8. januar 2019. godine

Može li ekspertski tim pomoći da se zaustavi

odlazak mladih

Ideju da se 14. januara formira ekspertski tim koji bi trebalo da pomogne vladi da osmisli strategiju za

zaustavljanje odlaska mladih iz zemlje, ali i da pronađe način kako da se oni koji su otišli vrate, sagovornici

"Tanjuga" pozdravljaju uz ocenu da je vreme da se nešto konkretno uradi. Međutim, ukazuju i da problem

traži ozbiljna sistemska rešenja.

Kako je nedavno rekao ministar za rad Zoran Đorđević, u

ekspertskom timu bi, pored predstavnika poslodavaca i

sindikata, bili i predstavnici SANU, fakulteta, univerziteta,

nevladinih organizacija, NALEDa.

Ovu ideju ministar je izneo povodom novog zakona o

useljavanju, koji je donela Nemačka kako bi olakšala

zapošljavanje građana i iz zemalja izvan EU, što, između

ostalog, otvara mogućnost da i građani Srbije odlaze u

Nemačku u većem broju.

Nema preciznog podatka o tome koliko je radnika i kojih struka do sada otišlo u Nemačku, jer veliki broj

ljudi odlazi i uz pomoć društvenih mreža, odnosno na druge načine, a da to nije evidentirano, dok manji broj

posao nalazi preko agencija, piše Tanjug.

Ako se gledaju samo podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, u prvoj polovini prošle godine otišlo je

3.035 osoba.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić kaže da je inicijativa ministra Đorđevića odlična, jer

posle ukazivanja na problem odliva mladih treba nešto konkretno uraditi i posvetiti mu još pažnje.

"Ovo je prva zvanična konkretna akcija, jedan korak ka tome da se šira društvena zajednica i što više

relevantnih institucija uključe i daju predlog nekog rešenja", rekao je Nenezić za Tanjug.

Međutim, dodao je, dobro je uključiti što više ljudi, ali ne previše, jer nije potreban samo teoretski model,

već se treba suočiti sa svim onim što utiče na odluku mladih da odu iz Srbije.

"Rešenje ne može da bude preko noći. Potrebne su dublje reforme određenih sektora, počevši od

obrazovanja, pa na dalje da bismo uspeli da zadržimo mlade", rekao je Nenezić i naveo da bi prva mera

trebalo da bude jačanje privrednog ambijenta, odnosno poslovnog okruženja i uslova privređivanja.

To bi, ocenjuje, ojačalo firme i one bi mogle mladima da ponude dobre uslove za razvoj. To je prema

njegovom mišljenju uslovljeno i razvojem dualnog obrazovanja prema potrebama privrede, a ne prema

potrebama zaposlenih u obrazovnim institucijama.

Savić: Problem emigracije mnogo dublji, potrebna sistemska rešenja

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, međutim, smatra da strategije i

ekspertski timovi nisu rešenje.

"Najava ministra o formiranju ekspertske grupe, koja će pokušati da zaustavi odlazak naših građana u zemlje

EU, mi liči na ono 'kada imaš problem, a ne znaš kako da ga rešiš formiraj radnu grupu ili ekspertski tim'",

rekla je Savićeva.

Navodi da je problem emigracije mnogo dublji i da traži ozbiljna sistemska rešenja na nivou cele države i

društva, te da bi za početak bilo dobro i otpočinjanje jednog solidnog dijaloga, ali i to da država obezbedi

poštovanje postojećih zakona.

Potezi, kaže Savić, koje bi država već sada mogla sprovesti bez ikakve ekspertske grupe, jesu da spreči da

radnik ne bude plaćen za prekovremeni rad i da poslodavac ne isplaćuje plate i ne uplaćuje doprinose.

"Veće plate, primerene onima u Evropi, neće rešiti nikakva radna grupa, ma ko u njoj boravio. Država se

sigurno neće odreći ogromnih troškova rada (porezi, doprinosi) i velikog broja parafiskalnih nameta zarad

povećanja plata i stišavanja ogromnog emigracionog pritiska", rekla je Savić.

Kovačević: Ekspertska grupa "gađa" u problem

Miladin Kovačević iz Republičkog zavoda za statistiku smatra da je ideja ministra Đorđevića o formiranju

espertskih grupa ispravna, jer pogađa težak problem sa kojim se Srbija suočava.

"Zavod će nastojati da sa svoje strane da pun doprinos", kaže Kovačević.

Naveo je da, prema nekim istraživanjima, jedna trećina diplomaca izražava želju da ode iz Srbije.

"Godišnje je taj odliv vrlo značajan. Dobro je napraviti neko telo ili ekspertski tim koje može računati na sve

ljude koji nešto znaju o tome kako prevenirati takve stvari", rekao je Kovačević.

Kao moguće načine da se spreči odlazak mladih Kovačević je naveo zapošljavanje i podršku za otvaranja

malih preduzeća i preduzetnički biznis.

Portal B92.net

Da li će radnici iz Srbije zapravo biti dočekani

raširenih ruku u Nemačkoj?

Iako je Nemačka otvorila vrata za radnike iz država van Evropske unije, uključujući i Srbije, to ne znači da

možete odmah da pakujete kofere, jer vam još treba viza za obećanu zemlju.

Novi zakon o doseljavanju radne snage usvojen je, kako Nemci to vole da kažu, posle višedecenijske

rasprave.

Počeli su napisi o neizbežnom egzodusu s dočekom 2019. a Srbija je čak pripremila i stručni tim koji će da

se bavi sprečavanjem odlaska mladih. Međutim, to nije i kraj procedure uvođenja novog zakona niti stupa na

snagu od ovog januara kako su to pompezno najavljivali mediji na Balkanu.

Naime, tamošnja vlada je usvojila predlog zakona koji će, kada ga izglasa parlament, početi da važi

početkom 2020. godine.

Kako u Nemačkoj gledaju na ovaj zakon i koje bi promene trebalo da donese, za B92 govorio je Henrik

Beme, urednik ekonomske redakcije Dojče velea.

"Kakav je značaj ovog zakona zavisi mnogo od toga odakle ste. Jedan od ciljeva zakona je da omogući

kvalifikovanim radnicima koji nisu državljani EU da lakše dođu do posla ovde. Ali i to podrazumeva

nekoliko pravila koja bi trebalo ispoštovati“, kaže Beme.

Kako objašnjava, određene kvalifikacije i tražena zanimanja trebalo bi da se poklapaju. Ističe da fakultetske

diplome nisu presudne, ali...

"Zakon bi trebalo da nađe radnike i dovede u one sektore gde mi nemamo dovoljno kvalifikovanih radnika,

kao što su mehaničari, građevinari, radnici za negu i pomoć...postoji čitava lista zanimanja gde nedostaje

radne snage, i gde nemamo dovoljno Nemaca za te pozicije. S druge strane, nedostatak ovog zakona je što

ne opisuje tačno kako će se to nadomestiti.“

Kako kaže, stiče se utisak da su sva zanimanja dobrodošla, da je Nemačka otvorena zemlja sada i da se

može aplicirati sa bilo kojim zvanjem.

"Šta će biti posle? Sada se poručuje: ’Dođite, imamo taj limit, popunite ga, a da li ste stvarno za taj posao

kadri proveravaćemo kasnije’. Zakon to dozvoljava“.

Beme misli da je jedna od manjkavosti to što je ostavljen prostor da aplicira i neko ko je inženjer i neko ko

je kuvar za istu poziciju, pa čak i mogućnost da se šest meseci traži posao bez garancije da li ćete ga stvarno

i naći.

Jedna od tema rasprava i kritika, priča Beme, bila je kontrola lista:

"Zakon ne proverava da li neko dolazi da uzme posao Nemcu, odnosno, da li mi za to već imamo

kvalifikovanog Nemca. Po ovom novom, automatski se uzima neko za tu listu bez detaljne provere“.

Beme je saglasan da u nekim sektorima nedostaje radnika, ali isto tako, ističe da se i Nemačka suočava sa

odlivom mozgova i da bi država trebalo da se bavi i tim problemom.

"Razumem da posao u Nemačkoj zvuči privlačno i primamljivo. Posebno poredeći plate, i iako je dobra

sama ideja zakona, u praksi se neće mnogo promeniti ako sve ostane dugotrajan birokratski problem jer se u

konzulatu, koliko znam, na termin čeka i do godinu dana, čak i kada neko ima potpisan ugovor o radu“,

kaže i kao primer navodi i proces nostrifikacije diplome, koji može da potraje.

On postavlja i drugo pitanje:

"Koliko je zapravo potrebno nekom iz Srbije da sa pozicije lekara u Srbiji dođe u Nemačku da radi kao nega

i pomoć? Ili kao konobarica? Šta ćete vi onda sa odlivom radne snage u vašoj zemlji? Dalje, šta se desi ako

na kraju shvati ili poslodavac ili radnik da nije odgovarajući za taj posao? Ne verujem da će instutucije po tri

puta proveravati sve i da li će zaista doći da rade ljudi koji su potrebni?“, pita Beme.

Beme misli da ne bi trebalo da se svede sve na odlazak i rad marginalnih poslova. On podseća na dve jake

struje u Nemačkoj, jednu koja je izuzetno protiv zakona i koja misli da su odredbe loše postavljene i drugu

koja zagovara stav da Nemačkoj nedostaje radne snage, ali ne u onolikom broju o kome se u javnosti

spekuliše. Smatra da bi još trebalo usaglasiti stavove i poslodavaca i države i samih građana.

I Ambasada Nemačke u Srbiji upozorila je da je još rano za put u Nemačku.

"Građanima iz država koje nisu članice EU i nadalje i posle 01.01. 2019. potrebna je viza ukoliko žele da se

zaposle u Nemačkoj. Zahtev za izdavanje viza se isključivo podnosi Ambasadi Nemačke u Beogradu“, piše

na sajtu Ambasade.

Ono što se za sada sigurno zna jeste da posle usvajanja ovog zakona, srpski državljani postaju ravnopravni

na tržištu rada u Nemačkoj. Poslodavac više ne mora da dokazuje i da na domaćem tržištu rada nema

odgovarajućih stručnih kadrova već može slobodno potpisati ugovor o radu.

Drugo, nije više bitno da potencijalni radnici budu stručni u deficitarnim zanimanjima poput nege starih lica.

Tržište rada se otvara za sve obrazovne profile. Ali oni koji bi da dođu moraju biti kvalifikovani za neki

posao i ceo ovaj zakon ne važi za nekvalifikovane radnike.

Gde smo se zapošljavali, a gde je FALILO

RADNIKA u 2018?

Prema poslednjim podacima nezaposlenost u Srbiji u poslednjoj godini pala je na nešto više od 11 odsto, što

je podatak koji ohrabruje.

Koji su poslovi u prethodnoj godini traženi od

strane poslodavaca, a za kojima nije bilo potrebe,

kao i na kojim radnim mestima je bilo najviše

zapošljavanja, pitanja su koja smo postavili

Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

- Ne raspolažemo podacima o ukupnoj potražnji na

tržištu rada, ali statistika o onim poslodavcima i

ljudima kojima je potreban posao je takva da je

među poslodavcima najveća potreba za radnicima

sa nižom stručnom spremom bila za čistačima,

šivačima tekstila, pomoćnim građevinskim radnicima i gerontodomaćinima - navode iz NSZ.

Oni dodaju da su se među radnicima sa srednjom stručnom spremom najviše tražili šivači konfekcije,

prodavci, portiri, bravari, elektroinstalateri, kuvari i vozači teretnjaka. U tu grupu spadaju i magacioneri,

ekonomski tehničari, vaspitači, medicinske sestre, komercijalni tehničari, kuvari i kelneri.

Sa visokim nivoom obrazovanja poslodavci su najviše tražili ekonomiste za bankarstvo i finansije,

građevinske inženjere, pravnike, lekare, mašinske inženjere i profesore engleskog jezika.

- Sa druge strane, u toku 2018. godine Nacionalnoj službi za zapošljavanje nije bilo prijavljenih potreba za

profilima kao što su: kinooperater, pčelar, puškar, vozovođa, telegrafista, kondukter u železničkom

saobraćaju, kao ni povrtari - kažu u ovoj službi.

Ko je našao svoje radno mesto?

Sa spiska koji nam je prosledila Nacionalna služba za zapošljavanje, od januara do decembra 2018. godine

zaposleno je 245.379 ljudi.

Zanimljivo je pomenuti da je u pomenutom periodu zaposleno najviše ekonomskih tehničara, njih 8.458 sa

srednjom stručnom spremom, što je gotovo duplo više od broja diplomiranih ekonomista i diplomiranih

ekonomista za opštu ekonomiju, bankarstvo i finansije kojih je 4.886 dobilo posao.

Među profesijama koje su najviše dobijale posao preko NSZ-a su i maturanti gimnazije, njih je 4.945

zaposlenih, dok su na trećem mestu prodavci. Radno mesto je našlo njih 4.867. Preko 4.000 zaposlenih u

određenoj struci bilo je i za automehaničare, mašinske tehničare, a nešto više od 3.000 poljoprivrednih

tehničara za proizvodnju bilja je našlo posao.

Ako pogledamo širu sliku, najviše posla je bilo upravo za radnike sa trećim i četvrtim stepenom i za sva

zanimanja su brojevi zaposlenih preko 1.000.

Sa druge strane, ako pogledamo koja su zanimanja najmanje zapošljavana, najčešće je reč o magistrima i

doktorima nauka, kojih je i najmanje. Mali broj kuvara specijalista je našlo svoj posao u Srbiji, svega 77

njih, a slična situacija je i sa konobarima. Ova zanimanja su i među deficitarnim, iz čega se može izvesti

zaključak da su ljudi sa ovim zanimanjima, što su nam potvrdili i iz Infostuda, pronašli bolje plaćen posao u

inostranstvu.

RTS/Srbija Danas

POVEĆANE SUBVENCIJE: Više novca za

domaće i strane investitore!

Više novca za investitore – i domaće i strane. Za subvencije za novootvorena radna mesta planirano je u

budžetu za ovu godinu 15 milijardi dinara, što je za tri milijarde više nego prošle godine.

Za 2018. godinu za podsticaje je bilo namenjeno 12 milijardi

dinara, dok se za 2019. planira veći iznos.

- Mi smo zadovoljni, ugovori potpisani u 2018. godini su, čini

mi se, obezbedili i obavezuju investitore na 10.783 nova radna

mesta, što je svakako značajno i mi ćemo sa ovom politikom da

nastavimo zato što se efekti ovakve politike vide, multiplikuju,

prepoznaju se. Podsetiću vas da je na nivou Zapadnog Balkana

u ovom kontekstu Srbija zemlja na prvom mestu - kaže Dragan Stevanović, državni sekretar u Ministarstvu

privrede.

Iako pred zakonom nema diskriminacije domaćih i stranih investitora, analize pokazuju da je u periodu od

2006. do 2016. godine za ove namene potrošeno pola milijarde evra, a 90 odsto tog iznosa otišlo je

strancima.

Milorad Filipović, autor ove analize, podseća da je na taj način otvoreno više od 80.000 radnih mesta.

- Regulative su, što se kaže, neutralne, one jednako važe, kao što kažete, i za domaće i za strane ulagače.

Međutim, čini se da u primeni tih regulativa, strani ulagači ipak imaju malo tretman koji je više njima u

korist - rekao je Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Mi tu postižemo jednu ravnotežu i nikada ta regulativa, što zakonska što podzakonska, nije bila naklonjena

stranim investitorima - tvrdi Dragan Stevanović.

Država je, u međuvremenu promenila pravila, pa je tokom 2018. odobreno 33 projekata. Potpisano je 24

ugovora, od toga 13 sa domaćim investitorima.

- Čisto kroz brojeve gledano, moram napomenuti da, nažalost, imamo najveći broj raskinutih, već potpisanih

ugovora o davanju subvencija sa domaćim investitorima, daleko, daleko više procenata nego sa stranim

investitorima. Da li to pokazuje da su strani investitori ozbiljniji, tačniji, precizniji u poštovanju svojih

obaveza koje su preuzeli prilikom dobijanja subvencija – nisam siguran - kaže profesor Filipović.

Ekonomisti upozoravaju da su domaća ulaganja niska. Pa država sada ima veći problem da ubedi domaće

privrednike da na domaćem terenu potroše novac.

"Šta očekuju privrednici? Da porezi padnu sa

63% na 46%"

U Srbiji se u 2019. godini očekuju velike investicije koje će našim ljudima doneti mogo novih radnih mesta,

a privredi visoke tehnologije u proizvodnji.

To je u intervjuu za agenciju Beta izjavio predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

"Za srpsku ekonomiju 2018. bila je godina potvrđene stabilnosti i zdravijeg ekonomskog rasta, zasnovanog

pre svega na investicijama, stranim i domaćim. To je dobra osnova za snažniji rast izvoza, da u svet u ovoj i

Odgovarajući na pitanje koje su zamerke privrednika na uslove poslovanja u Srbiji i koje izmene

propisa traže, predsednik PKS je kazao da je najvažniji zahtev da se smanje poreska opterećenja.

"Predlog privrednika je da se u periodu od pet godina poresko opterećenja zarada smanji sa dosadašnjih

63 na 46 odsto. To će biti moguće ako se sprovedu planirane reforme, pogotovo poreska reforma i refoma

u zdravstvu. Važno je reći da zbog poreskog rasterećenja privrede neće biti manje novca u budžetu.

Smanjenje tih troškova privredi će omogućiti da bolje i profitabilnije posluje, da više investira, proizvodi i

izvozi, a samim tim i državi veće prihode. Proširiće se i baza za oporezivanje i biće manje sive ekonomije",

rekao je Čadež. Dodao je i da je zahtev privrednika da se poboljša pristup izvorima finansiranja, pogotovo

manjim i srednjim preduzećima, zatim da se spreči nelojalna konkurencija na tržištu, ukinu birokratske

barijere i administrativna opterećenja, a uslovi poslovanja budu predvidivi.

narednim godinama plasiramo sve više naših proizvoda", kazao je Čadež.

On je istakao da će napredak Srbije zavisiti i od toga koliko budu ubrzane strukturne reforme, prvenstveno u

javnom sektoru - državnim preduzećima, administraciji i javnim službama, uključujući Poresku upravu, kao

i reforme obrazovanja i zdravstva.

"Uspeh će zavisiti i od toga koliko rasteretimo privredu, koliko podržimo privatni sektor, posebno male i

srednje kompanije da rastu i razvijaju se, a velike da budu još snažnije, koliko stranih investicija privučemo i

koliko ojačamo kapacitet domaćih kompanija da više investiraju, koliko nam poslovno okruženje bude

podsticajnije i predvidivije, a privreda konkurentnija, koliko više budemo izvozili finalnih i proizvoda više

faze prerade, koliko budemo ulagali u infrastrukturu, inovacije i visoke tehologije", ocenio je Čadež.

Održivi razvoj srpske ekonomije, kako je dodao, pre svega zavisi od priliva investicija i rasta izvoza, zbog

čega je posebno važno da i u narednom periodu investicije budu usmerene u izvozno orjentisane sektore i

visoke tehnologije.

Po njegovim rečima od velike je koristi za domaću ekonomiju što su zakonom izjednačeni strani i domaći

investitori, i što sve više domaćih firmi koriste državne podsticaje za ulaganja.

"Na inicijativu PKS domaće kompanije će, kao i strane, ubuduće biti oslobodjene carina na uvoz mašina iz

zemalja van EU, odnosno iz onih sa kojima nemamo nultu carinu, a koje predstavlјaju ulog u osnovna

sredstva, odnosno osnovni kapital. Takođe, državne subvencije poslednjih godina, osim stranih, dobija sve

više domaćih kompanija, na čemu je PKS posebno insistirala", kazao je Čadež.

On je dodao da je u protekle dve godine prvi put budžetskim subvencijama za investicije podržano više

domaćih nego stranih kompanija.

"Od 56 kompanija čiji su investicioni projekti podržani državnim podsticajima u 2017. i 2018. godini, čak

35 je domaćih iz raznih sektora privredjivanja – od agrobiznisa, preko industrije do usluga. To govori i o

jačanju investicionog potencijala domaće privrede", istakao je Čadež.

Ocenio je da koliko je važno da se privuče što više stranih investicija, toliko je bitno i da jača kapacitet i broj

domaćih kompanija koje investiraju, da su i domaći privrednici sve sposobniji da ulažu u nove i proširenje

postojećih kapaciteta i koriste pogodnosti i podršku namenjenu investitorima.

Govoreći o stranim ulaganjima, predsednik PKS je naveo da je 2018. godine završeno, počela realizacija i

ugovoreno više od 50 projekata.

"Strani investitori su u Srbiji 2018. otvorili su oko 40 novih fabrika, pogona, proizvodnih linija i

distributivnih centara u kojima će se zaposliti gotovo 16.000 ljudi. Takođe, počela je ili se priprema gradnja

još 12 novih velikih investicija", rekao je Čadež i istakao da je najviše nemačkih, italijanskih i turskih

investitora.

Na pitanje koliko je odluka vlasti u Prištini da uvedu takse od 100 odsto na robu iz Srbije i BiH,

ugrozila perspektivu regionalne ekonomske saradnje, Čadež je kazao da se nada da će ta odluka

uskoro biti povučena jer nanosi štetu ne samo privredi Srbije, koja se do sada procenjuje na 64

miliona evra, već i privrednicima na Kosovu. „Gubitke imaju i kompanije iz Evropske unije. Direktna

šteta preduzeća iz Srbije koja isporučuju robu na kosovsko tržište, ukoliko taksa ne bi bila ukinuta,

procenjena je na oko 500 miliona evra godišnje, od čega bi gubitak kompanija iz EU koje ovde posluju bio

oko 200 miliona evra. Kosovski privrednici iz Srbije najviše nabavljaju sirovine, repromaterijal i

poluproizvode za dalju preradu zbog toga što su im lako dostupni, jeftiniji je transport i ostvaruju veću

zaradu nego da ih kupuju iz drugih zemalja“, rekao je Čadež. On je ukazao da je važno da se politički

problemi u regionu konačno reše i da to postane region uspeha a ne region koji će proizvoditi probleme.

On je ukazao da za Srbiju više nije problem kako da privuče investitore već kako da obezbedi dovoljno

kvalitetnih visokokvalifikovanih radnika, i da je zato najvažnije da obrazovni sistem prati potrebe privrede.

"Dualno obrazovanje u srednjim školama, kroz pilot projekte koje ralizujemo uz podršku nemačkih,

austrijskih i švajcarskih partnera dalo je rezultate i od 2013. udesetostručen je broj đaka koji su u tom

sistemu, sa 400 na 4.500. Ti đaci se školuju za 33 obrazovna profila u 80 škola, a u sistem dualnog

obrazovanja je uključeno oko 600 kompanija", rekao je Čadež.

Kako je istakao, 80 odsto đaka iz prve dve generacije koja je završile srednju školu po dualnom modelu

zaposlilo se u kompanijama u kojima su bili na praksi, odnosno u kojima su učili uz rad.

Na pitanje kada će dualno obrazovanje biti uvedeno i u visoko obrazovanje on je kazao da resorno

ministarstvo već priprema zakon, čiji bi radna verzija, kako očekuje, trebalo da bude gotova početkom ove

godine

"Dualno obrazovanje će, verujem, bez teškoća biti uvedeno u visoko školstvo jer i sada većina kompanija

kojima su potrebni stručnjaci saraduje sa fakultetima. Domaćoj privredi će najviše biti potrebni ljudi koji su

u prirodnim naukama, inženjeri, IT stručnjaci", rekao je Čadež

Veliki posao očekuje se, ukazao je, i na digitalizaciji privrede. Digitalna transformacija tradicionalnih

industrija, izazov je sa kojim se, kaže, zbog brzih i radikalnih teholoških promena, suočava ceo svet, i

mnogo razvijenije ekonomije od naše

"PKS pomaže privredi u digitalizaciji, pre svega malim i srednjim preduzećima. Osnovali smo Centar za

digitalnu transformaciju i sprovodimo program obuke i sertifikacije konsultanata po austrijskom modelu.

Konsultanti preduzećima pomažu da naprave digitalne mape i strategije digitalizacije i da primene

tehnološka rešenja predviđena tim dokumentima", objasnio je Čadež

Komentarišući regionalnu ekonomsku saradnju, čiji je jedan od najglasnijih zagovornika, Čadež je kazao da

inostrani privrednici kad odlučuju gde će investirati ne posmatraju zemlje pojedinačno već gledaju na ceo

region od 18 miliona ljudi i procenjuju šta na tom tržištu mogu da urade.

„Svaka nestabilnost na pojedinačnim tržištima se reflektuje na ceo region. Investitori gledaju šta se dešava

poslednjih nekoliko godina na regionalnom tržištu i kakva mu je perspektiva, a perspektiva našeg regiona je

članstvo u EU i to daje posebnu poslovnu priliku za bilo kog investitora u Srbiji ali i u regionu", ukazao je

Čadež.

Oko 40 odsto mladih između 19 i 29 godina želi da

napusti Srbiju

Istraživanje organizacije „Srbija 21“ pokazalo je da je u populaciji od 19 do 29 godina, među

najmlađima koji mogu da daju najveći doprinos razvoju društva, oko 40 odsto ili oko 450.000 mladih

rešeno je da ode iz zemlje.

Nenad Konstantinović iz organizacije „Srbija 21 – Centar za buduću Srbiju“ izjavio je za Vojvođanski

istraživačko-analitički centar (VOICE, www.voice.org.rs) da Srbija neće imati budućnost ukoliko se nastavi

sa sadašnjim tempom iseljavanja mladih ljudi.

Prema njegovim rečima, drugo istraživanje kojim je obuhvaćeno 2.149 građana koji su napustili Srbiju

pokazalo je da se oni ne bi vratili u Srbiju zbog kvaliteta života i izvesne budućnosti u uređenom sistemu.

– U taj kvalitet života oni ubrajaju izvesnost, sigurnost, bezbednost, jednostavno perspektivu koju

imaju tamo. Imaju jedan, kako sami navode, uređen sistem. Ta uređena država znači mogućnost da

planiraju, znaju šta ih čeka. Ako njihova deca završe određenu školu, moći će da dobiju posao

adekvatan njihovoj stručnoj spremi. Ako završe fakultet, uspeće da se zaposle sa većim primanjima

od onih koji su završili samo srednju školu. Ali je izvesno da će se i jedni i drugi zaposliti, i znaju šta

ih u životu čeka – naveo je Konstantinović.

Dodao je da je neke stvari moguće promeniti, to jest može da se prekine s partijskim zapošljavanjem, da se

uvede vladavina prava i iskoreni korupcija, a diplome moraju da vrede u odnosu na znanje koje pružaju

fakulteti.

Istraživanje pokazuje da 98 odsto građana Srbije želi da ode u zemlje zapadnih demokratija: EU, SAD,

Kanadu, Australiju, Veliku Britaniju, a svega dva odsto građana se izjašnjava da bi se iselilo u Rusiju, dodao

je on.

Konstantinović je kritikovao sporazum Nacionalne službe za zapošljavanje i nemačke organizacije za

saradnju GIZ „Triple Win“ kojim se promoviše program zapošljavanja medicinskih sestara u Nemačkoj i

ocenio da Srbija na taj način radi protiv sebe.

– Mislim da je to direktno protiv našeg interesa. Mislim da je to suprotno zdravoj pameti i da je to

nešto što će nas koštati. Nisam mogao da verujem da naša država pospešuje da naši ljudi koji su se

školovali ovde i naučili nešto, odu – rekao je Konstantinović.

On je ocenio da je rešenje navedenih problema povezano s procesom pridruživanja Evropskoj uniji, jer se

usaglašavanje sa standardima zemalja članica EU sprovodi kroz zatvaranje određenih poglavlja.

Podsetio je da je Srbija do sada otvorila 14 od 35 poglavlja i dodao da postoji opasnost da, dok se proces

pridruživanja ne okonča, Srbija ostane bez radno sposobnog stanovništva.

Konstantinović je upozorio da nema brzog rešenja jer se „stepenice ne mogu preskakati“.

– Moramo mnogo više i mnogo brže da radimo na tim reformama, i ta poglavlja zatvorimo. Ali i da

sve to primenimo u našoj praksi i da promenimo lošu praksu do sada, a to je da eventualno

ispunjavamo nešto jer nam se čini da nas neko uslovljava – kazao je Konstantinović.

Gligorov: Srbija posle Hrvatske i Grčke ima

najsporiji privredni rast

Srbija je, posle Hrvatske i Grčke u poslednjih desetak godina zemlja sa najsporijim privrednim rastom na

Balkanu, a najverovatnije i u Evropi, ocenio je saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije

Vladimir Gligorov.

On je u intervjuu Beti rekao da je ta pozicija Srbije „jednim delom posledica korekcije kursa i realnih

dohodaka posle 2008. godine, a potom i fiskalne konsolidacije, kakva je sprovedena posle 2015. godine“.

„I jedno i drugo je moglo bolje, tako da se može oceniti da su

srpske privredne vlasti u poslednjih desetak godina uglavnom

veoma rdjavo upravljale privredom“, rekao je Gligorov.

Dodao je da je „Hrvatska još gore upravljala privredom, a da

Grčka, verovatno nije imala mnogo bolji izbor od onoga koji je

napravila, dok su svi drugi bili bolji“.

Gligorov je ocenio da je Srbija po nivou privredne aktivnosti po glavi stanovnika gora od većine susednih

država, „što je neverovatno rđav rezultat“.

Najveća greška fiskalne konsolidacije, prema njegovim rečima, bila je smanjenje plata i penzija, čime je

podstaknuta emigracija, kao i subvencionisanje državnih preduzeća i investitora.

„Umesto toga trebalo je da se sprovedu reforme državnog sektora i privrednih ustanova i obezbedi vladavina

prava“, rekao je on.

Istakao je da je vladavina prava važnija od subvencija za sve „ambicioznije investitore“.

Na pitanje kako ocenjuje budžet Srbije za 2019. godinu, da li je razvojni ili vojni, Gligorov je rekao da su se

„već čule primedbe u javnosti zbog povećanja vojnih izdataka, a ne i javnih ulaganja“.

„Nije ni izvesno da država ume da potroši više, recimo na izgradnju infrastrukture, jer je i do sada kasnila

realizacija gotovo svih projekata, a da se o kvalitetu i ne govori“, rekao je Gligorov.

Komentarišući povećanje izdataka za kupovinu vojne opreme Gligorov je rekao da „je to nešto što država

zna da uradi efikasno“.

„Mogla je da kupi i opremu za obrazovanje ili za nauku ili za neku drugu javnu namenu, no čini se da se

veruje da će kupovina oružja biti popularna u javnosti“, rekao je Gligorov.

Istakao je da je pitanje „koje je kod toga najvažnije, zašto se jača vajska?“

„Vojska je sredstvo, bolje opremljena vojska je bolje sredstvo, a šta je cilj, da se zemlja brani, od koga

tačno? Da se pretnjama od drugih dobiju ustupci? Koji tačno? Ukoliko nema odgovora na pitanje o cilju, a

nema, reč je o bačenim parama“, ocenio je Gligorov.

Na pitanje da li su predviđene kapitalne investicije u budžetu dovoljne i usmerene u prave i neophodne

projekte on je rekao da „nisu dovoljne, imajući u vidu razvojne potrebe“.

„Nije mi, doduše, poznato da postoji studija razvojnih potreba zemlje i privrede, tako da je teško oceniti da li

su projekti valjano odabrani“, rekao je Gligorov.

Ako se posmatra iz ugla razvoja, infrastruktura i energija su, prema njegovim rečima, „svakako važni, ali je

ulaganje u obrazovanje i znanje daleko najvažnije jer srpska privreda ne može da konkuriše neobrazovanom

i jeftinom radnom snagom, pošto toga ima u svetu veoma mnogo“.

Na pitanje kako ocenjuje visinu povećanja plata i penzija Gligorov je rekao da povišice nisu preterano

velike, ali da uz fiksni kurs utiču na spoljnotrgovinski deficit i na inostrani dug.

„Problem bi mogao da bude rast realnog kursa, taj problem je karakterističan za srpsku privredu već više

decenija, tako da će eventualni negativan efekat povećanja plata i penzija zavisiti od monetarne i politike

kursa“, rekao je Gligorov.

Budžet u suficitu, rezultat bolji za 70 mlrd. RSD

Suficit budžeta Srbije na kraju oktobra bio je 61,1 milijarda dinara, a javni dug oko 24,29 milijardi dinara,

što je 56,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Naplaćeni su prihodi u iznosu od 973,5 milijardi, dok su rashodi iznosili 912,3 milijardi dinara, objavilo je

Ministarstvo finansija.

U oktobru je ostvaren suficit budžeta u iznosu od 11,8

milijardi dinara.

Naplata prihoda u oktobru iznosila je 99,7 miljardi, od čega

su poreski prihodi 87,7 milijardi dinara. Najveći deo

poreskih prihoda je uplata PDV od 45,9 milijardi i akciza u

iznosu od 24,6 milijardi dinara.

Naplata neporeskih prihoda iznosila je 11,3 milijarde, od

čega se 1,6 milijardi dinara odnosi na uplatu dividendi od

Aerodroma "Nikola Tesla". Priliv donacija iznosio je 700

miliona dinara.

Rashodi budžeta u oktobru su bili 87,9 milijardi dinara. Troškovi za zaposlene iznosili su 21 milijardu

dinara, a transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO)

14,3 milijarde dinara.

Na nivou opšte države u periodu od januara do oktobra ostvaren je fiskalni suficit u iznosu od 63,7 milijardi

dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 162,8 milijardi dinara.

Prema godišnjem planu izvršenja budžeta opšte države, za taj period planiran je fiskalni deficit u iznosu od

10 milijardi dinara, tako da je ostvareni rezultat bolji za 73,7 milijardi dinara.

NASTAVLjEN TREND SMANjENjA CENA NA

PUMPAMA: Gorivo će biti još jeftinije?

Trend smanjenja cena na našim benzinskim pumpama započet krajem prošle nastavljen i u novoj godini.

Akcize se usklađuju sa inflacijom

CENE goriva u Srbiji su prvih dana nove godine nastavile put

istom, silaznom linijom, započetom sredinom prošlog

decembra. Tako je benzin od 95 oktana pojeftino za dinar do

dinar i po i na velikom broju pumpi prodavan je za 144,20, dok

je evrodizel pojeftinio za dinar i po do dva dinara, pa je

prodavan i za 158,90 dinara za litar. Zanimljivo je da su pre

praznika ove cene bile istaknute prvo na pumpama NIS, a sada

su, čini se, i svi ostali trgovci derivatima uskladili cenovnike.

Najveće pojeftinjenje beležimo kod tečnog naftnog gasa (TNG), koji je pre nove godine prodavan za 82 do

84 dinara za litar, a juče je mogao da se pazari na pojedinim benzinskim pumpama i za 78 dinara za litar.

Stručnjaci kažu da je, posle skoka cene sirove nafte, početkom prošle jeseni na svetskim tržištima došlo do

drastičnog pada cene "tečnog zlata", pa je, s obzirom na stabilan kurs dinara prema evru i dolaru, sasvim

normalno što su i kod nas cene krenule naniže.

Ukoliko ne dođe do većih potresa na globalnom tržištu, cene derivata bi mogle da budu još niže, iako se

očekuje povećanje akciza, odnosno njihovo zakonsko usklađivanje sa rastom cena na malo.

- Dinarski iznosi akciza se usklađuju sa rastom potrošačkih cena. Koliko je to, znaćemo kada Republički

zavod za statistiku objavi koliko iznosi rast potrošačkih cena u 2018. To će biti objavljeno u drugoj polovini

januara, a kada će biti objavljene nove akcize, nikada se ne zna. Prošle godine, usklađene akcize su počele

da se primenjuju od 17. marta, a 2017. od 1. februara - kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja

naftnih kompanija Srbije (UNKS).

Prošle godine je država povećala akcize tek u martu za 1,60 dinara po litru. Zanimljivo je da kada se

uporede cene goriva 7. januara 2018. i 2019, vidi se da razlika u ceni benzina nema i da je samo dizel skuplji

(za 7,5 dinara).

PREDVIĐANjA STRUČNjAKA

NAJVEĆI svetski stručnjaci u oblasti "tečnog zlata" smatraju da pet faktora drastično da utiču na cenu nafte.

Prvi, gepolitički, zavisi od razvoja situacije u Libiji, Nigeriji i Iranu. Drugi je skladištenje energije, odnosno

razvoj baterija koje skladište električnu energiju. Treći faktor je smanjenje cene eksploatacije nafte iz velikih

morskih dubina. Četvrti je povećana produkcija prirodnog gasa, s podsećanjem da ovaj sektor raste tri puta

brže od sektora nafte. Peti faktor je povećan izvoz tečnog prirodnog gasa, u kome opet prednjače SAD.

"KONAČNO ĆE SE REŠITI PROBLEM

PROPADANJA" Planinka kupila Kuršumlijsku

banju

Preduzeće Planinka kupiće 2019. godine Kuršumlijsku banju,

čime će konačno rešiti problem propadanja tog banjskog lečilišta,

rekao je predsednik Opštine Kuršumlija Radoljub Vidić.

Kako je istakao, poslovodstvo Planinke spremno je da uloži značajna sredstva za obnavljanje banjskih

objekata i njihovo stavljanje u funkciju, čime će se stvoriti uslovi za zapošljavanje stotinu novih radnika.

Vidić je novinarima rekao i da će izraelska kompanija koja je zakupila pogone nekadašnje konfekcije Sedmi

juli u Kuršumliji početi da raditi i zaposliti jedan broj radnika.