Slika8. Stara maina za buenje Konversations-Lexik on 1897http://www.shutterstock.com/pic-98142419/stock-vector-old-drilling-machine-vintage-illustration-from-meyers-konversations-lexikon.html

Slika10. ena rukuje mainom za buenje; bui drvene koture za namotavanje bodljikave ice

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Woman_operating_boring_machine;_boring_wooden_reels_for_winding_barbed_wire.jpgIstorija buenja dijamantomIndikacije buenja dijamantom mogu biti praene u nazad do ranog Egipta, gde izgleda da je dijamant pomogao pri buenju rupa u kamen korien za pravljenje piramida. Moderno buenje dijamantima, moe biti praeno do vajcarskog ininjera J.R. Leschota 1862 godine. Industrijska revolucija je morala da nae nain da bui tupe i die u vazduh ogromne koliine kamenja, brzo. Tunele, ine, brane, rudnici i u ostalim strukturama po potrebi. Udarne builice su koriene, ali elik tog vremena nije mogao da izdri udarac potreban za lomljenje kamena. Leschot je dizajnirao i patentovao builicu koja je koristila novi koncept smetanja dijamanata smetenih u eline tube. Ovaj perforator nije mogao da bui po faktoru 3:1 bilo koje udarne builice svoga vremena.Uskoro je postal oigledno da je glatkapovrina za seenje Leschotove builice idealno za seenje uzoraka jezgra. Prvi put ekonomski uzorci jezgra su dostupni ininjerima i geolozima. Informacija je otvorila novu eru gradnje, dizajna i lakoe.

Istorija frikcionog buenjaVe 1923, Francuz an Klod de Valeri je pokuao da napravi alat koji bi napravio rupu u metalu topotom dobijenu trenjem, umesto mainske obrade. Onda je ovo bio samo delimian uspeh, zato to tada potrebni materijali nisu bili dostupni. ta vie, on nije otkrio pravi oblik za ovakvu vrstu alata.

Uspean alat se nije mogao proizvesti pre 1980-e.

Slika 11. Osnovni koraci u frikcionom procesu buenja: 1. alat; 2. Toplota 3. rafljenje slavine navoja http://en.wikipedia.org/wiki/File:Flowdrill.pngIstorija builice sa presomBuilicaje izmiljena za seenje metala, ali nije bilo potrebno mnogo vremena da i drvodelje otkriju prednosti prese. Jedna builica je mogla da se koristi za ponavljanje pravljenja preciznih rupa, to je dozvolilo jednom radniku za builicom da uradi istu koliinu posla za koju je nekad trebalo vie ljudi. Builica sa presom se moe podesiti da bui pod skoro bilo kojim uglom, i na raznolikim brzinama.

Slika 12. Builica sa presom

http://www.vintageprojects.com/power-tools/drill-press-auto-300.jpgRane builice sa presom

Prve builice sa presom , koje su se pojavile u kovanicama i mainskim radnjama pre vie od 200 godina, su napravljenje za seenje metala i pokretane su runom polugom slika 12. Preciznost ove stacionarne builice je bila prednost maincima u fabrikama i kovaima, poto im je dozvolila da ponavljaju seenja do tada ne vienom preciznou.ak i bez elektrine energije, ove prese za buenje montirane na zid su bile mnogo bre i mnogo preciznije nego rukom upravljane elektrine builice.Opcije voicePrve builice sa presom su koristile voice sa tokiem da bi vodile burgiju kroz drvo. Da bi sklonili burgiju iz drveta, toki je morao da se odvue. Kasniji modeli su imali polugu, sa duplim mehanizmom koja je dozvoljavala bre izvlaenje burgije, inei operaciju od starta do finia operacije mnogo brom.

Elektrini motor

Prve elektro motorne builice sa presom su napravljenje 1920-e godine i sadrale su takve pogodnosti kao to je vea glava za noenje razliitih burgija bezbedno, mehanizam za ubacivanje burgije u steznu glavu i radni sto podesiv po visini. Kombinacija tih inovacija je dozvolola presi za buenje da postane mnogo veih modela koji e stajati na podu, neki od njih se i danas dan koriste.Moderne karakteristike

Dananje prese za buenje koriste rezliite tehnoloke napredne funkcije: elektronski promenljive brzine motora, korane kainike za vee raspone brzina, unite stezne glave itd. Mnoge od tih jedinica sadre karakteristike prenete sa drugih alata, kao to je T-koloksek kruni slot od stone testele, koji se moe koristiti za postavljanje displeja, stezne glave i privrivae. Neke prese za buenje imaju ak i dodatke kao mortisingov dodatak, koji dozvoljava radniku da see etvrtaste rupe.Literatura:http://en.wikipedia.org/wiki/Drill#cite_note-Landmeyer-3http://en.wikipedia.org/wiki/Bow_drillhttp://summerlee-engineering.blogspot.com/2012/09/butt-strap-and-boiler-shell-drilling.htmlhttp://www.diaset.com/information.php?i_id=11http://en.wikipedia.org/wiki/Friction_drillinghttp://www.ehow.com/about_6330766_history-drill-presses.html