незамисливо о+авити +ез %потре+е рач%нара, као што с% а%томатскогенериса/е садраја док%мента и индекса појмова, са %к&%ченим +ројевима страна,кориш"е/е %накрсни' реерени (енгл. =9A>> 9ede9eF=e) и слично.

Eекст#проесори тако-е мог% вршити и провер% правописни' и граматички' грешака.2од%ше, до сада с% текст#проесори који се код нас користе то чинили %главном коддок%мената написани' на енглеском језик%, али с% данас код нас све више % %потре+и ипрограми прилаго-ени док%ментима на нашем језик%.

7ретеча текст#проесора с% текст#едитори, програми који с% пр%али мог%"ности за%ноше/е текста и измен% садраја док%мената, али не и директн% подршк% за /и'овоорматира/е. Eекст#едиторе данас користе %главном програмери и дизајнери ^е?#сајтова за креира/е и модиикова/е рач%нарски' програма, и администраторирач%нарски' система за креира/е и модиикова/е кониг%раиони' ајлова.

сим текст#едитора и текст#проесора, моемо разликовати још једн% сродн% гр%п%програма S програме за стоно издаваштво (енгл. e>itA; ;u?l!><!F8 ;9A89m>). ни с%спеијално дизајнирани да омог%"е %ре-ива/е изгледа док%мената, али имај% %главномограничен% подршк% за /и'ово едитова/е. Eипично, програми за стоно издаваштводоп%штај% корисниима да % /и' %вез% текст који с% %нели кориш"е/ем текст#едитора

или текст проесора.Eекст#проесор који је код нас % најширој %потре+и је j!=9A>Adt Â9, од текст#

едитора при стандардној инсталаији ^!FA_> оперативни' система %век је прис%танhAte;, а од програма за стоно издаваштво најпоп%ларнији с% wu9iJ59e>> и YA?e[F\e>!8F.

Eермин текст#проесор измиш&ен је % [Qj#% CTMK#ти' година, и % то до+а се односиона елок%пн% пословн% опрем% која се користила % рад% са текстом. 7рви системи зао+рад% текста који с% текст приказивали на екран% са катодном еви појавили с% сесредином CTXK#ти' година, када је термин текст#проесор почео да се користи за таквесистеме. 3оначно, са појавом персонални' рач%нара, почетком CTLK#ти', јавили с% се ипрограми за о+рад% текста прав&ени за персоналне рач%наре, па се термин текст#

проесор временом %место за 'ардвер почео да користи за такве програме.3асне CTLK#те године донеле с% ласерске штампаче, нови ‚типограскиƒ прист%п

рач%нарској о+ради текста, оличен % ^„b[^„P илозоији, који користи +итмапираниприказ текста са много+ројним онтовима, и граичке корисничке интерејсе. *ве то с%нарочито поп%ларисали j!=9A>Adt Â9 и j= 9̂!te (текст#проесор за j=!FtA><оперативни систем), који представ&ај% прве праве ^„b[^„P текст#проесоре који с%постали познати широким масама корисника.

j!=9A>Adt Â9 је данас доминантан текст#проесор, посе+но % канеларијској%потре+и, а ^о9 док%мент ормат (\6) постао је стандард који морај% да подре свиконк%рентни сотверски производи који еле да %-% % широк% канеларијск% %потре+%.

Електр!нск! и"HаEаGтE!I aлектронско издаваштво (енгл. electronic p6Dlishing, или

e#;u?l!><!F8) односи се на п%+ликова/е електронски' к/ига и часописа, као и развојдигитални' +и+лиотека. 3ако се електронске к/иге и часописи % најве"ем +рој% сл%чајевадистри+%ирај% п%тем pнтернета, то се као синоними за електронско издаваштво користе иназиви AFl!Fe издаваштво (енгл. Fl!Fe ;u?l!><!F8) и ^е? издаваштво (енгл. EeD

p6Dlishing).

Електр!нске пJKлика#и$еI 4 најопштијем смисл%, електронски док%мент илиелектронска п%+ликаија представ&а свак% текст%алн% инормаиј% за+елеен% %дигиталном ормат% која се мое читати %з помо" електронски' средстава, нештоелектронско што репрезент%је речи, +инарн% (дигиталн%) верзиј% штампаног док%мента.aлектронски док%менти постали с% поп%ларни пре свега з+ог своје додатне%нкионалности, на пример з+ог мог%"ност лаког претраива/а текста, као и з+огпреносивости.

Уп!ре@еAе са Gтампаним пJKлика#и$амаI Gедна од основни' предностиелектронски' п%+ликаија % однос% на оне штампане леи % томе да се на веома маломпростор% мое ч%вати огромна количина електронски' док%мената. На пример, отприлике

13



UKK просечни' електронски' к/ига се мое сместити на један 6\, што је еквивалентносо+и п%ној штампани' к/ига. pсто тако значајна предност је и % томе да таквеп%+ликаије моемо лако носити са со+ом, на пример на 6\#% или \\#%, и читати где годнам се за то пр%и прилика S на стоном рач%нар% или l;tA;#%. 4 послед/е време свевише електронски' п%+ликаија се прави за чита/е на …епним рач%нарима, или, како се

још називај%, личним дигиталним помо"ниима (енгл. 5e9>AFl \!8!tl Y>>!>tFt, или 5\Y).ни омог%"%ј% ноше/е велике количине електронски' док%мената и /и'ово чита/е %

покрет%, што често мое +ити много погодније од ноше/а и чита/а штампани'док%мената. 7римера ради, електронске к/иге се мог% читати и под сла+им светлом, чаки % потп%ном мрак%, ако екран %ре-аја на коме читамо има своје освет&е/е. 7осе+напредност електронски' п%+ликаија леи % релативно ниској ени дистри+%ије такви'п%+ликаија, као и % чи/ении да до /и' моемо до"и много лакше и +ре него до они'штампани'. *ве то је посе+но израено % сл%чај% када се те п%+ликаије дистри+%ирај%п%тем pнтернета. 2а&е, предност електронски' п%+ликаија је и % томе што текст код/и' мое +ити једноставно претраиван, осим % сл%чај% када с% стране текстапредстав&ене % о+лик% слика. 7оред тога, за'ва&%ј%"и разним навигаионим средствима,као што с% о+елеивачи (енгл. Doo=!ar= ) и 'иперлинкови, крета/е кроз електронскидок%мент је не%поредиво једноставније и +ре. 3оначно, електронске док%менте моемовеома лако копирати. Наравно, и штампане п%+ликаије имај% своји' предности. сновна

предност је % томе да се при д%ем чита/% очи знатно ма/е замарај% када читамоштампани док%мент него електронски. тампане п%+ликаије се мог% читати чак и ако с%незнатно оште"ене, не за'тевај% електричн% енергиј%, материјалне с% и трајне итд.

ДистриKJираAеI aлектронске п%+ликаије се најчеш"е дистри+%ирај% и kRjn и5\c ормат%, а % скорије време је поп%ларан и Jjn ормат.

Дигиталне KиKли!текеI 4 %ем смисл% тог појма, дигитална +и+лиотека (енгл.!8!tl l!?99s) представ&а колекиј% различити' дигитални' док%мената, као што с%к/иге, часописи и члани из часописа, мапе, слике, а%дио и видео док%менти и др%го,док % ширем смисл% тај појам %к&%ч%је и све сервисе и инрастр%кт%р% који подравај%ч%ва/е и размен% такви' док%мената. 2игиталне +и+лиотеке по свем% личе натрадиионалне +и+лиотеке S организоване с% да ч%вај% и %чине дост%пним док%менте којесадре. ]азлика је једино % томе што им је садрај дигиталан, имај% потп%но др%гачиј%методологиј% за складиште/е и претраива/е док%мената, и своје %сл%ге пр%ај%%главном п%тем ^е?#а. 3ао ман% дигитални' +и+лиотека многи истич% то што с% онесп%тане законом о а%торским прави#ма, јер код /и' п%+ликаије не мог% %век +итиразме/иване одма' по /и'овом о+јав&ива/%, како то раде традиионалне +и+лиотеке. 4многим сл%чајевима, садрај дигитални' +и+лиотека чине само оне п%+ликаије које с%

јавно до+ро или дигиталне верзије они' п%+ликаија којима је истекло време на које с%им +ила зашти"ена а%торска права.

Cт!н! и"HаEаGтE!I *тоно издаваштво (енгл. e>itA; ;u?l!><!F8, или \R5), је проес%ре-ива/а и припреме за штамп% различитог материјала, као што с% к/иге, часописи,+рош%ре и слично, кориш"е/ем персонални' рач%нара. *отвер за стоно издаваштвочине програмски пакети спеијално прав&ени за те свр'е, као што с% wu9iJ59e>>, YA?e

[F\e>!8F, j!=9A>Adt 5u?l!><e9 и др%ги. 4лога ти' програма није да потп%но замене текст#проесоре и граичке програме, ве" да о+једине садрај креиран таквим програмима:текст, растерск% и векторск% граик%. 3ада материјал +%де припрем&ен за п%+ликаиј%,сотвер за стоно издаваштво га мое превести % 5A>tb=9!;t или 5\c ормат, који да&емог% користити проесионални штампачи за да&% штамп%.

*тоно издаваштво је настало средином CTLK. ти' година, као последиа појаве Y;;le$а=!FtA>< и 56 рач%нара, први' спеијализовани' програма за стоно издаваштво (Ylu>58ejie9, i>F!ge YA?e 58ejie9, eFtu9 и др%ги), и штампача Y;;le n>e9^9!te9, првогкомеријалног ласерског штампача заснованог на језик% 5A>tb=9!;t, што м% је омог%"илокориш"е/е векторски' онтова, граике високе резол%ије, и %опште многоквалитетниј% штамп%. 7рограми за припрем% п%+ликаија на персоналним рач%наримапојавили с% се CTXL. године, када је EеJ (спеијализовани програм за припрем%

п%+ликаија са п%но математички' сим+ола и орм%ла) показао да се високо#квалитетнеп%+ликаије мог% припремити %з помо" +ило ког нормалног пословног рач%нара, и да сечак и такви комплексни и м%котрпни послови какви с% припрема к/ига и часописа мог%

14

http://en.wikipedia.org/wiki/Adobe_Pagemaker






спровести кориш"е/ем стандардног стоног рач%нара. 7ре тога, припрема за штамп% сеспроводила %з %потре+% разни' ме'анички' и електро#ме'анички' средстава, илииз%зетно ск%пи' велики' рач%нара. 7ојава стоног издаваштва и програма за припрем%п%+ликаија на персоналним рач%нарима пр%ила је прилик% много ве"ем +рој% &%ди дап%+лик%ј% своја дела. *%периорна лекси+илност и +рзина система за стоно издаваштво

је вишестр%ко ред%ковала време потре+но за припрем% и штампа/е п%+ликаија иомог%"ила израд% п%+ликаија много слоенијег и +огатијег изгледа него што је то иначе

+ило мог%"е.74/1 L.-+1 и 7M

д појаве први' рач%нара па до данаш/и' дана не само да се много тога променило% организаији и констр%кији рач%нара, ве" исто тако и % организаији и констр%кијирач%нарски' штампача. 7рви штампачи штампали с% помо"% метални' плочиа (каокласичне писа"е машине), метални' трака, оптички' плоча и слично, и имали с% т%осо+ин% да је знаке који с% штампани +ило веома тешко изички изменити. Zелик%промен% % рач%нарској штампи донела је појава матрични' (иглични') штампача који с%знаке исртавали као низове тачкиа, који с% временом дозволили корисниима даселект%ј% неке од онтова %гра-ени' % штампач, па чак и то да кориснии сами %граденеке своје онтове % штампач. *а матричним штампачима је тако-е %ведена мог%"ност

штампа/а растерске граике. раика је +ивала интерпретирана од стране рач%нара,после чега ј% је рач%нар слао штампач% као низ тачака. На тај начин с% се појавили ипрви језии за контрол% штампе (енгл. 59!Fte9 6AFt9Al nF8u8e).

2о п%ног израаја, језии за контрол% штампе дошли с% са појавом ласерски'штампача, CTLK#ти' година, када се појавио и језик 56n (59!Fte9 6AFt9Al nF8u8e или59!Fte9 6AmmF nF8u8e). Eај језик је %вела компанија ke_lett 5=i9 (k5) за својеласерске штампаче познате под именом k5, али с% га касније као стандард при'ватили имноги др%ги произво-ачи ласерски' штампача. Eипично, штампан% стран% ормирапрограм који контролише штампа/е, познат под називом драјвер за штампач, којиштампач% ша&е низ одговарај%"и' 56n команди, а штампач те команде интерпретира иизвршава штампа/е. 56n команде омог%"авај% да се иза+ере извесни онт (%складиштен%н%тар штампача), да се позиионира к%рсор на страни, да се проследи растерска

(+итмапирана) граика штампач% итд. 4 с%штини, и 56n ша&е док%мент штампач% стран%по стран%, као растерск% граик%.

74/1L.-+1I 2о најве"е револ%ије % рач%нарској штампи довела је појава првог језика за описива/е страна (енгл. ;8e e>=9!;t!AF lF8u8e), чија је %лога да садрајстране која тре+а да +%де одштампана опиш% на ниво% вишем од представ&а/а странекао растерске граике. 3ористе"и математичке орм%ле, језии за описива/е страна намдај% опис о+лика појединачни' знакова % текст% (тј. опис онтова који се користе), описил%страија % текст%, као и комплетни' страна текста. 7рви такав језик је 5A>tb=9!;t (5b),који је почетком CTLK#ти' година развила ч%вена сотверска компанија YA?e bs>tem.*редином CTLK#ти' језик 5A>tb=9!;t је %гра-ен % Y;;le n>e9^9!te9, ласерски штампач који

је квалитетом штампе (што је пре свега засл%га 5A>tb=9!;t#а) довео до праве револ%ије %стоном издаваштв%. 3асније с% се појавили и многи др%ги штампачи са %гра-еним

5A>tb=9!;t#ом, познати под називом 5A>tb=9!;t штампачи.5A>tb=9!;t је %вео многе новине % однос% на дотадаш/е начине за штампа/е текста и

граике. Gедна од /и' је то да се страна која тре+а да +%де одштампана опис%је каовекторска граика, тј. као колекија геометријски' о+јеката задати' математичкиморм%лама. 3ада се тако описана страна поша&е 5A>tb=9!;t штампач%, онда програм%гра-ен % штампач који интерпретира 5A>tb=9!;t команде на основ% ти' орм%ла вршикомплексна израч%нава/а позиије и из#гледа граички' о+јеката на страни и о+ав&а/ено штампа/е. 5A>tb=9!;t је настао као језик за контрол% штампе, али је временомпостао и много више од тогаSприлично мо"ан комплетан програмски језик.

1начајна новина 5A>tb=9!;t#а је и % томе што је /име %веден и конепт векторскогонта. Наиме, први векторски онтови, познати под називом онтови типа C (енгл. Rs;e C

cAFt>) и онтови типа W (енгл. Rs;e W cAFt>) развијени с% % компанији YA?e bs>tem>%право за кориш"е/е % оквир% 5A>tb=9!;t. Eек касније, а подстакн%те појавом ти'онтова, компаније Y;;le и j!=9A>Adt с% развиле такозване R9ueRs;e онтове, векторске

15



онтове који с% данас % најширој %потре+и. *ваки знак % 5A>tb=9!;t#% је математичкаорм%ла, па се он лако мое скалирати да +%де ма/и или ве"и S дово&но је самопроменити одре-ени параметар % орм%ли. 1ато је 5A>tb=9!;t веома погодан за рад насвим платормама и штампа/е на свим врстама штампача. 5A>tb=9!;t знакови се, осимтога, мог% исртавати много +ре него на старински начин.

$ноги кориснички програми мог% да конверт%ј% док%менте %ра-ене /има % 5A>tb=9!;tпрограме, односно % 5A>tb=9!;t док%менте (они о+ично имај% наставак .;>). Eи програмимог% +ити постали штампач%, који "е и' интерпретирати и извршити, што "е као рез%лтатимати одштампани док%мент. *а др%ге стране, користе"и неке др%ге програме, 5A>tb=9!;tдок%менти се мог% при#казивати и на екран% рач%нара. 7ри томе одштампани илиприказани док%мент %век изгледати исто, +ез о+зира на врст% штампача или рач%нара накоме се штампа, односно приказ%је. 1+ог тога се за 5A>tb=9!;t док%менте кае да с%независни од %ре-аја (енгл. e@!=e#!Fe;eFeFt), што је /и'ова веома +итнакарактеристика. 1а'ва&%ј%"и таквој карактеристии, 5A>tb=9!;t је д%го +ио де атостандард за електронск% дистри+%иј% коначни' док%мената, све док га % томе нијезаменио /егов ‚мла-и +ратƒ S 5\c.

741*<=2 M4.:5201 45*1F7M, % гр%+ом превод% преносиви ормат док%мената, је ормат ајлова који је тако-е развила компанија YA?e bs>tem>. 1адатак овог ормата

је да о+ез+еди такав начин представ&а/а док%мента да док%мент +%де независан одкориснички' програма, 'ардвера и оперативног система који је кориш"ен при /еговојизради, не#зависан од %ре-аја на коме "е +ити репрод%кован (приказан на екран% илиштампан), као и независан од резол%ије. Eо значи да док%мент моемо припремитикориш"е/ем +ило ког корисничког програма, затим га превести % 5\c ормат, пренети гана +ило који рач%нар, који ради под +ило којим оперативним системом, и када на томрач%нар% +%де репрод%кован, изгледа"е потп%но исто ка на рач%нар% на коме је изра-ен,з+ог чега се овај ормат док%мената и назива порта+илним (преносивим). Gедино шторач%нар на коме елимо да репрод%к%јемо 5\c док%мент тре+а да има је неки програм зарепрод%киј% 5\c ајлова, какав је, на пример, програм Y=9A?t Oee9 компаније YA?ebs>tem>, који се мое потп%но +есплатно скин%ти и користити са ^e? сајта те компаније.

7рви разлог ‚преносивостиƒ 5\c док%мената је напред истакн%та независност од

кориснички' програма, 'ардвера и оперативног система кориш"еног при /еговој изради,%ре-аја на коме "е +ити репрод%кован и резол%ије. 2р%ги разлог је то што 5\c посед%јееикасан систем за %град/%, односно замен% онтова, који онтовима омог%"%је дап%т%ј% заједно са док%ментом, а тре"и је стр%кт%ирани систем за складиште/е који свеелементе 5\c док%мента о+једи/%је % један ајл, са компресијом података ако је топодесно, з+ог чега с% 5\c док%менти компактни и релативно мали, па с% з+ог тога веомаподесни за преноше/е п%тем pнтернета.

5\c је заправо поједностав&ена орма језика 5A>tb=9!;t, % којој с% задране све онекоманде које деиниш% граик%, онтове и %ре-е/е текста, а изостав&ене с% слоенепрограмске констр%кије 5A>tb=9!;t језика. Eако је 5\c задрао све оне мог%"ности за%ре-е/е текста и граике које има 5A>tb=9!;t, док је програм за интерпретира/е 5\cкоманди једноставнији и врши много ма/е слоени' израч%нава/а од 5A>tb=9!;t

интерпретатора, а 5\c док%менти се +ре отварај% и приказ%ј% од 5A>tb=9!;t док%мената.1а разлик% од 5A>tb=9!;t#а, који је %смерен ка слоеним израч%нава/има која каорез%лтат дај% штамп% вр'%нског квалитета, 5\c је више %смерен ка високо квалитетномприказ% док%мената на екран%, размени док%мената и 'ипер#текст%алним апликаијама.

АNИМАOИЈА

Dнимаија (лат. F!mt!A # ивост, оив&ава/е, дава/е д%ше...) представ&аоив&ава/е слике, /ено покрета/е... на представ&а вид креативног м%лтимедијалногприст%па на рач%нарима. 7римена анимаије је све приметнија, посе+но % о+ластима

рекламира/а и илма. ]етко који илм мое се издвојити као илм % коме нема макарнеколико секвени са кориш"е/ем спеијални' ееката. Dнимаија је %право % тој сериилма пронашла своје место, поједностав&%ј%"и израд% слоени' и нео+ични' сена.Dнимаија, као о+ласт м%лтимедије, представ&а /ен најза'тевнији део. €ардвер потре+ан

16



за Bпокрета/е сликеB илмског квалитета је из%зетно ск%п и најчеш"е представ&а читаврач%нар, тзв. Bграичк% радн% стани%B. 7о квалитет% се посе+но истич% граичке раднестание ирми b!l!=AF P9;<!=> и buF j!=9A>s>tem> [F=.

7рема начин% приказа, анимаија % својој основи мое +ити:

• дводимензионална (H\) или

• тродимензионална (W\).

7ри изради HE!Hимен"и!налне анима#и$е сим%лаија крета/а (покрета/е) сепостие извршава/ем два корака:

• креира/ем п%та/е кој% слика прати

• креира/ем елементарни' слика које се сла% одре-еним редоследом.

3ом+ин%ј%"и H\ анимаиј% са м%зиком или текстом до+ија се м%лтимедијалнисадрај који се мое приказати на екран% монитора или се мое за+елеити на компактдиск% или видео траи. Gедан тип H\ анимаије ве" смо описали % дел% о P[c ајловима.2анас с% посе+но поп%ларне dl>< анимаије које сре"емо на скоро свим ^e? страниама.Неки сајтови с% комплетно %ра-ени % dl><#%.

pзглед програма за H\ анимаиј% j=9Ame! cl><

Тр!Hимен"и!нална анима#и$а је знатно слоенији и за'тевнији посао % однос%на H\ анимаиј%. на се састоји се од три слоена корака: м&F%лира$%, анимира$% и

р%нF%рин# .W\ моделира/е је проес израде конт%ре предмета, односно ормира/е основног

изгледа предмета. д конт%ре предмета генерише се тродимензионални предмет, коме се,ради пове"а/а степена реалистичности, додај% текст%ре, одсјаји, сенке итд.

Dнимира/е креираног W\ предмета врши се задава/ем полазне тачке и одредишнетачке, задава/ем п%та/е изме-% ове две тачке, као и одре-ива/ем врсте и динамикекрета/а. На основ% ови' елемената, рач%нар креира секвене које % низ% стварај%ил%зиј% крета/а.

]ендеринг је послед/и корак W\ анимаије карактеристичан по великимпрорач%нима који мог% трајати више мин%та, сати, али и данима. ]ендеринг је проесормира/а син'ронизованог крета/а на основ% задати' елемената тј. проес ормира/а

контин%алне анимаије са свим /еним квалитативним елементима (+оје, текст%ре, сенке идр.).

17



Најпознатији програми за анимаиј% с% W\ btu!A jV, bAdt!m8e W\ fVt9eme иn!8<t_@e W\. ви програми о+%'ватај% сва три корака анимаије, док се % проесионалнесвр'е најчеш"е користе посе+ни програми за моделира/е, посе+ни за анимира/е ипосе+ни за рендеринг. во се чини првенствено ради по+о&ша/а крај/ег рез%лтата, каои %штеде времена. Напоменимо и то да постоје и спеијализовани програми, на пример заизрад% пејзаа, за анимаиј% (&%дски') покрета итд. 1а рад % програмима за W\анимаиј% потре+но је познава/е одре-ени' појмова везани' за анимаиј%. Најчеш"е се

они поклапај% са појмовима везаним за илм, али то није о+авезан сл%чај.сновни појам је с#ена. На сени се све одиграва и на /ој с% смештени сви о+јекти

анимаије. сновни о+јекат анимаије је сEетл! од кога зависи врста и начин освет&е/аW\ о+јекта. 7оред светла, +итан о+јекат анимаије је камера и сам %гао посматра/а којиод /е зависи. Zаан о+јекат с% и пJтаAе # замиш&ене криве # по којима се W2 о+јектикре"% по сени. *ви о+јекти од који' се анимаија састоји морај% се најпре рач%нарскио+радити %з додава/е одре-ени' параметара. 7рво се врши апроксимаија помо"%тро%глова. *ваки тро%гао представ&а лие (ае) које има три темена и три ивие.Dпроксимирани о+јекат се меморише % вид% ск%па саставни' елемената преко темена име-%со+ни' веза. +јекти са равним површинама се једноставно апроксимирај%тро%гловима, док је апроксимаија о+јеката са кривим (серним) површинама знатнослоенији проес. 7о завршеној апроксимаији, о+јектима се доде&%је +оја, провидност,

сенке, релексија светлости и остале карактеристике. 7одешава се полоај и јачинасветла, камера, позадина и разни ефекти. 7о потп%ној деиниији о+јекта прист%па серендеринг#%, након кога се до+ија еловита анимаија. Dнимаија се потом мое пренетина 6\, видео#трак% итд.

pзглед програма за W2 анимаиј% W\btu!AjV

Dнимаија мое +ити запам"ена % више о+лика. Најчеш"и начин је ствара/екомпресованог ајла преко неког од алгоритама за компримова/е. Најпознатији записис% D[ и j5fP. 3омпресија не памти све покрете и слике ве" и само промене које настај%са сваком следе"ом сеном#оквиром, па се неоп'одна количина података значајносма/%је#компрес%је. 7остоје више j5fP стандарда (j5fPC, j5fPH, j5fPW и j5fPN).j5fPC, који, иначе, сада има подршк% % ве"ини програма, %нкионише на тај начин штопрво оригиналн% слик% деградира на оквир величине WUHVHNK пиксела. D%дио сигналостаје % оригиналном 6\ квалитет%. j5fP алгоритми с% веома асиметрични. 3омпресијаза'тева много више израч%нава/а него декомпресија. Eо је %ра-ено да +и се омог%"илаизрада прист%пачни' сотверски' и 'ардверски' j5fP %ре-аја за декомпресиј%, макар и

по ен% много компликованијег проеса компресије. `илм је потре+но компримовати само једном, али "е он +ити декомпримован сваки п%т када +%де приказиван на рач%нар%.

18



DБРАДА PУКА

o@ui >e u 9†uF9u ;9A!‡@A! u‡ ;AmA u9eˆg iAg! F‡!@mA ‡@u†F i9t!=.

o@u†F i9t!= ;9A!‡@A! @e @9>te ‡@ui:

j[\[ u!A S tA ge @e‰t†i!, >!Ftet!†i! ‡@ui iAg! 9†uF9 8eFe9!‰e u‡ ;AmA el ‡@u†Fei9t!=e iAg! >e F‡!@ >!Fte>g‡e9

\!8!tlF! u!A S tA ge ‡@ui mFA8A ?l!Š! 9elFAm ‡@uiu iAg! >e A?!g !8!tl!‡=!gAmFlA8F!< ‡@u†F!< >!8Fl, t‡@. ;9A=e>Am >em;Al@Fg (u‡A9iA@Fg)

j[\[ стандард

j[\[ (ju>!=l [F>t9umeFt \!8!tl [Fte9d=e) је дигитални интерејс за м%зичке инстр%менте.F >e mAŠe ><@t!t! iA Fei @9>t FAtFA8 ‡;!> iAg! ‡@u†F i9t!= †!t ! F A>FA@u Fge89e;9Auiuge mu‡!iu. h ;9!me9, j[\[ dgl >9Š! !F>t9ui=!ge A !F>t9umeFtu, FAt!, iAl!iA u8A9Št! FAtu, iAl!iA 8l>FA ge A>@!9t! ! A 9u8!m mu‡!†i!m t9!?ut!m.

QAg ‡@ui ‡ >@i! !F>t9umeFt ;AFA>A? F!ge ‡?eleŠeF u j[\[ dglu. F ge ‡?eleŠeF u‡@u†FAg i9t!=!, ! i@l!tet ‡@ui ‡@!>! A i@l!tet i9t!=e.

\!8!tlF! Yu!Ao 9‡l!iu A j[\[ u!, Q-3-1*=0- *:Q-4 ;9e>t@lg >t@9F! ‡@ui. \!8!tlF! u!A ge A?!geF;9e9Am, t‡@. !8!tl!‡=!gAm 9elFA8 ‡@ui, l! tiA F‰e u‰! te‰iA mA8u ;9!mete9‡l!iu u i@l!tetu.

OelF! ‡@ui ge FlA8F d!‡!†i @el!†!F S ;9met9! ‡@ui >e Fe;9ei!FA meFggu A geFA8 A9u8A8 @9emeF>iA8 t9eFuti.

\!8!tl!‡=!gAm ‡@ui >e Fe ?eleŠe ;9met9! ‡@ui u >@iAm t9eFutiu @9emeF, @e >mA u;Age!F!m !>i9etF!m t9eFu=!m @9emeF.

r >@iAg >eiuF! >e u‡!m FeiAl!iA <!lg t9eFuti, ! ?eleŠ! >e @9eFA>t ;9met9 ‡@ui u>@iAm A Fg!<. \9u8!m 9e†!m, m! u‡!mmA FeiAl!iA <!lg u‡A9i ‡@ui u >@iAg >eiuF!,‡?A8 †e8 >e tA F‡!@ :R4?4S*0T2 !l! /*5+=4S*0T2 (eF8l. >m;le S u‡A9i).Q9Ag t!<t9eFuti u >eiuF! (?9Ag u‡A9i) F‡!@mA U2?S20.-T45 :R4?4S*0T*. c9ei@eF=!gu‡A9iA@Fg >e me9! u <e9=!m (k‡), AFA>FA ?-=4,2.-5* (VWR).

r ;9i>! >e u8l@FAm iA9!>te >leee d9ei@eF=!ge: XXBY VWR, ZZB[\ VWR ! YYB[Z\ VWRI @ed9ei@eF=!ge gu t‡@. 6\#i@l!tet ‡@ui. bmt9 >e >e d9ei@eF=!gAm @eAm A NN,C •k‡ Fe ?!

19



A?!lA ?!tFA ;A?Alg‰Fge u i@l!tetu ‡@ui, ge9 lgu>iA u@A Fe ?! ?!lA u >tFgu ;9!met! 9‡l!iuu i@l!tetu.

•@l!tet ‡@ui iA !8!tlFA8 u! ‡@!>! Fg@!‰e A >lee t9! ditA9:

• U2?S20.-T2 :R4?4S*0T* S iA ‰tA >mA 9eil!, iA9!>te >e d9ei@eF=!ge A NN,C •k‡,HH,KU •k‡ ! CC,KHU •k‡‹

• 2R4=:.-T2 AFA>FA S2=-]-02 :R4*?* S tA ge ?9Ag ?!tA@ iAg! iA9!>t!mA ‡ A;!>!@Fge;9met9 ‡@ui >@iA8 A u‡A9i‹ u u;At9e?! >u 9e‡Alu=!ge A ^ ! Y_ <-14S*‹

• !‡?A9 /1224 !l! 5404 u!.

h9@FA, ?Alg! i@l!tet gu @ee d9ei@eF=!ge u‡A9iA@Fg ! @ee 9e‡Alu=!ge, ! >te9eA ‡@ui ge ?Alg!A mAFA ‡@ui. jeût!m, > ;A@eFgem d9ei@eF=!ge ! 9e‡Alu=!ge, ! !‡?A9Am >te9eA ‡@ui,;A@e@ >e ! @el!†!F dglA@ u iAg!m >e †u@ !8!tl!‡A@F mu‡!i.

72Q04/1- ̀ 'M'F*a

j[\[ dglA@! >u mFA8A mFg!, ! tA HKK A CKKK ;ut, Fe8A dglA@! ‡ !8!tlF! u!A, ;Fe ‡u‡!mgu ;9e@!‰e OYj#, ;9A>tA9 F !>iu, 9e>u9> ;9A=e>A9 !t‹

‡?A8 tA8 ‰tA >u ml!, j[\[ dglA@! u89êF! u ê? >t9Fe u†!t@gu >e ! !‡@Ae mFA8A

?9Še Fe8A dglA@! ‡ !8!tlF! u!A‹ iA >e iA9!>t! j[\[ u9eˆg @!>AiA8 i@l!tet, j[\[ dgl mAŠe ‡@u†t! ! ?Alge A !8!tlFA8

u!‹

j[\[ ;A=! >e mA8u liA meFgt!, mAŠe >e meFgt! uŠ!F ! mF!;ul!>t! elA@!mj[\[ iAm;A‡!=!ge, ‰tA >e Fe mAŠe > !8!tlF!m u!Am.

72Q04/1- Q-3-1*=043 *:Q-*

‡@ui iA j[\[ u! ‡@!>! A i@l!tet ‡@u†Fe i9t!=e F F‰em 9†uF9u, ! ‡@ui FeiA8!F>t9umeFt mAŠe ‡@u†t! mFA8A 9u8†!ge > 9‡l!†!t!m i9t!=m‹

j[\[ >e @9lA te‰iA mAŠe u;At9e?!t! ‡ 9e;9Aui=!gu lgu>iA8 8l>‹

mFA8A ge ‰!9! !‡?A9 >Adt@e9 ! >!>tem>ie ;A9‰ie ‡ !8!tlF!, Fe8A ‡ j[\[ u!A‹ ;9@lgeFge !8!tlFA8 u! Fe ‡<te@ ;A‡F@Fge mu‡!†ie teA9!ge, Ai 9 > j[\[

u!Am ‡<te@ !‡@e>FA ;A‡F@Fge te teA9!ge.

cA9mt! u!A dglA@:

cA9mt fi>teF‡!g

j[\[ u!A .m! .m!!

^@ u!A ._@

6\ u!A (A?!†F! mu‡!†i! 6\#!) .=j5W u!A .m;W

OelYu!A .9

20



Dodatak

FLASH MEMORIJE (Flash memory) su memorije koje ne gube sadraj kada im se isklju!ina"ajanje# a mogu se u"isi$a%i# brisa%i i !i%a%i "o "o%rebi& 'r$e lash memorije su morale da buduobrisane odjednom nije bilo mogu*e obrisa%i samo deo diska& +ana,nje lash memorije se

"rogramiraju "o bloko$ima# "a je "ris%u" "oda-ima direk%an i sa njima se mogu $r,i%i s$emani"ula-ije& 'rili!no su je%ine i %o im omogu*uje s$e $e*u "o"olarnos%& .$aka$ %i" memorija sekoris%i u digi%alnim "lejerima# mobilnim %eleonima i digi%alnim kamerama& .gromnu "rimenu

imaju u / lash draj$o$ima# koji se koris%e kao sekundarne memorije i "reba-i$anje "oda%akas$ih %i"o$a sa ra!unara na ra!unar&

Flash memorije ,u$aju inorma-ije u niu %ranis%ora#koji se o$u *elije& $aka *elija !u$a jedan bi%inorma-ije (mada no$ije %ehnologije omogu*a$ajumemorisanje i $i,e od jednog bi%a)& edos%a%ak im je ,%oimaju kona!an broj mogu*ih brisanja na!i (oko 300000)# "osle dueg kori,*enja "os%aju neu"o%reblji$e&reme odi$a im je %akoe due od kon$en-ionalnihmemorija& 'rednos% je ,%o nisu "odlone o,%e*enjima kaohard disko$i i mogu da "odnose udar-e&%o se %i!e ka"a-i%e%a# no$ije memorije su reda &redinom 2006& godine "rekinu%a je "roi$odnja

memorija od 256 i manjih&

USB port (/ni$ersal erial us) je naj!e,*e kori,*eni "riklju!ak a lash memorije& .n jekons%ruisan da bi se na"us%ili kon$en-ionalni serijski i "aralelni "or%i$i jer nisu imali adek$a%nus%andardia-iju& / sis%em ima asime%ri!ni diajn& elika "rednos% je ,%o omogu*a$a grananje

"omo*u / :ub;a# %ako da je mogu*e "o$ea%i $i,e ureaja is%o$remeno& ada se ureaj "rika,ina / "riklju!ak# on se au%oma%ski "re"oynaje i ins%alira se odgo$araju*i draj$er& .bi!no se

"riklju!uju mi,# %as%a%ura# ureaji ya igri-e# skeneri# digi%alne kamere# "rin%eri# doda%ne memorije#

modemi# i%d& <a mnoge ureaje je o$o "os%ao s%andarni me%od konek-ije& =ak i "rin%eri# koji suugla$nom koris%ili "aralelne "or%o$e# "relaye na /# omogu*a$aju*i jednos%a$no is%o$remeno "o$ei$anje $i,e ,%am"a!a a jedan ra!unar& amo ureaji koji iiskuju "renos $elike koli!ineinorma-ija ne mogu da koris%e o$aj "riklju!ak ; n"r& moni%ori&

multimedia - cetvrti deo informatika

Documents