mitropolit knjiga 5 - mitropolijadabrobosanska.org vere.pdf · otac justin nije oti{ao u monahe da...

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

Odabrana delaKwiga peta

BU\EWE VERE

Izdaje:

IK “Dabar”

Mitropolija dabrobosanska

Dobrun ‡ Sarajevo 2010. godine

S BLAGOSLOVOM

MITROPOLITA DABROBOSANSKOG

GOSPODINA N I K O L A J A

Izdaje:

Izdava~ka ku}a “DABAR”

Mitropolija dabrobosanska

Urednik:

Arhimandrit Kalistrat (Bobu{i})

Tehni~ki urednik:

Arhimandrit Jovan (Gardovi})

Redaktor i korektor:

Proto|akon Radomir Raki}, Dr. h. c.

Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}

[tampa:

“GRAFI^AR”

U`ice

Tira`:

500 primeraka

ISBN 978-99938-??????

PREDGOVOR

U ìvotu svakog od nas ~esto se de{avaju ~udni susreti igotovo svakodnevno se susre}emo sa nekim novim spoznajama. Ne-rijetko, naro~ito u ovo na{e vrijeme, de{avaju nam se neugodno-sti i isku{ewa pred kojima posr}emo i padamo ne nalaze}i u se-bi snage da ih prevazi|emo.

Za{to su neophodne patwe u na{em ìvotu?Sve se to de{ava po promislu i dopu{tewu NEBESKOG

OCA.Bog dopu{ta isku{ewa i stradawa koja nas ~esto zati~u

nespremne jer smo optere}eni zemaqskim brigama, zaboravqamona otaxbinu, a na{a prava otaxbina je tamo gdje je Otac, daklena nebesima. ôvjek se u takvim situacijama trgne kao iz ~vr-stog sna, probudi se i poraèn savje{}u priznaje da je zanema-rio svoju NAJVA@NIJU DU@NOST - spasewe du{e.

Bog nas povremeno obilazi, budi i opomiwe i na razne,~udnovate na~ine poziva nas da se zamislimo o na{em udjelu uvje~nom ìvotu. Du{o moja du{o moja ustani {to spava{.

A mi? Kako mi odgovaramo na ove intervencije boànskequbavi? Da li smo mi one dobre sluge koje ~ekaju Gospodara dado|e sa svadbe i kucne. A vi sli~ni qudima koji ~ekaju gospoda-ra svojega, kada }e se vratiti sa svadbe da mu, ~im do|e i kucne,

odmah otvore. Blago slugama onim koje gospodar do{av{i na|e

budne. Zaista vam kaèm da }e se opasati, i posadi}e ih, i pri-

stupi}e te }e im sluìti (Lk. 12,36-37).Autor ove kwige kao poslenik na wivi Gospodwoj trudio

se i straìo kao onaj dobri sluga, ~ekaju}i svog Gospodara.

Skoro u svim novim zaduèwima i na svim mjestima gdje muje bilo odre|eno da sluì polazio je od po~etka, rade}i, stvara-ju}i i pi{u}i za dobro svog roda i svoje crkve.

Srazmjerno iskustvu i snazi autora, nastali su pisani re-dovi {to je mnogima bilo ili }e biti od koristi kao oslonac uìvqewu i bdewu dok ~ekaju svoga Gospodara.

Arhimandrit Jovan (Gardovi})

4 Bu|ewe vere

BLAGOUPOKOJENI ARHIMANDRITJUSTIN (POPOVI]) BOGOSLOVSKI

MISLILAC I PISAC1

Uvod

Spasiteq je otkrio i pokazao svojom apsolutnom li~no{}uda je Bog li~nost, vrhovna li~nost, a ne uspavani ili polusve-sni duh, neki princip, priroda ili prirodni zakon. Nije GospodHristos obja{wavao i dokazivao Boga. On je potvr|ivao isti-nitost onog sveop{teg verovawa svih naroda; verovawa, uisti-nu, iskvarenog i pomu}enog, ali nei{~ezlog.

To je verovawe u Boga, ili bogove, kao svesne li~nosti, kaoi verovawe u svesni i individualni ìvot ~ovekov posle smrti.Nikada se narodi sveta nisu mogli pomiriti sa filosofskimu~ewima o bezli~nom Bogu i o bezli~noj besmrtnosti ~oveka.

Zato se javio Bog u li~nosti Sina svoga Isusa Hrista, “ko-ji ne postade da i ne, nego u wemu postade da” (2 Kor. 1,19-20).Bogo~ovek je sve ono pozitivno i sve potvrdno {to je ikada ~o-ve~je srce moglo poèleti ‡ i vi{e od toga. ôve~anstvu je we-govom pojavom pao teret s du{e i mrak. Zato se àqahu farise-ji: “Vidite da ni{ta ne pomaè: gle, svet ode za Wim!” (Jn.12,19), veli sv. Jovan Bogoslov, a boànstveni Luka ovu misaodovr{ava: “svi navaquju da u|u u Carstvo nebesko” (Lk. 16,16),gde caruje Bog kao troji~na li~nost i gde je od postawa svetapripremqeno mesto za svaku ~ove~ju li~nost koja se odazove po-zivu Hristovom.

Do zlata se dolazi vrlo te{ko. Kopa~ duhovnog zlata bioje i blaène uspomene ahimandrit, profesor i doktor bogoslo-vqa, o. Justin Popovi}. Zlato koje je iskopao zauvek je wegovo, ana korist je i duhovno ute{ewe svima koji ga prate preko wego-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 5

1 Predavawe na simposionu u ~ast o. Justina Popovi}a.

ve pisane re~i. Gospod je stalno potpomagao trudove wegove iblagosiqao uspehe wegove.

Srpska pravoslavna crkva, iako je on ponekad bio o{tar ikriti~an zbog izvesnih stvari i u woj samoj, obradovana je wego-vim plodovima na poqu dogmatike kao nauke, na komentarima naMatejevo jevan|eqe, pa na komentarima na obe poslanice Ko-rin}anima, Galatima, Efescima, Filipqanima i Kolo{anima,£ i ££ Soluwanima, £, ££ i £££ poslanicu Jovanovu. @itija svetih udvanaest tomova veliko su bogatstvo, do sada najkompletnije inajboqe izdawe te vrste u svetu. To je dvanaest tomova oprakti-kovanog Jevan|eqa Hristovog. To je potvrda Spasiteqeve re~i:“Jaram je moj blag, i breme je moje lako” (Mt. 11,30). Otac Justinje i druga dela napisao, rasprave i ~lanke objavqivane po cr-kvenim i drugim ~asopisima, {to ja ovde ne mogu sve pomiwati,jer zbir wegovih radova u ovom pisanom sastavu nemogu}e je upotpunosti izneti.

Bilo bi dobro kada bi se neko prihvatio posla da sve rado-ve prikupi i da objavi u jednom kompletnom izdawu, kao {to su,bez malo, objavqeni radovi blaène uspomene vladike Nikola-ja.

Kroz dela o. Justina, kao i u delima Vladike Nikolaja,struji i ova jevan|elska istina: ~oveka spasava vrlina, a ne ve-{tina. To naro~ito ose}aju u pravoslavnom svetu oni koji sehrane wegovom pisanom re~ju.

Primer: wegova Dogmatika je na zasedawu ££ vatikanskogkoncila bila prisutna, malte ne, kao nastolna kwiga!

I narodno srpsko srce ose}a da Bog o~ekuje od nas prven-stveno vrlinu, a ne ve{tinu. U praksi ga naro~ito u ovo uveravana{a srpska istorija, gde je mnogo puta pokazano i potomcimaostavqeno da je vrlina s Bogom ja~a od ve{tine s |avolom.

Ovoj se istini srpski narod prvenstveno u~io u {koli po-bo`nosti ‡ Crkvi svojoj, koja je oboga}ena mnogim svetim du{a-ma iz srpskog roda na ~elu sa Svetim Savom. Kad otac Justin bo-goslovstvuje o Crkvi, toj na{oj prvoj i jedinoj hraniteqki iu~iteqici, on kaè: “Crkva je telo Hristovo, puno}a Onoga ko-ji sve ispuwava u svemu” (Ef. 1,5.10.23).

Tu je u pitawu predve~na odluka Troji~nog Boànstva “dase sve sastavi u Hristu, tj. u Crkvi, {to je na nebesima i {to jena zemqi”, tj. da se sve uhristovi i ohristovi; da se sve sastavi u

6 Bu|ewe vere

jedno Telo, Telo Hristovo ‡ Crkvu. Da se sve ucrkvi i ocrkvi.Da se sve pretvori u Crkvu, i tako postigne ve~ni boànskiciq. (Tuma~ewe posl. Efescima ‡ uvod). Zato je Crkva Srbimane samo Crkva, nego i dràva, i kultura, i zbeg, i hrabrewe iohristovqewe, jednom re~ju sve. Da nije tako, zar bi o. Justinbio u toj i takvoj Crkvi?! Tu u woj on je verom u Svemogu}ega va-jao i izvajao sebe teologa najvi{eg mogu}eg ranga. Zar bi onimao toliko snage i duhovne obdarenosti da je sa svim svojim bo-goslovskim autoritetom mogao re}i svima i svakome: “Sve i sva{to je na nebu i na zemqi, ima svoj boànski smisao jedino uHristu Gospodu. Van Wega i bez Wega ‡ prvi Svetlonosac heru-vim pretvorio se u Satanu. Kad je tako sa an|elima, kako da se~ovek ne pretvori u |avola i svako drugo bi}e u jauk, u lelek, umuku, u strah, u uàs, u ludilo, u smrt, u pakao?

Odvoji li se ~ovek od Hrista, ~ovek se odvaja od jednog i je-dinog razumnog smisla svoga bi}a, svoga ìvota, svoga postoja-wa.”

I jo{: odvaja se od jednog razumnog smisla svoje du{e, svogauma, svoje savesti, svoje voqe, svoga tela. Kad govori o ~ovekubez Hrista, kaè: “Bez Hrista {ta je ~ovekov um ako ne ‡ muca-vi lelek, {ta wegova du{a ako ne ‡ jezivi bauk, {ta wegova sa-vest ako ne ‡ o~ajni slepac, {ta wegovo telo ako ne ‡ odvratnicrviwak, {ta wegova voqa ako ne ‡ bespomo}ni raslabqenik,{ta je uop{te ~ovek ako ne ‡ stra{no privi|ewe? Tako i svakodrugo stvorewe, bio to heruvim ili komarac, gubi svaki razum-ni smisao svoga postojawa ako se bi}em svojim ne drì GospodaHrista.”

Otac Justin nije oti{ao u monahe da se napase, nego da sespase. Kako je uzeo plug za ru~ice da ore brazdu svog ìvota, re-kao bih duhovnog ìvota, on se vi{e nije osvrtao nazad. Sa we-govog lica i iz wegovih o~iju sijala je wegova svetla du{a. To jebilo o~igledno i ni{ta ~udno. On je najpre putovao kroz Jevan-|eqe celokupnim bi}em svojim, hrane}i se istinama Jevan|eqa,a potom se uputio na put dug i teàk, po ìtijama svetih, sabi-raju}i kao p~ela med duhovni od svetih stradalnika HristovogJevan|eqa. Putovao je i po Istoku i po Zapadu, Severu i Jugu,po dubinama, i visinama, i {irinama i duìnama, od svetiteqado svetiteqa. Izlazio je pred svete qude, a nikako pred one sa-morazumne koji su “glas Jakovqev, a ruke Isavove”. Veliku je


veru i qubav gajio prema Svetom Zlatoustu, pa se udostojio damu se on li~no javi. Toliko sam o tome saznao, a verujem da jeimao i drugih javqawa, moj ispovednik pred primawe arhijerej-skog ~ina. Wegovo je srce znao Bog. Molio se da ga ne uzima saovog sveta dok ne napi{e kompletnu Dogmatiku i da se preseliGospodu na dan svog ro|ewa ‡ Blagovesti, po ~emu je na kr{tewudobio ime Blagoje. Kada je zavr{io {to je nameran bio, prese-lio se Gospodu na dan svog ro|ewa ‡ Blagovesti.

Ovaj je svet sav u revoluciji

Na àlost, nije u onoj hri{}anskoj ‡ moralnoj, unutarwoj,duhovnoj ‡ jedino opravdanoj, korisnoj i konstruktivnoj po ~o-veka i ~ove~anstvo uop{te. To je jedina i prava revolucija.

Ono {to danas svet naziva revolucijom, nije ni{ta drugodo jedna obi~na gomila zlo~ina, uvek sa primesama prolivenequdske krvi. Me|utim, ko moè danas dokazati svetu da uvek vi-{e dobra moè doneti molitva jednog ~oveka, nego bunt jednogcelog naroda. Ko moè dokazati onima koji su daleko od svojesopstvene unutarwe revolucije da je milosr|e trajno re{ilovi{e pitawa nego ogaw i ma~. Ovo naro~ito vaì na putu re{a-vawa mira i dobre voqe me|u qudima i narodima, na putu prav-de, bratoqubqa i ~ovekoqubqa. Ko danas moè dokazati o~ajni-cima (a ovde mislim naro~ito na svetske politi~are) koji se izdana u dan kqukaju mra~wa{tvom po {kolama i drugim sredstvi-ma javnog mnewa, da su ona tri zla deteta: darvinizam, ni~eizami marksizam, ~ija je majka Evropa, zapalila zlom celi svet.

Ovo je u~iweno prvenstveno uz pomo} intelektualaca. Ov-de ne pomiwem ~asne izuzetke ‡ intelektualce koji su kroz svethodili i hode verom, ne gledawem. Ovo {to danas politi~arisveta ~ine li~i na decu koja nose zapaqene bakqe kroz suvu {u-mu vi~u}i: pazite da se {uma ne zapali.

Uzaludno je vikati: pazite da se {uma ne zapali, kad varni-ce pr{te i pale {umu i bez qudske voqe. I ìvotom i perom o.Justin je kao gromovnik opomiwao: gasite svoje zaàrene ugarkeoholosti, mr`we, zavisti, srebroqubqa, samoqubqa, tj. |avo-qubqa, pa }ete ukloniti svaku opasnost i nepogodu iz ovoga sve-ta.

8 Bu|ewe vere

Kao {to je u vreme svoje vladavine Izraiqev car Ahavzdruìo la`, krv i grabe`, to se ponavqa doslovno u dana{wevreme. To su bolesti du{e i weno le~ewe je dugotrajno i mu~no.Ovo bi moralo biti sa puno samoodricawa i ga|ewa na sve {toBog nije usadio u ~oveka prilikom wegovog stvarawa.

“Zloupotreba duhovnih darova vodi osudi i propasti, kao{to, opet, mudra upotreba vodi spasewu i proslavqawu”, veli o.Justin. Odlike hri{}anina, a i sakog drugog ~oveka bez obzirakojoj veri ili naciji, rasi ili klasi qudi pripadao, treba dabude mir i red, i to boànski mir i red, jer su svi qudi stvore-wa Bo`ja.

“Bog Nije Bog nereda no mira”

Taj red i mir se o~igledno odràvaju u bogozdanoj prirodi:milijarde i milijarde bi}a i tvari, pa ipak kakav ~udesan pore-dak! A posebno? Kakav red u ko{nici, u mraviwaku, u kristalu,u svakom mineralu, u svakom cvetu, u svakoj trav~ici, kakav redme|u zvezdama! A svrh svega: kakav red i mir donosi Bogo~ovekHristos u na{ qudski svet u kome je toliko nereda i nemira, odgreha i zbog greha. Taj se bogo~ove~anski red i mir vidi po svi-ma Crkvama svetih. To je “mir Bo`ji koji prevazilazi svaki um”(Flp. 4,7).

Kada sve jevan|elsko ~ovek doìvquje s rado{}u i u Gospo-du, onda u du{u wegovu silazi “mir Bo`ji koji prevazilazi sva-ki um”. Tad ~ovek sti~e sinovstvo Bo`je, odstradavawem Wego-vog svetog Jevan|eqa. To je mir kakav um qudski ne moè ni za-misliti, a kamoli ostvariti i doìveti bez Bo`jeg u~e{}a. Toje mir od sveharmonije, od sveskladnosti; mir od ose}awa ve~neIstine u celom svom bi}u, od ose}awa Boga ìvoga i istinitogi beskona~no ~ovekoqubivog.

Mir u du{i jeste razlivena qubav Bo`ja, pravda Bo`ja,blagost Bo`ja, svaka doìvqena blagovest Bo`ja, svaka izvr{e-na zapovest Bo`ja, veli o. Justin; saznawe da su boànski savr-{eno i ~ove~anski savr{eno re{ena sva najglavnija pitawaqudskog duha: pitawe ìvota i smrti, besmrtnosti i ve~nosti,dobra i zla, ovoga sveta i onoga sveta, Boga i |avola. Zato miruvek prati wegova besmrtna sestra: radost boànska. Wih dvojesilaze zajedno u du{u Duhom Svetim za revnostan jevan|elski


ìvot i za jevan|elsku pravednost, jer Carstvo Bo`je i jeste“pravednost i mir u Duhu Svetom” (Rim. 14,17).

Tako, ohristovqen ~ovek ose}a sve: i svet, i qude, i Boga, iptice, i cve}e, i sva bi}a i sve tvari, i u svemu jevan|elski sao-se}a svoju veliku ulogu pod ovim nebom i svoju maju{nost predBogom.

A kada je ~ovek van Hrista, onda je otvoren za sva zla i is-ku{ewa. Otvoren je i za same |avole. Jer su nela`na usta svei-stinitog izrekla: “dolazi |avo i uzima re~ iz srca”; “dolazi ne-~astivi i krade posejano u srcu” (Lk. 8,2; Mt. 13,19). Krade semeboànskog dobra, a seje seme svakoga zla. I vremenom ~ovek pro-raste svakim zlom i postane tvornica svakog zla. Tada: “iznutraiz srca qudskog izlaze zle misli, ubistva, preqube, blud, kra|e,lakomstva, la`na svedo~anstva, hule na Boga, na qude, pakosti,zlo}e, sramote, zlo oko, ponos, bezumqe. Sva ova zla izlaze iz-nutra, pretvaraju se u me|uqudske nesporazume, i gore od toga.@ive}i daleko od Boga, ~ovek se polako navikava na sva zla, iona mu postaju tako obi~na da, najzad, u wega nesmetano ulazikao u svoj dom sam vrhovni duh zla ‡ Satana. Najboqi primer jeJuda. Re~eno je u Sv. pismu: “Satana u|e u Judu!” (Lk. 22,3; Jn.13,27).

Blagoupokojeni o. Justin je bio pred Bogom oli~ena kro-tost i smirenost. Mnogi poznavaoci wega mislili su i druk~ije.Kroz sluèwe svete Liturgije, re~ pouke i pisane radove, ot-kriva se u wemu ~ovek pun velike borbe i energije po Hristovojmo}i. Otkriva se ~ovek samosavla|ivawa, samoukorevawa, ne-prekidnog nezadovoqstva sobom, neutoqive gladi i è|i zaCarstvom Hristovim. Ispod wegove vedrine i privla~nostiskrivala se unutarwa bura i muka duha.

Iako je pro{ao zlatni vek velikih podvi`nika, postoji je-dan srebrni vek podvi`ni{tva u na{e vreme. Posle pu{tawa naslobodu iz beogradskog zatvora na sv. Nikolu, na wegovu Krsnuslavu, povukao se najpre u manastir Ravanicu, a potom u mana-stiru ]elije ìvi, radi i do~ekuje svoju ovozemnu kon~inu. Onse nije povukao u manastir da miruje, nego da se svom svojomenergijom ustremi ka svom spasewu du{e i pisawu bogoslovskihdela. Jedne letwe ve~eri, borave}i u man. Devi~u, re~e mi: “Bi-ran sam za episkipa muka~evsko-prja{evskog, ali sam se na izbo-

10 Bu|ewe vere

ru zahvalio. Traìo sam da me postave za rektora bogoslovije ubilo kojoj bogosloviji. To mi nije podareno.”

Danas u ovim, po Crkvu novim, prilikama mislim da bi uSaboru zna~io Justin Popovi}.

Ja shavatam da se u ovim wegovim re~ima ne vidi neko kaja-we, nego ono {to bi u tom mestu bilo boqe po Crkvu srpsku.

Me|utim, on se radovao {to je stupio na ovaj teì put. Kaomagnet je okupqao qude i nikome ko ga je poznavao ili ~uo zawega nije bilo te{ko oti}i do manastira ]elije, samo da bibio u dru{tvu oca Justina i slu{ao wegove nadahnute re~i. Ne-ma sumwe, onda kada je bio duhom najìvqi, smatrao je sebe mr-tvim za svet, ne traè}i ni{ta od sveta.

On je uve}avao i sestrinstvo tog manastira. I sestre i we-govi u~enici sa qubavqu se se}aju svoga u~iteqa. Duh o. Justinaìvi me|u nama i sve vi{e prodire tamo gde pre smrti nije za-lazio.

Zakqu~ak

Zaista je o. Justin bio svetla pojava u ìvotu Srpske cr-kve. Velikim svetlom ~inila ga je qubav prema ìvome Gospodu.

Blago du{i wegovoj i blago svim onim du{ama koje se buduzapajale duhom wegove vere, qubavi i nade, iz kojih se rodi we-gova ogromna energija i stvarala{tvo na poqu bogoslovske nau-ke.

S du`nim po{tovawem i qubavqu prema o. Justinu izgovo-rih ovo kratko predavawe, koje, po mom uverewu, ba{ ni malo neodgovara wegovoj velikoj li~nosti. Drugi, u~eniji i boqi po-znavaoci o. Justina re}i }e o wemu vi{e i boqe od mene. Tako}e i mene dopuniti, a ovaj auditorij ste}i znawe o ovom velikomsrpskom teologu.

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj


MATI BO@JA ‡ OBRAZAC NA[EG@IVOTA

2

Raduj se, nesumwiva pohvalo vernih;

Raduj se, nado ve~nih dobara;

Raduj se, Nevesto Nenevestna.

Draga bra}o i sestre,Proslavqawe Presvete Bogorodice po~elo je veoma davno,

jo{ za vreme wenog `ivota. Na Golgoti sa Krsta Gospod Hri-stos je svoju Majku poverio svom najmla|em apostolu, svetom Jo-vanu Bogoslovu, rekav{i: “@eno, eto ti sina!”, a apostolu Jova-nu: “Evo ti matere!” (Jn. 19,26-27). I ostali sveti apostoli bri-nuli su o woj, i do silaska Svetog Duha na wih bili su u wenojneposrednoj blizini. Svi su wu po{tovali i voleli kao majku.Po wenom uspeniju, tj preselewu na nebo, svi su se okupili okoWenog odra, i sa velikom pobo`no{}u, pesmama i molitvamapolo`ili su weno telo u grob u Getsimanskom vrtu.

Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov ovu svoju du-`nost i Spasiteqevu poruku izvr{ava kao savestan ~ovek kadaodlazi lekaru, pa svu svoju oholost ostavi pred wegovim vratima;kao ~ovek koji se odlu~i za iskrenu ispovest, pa svi svoju uver-qivost ostavi pred crkvenim vratima. On je postupio sli~nou~eniku koji sve svoje znawe stavqa u poseban fah, slu{a preda-vawe svoga u~iteqa i wegovim znawem se koristi kasnije, ilikao ~ovek koji se odlu~i na put, pa ostavi sve druge poslove i od-lazi radi onoga {to je na kraju puta wegovog da ga svr{i.

Kada stajemo pred ikonu Presvete Bogorodice i celivamoje, naro~ito u ove wene dane, u sebi {ap}emo: Nisam do{ao Tebiiz oholosti i ponositosti, ve} {to te molim za lek du{i mojoj!Presveta Bogorodica ne}e pohitati uvek sa nagradom, ali ne}eni odocniti kada joj se obra}amo. Wena je pomo} stalna i neiz-

12 Bu|ewe vere

2 Propoved na Uspewe Matere Bo`je

merna. Samo veruju}i ~ovek najboqe ose}a i ceni koli~inu i hi-trinu wene pomo}i. Kao {to se beo oblak razlikuje od zale|enevode i rastopqen ~elik od hladnog ~elika, tako se razlikuje po-mo} we besmrtne od qudske pomo}i. Ona je govorila: “Otvorisvoju du{u za svetove nematerijalne, i boqe }e{ poznati ceo ne-beski svet i Boga na prestolu. îja du{a ima prozor prema ne-bu, lako }e se duhovno osveìti, obnoviti, o~istiti, preporodi-ti i Boga videti”.

Nosila je ona u sebi ono sve najboqe {to ~oveka ~ini ~o-vekom i bliskim Bogu. Nije li se na woj obistinila narodna iz-reka: “U~ini dobro i zakopaj ga pod kamen, ono }e od kamenau~initi sebi jezik i objavi}e se”? U woj je sva dobrota. U wenudobrotu ukqu~uje se sva wena milost, trpeqivost i opra{tawegre{nicima. Ona svoju dobrotu pozajmquje svakom qudskomstvorewu. I ne{to vi{e od ovoga ‡ ona pokazuje koliko je dobrau svakom stvorewu Bo`jem: u kamenu, u biqci, u ogwu, u vodi, uvazduhu, u etru! Sva ta dobrota se pokazala i posluìla woj sve-dobroj Majci. Zato kada èlimo sve vi{e dobrote, obratimo sei svedobroj Majci na{oj i podari}e nam. Reci, svedobra, svetr-peqiva, svemilostiva Majko Bo`ja, obdari mene zloga sa vi{eBo`je dobrote, da bi se od we vi{e zaradovao i zasijao, te dabih vi{e mogao oduìti Bogu, i svima qudima i ostalimBo`jim stvorewima.

Treba znati, draga bra}o i sestre, da deca ne ~ine mnogoako samo po{tuju svoga oca i svoju majku, a ne po{tuju tu|eg ocai majku. I to je dana{wa poruka Presvete Bogorodice svimahri{}anima, deci Crkve Bo`je. Zaista ne ~inimo mnogo akosmo srcem okrenuti samo najbliìma i prijateqima svojim.Ako ovo {ire posmatramo i u delo privodimo, mi po{tujemowihov rad, vreme i wihove savremenike. îne}i tako umrtvi}e-mo na{e lo{e navike, a naro~ito prezirawe prema svemu onome{to nije moje i meni blisko. Budite uvereni, dani koji su namadati na raspolagawe nisu ni skupqi ni draì Bogu od dana kojisu dati drugima, na{im savremenicima i onima koji su ìvelipre nas. Ako se ponosimo svojim ìvotom i onim {to ga prati,znajte i ne zaboravite: dok udarite dlan o dlan, pro}i }e uzrocina{e ponositosti, ra{}e trava nad na{im vremenom, po na{imgrobovima, na{im telima i delima. Drugi }e se sme{iti nad na-ma kao nad dugom pro{lo{}u.


Pro~itao sam nedavno slede}e: “U Teheranu, glavnom graduIrana, ìveo je otac sa dve nevaqale k}eri. Nisu ga slu{ale.Svojim prqavim ìvotom uprqa{e ~ast i obraz svome ocu.Otac im be{e na dosadi kao zla savest. Jedno ve~e kada mi{qa-hu da otac spava, dogovori{e se da mu sutradan priprave ~aj saotrovom. Otac je sve ovo ~uo i svu no} je plakao i Bogu se molio.Kada su mu ujutru k}eri stavile ~aj sa otrovom, re~e im otac:“Ja znam va{u nameru i udaqi}u se od vas po va{oj èqi. No, ne-}u se udaqiti va{im grehom, da bi va{u du{u spasao, no svo-jim.” Rekav{i ovo, preturi ~a{u, prosu otrov i baci se krozprozor te pogibe.” Zar se nad ovim ocem nije pre duge pro{lo-sti nasme{ila sada{wost kroz k}eri wegove. Isto tako, nekamajka je korela sina {to je tri godine putovao po svetu. “Osta-vio si dom svoj, pa si oti{ao da luta{”, na {ta joj sin re~e:“Nije istina, majko, moje noge i o~i lutale su po svetu, a ja samsve ove tri godine proveo sa tobom pod ovim krovom.”

Ovi primeri govore {ta ne treba ~initi, koliko i kako setreba ugledati na Presvetu Bogorodicu. Sami ose}amo i uvere-ni smo koliko je mila u srcu qudi. Koliko je samo hramova po-dignuto u wenu ~ast, pesama ispevano i otpevano, molitava upu-}eno, pa i ona najkra}a koja se lako moè nau~iti: “PresvetaBogorodice, spasi nas!” Ve~eras pevaju}i ove divne pesme woj,na{oj Nebeskoj Carici, mi smo se pomolili da nam bude uvekbrza pomo}nica u ovom vremenu i ìvotu na{em. Molili smo seza sve qude, za na{e najbliè i najdraè. Ona nije nikada i ni-koga izneverila. Kada bi se sve napisalo {ta je i koliko je u~i-nila pred prestolom Bo`jim mole}i Sina svog za qude, kwigebi bile mnoge, sve debele i ~udesnim sadràjem ispisane. Znaona da je greh uvek trudan strahom i pora|a se tamo gde nije me-sto ni wemu ni wegovom porodu, pa se ona javqala i kao moli-tvenica i kao za{titnica qudi.

Neka je ova sveta molitva upu}ena danas prvenstveno Pre-svetoj Bogorodici na korist svima nama. Pomolimo se na kraju,draga bra}o i sestre, kao i na samom po~etku:

Raduj se, nesumwiva pohvalo vernih;Raduj se, nado ve~nih dobara;Raduj se, Nevesto Nenevestna.

Episkop dalmatinski Nikolaj

14 Bu|ewe vere

POSLU[NOST I SMIRENOST ‡POÊTAK NOVE TVARI

3

Evo nam opet radosnog obznawivawa pre~udesnog i sveobu-hvatnog praznika Hristovog ro|ewa.

Kada je re~ o ovom Prazniku, lak{e je smrtnome ~oveku is-pitati dubinu mora i visinu zvezdanog neba negoli dubinu i vi-sinu Boànske mudrosti utkane u svepuno}u Ro`destva Hristo-vog i ~ovekovog spasewa. Zato je mnogo vi{e sinova qudskih ko-ji ispituju o~ima, a mawe koji ispituju duhom. [ire je i ve}e po-qe koje se ispituje duhom od onoga {to se ispituje o~ima.

Duhovno poqe ovoga Praznika naro~ito nam nagla{ava dveboànske vrline: poslu{nst i smirewe. Sa poslu{no{}u i smi-rewem po~iwe novi svet, nova tvar, novo ~ove~anstvo. Starisvet je pogazio poslu{nost prema Bogu i smirewe pred Bogom.Time je poru{en most izme|u neba i zemqe, a duhovna gra|a zaobnavqawe toga mosta upravo su poslu{nost prema Bogu i smi-rewe pred Bogom.

Dok je na{ praotac Adam bio poslu{an i smiren pred Bo-gom, svojim Tvorcem, dotle je sva Wegova okolina disala poslu-{no{}u i smirewem. Adamovim padom po~e{e ga okruìvatineposlu{ni i gordeqivci, pa tako sve do dana{weg dana. Cve}ekoje se radovalo kada ga Car wegov miri{e, po~e se okrovqava-ti trwem, da Ga odbije od sebe.


3 Razmi{qawe na Boì}.

OTAXBINA ‡ ZEMQA OTACA NA[IH4

Nedavno proslavismo Nedequ Svih Svetih. To je prva ne-deqa po Duhovima. Neobi~no zna~ajan i blag dan. Praznik kojipoja~ava na{u nadu u sve na{e umrle. Posve}en je svima onimakoji “svojim ìvotima onebesi{e zemqu”; “bezimenima”, kakose nazivaju u slu`bi toga dana.

Tu su mnogi na{i mili i dragi koje smo poznavali. Tu su“neznani junaci” iz rata i mira, ~ija su imena na zemqi zabora-vqena, a u Kwizi ìvota zapisana.

Tu su kosovski vitezovi osim Kneza Lazara. Od cele kosov-ske vojske, u kalendar je u{lo samo ime ~estitog kosovskog veli-komu~enika Lazara. No, zar se nisu posvetili svi koji odo{e naKosovo “za Krst ~asni krvcu proqevati”? Zar i sluga Golubannije `rtvovao sebe kao i Knez Lazar? I mnogi kosovski Obili-}i, i Strahiwi}i i Jugovi}i prine{e sebe na `rtvu. I ona je-dinstvena Majka Jugovi}a i }erka joj slavna carica Milica?Zar i oni svi nisu tamo gde je sveti Knez Lazar? Svakako jesu.Wihova imena su u ve~nom nebeskom kalendaru za koji se ~esti-ti Knez mudro privoleo i mnogi danas privole{e.

Za{to se mi danas borimo?Za slobodu i Otaxbinu na{u, kaza}e svi. Dobra konstata-

cija i ta~an odgovor.Za pravu i ve~nu Otaxbinu mi se pripremamo u zemaqskoj

Otaxbini. Zemaqska otaxbina nije samo zemqa koja nas telesnohrani, niti samo okvir Dràve u kojoj se uzajamno pomaèmo isnosimo. To nije samo na{a zemqa, nego i zemqa na{ih otaca,zbog ~ega se i naziva Otaxbinom.

Jo{ uvek je ovo zemqa na{ih otaca, koji se na woj kao po-pri{tu borbe usavr{ava{e za onu vi{u, drugu Otaxbinu. UOtaxbinu spadaju i grobovi wihovi, kosti, krv i suze wihove. UOtaxbinu spada i graditeqstvo onih koji podigo{e i svom naro-

16 Bu|ewe vere

4 Propoved u Romanijskoj Lazarici na Vidovdan.

du ostavi{e zadu`bine, crkve, manastire i sve ostale svetiwe,velike i male, svih srpskih pokolewa iz pro{losti. U Otaxbi-nu spadaju i ideali istine i pravde otaca na{ih, i gesla wihovaod kojih je najslavnije i najzna~ajnije: “Za Krst ~asni i sloboduzlatnu”. U Otaxbinu spadaju borbe za te visoke ideale, kojimase formirao narodni karakter i sa~inila sva veli~anstvenadrama na{e istorije. I borbe, i stradawa, i “muke svakojake”, ipobede, i porazi, i krici, i jauci, i pesme i molitve, i `rtve, itamjan, i vosak, i uzdizawe pokajnika i trpqewe pravednika.Sve to i jo{ mnogo sli~noga ispuwava pojam Otaxbine.

Sa takvim sadràjem Otaxbine, jedna zemqa predstavqasvetiwu. Sa takvim bogatim sadràjem i na{a zemqa predstav-qa svetiwu, za koju vredi vojevati i krvcu proqevati.

Ne dao Bog da se u na{ narod useli ona besku}ni~ka re~:“Gde mi je dobro, onde mi je otaxbina”. Neka Bog dade svetlostna{em narodu u ovim te{kim vremenima, kao {to dade onom po-lubataqonu Crnogoraca, koji do|o{e iz bogate Amerike u po-mo} svojoj kr{noj Otaxbini 1915. godine. Oni krenu{e na opa-san put smrti iz razloga {to su bili uvereni da im je jedino do-bro tamo gde je wihova Otaxbina.

Kada danas mislimo o Kosovu i Vidovdanu, mi uvek misli-mo o kosovskim podvi`nicima i o vidovdanskoj moralnoj pobe-di. Danas se svi nalazimo pred sudom istorije: mi ih pitamo owihovim velikim delima, a oni nas o na{im podvizima. Ovo jenajkorisnije susretawe za nas koji smo imali pobeda, a nisu namzna~ile sre}u, i poraza koji nam nisu zna~ili nesre}u.

Stoje}i danas pred svetim knezom Lazarom i wegovim sa-borcima, na mnogobrojna wihova pitawa odgovaramo:

êstiti Kneè i ~estiti kosovski borci, mi danas brani-mo {to i vi braniste: branimo zadu`binarstvo, sve~arstvo, pre-danost voqi Bo`joj, vite{tvo, svetiwe, milosr|e, ne`nost.

I nama je Vidovdan vera koja uvek opomiwe da Bog vladacarstima, i nama je Vidovdan ~itava mudrost koja te{i i ~itavaetika koja ocewuje: boqe je ~ist umreti nego prqav ìveti.

Pozdravqaju}i vas sa ovih nekoliko misli, svima èlimodobrodo{licu na Romanijsko Kosovo i Romanijskoj “Lazarici”.



BLISTAVE SVETIQKEIZ NA[E ISTORIJE

5

ûdo je kako doga|aji u jednom danu mogu promeniti isto-riju i sudbu jednog naroda, ~ak i kontinenta.

Dan Konstantinove pobede nad Maksencijem doneo je slo-bodu Hristovoj Crkvi posle tristo godina gowewa i mu~ewa.

Jedan dan na Vaterlou zape~atio je sudbinu Napoleonovu ipromenio tok evropske istorije.

Dan iznenadne smrti cara Du{ana otvorio je kapiju Isla-mu na hri{}anski Balkan.

Vidovdan je bio posledwi juna~ki otpor toj poplavi i po-sledwa brana protiv we.

U srpskoj istoriji na}i }emo mi sinovi srpski, kao i poko-lewa na{a, dovoqno pouka, ispisanih prstom Bo`jim preko um-nih srpskih sinova. Kao {to dan sledi no}i, tako je u srpskojpro{losti sledila sloboda iza ropstva. O~igledno mi smo na-rod koji je Bogom milovan i Bogom karan.

Bezsadràjno je na{e ime srpsko ako se ne drì u svestinarodnoj, i u svesti u~enih qudi, istorija svoga naroda. Nije do-voqno imati samo znawe srpske istorije, kao i znawe drugihspisateqskih kategorija, bez razumevawa wene ìve i jasne nau-ke. Ovo razumevawe sti~e se onda kada Srbin misleno putuje popro{losti svoga naroda i pri svetlosti velikih sve}a, upaqe-nih svetlo{}u Svevi{wega, putuje po celoj svojoj srpskoj pro-{losti.

To je svetlost Svetoga Save ‡ to je sve}a svetlosti i blago-~a{}a, svetlost ~estitih careva i knegiwa srpskih ‡ to je sve}ahristoqubqa i rodoqubqa; svetlost Lazareva je sve}a samopo-`rtvovawa; svetlost ~estitih mu~enika, zato~nika i stradalni-ka ‡ to je sve}a trpqewa i tihe predanosti Bogu; svetlost Kara-|or|evih ustanika ‡ to je sve}a prostonarodnog vite{tva i

18 Bu|ewe vere

5

pregnu}a; svetlost Krsta ~asnog i slobode zlatne ‡ to su sve}ekoje se nikada nisu gasile ni hladile; svetlost narodnog po{te-wa, stida i dobrote ‡ to je sve}a li~nih karaktera; svetlostcarskih i narodnih zadu`bina, krsta{a barjaka i guslarskih pe-sama ‡ to su sve}e {to osvetqavaju pravdu Bo`ju i krepe srcanaroda nadom u Boga.

Za ove sve}e zna narod srpski. S tim sve}ama srpski narod}e i daqe mo}i sada{wu nevoqu rasvetliti i otkloniti. Da seponovo ukrasi vencem slave i proslavi ujediwenim slavqem.



O NA[OJ SRPSKOJ GOLGOTI6

Posle odluka o osnivawu Kola srpskih sestara u Eparhijidabrobosanskoj, danas se prvi put sastajemo na jednom mestu, svina okupu, gde }emo progovoriti {ta ~inimo i {ta nam vaqa ~i-niti, da bismo koliko je mogu}e vi{e, odgovorili svom ~asnomzadatku.

Srpski narod je imao vi{e te{kih Golgota, a sada je pono-vo do{la takva te{ka Golgota kroz koju prolazi srpski narod uzapadnim srpskim zemqama. Jedan je Krst koji je dosu|en Najve-}em, kao zlehuda zemaqska nagrada. Ovde mislim na Hristovastradawa. Ta Golgota je matica ostalih Golgota, pa i ove na{e.Taj krst je praotac te{kih krstova i u na{em srpskom narodu, islavu pribavi onima koji ga no{ahu. Mi se nadamo i Bogu moli-mo da i ovaj golgotski krst, i ovoga puta pribavi slavu srpskomnarodu u Republici Srpskoj.

Dvojake su Golgote, po{tovane sestre i trudbenice Kolasrpskih sestara u na{oj Eparhiji. Na jednima su raspiwani po-sledovaoci Svetog Golgotskog Mu~enika. Raspiwani su zato{to su qude hteli, i danas ho}e, qude u~initi qudima. Golgot-ski krst im je pripremila i danas priprema svetina koja wihovevrline za poroke smatra; svetina za koju se oni bore u `ivotu.Daqe, Golgotski krst pripremaju oni koji nose zlatne vence, aimaju vazda u pripravnosti i trnovih, da ih daruju onima ~ijaistinska slava pomra~ava wihovu la`nu slavu.

Na drugim golgotama raspiwe se nevino potomstvo za grehepredaka svojih.

Kao i drugi narodi, i mi imamo u istoriji svojih Golgota.Nemamo ih mnogo prve vrste, ali druge isuvi{e. Od svih wihimamo jednu najve}u i najte`u, a to je Kosovo.

Prva je Golgota `rtvenik na kojem je prinet Sin Bo`ji, adruga je `rtvenik na kome je prinet ceo srpski narod. Koja je

20 Bu|ewe vere

6 Propoved na slavi Kola srpskih sestara.

uàsnija, a koja groznija `rtva? Prva je gnusnija, jer gre{nicidigo{e ruke svoje na Boànskog U~iteqa, ali i veli~anstvena,jer je iz krvi te `rtve nikao novi svet; sa `rtvenika toga nadah-nut je novi svet i qudski rod novom ìvotnom snagom. Druga jejezovita, kao i ova na{a dana{wa. Slaboqudska stvorewa trpeisto ono {to je trpeo Hristos, koji je imao boànsku mo} i si-lu.

Muke srpskog naroda u pro{losti, kao i danas, velike su.Narod srpski, od kako mu je Krst metnut na Kosovskoj Golgotina ramena, sve do na{ih dana nosi ga, i kada i ustaje pod wim.Jedno pokolewe srpsko nosilo bi ga celog ìvota i predavalosvome potomstvu. S le|a o~evih primali su sinovi, a s le|a maj-~inih primale su k}eri srpske ovaj krst Srpske Golgote.

Bog ne dozvoqava da neko bude vi{e isku{avan nego {tomoè podneti, pa isku{ewima ~ini kraj (sr. 1 Kor. 10,14). I do-lazio je kraj isku{ewima na{im. Mi dana{wi sinovi i k}erisrpskog naroda u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Kra-jini verujemo da }e ubrzo i ovim isku{ewima do}i kraj, i da Go-spod ne}e dozvoliti da budemo isku{avani vi{e nego {to mo-èmo podneti.

Na{i |edovi i pra|edovi ostavi{e nam jedan sveti amanet.Izdi{u}i u krvi na bojnim poqima, govorili su potomstvu:“Evo, mi umiremo za va{u slobodu, ali s tim da se i vi borite zaslobodu ostale bra}e na{e, jer ina~e nema ni vama samima ì-vota bez sjediwewa i oslobo|ewa svega Srpstva. Ako se ne bori-te, vi }ete biti kao slamka me|u vihorima.”

To isto, ~estite trudbenice Kola srpskih sestara, poru~u-ju i nama i na{im potomcima svi oni borci, bez obzira na pol,koji ìvote svoje poloì{e za slobodu srpskog naroda.

îme mi to danas najvi{e treba da pobe|ujemo?Ne toliko oru`jem nego svetim odu{evqewem, duhom sil-

nim i mo}nim, duhom punim vrlina, punim rodoqubqa i samopo-`rtvovawa. Time najvi{e pobe|iva{e preci na{i, jer ovooru`je uvek pobe|uje; ono se nikada ne tupi. Jedan sistem ovogaoru`ja vlada u svima vremenima; on se nikada ne mewa.

Ono {to vi ~inite jeste to oru`je koje pobedu donosi. Ne-ka bi ono bilo po~etak slavqewa srpskog vaskrsnu}a u Republi-ci Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini, ali i nadahnu}e svi-ma u ostalim srpskim zemqama, pa i u inozemstvu. Daj Boè da


ovo bude kraj svima ropstvima srpskog naroda i da sve Srbe oba-sjavaju svetli zraci Bo`je pravde i pomo}i, uzdaju}i se prven-stveno, ~vrsto u sebe i u Bo`ju pomo}.

Samopouzdawe vite{kih |edova i pra|edova, kao i pomo}Bo`ja, treba da su nam najmo}niji saveznik. To je ujem~ewe slo-bode na{e, to je An|eo Bo`ji koji }e di}i plo~u sa groba na{ihnevoqa i povikati: “Ustajte, mrtvi, jer i Gospod ustade!”

I na kraju da kaèm i ovo: Samo jaka i dobro organizovanakola srpskih sestara u ovoj Eparhiji mogu kora~ati velikimuspesima. Zato ne treba àliti ni uma ni truda kako biste do-bar poredak izgradili, jedno organizovano telo, kome saveznoeparhijsko telo treba da bude du{a svih kola srpskih sestara uEparhiji. Svaki na svome mestu da radi kako da bi se ~uvali in-teresi svoga naroda i svoje vere pravoslavne, pa ma to bilo i pocenu ìvota. Ovo sve ~initi u saradwi sa svojim sve{tenstvom,a ovi po svojoj du`nosti da zahtevaju da svako do posledweg slo-va odgovara za svoje du`nosti.

Treba znati da simpatije ~asnih qudi uvek pripadaju sla-bima i onima koji su na najteìm i najodgovornijim du`nosti-ma. Ko da ne simpati{e onoga koji se sam hvata u ko{tac sa ne-sravweno ve}im te{ko}ama? Taj dobija simpatije i najve}ihprotivnika. Ovo nije legenda. Li~nost srpskog ~oveka koji seBoga boji, qudi stidi i sa qubavqu sluì, to je ono {to pleni ipridobija qude.

Tako da ~inimo i mi na ovom putu jevan|elske i svetosav-ske delatnosti, pa }e nam Bog jo{ vi{e blagosiqati dela na{ai biti nam jo{ bliì.


22 Bu|ewe vere

“NOVO” DOBA7

U ovom na{em vremenu mnogo se govori o novom dobu isvetskom poretku u wemu. [ta je to novo doba i {ta se pod timrazume?

Obi~no novi qudi ili novi doga|aji kalendarski odeqakvremena nazivaju novim dobom. U narodima se vazda govorilo onovom dobu posle kakvog rata, ili promene na prestolu. Narav-no, nikada se tako mnogo nije govorilo o novom dobu kao poslesvetskih ratova, pa i u najnovije vreme.

Na novo doba se obi~no gleda kao na Obe}anu zemqu. Odnovog doba o~ekuje se sve.

Hri{}anski mudrac se ne kontroli{e nekakvim fantazi-jama, no starim Jevan|eqem, ~iji je ideal noviji od svakog novogdoba. On zna da }e novo doba do}i tek s jevan|elski novim qudi-ma, a ne sa spoqa{wim tehni~kim i administrativnim promena-ma. On ne zida svoju nadu na pesku, nego na kamenu. Kao {to setrule jabuke ne mogu staviti ni u kakav red na stalaì, tako setruli karakteri ne mogu staviti u kakav novi dolaze}i poredak.Kao {to se niko ne moè izle~iti gledaju}i u lek, ve} uzima-wem leka u svoj organizam, tako se niko ne moè izle~iti od mo-ralnog neduga gledaju}i u Jevan|eqe, ili re~ima priznaju}i we-govu lekovitost, nego uzimawem i svarivawem jevan|elske medi-cine du{om.

Mnogi govore i preporu~uju, no malo ih zna da je preporo-|aj ~isto jevan|elski pojam, tj. osnovna eti~ka ideja Jevan|eqa.

Danas, najsre}niji sticaj okolnosti bio bi, kada bi do{lodo velike spoqa{we promene naboqe, tj. kada bi novo doba, kon-kretno na{e doba, bilo cementirano starim Jevan|eqem, pa biu istini bilo novo.

Svetski ratovi, pa i ovaj dana{wi, dokazali su savestiqudskoj jasno jednu stvar: ko god je uprqao Hristovo Jevan|eqe,


7 Zahvalno slovo u Op{tini Kalamarija u Gr~koj.

nije ga uni{tio, ve} veoma intezivno naglasio wegovu veli~inui neophodnost kao staro i ve~no Jevan|eqe Hristovo. Sve drugoje obmanulo i pokazalo se kao no` o{tar sa obe strane, podesanjednako i za dobro i za zlo.

Sa sigurno{}u mogu re}i: dok su god qudi u ratu sa Bogom,rat me|u wima bi}e neizbe`an. I dok Jevan|eqe ne postaneustav za regulisawe odnosa me|u pojedincima i me|u narodima,dotle }e re~i: napredak, civilizacija, novo doba, biti praporcikoji zve~e i zaglu{uju qudsku savest pred glavnim svojim idea-lom ~ove~anstva: Bogo~ove~anstvom, kome je Bogo~ovek glavnitemeq, glavna `rtva, glavni vo|.

Pozdravqaju}i Vas ovom jevan|elskom idejom u ovom vre-menu, `elim od Boga blagoslov i napredak gr~kom narodu,Gr~koj Crkvi, svima vode}im qudima ovog Bo`jeg par~eta ze-mqe, kao i Vama li~no, Va{oj op{tini Kalamarija, uz najtopli-ju blagodarnost na pozivu da smo danas s Vama u ovom sve~anomtrenutku iz velike istorije gr~kog naroda.

I na kraju upu}uju}i najtopliju blagodarnost na svemu u~i-wenom mnogostradalnom narodu srpskom u Republici Srpskoj iu Republici Srpskoj Krajini, ostajemo Va{i du`nici i moli-tvenici pred Bogom Sveznaju}im i Svedare`qivim. Neka bi daoBog da nastupi novo doba zakva{eno Jevan|eqem Bo`jim!

Mitropolit Nikolaj

24 Bu|ewe vere

OGAW VERE NADVLADAVA8

Va{e Visokopreosve{tenstvo,

Bra}o sve{tenici,

Draga bra}o i sestreNajpre blagodarim Va{em Visokopreosve{tenstvu na ovoj

zajedni~koj molitvi i prino{ewu beskrvne `rtve Bogu svevi-{wem. Zahvaqujem bra}i sve{tenicima na sasluìvawu i vama,draga bra}o i sestre, na ovom molitvenom zajedni~arstvu. Naro-~ito zahvaqujem svima na molitvama za moj srpski narod, ~ijenevoqe vi veoma dobro ose}ate, i od srca materijalno i moral-no pomaète.

Odakle dunu ovaj stra{ni vetar {to uskoleba jezero na{eghri{}anskog ìvota i podiè ovu veliku buru? Neretko bivada poklonike jerusalimskim svetiwama upozoravaju me{tani dane izlaze iz ku}a, jer duva vetar iz Misira. To je zaista ~udanvetar. Ne ose}a{ da duva, ali on je tu, i od wega se kvare u{i io~i. Tajanstveni vetar koji je proizveo buru kod nas, sve nas jezabrinuo i li~i na taj vetar misirski. On je dunuo i sa Istoka isa Zapada. Taj vetar tajanstveno udara i na srpske zemqe i nagr~ku zemqu, i na sve pravoslavne zemqe, ne samo na Balkanu ne-go i {ire.

Napad je do{ao, kao i uvek, iznenada. Na{i straàri nacrkvenim i narodnim kapijama nisu spavali. Svi vi znate {ta jedu`nost straàra u logoru gde se vojska odmara. Kad spaze ne-prijateqa, moraju trubiti na uzbunu. Ako to ne u~ine na vreme,onda je totalna opasnost i velike se nesre}e mogu desiti.

Narod srpski u Republici Srpskoj i u Republici SrpskojKrajini ~uo je znak uzbune svojih straàra i pripravio se za ot-por. On je osetio dim i neugodan miris koji dolazi, po{to tora|a zle rodove.

Srpski narod veruje u besmrtnost du{e ~ove~je.Mi verujemo jo{ da ìve du{e iz onoga sveta ‡ iz Carstva

nebeskog isto vode borbu za pravdu Bo`ju. Zbog toga verujemo da


8 Slovo odràno u crkvi Svetog velikomu~enika Dimitrija u Solunu.

je ìva du{a sv. velikomu~enika Dimitrija, za{titnika ovoggrada, sv. Grigorija Palame, Svetog Save Srpskog, sv. VasilijaOstro{kog ûdotvorca i svih svetih sa Presvetom MajkomBo`jom, koja u Nazaretu primi blagu vest o ro|ewu Hrista Spa-siteqa i Ustrojiteqa ovog sveta, ‡ da se i oni mole za nas, zaspasewe pravovernih.

“Krv je qudska hrana naopaka”, rekao je veliki crnogorskivladika Wego{. O, bra}o, kako je velika tajna nevino prolive-ne krvi! Kada je Kain ubio Aveqa, rekao je Bog Kainu, bratou-bici: “Krv brata tvoga vapije k meni”. Svaka nevina krv vapijenebu, a we je tako mnogo u ovom na{em veku i u svim stranamasveta! Nema sumwe, Bog je najve}i osvetnik nevine krvi.

Ne dao Bog da se mi sluìmo wihovim neistinama i nasi-qem, a nadati se pobedi. Oni ne prestaju da se sluè nasiqem igowewem. Nasuprot wima, mi palimo ogweve u du{ama svojim.Palimo plamenove vere, molitve i odu{evqewa. êtiri suosnovne stvarnosti na{e vere pravoslavne: Bog, du{a, besmrtniìvot i sud Bo`ji. Ove ~etiri stvarnosti upijene su u du{u na-{e stvarnosti kao ~etiri nebeska pe~ata. Sramno je, bra}o mo-ja, ìveti sa onima koji ne znaju ili ne veruju u Boga, koji neznaju za du{u, koji odri~u besmrtni ìvot du{e i koji ne pomi-{qaju na pravedni sud Vo`ji.

Gde je tu hladna dràvni~ka mudrost? Gde znawe iz psiholo-gije? Gde opomena istorije? Gde opomena o tome da se dràva nestvara nasiqem i utvr|uje, nego slabi. Ni senke od svega toga.Oni produùju sa nasiqem, hap{ewem, terorisawem, ubijawem.

Eto, Va{e Visokopreosve{tenstvo, bra}o sve{tenici idraga bra}o i sestre, iznesoh vam ovaj mali prikaz doga|awa sasrpskim narodom u Republici Srpskoj i Republici SrpskojKrajini.

Mi duboko verujemo i nadamo se u pravdu Bo`ju za koju se iborimo. Verujemo da }e se opet upaliti uga{ena kandila predslavskom ikonom u srpskim ku}ama. Mi se nadamo i Bogu molimoda do|e mir, da se na{i doma}ini vrate ku}i sa prvih borbenihlinija, da poja~aju molitve sa svojim doma{wima, poja~aju è|za jo{ dubqim poznavawem i doìvqajem vere svoje pravoslav-ne. Da jo{ vi{e poja~aju svoju glad za duhovnim kwigama i ì-vqewem u Hristu Gospodu na{em, kome neka je slava i hvala usve vekove. Amin.


26 Bu|ewe vere

POMOZI, BO@E, SVIMA, PA I NAMA9

Pravoslavni narodi su se uvek ovako molili. Ovo je starai obi~na molitva prostog pravoslavnog sveta.

U sada{we vreme sveop{tih stradawa i nemira u svetu na-rod izgovara ovu molitvu ~e{}e no ikada ranije. Dakle, moli seprvo za sve, pa onda za sebe. I Gospod Hristos pred svoje strada-we molio se za u~enike svoje i za one koji ne znaju {ta rade. Ta-ko iz du{e izlivaju se re~i: “Pomozi, Boè, svima, pa i nama!”,ili “Spasi, Boè, svu bra}u pa i mene!” Ili: “Oprosti, Boè,svima pa i meni gre{nom”. Isticati druge ispred sebe, to je je-van|elski zakon.

Ta kratka narodna molitva je naro~ito zna~ajna za ovo te-{ko vreme koje obremewava sve narode sveta. Mi slu{amo qudeod uticaja kako govore: ja gledam samo sebe! Ili kako savetujudruge: gledaj samo sebe! Isto tako, dràvnike koji ho}e da re{a-vaju stvari drugih naroda i dràva, ali da to sve bude ponajpre uinteresu wihovog naroda. U ovakvom vremenu ova, ma kratka ijednostavna, molitva pada kao melem na du{u. Sav Dostojevski jeizre~en u ovoj jednoj re~enici. Sa krvavog i stra{nog okr{ajakoji je nametnut srpskom narodu, na{ narod upu}uje preko Sve-mogu}eg pozdrave i dobre èqe svima narodima i plemenima ko-je je On sazdao, celoj ~ove~anskoj porodici.

Stradalnik razume stradalnike, pa}enik ume da saose}apatwu. Samo sa ovakvom {irokogrudo{}u moè se ~ove~anstvoizvesti sa raspu}a na pravi put i povesti svetlijoj i dostojan-stvenoj budu}nosti. Ostane li se pri sada{woj tesnogrudosti,sebi~nosti i oholosti, li~noj ili kolektivnoj, ne}e biti zadr-{ke u srqawu u propast celog ~ove~anstva. I smeh Satane roduqudskome, sada potajan, posta}e glasan. Ali }e se u tom slu~ajuuskoriti onaj Dan gneva.


9 Slovo odràno u Solunu.

Ja ho}u ovde da upitam: koliko je samo de~aka u ovom mnogo-qudnom gradu do{lo sa ovom molitvom na usnama? Veoma mogo.Bog im je pomagao i odgovarao svebogatim darovima, tako da supostajali ugledni ìteqi ovog grada. Rano su ustajali, kasno le-gali, vrednim rukama i ume}em stvarali i stvorili ono {toimaju. Zato nije nikakvo ~udo {to gr~ki narod razume na{astradawa i priti~e nam u pomo} kako bi se {to boqe odràli ibitku izvojevali. Hvala vam, bra}o, i na molitvama i na materi-jalnoj pomo}i koju nam ~iniste.

Sve ovo sadrì se u veri, po{tewu, rodoqubqu, ~ovekoqu-bqu, po`rtvovawu i trudoqubqu, dobroti i milosti, pouzdwu istrpqewu i usmenom poverewu. To i jeste Carstvo nebesko kojeje unutra u nama. S tim Carstvom nebeskim u sebi ~ovek sti~eblagoslovenu imovinu u blagoslovenoj otaxbini i blagoslove-noj Crkvi, kao i svoje blagosloveno ime.

Ako èlite, a znam da èlite, da se va{a deca ne izdvoje izva{e blagoslovene prodice, ako èlite da budu napredni iuspe{ni u ìvotu, ako èlite da va{i sinovi i k}eri budu jed-no sa du{om gr~kog naroda ‡ uzidani u onaj ~udesni obelisk odzemqe do nebesa {to se zove istorijom gr~kom, onda ih stalnou~ite da ustaju i leù, i kad posluju i kada putuju, izgovarajuovu slavnu narodnu molitvu:

Pomozi, Boè, svima, pa i nama!Moje re~i ne mogu biti druk~ije nego {to jesu. U qubavi

jevan|elskoj i Gospodom Hristom èlim Vam u ime rukovodstvai Vojske Republike Srpske, kao i mojih vrlih saputnika i trud-benika na dobru, svima Bo`ji blagoslov i napredak.


28 Bu|ewe vere

OSTVARIVATI CARSTVO BO@JE NAZEMQI

10

Gospodine Predsedni~e,

Gospodo poslanici,

Najpre da u ime bra}e Arhijereja i u svoje li~no ime zahva-lim na pozivu da prisustvujemo radu ovog skup{tinskog zaseda-wa. I ovo zasedawe pada, kao i dosada{wa, u delikatno vreme posrpski narod, bez obzira na to da li je iz Republike SrpskeKrajine, Republike Srpske, Republike Srbije ili RepublikeCrne Gore. Neprijateqi su mnogi, a srpski narod mali, rasejani neobjediwen. Pokazalo se da nenavidnicima najteè pada ide-ja o na{em objediwewu i ujediwewu, koje bi bez daqeg trebaloostvariti {to pre.

Qudi su nepostojani i u zlu i u dobru. [to su nepostojani uzlu, pa se vra}aju dobru, to je za pohvalu.

Ali, {to su nepostojani u dobru, to je za àqewe i osudu.I zbog toga je Bog skratio nekada{wi dugi vek otaca, skratioga je da bi se qudi, videv{i te{ke smrti zlotvora, ustra{ilisvoje sopstvene smrti. Isto tako, da bi se i dobrotvori ohra-brili da im ne dotuì ~initi dobro.

Krajem prvog hri{}anskog milenujuma Vizantija i Rim, be-hu se isuvi{e zagwurili u zemaqske brige i uìvawa, te se sla-bo odaziva{e Bo`jem pozivu. U svojoj arogantnoj gordosti, zbogzasluga svojih pravednih otaca, dozvolili su sebi da sva{ta ~i-ne, ne samo na ulici, i u politici, nego i u Crkvi.

Zbog toga se Bog rasrdi, pa im iz Skitije posla neznabo-`ne Slovene, koji u pogledu bogopoznawa behu “siroma{ni, ibogaqi i hromi i slepi” (Lk. 14,21). Takvi kakvi su, postavi Bogsluge Sv. Kirila i Metodija, koji behu tvorci na{e pismenostii prosvetqenosti, za apostole slovenske. Ne treba sumwati u toda je na{ Gospod pozvao i Slovene na svoju novu i prostranu wi-


10 Govor u Parlamentu Republike Srpske Krajine.

vu od Dunava do Pacifika. Ta wiva je jedan ogroman kontinent,prema kome su i Rimsko i Vizantijsko carstvo kao malena ostr-va.

I tako, kada su izgledi hri{}anstva bili vrlo mra~nikrajem prvog milenijuma, jedno zbog korupcije me|u samim hri-{}anima, a s druge strane, usled nepo{tednog ma~a Muhamedo-vog, najednom se pojavi{e Sloveni, nova wiva Bo`ja.

Da ovo potvrdim bar jednim primerom. Hri{}anstvo je la-ko nasa|eno u Rusiji, i jo{ kako ~isto. Kao srpsko sedam puta naogwu èèno, na sedam re{eta Vaseqenskih sabora prosejano.Velika je sre}a {to na ovim predelima nije bilo nikakve izgra-|ene kulture: ni rimske, ni jelinske, ni persijske, ni indijske.Postojala je samo kultura doma}eg rukodeqa i porodi~nog ple-menskog ustrojstva.

Za glavnog nosioca celokupnog ovog poduhvata nije Bogizabrao koga od odaslatog apostola, niti ~oveka svetske slave.Izabrao je ~oveka iz wihove sredine, jeftinog zemqoradni~kog,drvodeqskog zanimawa, naroda bez istorije i bez azbuke, wiho-vog paganskog kneza Vladimira, da preko wega i wime postavikrst na toj velikoj i novoj wivi svojoj. Tako je ruski narod vi-deo novo ~udo obra}awa vode u vino, gre{nika u pravednika. Vi-deo je svoga vo|u, koji je do tada u~estvovao u svim narodnim po-rocima i sujevericama, kako se pomo}u nove vere preobraàva usvetiteqa. I to u svetiteqa s pravom nazvanog ravnoapostol-ni.

Ali kada se zbog greha i ta{tine ruskih knezova, zbog vla-stoqubqa i bratoubistava, gresi po~e{e sve vi{e umnoàvati,Gospod pusti uragan vetar na Rusiju da je otrezni. Da pra{inustrese sa p{enice i da zasja zrno.

Da je evropsko ~ove~anstvo u~inilo savez sa smr}u to jestenajjasnija ~iwenica od svih ~iwenica u svetskoj istoriji za po-sledwih dvesta godina i duè. Evropa miri{e na smrt. Evrop-ski univerziteti propovedaju smrt. Evropski kwièvnici opi-suju smrt. Evropski vaspita~i seju smrt u du{e omladine.Evropski nau~nici osmr}uju smrt. Evropski politi~ari rade zasmrt. Evropski imperijalisti raznose smrt po celome svetu.Evropski revolucionari nose barjak smrti. Moderna Evropa je,na àlost, sinonim smrti i ne}e da zna za ìvot posle smrti,

30 Bu|ewe vere

jer se bori za pravo, za razliku od nas koji se uvek borimo zapravdu Bo`ju.

Kako to, pita}e neko, i ja odmah odgovaram: zar je ovo za vasnovost i iznena|ewe? Zar niste ~uli za sveop{ti evropski buntprotiv ìvota, a za smrt? Hristova Crkva je nosilac ìvota,moderna Evropa je nosilac smrti. Crkva govori: Stariji je ì-vot od smrti, jer je prvo bio ìvot pa potom do{la smrt; naukaevropska govori: to nije istina, nego starija je smrt od ìvota,prvo je bila smrt pa se iz smrtne materije razvio ìvot. Crkvagovori: vaskrsli Hristos je pobedio smrt i pozvao qude u Car-stvo ve~nog ìvota; evropski univerziteti jednodu{no rugaju}ise odgovaraju: smrt je nepobediva; ìvot je slu~ajnost na ve~nojwivi smrti. Crkva govori: narodi su porodica Hrista Boga itreba da se razumeju i uzajamno pomaù. Na to politi~ari odgo-varaju: na{ narod je krvqu i kulturom nad mnogim drugim naro-dima, i on treba da vlada nad tim narodima; osim toga, jo{ u ob-zir dolaze i na{i ekonomski interesi, va`niji od svega drugo-ga, i na{ nacionalni presti`. Jo{ Crkva govori vaspita~ima:deci treba dati Hrista i decu Hristu ‡ to je sve vaspitawe. Nato odgovaraju evropski pedagozi, trova~i tu|e dece, a svoje tru-de se da nemaju: nikako to. Decu treba odlu~iti od zabluda svo-jih roditeqa i uputiti ih protiv roditeqa, da bi pqunuli nasvoje roditeqe i sve wihove svetiwe ‡ to je moderno, to je pro-gresivno, to je nau~no! Crkva u~i evropske narode: vi ste kr-{teni da biste druge kr{tavali. Kao imperijalisti vi zauzima-te tu|e zemqe da bi ih iskoristili, a ne da bi Hrista objavili,i Jevan|eqe, i @ivot i bratstvo. To nije blagoslov, nego pro-kletstvo.

Tragedija Evrope je u tome {to se privolela carstvu smr-ti, a odbacila Carstvo ìvota ve~nog. Uhvatila je savez sa smr-}u. A ~im se vezala sa smr}u, ona se vezala sa paklom i wegovimpaklenim svojstvima, tj. sa la`ju i prevarom, grabeì i otmi-com, ubistvom i mr`wom, sujetom i svakom drugom sujetom i sva-kim drugim grobnim smradom. Smrt, ve~na smrt ‡ to se s pravommoè napisati nad svim kapijama i prolazima u Evropu.

A mi Srbi? Potomci kosovskih mu~enika, koji su poginuliza Carstvo nebesko i ve~ni @ivot. Prema tome, mislite sadaho}ete li sa Evropom, saveznicom smrti, ili sa Hristom, CaremVe~nog @ivota.


Mi moramo prvo da stvorimo, pa onda da traìmo, a kadatraìmo, obavezni smo i da damo. Davawe je izraz onoga {tosmo. Sva na{a delawa i pri~awa su odraz onoga {to smo. Posa-|enim dobrim drvetom pokaza}e se dobri plodovi, {to zna~i i upolitici: mora se najpre zasaditi dobro drvo, a onda }e se poka-zati dobri plodovi.

Gospod je upu}ivao i ove re~i: “Pazite da svetlost koja je uvama ne postane tama”, pa onda: “Neka se svetli svetlost va{apred qudima, da vide va{a dobra dela” (Mt. 5,16). “â{}u jedandrugoga ~inite ve}im od sebe”. Neka prvi bude prvi, a drugi dru-gi.

Dobrim delima uèìte svetlost u sebi kako biste sijalipred qudima, uvek vode}i ra~una o svojoj nevidqivoj li~nosti, osvojoj du{i.

S bogoslovske ta~ke gledi{ta, srce je sredi{te na{eg ì-vota iz koga poti~e sve dobro ili sve zlo. To je mesto gde se ~o-vek sastaje sa svojim Bogom, ali je isto tako i centar gde se ~o-vek sastaje sa svim svojim la`nim bogovima. Govorio je Gospod:“Sine moj, daj mi srce svoje”. Daju}i srce svoje Bogu, mi se u~i-mo da mislimo i ose}amo o svim tvorevinama na{eg Tvorca, mismo ispuweni snagom, qubavqu i mudro{}u, da sa ispravnim po-gledom na ìvot iza|emo u narod da delamo onako kako dela nao-ruàn vojnik koji ide u borbu poznavaju}i pravila borbe. Da-kle, poimaju}i glas srca svoga, zakqu~ujem: ja sam ovde ne da ne-{to radim, nego da budem.

Pomo}i }u vam primerima da me boqe razumete. Kaè se zafilosofa [openhaura da je mrzeo celi svet i sve qude, i da jebio u stalnom strahu od sva~ega. êsto je govorio: “Jedino stvo-rewe na svetu za koje ja marim jeste moj pas”. Nikakvo ~udo {toje takav ~ovek bez srca nazvan “ocem pesimizma”.

Poznato je da su takozvani “totalitaristi” u Evropi bilioskudne visprenosti i duhovnosti, koje izviru iz srca. Bili sumo}ni samo u snazi voqe. Svi wihovi spoqa{wi radovi bili suugla~ani kako bi im se svet divio, a du{e su bile zverske imra~ne. Zar Nemci za vreme Drugog svetskog rata nisu bili to-talitaristi kada su za jedan nema~ki ìvot uzimali sto ìvota.

Ili da pomenem slede}i primer: Jednom, na Vaskrs kada jenema~ki straàr otvorio vrata zarobqeni~ke }elije, pozdravi-{e ga Srbi zarobqenici vaskr{wim pozdravom: Hristos vaskr-

32 Bu|ewe vere

se! On ih pogleda zbuweno i strogo ih upita: “[ta to zna~i?”Odgovori{e mu: “Danas je Vaskrs, dan Hristovog vaskrsewa, zarne znate?” “Ni{ta ne znam o tom periodu; ja znam da danas dobi-jamo dvostruki obrok hrane.”

Gospodo poslanici, svet na{eg vremena je pun nametqivacakoji ùre da rade: da predlaù, da podu~avaju, da organizuju ‡ dagrade, ~ak i neotesanim kamenom. Me|utim, su{tina ~ovekovognazna~ewa na zemqi i poziva jeste u biti i raditi. Oni kojiùre samo raditi, bez ikakvog truda oko biti, razoreni su i zadru{tvo i za sebe same. U na{im danima izgubqena je ravnoteàizme|u biti i raditi, mawe ili vi{e, u svakom narodu. Svakopita {ta raditi? Retko ko pita {ta biti?

Zato mislim, gospodo parlamentarci, u ovom na{em vreme-nu ovaj Parlament mora prvenstveno da ima u vidu kakav Parla-ment mora biti. Ako ovo imate u vidu, neminovno }ete imati uvidu i srpski narod koji ovde predstavqate kakav on ima biti.Nesuglasice, pocepanosti, trzavice i druge prepreke za norma-lan rad prvenstveno dolaze od toga {to nismo postavili sebipitawe i zadatak: kakav ja imam biti, ve} obratno: {ta }u radi-ti, a nije va`no kakav }u biti.

Radost, ne}u re}i du`nost, ovog Parlamenta treba da je utome da se uvek kre}e ka Savr{enstvu. “Budite savr{eni kao{to je savr{en Otac va{ nebeski” (Mt. 5,48). Ni jedan u~iteqovoga sveta, a ima ih mnogo koji sebe grade u~iteqima i vo|ama,nije postavio takav uzvi{eni i plemeniti zadatak, tj. biti sa-vr{en kao Bog i raditi savr{eno kao Bog. Ovaj ciq se gospodo,ne postiè bez izobilne Bo`je pomo}i. Siguran sam, da ste sve-sni, kako su o~i srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini idaleko {ire uprte u vas. Wihove nevidqive rane su daleko ve}ei bolnije od onih vidqivih, a lekar koji èli da ih isceli isam mora biti zdrav.

Pozdravqaju}i vas, sve u~esnike na ovom zasedawu, gajimnadu da }ete vi svojim odlukama obradovati prvenstveno svoj na-rod srpski, i zadiviti i druge svojom velikom duhovnom trezve-no{}u i svojom velikom hri{}anskom konstruktivno{}u.

Episkop Nikolaj


GOSPOD JEDINI ZIDA DOM11

Zaista se radujem ovom op{tem zajedni~arstvu SDS i dru-gih stranaka srpskih. Ovo dolazi u vreme potrebnog zbliàva-wa, dogovarawa, kada su naro~ito potrebne zajedni~ke i op{tekorisne odluke po srpski narod. Vremena su ozbiqna i svi ose-}amo da se ne smeju ~initi gre{ke koje bi bile dalekose`ne.Mnogo puta je u na{oj srpskoj pro{losti potvr|eno da zbog do-brih stare{ina Gospod odbija napada~e, daruju}i mir i blago-stawe svome narodu.

Srpskom narodu, koji se nalazi u velikim nevoqama, po-trebno je jo{ potpunije sluèwe jednih drugima. Takvim sluè-wima u proteklim vremenima mi smo ose}ali jo{ ve}u pravdu,milost, dobrotu, prosve}ewe, razum i qubav Bo`ju. Ose}ali smoda nismo ostavqeni sami sebi. Divne su to re~i i sve se kruni-{u istinom, tj. onim {to je uvek isto. To nije ono {to se mewa,{to je obmawivo, prolazno, varqivo.

Od 1918. pa do 1941. godine imali smo katastrofu teù odone na Kosovu. Neka vas ne iznenadi ovo {to govorim. Na Koso-vu je pala vojska, ali ne i narodna ideologija, ne istina. Na Ko-sovu je oboreno srpsko carstvo zemaqsko, ali ne i nebesko. Pa-le su sluge Hristove, ali ne i Hristos. Slomqeni su krstono-sci, ali ne i krst. Dràva se bila ispregla iz jarma slu`beHristu. Pove}awe Nebeske Srbije usporeno je kao nikada do ta-da.

Dostignuta je kulminacija i umnog i moralnog raspada, ko-ji je naro~ito otpo~eo posle smrti kneza Mihaila 1868. g.

O vremenu od 1941. pa gotovo do danas ovde ne treba ni go-voriti. Koliko smo nisko padali i padali, i gde se mi to nala-zimo danas pred Bogom i na{im precima poznato je svima nama.

Ovaj raspad je po~eo intelektualnim, moralnim, pol-ti~kim i ekonomskim partizanstvom. Sinovi srpski i{li su na

34 Bu|ewe vere

11 Govor na skup{tini politi~kih stranaka radi ujediwewa.

Zapad da traè sunce tamo gde se sunce gasi, da traè istinu ko-ju je Zapad izgubio. Ono {to se ~inilo i ~ini tamo samo su ì-{ci filosofskog i politi~kog mudrovawa, na ~emu se moèmosamo pou~iti kako ne treba raditi. Pitaju}i tamo {ta je pra-vedno, a {ta nepravedno, {ta po{teno, a {ta nepo{teno, sinovisrpski vra}ali su se ku}i zava|eni i pocepani u tabore i parti-je, bez ikakvih re{ewa onoga {to su wihovi |edovi i pra|edovidavno re{ili bez i~ije pomo}i do Bo`je. To ~etvorno partizan-stvo stvorilo je od preskupo pla}ene cene srpskog naroda jednotrkali{te i va{ari{te, na kome Bog i narodna mudrost imajunajmawu cenu. Sva ~etiri ~ira raspukla su se u vreme obeju Jugo-slavija, a krv i smrad se delio po celoj Jugoslaviji. Ta Jugosla-vija, uverili ste se, predstavqala je za srpski narod najve}u za-bunu, najteè gr~eve i ponièwe koje srpski narod nikada nijedoìveo u svojoj istoriji.

Vi ste se sastali da se ujedinite u jedno telo, u jedan orga-nizam SDS i druge stranke srpske. Neka je ovo va{e nastojaweod Boga blagosloveno i podràno. Kada ste zajedno, sna`nijiste u svakom pogledu. Uvek imajte u vidu re~ Gospodwu: “Ako Go-spod ne sazida dom, uzalud se trude zidari”. Da dodam i ove re~iBo`je: “Kada je Gospod sa vama, ko }e protiv vas”. Dakle, u svemuovome SDS, a potom i sav srpski narod, mora ~vrsto stati nasvoj istorijski put sluèwa Bogu i svome rodu, a ako je skrenuo,mora se {to pre vra}ati.

Vi znate, svaka velika i spasonosna ideja ostvaruje se na-porom i istrajno{}u. To je naro~ito te{ko danas po SDS i dru-ge stranke kada se vodi jedan rat u ime mr`we, osvete, otmice igrabeì, nametnut od onih ~ija se kultura svela na borbu zamo}, za nadmo}, za pravo. Nametnuli su jedan rat u kome gotovonema milosti, po{tewa i vite{tva, pa }e i najboqi pesnik te-{ko na}i nadahnu}a da napi{e bar jednu dobru pesmu.

Vi se ujediwujete u vreme poja~anog nepoverewa dràveprema dràvama, gaèwa osnovnih qudskih prava, rasnih i na-cionalnih omraza i, naro~ito, u vremenu sveop{te uznemireno-sti duhova na svih pet kontinenata.

Nema sumwe, uporedo sa ratom u ovom vremenu, kora~aju inapori za mirom. Mir kora~a, ali kao dete za gorostasom, jermnogima nije do mira iz raznoraznih razloga. U svemu ovome, da


bi do{lo do potpunog mira, najve}e je blago osloba|ati se od se-be samog, tj. sticati prvo mir u sebi samom.

@ele}i Vam sveuspeh na narodnom poqu, napomiwem da setreba rukovoditi ~ojstvom i juna{tvom, tj. ~uvawem drugoga odsebe i sebe od drugoga. To je pravi put i vodi sigurnom uspehu,put Bo`ji.


36 Bu|ewe vere

VIDOVDANSKA DUHOVNA VIZIJA12

Dobro do{li na ovo slavqe i od Boga vam blagosloven ovajveliki srpski dan ‡ Vidovdan.

Ovaj praznik je svetlost, a ne mrak; svetlost srca, uma i pa-triotizma. Vidovdan nije nizina, nego visina srpskog naroda.

Vaskrs je izvor radosti i hrabrosti. I Vidovdan otvaravidik ka Carstvu nebeskom i krepi voqu na `rtvu. Vidovdanopija qubavqu prema slobodi, hrabri, sna`i, deli vence slave.On stalno poru~uje svima nara{tajima, pre i posle 1389. godine:“Srpske rake su kolevke novih snaga.”

U 14. i 15. veku vo|ene su vojne pravoslavnih Balkanacaprotiv nadirawa Turaka iz Azije. U jednoj od tih vojni umro je isrpski car Stefan Du{an Silni u Trakiji.

U godini 1380, upravo kada je Dimitrije Donski pobedioMamija Kana ‡ Tatare na Kulikovu poqu, plativ{i tu pobedu sa50.000 ruskih `ivota, srpski vojskovo|a Milo{ Obili} pobe-dio je Turke na Plo~niku, ne bez hri{}anskih `rtava.

Samo devet godina kasnije, 15. juna 1389. godine desila seodsudna i stra{na bitka na Kosovu poqu izme|u Srba i Turaka,gde su poginula oba cara: turski car Murat i srpski car Lazar.

Srpski narod je ovekove~io ovu bitku epskom poezijom, kaobitku za hri{}anstvo fizi~ki izgubqenu, ali moralno dobije-nu.

U Kosovskoj epopeji, punoj misti~kog nadahnu}a, govori sekako je ptica lastavica donela kwigu srpskom caru Lazaru iznebeskog Jerusalima, u kojoj mu je napisano od Boga da se morapre bitke privoleti ili carstvu zemaqskome ili Carstvu nebe-skome. U prvom slu~aju on }e pobediti Turke, a u drugom, Turciwega. Posle dugih razmi{qawa car Lazar se privoleo Carstvunebeskom govore}i:

“Zemaqsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i doveka.”


12 Propoved na Vidovdan.

Duhovna vizija i moralna snaga, ovo dvoje, sa~iwava pro-gram dana{weg zborovawa, ovu proslavu Vidovdana. To dvoje ~i-ne glavnu sadrìnu Hristove nauke, a Hristos je do{ao na ze-mqu da qudima otvori i produì viziju ìvota daleko prekogroba i da im oja~a moralnu snagu.

Srpski narod je uvek imao duhovnu viziju i moralnu snagukojom vrhuni i danas i uvek je bio daleko ispred svojih osvaja~ai zavojeva~a.

Samo duhovnim vizijama i moralnom snagom lako se, sa sa-vremenih vidika, vidi nova srpska ]ele-kula.

Vidi se i srpska armija od preko pet miliona Srba ‡ Hri-stovih vojnika u Nebeskoj Srbiji.

To je armija nepobediva.Woj ne moè nauditi ni ogaw, ni voda, ni ~elik, ni olovo,

niti bilo kakvo savremeno naoruàwe.To su na{i pomo}nici, a bi}e ih i vi{e ukoliko cenimo i

razumemo one vrednosti za koje su oni u mukama `rtvovali svojìvot zemaqski, tj. svoju veru i ime.

Vidovdan tako|e ukazuje na novu srpsku ]ele-kulu, izidanuvrlo visoku i metrom neizmerivu.

Izidanu od postradale bra}e na{e.Vidovdanska je poruka i danas, kao i uvek {to je bila: koji

je god Srbin zatrovan zmijom sebi~nosti, samoqubqa, bezver-stva ili nekom drugom zlobom, ‡ neka pogleda u ovu srpsku ]e-le-kulu i Kosovsku bitku, koja jo{ uvek traje, i bi}e strahom is-ceqen od svega negativnog, niskog, nesrpskog, ne~ove~nog i ne-hri{}anskog.

Obogativ{i svoje duhovno kandilo du{e i srca novim vi-zijama i moralnom snagom, svaki Srbin lako }e nau~iti kakavtreba biti, {ta treba i daqe ~initi u slavu Bo`ju, u ~ast svojihpredaka i za spasewe svoga naroda, svoje dece i svoje du{e.


38 Bu|ewe vere

MANASTIRI ‡ DUHOVNO-KULTURNASVETILI[TA

13

Veoma sam radostan {to vas, u okviru Andri}evih dana,mogu pozdraviti u ovoj drevnoj srpskoj svetiwi iz 1343. godine ‡Manastiru Dobrunu.

Blaène uspomene vladika ì~ki Nikolaj je govorio za@i~u: “@i~a, stara pri~a”. Ovaj i drugi na{i manastiri tako-|e su “stara pri~a”, po{to su oni na{a stara verska i nacional-na svetili{ta.

Istorijska sudbina na{e Crkve i na{ega naroda, kao {tovam je poznato, bila je veoma te{ka kroz vekove. Na ovoj balkan-skoj vetrometini, a posebno na prostorima gde ìvi srpski na-rod, bile su mnogobrojne invazije Istoka na Zapad i Zapada naIstok. Nama je bila dosu|ena, i do sada ostala te{ka uloga, da~uvamo kqu~eve kapija kroz koje su prolazili i jedni i drugiosvaja~i. Zbog toga smo tako mnogo stradali, pa i u ovom vreme-nu isto nam se de{ava. To se moè primetiti i na ranama ovotna{eg svetili{ta, koje je ru{eno od neprijateqa i obnavqanood srpske ruke.

Na{i manastiri, crkve i druga svetili{ta jesu sunca i sa-zve`|a na{e istorije, ~uvari duhovne i narodne svesti, zenicekroz koje su nas gledali pra|edovi i pitali nas kako smo i ka-kvi smo, pe~ati na poveqama na{ih prava na opstanak, postoja-we i ìvot. To su galije koje su nas na svojim jedrima nosilepreko burnih okeana kroz istoriju.

To je bila sudbina i ovog manastira koji je sada u obnavqa-wu, sa Bo`jom pomo}u, trudom bratije ove svete obiteqi, prilo-zima blago~estivog naroda srpskog ovoga kraja i na{ih svakehvale dostojnih qudi koji rade u srpskoj op{tini Vi{egrad.


13 Pozdravno slovo Umetni~koj koloniji u manastiru Dobrunu u okviruAndri}evih dana.

Uzimaju}i u obzir glavni ciq ovog va{eg skupa, verujemoda }e va{i napori i zalagawa i ubudu}e biti seme za na{a nekadaqa pokolewa i povezivati sve strane srpske i narod srpski.

Pozdravqam vas dobrodo{licom u ovom na{em svetili-{tu, odakle su me|u prvima izbijali izdanci na{eg crkvenog iduhovnog ìvota, na{e narodne samobitnosti, kulture, nauke,kwièvnosti i umetnosti...

Molim se Bogu i od srca èlim {to ve}i prosperitetUmetni~koj koloniji, koja je pro{le godine po~ela raditi priovom manastiru, i Akademiji za konservaciju, ~iji jedan od ogra-naka treba da otpo~ne sa radom pod krovom ove svetiwe.

Opet, u ime bratije manastira Dobruna i u svoje li~no ime,èlimo vam dobrodo{licu, a manastiru Dobrunu da se {to pre i{to brè razvije kao najlep{i cvet koji }e svojom bojom i mi-risom privla~iti mnoge posetioce.


40 Bu|ewe vere

DELA TVOJA SU BESMRTNA14

Ne bojte se straha koji je do{ao na nas, ni

ustremqewa ne~astivih neprijateqa, koji ska-

~u na nas.

Ako bismo zaista na strah i gubitak mislili,

dobra se ne bismo udostojili.

Ove re~i patrijarha Danila £££ kosovskim borcima, i danassu aktuelne, jer nam preti isti neprijateq, ustremiteq i ne~a-stiv u namerama. One spajaju pro{lo i na{e vreme; na{u sa wi-hovom stvarno{}u.

Da li je na{ savremeni ìvot mali u odnosu na ranije, npr.savremenika Kosovske bitke, pitaju se mnogi? Mi{qewa su raz-li~ita, a naj~e{}e su: ne postoji malo vreme i mali ìvot. Uistoriji ~ove~anstva postoje samo velika vremena i pripremeza ta velika vremena. Na{e sada{we vreme, dakle, moè bitijedno ili drugo. Ako ono samo po sebi nije veliko, onda je onopriprema za jedno budu}e, veliko vreme, isticao je i dr JovanRa{kovi}. U oba, dakle, slu~aja ba{ nikako se ne opravdava bi-lo kakav pesimizam.

Na{e vreme je, po mom sudu, ipak veliko, posebno u vezi sadoga|ajima sa srpskim narodom. Xinovski napori i `rtve, kojesmo ~esto imali u svojoj istoriji, i sada se prinose za svoju Otax-binu. Otaxbinu ne ~ini samo zemqa otaca nego i ideali, i vrli-ne, i herojstvo, i svetiteqstvo, i obi~aji, i svetiwe, i oltari, iumotvorine, i }ivoti i grobovi otaca. Tako shva}ena Otaxbina uovom na{em vremenu odu{evqava qude da se `rtvuju za wu, a `r-tvovati se mogu samo oni koji imaju ~istu du{u. Srpski narod, sBo`jom pomo}u, odbrani}e sebe od svojih du{mana ako najpre od-brani sebe od onih koji mu zaga|uju put Bogu i srpskoj sopstveno-sti. Na àlost, ta nas muka upravo sada mnogo mu~i.


14 Vrednovawe dela dr Jovana Ra{kovi}a.

££

Trula oligarhijska vlast Mleta~ke Republike u 18. vekuodlu~ila je da prekine svaku vezu sa Srbima i wihovom Crkvomu Dalmaciji brisawem srpskog imena u Dalmaciji. To se mogloposti}i, po wihovom planu, najpre brisawem pravoslavne vere iSrpske pravoslavne crkve, koja je bila za pravoslavne dalma-tinske Srbe jedina nacionalna organizacija.

U tom najkriti~nijem vremenu pojavquje se episkop Sime-on Kon~arevi}, u~ena i sna`na li~nost. Posle wega sleduju ar-hijereji: Josif Raja~i}, potowi patrijarh srpski, Stefan Kne-èvi}, Nikodim Mila{ i drugi. Narodna pesma je ovekove~ilaStojana Jankovi}a, Iliju Smiqani}a, Jovana Sinobada, popaPetra Jagodi}a ‡ Kurixu... Kulturna i politi~ka istorija zabe-leìla je imena: Boìdara Petranovi}a, arhimandrita Gerasi-ma Zeli}a, Save Bjelanovi}a, Onisima Popovi}a, Du{ana Baq-ka, Sime Matavuqa, Bo{ka Desnice, Mirka Korolije i drugih.

U tom vremenu naro~ito je obra}ana pa`wa na op{te pri-like, na op{ti verski i politi~ki poloàj Srba na ovom pro-storu, naro~ito u unutra{wosti gde se nalaze mnoga srpska na-seqa, wegove crkve i manastiri, kao i duhovni centri dalmatin-skih Srba.

Samo epigrafska gra|a u {ibeni~kom pravoslavnom gro-bqu pokazuje koliko je bilo ovde qudi koji su, stvoriv{i mate-rijalna dobra, imali mnogo vi{ih pobuda i mnogo iskrene, zdra-ve qubavi prema svom narodu, wegovoj prosveti i op{tem na-pretku. Tu su sahraweni osniva~i i mecene prvih slovenskih{kola na Jadranskom primorju, pokreta~i prvih listova na na-rodnom jeziku, qudi koji su ~uvali folklor, narodni jezik, bo-rili se za potpunu politi~ku i duhovnu slobodu svoga naroda.

“Bilo je tu velikih qudi koji su sluìli na ~ast i svomesrpskom imenu i svome rodnom gradu”, veli dr Du{an Ka{i}.

£££

Neumitni hod najnovijih dramati~nih doga|awa po srpskinarod u Dalmaciji, izbacili su vrlo visoko dr Jovana Ra{kovi-}a, lekara-neuropsihijatra i akademika Srpske akademije naukai umetnosti.

42 Bu|ewe vere

Kao i svi veliki qudi iz bilo koje oblasti stvarala{tva,i dr Jovan Ra{kovi} se napaja ìvom vodom na nepresu{nim iz-vorima du{e svoga srpskog naroda.

Ja ne}u iznositi biografiju doktora Ra{kovi}a, niti na-u~ni rad na poqu wegovog ìvotnog poziva. Bio je samopregorando krajwih mogu}ih granica, snaàn i velik ~ovek, hrabar i ne-ustra{iv, bogoqubiv i rodoqubiv. U poratnom vremenu, srpskinarod u Dalmaciji se uglavnom drào manastira i parohijskihcrkava, a dr Ra{kovi} bi sa jednom grupom qudi zalazio u na-rod, pose}ivao qude i razgovarao sa wima. Retke bi bile svet-kovine na kojima on ne bi bio.

Srpski narod je i u ovom vremenu napregnuo sve svoje snagezarad srpskog verskog i nacionalnog odràwa. Verski i nacio-nalni duh pravoslavnih Dalmatinaca osetio je veli~inu, duhov-nu snagu i intelektualnu sposobnost dr Ra{kovi}a, pa je bezikakvog predomi{qawa po{ao za wim, pokloniv{i mu svojepotpuno poverewe i qubav. Najve}e grubosti koje doìvqavapoticale su od ~oveka, i one su bile naj~e{}e smrt za sve we-gove radosti.

Kada je kona~no onemogu}en da daqe radi i opstane u [i-beniku, nastanio se u Beogradu, produìv{i svoj rad i brigu osrpskom narodu u Dalmaciji, i {ire. Veliku satisfakciju zarad imao je dr Ra{kovi} naro~ito u tome {to je duhovno poveomnoge qude u Dalmaciji, {to je bio poznat ne toliko po veli~i-ni, koliko po srcu, po qubavi, po `rtvi.

Kada bih se god sa wim susreo, razgovarao ili wegove bese-de slu{ao, sticao sam utisak da on nije samo ìvi hode}i krst,nego i smireni nosilac svog ìvotnog krsta. Isto tako zakqu-~ivao bih: wegove teme nisu uvek usko stru~ne, nego i {iroke:antropolo{ke, ontolo{ke i dru{tvene sa svima svojim proble-mima, kako ih je on video kao psihijatar i psihoanaliti~ar.“Wega zanimaju odnosi vo|e i mase, nacionalnog mentaliteta ikaraktera, koreni savremene masovne mr`we i nasiqa...”, velidr @arko Trebje{anin.

Ovo se naro~ito ispoqavalo u posledwoj deceniji wegovogìvota, u mnogim intervjujima, preko {tampe, radija, televizi-je, kao i u neposrednim obra}awima svojim mnogobrojnim po-{tovaocima na zborovima i javnim tribinama.

Svoj krst je stvarawem SDS poneo jo{ energi~nije i nosioga ne {tede}i sebe. On se, nesumwivo, na razne na~ine, a naro~i-


to svojom britkom re~ju, usprotivio “sili i vlasti” greha. Re-kao bih: ovo se sve kretalo donekle u dva pravca. Prvi je ‡ trebaporaàvati silu greha re~ju i delom, a drugi ‡ sve wegove ak-tivnosti prate i kontroli{u istorijske snage.

U svemu ovome va`no je napomenuti da kao {to se misio-narstvom Crkve ne moè uspostaviti Carstvo, ve} samo nagove-stiti wegov dolazak, tako ni dr Jovan Ra{kovi} na politi~komplanu nije uspostavqao, ve} samo nagove{tavao ono vreme kojeje dolazilo i do{lo sa svima svojim brutalnostima po srpskinarod u celini. On je nagove{tavao da }e srpski narod biti po-novo u prilici da brani svoj obraz, svoj goli ìvot, svoje ogwi-{te, sve ono {to mu je najvrednije i najzna~ajnije. Vezano za dru-gi deo ove moje opaske, napomenuo bih da je govorio: “Uzroci itvorci svih nesre}a po srpski narod ubrzo }e se pokazati”, ~emusmo mi ve} svedoci. Ali wegovo je i ovo: uvek se iz svenarodnogstradawa ra|aju radost i nada. Posle raspe}a mora do}i vaskr-sewe. Nema sumwe, u svemu ovome moralni imperativ nalaè i uvremenu kada stradamo da nije dovoqno dràti se samo radostii nade u slobodu, nego celokupnog ìvota iz “teologije Krsta”.

£¤

Jo{ bih se zadrào na jednoj re~enici dr Ra{kovi}a kojaglasi: “Sloboda je uslov nesmetanog cjelokupnog rasta li~nostii duhovnog blagostawa” (Narcizam, st. 61).

Pravoslavna duhovnost je uslov za nesmetan rast li~nostii duhovnog blagostawa, tj. slobode o kojoj govori dr Ra{kovi}.Hri{}anska sloboda je ~itava lepeza na~ina kojima je qudskiìvot osve}en.

Blaènoupokojeni o. Justin pi{e: “Vi{e od svega voli sesloboda. Ona se sastoji u dobroti, ne`nosti, u qubavi. A zlo, amr`wa ‡ to je ropstvo najgore vrste. Robuju}i wima, robuje sesmrti. A ima li stra{nijeg ropstva od smrti? U takvo ropstvoodvode qudi, ti izmi{qa~i i tvorci zla, grubosti i mr`we.”

Sloboda, koja nam postom i podvizima ‡ a i nau~ni rad pra-vilno usmeren jeste podvi`ni{tvo i askeza ‡ omogu}ava u~e-stvovawe fizi~kim i svim duhovnim sposobnostima u boàn-skom ìvotu, daje se i prima u raznim vidovima duhovnog vo|e-wa, i vrhuni u autenti~nom stvarawu novog ìvota Duhom Se-

44 Bu|ewe vere

tim. Ovo je naro~ito potrebno imati i u sebi nositi onda kada{iroki dru{tveni slojevi ìve van Crkve. Me|u wima su ne sa-mo neveruju}i, nego i mase polovi~nih hri{}ana, pa i onih kojiCrkvu nikada nisu poznali.

Me|utim, za dr Ra{kovi}a je od velike va`nosti prou~ava-we pitawa odnosa Jevan|eqa i kulture. Za wega je kultura du-hovno i materijalno stvarala{tvo svega naroda, kao deo crkve-ne stvarnosti.

Kultura zna~i stradawe? ‡ re}i }ete. Da, kultura u istinije stradawe, i to veliko, no zna~i i radost: “radost u iznalaè-wu, radost u stvarawu, radost u nadmetawu, radost u zidawu no-vih oblika ìvota i novih kombinacija snaga”, veli ep. Nikolajì~ki.

¤

I na kraju, dr Jovan Ra{kovi} je ne samo veliki u teorijikao nau~nik, nego je isto toliko veliki i kao prakti~ar. To je~ovek koliko od misli i pera, toliko i od dela. On je iz svojihdela, iako nije bogoslovski obrazovan, pokazivao svoju hri-{}ansku veru. Istina, on nije bez velikih prethodnika i nijepo{ao neutrvenim putem kada je po~iwao svoju izdr`qivu slu-`bu ~ove~anstvu. On ne}e ostati ni bez velikih posledovalaca.Velika porodica medicine, nadam se, sre}na je {to je imala jed-nog takvog ~lana visoke nau~ne erudicije. U na{em vremenu ne-uropsihijatri zasluùju posebno mesto i Bogom su dani za oveprilike.

Dr Jovan Ra{kovi} je imao zvawe, znawe i poloàj slu`bete{ke i zamorne. Iako nau~nik visokog ranga, sebe je stavio upoloàj sluge svima. Zauzimao se za sve tu`ne, nedu`ne, poni-ène, uvre|ene, gladne, besprizorne, ucveqene, namu~ene, oja|e-ne, bolesne, za sve koji su wegovu pomo} traìli. On se dràoone jevan|elske poruke: “Ako ho}emo da gospodarimo, moramosluìti”.

Wegov ìvot i rad pratila je i wegova sveta Crkva, pa jena{la za shodno da bude odlikovan ordenom Sv. Save prvog ste-pena 18. februara 1990. godine.

Episkop dalamtinski Nikolaj


“IZRAIQU, PROPAST DOLAZI NATEBE!”

15

Mi Srbi nalazimo se zemqopisno izme|u Istoka i Zapada,a idejno stojimo iznad Istoka i Zapada. To je slu~aj sa celimBalkanom.

Koja je to sila {to nas uzdiè da ne budemo idejno izme|u,nego smo iznad Istoka i Zapada. To je vera pravoslavna i samovera pravoslavna.

Mi smo u ratu i sa Istokom i sa Zapadom. Blaène uspome-ne vladika Nikolaj, sagledaju}i poloàj Balkana, gotovo pro-ro~ki veli: “Balkanu preti smrt od gladi, zbog mnogih brbqi-vih jezika koji ga imenuju izme|u. Ili }e lipsati od gladi izme-|u Azije i Evrope, ili }e ga jedna od tih sila progutati ako sene bude digao iznad Istoka i Zapada. A pao je na taj na~in {toje napravio kolevku za tri zla deteta koje je rodila Evropa iquqa ih: darvinizam, ni~eizam i marksizam.

Kada govorimo o Istoku, mislim na dve grupe naroda: muha-medance (a to je je jedna jevrejsko-hri{}anska sekta) i na bra-mo-budiste. Kad govorim o Zapadu, mislim na ku}u unutra pode-qenu na dva dela: na papizam i antipapizam (u raznim oblicimaprotestantizam).”

Ovde s pravom treba postaviti pitawe: a gde su Srbi iostali pravoslavni balkanski narodi? Najvi{e na strati{ti-ma pojedina~nog i masovnog stradawa i od isto~nih i od zapad-nih suseda. Treba li nabrajati imena stradalnika? To bi nas da-leko odvelo i bio bi to veoma dug spisak kakvog svet do sada ni-je video. Pomenu}u samo grupno stradalnike pe}ke, crnogorske,ohridske, albanske, peloponeske, trnavske, studeni~ke, jaseno-va~ke, prebilova~ke, livawske, velebitske, pa{ke i mnoge dru-ge kroz vekove.

46 Bu|ewe vere

15 Beseda pred poslanicima Republike Srpske.

Svi su oni porugani i popquvani bili od neprijateqa â-snog krsta, kao Hristos od Jevreja. Svi su sa svojim krstom po-{li na Golgotu, sa trnovim vencem na glavi i sa mr`wom oda-svuda.

Sve ovo {to se Srbima u biv{oj Republici Bosni i Herce-govini de{ava, kao i u Hrvatskoj, nije ni{ta drugo nego nasta-vak mr`we i zlodejstvovawa na{ih drevnih neprijateqa.

Mi verujemo da su svi pravoslavni stradalnici, odgurnutiod nenavidja{~ih kao posledwi, od Boga prihva}eni kao prvi.Tako su oni celim svojim duhom i svom svojom du{om stajali idanas stoje iznad Istoka i Zapada, a nikako izme|u.

Kod nas Srba ima ne{to zanimqivo kao upore|ewe sa stra-dawima Jevreja u wihovom sedamdesetogodi{wem vavilonskomropstvu.

Naime, sedamdeset godina posle propasti na Kosovu 1389. g.potpali smo u ropstvo isto~nih jeretika. Sedamdeset godina po-sle Drugog ustanka oslobo|eni Srbi su pali u potpuno ropstvozapadnih jeretika. Ovde mislim na idejno ropstvo: duhovno, in-telektualno, moralno, politi~ko i kulturno. I opet nas nesre-}a snalazi posle sedamdeset i koju godinu od 1918. rodine kadadoìvesmo slobodu i izvojevasmo pobedu nad pojedinim zapad-nim silnicima.

Samo da podsetim: Turci su (1867) predali kqu~eve od gra-dova knezu Mihailu, a mi bismo posle 163 godine u RepubliciSrpskoj trebalo da predamo kqu~eve Turcima od na{ih gradova,a shodno mapama kako ih skroji{e zapadni mo}nici. Pored ovo-ga moram pomenuti: knez Mihailo je po~eo prvi predavati kqu-~eve srpske duhovne samostalnosti Zapadu. Te kqu~eve, na na{uveliku àlost, drì u svojim rukama i caruje nad nama, ~emu smoi mi svedoci. Ispuwavaju se re~i starozavetnika: “Ocevi jedo-{e kiselo gro`|e, a sinovima trnu zubi”.

Znate li ko se bunio protiv ove predaje? Bunili su se srp-ski sve{tenici sa svojim seqa~kim narodom. Kroz ceo devetnae-sti vek srpski sve{tenici su ~inili sve najboqe da se: “Brani-mo od trulog Zapada.”

Srpski sve{teiici i srpski seqaci su mnogo napadani odjereti~kog Zapada, kao i sada {to vas napadaju. Sve{tenike sunazivali “rusofilima” i “nazadwacima”, a seqake “neprosve}e-nom masom”.


Ova stradawa nisu bila toliko od Nemaca, Austrajanaca idrugih iz wihove sredine, koliko od na{ih sinova {kolovanihna Zapadu. Ovi su predstavqali besnu kliku i bezbo`nu masuagenata zapadne “kulture”, “prosve}enosti”, “progresa”. Sve{to je srpsko odbacivali su kao tursko.

Ovaj svet ose}a veliku opasnost od nemira, sa istim uzro-kom nemira Adama i Eve kada su okrenuli le|a Bogu, a lice sa-tani. Isti je nemir kao nemir Kainov kada je ubio brata. Istije nemir kao nemir Ahitofela, koji izdade svoga gospodara caraDavida i na kraju se obesi, te Jude koji isto u~ini sa svojimU~iteqem, pa baci prqavih trideset srebrenika i obesi se uKedronskom potoku. Takav nemir se ose}a i na Istoku i na Za-padu, i rekao bih, naro~ito na Zapadu, jer su stavqeni pod znakpitawa i Bog, i du{a, i moral, i brak, i porodica, i dru{tvo, idràva, i ovaj svet i onaj svet. Zbog svega toga nije ~udo {to smoi mi Srbi u Republici Srpskoj i {ire stavqeni pod jedan veli-ki znak pitawa.

Gospodo poslanici,Sve ovo rekoh po{to se danas nalazimo pred sudbonosnim

odlukama o nama samima, a verujte i {ire. Rekoh vam ovo da bi-ste jo{ boqe sagledali gde smo i kako da krenemo daqe.

Rekoh da biste shvatili ono {to smo uvek doìvqavali:muka je prekretnica za ve~ni, stvarni nebeski i zemaqski svet.To je stawe oslobo|avawa du{e od telesnih te`wi, strasti ipoùda. Ona kod Srba nije u negativu, u apatiji, nije u pesimi-zmu; ona je u pozitivnoj vrlini, herojskoj qubavi prema vi{imciqevima, qubavi koja vodi do samozaborava. Su{tina ove vereje u borbi za veliko sutra, ve~no i stvarno, u nesalomivoj nadikoja vodi Bogu. Ona nije samoubila~ka. Za wu je samoubistvonajve}e zlo. Naprotiv, ona je vedra, optimisti~ka i stvara-la~ka, jer preko ovolikog nesebi~nog trpqewa i ovolikog samo-zaborava vodi u posve}ivawe Bogu koje na{ narod doìvquje ikoje je nebeski opevao.

48 Bu|ewe vere

KO BLI@WEM DAJE, BOGUPOZAJMQUJE

16

Svakom ~oveku data su od Boga dva poqa delatnosti: za svojdom i za bli`we, druge. Svakome narodu tako|e su data dva poqarada i brige: za sebe i druge. Kome je dato vi{e, od wega se vi{etraì, tj. vi{e brige o sebi i o drugima.

[vedski Komitet spasa podigao je ovaj Prihvatni centarSokolac. Ovaj prihvatni centar je namewen onima koji su osta-li bez svoga toplog doma.

U ovakvim skrbnim i te{kim vremenima sudba od svakogatraì da svoj dom najboqe uredi i da pomogne drugima koji su unevoqi.

Gospodo darodavci, i srpski narod je uvek dobro ~inio dru-gome. Ku}io je ku}e drugima u daqnim zemqama, po sudbi Bo`joj.

Tako su radili i tako su se pona{ali i kada su u svojoj ze-mqi i kada su daleko od svojih ogwi{ta.

Dozvolite mi da pomenem samo dva imena i umna ~oveka ko-ji su mnogo dobra ostavili, ne samo narodu gde su ìveli i radi-li. U Novom svetu, u Americi, genijalni Srbi zauzeli su mestaupravo u prvome redu. [irom Amerike i celoga sveta poznato jeime sina pravoslavnog sve{tenika Nikole Tesle, koji je otacenergetike, i Mihaila Pupina, koji je otac komunikacija. Ja ov-de nisam pomenuo ni jedno ime na{ih velikana iz ranijih vre-mena koji su ostali da ìve kroz svoja ostvarena dela.

Ovaj gest Svetskog komiteta spasa je gest sluèwa Bogupreko qudi u nevoqi, gest doma}inski, gest najhrabrijeg; jednomre~ju, gest najdu{evnijih i najplemenitijih qudi, najplemeniti-je dràve.

Tim putem idu}i mnogi milioni qudi u{li su u Carstvonebesko, stigli pred lice Bo`je. Me|u wima su mnogi i iz srp-skog roda. A srpski narod ne samo {to je postizao upravo izne-


16 Re~ na otvarawu i osve}ewu Prihvatnog centra na Sokocu.

to, nego i ovde sluè}i Bogu, postigao je i ovo: za preko 800 go-dina svog pravoslavnog ìvota nije imao nijedan verski rat, ni-ti ekonomski rat, ni tu|inca za vladara u vreme svoje slobode.Samo to je dovoqno ~udo za narode na Bakanu i u Evropi. Stvo-rio je veliku i utan~anu kulturu ìvota i rada. Doveo je u harm-oniju ono {to se zove individualno i kolektivno. Postigao je~ove~nost i du{evnost, da i svoga slugu ra~una u ku}nu ~eqad iposledweg prosjaka stavqa za svoju slavsku trpezu. Postigao jeda doma}inski brine o susednim narodima i o celom ~ove~an-stvu, mole}i se Bogu {irokogrudom molitvom: “Pomozi, Boè,svima pa i nama.” Postigao je da ima srazmerno vi{e slavnihqudi i èna, vi{e svetaca i heroja, vi{e odsudnih megdana poBalkan i Evropu, nego ma koji susedni narod.

Me|utim, sve ovo nije najva`nije u srpskom narodu. Naj-va`nije je {to je postigao da kroz Hrista do|e do saznawa osmislu, putu i ciqu ~ovekova ìvota na zemqi. Kroz ovo sve po-stignuto, a naro~ito kroz ovo posledwe, srpski narod, u velikojblagodarnosti dràvi [vedskoj i {vedskom Komitetu spasa,ume da ceni i procewuje od kolike je va`nosti sve ovo {to steu~inili i podarili, naro~ito u ovom vremenu velikih moralnihkriza u svetu i kod nas, u vremenu kada smo porugani pred sve-tom.

Mnogo nam je stavqeno na obraz, savest i du{u. A da li jeto sve tako, to najboqe zna Onaj Sveznalac gore, pred kim se ni-~ija dela ne}e mo}i sakriti. Jo{ jednom vas sa blagodarno{}uuveravamo: ovo {to ste u~inili za ovaj narod, {to ste mu dali,Bogu ste pozajmili, a mi Srbi kaèmo: “Blago onom ko Boga imaza du`nika”.

50 Bu|ewe vere

“SA ISTOKA ‡ SVETLOST”17

Kao {to sledi dan no}i, tako je u srpskoj istoriji slobodasledila ropstvu. Sledilo je Bo`je milovawe Bo`jem karawu.Kad god smo, bujicom slobodarske radosti, zaboravqali na oslo-ba|awe du{e od zlobe, lewosti, sebi~nosti, gordosti, nemilo-sti, lokalizma i drugih negativnih pojava, sloboda nam nije bi-la potpuna, niti sa mirisom unutra{weg mira. Ovo osloba|awetreba ~initi iz mnogo razloga, a ponajpre iz straha pred Bogomi istorijom svoga naroda, koju smo uvek mudro ispisivali i jo{mudrije preìvqavali.

Veliki ruski pisac Dostojevski je pisao: “Najpre qubav,pa logika”. Tim metodom se uvek rukovodio, pa je velika delanapisao i svetu ostavio.

Tako je i Srbin ~inio, uvek rukovo|en delima svojih veli-kana, prvenstveno Svetim Savom. U ovom presudnom vremenu, ka-da nas gotovo svi ostavi{e, stari prijateqi prijateqstvo zabo-ravi{e, mi Srbi u biv{oj Bosni i Hercegovini ostavqeni smosami sebi i ovom svetosavskom i dostojevskovskom metodu.

Ideal Svetoga Save je bio ‡ osloboditi Srpsku crkvu isrpsku dràvu od svake spoqa{we vlasti. Stvoriti od Srba je-dan narod, tesno satkan i ~vrsto sjediwen u jednom duhu, jednojveri i jednoj moralnoj i nacionalnoj disciplini. Ovo delo jeSveti Sava uspe{no zavr{io. Bog mu je pomogao i “ne bija{eni{ta {to je ovaj svetac od Boga traìo, a da mu Bog nije daro-vao”. Blagodare}i toj nezavisnosti odasvuda, srpski narod jebio osposobqen da stvara i da strada kao retko koji od hri-{}anskih naroda. Posle ovog Savinog dela, srpski narod jeshvatio koliko je nezavisnost slatka, ali nije laka. Srpski na-rod je shvatio da je sloboda kao belo prostrto platno, pa kada seuprqa, pere se jedino krvqu.


17 Propoved na Svetog Iliju na Sokocu.

Ova briga Svetoga Save nije zastarela. Ona je uvek bila iu na{em vremenu je aktuelna i za duhovnika i za dr`avnika, i zaprosvetnog radnika i za vojnika, i za odrasle i za mlade. Ovo jeprirodno i logi~no. Ovo se kod Srba razvija u koncentri~nomkrugu, a Hristos je uvek u sredini. Ova struna je uvek zvu~ala i

mitropolit knjiga 5 - mitropolijadabrobosanska.org vere.pdf · otac justin nije oti{ao u monahe da...

Documents