mitropolit knjiga 5 - mitropolijadabrobosanska.org vere.pdf · predgovor u `ivotu svakog od nas...

Mitropolit Nikolaj (Mr|a)

Odabrana delaKwiga peta

BU\EWE VERE

Izdaje:

IK “Dabar”

Mitropolija dabrobosanska

Dobrun ‡ Sarajevo 2010. godine

S BLAGOSLOVOM

MITROPOLITA DABROBOSANSKOG

GOSPODINA N I K O L A J A

Izdaje:

Izdava~ka ku}a “DABAR”

Mitropolija dabrobosanska

Urednik:

Arhimandrit Kalistrat (Bobu{i})

Tehni~ki urednik:

Arhimandrit Jovan (Gardovi})

Redaktor i korektor:

Proto|akon Radomir Raki}, Dr. h. c.

Ra~unarska priprema {tampe:

Miroslav Radulovi}

[tampa:

“GRAFI^AR”

U`ice

Tira`:

500 primeraka

ISBN 978-99938-??????

PREDGOVOR

U ìvotu svakog od nas ~esto se de{avaju ~udni susreti igotovo svakodnevno se susre}emo sa nekim novim spoznajama. Ne-rijetko, naro~ito u ovo na{e vrijeme, de{avaju nam se neugodno-sti i isku{ewa pred kojima posr}emo i padamo ne nalaze}i u se-bi snage da ih prevazi|emo.

Za{to su neophodne patwe u na{em ìvotu?Sve se to de{ava po promislu i dopu{tewu NEBESKOG

OCA.Bog dopu{ta isku{ewa i stradawa koja nas ~esto zati~u

nespremne jer smo optere}eni zemaqskim brigama, zaboravqamona otaxbinu, a na{a prava otaxbina je tamo gdje je Otac, daklena nebesima. ôvjek se u takvim situacijama trgne kao iz ~vr-stog sna, probudi se i poraèn savje{}u priznaje da je zanema-rio svoju NAJVA@NIJU DU@NOST - spasewe du{e.

Bog nas povremeno obilazi, budi i opomiwe i na razne,~udnovate na~ine poziva nas da se zamislimo o na{em udjelu uvje~nom ìvotu. Du{o moja du{o moja ustani {to spava{.

A mi? Kako mi odgovaramo na ove intervencije boànskequbavi? Da li smo mi one dobre sluge koje ~ekaju Gospodara dado|e sa svadbe i kucne. A vi sli~ni qudima koji ~ekaju gospoda-

ra svojega, kada }e se vratiti sa svadbe da mu, ~im do|e i kucne,

odmah otvore. Blago slugama onim koje gospodar do{av{i na|e

budne. Zaista vam kaèm da }e se opasati, i posadi}e ih, i pri-

stupi}e te }e im sluìti (Lk. 12,36-37).Autor ove kwige kao poslenik na wivi Gospodwoj trudio

se i straìo kao onaj dobri sluga, ~ekaju}i svog Gospodara.

Skoro u svim novim zaduèwima i na svim mjestima gdje muje bilo odre|eno da sluì polazio je od po~etka, rade}i, stvara-ju}i i pi{u}i za dobro svog roda i svoje crkve.

Srazmjerno iskustvu i snazi autora, nastali su pisani re-dovi {to je mnogima bilo ili }e biti od koristi kao oslonac uìvqewu i bdewu dok ~ekaju svoga Gospodara.

Arhimandrit Jovan (Gardovi})

4 Bu|ewe vere

BLAGOUPOKOJENI ARHIMANDRITJUSTIN (POPOVI]) BOGOSLOVSKI

MISLILAC I PISAC1

Uvod

Spasiteq je otkrio i pokazao svojom apsolutnom li~no{}uda je Bog li~nost, vrhovna li~nost, a ne uspavani ili polusve-sni duh, neki princip, priroda ili prirodni zakon. Nije GospodHristos obja{wavao i dokazivao Boga. On je potvr|ivao isti-nitost onog sveop{teg verovawa svih naroda; verovawa, uisti-nu, iskvarenog i pomu}enog, ali nei{~ezlog.

To je verovawe u Boga, ili bogove, kao svesne li~nosti, kaoi verovawe u svesni i individualni ìvot ~ovekov posle smrti.Nikada se narodi sveta nisu mogli pomiriti sa filosofskimu~ewima o bezli~nom Bogu i o bezli~noj besmrtnosti ~oveka.

Zato se javio Bog u li~nosti Sina svoga Isusa Hrista, “ko-ji ne postade da i ne, nego u wemu postade da” (2 Kor. 1,19-20).Bogo~ovek je sve ono pozitivno i sve potvrdno {to je ikada ~o-ve~je srce moglo poèleti ‡ i vi{e od toga. ôve~anstvu je we-govom pojavom pao teret s du{e i mrak. Zato se àqahu farise-ji: “Vidite da ni{ta ne pomaè: gle, svet ode za Wim!” (Jn.12,19), veli sv. Jovan Bogoslov, a boànstveni Luka ovu misaodovr{ava: “svi navaquju da u|u u Carstvo nebesko” (Lk. 16,16),gde caruje Bog kao troji~na li~nost i gde je od postawa svetapripremqeno mesto za svaku ~ove~ju li~nost koja se odazove po-zivu Hristovom.

Do zlata se dolazi vrlo te{ko. Kopa~ duhovnog zlata bioje i blaène uspomene ahimandrit, profesor i doktor bogoslo-vqa, o. Justin Popovi}. Zlato koje je iskopao zauvek je wegovo, ana korist je i duhovno ute{ewe svima koji ga prate preko wego-

Mitropolit Nikolaj (Mr|a) 5

1 Predavawe na simposionu u ~ast o. Justina Popovi}a.

ve pisane re~i. Gospod je stalno potpomagao trudove wegove iblagosiqao uspehe wegove.

Srpska pravoslavna crkva, iako je on ponekad bio o{tar ikriti~an zbog izvesnih stvari i u woj samoj, obradovana je wego-vim plodovima na poqu dogmatike kao nauke, na komentarima naMatejevo jevan|eqe, pa na komentarima na obe poslanice Ko-rin}anima, Galatima, Efescima, Filipqanima i Kolo{anima,£ i ££ Soluwanima, £, ££ i £££ poslanicu Jovanovu. @itija svetih udvanaest tomova veliko su bogatstvo, do sada najkompletnije inajboqe izdawe te vrste u svetu. To je dvanaest tomova oprakti-kovanog Jevan|eqa Hristovog. To je potvrda Spasiteqeve re~i:“Jaram je moj blag, i breme je moje lako” (Mt. 11,30). Otac Justinje i druga dela napisao, rasprave i ~lanke objavqivane po cr-kvenim i drugim ~asopisima, {to ja ovde ne mogu sve pomiwati,jer zbir wegovih radova u ovom pisanom sastavu nemogu}e je upotpunosti izneti.

Bilo bi dobro kada bi se neko prihvatio posla da sve rado-ve prikupi i da objavi u jednom kompletnom izdawu, kao {to su,bez malo, objavqeni radovi blaène uspomene vladike Nikola-ja.

Kroz dela o. Justina, kao i u delima Vladike Nikolaja,struji i ova jevan|elska istina: ~oveka spasava vrlina, a ne ve-{tina. To naro~ito ose}aju u pravoslavnom svetu oni koji sehrane wegovom pisanom re~ju.

Primer: wegova Dogmatika je na zasedawu ££ vatikanskogkoncila bila prisutna, malte ne, kao nastolna kwiga!

I narodno srpsko srce ose}a da Bog o~ekuje od nas prven-stveno vrlinu, a ne ve{tinu. U praksi ga naro~ito u ovo uveravana{a srpska istorija, gde je mnogo puta pokazano i potomcimaostavqeno da je vrlina s Bogom ja~a od ve{tine s |avolom.

Ovoj se istini srpski narod prvenstveno u~io u {koli po-bo`nosti ‡ Crkvi svojoj, koja je oboga}ena mnogim svetim du{a-ma iz srpskog roda na ~elu sa Svetim Savom. Kad otac Justin bo-goslovstvuje o Crkvi, toj na{oj prvoj i jedinoj hraniteqki iu~iteqici, on kaè: “Crkva je telo Hristovo, puno}a Onoga ko-ji sve ispuwava u svemu” (Ef. 1,5.10.23).

Tu je u pitawu predve~na odluka Troji~nog Boànstva “dase sve sastavi u Hristu, tj. u Crkvi, {to je na nebesima i {to jena zemqi”, tj. da se sve uhristovi i ohristovi; da se sve sastavi u

6 Bu|ewe vere

jedno Telo, Telo Hristovo ‡ Crkvu. Da se sve ucrkvi i ocrkvi.Da se sve pretvori u Crkvu, i tako postigne ve~ni boànskiciq. (Tuma~ewe posl. Efescima ‡ uvod). Zato je Crkva Srbimane samo Crkva, nego i dràva, i kultura, i zbeg, i hrabrewe iohristovqewe, jednom re~ju sve. Da nije tako, zar bi o. Justinbio u toj i takvoj Crkvi?! Tu u woj on je verom u Svemogu}ega va-jao i izvajao sebe teologa najvi{eg mogu}eg ranga. Zar bi onimao toliko snage i duhovne obdarenosti da je sa svim svojim bo-goslovskim autoritetom mogao re}i svima i svakome: “Sve i sva{to je na nebu i na zemqi, ima svoj boànski smisao jedino uHristu Gospodu. Van Wega i bez Wega ‡ prvi Svetlonosac heru-vim pretvorio se u Satanu. Kad je tako sa an|elima, kako da se~ovek ne pretvori u |avola i svako drugo bi}e u jauk, u lelek, umuku, u strah, u uàs, u ludilo, u smrt, u pakao?

Odvoji li se ~ovek od Hrista, ~ovek se odvaja od jednog i je-dinog razumnog smisla svoga bi}a, svoga ìvota, svoga postoja-wa.”

I jo{: odvaja se od jednog razumnog smisla svoje du{e, svogauma, svoje savesti, svoje voqe, svoga tela. Kad govori o ~ovekubez Hrista, kaè: “Bez Hrista {ta je ~ovekov um ako ne ‡ muca-vi lelek, {ta wegova du{a ako ne ‡ jezivi bauk, {ta wegova sa-vest ako ne ‡ o~ajni slepac, {ta wegovo telo ako ne ‡ odvratnicrviwak, {ta wegova voqa ako ne ‡ bespomo}ni raslabqenik,{ta je uop{te ~ovek ako ne ‡ stra{no privi|ewe? Tako i svakodrugo stvorewe, bio to heruvim ili komarac, gubi svaki razum-ni smisao svoga postojawa ako se bi}em svojim ne drì GospodaHrista.”

Otac Justin nije oti{ao u monahe da se napase, nego da sespase. Kako je uzeo plug za ru~ice da ore brazdu svog ìvota, re-kao bih duhovnog ìvota, on se vi{e nije osvrtao nazad. Sa we-govog lica i iz wegovih o~iju sijala je wegova svetla du{a. To jebilo o~igledno i ni{ta ~udno. On je najpre putovao kroz Jevan-|eqe celokupnim bi}em svojim, hrane}i se istinama Jevan|eqa,a potom se uputio na put dug i teàk, po ìtijama svetih, sabi-raju}i kao p~ela med duhovni od svetih stradalnika HristovogJevan|eqa. Putovao je i po Istoku i po Zapadu, Severu i Jugu,po dubinama, i visinama, i {irinama i duìnama, od svetiteqado svetiteqa. Izlazio je pred svete qude, a nikako pred one sa-morazumne koji su “glas Jakovqev, a ruke Isavove”. Veliku je


veru i qubav gajio prema Svetom Zlatoustu, pa se udostojio damu se on li~no javi. Toliko sam o tome saznao, a verujem da jeimao i drugih javqawa, moj ispovednik pred primawe arhijerej-skog ~ina. Wegovo je srce znao Bog. Molio se da ga ne uzima saovog sveta dok ne napi{e kompletnu Dogmatiku i da se preseliGospodu na dan svog ro|ewa ‡ Blagovesti, po ~emu je na kr{tewudobio ime Blagoje. Kada je zavr{io {to je nameran bio, prese-lio se Gospodu na dan svog ro|ewa ‡ Blagovesti.

Ovaj je svet sav u revoluciji

Na àlost, nije u onoj hri{}anskoj ‡ moralnoj, unutarwoj,duhovnoj ‡ jedino opravdanoj, korisnoj i konstruktivnoj po ~o-veka i ~ove~anstvo uop{te. To je jedina i prava revolucija.

Ono {to danas svet naziva revolucijom, nije ni{ta drugodo jedna obi~na gomila zlo~ina, uvek sa primesama prolivenequdske krvi. Me|utim, ko moè danas dokazati svetu da uvek vi-{e dobra moè doneti molitva jednog ~oveka, nego bunt jednogcelog naroda. Ko moè dokazati onima koji su daleko od svojesopstvene unutarwe revolucije da je milosr|e trajno re{ilovi{e pitawa nego ogaw i ma~. Ovo naro~ito vaì na putu re{a-vawa mira i dobre voqe me|u qudima i narodima, na putu prav-de, bratoqubqa i ~ovekoqubqa. Ko danas moè dokazati o~ajni-cima (a ovde mislim naro~ito na svetske politi~are) koji se izdana u dan kqukaju mra~wa{tvom po {kolama i drugim sredstvi-ma javnog mnewa, da su ona tri zla deteta: darvinizam, ni~eizami marksizam, ~ija je majka Evropa, zapalila zlom celi svet.

Ovo je u~iweno prvenstveno uz pomo} intelektualaca. Ov-de ne pomiwem ~asne izuzetke ‡ intelektualce koji su kroz svethodili i hode verom, ne gledawem. Ovo {to danas politi~arisveta ~ine li~i na decu koja nose zapaqene bakqe kroz suvu {u-mu vi~u}i: pazite da se {uma ne zapali.

Uzaludno je vikati: pazite da se {uma ne zapali, kad varni-ce pr{te i pale {umu i bez qudske voqe. I ìvotom i perom o.Justin je kao gromovnik opomiwao: gasite svoje zaàrene ugarkeoholosti, mr`we, zavisti, srebroqubqa, samoqubqa, tj. |avo-qubqa, pa }ete ukloniti svaku opasnost i nepogodu iz ovoga sve-ta.

8 Bu|ewe vere

Kao {to je u vreme svoje vladavine Izraiqev car Ahavzdruìo la`, krv i grabe`, to se ponavqa doslovno u dana{wevreme. To su bolesti du{e i weno le~ewe je dugotrajno i mu~no.Ovo bi moralo biti sa puno samoodricawa i ga|ewa na sve {toBog nije usadio u ~oveka prilikom wegovog stvarawa.

“Zloupotreba duhovnih darova vodi osudi i propasti, kao{to, opet, mudra upotreba vodi spasewu i proslavqawu”, veli o.Justin. Odlike hri{}anina, a i sakog drugog ~oveka bez obzirakojoj veri ili naciji, rasi ili klasi qudi pripadao, treba dabude mir i red, i to boànski mir i red, jer su svi qudi stvore-wa Bo`ja.

“Bog Nije Bog nereda no mira”

Taj red i mir se o~igledno odràvaju u bogozdanoj prirodi:milijarde i milijarde bi}a i tvari, pa ipak kakav ~udesan pore-dak! A posebno? Kakav red u ko{nici, u mraviwaku, u kristalu,u svakom mineralu, u svakom cvetu, u svakoj trav~ici, kakav redme|u zvezdama! A svrh svega: kakav red i mir donosi Bogo~ovekHristos u na{ qudski svet u kome je toliko nereda i nemira, odgreha i zbog greha. Taj se bogo~ove~anski red i mir vidi po svi-ma Crkvama svetih. To je “mir Bo`ji koji prevazilazi svaki um”(Flp. 4,7).

Kada sve jevan|elsko ~ovek doìvquje s rado{}u i u Gospo-du, onda u du{u wegovu silazi “mir Bo`ji koji prevazilazi sva-ki um”. Tad ~ovek sti~e sinovstvo Bo`je, odstradavawem Wego-vog svetog Jevan|eqa. To je mir kakav um qudski ne moè ni za-misliti, a kamoli ostvariti i doìveti bez Bo`jeg u~e{}a. Toje mir od sveharmonije, od sveskladnosti; mir od ose}awa ve~neIstine u celom svom bi}u, od ose}awa Boga ìvoga i istinitogi beskona~no ~ovekoqubivog.

Mir u du{i jeste razlivena qubav Bo`ja, pravda Bo`ja,blagost Bo`ja, svaka doìvqena blagovest Bo`ja, svaka izvr{e-na zapovest Bo`ja, veli o. Justin; saznawe da su boànski savr-{eno i ~ove~anski savr{eno re{ena sva najglavnija pitawaqudskog duha: pitawe ìvota i smrti, besmrtnosti i ve~nosti,dobra i zla, ovoga sveta i onoga sveta, Boga i |avola. Zato miruvek prati wegova besmrtna sestra: radost boànska. Wih dvojesilaze zajedno u du{u Duhom Svetim za revnostan jevan|elski


ìvot i za jevan|elsku pravednost, jer Carstvo Bo`je i jeste“pravednost i mir u Duhu Svetom” (Rim. 14,17).

Tako, ohristovqen ~ovek ose}a sve: i svet, i qude, i Boga, iptice, i cve}e, i sva bi}a i sve tvari, i u svemu jevan|elski sao-se}a svoju veliku ulogu pod ovim nebom i svoju maju{nost predBogom.

A kada je ~ovek van Hrista, onda je otvoren za sva zla i is-ku{ewa. Otvoren je i za same |avole. Jer su nela`na usta svei-stinitog izrekla: “dolazi |avo i uzima re~ iz srca”; “dolazi ne-~astivi i krade posejano u srcu” (Lk. 8,2; Mt. 13,19). Krade semeboànskog dobra, a seje seme svakoga zla. I vremenom ~ovek pro-raste svakim zlom i postane tvornica svakog zla. Tada: “iznutraiz srca qudskog izlaze zle misli, ubistva, preqube, blud, kra|e,lakomstva, la`na svedo~anstva, hule na Boga, na qude, pakosti,zlo}e, sramote, zlo oko, ponos, bezumqe. Sva ova zla izlaze iz-nutra, pretvaraju se u me|uqudske nesporazume, i gore od toga.@ive}i daleko od Boga, ~ovek se polako navikava na sva zla, iona mu postaju tako obi~na da, najzad, u wega nesmetano ulazikao u svoj dom sam vrhovni duh zla ‡ Satana. Najboqi primer jeJuda. Re~eno je u Sv. pismu: “Satana u|e u Judu!” (Lk. 22,3; Jn.13,27).

Blagoupokojeni o. Justin je bio pred Bogom oli~ena kro-tost i smirenost. Mnogi poznavaoci wega mislili su i druk~ije.Kroz sluèwe svete Liturgije, re~ pouke i pisane radove, ot-kriva se u wemu ~ovek pun velike borbe i energije po Hristovojmo}i. Otkriva se ~ovek samosavla|ivawa, samoukorevawa, ne-prekidnog nezadovoqstva sobom, neutoqive gladi i è|i zaCarstvom Hristovim. Ispod wegove vedrine i privla~nostiskrivala se unutarwa bura i muka duha.

Iako je pro{ao zlatni vek velikih podvi`nika, postoji je-dan srebrni vek podvi`ni{tva u na{e vreme. Posle pu{tawa naslobodu iz beogradskog zatvora na sv. Nikolu, na wegovu Krsnuslavu, povukao se najpre u manastir Ravanicu, a potom u mana-stiru ]elije ìvi, radi i do~ekuje svoju ovozemnu kon~inu. Onse nije povukao u manastir da miruje, nego da se svom svojomenergijom ustremi ka svom spasewu du{e i pisawu bogoslovskihdela. Jedne letwe ve~eri, borave}i u man. Devi~u, re~e mi: “Bi-ran sam za episkipa muka~evsko-prja{evskog, ali sam se na izbo-

10 Bu|ewe vere

ru zahvalio. Traìo sam da me postave za rektora bogoslovije ubilo kojoj bogosloviji. To mi nije podareno.”

Danas u ovim, po Crkvu novim, prilikama mislim da bi uSaboru zna~io Justin Popovi}.

Ja shavatam da se u ovim wegovim re~ima ne vidi neko kaja-we, nego ono {to bi u tom mestu bilo boqe po Crkvu srpsku.

Me|utim, on se radovao {to je stupio na ovaj teì put. Kaomagnet je okupqao qude i nikome ko ga je poznavao ili ~uo zawega nije bilo te{ko oti}i do manastira ]elije, samo da bibio u dru{tvu oca Justina i slu{ao wegove nadahnute re~i. Ne-ma sumwe, onda kada je bio duhom najìvqi, smatrao je sebe mr-tvim za svet, ne traè}i ni{ta od sveta.

On je uve}avao i sestrinstvo tog manastira. I sestre i we-govi u~enici sa qubavqu se se}aju svoga u~iteqa. Duh o. Justinaìvi me|u nama i sve vi{e prodire tamo gde pre smrti nije za-lazio.

Zakqu~ak

Zaista je o. Justin bio svetla pojava u ìvotu Srpske cr-kve. Velikim svetlom ~inila ga je qubav prema ìvome Gospodu.

Blago du{i wegovoj i blago svim onim du{ama koje se buduzapajale duhom wegove vere, qubavi i nade, iz kojih se rodi we-gova ogromna energija i stvarala{tvo na poqu bogoslovske nau-ke.

S du`nim po{tovawem i qubavqu prema o. Justinu izgovo-rih ovo kratko predavawe, koje, po mom uverewu, ba{ ni malo neodgovara wegovoj velikoj li~nosti. Drugi, u~eniji i boqi po-znavaoci o. Justina re}i }e o wemu vi{e i boqe od mene. Tako}e i mene dopuniti, a ovaj auditorij ste}i znawe o ovom velikomsrpskom teologu.

Mitropolit dabrobosanski Nikolaj


MATI BO@JA ‡ OBRAZAC NA[EG@IVOTA

2

Raduj se, nesumwiva pohvalo vernih;

Raduj se, nado ve~nih dobara;

Raduj se, Nevesto Nenevestna.

Draga bra}o i sestre,Proslavqawe Presvete Bogorodice po~elo je veoma davno,

jo{ za vreme wenog `ivota. Na Golgoti sa Krsta Gospod Hri-stos je svoju Majku poverio svom najmla|em apostolu, svetom Jo-vanu Bogoslovu, rekav{i: “@eno, eto ti sina!”, a apostolu Jova-nu: “Evo ti matere!” (Jn. 19,26-27). I ostali sveti apostoli bri-nuli su o woj, i do silaska Svetog Duha na wih bili su u wenojneposrednoj blizini. Svi su wu po{tovali i voleli kao majku.Po wenom uspeniju, tj preselewu na nebo, svi su se okupili okoWenog odra, i sa velikom pobo`no{}u, pesmama i molitvamapolo`ili su weno telo u grob u Getsimanskom vrtu.

Sveti apostol i jevan|elist Jovan Bogoslov ovu svoju du-`nost i Spasiteqevu poruku izvr{ava kao savestan ~ovek kadaodlazi lekaru, pa svu svoju oholost ostavi pred wegovim vratima;kao ~ovek koji se odlu~i za iskrenu ispovest, pa svi svoju uver-qivost ostavi pred crkvenim vratima. On je postupio sli~nou~eniku koji sve svoje znawe stavqa u poseban fah, slu{a preda-vawe svoga u~iteqa i wegovim znawem se koristi kasnije, ilikao ~ovek koji se odlu~i na put, pa ostavi sve druge poslove i od-lazi radi onoga {to je na kraju puta wegovog da ga svr{i.

Kada stajemo pred ikonu Presvete Bogorodice i celivamoje, naro~ito u ove wene dane, u sebi {ap}emo: Nisam do{ao Tebiiz oholosti i ponositosti, ve} {to te molim za lek du{i mojoj!Presveta Bogorodica ne}e pohitati uvek sa nagradom, ali ne}eni odocniti kada joj se obra}amo. Wena je pomo} stalna i neiz-

12 Bu|ewe vere

2 Propoved na Uspewe Matere Bo`je

merna. Samo veruju}i ~ovek najboqe ose}a i ceni koli~inu i hi-trinu wene pomo}i. Kao {to se beo oblak razlikuje od zale|enevode i rastopqen ~elik od hladnog ~elika, tako se razlikuje po-mo} we besmrtne od qudske pomo}i. Ona je govorila: “Otvorisvoju du{u za svetove nematerijalne, i boqe }e{ poznati ceo ne-beski svet i Boga na prestolu. îja du{a ima prozor prema ne-bu, lako }e se duhovno osveìti, obnoviti, o~istiti, preporodi-ti i Boga videti”.

Nosila je ona u sebi ono sve najboqe {to ~oveka ~ini ~o-vekom i bliskim Bogu. Nije li se na woj obistinila narodna iz-reka: “U~ini dobro i zakopaj ga pod kamen, ono }e od kamenau~initi sebi jezik i objavi}e se”? U woj je sva dobrota. U wenudobrotu ukqu~uje se sva wena milost, trpeqivost i opra{tawegre{nicima. Ona svoju dobrotu pozajmquje svakom qudskomstvorewu. I ne{to vi{e od ovoga ‡ ona pokazuje koliko je dobrau svakom stvorewu Bo`jem: u kamenu, u biqci, u ogwu, u vodi, uvazduhu, u etru! Sva ta dobrota se pokazala i posluìla woj sve-dobroj Majci. Zato kada èlimo sve vi{e dobrote, obratimo sei svedobroj Majci na{oj i podari}e nam. Reci, svedobra, svetr-peqiva, svemilostiva Majko Bo`ja, obdari mene zloga sa vi{eBo`je dobrote, da bi se od we vi{e zaradovao i zasijao, te dabih vi{e mogao oduìti Bogu, i svima qudima i ostalimBo`jim stvorewima.

Treba znati, draga bra}o i sestre, da deca ne ~ine mnogoako samo po{tuju svoga oca i svoju majku, a ne po{tuju tu|eg ocai majku. I to je dana{wa poruka Presvete Bogorodice svimahri{}anima, deci Crkve Bo`je. Zaista ne ~inimo mnogo akosmo srcem okrenuti samo najbliìma i prijateqima svojim.Ako ovo {ire posmatramo i u delo privodimo, mi po{tujemowihov rad, vreme i wihove savremenike. îne}i tako umrtvi}e-mo na{e lo{e navike, a naro~ito prezirawe prema svemu onome{to nije moje i meni blisko. Budite uvereni, dani koji su namadati na raspolagawe nisu ni skupqi ni draì Bogu od dana kojisu dati drugima, na{im savremenicima i onima koji su ìvelipre nas. Ako se ponosimo svojim ìvotom i onim {to ga prati,znajte i ne zaboravite: dok udarite dlan o dlan, pro}i }e uzrocina{e ponositosti, ra{}e trava nad na{im vremenom, po na{imgrobovima, na{im telima i delima. Drugi }e se sme{iti nad na-ma kao nad dugom pro{lo{}u.


Pro~itao sam nedavno slede}e: “U Teheranu, glavnom graduIrana, ìveo je otac sa dve nevaqale k}eri. Nisu ga slu{ale.Svojim prqavim ìvotom uprqa{e ~ast i obraz svome ocu.Otac im be{e na dosadi kao zla savest. Jedno ve~e kada mi{qa-hu da otac spava, dogovori{e se da mu sutradan priprave ~aj saotrovom. Otac je sve ovo ~uo i svu no} je plakao i Bogu se molio.Kada su mu ujutru k}eri stavile ~aj sa otrovom, re~e im otac:“Ja znam va{u nameru i udaqi}u se od vas po va{oj èqi. No, ne-}u se udaqiti va{im grehom, da bi va{u du{u spasao, no svo-jim.” Rekav{i ovo, preturi ~a{u, prosu otrov i baci se krozprozor te pogibe.” Zar se nad ovim ocem nije pre duge pro{lo-sti nasme{ila sada{wost kroz k}eri wegove. Isto tako, nekamajka je korela sina {to je tri godine putovao po svetu. “Osta-vio si dom svoj, pa si oti{ao da luta{”, na {ta joj sin re~e:“Nije istina, majko, moje noge i o~i lutale su po svetu, a ja samsve ove tri godine proveo sa tobom pod ovim krovom.”

Ovi primeri govore {ta ne treba ~initi, koliko i kako setreba ugledati na Presvetu Bogorodicu. Sami ose}amo i uvere-ni smo koliko je mila u srcu qudi. Koliko je samo hramova po-dignuto u wenu ~ast, pesama ispevano i otpevano, molitava upu-}eno, pa i ona najkra}a koja se lako moè nau~iti: “PresvetaBogorodice, spasi nas!” Ve~eras pevaju}i ove divne pesme woj,na{oj Nebeskoj Carici, mi smo se pomolili da nam bude uvekbrza pomo}nica u ovom vremenu i ìvotu na{em. Molili smo seza sve qude, za na{e najbliè i najdraè. Ona nije nikada i ni-koga izneverila. Kada bi se sve napisalo {ta je i koliko je u~i-nila pred prestolom Bo`jim mole}i Sina svog za qude, kwigebi bile mnoge, sve debele i ~udesnim sadràjem ispisane. Znaona da je greh uvek trudan strahom i pora|a se tamo gde nije me-sto ni wemu ni wegovom porodu, pa se ona javqala i kao moli-tvenica i kao za{titnica qudi.

Neka je ova sveta molitva upu}ena danas prvenstveno Pre-svetoj Bogorodici na korist svima nama. Pomolimo se na kraju,draga bra}o i sestre, kao i na samom po~etku:

Raduj se, nesumwiva pohvalo vernih;Raduj se, nado ve~nih dobara;Raduj se, Nevesto Nenevestna.

Episkop dalmatinski Nikolaj

14 Bu|ewe vere

POSLU[NOST I SMIRENOST ‡POÊTAK NOVE TVARI

3

Evo nam opet radosnog obznawivawa pre~udesnog i sveobu-hvatnog praznika Hristovog ro|ewa.

Kada je re~ o ovom Prazniku, lak{e je smrtnome ~oveku is-pitati dubinu mora i visinu zvezdanog neba negoli dubinu i vi-sinu Boànske mudrosti utkane u svepuno}u Ro`destva Hristo-vog i ~ovekovog spasewa. Zato je mnogo vi{e sinova qudskih ko-ji ispituju o~ima, a mawe koji ispituju duhom. [ire je i ve}e po-qe koje se ispituje duhom od onoga {to se ispituje o~ima.

Duhovno poqe ovoga Praznika naro~ito nam nagla{ava dveboànske vrline: poslu{nst i smirewe. Sa poslu{no{}u i smi-rewem po~iwe novi svet, nova tvar, novo ~ove~anstvo. Starisvet je pogazio poslu{nost prema Bogu i smirewe pred Bogom.Time je poru{en most izme|u neba i zemqe, a duhovna gra|a zaobnavqawe toga mosta upravo su poslu{nost prema Bogu i smi-rewe pred Bogom.

Dok je na{ praotac Adam bio poslu{an i smiren pred Bo-gom, svojim Tvorcem, dotle je sva Wegova okolina disala poslu-{no{}u i smirewem. Adamovim padom po~e{e ga okruìvatineposlu{ni i gordeqivci, pa tako sve do dana{weg dana. Cve}ekoje se radovalo kada ga Car wegov miri{e, po~e se okrovqava-ti trwem, da Ga odbije od sebe.


3 Razmi{qawe na Boì}.

OTAXBINA ‡ ZEMQA OTACA NA[IH4

Nedavno proslavismo Nedequ Svih Svetih. To je prva ne-deqa po Duhovima. Neobi~no zna~ajan i blag dan. Praznik kojipoja~ava na{u nadu u sve na{e umrle. Posve}en je svima onimakoji “svojim ìvotima onebesi{e zemqu”; “bezimenima”, kakose nazivaju u slu`bi toga dana.

Tu su mnogi na{i mili i dragi koje smo poznavali. Tu su“neznani junaci” iz rata i mira, ~ija su imena na zemqi zabora-vqena, a u Kwizi ìvota zapisana.

Tu su kosovski vitezovi osim Kneza Lazara. Od cele kosov-ske vojske, u kalendar je u{lo samo ime ~estitog kosovskog veli-komu~enika Lazara. No, zar se nisu posvetili svi koji odo{e naKosovo “za Krst ~asni krvcu proqevati”? Zar i sluga Golubannije `rtvovao sebe kao i Knez Lazar? I mnogi kosovski Obili-}i, i Strahiwi}i i Jugovi}i prine{e sebe na `rtvu. I ona je-dinstvena Majka Jugovi}a i }erka joj slavna carica Milica?Zar i oni svi nisu tamo gde je sveti Knez Lazar? Svakako jesu.Wihova imena su u ve~nom nebeskom kalendaru za koji se ~esti-ti Knez mudro privoleo i mnogi danas privole{e.

Za{to se mi danas borimo?Za slobodu i Otaxbinu na{u, kaza}e svi. Dobra konstata-

cija i ta~an odgovor.Za pravu i ve~nu Otaxbinu mi se pripremamo u zemaqskoj

Otaxbini. Zemaqska otaxbina nije samo zemqa koja nas telesnohrani, niti samo okvir Dràve u kojoj se uzajamno pomaèmo isnosimo. To nije samo na{a zemqa, nego i zemqa na{ih otaca,zbog ~ega se i naziva Otaxbinom.

Jo{ uvek je ovo zemqa na{ih otaca, koji se na woj kao po-pri{tu borbe usavr{ava{e za onu vi{u, drugu Otaxbinu. UOtaxbinu spadaju i grobovi wihovi, kosti, krv i suze wihove. UOtaxbinu spada i graditeqstvo onih koji podigo{e i svom naro-

16 Bu|ewe vere

4 Propoved u Romanijskoj Lazarici na Vidovdan.

du ostavi{e zadu`bine, crkve, manastire i sve ostale svetiwe,velike i male, svih srpskih pokolewa iz pro{losti. U Otaxbi-nu spadaju i ideali istine i pravde otaca na{ih, i gesla wihovaod kojih je najslavnije i najzna~ajnije: “Za Krst ~asni i sloboduzlatnu”. U Otaxbinu spadaju borbe za te visoke ideale, kojimase formirao narodni karakter i sa~inila sva veli~anstvenadrama na{e istorije. I borbe, i stradawa, i “muke svakojake”, ipobede, i porazi, i krici, i jauci, i pesme i molitve, i `rtve, itamjan, i vosak, i uzdizawe pokajnika i trpqewe pravednika.Sve to i jo{ mnogo sli~noga ispuwava pojam Otaxbine.

Sa takvim sadràjem Otaxbine, jedna zemqa predstavqasvetiwu. Sa takvim bogatim sadràjem i na{a zemqa predstav-qa svetiwu, za koju vredi vojevati i krvcu proqevati.

Ne dao Bog da se u na{ narod useli ona besku}ni~ka re~:“Gde mi je dobro, onde mi je otaxbina”. Neka Bog dade svetlostna{em narodu u ovim te{kim vremenima, kao {to dade onom po-lubataqonu Crnogoraca, koji do|o{e iz bogate Amerike u po-mo} svojoj kr{noj Otaxbini 1915. godine. Oni krenu{e na opa-san put smrti iz razloga {to su bili uvereni da im je jedino do-bro tamo gde je wihova Otaxbina.

Kada danas mislimo o Kosovu i Vidovdanu, mi uvek misli-mo o kosovskim podvi`nicima i o vidovdanskoj moralnoj pobe-di. Danas se svi nalazimo pred sudom istorije: mi ih pitamo owihovim velikim delima, a oni nas o na{im podvizima. Ovo jenajkorisnije susretawe za nas koji smo imali pobeda, a nisu namzna~ile sre}u, i poraza koji nam nisu zna~ili nesre}u.

Stoje}i danas pred svetim knezom Lazarom i wegovim sa-borcima, na mnogobrojna wihova pitawa odgovaramo:

êstiti Kneè i ~estiti kosovski borci, mi danas brani-mo {to i vi braniste: branimo zadu`binarstvo, sve~arstvo, pre-danost voqi Bo`joj, vite{tvo, svetiwe, milosr|e, ne`nost.

I nama je Vidovdan vera koja uvek opomiwe da Bog vladacarstima, i nama je Vidovdan ~itava mudrost koja te{i i ~itavaetika koja ocewuje: boqe je ~ist umreti nego prqav ìveti.

Pozdravqaju}i vas sa ovih nekoliko misli, svima èlimodobrodo{licu na Romanijsko Kosovo i Romanijskoj “Lazarici”.



BLISTAVE SVETIQKEIZ NA[E ISTORIJE

5

ûdo je kako doga|aji u jednom danu mogu promeniti isto-riju i sudbu jednog naroda, ~ak i kontinenta.

Dan Konstantinove pobede nad Maksencijem doneo je slo-bodu Hristovoj Crkvi posle tristo godina gowewa i mu~ewa.

Jedan dan na Vaterlou zape~atio je sudbinu Napoleonovu ipromenio tok evropske istorije.

Dan iznenadne smrti cara Du{ana otvorio je kapiju Isla-mu na hri{}anski Balkan.

Vidovdan je bio posledwi juna~ki otpor toj poplavi i po-sledwa brana protiv we.

U srpskoj istoriji na}i }emo mi sinovi srpski, kao i poko-lewa na{a, dovoqno pouka, ispisanih prstom Bo`jim preko um-nih srpskih sinova. Kao {to dan sledi no}i, tako je u srpskojpro{losti sledila sloboda iza ropstva. O~igledno mi smo na-rod koji je Bogom milovan i Bogom karan.

Bezsadràjno je na{e ime srpsko ako se ne drì u svestinarodnoj, i u svesti u~enih qudi, istorija svoga naroda. Nije do-voqno imati samo znawe srpske istorije, kao i znawe drugihspisateqskih kategorija, bez razumevawa wene ìve i jasne nau-ke. Ovo razumevawe sti~e se onda kada Srbin misleno putuje popro{losti svoga naroda i pri svetlosti velikih sve}a, upaqe-nih svetlo{}u Svevi{wega, putuje po celoj svojoj srpskoj pro-{losti.

To je svetlost Svetoga Save ‡ to je sve}a svetlosti i blago-~a{}a, svetlost ~estitih careva i knegiwa srpskih ‡ to je sve}ahristoqubqa i rodoqubqa; svetlost Lazareva je sve}a samopo-`rtvovawa; svetlost ~estitih mu~enika, zato~nika i stradalni-ka ‡ to je sve}a trpqewa i tihe predanosti Bogu; svetlost Kara-|or|evih ustanika ‡ to je sve}a prostonarodnog vite{tva i

18 Bu|ewe vere

5

pregnu}a; svetlost Krsta ~asnog i slobode zlatne ‡ to su sve}ekoje se nikada nisu gasile ni hladile; svetlost narodnog po{te-wa, stida i dobrote ‡ to je sve}a li~nih karaktera; svetlostcarskih i narodnih zadu`bina, krsta{a barjaka i guslarskih pe-sama ‡ to su sve}e {to osvetqavaju pravdu Bo`ju i krepe srcanaroda nadom u Boga.

Za ove sve}e zna narod srpski. S tim sve}ama srpski narod}e i daqe mo}i sada{wu nevoqu rasvetliti i otkloniti. Da seponovo ukrasi vencem slave i proslavi ujediwenim slavqem.



O NA[OJ SRPSKOJ GOLGOTI6

Posle odluka o osnivawu Kola srpskih sestara u Eparhijidabrobosanskoj, danas se prvi put sastajemo na jednom mestu, svina okupu, gde }emo progovoriti {ta ~inimo i {ta nam vaqa ~i-niti, da bismo koliko je mogu}e vi{e, odgovorili svom ~asnomzadatku.

Srpski narod je imao vi{e te{kih Golgota, a sada je pono-vo do{la takva te{ka Golgota kroz koju prolazi srpski narod uzapadnim srpskim zemqama. Jedan je Krst koji je dosu|en Najve-}em, kao zlehuda zemaqska nagrada. Ovde mislim na Hristovastradawa. Ta Golgota je matica ostalih Golgota, pa i ove na{e.Taj krst je praotac te{kih krstova i u na{em srpskom narodu, islavu pribavi onima koji ga no{ahu. Mi se nadamo i Bogu moli-mo da i ovaj golgotski krst, i ovoga puta pribavi slavu srpskomnarodu u Republici Srpskoj.

Dvojake su Golgote, po{tovane sestre i trudbenice Kolasrpskih sestara u na{oj Eparhiji. Na jednima su raspiwani po-sledovaoci Svetog Golgotskog Mu~enika. Raspiwani su zato{to su qude hteli, i danas ho}e, qude u~initi qudima. Golgot-ski krst im je pripremila i danas priprema svetina koja wihovevrline za poroke smatra; svetina za koju se oni bore u `ivotu.Daqe, Golgotski krst pripremaju oni koji nose zlatne vence, aimaju vazda u pripravnosti i trnovih, da ih daruju onima ~ijaistinska slava pomra~ava wihovu la`nu slavu.

Na drugim golgotama raspiwe se nevino potomstvo za grehepredaka svojih.

Kao i drugi narodi, i mi imamo u istoriji svojih Golgota.Nemamo ih mnogo prve vrste, ali druge isuvi{e. Od svih wihimamo jednu najve}u i najte`u, a to je Kosovo.

Prva je Golgota `rtvenik na kojem je prinet Sin Bo`ji, adruga je `rtvenik na kome je prinet ceo srpski narod. Koja je

20 Bu|ewe vere

6 Propoved na slavi Kola srpskih sestara.

uàsnija, a koja groznija `rtva? Prva je gnusnija, jer gre{nicidigo{e ruke svoje na Boànskog U~iteqa, ali i veli~anstvena,jer je iz krvi te `rtve nikao novi svet; sa `rtvenika toga nadah-nut je novi svet i qudski rod novom ìvotnom snagom. Druga jejezovita, kao i ova na{a dana{wa. Slaboqudska stvorewa trpeisto ono {to je trpeo Hristos, koji je imao boànsku mo} i si-lu.

Muke srpskog naroda u pro{losti, kao i danas, velike su.Narod srpski, od kako mu je Krst metnut na Kosovskoj Golgotina ramena, sve do na{ih dana nosi ga, i kada i ustaje pod wim.Jedno pokolewe srpsko nosilo bi ga celog ìvota i predavalosvome potomstvu. S le|a o~evih primali su sinovi, a s le|a maj-~inih primale su k}eri srpske ovaj krst Srpske Golgote.

Bog ne dozvoqava da neko bude vi{e isku{avan nego {tomoè podneti, pa isku{ewima ~ini kraj (sr. 1 Kor. 10,14). I do-lazio je kraj isku{ewima na{im. Mi dana{wi sinovi i k}erisrpskog naroda u Republici Srpskoj i u Republici Srpskoj Kra-jini verujemo da }e ubrzo i ovim isku{ewima do}i kraj, i da Go-spod ne}e dozvoliti da budemo isku{avani vi{e nego {to mo-èmo podneti.

Na{i |edovi i pra|edovi ostavi{e nam jedan sveti amanet.Izdi{u}i u krvi na bojnim poqima, govorili su potomstvu:“Evo, mi umiremo za va{u slobodu, ali s tim da se i vi borite zaslobodu ostale bra}e na{e, jer ina~e nema ni vama samima ì-vota bez sjediwewa i oslobo|ewa svega Srpstva. Ako se ne bori-te, vi }ete biti kao slamka me|u vihorima.”

To isto, ~estite trudbenice Kola srpskih sestara, poru~u-ju i nama i na{im potomcima svi oni borci, bez obzira na pol,koji ìvote svoje poloì{e za slobodu srpskog naroda.

îme mi to danas najvi{e treba da pobe|ujemo?Ne toliko oru`jem nego svetim odu{evqewem, duhom sil-

nim i mo}nim, duhom punim vrlina, punim rodoqubqa i samopo-`rtvovawa. Time najvi{e pobe|iva{e preci na{i, jer ovooru`je uvek pobe|uje; ono se nikada ne tupi. Jedan sistem ovogaoru`ja vlada u svima vremenima; on se nikada ne mewa.

Ono {to vi ~inite jeste to oru`je koje pobedu donosi. Ne-ka bi ono bilo po~etak slavqewa srpskog vaskrsnu}a u Republi-ci Srpskoj i u Republici Srpskoj Krajini, ali i nadahnu}e svi-ma u ostalim srpskim zemqama, pa i u inozemstvu. Daj Boè da


ovo bude kraj svima ropstvima srpskog naroda i da sve Srbe oba-sjavaju svetli zraci Bo`je pravde i pomo}i, uzdaju}i se prven-stveno, ~vrsto u sebe i u Bo`ju pomo}.

Samopouzdawe vite{kih |edova i pra|edova, kao i pomo}Bo`ja, treba da su nam najmo}niji saveznik. To je ujem~ewe slo-bode na{e, to je An|eo Bo`ji koji }e di}i plo~u sa groba na{ihnevoqa i povikati: “Ustajte, mrtvi, jer i Gospod ustade!”

I na kraju da kaèm i ovo: Samo jaka i dobro organizovanakola srpskih sestara u ovoj Eparhiji mogu kora~ati velikimuspesima. Zato ne treba àliti ni uma ni truda kako biste do-bar poredak izgradili, jedno organizovano telo, kome saveznoeparhijsko telo treba da bude du{a svih kola srpskih sestara uEparhiji. Svaki na svome mestu da radi kako da bi se ~uvali in-teresi svoga naroda i svoje vere pravoslavne, pa ma to bilo i pocenu ìvota. Ovo sve ~initi u saradwi sa svojim sve{tenstvom,a ovi po svojoj du`nosti da zahtevaju da svako do posledweg slo-va odgovara za svoje du`nosti.

Treba znati da simpatije ~asnih qudi uvek pripadaju sla-bima i onima koji su na najteìm i najodgovornijim du`nosti-ma. Ko da ne simpati{e onoga koji se sam hvata u ko{tac sa ne-sravweno ve}im te{ko}ama? Taj dobija simpatije i najve}ihprotivnika. Ovo nije legenda. Li~nost srpskog ~oveka koji seBoga boji, qudi stidi i sa qubavqu sluì, to je ono {to pleni ipridobija qude.

Tako da ~inimo i mi na ovom putu jevan|elske i svetosav-ske delatnosti, pa }e nam Bog jo{ vi{e blagosiqati dela na{ai biti nam jo{ bliì.


22 Bu|ewe vere

“NOVO” DOBA7

U ovom na{em vremenu mnogo se govori o novom dobu isvetskom poretku u wemu. [ta je to novo doba i {ta se pod timrazume?

Obi~no novi qudi ili novi doga|aji kalendarski odeqakvremena nazivaju novim dobom. U narodima se vazda govorilo onovom dobu posle kakvog rata, ili promene na prestolu. Narav-no, nikada se tako mnogo nije govorilo o novom dobu kao poslesvetskih ratova, pa i u najnovije vreme.

Na novo doba se obi~no gleda kao na Obe}anu zemqu. Odnovog doba o~ekuje se sve.

Hri{}anski mudrac se ne kontroli{e nekakvim fantazi-jama, no starim Jevan|eqem, ~iji je ideal noviji od svakog novogdoba. On zna da }e novo doba do}i tek s jevan|elski novim qudi-ma, a ne sa spoqa{wim tehni~kim i administrativnim promena-ma. On ne zida svoju nadu na pesku, nego na kamenu. Kao {to setrule jabuke ne mogu staviti ni u kakav red na stalaì, tako setruli karakteri ne mogu staviti u kakav novi dolaze}i poredak.Kao {to se niko ne moè izle~iti gledaju}i u lek, ve} uzima-wem leka u svoj organizam, tako se niko ne moè izle~iti od mo-ralnog neduga gledaju}i u Jevan|eqe, ili re~ima priznaju}i we-govu lekovitost, nego uzimawem i svarivawem jevan|elske medi-cine du{om.

Mnogi govore i preporu~uju, no malo ih zna da je preporo-|aj ~isto jevan|elski pojam, tj. osnovna eti~ka ideja Jevan|eqa.

Danas, najsre}niji sticaj okolnosti bio bi, kada bi do{lodo velike spoqa{we promene naboqe, tj. kada bi novo doba, kon-kretno na{e doba, bilo cementirano starim Jevan|eqem, pa biu istini bilo novo.

Svetski ratovi, pa i ovaj dana{wi, dokazali su savestiqudskoj jasno jednu stvar: ko god je uprqao Hristovo Jevan|eqe,


7 Zahvalno slovo u Op{tini Kalamarija u Gr~koj.

nije ga uni{tio, ve} veoma intezivno naglasio wegovu veli~inui neophodnost kao staro i ve~no Jevan|eqe Hristovo. Sve drugoje obmanulo i pokazalo se kao no` o{tar sa obe strane, podesanjednako i za dobro i za zlo.

Sa sigurno{}u mogu re}i: dok su god qudi u ratu sa Bogom,rat me|u wima bi}e neizbe`an. I dok Jevan|eqe ne postaneustav za regulisawe odnosa me|u pojedincima i me|u narodima,dotle }e re~i: napredak, civilizacija, novo doba, biti praporcikoji zve~e i zaglu{uju qudsku savest pred glavnim svojim idea-lom ~ove~anstva: Bogo~ove~anstvom, kome je Bogo~ovek glavnitemeq, glavna `rtva, glavni vo|.

Pozdravqaju}i Vas ovom jevan|elskom idejom u ovom vre-menu, `elim od Boga blagoslov i napredak gr~kom narodu,Gr~koj Crkvi, svima vode}im qudima ovog Bo`jeg par~eta ze-mqe, kao i Vama li~no, Va{oj op{tini Kalamarija, uz najtopli-ju blagodarnost na pozivu da smo danas s Vama u ovom sve~anomtrenutku iz velike istorije gr~kog naroda.

I na kraju upu}uju}i najtopliju blagodarnost na svemu u~i-wenom mnogostradalnom narodu srpskom u Republici Srpskoj iu Republici Srpskoj Krajini, ostajemo Va{i du`nici i moli-tvenici pred Bogom Sveznaju}im i Svedare`qivim. Neka bi daoBog da nastupi novo doba zakva{eno Jevan|eqem Bo`jim!

Mitropolit Nikolaj

24 Bu|ewe vere

OGAW VERE NADVLADAVA8

Va{e Visokopreosve{tenstvo,

Bra}o sve{tenici,

Draga bra}o i sestreNajpre blagodarim Va{em Visokopreosve{tenstvu na ovoj

zajedni~koj molitvi i prino{ewu beskrvne `rtve Bogu svevi-{wem. Zahvaqujem bra}i sve{tenicima na sasluìvawu i vama,draga bra}o i sestre, na ovom molitvenom zajedni~arstvu. Naro-~ito zahvaqujem svima na molitvama za moj srpski narod, ~ijenevoqe vi veoma dobro ose}ate, i od srca materijalno i moral-no pomaète.

Odakle dunu ovaj stra{ni vetar {to uskoleba jezero na{eghri{}anskog ìvota i podiè ovu veliku buru? Neretko bivada poklonike jerusalimskim svetiwama upozoravaju me{tani dane izlaze iz ku}a, jer duva vetar iz Misira. To je zaista ~udanvetar. Ne ose}a{ da duva, ali on je tu, i od wega se kvare u{i io~i. Tajanstveni vetar koji je proizveo buru kod nas, sve nas jezabrinuo i li~i na taj vetar misirski. On je dunuo i sa Istoka isa Zapada. Taj vetar tajanstveno udara i na srpske zemqe i nagr~ku zemqu, i na sve pravoslavne zemqe, ne samo na Balkanu ne-go i {ire.

Napad je do{ao, kao i uvek, iznenada. Na{i straàri nacrkvenim i narodnim kapijama nisu spavali. Svi vi znate {ta jedu`nost straàra u logoru gde se vojska odmara. Kad spaze ne-prijateqa, moraju trubiti na uzbunu. Ako to ne u~ine na vreme,onda je totalna opasnost i velike se nesre}e mogu desiti.

Narod srpski u Republici Srpskoj i u Republici SrpskojKrajini ~uo je znak uzbune svojih straàra i pripravio se za ot-por. On je osetio dim i neugodan miris koji dolazi, po{to tora|a zle rodove.

Srpski narod veruje u besmrtnost du{e ~ove~je.Mi verujemo jo{ da ìve du{e iz onoga sveta ‡ iz Carstva

nebeskog isto vode borbu za pravdu Bo`ju. Zbog toga verujemo da


8 Slovo odràno u crkvi Svetog velikomu~enika Dimitrija u Solunu.

je ìva du{a sv. velikomu~enika Dimitrija, za{titnika ovoggrada, sv. Grigorija Palame, Svetog Save Srpskog, sv. VasilijaOstro{kog ûdotvorca i svih svetih sa Presvetom MajkomBo`jom, koja u Nazaretu primi blagu vest o ro|ewu Hrista Spa-siteqa i Ustrojiteqa ovog sveta, ‡ da se i oni mole za nas, zaspasewe pravovernih.

“Krv je qudska hrana naopaka”, rekao je veliki crnogorskivladika Wego{. O, bra}o, kako je velika tajna nevino prolive-ne krvi! Kada je Kain ubio Aveqa, rekao je Bog Kainu, bratou-bici: “Krv brata tvoga vapije k meni”. Svaka nevina krv vapijenebu, a we je tako mnogo u ovom na{em veku i u svim stranamasveta! Nema sumwe, Bog je najve}i osvetnik nevine krvi.

Ne dao Bog da se mi sluìmo wihovim neistinama i nasi-qem, a nadati se pobedi. Oni ne prestaju da se sluè nasiqem igowewem. Nasuprot wima, mi palimo ogweve u du{ama svojim.Palimo plamenove vere, molitve i odu{evqewa. êtiri suosnovne stvarnosti na{e vere pravoslavne: Bog, du{a, besmrtniìvot i sud Bo`ji. Ove ~etiri stvarnosti upijene su u du{u na-{e stvarnosti kao ~etiri nebeska pe~ata. Sramno je, bra}o mo-ja, ìveti sa onima koji ne znaju ili ne veruju u Boga, koji neznaju za du{u, koji odri~u besmrtni ìvot du{e i koji ne pomi-{qaju na pravedni sud Vo`ji.

Gde je tu hladna dràvni~ka mudrost? Gde znawe iz psiholo-gije? Gde opomena istorije? Gde opomena o tome da se dràva nestvara nasiqem i utvr|uje, nego slabi. Ni senke od svega toga.Oni produùju sa nasiqem, hap{ewem, terorisawem, ubijawem.

Eto, Va{e Visokopreosve{tenstvo, bra}o sve{tenici idraga bra}o i sestre, iznesoh vam ovaj mali prikaz doga|awa sasrpskim narodom u Republici Srpskoj i Republici SrpskojKrajini.

Mi duboko verujemo i nadamo se u pravdu Bo`ju za koju se iborimo. Verujemo da }e se opet upaliti uga{ena kandila predslavskom ikonom u srpskim ku}ama. Mi se nadamo i Bogu molimoda do|e mir, da se na{i doma}ini vrate ku}i sa prvih borbenihlinija, da poja~aju molitve sa svojim doma{wima, poja~aju è|za jo{ dubqim poznavawem i doìvqajem vere svoje pravoslav-ne. Da jo{ vi{e poja~aju svoju glad za duhovnim kwigama i ì-vqewem u Hristu Gospodu na{em, kome neka je slava i hvala usve vekove. Amin.


26 Bu|ewe vere

POMOZI, BO@E, SVIMA, PA I NAMA9

Pravoslavni narodi su se uvek ovako molili. Ovo je starai obi~na molitva prostog pravoslavnog sveta.

U sada{we vreme sveop{tih stradawa i nemira u svetu na-rod izgovara ovu molitvu ~e{}e no ikada ranije. Dakle, moli seprvo za sve, pa onda za sebe. I Gospod Hristos pred svoje strada-we molio se za u~enike svoje i za one koji ne znaju {ta rade. Ta-ko iz du{e izlivaju se re~i: “Pomozi, Boè, svima, pa i nama!”,ili “Spasi, Boè, svu bra}u pa i mene!” Ili: “Oprosti, Boè,svima pa i meni gre{nom”. Isticati druge ispred sebe, to je je-van|elski zakon.

Ta kratka narodna molitva je naro~ito zna~ajna za ovo te-{ko vreme koje obremewava sve narode sveta. Mi slu{amo qudeod uticaja kako govore: ja gledam samo sebe! Ili kako savetujudruge: gledaj samo sebe! Isto tako, dràvnike koji ho}e da re{a-vaju stvari drugih naroda i dràva, ali da to sve bude ponajpre uinteresu wihovog naroda. U ovakvom vremenu ova, ma kratka ijednostavna, molitva pada kao melem na du{u. Sav Dostojevski jeizre~en u ovoj jednoj re~enici. Sa krvavog i stra{nog okr{ajakoji je nametnut srpskom narodu, na{ narod upu}uje preko Sve-mogu}eg pozdrave i dobre èqe svima narodima i plemenima ko-je je On sazdao, celoj ~ove~anskoj porodici.

Stradalnik razume stradalnike, pa}enik ume da saose}apatwu. Samo sa ovakvom {irokogrudo{}u moè se ~ove~anstvoizvesti sa raspu}a na pravi put i povesti svetlijoj i dostojan-stvenoj budu}nosti. Ostane li se pri sada{woj tesnogrudosti,sebi~nosti i oholosti, li~noj ili kolektivnoj, ne}e biti zadr-{ke u srqawu u propast celog ~ove~anstva. I smeh Satane roduqudskome, sada potajan, posta}e glasan. Ali }e se u tom slu~ajuuskoriti onaj Dan gneva.


9 Slovo odràno u Solunu.

Ja ho}u ovde da upitam: koliko je samo de~aka u ovom mnogo-qudnom gradu do{lo sa ovom molitvom na usnama? Veoma mogo.Bog im je pomagao i odgovarao svebogatim darovima, tako da supostajali ugledni ìteqi ovog grada. Rano su ustajali, kasno le-gali, vrednim rukama i ume}em stvarali i stvorili ono {toimaju. Zato nije nikakvo ~udo {to gr~ki narod razume na{astradawa i priti~e nam u pomo} kako bi se {to boqe odràli ibitku izvojevali. Hvala vam, bra}o, i na molitvama i na materi-jalnoj pomo}i koju nam ~iniste.

Sve ovo sadrì se u veri, po{tewu, rodoqubqu, ~ovekoqu-bqu, po`rtvovawu i trudoqubqu, dobroti i milosti, pouzdwu istrpqewu i usmenom poverewu. To i jeste Carstvo nebesko kojeje unutra u nama. S tim Carstvom nebeskim u sebi ~ovek sti~eblagoslovenu imovinu u blagoslovenoj otaxbini i blagoslove-noj Crkvi, kao i svoje blagosloveno ime.

Ako èlite, a znam da èlite, da se va{a deca ne izdvoje izva{e blagoslovene prodice, ako èlite da budu napredni iuspe{ni u ìvotu, ako èlite da va{i sinovi i k}eri budu jed-no sa du{om gr~kog naroda ‡ uzidani u onaj ~udesni obelisk odzemqe do nebesa {to se zove istorijom gr~kom, onda ih stalnou~ite da ustaju i leù, i kad posluju i kada putuju, izgovarajuovu slavnu narodnu molitvu:

Pomozi, Boè, svima, pa i nama!Moje re~i ne mogu biti druk~ije nego {to jesu. U qubavi

jevan|elskoj i Gospodom Hristom èlim Vam u ime rukovodstvai Vojske Republike Srpske, kao i mojih vrlih saputnika i trud-benika na dobru, svima Bo`ji blagoslov i napredak.


28 Bu|ewe vere

OSTVARIVATI CARSTVO BO@JE NAZEMQI

10

Gospodine Predsedni~e,

Gospodo poslanici,

Najpre da u ime bra}e Arhijereja i u svoje li~no ime zahva-lim na pozivu da prisustvujemo radu ovog skup{tinskog zaseda-wa. I ovo zasedawe pada, kao i dosada{wa, u delikatno vreme posrpski narod, bez obzira na to da li je iz Republike SrpskeKrajine, Republike Srpske, Republike Srbije ili RepublikeCrne Gore. Neprijateqi su mnogi, a srpski narod mali, rasejani neobjediwen. Pokazalo se da nenavidnicima najteè pada ide-ja o na{em objediwewu i ujediwewu, koje bi bez daqeg trebaloostvariti {to pre.

Qudi su nepostojani i u zlu i u dobru. [to su nepostojani uzlu, pa se vra}aju dobru, to je za pohvalu.

Ali, {to su nepostojani u dobru, to je za àqewe i osudu.I zbog toga je Bog skratio nekada{wi dugi vek otaca, skratioga je da bi se qudi, videv{i te{ke smrti zlotvora, ustra{ilisvoje sopstvene smrti. Isto tako, da bi se i dobrotvori ohra-brili da im ne dotuì ~initi dobro.

Krajem prvog hri{}anskog milenujuma Vizantija i Rim, be-hu se isuvi{e zagwurili u zemaqske brige i uìvawa, te se sla-bo odaziva{e Bo`jem pozivu. U svojoj arogantnoj gordosti, zbogzasluga svojih pravednih otaca, dozvolili su sebi da sva{ta ~i-ne, ne samo na ulici, i u politici, nego i u Crkvi.

Zbog toga se Bog rasrdi, pa im iz Skitije posla neznabo-`ne Slovene, koji u pogledu bogopoznawa behu “siroma{ni, ibogaqi i hromi i slepi” (Lk. 14,21). Takvi kakvi su, postavi Bogsluge Sv. Kirila i Metodija, koji behu tvorci na{e pismenostii prosvetqenosti, za apostole slovenske. Ne treba sumwati u toda je na{ Gospod pozvao i Slovene na svoju novu i prostranu wi-


10 Govor u Parlamentu Republike Srpske Krajine.

vu od Dunava do Pacifika. Ta wiva je jedan ogroman kontinent,prema kome su i Rimsko i Vizantijsko carstvo kao malena ostr-va.

I tako, kada su izgledi hri{}anstva bili vrlo mra~nikrajem prvog milenijuma, jedno zbog korupcije me|u samim hri-{}anima, a s druge strane, usled nepo{tednog ma~a Muhamedo-vog, najednom se pojavi{e Sloveni, nova wiva Bo`ja.

Da ovo potvrdim bar jednim primerom. Hri{}anstvo je la-ko nasa|eno u Rusiji, i jo{ kako ~isto. Kao srpsko sedam puta naogwu èèno, na sedam re{eta Vaseqenskih sabora prosejano.Velika je sre}a {to na ovim predelima nije bilo nikakve izgra-|ene kulture: ni rimske, ni jelinske, ni persijske, ni indijske.Postojala je samo kultura doma}eg rukodeqa i porodi~nog ple-menskog ustrojstva.

Za glavnog nosioca celokupnog ovog poduhvata nije Bogizabrao koga od odaslatog apostola, niti ~oveka svetske slave.Izabrao je ~oveka iz wihove sredine, jeftinog zemqoradni~kog,drvodeqskog zanimawa, naroda bez istorije i bez azbuke, wiho-vog paganskog kneza Vladimira, da preko wega i wime postavikrst na toj velikoj i novoj wivi svojoj. Tako je ruski narod vi-deo novo ~udo obra}awa vode u vino, gre{nika u pravednika. Vi-deo je svoga vo|u, koji je do tada u~estvovao u svim narodnim po-rocima i sujevericama, kako se pomo}u nove vere preobraàva usvetiteqa. I to u svetiteqa s pravom nazvanog ravnoapostol-

ni.Ali kada se zbog greha i ta{tine ruskih knezova, zbog vla-

stoqubqa i bratoubistava, gresi po~e{e sve vi{e umnoàvati,Gospod pusti uragan vetar na Rusiju da je otrezni. Da pra{inustrese sa p{enice i da zasja zrno.

Da je evropsko ~ove~anstvo u~inilo savez sa smr}u to jestenajjasnija ~iwenica od svih ~iwenica u svetskoj istoriji za po-sledwih dvesta godina i duè. Evropa miri{e na smrt. Evrop-ski univerziteti propovedaju smrt. Evropski kwièvnici opi-suju smrt. Evropski vaspita~i seju smrt u du{e omladine.Evropski nau~nici osmr}uju smrt. Evropski politi~ari rade zasmrt. Evropski imperijalisti raznose smrt po celome svetu.Evropski revolucionari nose barjak smrti. Moderna Evropa je,na àlost, sinonim smrti i ne}e da zna za ìvot posle smrti,

30 Bu|ewe vere

jer se bori za pravo, za razliku od nas koji se uvek borimo zapravdu Bo`ju.

Kako to, pita}e neko, i ja odmah odgovaram: zar je ovo za vasnovost i iznena|ewe? Zar niste ~uli za sveop{ti evropski buntprotiv ìvota, a za smrt? Hristova Crkva je nosilac ìvota,moderna Evropa je nosilac smrti. Crkva govori: Stariji je ì-vot od smrti, jer je prvo bio ìvot pa potom do{la smrt; naukaevropska govori: to nije istina, nego starija je smrt od ìvota,prvo je bila smrt pa se iz smrtne materije razvio ìvot. Crkvagovori: vaskrsli Hristos je pobedio smrt i pozvao qude u Car-stvo ve~nog ìvota; evropski univerziteti jednodu{no rugaju}ise odgovaraju: smrt je nepobediva; ìvot je slu~ajnost na ve~nojwivi smrti. Crkva govori: narodi su porodica Hrista Boga itreba da se razumeju i uzajamno pomaù. Na to politi~ari odgo-varaju: na{ narod je krvqu i kulturom nad mnogim drugim naro-dima, i on treba da vlada nad tim narodima; osim toga, jo{ u ob-zir dolaze i na{i ekonomski interesi, va`niji od svega drugo-ga, i na{ nacionalni presti`. Jo{ Crkva govori vaspita~ima:deci treba dati Hrista i decu Hristu ‡ to je sve vaspitawe. Nato odgovaraju evropski pedagozi, trova~i tu|e dece, a svoje tru-de se da nemaju: nikako to. Decu treba odlu~iti od zabluda svo-jih roditeqa i uputiti ih protiv roditeqa, da bi pqunuli nasvoje roditeqe i sve wihove svetiwe ‡ to je moderno, to je pro-gresivno, to je nau~no! Crkva u~i evropske narode: vi ste kr-{teni da biste druge kr{tavali. Kao imperijalisti vi zauzima-te tu|e zemqe da bi ih iskoristili, a ne da bi Hrista objavili,i Jevan|eqe, i @ivot i bratstvo. To nije blagoslov, nego pro-kletstvo.

Tragedija Evrope je u tome {to se privolela carstvu smr-ti, a odbacila Carstvo ìvota ve~nog. Uhvatila je savez sa smr-}u. A ~im se vezala sa smr}u, ona se vezala sa paklom i wegovimpaklenim svojstvima, tj. sa la`ju i prevarom, grabeì i otmi-com, ubistvom i mr`wom, sujetom i svakom drugom sujetom i sva-kim drugim grobnim smradom. Smrt, ve~na smrt ‡ to se s pravommoè napisati nad svim kapijama i prolazima u Evropu.

A mi Srbi? Potomci kosovskih mu~enika, koji su poginuliza Carstvo nebesko i ve~ni @ivot. Prema tome, mislite sadaho}ete li sa Evropom, saveznicom smrti, ili sa Hristom, CaremVe~nog @ivota.


Mi moramo prvo da stvorimo, pa onda da traìmo, a kadatraìmo, obavezni smo i da damo. Davawe je izraz onoga {tosmo. Sva na{a delawa i pri~awa su odraz onoga {to smo. Posa-|enim dobrim drvetom pokaza}e se dobri plodovi, {to zna~i i upolitici: mora se najpre zasaditi dobro drvo, a onda }e se poka-zati dobri plodovi.

Gospod je upu}ivao i ove re~i: “Pazite da svetlost koja je uvama ne postane tama”, pa onda: “Neka se svetli svetlost va{apred qudima, da vide va{a dobra dela” (Mt. 5,16). “â{}u jedandrugoga ~inite ve}im od sebe”. Neka prvi bude prvi, a drugi dru-gi.

Dobrim delima uèìte svetlost u sebi kako biste sijalipred qudima, uvek vode}i ra~una o svojoj nevidqivoj li~nosti, osvojoj du{i.

S bogoslovske ta~ke gledi{ta, srce je sredi{te na{eg ì-vota iz koga poti~e sve dobro ili sve zlo. To je mesto gde se ~o-vek sastaje sa svojim Bogom, ali je isto tako i centar gde se ~o-vek sastaje sa svim svojim la`nim bogovima. Govorio je Gospod:“Sine moj, daj mi srce svoje”. Daju}i srce svoje Bogu, mi se u~i-mo da mislimo i ose}amo o svim tvorevinama na{eg Tvorca, mismo ispuweni snagom, qubavqu i mudro{}u, da sa ispravnim po-gledom na ìvot iza|emo u narod da delamo onako kako dela nao-ruàn vojnik koji ide u borbu poznavaju}i pravila borbe. Da-kle, poimaju}i glas srca svoga, zakqu~ujem: ja sam ovde ne da ne-{to radim, nego da budem.

Pomo}i }u vam primerima da me boqe razumete. Kaè se zafilosofa [openhaura da je mrzeo celi svet i sve qude, i da jebio u stalnom strahu od sva~ega. êsto je govorio: “Jedino stvo-rewe na svetu za koje ja marim jeste moj pas”. Nikakvo ~udo {toje takav ~ovek bez srca nazvan “ocem pesimizma”.

Poznato je da su takozvani “totalitaristi” u Evropi bilioskudne visprenosti i duhovnosti, koje izviru iz srca. Bili sumo}ni samo u snazi voqe. Svi wihovi spoqa{wi radovi bili suugla~ani kako bi im se svet divio, a du{e su bile zverske imra~ne. Zar Nemci za vreme Drugog svetskog rata nisu bili to-talitaristi kada su za jedan nema~ki ìvot uzimali sto ìvota.

Ili da pomenem slede}i primer: Jednom, na Vaskrs kada jenema~ki straàr otvorio vrata zarobqeni~ke }elije, pozdravi-{e ga Srbi zarobqenici vaskr{wim pozdravom: Hristos vaskr-

32 Bu|ewe vere

se! On ih pogleda zbuweno i strogo ih upita: “[ta to zna~i?”Odgovori{e mu: “Danas je Vaskrs, dan Hristovog vaskrsewa, zarne znate?” “Ni{ta ne znam o tom periodu; ja znam da danas dobi-jamo dvostruki obrok hrane.”

Gospodo poslanici, svet na{eg vremena je pun nametqivacakoji ùre da rade: da predlaù, da podu~avaju, da organizuju ‡ dagrade, ~ak i neotesanim kamenom. Me|utim, su{tina ~ovekovognazna~ewa na zemqi i poziva jeste u biti i raditi. Oni kojiùre samo raditi, bez ikakvog truda oko biti, razoreni su i zadru{tvo i za sebe same. U na{im danima izgubqena je ravnoteàizme|u biti i raditi, mawe ili vi{e, u svakom narodu. Svakopita {ta raditi? Retko ko pita {ta biti?

Zato mislim, gospodo parlamentarci, u ovom na{em vreme-nu ovaj Parlament mora prvenstveno da ima u vidu kakav Parla-ment mora biti. Ako ovo imate u vidu, neminovno }ete imati uvidu i srpski narod koji ovde predstavqate kakav on ima biti.Nesuglasice, pocepanosti, trzavice i druge prepreke za norma-lan rad prvenstveno dolaze od toga {to nismo postavili sebipitawe i zadatak: kakav ja imam biti, ve} obratno: {ta }u radi-ti, a nije va`no kakav }u biti.

Radost, ne}u re}i du`nost, ovog Parlamenta treba da je utome da se uvek kre}e ka Savr{enstvu. “Budite savr{eni kao{to je savr{en Otac va{ nebeski” (Mt. 5,48). Ni jedan u~iteqovoga sveta, a ima ih mnogo koji sebe grade u~iteqima i vo|ama,nije postavio takav uzvi{eni i plemeniti zadatak, tj. biti sa-vr{en kao Bog i raditi savr{eno kao Bog. Ovaj ciq se gospodo,ne postiè bez izobilne Bo`je pomo}i. Siguran sam, da ste sve-sni, kako su o~i srpskog naroda u Republici Srpskoj Krajini idaleko {ire uprte u vas. Wihove nevidqive rane su daleko ve}ei bolnije od onih vidqivih, a lekar koji èli da ih isceli isam mora biti zdrav.

Pozdravqaju}i vas, sve u~esnike na ovom zasedawu, gajimnadu da }ete vi svojim odlukama obradovati prvenstveno svoj na-rod srpski, i zadiviti i druge svojom velikom duhovnom trezve-no{}u i svojom velikom hri{}anskom konstruktivno{}u.

Episkop Nikolaj


GOSPOD JEDINI ZIDA DOM11

Zaista se radujem ovom op{tem zajedni~arstvu SDS i dru-gih stranaka srpskih. Ovo dolazi u vreme potrebnog zbliàva-wa, dogovarawa, kada su naro~ito potrebne zajedni~ke i op{tekorisne odluke po srpski narod. Vremena su ozbiqna i svi ose-}amo da se ne smeju ~initi gre{ke koje bi bile dalekose`ne.Mnogo puta je u na{oj srpskoj pro{losti potvr|eno da zbog do-brih stare{ina Gospod odbija napada~e, daruju}i mir i blago-stawe svome narodu.

Srpskom narodu, koji se nalazi u velikim nevoqama, po-trebno je jo{ potpunije sluèwe jednih drugima. Takvim sluè-wima u proteklim vremenima mi smo ose}ali jo{ ve}u pravdu,milost, dobrotu, prosve}ewe, razum i qubav Bo`ju. Ose}ali smoda nismo ostavqeni sami sebi. Divne su to re~i i sve se kruni-{u istinom, tj. onim {to je uvek isto. To nije ono {to se mewa,{to je obmawivo, prolazno, varqivo.

Od 1918. pa do 1941. godine imali smo katastrofu teù odone na Kosovu. Neka vas ne iznenadi ovo {to govorim. Na Koso-vu je pala vojska, ali ne i narodna ideologija, ne istina. Na Ko-sovu je oboreno srpsko carstvo zemaqsko, ali ne i nebesko. Pa-le su sluge Hristove, ali ne i Hristos. Slomqeni su krstono-sci, ali ne i krst. Dràva se bila ispregla iz jarma slu`beHristu. Pove}awe Nebeske Srbije usporeno je kao nikada do ta-da.

Dostignuta je kulminacija i umnog i moralnog raspada, ko-ji je naro~ito otpo~eo posle smrti kneza Mihaila 1868. g.

O vremenu od 1941. pa gotovo do danas ovde ne treba ni go-voriti. Koliko smo nisko padali i padali, i gde se mi to nala-zimo danas pred Bogom i na{im precima poznato je svima nama.

Ovaj raspad je po~eo intelektualnim, moralnim, pol-ti~kim i ekonomskim partizanstvom. Sinovi srpski i{li su na

34 Bu|ewe vere

11 Govor na skup{tini politi~kih stranaka radi ujediwewa.

Zapad da traè sunce tamo gde se sunce gasi, da traè istinu ko-ju je Zapad izgubio. Ono {to se ~inilo i ~ini tamo samo su ì-{ci filosofskog i politi~kog mudrovawa, na ~emu se moèmosamo pou~iti kako ne treba raditi. Pitaju}i tamo {ta je pra-vedno, a {ta nepravedno, {ta po{teno, a {ta nepo{teno, sinovisrpski vra}ali su se ku}i zava|eni i pocepani u tabore i parti-je, bez ikakvih re{ewa onoga {to su wihovi |edovi i pra|edovidavno re{ili bez i~ije pomo}i do Bo`je. To ~etvorno partizan-stvo stvorilo je od preskupo pla}ene cene srpskog naroda jednotrkali{te i va{ari{te, na kome Bog i narodna mudrost imajunajmawu cenu. Sva ~etiri ~ira raspukla su se u vreme obeju Jugo-slavija, a krv i smrad se delio po celoj Jugoslaviji. Ta Jugosla-vija, uverili ste se, predstavqala je za srpski narod najve}u za-bunu, najteè gr~eve i ponièwe koje srpski narod nikada nijedoìveo u svojoj istoriji.

Vi ste se sastali da se ujedinite u jedno telo, u jedan orga-nizam SDS i druge stranke srpske. Neka je ovo va{e nastojaweod Boga blagosloveno i podràno. Kada ste zajedno, sna`nijiste u svakom pogledu. Uvek imajte u vidu re~ Gospodwu: “Ako Go-spod ne sazida dom, uzalud se trude zidari”. Da dodam i ove re~iBo`je: “Kada je Gospod sa vama, ko }e protiv vas”. Dakle, u svemuovome SDS, a potom i sav srpski narod, mora ~vrsto stati nasvoj istorijski put sluèwa Bogu i svome rodu, a ako je skrenuo,mora se {to pre vra}ati.

Vi znate, svaka velika i spasonosna ideja ostvaruje se na-porom i istrajno{}u. To je naro~ito te{ko danas po SDS i dru-ge stranke kada se vodi jedan rat u ime mr`we, osvete, otmice igrabeì, nametnut od onih ~ija se kultura svela na borbu zamo}, za nadmo}, za pravo. Nametnuli su jedan rat u kome gotovonema milosti, po{tewa i vite{tva, pa }e i najboqi pesnik te-{ko na}i nadahnu}a da napi{e bar jednu dobru pesmu.

Vi se ujediwujete u vreme poja~anog nepoverewa dràveprema dràvama, gaèwa osnovnih qudskih prava, rasnih i na-cionalnih omraza i, naro~ito, u vremenu sveop{te uznemireno-sti duhova na svih pet kontinenata.

Nema sumwe, uporedo sa ratom u ovom vremenu, kora~aju inapori za mirom. Mir kora~a, ali kao dete za gorostasom, jermnogima nije do mira iz raznoraznih razloga. U svemu ovome, da


bi do{lo do potpunog mira, najve}e je blago osloba|ati se od se-be samog, tj. sticati prvo mir u sebi samom.

@ele}i Vam sveuspeh na narodnom poqu, napomiwem da setreba rukovoditi ~ojstvom i juna{tvom, tj. ~uvawem drugoga odsebe i sebe od drugoga. To je pravi put i vodi sigurnom uspehu,put Bo`ji.


36 Bu|ewe vere

VIDOVDANSKA DUHOVNA VIZIJA12

Dobro do{li na ovo slavqe i od Boga vam blagosloven ovajveliki srpski dan ‡ Vidovdan.

Ovaj praznik je svetlost, a ne mrak; svetlost srca, uma i pa-triotizma. Vidovdan nije nizina, nego visina srpskog naroda.

Vaskrs je izvor radosti i hrabrosti. I Vidovdan otvaravidik ka Carstvu nebeskom i krepi voqu na `rtvu. Vidovdanopija qubavqu prema slobodi, hrabri, sna`i, deli vence slave.On stalno poru~uje svima nara{tajima, pre i posle 1389. godine:“Srpske rake su kolevke novih snaga.”

U 14. i 15. veku vo|ene su vojne pravoslavnih Balkanacaprotiv nadirawa Turaka iz Azije. U jednoj od tih vojni umro je isrpski car Stefan Du{an Silni u Trakiji.

U godini 1380, upravo kada je Dimitrije Donski pobedioMamija Kana ‡ Tatare na Kulikovu poqu, plativ{i tu pobedu sa50.000 ruskih `ivota, srpski vojskovo|a Milo{ Obili} pobe-dio je Turke na Plo~niku, ne bez hri{}anskih `rtava.

Samo devet godina kasnije, 15. juna 1389. godine desila seodsudna i stra{na bitka na Kosovu poqu izme|u Srba i Turaka,gde su poginula oba cara: turski car Murat i srpski car Lazar.

Srpski narod je ovekove~io ovu bitku epskom poezijom, kaobitku za hri{}anstvo fizi~ki izgubqenu, ali moralno dobije-nu.

U Kosovskoj epopeji, punoj misti~kog nadahnu}a, govori sekako je ptica lastavica donela kwigu srpskom caru Lazaru iznebeskog Jerusalima, u kojoj mu je napisano od Boga da se morapre bitke privoleti ili carstvu zemaqskome ili Carstvu nebe-skome. U prvom slu~aju on }e pobediti Turke, a u drugom, Turciwega. Posle dugih razmi{qawa car Lazar se privoleo Carstvunebeskom govore}i:

“Zemaqsko je zamalena carstvo, a nebesko uvek i doveka.”


12 Propoved na Vidovdan.

Duhovna vizija i moralna snaga, ovo dvoje, sa~iwava pro-gram dana{weg zborovawa, ovu proslavu Vidovdana. To dvoje ~i-ne glavnu sadrìnu Hristove nauke, a Hristos je do{ao na ze-mqu da qudima otvori i produì viziju ìvota daleko prekogroba i da im oja~a moralnu snagu.

Srpski narod je uvek imao duhovnu viziju i moralnu snagukojom vrhuni i danas i uvek je bio daleko ispred svojih osvaja~ai zavojeva~a.

Samo duhovnim vizijama i moralnom snagom lako se, sa sa-vremenih vidika, vidi nova srpska ]ele-kula.

Vidi se i srpska armija od preko pet miliona Srba ‡ Hri-stovih vojnika u Nebeskoj Srbiji.

To je armija nepobediva.Woj ne moè nauditi ni ogaw, ni voda, ni ~elik, ni olovo,

niti bilo kakvo savremeno naoruàwe.To su na{i pomo}nici, a bi}e ih i vi{e ukoliko cenimo i

razumemo one vrednosti za koje su oni u mukama `rtvovali svojìvot zemaqski, tj. svoju veru i ime.

Vidovdan tako|e ukazuje na novu srpsku ]ele-kulu, izidanuvrlo visoku i metrom neizmerivu.

Izidanu od postradale bra}e na{e.Vidovdanska je poruka i danas, kao i uvek {to je bila: koji

je god Srbin zatrovan zmijom sebi~nosti, samoqubqa, bezver-stva ili nekom drugom zlobom, ‡ neka pogleda u ovu srpsku ]e-le-kulu i Kosovsku bitku, koja jo{ uvek traje, i bi}e strahom is-ceqen od svega negativnog, niskog, nesrpskog, ne~ove~nog i ne-hri{}anskog.

Obogativ{i svoje duhovno kandilo du{e i srca novim vi-zijama i moralnom snagom, svaki Srbin lako }e nau~iti kakavtreba biti, {ta treba i daqe ~initi u slavu Bo`ju, u ~ast svojihpredaka i za spasewe svoga naroda, svoje dece i svoje du{e.


38 Bu|ewe vere

MANASTIRI ‡ DUHOVNO-KULTURNASVETILI[TA

13

Veoma sam radostan {to vas, u okviru Andri}evih dana,mogu pozdraviti u ovoj drevnoj srpskoj svetiwi iz 1343. godine ‡Manastiru Dobrunu.

Blaène uspomene vladika ì~ki Nikolaj je govorio za@i~u: “@i~a, stara pri~a”. Ovaj i drugi na{i manastiri tako-|e su “stara pri~a”, po{to su oni na{a stara verska i nacional-na svetili{ta.

Istorijska sudbina na{e Crkve i na{ega naroda, kao {tovam je poznato, bila je veoma te{ka kroz vekove. Na ovoj balkan-skoj vetrometini, a posebno na prostorima gde ìvi srpski na-rod, bile su mnogobrojne invazije Istoka na Zapad i Zapada naIstok. Nama je bila dosu|ena, i do sada ostala te{ka uloga, da~uvamo kqu~eve kapija kroz koje su prolazili i jedni i drugiosvaja~i. Zbog toga smo tako mnogo stradali, pa i u ovom vreme-nu isto nam se de{ava. To se moè primetiti i na ranama ovotna{eg svetili{ta, koje je ru{eno od neprijateqa i obnavqanood srpske ruke.

Na{i manastiri, crkve i druga svetili{ta jesu sunca i sa-zve`|a na{e istorije, ~uvari duhovne i narodne svesti, zenicekroz koje su nas gledali pra|edovi i pitali nas kako smo i ka-kvi smo, pe~ati na poveqama na{ih prava na opstanak, postoja-we i ìvot. To su galije koje su nas na svojim jedrima nosilepreko burnih okeana kroz istoriju.

To je bila sudbina i ovog manastira koji je sada u obnavqa-wu, sa Bo`jom pomo}u, trudom bratije ove svete obiteqi, prilo-zima blago~estivog naroda srpskog ovoga kraja i na{ih svakehvale dostojnih qudi koji rade u srpskoj op{tini Vi{egrad.


13 Pozdravno slovo Umetni~koj koloniji u manastiru Dobrunu u okviruAndri}evih dana.

Uzimaju}i u obzir glavni ciq ovog va{eg skupa, verujemoda }e va{i napori i zalagawa i ubudu}e biti seme za na{a nekadaqa pokolewa i povezivati sve strane srpske i narod srpski.

Pozdravqam vas dobrodo{licom u ovom na{em svetili-{tu, odakle su me|u prvima izbijali izdanci na{eg crkvenog iduhovnog ìvota, na{e narodne samobitnosti, kulture, nauke,kwièvnosti i umetnosti...

Molim se Bogu i od srca èlim {to ve}i prosperitetUmetni~koj koloniji, koja je pro{le godine po~ela raditi priovom manastiru, i Akademiji za konservaciju, ~iji jedan od ogra-naka treba da otpo~ne sa radom pod krovom ove svetiwe.

Opet, u ime bratije manastira Dobruna i u svoje li~no ime,èlimo vam dobrodo{licu, a manastiru Dobrunu da se {to pre i{to brè razvije kao najlep{i cvet koji }e svojom bojom i mi-risom privla~iti mnoge posetioce.


40 Bu|ewe vere

DELA TVOJA SU BESMRTNA14

Ne bojte se straha koji je do{ao na nas, ni

ustremqewa ne~astivih neprijateqa, koji ska-

~u na nas.

Ako bismo zaista na strah i gubitak mislili,

dobra se ne bismo udostojili.

Ove re~i patrijarha Danila £££ kosovskim borcima, i danassu aktuelne, jer nam preti isti neprijateq, ustremiteq i ne~a-stiv u namerama. One spajaju pro{lo i na{e vreme; na{u sa wi-hovom stvarno{}u.

Da li je na{ savremeni ìvot mali u odnosu na ranije, npr.savremenika Kosovske bitke, pitaju se mnogi? Mi{qewa su raz-li~ita, a naj~e{}e su: ne postoji malo vreme i mali ìvot. Uistoriji ~ove~anstva postoje samo velika vremena i pripremeza ta velika vremena. Na{e sada{we vreme, dakle, moè bitijedno ili drugo. Ako ono samo po sebi nije veliko, onda je onopriprema za jedno budu}e, veliko vreme, isticao je i dr JovanRa{kovi}. U oba, dakle, slu~aja ba{ nikako se ne opravdava bi-lo kakav pesimizam.

Na{e vreme je, po mom sudu, ipak veliko, posebno u vezi sadoga|ajima sa srpskim narodom. Xinovski napori i `rtve, kojesmo ~esto imali u svojoj istoriji, i sada se prinose za svoju Otax-binu. Otaxbinu ne ~ini samo zemqa otaca nego i ideali, i vrli-ne, i herojstvo, i svetiteqstvo, i obi~aji, i svetiwe, i oltari, iumotvorine, i }ivoti i grobovi otaca. Tako shva}ena Otaxbina uovom na{em vremenu odu{evqava qude da se `rtvuju za wu, a `r-tvovati se mogu samo oni koji imaju ~istu du{u. Srpski narod, sBo`jom pomo}u, odbrani}e sebe od svojih du{mana ako najpre od-brani sebe od onih koji mu zaga|uju put Bogu i srpskoj sopstveno-sti. Na àlost, ta nas muka upravo sada mnogo mu~i.


14 Vrednovawe dela dr Jovana Ra{kovi}a.

££

Trula oligarhijska vlast Mleta~ke Republike u 18. vekuodlu~ila je da prekine svaku vezu sa Srbima i wihovom Crkvomu Dalmaciji brisawem srpskog imena u Dalmaciji. To se mogloposti}i, po wihovom planu, najpre brisawem pravoslavne vere iSrpske pravoslavne crkve, koja je bila za pravoslavne dalma-tinske Srbe jedina nacionalna organizacija.

U tom najkriti~nijem vremenu pojavquje se episkop Sime-on Kon~arevi}, u~ena i sna`na li~nost. Posle wega sleduju ar-hijereji: Josif Raja~i}, potowi patrijarh srpski, Stefan Kne-èvi}, Nikodim Mila{ i drugi. Narodna pesma je ovekove~ilaStojana Jankovi}a, Iliju Smiqani}a, Jovana Sinobada, popaPetra Jagodi}a ‡ Kurixu... Kulturna i politi~ka istorija zabe-leìla je imena: Boìdara Petranovi}a, arhimandrita Gerasi-ma Zeli}a, Save Bjelanovi}a, Onisima Popovi}a, Du{ana Baq-ka, Sime Matavuqa, Bo{ka Desnice, Mirka Korolije i drugih.

U tom vremenu naro~ito je obra}ana pa`wa na op{te pri-like, na op{ti verski i politi~ki poloàj Srba na ovom pro-storu, naro~ito u unutra{wosti gde se nalaze mnoga srpska na-seqa, wegove crkve i manastiri, kao i duhovni centri dalmatin-skih Srba.

Samo epigrafska gra|a u {ibeni~kom pravoslavnom gro-bqu pokazuje koliko je bilo ovde qudi koji su, stvoriv{i mate-rijalna dobra, imali mnogo vi{ih pobuda i mnogo iskrene, zdra-ve qubavi prema svom narodu, wegovoj prosveti i op{tem na-pretku. Tu su sahraweni osniva~i i mecene prvih slovenskih{kola na Jadranskom primorju, pokreta~i prvih listova na na-rodnom jeziku, qudi koji su ~uvali folklor, narodni jezik, bo-rili se za potpunu politi~ku i duhovnu slobodu svoga naroda.

“Bilo je tu velikih qudi koji su sluìli na ~ast i svomesrpskom imenu i svome rodnom gradu”, veli dr Du{an Ka{i}.

£££

Neumitni hod najnovijih dramati~nih doga|awa po srpskinarod u Dalmaciji, izbacili su vrlo visoko dr Jovana Ra{kovi-}a, lekara-neuropsihijatra i akademika Srpske akademije naukai umetnosti.

42 Bu|ewe vere

Kao i svi veliki qudi iz bilo koje oblasti stvarala{tva,i dr Jovan Ra{kovi} se napaja ìvom vodom na nepresu{nim iz-vorima du{e svoga srpskog naroda.

Ja ne}u iznositi biografiju doktora Ra{kovi}a, niti na-u~ni rad na poqu wegovog ìvotnog poziva. Bio je samopregorando krajwih mogu}ih granica, snaàn i velik ~ovek, hrabar i ne-ustra{iv, bogoqubiv i rodoqubiv. U poratnom vremenu, srpskinarod u Dalmaciji se uglavnom drào manastira i parohijskihcrkava, a dr Ra{kovi} bi sa jednom grupom qudi zalazio u na-rod, pose}ivao qude i razgovarao sa wima. Retke bi bile svet-kovine na kojima on ne bi bio.

Srpski narod je i u ovom vremenu napregnuo sve svoje snagezarad srpskog verskog i nacionalnog odràwa. Verski i nacio-nalni duh pravoslavnih Dalmatinaca osetio je veli~inu, duhov-nu snagu i intelektualnu sposobnost dr Ra{kovi}a, pa je bezikakvog predomi{qawa po{ao za wim, pokloniv{i mu svojepotpuno poverewe i qubav. Najve}e grubosti koje doìvqavapoticale su od ~oveka, i one su bile naj~e{}e smrt za sve we-gove radosti.

Kada je kona~no onemogu}en da daqe radi i opstane u [i-beniku, nastanio se u Beogradu, produìv{i svoj rad i brigu osrpskom narodu u Dalmaciji, i {ire. Veliku satisfakciju zarad imao je dr Ra{kovi} naro~ito u tome {to je duhovno poveomnoge qude u Dalmaciji, {to je bio poznat ne toliko po veli~i-ni, koliko po srcu, po qubavi, po `rtvi.

Kada bih se god sa wim susreo, razgovarao ili wegove bese-de slu{ao, sticao sam utisak da on nije samo ìvi hode}i krst,nego i smireni nosilac svog ìvotnog krsta. Isto tako zakqu-~ivao bih: wegove teme nisu uvek usko stru~ne, nego i {iroke:antropolo{ke, ontolo{ke i dru{tvene sa svima svojim proble-mima, kako ih je on video kao psihijatar i psihoanaliti~ar.“Wega zanimaju odnosi vo|e i mase, nacionalnog mentaliteta ikaraktera, koreni savremene masovne mr`we i nasiqa...”, velidr @arko Trebje{anin.

Ovo se naro~ito ispoqavalo u posledwoj deceniji wegovogìvota, u mnogim intervjujima, preko {tampe, radija, televizi-je, kao i u neposrednim obra}awima svojim mnogobrojnim po-{tovaocima na zborovima i javnim tribinama.

Svoj krst je stvarawem SDS poneo jo{ energi~nije i nosioga ne {tede}i sebe. On se, nesumwivo, na razne na~ine, a naro~i-


to svojom britkom re~ju, usprotivio “sili i vlasti” greha. Re-kao bih: ovo se sve kretalo donekle u dva pravca. Prvi je ‡ trebaporaàvati silu greha re~ju i delom, a drugi ‡ sve wegove ak-tivnosti prate i kontroli{u istorijske snage.

U svemu ovome va`no je napomenuti da kao {to se misio-narstvom Crkve ne moè uspostaviti Carstvo, ve} samo nagove-stiti wegov dolazak, tako ni dr Jovan Ra{kovi} na politi~komplanu nije uspostavqao, ve} samo nagove{tavao ono vreme kojeje dolazilo i do{lo sa svima svojim brutalnostima po srpskinarod u celini. On je nagove{tavao da }e srpski narod biti po-novo u prilici da brani svoj obraz, svoj goli ìvot, svoje ogwi-{te, sve ono {to mu je najvrednije i najzna~ajnije. Vezano za dru-gi deo ove moje opaske, napomenuo bih da je govorio: “Uzroci itvorci svih nesre}a po srpski narod ubrzo }e se pokazati”, ~emusmo mi ve} svedoci. Ali wegovo je i ovo: uvek se iz svenarodnogstradawa ra|aju radost i nada. Posle raspe}a mora do}i vaskr-sewe. Nema sumwe, u svemu ovome moralni imperativ nalaè i uvremenu kada stradamo da nije dovoqno dràti se samo radostii nade u slobodu, nego celokupnog ìvota iz “teologije Krsta”.

£¤

Jo{ bih se zadrào na jednoj re~enici dr Ra{kovi}a kojaglasi: “Sloboda je uslov nesmetanog cjelokupnog rasta li~nostii duhovnog blagostawa” (Narcizam, st. 61).

Pravoslavna duhovnost je uslov za nesmetan rast li~nostii duhovnog blagostawa, tj. slobode o kojoj govori dr Ra{kovi}.Hri{}anska sloboda je ~itava lepeza na~ina kojima je qudskiìvot osve}en.

Blaènoupokojeni o. Justin pi{e: “Vi{e od svega voli sesloboda. Ona se sastoji u dobroti, ne`nosti, u qubavi. A zlo, amr`wa ‡ to je ropstvo najgore vrste. Robuju}i wima, robuje sesmrti. A ima li stra{nijeg ropstva od smrti? U takvo ropstvoodvode qudi, ti izmi{qa~i i tvorci zla, grubosti i mr`we.”

Sloboda, koja nam postom i podvizima ‡ a i nau~ni rad pra-vilno usmeren jeste podvi`ni{tvo i askeza ‡ omogu}ava u~e-stvovawe fizi~kim i svim duhovnim sposobnostima u boàn-skom ìvotu, daje se i prima u raznim vidovima duhovnog vo|e-wa, i vrhuni u autenti~nom stvarawu novog ìvota Duhom Se-

44 Bu|ewe vere

tim. Ovo je naro~ito potrebno imati i u sebi nositi onda kada{iroki dru{tveni slojevi ìve van Crkve. Me|u wima su ne sa-mo neveruju}i, nego i mase polovi~nih hri{}ana, pa i onih kojiCrkvu nikada nisu poznali.

Me|utim, za dr Ra{kovi}a je od velike va`nosti prou~ava-we pitawa odnosa Jevan|eqa i kulture. Za wega je kultura du-hovno i materijalno stvarala{tvo svega naroda, kao deo crkve-ne stvarnosti.

Kultura zna~i stradawe? ‡ re}i }ete. Da, kultura u istinije stradawe, i to veliko, no zna~i i radost: “radost u iznalaè-wu, radost u stvarawu, radost u nadmetawu, radost u zidawu no-vih oblika ìvota i novih kombinacija snaga”, veli ep. Nikolajì~ki.

¤

I na kraju, dr Jovan Ra{kovi} je ne samo veliki u teorijikao nau~nik, nego je isto toliko veliki i kao prakti~ar. To je~ovek koliko od misli i pera, toliko i od dela. On je iz svojihdela, iako nije bogoslovski obrazovan, pokazivao svoju hri-{}ansku veru. Istina, on nije bez velikih prethodnika i nijepo{ao neutrvenim putem kada je po~iwao svoju izdr`qivu slu-`bu ~ove~anstvu. On ne}e ostati ni bez velikih posledovalaca.Velika porodica medicine, nadam se, sre}na je {to je imala jed-nog takvog ~lana visoke nau~ne erudicije. U na{em vremenu ne-uropsihijatri zasluùju posebno mesto i Bogom su dani za oveprilike.

Dr Jovan Ra{kovi} je imao zvawe, znawe i poloàj slu`bete{ke i zamorne. Iako nau~nik visokog ranga, sebe je stavio upoloàj sluge svima. Zauzimao se za sve tu`ne, nedu`ne, poni-ène, uvre|ene, gladne, besprizorne, ucveqene, namu~ene, oja|e-ne, bolesne, za sve koji su wegovu pomo} traìli. On se dràoone jevan|elske poruke: “Ako ho}emo da gospodarimo, moramosluìti”.

Wegov ìvot i rad pratila je i wegova sveta Crkva, pa jena{la za shodno da bude odlikovan ordenom Sv. Save prvog ste-pena 18. februara 1990. godine.

Episkop dalamtinski Nikolaj


“IZRAIQU, PROPAST DOLAZI NATEBE!”

15

Mi Srbi nalazimo se zemqopisno izme|u Istoka i Zapada,a idejno stojimo iznad Istoka i Zapada. To je slu~aj sa celimBalkanom.

Koja je to sila {to nas uzdiè da ne budemo idejno izme|u,nego smo iznad Istoka i Zapada. To je vera pravoslavna i samovera pravoslavna.

Mi smo u ratu i sa Istokom i sa Zapadom. Blaène uspome-ne vladika Nikolaj, sagledaju}i poloàj Balkana, gotovo pro-ro~ki veli: “Balkanu preti smrt od gladi, zbog mnogih brbqi-vih jezika koji ga imenuju izme|u. Ili }e lipsati od gladi izme-|u Azije i Evrope, ili }e ga jedna od tih sila progutati ako sene bude digao iznad Istoka i Zapada. A pao je na taj na~in {toje napravio kolevku za tri zla deteta koje je rodila Evropa iquqa ih: darvinizam, ni~eizam i marksizam.

Kada govorimo o Istoku, mislim na dve grupe naroda: muha-medance (a to je je jedna jevrejsko-hri{}anska sekta) i na bra-mo-budiste. Kad govorim o Zapadu, mislim na ku}u unutra pode-qenu na dva dela: na papizam i antipapizam (u raznim oblicimaprotestantizam).”

Ovde s pravom treba postaviti pitawe: a gde su Srbi iostali pravoslavni balkanski narodi? Najvi{e na strati{ti-ma pojedina~nog i masovnog stradawa i od isto~nih i od zapad-nih suseda. Treba li nabrajati imena stradalnika? To bi nas da-leko odvelo i bio bi to veoma dug spisak kakvog svet do sada ni-je video. Pomenu}u samo grupno stradalnike pe}ke, crnogorske,ohridske, albanske, peloponeske, trnavske, studeni~ke, jaseno-va~ke, prebilova~ke, livawske, velebitske, pa{ke i mnoge dru-ge kroz vekove.

46 Bu|ewe vere

15 Beseda pred poslanicima Republike Srpske.

Svi su oni porugani i popquvani bili od neprijateqa â-snog krsta, kao Hristos od Jevreja. Svi su sa svojim krstom po-{li na Golgotu, sa trnovim vencem na glavi i sa mr`wom oda-svuda.

Sve ovo {to se Srbima u biv{oj Republici Bosni i Herce-govini de{ava, kao i u Hrvatskoj, nije ni{ta drugo nego nasta-vak mr`we i zlodejstvovawa na{ih drevnih neprijateqa.

Mi verujemo da su svi pravoslavni stradalnici, odgurnutiod nenavidja{~ih kao posledwi, od Boga prihva}eni kao prvi.Tako su oni celim svojim duhom i svom svojom du{om stajali idanas stoje iznad Istoka i Zapada, a nikako izme|u.

Kod nas Srba ima ne{to zanimqivo kao upore|ewe sa stra-dawima Jevreja u wihovom sedamdesetogodi{wem vavilonskomropstvu.

Naime, sedamdeset godina posle propasti na Kosovu 1389. g.potpali smo u ropstvo isto~nih jeretika. Sedamdeset godina po-sle Drugog ustanka oslobo|eni Srbi su pali u potpuno ropstvozapadnih jeretika. Ovde mislim na idejno ropstvo: duhovno, in-telektualno, moralno, politi~ko i kulturno. I opet nas nesre-}a snalazi posle sedamdeset i koju godinu od 1918. rodine kadadoìvesmo slobodu i izvojevasmo pobedu nad pojedinim zapad-nim silnicima.

Samo da podsetim: Turci su (1867) predali kqu~eve od gra-dova knezu Mihailu, a mi bismo posle 163 godine u RepubliciSrpskoj trebalo da predamo kqu~eve Turcima od na{ih gradova,a shodno mapama kako ih skroji{e zapadni mo}nici. Pored ovo-ga moram pomenuti: knez Mihailo je po~eo prvi predavati kqu-~eve srpske duhovne samostalnosti Zapadu. Te kqu~eve, na na{uveliku àlost, drì u svojim rukama i caruje nad nama, ~emu smoi mi svedoci. Ispuwavaju se re~i starozavetnika: “Ocevi jedo-{e kiselo gro`|e, a sinovima trnu zubi”.

Znate li ko se bunio protiv ove predaje? Bunili su se srp-ski sve{tenici sa svojim seqa~kim narodom. Kroz ceo devetnae-sti vek srpski sve{tenici su ~inili sve najboqe da se: “Brani-mo od trulog Zapada.”

Srpski sve{teiici i srpski seqaci su mnogo napadani odjereti~kog Zapada, kao i sada {to vas napadaju. Sve{tenike sunazivali “rusofilima” i “nazadwacima”, a seqake “neprosve}e-nom masom”.


Ova stradawa nisu bila toliko od Nemaca, Austrajanaca idrugih iz wihove sredine, koliko od na{ih sinova {kolovanihna Zapadu. Ovi su predstavqali besnu kliku i bezbo`nu masuagenata zapadne “kulture”, “prosve}enosti”, “progresa”. Sve{to je srpsko odbacivali su kao tursko.

Ovaj svet ose}a veliku opasnost od nemira, sa istim uzro-kom nemira Adama i Eve kada su okrenuli le|a Bogu, a lice sa-tani. Isti je nemir kao nemir Kainov kada je ubio brata. Istije nemir kao nemir Ahitofela, koji izdade svoga gospodara caraDavida i na kraju se obesi, te Jude koji isto u~ini sa svojimU~iteqem, pa baci prqavih trideset srebrenika i obesi se uKedronskom potoku. Takav nemir se ose}a i na Istoku i na Za-padu, i rekao bih, naro~ito na Zapadu, jer su stavqeni pod znakpitawa i Bog, i du{a, i moral, i brak, i porodica, i dru{tvo, idràva, i ovaj svet i onaj svet. Zbog svega toga nije ~udo {to smoi mi Srbi u Republici Srpskoj i {ire stavqeni pod jedan veli-ki znak pitawa.

Gospodo poslanici,Sve ovo rekoh po{to se danas nalazimo pred sudbonosnim

odlukama o nama samima, a verujte i {ire. Rekoh vam ovo da bi-ste jo{ boqe sagledali gde smo i kako da krenemo daqe.

Rekoh da biste shvatili ono {to smo uvek doìvqavali:muka je prekretnica za ve~ni, stvarni nebeski i zemaqski svet.To je stawe oslobo|avawa du{e od telesnih te`wi, strasti ipoùda. Ona kod Srba nije u negativu, u apatiji, nije u pesimi-zmu; ona je u pozitivnoj vrlini, herojskoj qubavi prema vi{imciqevima, qubavi koja vodi do samozaborava. Su{tina ove vereje u borbi za veliko sutra, ve~no i stvarno, u nesalomivoj nadikoja vodi Bogu. Ona nije samoubila~ka. Za wu je samoubistvonajve}e zlo. Naprotiv, ona je vedra, optimisti~ka i stvara-la~ka, jer preko ovolikog nesebi~nog trpqewa i ovolikog samo-zaborava vodi u posve}ivawe Bogu koje na{ narod doìvquje ikoje je nebeski opevao.

48 Bu|ewe vere

KO BLI@WEM DAJE, BOGUPOZAJMQUJE

16

Svakom ~oveku data su od Boga dva poqa delatnosti: za svojdom i za bli`we, druge. Svakome narodu tako|e su data dva poqarada i brige: za sebe i druge. Kome je dato vi{e, od wega se vi{etraì, tj. vi{e brige o sebi i o drugima.

[vedski Komitet spasa podigao je ovaj Prihvatni centarSokolac. Ovaj prihvatni centar je namewen onima koji su osta-li bez svoga toplog doma.

U ovakvim skrbnim i te{kim vremenima sudba od svakogatraì da svoj dom najboqe uredi i da pomogne drugima koji su unevoqi.

Gospodo darodavci, i srpski narod je uvek dobro ~inio dru-gome. Ku}io je ku}e drugima u daqnim zemqama, po sudbi Bo`joj.

Tako su radili i tako su se pona{ali i kada su u svojoj ze-mqi i kada su daleko od svojih ogwi{ta.

Dozvolite mi da pomenem samo dva imena i umna ~oveka ko-ji su mnogo dobra ostavili, ne samo narodu gde su ìveli i radi-li. U Novom svetu, u Americi, genijalni Srbi zauzeli su mestaupravo u prvome redu. [irom Amerike i celoga sveta poznato jeime sina pravoslavnog sve{tenika Nikole Tesle, koji je otacenergetike, i Mihaila Pupina, koji je otac komunikacija. Ja ov-de nisam pomenuo ni jedno ime na{ih velikana iz ranijih vre-mena koji su ostali da ìve kroz svoja ostvarena dela.

Ovaj gest Svetskog komiteta spasa je gest sluèwa Bogupreko qudi u nevoqi, gest doma}inski, gest najhrabrijeg; jednomre~ju, gest najdu{evnijih i najplemenitijih qudi, najplemeniti-je dràve.

Tim putem idu}i mnogi milioni qudi u{li su u Carstvonebesko, stigli pred lice Bo`je. Me|u wima su mnogi i iz srp-skog roda. A srpski narod ne samo {to je postizao upravo izne-


16 Re~ na otvarawu i osve}ewu Prihvatnog centra na Sokocu.

to, nego i ovde sluè}i Bogu, postigao je i ovo: za preko 800 go-dina svog pravoslavnog ìvota nije imao nijedan verski rat, ni-ti ekonomski rat, ni tu|inca za vladara u vreme svoje slobode.Samo to je dovoqno ~udo za narode na Bakanu i u Evropi. Stvo-rio je veliku i utan~anu kulturu ìvota i rada. Doveo je u harm-oniju ono {to se zove individualno i kolektivno. Postigao je~ove~nost i du{evnost, da i svoga slugu ra~una u ku}nu ~eqad iposledweg prosjaka stavqa za svoju slavsku trpezu. Postigao jeda doma}inski brine o susednim narodima i o celom ~ove~an-stvu, mole}i se Bogu {irokogrudom molitvom: “Pomozi, Boè,svima pa i nama.” Postigao je da ima srazmerno vi{e slavnihqudi i èna, vi{e svetaca i heroja, vi{e odsudnih megdana poBalkan i Evropu, nego ma koji susedni narod.

Me|utim, sve ovo nije najva`nije u srpskom narodu. Naj-va`nije je {to je postigao da kroz Hrista do|e do saznawa osmislu, putu i ciqu ~ovekova ìvota na zemqi. Kroz ovo sve po-stignuto, a naro~ito kroz ovo posledwe, srpski narod, u velikojblagodarnosti dràvi [vedskoj i {vedskom Komitetu spasa,ume da ceni i procewuje od kolike je va`nosti sve ovo {to steu~inili i podarili, naro~ito u ovom vremenu velikih moralnihkriza u svetu i kod nas, u vremenu kada smo porugani pred sve-tom.

Mnogo nam je stavqeno na obraz, savest i du{u. A da li jeto sve tako, to najboqe zna Onaj Sveznalac gore, pred kim se ni-~ija dela ne}e mo}i sakriti. Jo{ jednom vas sa blagodarno{}uuveravamo: ovo {to ste u~inili za ovaj narod, {to ste mu dali,Bogu ste pozajmili, a mi Srbi kaèmo: “Blago onom ko Boga imaza du`nika”.

50 Bu|ewe vere

“SA ISTOKA ‡ SVETLOST”17

Kao {to sledi dan no}i, tako je u srpskoj istoriji slobodasledila ropstvu. Sledilo je Bo`je milovawe Bo`jem karawu.Kad god smo, bujicom slobodarske radosti, zaboravqali na oslo-ba|awe du{e od zlobe, lewosti, sebi~nosti, gordosti, nemilo-sti, lokalizma i drugih negativnih pojava, sloboda nam nije bi-la potpuna, niti sa mirisom unutra{weg mira. Ovo osloba|awetreba ~initi iz mnogo razloga, a ponajpre iz straha pred Bogomi istorijom svoga naroda, koju smo uvek mudro ispisivali i jo{mudrije preìvqavali.

Veliki ruski pisac Dostojevski je pisao: “Najpre qubav,pa logika”. Tim metodom se uvek rukovodio, pa je velika delanapisao i svetu ostavio.

Tako je i Srbin ~inio, uvek rukovo|en delima svojih veli-kana, prvenstveno Svetim Savom. U ovom presudnom vremenu, ka-da nas gotovo svi ostavi{e, stari prijateqi prijateqstvo zabo-ravi{e, mi Srbi u biv{oj Bosni i Hercegovini ostavqeni smosami sebi i ovom svetosavskom i dostojevskovskom metodu.

Ideal Svetoga Save je bio ‡ osloboditi Srpsku crkvu isrpsku dràvu od svake spoqa{we vlasti. Stvoriti od Srba je-dan narod, tesno satkan i ~vrsto sjediwen u jednom duhu, jednojveri i jednoj moralnoj i nacionalnoj disciplini. Ovo delo jeSveti Sava uspe{no zavr{io. Bog mu je pomogao i “ne bija{eni{ta {to je ovaj svetac od Boga traìo, a da mu Bog nije daro-vao”. Blagodare}i toj nezavisnosti odasvuda, srpski narod jebio osposobqen da stvara i da strada kao retko koji od hri-{}anskih naroda. Posle ovog Savinog dela, srpski narod jeshvatio koliko je nezavisnost slatka, ali nije laka. Srpski na-rod je shvatio da je sloboda kao belo prostrto platno, pa kada seuprqa, pere se jedino krvqu.


17 Propoved na Svetog Iliju na Sokocu.

Ova briga Svetoga Save nije zastarela. Ona je uvek bila iu na{em vremenu je aktuelna i za duhovnika i za dràvnika, i zaprosvetnog radnika i za vojnika, i za odrasle i za mlade. Ovo jeprirodno i logi~no. Ovo se kod Srba razvija u koncentri~nomkrugu, a Hristos je uvek u sredini. Ova struna je uvek zvu~ala i usrcu i u umu srpskog bi}a. I danas ni{ta mawe ne zvu~i nego kaou pro{losti, i svaku srpsku brigu prati molitva, trud i delawe.

Sveti Sava se brinuo da sve zapo~eto ostvari i dovede dosavr{enstva, pa je u svemu tome uzor nama. I mi moramo tako ~i-niti, naro~ito u ovom vremenu isku{ewa.

Nama ne mogu biti uzor oni koji nam name}u sankcije idruge nesre}e. Stradali smo kroz vekove, ali smo uvek ~uvalisvoju veru i obraz narodni. Udarani smo i po imovini i po telu.Udarani smo dankom u krvi i prolivawem krvi na{e, ali nam jeBog sa~uvao du{u. Zaista, ko prou~ava istoriju srpskog naroda,dolazi do saznawa do kakve je propasti dolazila srpska dràvai sa wom wen narod, u kolikom broju su Srbi ginuli, mu~eni, i uropstvo odvo|eni. Pravo je ~udo Bo`je da jo{ postojimo. Nika-da se u svojoj pro{losti nismo podizali na evropskim u~ewima,filosofijama, kulturi i trgovima. Mi smo se iz pepela dizalisamo verom u Boga, u milost Wegovu i u svete wegove. To nam jeput i nauk za dana{we vreme, koje je do{lo posle velikog duhov-nog, moralnog i nacionalnog pada srpskoga naroda.

Mi ìvimo u smu{enom svetu, preoptere}eni mehani~komcivilizacijom, strahom i grehom, nesigurno{}u i zbuweno{}u.

Ovaj svet ~ezne za nadprirodnom silom, jer nije stalno ukontaktu sa Bogom i svetim qudima.

Sveti qudi su duhovni heroji, nosioci Hristove mo}i ipremudrosti. Neka nova pokolewa traè stara pokoqewa, da bisa svima svetima bili jedno pokolewe, jedna Bo`ja porodica.Ceo hri{}anski kalendar je jedan dan, jedna svetkovina. U Cr-kvi nema ni{ta suvi{e staro ili suvi{e novo. To su poimawa isaznawa onih koji su du{i svojoj na{li mir, koji dopire do nebai {iri se do svake stvorene du{e. Za takve je srpski pesnik re-kao “Blago onom ko doveka ìvi, imao se ra{ta i roditi”.

U 19. veku, kada je ruska intiligencija traìla svetlost odZapada, a Zapad od zemqe, jedan wihov i na{ svetiteq, sveti Se-rafim Sarovski, javqa se me|u wima kao svetlost sa Istoka.Kako su se na Zapadu, kao i mnogi Rusi, smejali ìvotopisima

52 Bu|ewe vere

svetiteqa, sveti Serafim je potvrdio da je sve mogu}e {to se ustarim ìvotopisima smatralo preuveli~anim.

On nije bio u~eni bogoslov, a znao je sve.Nije u~io medicinu, a le~io je qude od svih bolesti.Nije imao dece, a milioni su ga nazivali svojim ocem.Nije imao imovine, a obogatio je mnoge.Nije imao vlasti, a vladao je nad svima.Nije sebi prizivao, ve} je privla~io qubavqu.Nije postavqao trpezu, a svi su se sitili posmatrawem we-

govog lica.To je osobina svakog svetog ~oveka, pa i dana{weg svetog

proroka Ilije, ~iji spomen slavimo svi, a ovaj grad posebno kaosvoju Krsnu slavu. êstitamo slavqenicima i, daj Boè, da ovajdan mnogo godina do~ekuju u miru i spokoju, u radosti sa prijate-qima i sa punim srpskim doma}inskim srcem.

I na kraju, zablagodarimo Bogu {to je uvek nevidqivo pra-tio oce na{e i sve koji su nam na vlasti ‡ pregovara~e na{e ko-ji sve ~ine da nam srpsko sutra bude lep{e, toplije i mirnije.Gospod je na{a svetlost u tami, snaga u slabosti, bogatstvo u si-roma{tvu, radost u àlosti. On pomaè da svi skupa budemo za-jedno svojim te{kim radom, qubaznim srcem i du{om punom mo-litve, korisni svojoj novoj otaxbini.

On nadahwuje dobrom voqom i duhom bratskog jedinstva svenas da izgradimo {to èlimo i za {to se borimo. On nam je daomudrost da ~uvamo i sa~uvamo neprocewivu duhovnu ba{tinuprave vere i po{tenog ìvota, predaju}i sve to svojim sinovimai k}erima. Wime smo o~uvali i wime ìvi duh tradicionalnesrpske hrabrosti, da se borimo za slobodu i pravdu, da `rtvuje-mo, kad ustreba, i svoje ìvote. Zahvaqujemo Bogu za sve {tonam daje, pa i za ovo dana{we slavqe, sa ponovnom ~estitkom:

Sre}na i Bogom blagoslovena Krsna slava sveti prorokIlija!



PLAMEN KULTURE NE GASI SE18

Gospodine direktore,Vama i Va{im saradnicima najsrda~nije ~estitamo ovaj ju-

bilej ‡ 150 godina od postanka i rada Narodnog muzeja u Beogra-du.

Mi se pridruùjemo i ~estitkama upu}enim povodom imnogobrojnih drugih kulturnih manifestacija koje je muzej ure-dio pronose}i ime srpsko sa svom wegovom duhovno{}u i kultu-rom.

Zadatak je ove ustanove stalno proizno{ewe procvetalihBo`jih darova li~nosti osobite darovitosti, kako pred na{utako i pred stranu javnost. Proiza{le grane iz ovog stablastvaraju mogu}nost za nova ra{}ewa, cvetawa, procvetavawa ira|awe slatkih plodova. Tako je Narodni muzej od svog po~etkado danas uputio mnoge poruke i pouke svetu, i te{ko ih je sve sa-da pomenuti.

îne}i tako ova ustanova je doìvqavala svoje podmla|i-vawe i pribliàvawe svakom srpskom nara{taju. U svemu ovomeva`na je i poruka Muzeja koju svaki posetilac moè i{~itati ikoja otprilike glasi ovako: “Neka se ~ovek ìvqewem podmla-|uje, umirawem ne zaboravqa, slobodu krvqu otkupquje, mu~e-ni~ki i podvi`ni~ki plamen na pokolewa prenosi”.

Velika je sre}a, g. Direktore, i radost Muzeja {to u ovomvremenu krize vere, morala i autoriteta, javnosti proiznosi ju-nake vere i svetosti, {to predstavqa one najboqe, najplemeni-tije, najpravednije, najsadràjnije, najkreativnije.

Prenose}i Vam blagoslov i pozdrave Wegove Svetosti pa-trijarha srpskog Pavla, zahvaqujemo na dodeqenim priznawimakako Wegovoj Svetosti, tako i wegovom Preosve{tenstvu epi-skopu dalmatinskom Longinu, kao i meni malo zaslu`nom naovom poqu rada. Molimo se svemogu}em Bogu da vama podari jo{

54 Bu|ewe vere

18 Re~ na obeleàvawu 150-godi{wice Narodnog muzeja u Beogradu.

ve}u duhovnu snagu i po`rtvovawe kako biste srpskom narodupokazali jo{ ve}a blaga. Neka bi iskre Va{e zaqubqenosti uposao koji obavqate, palile srca i du{e srpskog naroda novomverom, grejale novom nadom, produhovqavale novom svetlo{}u ikrepile novim snagama.



BREME ARHIJEREJSKOG SLU@EWA19

Va{a Svetosti,Va{a Visokopreosve{tenstva,Va{a Preosve{tenstva,Meni je 20 godina od izbora za arhijereja, a mojoj sabra}i

episkopima Jefremu i Vasiliju 15 godina.Ovim skromnim ru~kom ove godi{wice obeleàvamo, a sve

Vas, bra}o, molimo da nas imate u Va{im svetim molitvama, kaoi do sada. Veliki broj arhijereja koji su nas birali, nisu vi{esa nama, pa se mi danas u molitvama se}amo wih i kaèmo: “Car-stvo im nebesko!”

Verni jevan|elskim idealima jo{ iz roditeqskog doma i utrenutku izbora, mi smo se odazvali pozivu Svetog arhijerej-skog sabora i prihvatili se te{kog arhijerejskog bremena. To jebilo i veliko priznawe na{e Crkve i naroda srpskog na{e po-dobnosti i odgovornosti u ovom delu Bo`jem. S velikim stra-hom prihvatismo poziv Svetog arhijerejskog sabora i sa quba-vqu sluìmo svojoj svetoj Crkvi i srpskom narodu kako najboqeznamo i umemo.

Sva trojica smo ro|eni u Bosni, u Krajini. Kada pomisli-mo koliko je qudi pokropqeno osve}enom vodom u srpskim ze-mqama, pa koliko domova, wiva, stada, p~ela, pa koliko je tekproliveno krvi u Bosni i Hercegovini i u drugim srpskim kra-jevima i zemqama, koliko vapaja i suza proliveno, ‡ uverenismo da je na{a zemqa sveta zemqa. To uverewe pruà snagu na-{em arhijerejskom sluèwu, da svetoj zemqi ne moè odoletini bezbo{tvo, ni la`, ni nasiqe, ni vulgarnost, ni brutalnostzavojeva~a, niti ikakva nesveta privremena sila.

Svetu zemqu drì Bog svojom mo}i i svojim blagoslovom.Woj se ne moè odoleti, i {to je vi{e mu~eni{tva u woj, to jeona ~vr{}a i svetlija.

56 Bu|ewe vere

19 Slovo povodom 20-godi{wice arhijerejske slu`be, odràno u sabroskojtrpezariji u Beogradu 1993. g.

Kao i ranije, tako i u ovom vremenu, mi smo svedoci: nemi-losrdno nas teraju sa grobqa, {ibaju nas stra{no, ali nam jo{re~i ne staju u grlu. Grobovi su nam neopojani na mnogo strana,a majke, neute{ene blagom utehom, bune se u qudskoj srxbi.

Jovan Du~i}, najve}i lirski pesnik kod Srba, ka`e: “Iakobosanski seqak ne zna gde po~iwe i gde svr{ava wegova Bosnana mapi, on zna gde po~iwe i gde svr{ava istorija wegove krvi igde su po toj zemqi bila wegova vekovna boji{ta protiv strana-ca.”

Pa kada je danas tako, a jeste tako, Srbi u Bosni i Hercego-vini, odnosno u Republici Srpskoj, vide spas od daqih progona,zuluma i ubistava, samo u zajednici sa svima ostalim Srbima.

Na{a je du`nost, Va{a Svetosti, da srpskoj zemqi i u wojsv. Crkvi slu`imo, da wena verna ~eda blagosiqamo i pou~ava-mo sa strahom Bo`jim i trepetom. Da se nigde ne ogre{imo, ni-{ta od Jevan|eqa ne oduzmemo, a {to vi{e jevan|elskog dobradodamo.



TREZVENO U RATNIM ISKU[EWIMA20

Bra}o sve{tenici i

gospodo savetnici,Ovo zasedawe Saveta odràvamo u manastiru Krki. Vi{e

od pet meseci obitavam van svoga doma, kao {to i neki na{isve{tenici i mnogi vernici. Vreme u kome ìvimo ratno je, pasamim tim i vrlo ozbiqno.

O prilikama u Eparhiji, gde su hrvatske vlasti, gotovo danemamo vesti o hramovima i ostalim crkvenim zdawima. Ono{to je najgore, ne znamo {ta je sa na{im vernicima. Znamo daima izbeglica, da ih ima u zatvorima, a i mrtvih. Crni oblaktiranstva nad srpskim narodom u Hrvatskoj ponovo se nadvio sajo{ ve}im neprilikama nego {to su bile u Drugom svetskom ra-tu.

Doga|aji se odvijaju takvom brzinom da ih je nemogu}e pra-titi staloèno i mirno.

Ovo zasedawe Saveta odràvamo sa umawenim brojem sa-vetnika. I da smo hteli da ih pozovemo, nismo imali na~ina ka-ko. Ne zam kako bi do{li i ku}i se vratili da su bili pozvani.

Po{to nam je sve u [ibeniku, sedi{tu na{e Eparhije, niotuda nismo mogli dobiti materijal neophodan za ovo zasedawe.

Ipak, Bogu hvala i za ovako. Ovog puta radi}emo kako mo-èmo i najdobronamernije. [to je najva`nije, ovde smo u slobo-di, bez velikih pritisaka sa strane. U drugim eparhijama u Hr-vatskoj za ovu godinu ne}e se mo}i uraditi ni ovoliko.

Ja sam radostan i svima zahvalan, {to Vas vidim u ovoli-kom broju. Iz predmeta koje smo pripremili za ovu sednicu vi-de}ete kako smo poslovali. Na{e poslovawe je bilo i odvijalose pod te{kim okolnostima.

Wegova Svetost Pavle je zahvalio na na{oj ~estitci sapro{log zasedawa na wegovom izboru i ustoli~ewu u tron srp-

58 Bu|ewe vere

20 Slovo na sednici Eparhijskog saveta Dalmatinske eparhije u Krki1992. g.

skih patrijaraha i uputio je svoj blagoslov. Nisam u mogu}nostida vam pro~itam tekst zahvalnice, pa vas ovako obave{tavam.

Ove godine upokoji{e se potpredsednik Saveta in`. QuboKova~evi} iz [ibenika i Aleksandar Plav{a iz Splita, ~lanSaveta. Tako nam na ovoj sednici predstoji izbor predsednika...



DELO SVETOGA SAVE ‡ VELIKONADAHNU]E

21

Bog je Stevanu Nemawi i wegovoj supruzi Ani podario itre}e mu{ko dete, ina~e ~udo od deteta, lepo i bistro. Na kr-{tewu mu dado{e ime Rastislav, a svi su ga zvali Rastko. [to jeRastko vi{e rastao, sve je vi{e bio voqen, ne samo od svojihstarijih roditeqa, nego i od sve uè rodbine i cele dràve.

Sre}ni roditeqi pazili su dete s ne`nom qubavqu i sve-ta~kim po{tovawem, kao da ga nisu ni rodili, ve} kao da je po-slato sa neba. Mnogi su poverovali da }e to dete biti novi znaksvetu.

Vaspitavali su ga najboqi u~iteqi. U u~ewu i vladawu bioje ponos svojih nastavnika. Po napuwenoj petnaestoj godini,otac Nemawa mu dade jednu pokrajinu u Zeti kako bi sticao is-kustvo u upravqawu i administraciji. Otac mu dodeli nekolikodràvnika i oficira da ga upu}uju u kneèvskim du`nostima ivojnim ve{tinama.

Rastko je revnosno i pa`qivo pratio uputstva svojih sta-rijih. Nije izbegavao ni poneke pristojne razonode sa svojimmla|im drugarima. Uvek otvoren, qubazan i ìvahan, i{ao je sdrugovima na javne igre, u lov i naro~ito na vojne ve`be. Ume-sto da tro{i vreme na sujetne razonode, ~itao je ozbiqne tek-stove i kwige koje mu je otac nabavqao, naro~ito one iz religi-je i istorije. Redovno je prisustvovao bogosluèwima u crkvi,molio se, postio, pri~e{}ivao i davao milostiwu siroma{ni-ma.

Svi su se divili wegovoj ~ednosti. Bio je omiqen zbog neo-bi~ne plemenitosti. âk u svojoj ranoj mladosti, a ne samo ka-snije, voleo je da duboko i mnogo razmi{qa o veri. Ovo ne zna~ida nije voleo rad. Naprotiv, bio je veoma vredan i izvr{avao jesvoje obaveze vrlo savesno. Posle rada, u slobodnim ~asovima,

60 Bu|ewe vere

21 Predavawe na svetosavskoj akademiji.

najradije je razmi{qao o velikim tajnama ~ovekovog bitisawa isudbine. Ove dve uro|ene osobine kod Srba stvorile su najmu-drije i najja~e li~nosti kojima je rodona~elnik Sveti Sava. Onje prihvatio i u ne~em na moralnom planu dopunio izreku kine-skog mislioca Konfu~ija: “Lako je raditi, te{ko je misliti”.

U svojoj sedamnaestoj godini Rastko je sagledao svu ta{ti-nu ovoga sveta i, bez probawa svetskih u`ivawa, osetio je wihovbol i nizak kraj. Bez ijednog ozbiqnog greha, na drugima je po-smatrao wihovo razaraju}e dejstvo. To ga je dovelo u Svetu Goru,u manastir Rusik gde se zamona{io i dobio ime Sava. U Rusikuje ostao nekoliko meseci, a zatim pre|e u gr~ki manastir Vato-ped, jedan od velikih gr~kih manastira gde je ostao punih devet-naest godina.

Ovaj boravak u Vatopedu bio je po wega od neprocewivevrednosti. To je bio, pre svega, carski manastir, manastir gde suvizantijski carevi dolazili, odsedali i odatle preduzimalisvoja pokloni~ka putova po Svetoj Gori. Ovde je dobro nau~iogr~ki jezik. Koristio je veoma bogatu biblioteku o Svetim oci-ma Pravoslavne crkve, i to na orginalnom gr~kom jeziku. Tamoje kao na izlo`bi mogao posmatrati i u~iti se prefiwenoj vi-zantijskoj civilizaciji. Zato Savin dolazak u Vatoped nije biowegovim izborom, nego dalekovido{}u Bo`jeg promisla.

Tako, stekav{i veliko duhovno iskustvo, Sveti Sava se ja-vio u srpskom narodu kao veliki neimar, diplomata, podvi`nik,upraviteq, mirotvorac, pastir, propovednik, pisac, prosveti-teq, projaviteq, arhipastir, poklonik, drugim re~ima ‡ sveti-teq.

Projaviteqska i prosvetiteqska misija Svetoga Save

[ta je Sveti Sava u nama potvrdio i utvrdio? Potvrdio jei utvrdio veru pravoslavnu, uvek savremenu i novu. On nije usa-|ivao u nas nikakvu drugu veru do onu kojom je sebe tako visokouzdigao do neba. Ovo svi znamo, kako {to znamo da je wegov ina{ Bog sav potvrdan, a nimalo odre~an; sav pozitivan, a nima-lo negativan; sav istinit, a nimalo neistinit; sav On ‡ Onaj ko-ji jeste. On nam sobom pokaza sve {to je u nama i wemu potvrdno,{to srce qudsko bele`i, a ne}e se prevariti.


Srce traì po wemu potvrdu bi}a Bo`jeg, potvrdu qubaviBo`je, potvrdu ìvota ve~nog, kao i potvrdu ìvota po Bogu i uBogu. Srce je most izme|u zemqe i neba; ono nije samo organ kr-vi, nego i organ duha.

Me|utim, u na{em vremenu, qudi malih duhovnh sposobno-sti a velikih materijalnih preokupacija ne naslawaju se mnogona potvrde srca, smeju mu se i odri~u sve ono {to je najvrednijeu wemu. Tako smo dugo slu{ali, pa ~ak i debele kwige su napisa-ne, da je pravoslavna vera, vera svetosavska, nepotrebna srpskomnarodu po{to je prosta~ka! Da li je vera srpskih careva i kra-qeva prosta~ka? Da li je ona vera prosta~ka koja je u nesalo-mqivom otporu odràla trideset kolena srpskih? Zar je pro-sta~ka ona vera koja naziva qude decom Bo`jom? I bori se zaslobodu wihovu. Zar je prosta~ka ona vera koja propoveda qubavme|u svima narodima i prijateqstvo?

Na{ narod kaè: “Kome je svet skup, tome je Bog jeftin”.Ko se zaplete u pau~inu stvari, taj gubi vid za pravi svet slobo-de. Na{a je vera i wom Pravoslavqe ‡ vera slobode od despoti-zma qudi, od despotizma stvari, od despotizma od samog sebe. Za-tvoriti pravoslavnu veru u granice jednog naroda ili jedneoblasti, isto je {to sun~anu svetlost zakqu~ati u jedan metal-ni kov~eg. Moè li se to? Kako se moè ograni~iti vera pravo-slavna i kod nas Srba ‡ Svetosavqe, koje nije ni{ta drugo negoPravoslavqe, da ne svetli celome svetu? Ako ne svetli celomesvetu, nikome ne svetli. Ako ne greje qubavqu sve, nikoga negreje. To je zakqu~ak koji je Sveti Sava uvek imao u vidu, i on jebeskompromisan.

Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba

Svetiteq Sava je utemeqiteq Srpske crkve i na{ih {ko-la.

Po wemu je Crkva Hristova ìvi organizam, sastavqen odìvih }elija, svojih ~lanova. Svaki wen dan je oro{en suzamapokajnika i klicawem pobednika. Crkva vodi bitku, a pobedio-ci borbu. Pobedioci mogu izgubiti borbu, a Crkva nikada ne gu-bi bitku. Ona je kroz minulih 20 vekova crpila i crpi snagu odOsniva~a Crkve Gospoda Hrista. Uz to je jo{ krepqena, prosve-}ivana i rukovo|ena prisustvom blagodatnoga i svemogu}ega Du-

62 Bu|ewe vere

ha Bo`jega. Ona jo{ vodi bitku, a datum zavr{etka bitke jeozna~en kao zavr{etak vremena.

Postojawe i opstanak Crkve u tako dugom vremenu je pravo~udo sveta. Ona, taj nebeski sistem dobra, istine i pravde, u su-{tini predstavqa samu ne`nost qubavi i angelsku ~istotu.Ona se jedino Wime (Hristom) mogla odràti stalnim obna-vqawem, rasti i {iriti se u neznawu, grubosti, idolopoklon-stvu, mr`wi i prqavosti zemaqskoj. Ona je kao najne`nije cve-}e usred nabujalog korova, i korov ne ugu{i cve}e. “Svetlost sesvetli u tami, i tama je ne obuze”, veli sveti apostol i jevan|e-list Jovan (Jn. 1,5).

I ne samo to. Kada nastupe svi prore~eni uàsi na bezbo-`ni svet i kada se zemqa bude tresla od ratova, On (Hristos)unapred predo~ava i hrabri svoje vojnike: “Ne bojte se, jer jasam pobedio svet” (Jn. 16,33), i kada bi ceo svet ustao protivCrkve On govori: “Gledajte da se ne upla{ite” (Mt. 24,6).

Rekoh, Sveti Sava je otac na{ih {kola na svim nivoima.On je najpre srpske manastire, me|u wima i Hilandar, na~inioono {to mi sada zovemo akademijama, univerzitetima. Stvorioje prosvetna ogwi{ta. Bavio se i sam kwièvno{}u i naukom.Kr~io je put onome duhu koji proìma najboqa dela srpske kwi-èvnosti i nauke. Uzmite, na primer, wegov “@ivot Svetog Si-meona Nemawe” i uporedite ga sa delima gr~kih agiografa. Od-mah pada u o~i velika razlika izme|u wih i wega. Dok Grci pi-{u sladuwavo, retori~no i senzacionalno, Sveti Sava pi{etrezveno, stvarno i iskreno. Jezik mu je jezgrovit i jednostavanbez poze i fraze.

On je i danas radostan kada se u na{im {kolama radi naprosve}ivawu uma i ja~awu sopstvene voqe, {to su garanti su-tra{we savesne odgovornosti na poslovima koje }e kao odrasliqudi obavqati. Od malih sposobnosti {kola stvara velike kodonih koji rade. Rad je za ~oveka svojevrsna molitva i pouzdanput ka postizawu zvawa u~enik kroz ceo ìvot.

Blagodare}i ovoj specifi~nij molitvi (radu), Sveti Savaje ostavio dubok trag ne samo u duhovnoj nego i u socijalnoj kul-turi svoga naroda. Wegovom zaslugom Srpska crkva postaje auto-kefalnom 1219. g., dok je to Ruskoj crkvi po{lo za rukom tekpolovinom H¤ veka. On nastoji na tome da i Srpska dràva budenezavisna, te postavqa svoga brata Stevana Prvoven~anog na


poloàj samodr{ca vladara. Po{to ovakva dvostruka emancipa-cija izaziva surevwivost suseda, Sveti Sava se svesrdno trudida ih umiri, ~esto i dogovorom o nenapadawu, zalaù}i sav svojautoritet.

Poznavaju}i mentalitet svoga naroda, smatrao je da nijedovoqno stvarati uslove za spoqa{wi mir. Preko je potreban iunutra{wi mir, dvostruki mir: politi~ki i dru{tveni. Shva-tiv{i dobro i ovaj zadatak, trudi se da oja~a simfoniju ‡ sagla-snost izme|u duhovne i svetovne vlasti. Izmirio je zava|enubra}u Stefana i Vukana, ublaìo je stale{ku mr`wu, ~ime je upunom smislu re~i zasluìo naziv “mirotvorac”. Na{ uglednikwièvnik Matija Be}kovi} re~e: “Izmirewe bra}e je najve}iposao koji je obavio Sveti Sava”.

Pokosovstvo u svetlosti Svetosavqa

Posle Kosovske bitke prilike u na{oj zemqi bile su veo-ma ozbiqne i te{ke. O srpske zemqe otimao se Tur~in, stigao jepod Zadar, severno pod Be~ i pro{ao Pe{tu. U svemu ovome srp-ski narod je traìo puteve za svoju Crkvu i dràvu. Re~i Sveto-ga Save: “Bra}o i ~eda, kao prvo molim vas, poloìv{i svu naduu Boga, drìmo se prave vere Wegove” ‡ bile su uvek na umu. Ovamolba Svetoga Save je prihva}ena kao program o~uvawa Pravo-slavqa i nacionalnog imena. Sveti Sava i Sveti velikomu~e-nik kosovski Knez Lazar prolazili su kroz sve vrleti pokosov-skih vekova ~uvaju}i narod svoga ota~astva. Kao Mojsije, oniidu pred svojim Izraiqem nose}i buktiwu svetosavske svestikoja se nikada nije gasila.

Sveti ap. Pavle poru~uje ono {to se moè primeniti je uovim vremenima: “Bra}o, {to god je istinito, {to god je po{te-no, {to god je pravedno, {to god je ~isto, {to god je dostojno qu-bavi, {to god je na dobrom glasu, bilo koja vrlina, bilo {to po-hvale dostojno, to mislite” (Flp. 4,8). Upravo danas na Savin-dan, mislimo na sve na{e pretke, borce za sve ono {to je isti-nito, po{teno, ~isto, na dobrom glasu i pohvale dostojno, {toosnaùje i na{u sada{wost, a wihovi grobovi nisu rake, ve} ko-levke novih snaga.

Mi nedavno proslavismo {est vekova od Kosovske bitke,ali mnogoimenita kwiga srpskih stradalnika i novomu~enika

64 Bu|ewe vere

punila se, a i daqe se puni, novim stradalnicima i novomu~eni-cima. Da, wihovi grobovi su kolevke novih snaga! To su grobovinovih Lazarevi}a, Obili}a, Popovi}a, Jankovi}a, Sin|eli}a,Gavrilovi}a. U ovim delovima na{e Crkve i naroda mi smo naispitu bili uvek, pa i sada. Ne treba se ovoga pla{iti. Podviziiz na{e pro{losti dali su nam srazmerno vi{e slavnih qudi ièna, vi{e svetaca i heroja, vi{e presudnih megdana po Balkani Evropu, nego ma koji susedni narod.

Duh svetosavqa srpskog {irio se i kroz zadu`binarstvopo susednim zemqama, i {ire. Najve}i zadu`binari u Rumunijibili su Srbi i Srpkiwe. Najznamenitiji veliki veziri u Stam-bolu bili su Srbi. Najve}i ma|arski pesnik bio je Srbin. Ne-koliko Srba vojskovo|a bili su me|u prvima u Rusiji. Na spiskuvelikih qudi u Austro-Ugarskoj nalaze se i Srbi. Prva i najve-}a svetiwa u Albaniji jeste manastir sa mo{tima sv. kraqa Jo-vana Vladimira kod Elbasana. Prva i najglavnija svetiwa u Ru-muniji su mo{ti svete Petke Srpske u Ja{iju. Dvorska crkva samauzolejem u Kurte de Ar|e{u, gde se sahrawiva{e rumunskivladari, srpska je zadu`bina. Prva i najva`nija svetiwa u pre-stonici Bugarske je crkva sv. Nedeqe gde su mo{ti svetog kraqaMilutina. U neposrednoj blizini Groba Gospodweg nalazi sezadu`bina kraqa Milutina, posve}ena svetim Arhan|elima, kr-snoj slavi Nemawi}a. U gr~koj Tesaliji naj~uveniji su manasti-ri na Meteorima, koje su podigli Srbi i u kojima se nalaze mo-{ti Srba svetaca i ktitora. Da ne govorimo o Svetoj Gori, kojase obnovila i danas odràva blagodare}i najvi{e srpskoj brizii pomo}i, duhovnoj i materijalnoj. I najzad, i u na{e vreme uAmerici dva na{a ~oveka Srbina u{li su u red desetorice naj-zaslu`nijih qudi za Ameriku: Nikola Tesla je otac energetike,a Mihailo Pupin je otac komunikacija, ne samo u Americi negoi u svetu.

Najnoviji doga|aji u svetlosti Svetosavqa

Istorija Srba je jedno dugo putovawe po trnovitom putu.Jedna fizi~ka sila, ~ak dvostruko ili trostruko ja~a, bez mo-ralne i duhovne snage, ne bi izdràla {to je u pro{losti izdr-ào srpski narod. Tri Tur~ina su se borila u ~uvenoj Kosovskojbici protiv jednog Srbina. Ne{to tako se dogodilo i 1914. go-


dine. Ali srpska du{a za pet stotina godina robovawa stradalaje i verovala. Stradawe katkad slama veru. Me|utim, srpskosradawe ja~alo je veru srpskog naroda. Sa verom je dolazila na-da, sa nadom snaga; i tako su Srbi izdràli najteè ropstvoikada zabeleèno u istoriji!

Svi ste vi svedoci ovih novih nesre}a koje su se sru~ile nasrpski narod. Stari planovi za politi~kom dominacojom odBerlina do Bagdada oìveli su ponovo. Srpski narod je na putui glavna smetwa ostvarewu tih planova, jer kao {to je u turskovreme put sa Zapada preko srpskih zemaqa vodio ka Konstanti-nopoqu i Solunu a sa Istoka od Bagdada ka Be~u i Berlinu, ta-ko bi trebalo da opet bude. Jo{ jedna ni~eovska teorija je danasaktuelna: “Mali narodi nemaju pravo na samostalno postojawe”.

Svi mali narodi i dràve moraju se udruìti u veliku dr-àvu. Prema spomenutoj teoriji, ona jedino ima pravo na neza-visno postojwe i sposobnost za kulturno stvarawe. Kada se ka-è da velika i sna`na dràva ima pravo da gospodari nad malimsusednim dràvama, onda se pre}utno prihvata mi{qewe da je-dan ja~i ~ovek, isto tako, poseduje pravo da gospodari nad slabi-jim ~ovekom. Kada se u~ewe o Nad~oveku i vi{oj rasi u~vrsti uqudskoj svesti, onda je vrlo kratak put wegovog ostvarewa. Kadase Nad~ovek nametne silom kao idol ~ove~anstva, istorija ikultura tog ~ove~anstva bi}e srozani na kanibalizam Ju`nogmora. Kakav tuàn i tragi~an eho poeme Ri~arda £££: “Neka mi-{ice na{e budu na{a savest, a ma~evi na{ zakon”!

Mi smo se duè od sto godina o~ajni~ki borili protiv ovesurove i ne~ove~ne ideologije: da mali narodi nemaju prava naìvot i slobodu; protiv jedne ideje koja je tako stara kao Ta-merlan i turski Sultanat, tako stara kao rimska deviza “zavadipa vladaj”, pa ~ak i kao najsuroviji nagon qudski. Srpski usta-nak je trajao vi{e od 180 godina, a ja verujem da je u svojoj zavr-{noj etapi.

Ne}u preterati ako kaèm da svi blagodarimo Bogu {tosmo ro|eni u svetosavskom podvi`ni~kom narodu. To nam olak-{ava terete nenavidnika, tu|inaca, koji olako primaju sve {todo wih do|e protiv nas. Imamo daleko vi{e razloga da budemo idaqe sve ~estitiji, uredniji, svetliji, revnosniji i radosniji,nego oni ~iji su preci napustili ono {to im je bilo najsvetije inajvrednije. Nau~eni od carskog sina Sv. Save da izgaramo i ~i-

66 Bu|ewe vere

nimo vi{e nego {to moèmo, ispuweni smo na kraju krajeva ra-do{}u i zadovoqstvom. Zato ne moèmo ni pomisliti da su na-{e nade uni{tene ovim prqavim nametnutim ratom. Mi smo upro{losti izdràli, preìveli, pobedili. To je lekcija izsrpske i svetosavske pro{losti na{oj sada{wosti. Sveti Savanikada svoj narod nije ostavqao. On je sa nama, kao i svi ostalisrpski velikani. Oni su sa nama, kao {to smo i mi danas zajednosa Svetim Savom.



SLOVENSKI JEZIK ‡ ZAJEDNI^KAPODLOGA

22

U prvo vreme po doseqewu, jezik Slovena na Balkanu malose razlikovao od praslovenskog jezika. U sedmoj deceniji £H ve-ka sveta bra}a Kirilo i Metodije preveli su bogoslu`benekwige na slovenski sa gr~kog jezika. Ti se prevodi nisu sa~uva-li u originalima, ve} u prepisima, od kojih najstariji poti~u iz1000. godine. Jezik na koji su Sveta bra}a preveli bogoslu`benekwige nazivamo staroslovenski jezik, za razliku od prasloven-skog. Kao i svi drugi jezici na svetu, i praslovenski je imaosvoje dijalekte. Druge su razlike nastale svakako ne{to kasnijedok su se slovenske mase kretale prema jugu, ili mo`da ve} ondakada su se ustalile na Balkanskom poluostrvu.

Hladni ogwevi su mnogi i premnogi u~iteqi ve-

re koji prizivaju svet na vatri{te, na kome se

ni oni sami ne smeju da ogreju.

Ep. Nikolaj.

68 Bu|ewe vere

22 Zapis o staroslovenskom jeziku Svete bra}e.

SVETI GEORGIJE ‡ UZOR BRANIOCIMAOTAXBINE

23

Bilo je vreme u svetu i gr~ko, i rimsko, i germansko, i ta-tarsko i osmanlijsko. Sada jo{ ne znamo ~ije je vreme na pomo-lu.

“Sve u svetu ima svoje vreme” ka`e pisac biblijske kwigePropovednik. Doseqavawem na Balkansko poluostrvo ili u se-vernije krajeve od ovog poluostrva, Sloveni nisu imali svojevreme. Izgleda da su ih susedi odmah osetili kao opasne, pa sustalno razbijani. To se ~ini i danas. U toj velikoj porodicislovenskih naroda je i srpski narod, koga je, kao malo koga, pra-tila sudbina neprijatnih doga|awa.

Srbi su u pro{losti imali svetlih vremena, i videli sunas kao opasne. Dakle, imali smo krvavih zora i sun~anih dana,koji su dolazili i prolazili sa posledicama.

Srbi su vekovima trpeli, i svet je wihovo trpqewe shva-tio kao slabost.

Srbi su vekovima }utali, a svet je wihovo }utawe shvatiokao glupost.

Srbi su vekovima bili sluga, a svet je to shvatio kao daoni ni za {to drugo i nisu nego da budu ne~ije sluge.

Me|utim, Srbi nisu trpeli iz slabosti, nego iz strpqewa.Trpqewe je za wih bilo ~istili{ni ogaw koji ih priprema zawihovo vreme opet, za ono vreme koje je bilo na pomolu, a mo`dai za ovo u kome smo sad.

Srpsko }utawe nije dolazilo iz gluposti, nego iz smireno-sti. Slu{ali su one koji su se pravili pametniji i re~itiji odwih.

A kada se po~elo stidqivo govoriti o srpsko-turskim ra-tovima, naro~ito o boju sa Turcima na Kumanovu 1912. godine, obitki sa Bugarima na Bregalnici 1913. godine, pa o bitki pro-


23 Re~ na po~etku {kolske godine kadeta Vojne akademije.

tiv Austrije i Ma|ara na Rudniku i Ceru 1914. godine, tada suse protiv malog srpskog naroda udruìli Turci, Bugari, Au-strijanci i Ma|ari, zajedno sa wihovim gospodarom Nemcima,da bi nas pokorili i isterali sa sopstvenog ogwi{a. Tada smopro{li Albansku Golgotu, Krf, a mnogi ostali u Plavoj grob-nici. Stigli smo do Soluna i krenuli u slobodu sa Kajmak~ala-na 1918. godine. Malom srpskom narodu divio se ceo svet, a Cer-ska bitka je u{la u sve vojne enciklopedije sveta i priru~nikevojnih akademija. [aputalo se stidqivo i o podvizima Srba uDrugom svetskom ratu, dok se svih 45 poratnih godina me|usobnopitalo: “[ta to Srbi ho}e?”

Evo, u posledwe vreme, zajedno sa svojim satelitima, re{i-{e da nas ponovo stave tamo gde nam je, po wima, mesto. Vi se,gospodo pitomci, u ovoj {koli pripremate da ovo sve izu~ite islede}e znate:

Mi smo najvi{e sluìli Mle~ane, Turke, Austro-Ugare,Nemce, a da i ne govorim o ranijim vremenima kada smo “mawe”sluìli drugima. Dakle, srpski narod nije gazio po ruàma ikitio se lovorovim vencima do jedino u trenutku pobeda.

Naravno, morate znati i za podvige na{ih slavnih vojsko-vo|a, me|u kojima ima i svetaca. Od tih velikih qudi roda na-{eg, sve do onog ~estitog srpskog doma}ina ‡ svetosavca, morajuvam svi biti poznati i sluìti kao uzor.

Ima naroda, gospodo, koji sa stidom govore o svojoj istori-ji. Mi smo toga po{te|eni, jer su na{oj srpskoj istoriji sveti-teqi postavqali temeqe. Ne}u re}i da u na{oj pro{losti nijebilo i onih koji su u te temeqe uzi|ivali drvo, seno i slamu. Nana{u sre}u, takvih je malo, a daleko je vi{e onih koji su uzi|i-vali zlato, srebro i drago kamewe (sr. 1 Kor. 3,10-12).

Pa ipak, da se vratim na prethodno. Svet nas je uvek r|avorazumevao, zato {to smo trpeli, }utali i sluìli. Izgleda mida dolazi vreme u kome }e svako morati poloìti ra~un sebi.To }e biti vreme kada }e svako pokazati svoju p{enicu i svojkukoq; svoje sposobnosti i svoje nesposobnosti; svoj moral isvoj nemoral; svoje juna{tvo i svoj kukavi~luk; svoje {iroko isvoje zgr~eno srce. Neka nas to ne pla{i. Srpski narod je svi-kao ~initi velika i trajna dela.

Ne znam ho}emo li se, a trebalo bi, u ovom vremenu oslobo-diti dela, odnosno nedela, koja smo svikli ~initi od svr{etka

70 Bu|ewe vere

rata do sada sa kojima smo grdno pokvarili svoj ìvotni proseki naru{ili harmoni~nost na{e istorije.

Danas nam je potrebna prava sloboda i prava vera. To bimorali biti na{i zadaci ovoga vremena. Ne smemo zaboravitisvoju slavnu pro{lost i misliti samo na sada{wost. Evo jednoglepog primera iz 1914. godine, a ima ih i mnogo iz posledweg ra-ta.

Jedan odred ¤££ puka bio je odre|en da pre|e Savu kod â-vrnije i ispita neprijateqske poloàje i snage. To je bio opa-san zadatak, pa re~e jedan oficir svome posilnom: “Ako bi sedesilo da poginem u borbi, nemoj me ostaviti ovde. Prenesi mo-je telo u Kragujevac i daj ga mojoj supruzi da ga tamo sahrani.” Idogodi se, zaista, da ovaj oficir pogine. Posilni zatraì do-zvolu da prenese telo, ali ne dobi. I pored toga, on uve~e uprtina le|a telo svoga poginulog stare{ine i ponese u Kragujevac.Posle tri dana i tri no}i pe{a~ewa, donese ga i predade wego-voj supruzi. Kada se vratio u jedinicu, bio je strogo ka`wen. Nasve to on mirno odgovori: “Sad me moète i streqati. Ja sam iz-vr{io nare|ewe i amanet svoga stare{ine. Kad umrem, mogu ta-mo mirno iza}i pred wega.”

Ovaj hram i ovaj {kolski centar stavqamo pod duhovnu za-{titu i posve}ujemo Svetom velikomu~eniku i pobedonoscu Ge-orgiju, ~iju }ete uspomenu proslavqati 16/3. novembra svake go-dine. U vojni~koj karijeri, a u svojoj 20. godini, ovaj sveti ~ovekdospeo je do ~ina tribuna i kao takav be{e na slu`bi pri caruDioklecijanu. To je onaj rimski imperator, koji je sazidao Dio-klecijanovu palatu i mauzolej sebi za po~inak u Splitu, a po-reklom je Dalmatinac.

Kada je ovaj car otpo~eo progonstvo hri{}ana, \or|e od-va`no stade pred wega i ispovedi da je hri{}anin. Zbog ove od-va`ne izjave ovaj car mnogoboàc baci \or|a u tamnicu, stavimu noge u klade i metnu teàk kamen na prsa. Potom naredi daga veù na to~ak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, paga okreta{e dok mu celo telo ne pretvori{e u rane. I to ne bidosta nego ga zakopa{e u zemqu do glave, i tako on provede tridana i tri no}i. Dado{e mu otrov da ispije, ali ga Bog sa~uva uìvotu. Pri svim ovim mukama Bog ga krepqa{e, isceqiva{e ispasava{e od smrti na veliko udivqewe naroda. Ovo mu~ewe jeu narodu izazvalo simpatije prema \or|u i hri{}anskoj veri,


tako da jedan broj prisutnih izjavi{e da su i oni hri{}ani, ame|u prvima `ena careva Aleksandra. Svi mu~eni~ki postrada-{e, kao i \or|e, 303. godine. Pred smrt Sv. Georgije umoli svo-ga slugu da mu telo prenese u Palestinu i sahrani u rodnom me-stu wegove majke, u Lidi. U vreme cara Konstantina Velikoghri{}ani ovog grada podigo{e mu veli~anstven hram, preneso-{e ga u wega i pogrebo{e.

@elim Vam uspe{no {kolovawe, hrabrost Sv. Georgija isamoodgovornost onog posilnog koji je savesno izvr{io posled-wu `equ svoga pretpostavqenog.

Ne usu|ujem se da posumwam u va{ uspeh, hrabrost i samo-odgovornost, jer znam iz kog ste naroda i od kakvog roda.


72 Bu|ewe vere

IMAMO BOGATO NASLE\E24

Gospodine Predsedni~e Republike Srpske,Gospodine predsedni~e Skup{tine Republike Srpske,Gospodo poslanici,Na prvom mestu èlim da vam prenesem iskrene ~estitke

Wegove Svetosti patrijarha srpskog g. Pavla, gospode Arhije-reja i ostalih velikodostojnika iz crkvene sredine, kao i da iz-razim svoje li~no ~estitawe i sve vas pozdravim drevnim i pra-voslavnim pozdravom:

MIR BO@JI, HRISTOS SE RODI!

Ove iste ~estitke upu}ujemo naro~ito gospodi generalima,komandantima i vojnicima Republike Srpske. @elimo vam uovim mu~nim danima Bogom blagosloven i radostan Boì} i Bo-gom blagoslovenu novu 1994. godinu.

U nastupaju}oj godini najvi{e èlimo mir i dobru voqume|u qudima na svim nivoima, kako bismo se susretali i dogova-rali da ovaj nama Srbima nametnuti rat prestane.

Gospodo parlamentarci,Mi Srbi smo mali, ali star i iskusan narod. Polagali smo

ispite na raznim poqima pre Sv. Save, a i posle wega. Danas po-laèmo ispit pred na{im savremenicima sa kojima dugo ìve-smo, ali nas ne oceni{e pozitivno.

Preci su nas u~ili da ne preziremo pro{lost, nego da sewom svagda oboga}ujemo; da ne preziremo oce, da qubimo sada-{we i molimo se za budu}e. Uz ovaj nauk, u na{e du{e je usa|iva-no bogoqubqe, bratoqubqe i ~ovekoqubqe. Te su nas tri quba-vi vazda ispuwavale. Wima smo ìveli, wima i danas jesmo.Pro{lost nam govori da tamo gde nisu smeli i}i drugi, i{lismo mi, pa smo svojim ~ovekoqubqem osvajali druge, a bogoqu-


24 Boì}no slovo na krsnoj slavi Republike Srpske, na Stevandan 1994. g.

bqem i bratoqubqem potvr|ivali sebe kao narod Bo`ji, kojitu|e ne}e a svoje ~uva i brani.

Ovu misao potvrdila je australijska kwièvnica MajlsFrenklin, ina~e na{ saborac sa Kajmak~alana. Ona pi{e najpo-hvalnije o srpskom vojniku: “^vrstim snom spavaju oni na Kaj-mak~alanu, smirio im se sluh od besne rike topova, du{e su imsada slobodne za uzvi{eniji podvig od onoga {to Mars moè daponudi...” “Gurnuti pred topove kao `rtve, oni su ti pobednici,dok poraèni bi}e oni koji besciqno gmiù godinama, dok ihhrabrost ne izda, a nade im ne si|u u pete...” “Ako li kocka od-lu~i druk~ije za vas, moja mila srpska bra}o, koju sam upoznala uprolazu, va{e radosno izgovorene re~i zauvek }e odzvawati umeni. Ne mari ni{ta, sestro! Ne mari ni{ta. Laku no} i prijat-no spavaj.”

Protestanski pastor Fridrih Grisendorf u propovedi ko-ju je odrào u seoskoj crkvi u selu Everburgu kod Osnabrika ve-li, izme|u ostalog: “...Ovde, me|u nama, ima jedan narod koji jeizvojevao druga~iju i mnogo lep{u pobedu ‡ pobedu du{e, pobedusrca i po{tewa, pobedu mira i hri{}anske qubavi. To su Sr-bi.”

U troparu Sv. Savi kaè se da je posadio maslinu u srcunaroda svog ‡ maslinu besmr}a, drvo koje sporo raste a dugo ì-vi. Danas poloìti ispit zna~i podvig i isku{ewe, a ne smenam ni istorija biti u lokalnom, pokrajinskom. U pro{lom ra-tu imali smo za saveznike Amerikance, Engleze, Francuze idruge narode. Oni su nas cenili, na{e podvige veli~ali, slavunam pronosili {irom sveta (ovo naro~ito posle Prvog svetskograta), a sada se ~ini suprotno. Kaù: Amerikanci su se divilina{im zarobqenicima posmatraju}i ih kako gladni, èdni, iz-nureni, ponièni ni u ropstvu ne zaboravqaju svoju Krsnu sla-vu.

Da, Krst na{ je opet uzdignut vrlo visoko pred celim sve-tom, dok nam se rugaju oni koji su ispod Krsta. Vaskrsewa }e iovoga puta biti, a wega ne biva bez smrti, krvi, rana i podviga.Ho}emo li sami si}i sa tog Krsta ili }e nam neko pomo}i, tek}e se u budu}nosti znati.

Ako u ovom vromenu upu}ujete pitawe Srpskoj crkvi: “î-me nas ti, Crkvo, danas moè{ ohrabriti a da ne povredi{ na{ponos i ose}awa?” Crkva }e odgovoriti: “Verom u krajwu pobe-

74 Bu|ewe vere

du dobra”. Crkva je spomenik i dokaz te pobede, ona je puna pri-~a koje govore o ovoj pobedi. Ona i nije ni{ta drugo do zbir tihdokaza o krajwoj pobedi dobra nad zlom. Ona uvek raste, a nesmawuje se, bogata ~iwenicama, i u woj je Bogo~ovek uvek meri-lo stvari.

Ona je sazidana na slavi hiqada majki, de~ice, odraslih,staraca, vojnika i vojskovo|a, dràvnika, Bo`jih poslanika,bra}e, sestara, prosjaka, robova, na mno{tvu znanih i neznanihheroja. To je {kola pobo`nosti i odgajiteq karaktera koji samorastu u visinu. Srpski narod i Srpska crkva su tesno povezani,pa kada je narodu dobro, dobro je i Crkvi, a kada narodu nije do-bro, nije dobro ni Crkvi, i obratno.

Vi ste, gospodo, posmatrali i ocewivali rad Srpske crkveu ovom nametnutom nam ratu i ocenili ga pozitivnom ocenom.Srpska crkva ~ini onako kako je uvek ~inila kada je wen srpskinarod bio u opasnosti. To je na{a moralna du`nost i odgovor-nost pred istorijom. Ovo je i na{a poruka budu}im poslenicimau Crkvi kako i {ta trebaju ~initi ako, ne daj Boè, zatreba.

Najtoplije blagodarim na dodeqenim odlikovawima: We-govoj Svetosti patrijarhu srpskom g. Pavlu, bra}i Arhijerejimai ostalim zasluìm delateqima u Crkvi. Ovom prilikom pre-nosim vam blagoslov i blagodarnost Wegove Svetosti i svihostalih, kao i wihove i na{e èqe za najve|i prosperitet Re-publike Srpske.

Istovremeno, wihovu i na{u ~estitku o Krsnoj slavi Repu-blike Srpske prenosim Vam i pozdravqam Vas sa:

Sre}na vam i Bogom blagoslovena

Krsna slava

Sveti arhi|akon Stefan!



@IVETI S PODVIGOM VERE25

Va{a Svetosti,Va{a Preosve{tenstva,Dobro nam do{li na opevanu i raspevanu Romaniju, u grad

Sokolac, u Mitropoliju dabro-bosansku.Mi se nalazimo na domaku Sarajeva, sedi{ta Mitropolita

dabro-bosanskih. Tamo se sad ne moè. U ovom momentu se}am seMaùrani}evih re~i: “Oro gnijezdo vrh Timora vije, jer slobo-de u ravnici nije”.

U harmoniji lepih èqa dobrodo{lice, ovom bogoqubi-vom narodu srpskom i u ovom te{kom i ozbiqnom vremenu pose-ta Va{e Svetosti je melem koji nam blaì du{u i pokre}e na-pred.

Mi smo u Republici Srpskoj, sve do sutra u praznovawu Vi-dovdana, u se}awu na ~asni Kosovski boj 1389. godine. U se}awuna vrle junake ~estitoga Kneza Lazara i na sve potowe do na{ihdana.

Ovih dana postavqamo sebi pitawe: Ko je ve}i junak odonoga ko je gotov da umre za op{tu stvar, za druge? Nama se na-me}e i odgovor: u istoriji sveta najve}i su junaci bili oni bez-brojni mu~enici koji, pevaju}i u slavu Bo`ju, po|o{e u smrt zaistinu Isusovu. Tako je i u mu~eni~koj istoriji srpskog naroda.Pomislimo samo na one velike uzore vite{tva na poqu Kosovu!I na nekolika pokolewa na{ih predaka od Kosova do najnovijihdana, pokolewa koja behu predana nasilnoj smrti, no koja se neodreko{e vere svoje i imena svoga. Wihovu misao pri hodu nagubili{te za veru pravoslavnu i ime srpsko izrazio je onaj pre-krasni |akon Avakum svojim mednim ustima:

“SrbÄ je Hristov, raduje se smrti”.

76 Bu|ewe vere

25 Pozdrav Wegovoj Svetosti patrijarhu Pavlu u sokola~kom hramu nadoksologiji 3. juna 1993. g.

Vekovi tihog razumevawa i razmi{qawa o smrti, kod sil-nih srpskih pokolewa, izlili su svoj zakqu~ak u ovoj re~enicimladog mu~enika |akona Avakuma. To je i Jovan Du~i} u~inioopevaju}i pro{lost Srbinovu:

“Mi smo tvoje trube, i vali

Tvog ogwenog mora i sun~anih reka.

Mi smo, dobra majko, oni {to su dali

Svagda kapqu krvi za kap tvoga mleka”.

Naravno, sve ovo se ~inilo i nikada nije zaboravqala po-ruka ~estitoga Kneza Lazara: “Umre}emo da uvek `ivi budemo.Prine}emo sebe Bogu kao `ivu `rtvu, ne kao pre|e malovreme-nim i varqivim go{}ewem za nasla|ivawe na{e, nego u podvigu,krvqu svojom...”

Blagoslovite nas, Va{a Svetosti i bra}o Arhijereji. Too~ekujemo i Va{im svetim molitvama se radujemo.

Is pola eti, despota ‡ na mnogaja qeta, Svjatjej{i vladi-ko!



BO@I] ‡ SVERADOSNA SVETKOVINA26

HRISTOS SE RODI, qubqena bra}o i deco!Gde se rodi Hristos? Nije se rodio u carskim dvorovima,

da ne kaù povla{}eni: On pripada nama.Isto tako da ne kaù podvla{}eni: On pripada carevima,

a nije s nama.Nije se rodio u bogata{koj rasko{nosti, da ne kaù siro-

ma{ni: On je s bogatima, a nije s nama.Nije se rodio u velikom gradu, gde bedni qudi te{ko dola-

ze do stana, da se ne kaè: Stesnio je nas.Nije se rodio u toploj sobi, da ne kaù stradalnici po

hladnim izbama: Lako je Wemu.Nije se rodio me|u qudima, da ne kaù qudi: Teàk nam je.Blagi Gospod se rodio me|u ovcama i ovce mu ni{ta ne za-

meri{e. Rodio se na mestu ni~ijem, u pe}ini hladnoj, izme|ugrada i sela, izme|u svojina i prisvojenih ba{tina. Rodio se nastopi zemqe Bo`je. Tu stopu zemqe Bo`je niko nije iskori{}a-vao osim ovaca, pa i one retko.

Pravoslavni poklonici svetim mestima: Jerusalimu, Vi-tlejemu, Tavoru i drugim, sve do danas obavezno dolaze u ovu pe-{teru u Vitlejemu na poklowewe Bogomladencu Hristu, a be-slovesne ovce ovde vi{e ne ulaze.

Svakog Boì}a tu i u celom svetu peva se: “Ro|ewe Tvoje,Hriste Boè na{, zasija celom svetu...” I jo{ se u ovoj istoj pe-{teri ponavqa ona angelska, rekao bih, programska pesma Hri-stovog dolaska me|u qude: “Slava na visini Bogu, i na zemqimir, me|u qudima dobra voqa” (Lk. 2,14).

Pevajte i vi, dragi slu{aoci, tu pesmu. Wome je izre~ensmisao dolaska i ro|ewa Sina Bo`jeg na zemqi. To je ceo ustavna{eg ìvota: da se slavi Bog, da bude mir na zemqi, da se zaca-ri dobra voqa me|u qudima. To je u vreme Hristovog ro|ewa bi-

78 Bu|ewe vere

26 Propoved na Boì} 1992. g., odràna na radiju Republike Srpske.

lo najpotrebnije. To je i danas najpotrebnije svemu rodu qud-skom, a naro~ito nama zava|enim Srbima, Hrvatima i muslima-nima.

Stoje}i oborenih glava pred Bogomladencem, mi pitamo:Kada se Gospod javio u svetu? Javio se u mu~no vreme. U vremekada se Bog nije slavio na zemqi, kada nije bilo mira na zemqii kada je umesto dobre voqe na zemqi vladala zlovoqa me|u qu-dima. Javio se u vreme sveop{te àlosti, o~ajawa i nemira u du-{ama sviju qudi.

Ja poga|am misli va{e, dragi slu{aoci. Vi mislite: O ka-ko je On danas potreban zava|enim qudima, ogrubelim qudima,otupelim savetima, zaslepqenim du{ama! Potreban je kao nasu-{ni hleb gladnome i kao izvorska voda èdnome.

Rekao je Bogomladenac: “Evo, ja sam s vama u sve dane dosvr{etka veka” (Mt. 28,20).

A mi recimo i pomolimo se: Budi s nama jer tonemo. Osve-tli, zagrej hladne pe{tere srca qudskih, kao {to si negda za-grejao i osvetlio Vitlejemsku pe{teru svojim prisustvom. Dabi opet oìvelo slavqewe Boga, da bi se ustanovio mir me|unama i zacarila dobra voqa me|u qudima.

Drugi dan Hristovog ro|ewa u na{em narodu se zove iBo`ji dan. Toga dana, pored velikog doga|aja u vitlejemskoj pe-}ini, proslavqamo Presvetu Majku Hrista Spasiteqa, DjevuMariju.

Ona nikada nije provodila vreme uzalud. Svaki ~as je upo-trebqavala u korist roda qudskog. Svoje starawe posve}ivalaje bolnima i nemo}nima. Te{ila je, upu}ivala je i u~ila svakogakome je uteha ili uput trebao.

@ivela je ta~no po nauci Sina svoga. Zato je bila melem zasve bolove qudi i hla|ani izvor na kome se svaki mogao osveì-ti i Nebeskom qubavqu okrepiti. Dobra dela su bila zanimaweweno, {to ispuwava{e du{u wenu velikim blaènstvom i ute-hom.

A svet?! Svet je zaboravio da proslavqa Presvetu Bogoro-dicu i drugog dana Boì}a, i u ostale wene praznike u godini, isvakog dana. @iva je vera pravoslavnih hri{}ana, ne samo u Bo-gomladenca Hrista, nego i u Wegovu ne`nu i uzvi{enu Majku. Ibi}e qudi uvek, svakako bi}e, koji }e se pridruìti svetim


Apostolima, ostalim svetima i nama dragi slu{aoci. Koji }e sese}ati ove Nazare}anke, upravqaju}i ìvot svoj putem wenog.

Vi pitate {ta nam u ovom trenutku velikih isku{ewa inevoqa, o ovom velikom prazniku, Mati Bo`ja poru~uje?

Ona poru~uje: posle svake no}i nepravde ra|a se Hristoskao Sunce Pravde.

Posle svakog mraka tiranije ra|a se Hristos kao SunceSlobode.

Posle svakog mra~nog straha od smrti ra|a se Hristos kaoSunce @ivota.

Posle svakog tamnog stradawa od laì i nasiqa ra|a seHristos kao Sunce Istine i Qubavi.

Eto, i zato Crkva Hristova, pa i na{a Srpska, ovaj dan po-sve}uje Saboru Presvete Bogorodice i proslavqa ga.

I jo{:Tre}eg dana Boì}a proslavqamo Prvomu~enika i Arhi|a-

kona Stefana. Bio je srodnik svetog apostola Pavla, vrli hri-{}anin i prvi me|u sedam |akona. Zato je nazvan Arhi|akon, tj.prvi |akon.

Silom svoje vere Sv. Stefan ~iwa{e ~udesa me|u qudima.Wegovi sunarodnici se ~esto prepirahu sa wim i uvek ostajahupobe|eni.

Ovi prepira~i i klevetnici, ne podnose}i wegovu duhovnunadmo}nost i uverewe da je Hristos poslati i obe}ani Mesija,uzbuni{e narod i narodne stare{ine protiv wega nevinog. Go-vorili su: Huli na Boga i Mojsija. Brzo na|o{e i la`ne svedokekoji to posvedo~i{e.

Sveti arhi|akon Stefan ih naro~ito izobli~i za ubistvoHristovo. Dok ovo govora{e, podiè o~i svoje k nebu i vide ne-bo otvoreno i slavu Bo`ju. To {to vide objavi svojim protivni-cima: “Evo vidim nebesa otvorena i Sina ôve~jeg (tj. GospodaHrista) gde stoji sa desne strane Bogu” (Dap. 7,56).

Tada ga pakosnici izvedo{e van grada kao huliteqa i ka-menova{e. Me|u mu~iteqima be{e i wegov srodnik Savle, koji}e se kasnije pred Damaskom, ~uv{i Hristove re~i: “Savle, Sa-vle, za{to me goni{?” (Dap. 9,4), obratiti u hri{}anstvo i po-stati potowi sveti apostol Pavle. Ovo mu~eni~ko stradawe sv.Stefana posmatrali su Presveta Bororodica i sv. Jovan Bogo-

80 Bu|ewe vere

slov, svedoci Hristovog stradawa na Golgoti. To se desilo nagodinu dana posle silaska Svetog Duha na apostole.

Telo sv. Stefana potajno uze i sahrani na svome imawu Ga-malil, knez jevrejski i potajni u~enik Hristov.

Tako slavno okon~a ovaj prvenac me|u mu~enicima Hristo-vim, koga mnogi srpski domovi proslavqaju kako svoju Krsnuslavu.

Svima slu{aocima i ostalim pravoslavnim Srbima sr-da~no ~estitamo Hristovo Ro|ewe, onima koji slave ‡ Krsnuslavu svetog Arhi|akona Stefana, i svima ‡ Novu 1992. godinu,sa nadom u boqu na{u srpsku budu}nost.



POKOLEWA DELA SUDE27

Draga deco,Pozvali ste me na ovu lepu sve~anost, na izlo`bu literar-

nih i likovnih radova Romanijske regije. Hvala vam.Ja posmatram va{e vedre o~i i vesela lica, laku pokretqi-

vost i zadovoqstvo. Vi ste svoju detiwu du{u i ~isto srce uneliu ove izloène radove. Vi ste sa ovom izlo`bom pokazali svojeduhovne darove koje ste ra|awem doneli u ovaj svet. Uzrastawem,obrazovawem i voqom ovi duhovni darovi rastu u vama i ra{}e.U svemu ovome vode vas, deco, Bog, roditeqi i u~iteqi, i vodi}evas u sve ve}e usavr{avawe i uspehe. Naro~ito poslu{no{}u idisciplinovano{}u razvija}ete se sve boqe i boqe. Ima jednaizreka u na{em srpskom narodu: “Svaki je zanat zlatan, a najbo-qi je onaj koga se ~ovek qudski primi”. Ono {to se voli raditi,tu }e se i uspesi posti}i.

Dragi posetioci,Vi ste danas radosni, jer kroz izloène radove opaàte du-

hovne darove koje va{a deca doneso{e u ovaj svet preko vas. Ono{to su zvezde na nebu, to su deca u svetu. Oni imaju poverewe pr-vo u svoga zajedni~kog Oca, i Otac ima radost u wima. Zatim,oni imaju poverewe u svoje roditeqe, u~iteqe, sve{tenike ione druge koji brinu o wima, a vi imate radost u wima. Toploroditeqsko krilo ovo naro~ito potvr|uje. Deca su sve do svojepune zrelosti vezana za hram ra|awa, hram osve}ivawa i hramprosve}ivawa, tj. za roditeqe, Crkvu i {kolu.

Ve} od svojih najranijih godina deca po~iwu tkati }ilimìvota ~udnih {ara i boja. Na pomenutim ~iniocima (rodite-qima, Crkvi i {koli) je da ovo ~udno wihovo tkawe na najboqina~in uobli~avaju i, iznad svega, u~e ih da odràvaju savez s naj-~udnijim i najsposobnijim Neimarom ovoga sveta i ~oveka u we-

82 Bu|ewe vere

27 Pozdravno slovo na otvarawu izlo`be literarnih i likovnih radovaRomanijske regije.

mu ‡ Bogom. Ako bi se, ne daj Boè, taj savez pokidao, pokida}ese i u deci sve unutarwe veze koje ih spajaju sa nebom i zemqom.U takvim slu~ajevima, rekao bih, nema kazne kojom nisu ka`we-ni Bog i qudi zajedno. Kako? Evo kako: Kad god qudi izgube po-verewe u Boga, On izgubi svoju radost u wima. Ove male prin~e-ve Bog uvek poziva sebi: “Pustite decu meni...” (Mt. 19,14). Akoho}emo da se oslobodimo nagona za ratom i sukobom, treba samoda posmatramo decu. To je jedina nada i mudar po~etak. Hristovoprizivawe dece ima duboki proro~ki smisao. U svim svetskimnevoqama, u svim ratovima, preprekama, verskim inkvizicijamai progonima, svim momentima qudske bede i bespomo}i, Bog jekroz vekove stalno prizivao decu da mu pri|u. Uveren sam da jei danas, usred topovskog tutwa, strasti, osveta, krvoproli}a,onaj ko ima u{i za Wegov glas, ~uo taj isti poziv: “Pustite decui ne branite im da dolaze Meni” (Mt. 19,14), ali i onaj upu}enodraslima: “Ako ne budete kao deca, ne}ete videti Carstva ne-beskog” (sr. Lk. 18,17). On ne poziva kraqeve i nesavesne poli-ti~are, ne poziva novinare sa svim sredstvima informisawa, nepoziva generale agresore, ni odrasle udaqene od wega, nego de-cu.

I danas kad mi Srbi na najbezazleniji na~in, gotovo de~ji,traìmo izlaz iz svetske bede i na{e, budu}izabrinuti za su-tra{wicu, savet je Srbima da se moraju i daqe ugledati na decui na Hrista.

Oni koji teè ratu vaspitavani su individualisti~kimvaspitawem, a pravo mu je ime sebi~nost ili samoqubqe. Ni jed-na religija na Istoku nije se hvalila da je propovedala takvovaspitawe. Ono je nastalo u srcu Evrope, u Nema~koj. Odnegova-li su ga [openhauer i Gete. Potom su ga pomogli nema~ki bio-lozi, muzi~ari, vajari, fizi~ari, pesnici, vojnici i socijali-sti, dakle, najmudriji izme|u manijaka preko Rajne.

Sofisti~ke teorije drevne Atine obnovqene su u sredwojEvropi s krajwim ciqem: vaspitawe jedinke, a nikako svih, ni-kako sve~ove~nost koja je uvek mir. Jedno qudsko bi}e je od ne-procewive vrednosti, govorili su nema~ki tuma~i Novog zavetamaterijalisti~ke nauke, demantuju}i sebe dovo|ewem toga stavau saglasnost sa savremenom teologijom. Umetnost u svim svojimvidovima predstavqala se jedino kao odraz jedne jedinke, tj.umetnika. Savremeni socijalizam, suprotno svome imenu, vrlo


sna`no je potpomogao individualizam u svakom vidu qudskog de-la. Na osnovu toga, dana{wa pedagogika ‡ nauka o vaspitawu, za-snovana na op{tim ciqevima, postavqala je isti individuali-sti~ki ideal kao ciq, koji treba da se postigne u {kolama, cr-kvi, dràvi, porodici i u mnogim drugim dràvnim ustanovama.

Umesto da daqe govorim o rezultatima starog ideala, ovaspitawu koje traì mir, zajedni~kom radu, o vaspitawu kaome|unarodnom predmetu, o majkama kao sve{tenicama doma inajtoplijem krilu, patriotima, u~iteqima i sve{tenicima,zbliàvawu dece sveta i o drugim temama vezanim za pitawavaspitawa danas, ‡ ja vas podse}am na to da vi niste do{li naizlo`bu jednog deteta, nego na izlo`bu radova mnoge srpske de-ce Romanijske oblasti a, rekao bih, i Sarajevske. Sva ova decadele istu radost. Sva wihova srca sabrana su u jedno radosno sr-ce, a i na{a odrasla srca udruèna su sa wihovim.

Deco, vi nam pokazaste svoja po~etna stvarawa. Vi ste nassa svojim u~iteqima iskreno obradovali ve~eras. Osnaìli steu nama nadu da ono {to mi stariji danas ostvarujemo, imamo ko-me predati sutra.

Primite moj mali savet i molbu. Deco, ovaj svet u kome stei vi ro|eni i u wemu vama je sve lepo, za vas je sasvim novo ~udo.U wemu se otkriva Bog samo onima kojima je svet jedna novastvar, jedno ~udo. Ko god ne ume da se divi ovome svetu kao ~uduBo`jem, ne moè na}i Boga. Vi ste Mu najbliì po svojoj beza-zlenosti, ~ednosti i prostodu{nosti. Zato vas uvek Sebi zove,jer u vama nalazi puno zajedni~kog sa Sobom.

Zamolio bih vas: volite i slu{ajte svoje roditeqe! Istotako se odnosite i prema svojim u~iteqima i svima starijima odvas, pa }ete ubudu}e jo{ vi{e uspevati u va{em radu i pokaziva-ti nam jo{ divnija dela, a mi }emo se jo{ ve}om rado{}u radova-ti va{im uspesima.

êstitam, deco, na izlo`bi. Isto tako, ~estitam va{imroditeqima i u~iteqima, sa molitvom Bogu da vas uvek pratiWegov blagoslov.


84 Bu|ewe vere

PRESTATI S DEMONIZOVAWEMJEDNOG NARODA

28

Glas kanadskih Srba: “Va{e Visokopreosve{tenstvo, Viste posledwe dve godine kao mitropolit dabrobosanski obi{limnoga mesta u biv{oj BiH, videli i doìveli mnoga stradawanaroda. Recite nam, osim gra|anskog, odnosno me|uetni~kog ele-menta, koliko je prisutan i elemenat verskog sukoba u ovom ra-tu?”

Mitropolit Nikolaj: Obi~no se govori i ~esto ~uje da seu biv{oj Bosni i Hercegovini vodi verski rat. Me|utim, trebaznati da korifeji ovoga rata imaju druge ciqeve i razloge zbogkojih je ovaj rat po~eo i zbog kojih se vodi. Iako muslimaniuvek vode samo verski rat, to nije slu~aj i sa Srbima koji nisuuzro~nici ovog rata. Mi smo kroz na{u pro{lost bili gotovouvek u prilici da vodimo odbrambeni rat, pa ga vodimo i sada.Mi jednostavno branimo svoje ìvote, svoja ogwi{ta, svoje sve-tiwe, svoje susede, prijateqe, kumove, jednom re~ju, branimo se-be, pa, sasvim se razume, i svoju pravoslavnu veru. Ovaj rat nijepoveden radi odbrane Jevan|eqa Hristovog, niti radi odbraneislamskog verskog u~ewa, pa ni rimokatoli~kog, jer pre po~et-ka rata nije bilo nikakvih indicija takve vrste. [to se ~esto~uje da se u Bosni vodi verski rat, to je poku{aj da se skrene pa-àwa javnosti na ne{to sasvim drugo, a tako ne{to se de{ava upolitici na{eg vremena. U na{em narodu postoji izreka: “Nibajrami vi{e nisu kao {to su nekad bili”, pa ni politika vi{enije kao {to je nekada bila. I u woj je jezuitsko na~elo: “Ciqopravdava sredstvo”, danas vrlo prisutno.

Glas kanadskih Srba: “Zbog ratnih dejstava, umesto u Sara-jevu, za koje postoje svedo~anstva o postojawu srpske crkvene op-{tine jo{ iz 1516. godine, Vi danas stolujete u Sokolcu. Recite


28 Intervju dat u vreme gra|anskog rata.

nam kakvo je danas duhovno i crkveno stawe na teritoriji Va{eEparhije?”

Mitropolit Nikolaj: Na ~itavih sto godina ranije nego{to Vi pomiwete ima podataka o Srbima u Sarajevu, pa, prematome, i wihov verski ìvot je bio prisutan, ukqu~uju}i tu i wi-hovu bogomoqu, staru sarajevsku crkvu na Ba{ âr{iji. Turskipodaci govore da je u Sarajevu 1485. godine bilo 103 pravoslav-ne, 8 dubrova~kih i 42 muslimanske ku}e. U godini koju Vi navo-dite pomiwu i nekog prezvitera Vuka, a 1539/40. godine pomiwese neka Pava, k}i popa Rake, koja je poklonila deo svog zemqi-{ta u mahali varo{i, u svrhu da tu “sve{tenici stanuju i u je-van|equ pou~avaju dje~icu nevjernika”.

U Sarajevu je sedi{te Dabro-bosanskih mitropolita skoro300 godina, a danas smo prinu|eni da privremeno rezidiramo uSokolcu. Dabro-bosanska eparhija je mnogo postradala, gotovonajvi{e od svih eparhija u biv{oj Bosni i Hercegovini. Cen-tralni deo Eparhije sa sedi{tem Mitropolita drè muslima-ni, dok je cela Eparhija u enklavama. U normalnim prilika, dabih doputovao do Kupresa, bilo mi je potrebno nepuna tri sata,a sada treba devet sati vo`we. Crkveno i duhovno stawe u Epar-hiji znatno je boqe nego {to je bilo, ali }e nam trebati veomamnogo rada kako bi se sve ovo dovelo u nekakav normalan verskii crkveni ìvot. Dug je period od 45 godina demonizacije i ra-srbqavawa srpskog naroda. Gotovo su se svi u tom vremenu rodi-li, {kolovali, zaposlili i druge navike stekli, koje ih nisu vo-dile ni veri ni Crkvi. S obzirom na ovu ~iwenicu, moèmo bi-ti zadovoqni i najve}im uspehom smatrati uvo|ewe veronauke uosmogodi{wu {kolu kao redovni predmet.

Glas kanadskih Srba: “Prema Va{im saznawima, kakav jeodnos prema srpskom narodu, pravoslavnom sve{tenstvu i Srp-skoj pravoslavnoj crkvi na teritorijama biv{e BiH koje su sadapod vojnom i politi~kom upravom muslimana, odnosno Hrvata?”

Mitropolit Nikolaj: Nemamo pravo saznawe o stvarnomstawu odnosa prema na{im vernicima u tim delovima na{eEparhije. Na tom prostoru delaju tri sve{tenika u Sarajevu, odkojih jedan vezan za postequ, a druga dva sluè u Staroj i Sabor-noj crkvi. U Staroj crkvi se sluì redovno, a u katedralnomhramu povremeno, tj. re|e. U Preobraènskom hramu u NovomSarajevu uop{te se ne sluì. Taj hram je provaqen, opqa~kan,

86 Bu|ewe vere

ikone prodavane po sarajevskim pijacama i sada izgleda kao daje tajfun pro{ao kroz wega. U Zenici imamo jo{ jednog sve{te-nika koji je nekoliko puta dolazio do nas, a ja sam se nedavno nasarajevskom aerodromu susreo sa protosin|elom Avakumom, kli-rikom Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, koji je u Saraje-vo do{ao na molbu Wegove Svetosti i mene li~no. Kakav je od-nos prema srpskom narodu u Sarajevu i u drugim delovima gdeSrba ima, duga je i tu`na pri~a.

Sada moèmo samo naga|ati {ta su ti qudi sve pretrpeli,koliko zlostavqani, kakva su sve iìvqavawa bila nad èn-skim svetom i koliko ih i danas ima po zatvorima. Mi se moli-mo Bogu da im olak{a muke i da im moèmo doturiti {to hranekako ne bi umirali od gladi. To je sve tu`na stvarnost, koja se isada ponavqa kao u Drugom i Prvom svetskom ratu.

Glas kanadskih Srba: “Tako|e, kakav je odnos na teritorijiRepublike Srpske prema vernicima, sve{tenstvu i sakralnimobjektima drugih veroispovesti, i da li su, s obzirom na ratnostawe, uop{te mogu}a sloboda veroispovesti i konfesionalnasaradwa?”

Mitropolit Nikolaj: Prema onima koji su ostali u Repu-blici Srpskoj i ostali lojalni postoje}oj vlasti, odnos je sa-svim normalan.

Na romanijskoj visoravni od Sokolca do Rogatice ima okosedam zaseoka muslimana koji su ostali u svojim domovima. Timqudima se ni{ta nije dogodilo i potpuno su slobodni. Kada je upitawu pomo}, i wima se dostavqa kao i drugima. U Sokolcu po-stoji prihvatni centar za izbeglice gde nisu prihvatani samoSrbi, nego i Hrvati i muslimani. I sada u wemu imamo oko 50muslimanki i 20 dece. Oni imaju zajedni~ku kuhiwu i o wima sevodi ra~una kada su u pitawu wihove potrebe. Iako je velikanema{tina u gorivu, wima se uvek stoji na raspolagawu kako bibili prevezeni tamo gde èle i}i. Tako je iz centralne Bosnenedavno iza{lo oko 2.000 Hrvata sa svoja dva sve{tenika. Tu suprihva}eni, izdràvani i odatle otpremqeni na{im autobusi-ma tamo gde su èleli. U fo~anskoj bolnici ima sedmoro musli-manske dece (beba) koje su u toj bolnici ro|ene. Majke su ih na-pustile i pobegle iz bolnice. Me|u tom decom ima jedna devoj-~ica ro|ena bez {aka na rukama i stopala na nogama. Wu je maj-ka samo jednom videla, napustila bolnicu i vi{e se nikada nije


vratila. Ovde treba napomenuti i sve one usluge koje se vr{e odstrane vlasti i vojske Republike Srpske oko uno{ewa hrane mu-slimanima u wihove enklave i Sarajevo, a, na velihu àlost, tostrani politi~ari i sredstva informisawa ne vide, ve} nas usvetu ocrwuju gde god mogu i jo{ uvek progla{avaju krivcimaovog rata. @alosno, ali je tako. Bog vidi i zna. On je taj koji da-je svakome po delima wegovim.

[to se ti~e verskih objekata, ima poru{enih i pravoslav-nih, i rimokatoli~kih i muslimanskih na teritoriji na{eEparhije, a vreme }e pokazati koji su razlozi bili za wihovoru{ewe. Nas {to se ti~e, znamo za preko desetak poru{enih na-{ih hramova, mnogo vi{e demoliranih, a koliko je uni{tenodrugih (na{ih) verskih objekata, nemamo ta~nu evidenciju. Sveskupa, taj broj nije mali.

Glas kanadskih Srba: “Va{e Visokopreosve{tenstvo, odSrba se u biv{oj BiH traì da odre|ene svoje istorijske teri-torije prepuste drugima, odnosno muslimanima, a “trguje” se isa Hrvatima. Naime, u pitawu su, pre svega, Ozren i Kupres kaosinonimi za neke nove ârnojevi}e, za nove migracije koje su,izgleda, na{ usud. Kako je uop{te mogu}e ustupiti Ozren musli-manima, jer tamo Srbi u ogromnoj ve}ini ìve “od pamtiveka”,kako ostaviti manastir Svetog Nikole koji je sagra|en pre ob-navqawa Pe}ke patrijar{ije? Kako ostaviti Kupres kada je ta-mo po popisu iz 1991. bilo 53 posto Srba, 38,12 Hrvata i 7,49 po-sto muslimana, kada se Kupres kao srpska teritorija pomiwejo{ 1461. g. u poveqi bosanskog kraqa Stjepana Toma{evi}a? Dali je to danas politi~arima postalo lako seliti narod sa ve-kovnih ogwi{ta i ostavqati svoje pradedovske grobove, crkve imanastire?”

Mitropolit Nikolaj: Ovo pitawe vi{e je za politi~arenego za mene. Ja ne u~estvujem u pregovorima u @enevi i drugimmestima. Za{to se ovo samo najavquje, meni nije poznato, i kovr{i pritisak da se ti srpski krajevi ustupe drugima. Mi samoimamo svoja vekovna svedo~anstva i ona }e i ubudu}e biti na{atamo{wa svedo~anstva. Manastiri Ozren i Vozu}a su tolikou{li u istoriju i literaturu da to vi{e niko ne moè izbrisa-ti. Kako }e se ta stvar zavr{iti, mi ne znamo, kao {to nije nilako preme{tati jedan narod sa svog vekovnog ogwi{ta i odvaja-ti ga od wegovih vekovnih i drevnih svetiwa. Ja li~no ne mogu

88 Bu|ewe vere

da prihvatim ovakvu podelu. Ali ima jedna stvar koja je iznadove podele. Srpski narod koji se nalazi na Ozrenu, Kupresu ilima u kom drugom kraju, nipo{to ne treba da ide odatle. Onde mo-ra ostati i stvar re{iti onako kako je po wega najboqe tu. Po-red toga, srski narod, ne samo tu nego gde god ga ima, mora znat-no pove}avati svoju populaciju, jer onaj ko ra|a, tog je i zemqa.

Glas kanadskih Srba: “Bez obzira na krajwi ishod svihratnih i poratnih migracija u ciqu stvarawa tri teritorijal-no odvojene etni~ke zajednice, ili dràve, uvek }e u svakoj odwih ostati izvesan broj pripadnika naroda drugih veroispove-sti. Kako }e na{a Crkva u tom slu~aju za{tititi svoje vernikei svoj narod na tu|im teritorijama od asimilacije, a na koji na-~in }e biti omogu}ena sloboda veroispovesti pripadnicimadrugih naroda u Republici Srpskoj?”

Mitropolit Nikolaj: Migraciona kretawa su uvek bilaprisutna u srpskom narodu. Posle zavr{enog Drugog svetskograta, neki se vi{e nisu mogli vratiti iz izbegli{tva svojimdomovima, kao {to je bio slu~aj sa Srbima iz Makedonije. Nekizbog toga {to nisu bili politi~ki jednomi{qenici nisu mogliostati ni kod svoje ku}e, ve} su morali u beli svet, kao {to je isa vama Srbima politi~kim emigrantima u Kanadi, i tako re-dom. Na{a sveta Srpska crkva za svojom duhovnom decom je i{lai stizala svugde. I vi ste svoju Crkvu, svog Svetog Savu i ostaleSrbe i Srpkiwe svetiteqe poneli u svojim srcima. Poneli stesve svoje moralne vrednosti koje je prvenstveno na{a sveta Cr-kva usa|ivala u na{a srca.

To isto }e biti i u ovom slu~aju. Tu Crkva ima bogato is-kustvo, a od wene dece se jedino traì da budu prvenstveno pri-vrèni svojoj Crkvi. Ako svoje srce budu poklawali nekome iline~em drugome, a Crkvu stavqali na margine ìvota, brzo }e seizgubiti, verski i nacionalni identitet }e im i{~eznuti. Po-red toga, veoma je va`no da uvek imaju svog sve{tenika koji }eih putem sluèwa, rukovo|ewa i u~ewa ~uvati na okupu pa magde oni ìveli i ma pod kim bili. To je ono {to je u ovom Va-{em pitawu najva`nije, a {to se ti~e omogu}avawa slobode ve-roispovedawa pripadnicima drugih naroda u Republici Srp-skoj, Ustavom Republike Srpske sloboda veroispovesti je zaga-rantovana i svima ostalim veroispovestima kao i Srbima.


Glas kanadskih Srba: “I za kraj, po Va{em mi{qewu, da li}e ova ratna nesre}a jo{ dugo trajati?”

MITROPOLIT NIKOLAJ: Ovaj rat }e trajati onolikokoliko je u interesu onih koji su ga i prouzrokovali. Ovo bibio odgovor na ovo Va{e posledwe pitawe.

Me|utim, ja bih se osvrnuo na ne{to drugo. Iz svih dosada-{wih pregovora, mi{qewa i procena stoji jedna nepobitna ~i-wenica i, mislim, svima korifejima ovoga rata i sredstvimainformisawa potpuno sada jasna, da ubrana jabuka poznawa ovo-ga zla ne moè se nikada povratiti, niti kome dati. Poubijaniqudi, a nije ih malo, bez obzira na to jesu li Srbi, Hrvati ilimuslimani, osaka}eni qudi, popaqeni i razoreni gradovi, sela,pomereni narod sa svojih ogwi{ta, velika u du{ama ponesenaogre{ewa, duboko iskopane provalije izme|u naroda koji su sto-tinama godina ìveli zajedno i oslawali se jedni na druge, sto-ji, kako {to }e uvek stajati, ubrana jabuka ovog zla u rukamaonih koji su sve ovo èleli i do ovoga doveli.

Poznato je, i opet velim vrlo poznato, da je prethodna Ju-goslavija sa svojim ure|ewem bila jedan neodrìv brak, to suznali svi, pa i oni koji su Srbe proglasili krivcima. To je jed-na strana medaqe. Ali ti isti su morali ovo sve doraditi takoda se ovaj brak razvede kao onaj u biv{oj êhoslova~koj, a ne dase ide na ovakvu grubost koja ne prili~i dvadesetom veku.


90 Bu|ewe vere

SVETOSAVQE KAOPRO@IVQENO PRAVOSLAVQE

29

Srna: Da li je povratak Srba veri, posebno sada u ratu,uslovqen nekom èqom, odnosno potrebom verovati da Bog po-stoji, Bog koji }e nam omogu}iti spasewe od svih ovozemaqskihnesre}a, koje nas prate ba{ u ovom vremenu?

Mitropolit: Va{e pitawe je karakteristi~no za ovo vre-me. Uvek je bilo plima i oseka i na duhovnom planu, pa se pita-we samo po sebi name}e.

Na{a nas savest podse}a na to da smo se ogre{ili o Bo`jevrednosti udaqavawem od Boga. Srpski narod u poratnom vreme-nu je bio u prilici, svojom voqom ili voqom nekoga drugog, Bognajboqe zna, da malo sazna o Bogu, o ~oveku kao bogolikom bi}u,o nebeskom i ovozemaqskom svetu, o zadacima koje Bog postavqapred qude i o drugom. Ovo tim pre {to ìvimo u vremenu kad senaro~ito nagla{ava i kao najva`nije isti~e ono {to je vidqi-vo, opipqivo, materijalno. Staviti u qudsku du{u ponovo ono{to je iznad materijalnog zahteva veliki napor i samoodrica-we.

[to danas mnogi ne znaju ni najobi~niju azbuku spasewa una{em narodu, nije uvek krivica do wih. @ar vere je uvek bio uwima, ali nije bilo mogu}nosti slobodnog praktikovawa vere.To se mora razumeti; i oni koji to shvataju, na putu su da postanudobri hri{}ani. To ohrabruje, ali ne ohrabruje pojava po onojnarodnoj izreci: “Lako je nau~iti ìvotiwu, lako je nau~itiprostaka, ali je te{ko nau~iti onoga ko se nametnuo u~iteqemdrugima u onome {to ne poznaje”. Takvih imamo danas. Samo dapomenem jedan primer: Ima pojava pritisaka na sve{tenike, ito od qudi pod oru`jem, da izvr{e opelo nad poginulim a nijekr{ten. Ima i drugih nedoli~nih pojava me|u Srbima. Neshva-tqivo je ovako ne{to zahtevati i jo{ neshvatqivije ~initi ta-


29 Intervju dat u vreme gra|anskog rata.

kve gre{ke koje naru{avaju u srpskom narodu ono {to je za wegasveto. Opelo se moè izvr{iti samo nad onom osobom koja je kr-{tena, jer je kr{tewe prva sveta tajna koju primaju deca i odra-sli nekr{eni. Wom se sti~e ~lanstvo u Crkvi i pravo na sveono ~ime Crkva raspolaè. Ovo su negativne pojave koje prela-ze u naru{avawe svetih stvari i crkvenog poretka. Ova }e poja-va kao i druge pojave, vi{e naneti zla Republici Srpskoj negona{oj Crkvi, pa je potrebno svestrano iskorewivawe svega ne-gativnog {to se pojavquje u na{em narodu.

Vi pitate, da li neprilike u kojima smo sada uveravaju qu-de da Bog postoji?

Nema ni jednog ~oveka koji se ne bi mogao uveriti da Bogpostoji. Svaki ~ovek mora biti bogotraìteq. Veliki nema~kifilosof Kant je rekao: “Zvezdano nebo nada mnom i moralni za-kon u meni svedo~e mi da postoji Bog”. Dakle, unutarwim posma-trawem sebe i posmatrawem spoqa{weg sveta dolazi se do sa-znawa da Bog postoji. Bogopoznawe zahteva u ~oveku aktivnost irazuma, i voqe i ose}awa. Kada su ova tri duhovna svojstva usme-rena ka Bogu, tada se dolazi do saznawa da je ~ovek bogoliko bi-}e, a isto tako, i sve ono {to ga okruùje, na svoj na~in to istogovori. Tako se zbiva da nevoqe koje ~ovek doìvqava vode kabogopoznawu. Dakle, razli~iti su putevi koji nas vode bogopo-znawu; sve saznajemo verom, a ne gledawem.

Pomenuli ste i spasewe qudi Bogom?Va{e pitawe je ograni~eno samo na spasewe qudi od pri-

sutnih nevoqa. Ja bih rekao: spasewe koje daje Bog jeste spasewei du{e i tela. Ono je kompletno, ali uvek uz na{u li~nu sarad-wu. Zato qudi koji misle o spasewu celokupne ~ovekove li~no-sti, uvek ìve vi{e onim u Koga veruju i nadaju se.

Tako su na{e misli, na{e èqe, na{e molitve uvek u BoguPromislitequ, u Bogu Spasitequ, u Bogu Qubavi, u Bogu pro-slavqawa. Sloì}ete se s time da su na{e misli brè od vreme-na i krilatije od dana, pa je u qudskoj prirodi prisutan feno-men da se verom obra}amo Bogu u svakom vremenu i u raznim pri-likama, da se Bogu molimo proslavqaju}i Ga, iskamo {ta nam jepotrebno i nadamo se u Wegovu pomo}. Na na{e molitve odgovo-ri}e kako je za nas najboqe, koliko su nam molitve umesne i ko-liko kao hri{}ani zaslu`jemo da nam se pozitivno odgovori.

92 Bu|ewe vere

Srna: Po Va{em mi{qewu, kolika veza postoji izme|u na-cionalnog i verskog bu|ewa u srpskom narodu?

Mitropolit: Ova dva ~inioca u srpskom narodu su uvekprisutna. Sveti Sava je Svetosavqem tesno spojio versko i na-cionalno. Kod nas Srba nije mogu}e razdvojiti istoriju Srpskecrkve od istorije Srpskog naroda. To je povezano tako tesno daje versko bu|ewe u srpskom narodu ujedno i nacionalno, i obrat-no. To je jedno sa drugim tako protkano i utkano da li~i na naj-lep{i tepih raznih boja, koje su veoma harmoni~no sloène iutkane. Ta veza je i danas veoma prisutna. Prethodni politi~kisistem je poku{avao da svojom ideologijom odvoji srpski narodod Srpske crkve, ali u tome nije uspeo.

Da bi se ostvarile jo{ ve}e spone i duhovna tkawa Srpskognaroda i wegove Crkve, neophodno je da se bezuslovno vratimosvojim izvorima i onom vremenu kada je Crkva bila najprisut-nija u svim porama srpskog narodnog bi}a. Vreme je pokazalo, ai doga|aji u wemu: kada smo god svoju Crkvu stavqali na marginesrpskog nacionalnog bi}a, mnogo smo trpeli od nevoqa koje supoticale od nas samih i od na{ih neprijateqa. Srpsko nacio-nalno bi}e mora imati svoju vrednost prvenstveno u carstvuhri{}anskog morala, a moral ima svoju vrednost u carstvu du-hovnom. To su bile i ostale smernice Svetoga Save, pa su, razu-me se, i na{e, jer od wih u na{em narodu nema ni{ta vrednije.

Tako, na Va{e pitawe se moè odgovoriti ovako: verske inacionalne veze su u srpskom narodu davna{we i nikada nisubile razdvojene, pa ni danas.

Srna: Da li Va{e Visokopreosve{tenstvo misli da se,uslovno re~eno, me|u ovim vernicima pojavquju neki oblici“farisejstva”?

Mitropolit: Ne, mislim da toga ima. Verovatno ste mi-slili na pretvarawe i potpunu odsutnost vere? U odgovoru naprvo pitawe donekle sam se dotakao i ovog pitawa. Treba shva-titi, u moralnom pogledu mogu}e je preobra}awe od gorega naboqe. Za takve fenomene Crkva zna; u ìtijama svetih ima mno-go takvih primera. Ima primera gde su veoma veliki gre{nicipostajali svetiteqi, a bilo je i onih koji su sa lestvice sveti-teqstva pali vrlo nisko. Pri~a iz Jevan|qa o ~oveku koji je na-{ao skupoceno zrno bisera, pa je prodao sve svoje imawe da bikupio to skupoceno zrno bisera, razja{wava ovo Va{e pitawe.


Neispitani su putevi Bo`ji kojima qude privodi Sebi.Tih pojava ima i kod nas sada.

Srna: Vi ste bili episkop u Dalmaciji vi{e godina. Da liste primetili kakve razlike u vezi sa nacionalnim i verskimbu|ewem u Dalmaciji i u Republici Srpskoj?

Mitropolit: Nikakvu razliku nisam primetio. U Epar-hiji dalmatinskoj proveo sam preko 25 godina, koje na du`nostiRektora bogoslovije, koje stare{ine manastira Krke. Kao epi-skop dalmatinski proveo sam 14,5 godina. Vodio sam i manastir-sku parohiju sasvim dugo. Mnogo sam nau~io od tog Bo`jeg naro-da. Svi su mi bili dobri u~iteqi i pomaga~i u poslovima kojesam obavqao. Tamo sam delom sebe ostavio i mnogo ~ega sam otu-da poneo. Nacionalna i verska svest kod mojih biv{ih eparhio-ta bila je, a i sada je, na zavidnoj visini. Uvek su govorili, a idanas se tako pona{aju: nema Srbina bez Pravoslavqa.

Wih su ovome u~ili u pro{losti oni doga|aji koji su bilivi{e mu~ni i te{ki nego lepi. Zajedni~ki do`ivqaj verskog inacionalnog wih i danas pokre}e na borbu kako bi se tamo odr-`ali u ovom vremenu kada se nasr}e i na wihovu nacionalnost ina wihovu veru.

@iveo sam u raznim krajevima na{e zemqe. Svugde sam ose-}ao ovo duhovno zajedni~arstvo srpske svesti, ali uvek sa ja~omdozom tamo gde je stanovni{tvo izme{ano i nacionalno i ver-ski.

94 Bu|ewe vere

RO\EWE HRISTOVO ‡ SVERADOSNIDOGA\AJ

30

Iako je Hristovo ro|ewe ‡ Boì} ‡ Dan radosti, mi ga do-~ekujemo sa setom, oàlo{}eni, zabrinuti. Na{a je radost po-mu}ena onim {to se de{ava, a do pre dve godine taj isti dan, idruge dane, svetkovali smo radosno, jedni druge pozdravqaliuzajamnim ~estitawem praznika, bez obzira na to ~iji je pra-znik i koji ga narod slavi.

Danas se kod nas najvi{e govori o ratu, o svemu onome {tose dogodilo, prièqkuju}i i od Bogomladenca mole}i mir i do-bru voqu ponovo me|u qudima. S druge strane, prate}i sredstvainformisawa, srpski narod obuzima uverewe da se protiv wegaurotio ceo svet i svetu postavqa pitawe: [ta i u ~emu sagre{i-smo prema vama, bra}o Evropejci, bra}o iz Turske, Azije, Ame-rike i iz drugih bliìh i daqih zemaqa? Dobija se utisak daste svi sa nama u ratu bez rata, a kada se tome doda sve ono {tose doga|a kod nas u biv{oj Jugoslaviji, onda je to pravi pakaokoji nas je sve zadesio.

U na{e dane javqaju se mesije sa svojim jevan|eqem sile inasiqa, mr`we i osvete, grabeì i pqa~ke. Odbacuju}i milosti dobrotu, oni propovedaju veru u krv i ~elik, u otrov i ogaw.Zvek oru`ja i {krgut zuba wihova su omiqena muzika.

Hristos je do{ao u ovaj svet radi nas. Mi smo se u prote-kloj godini najvi{e molili i radovali upravo Wemu, Bogomla-dencu. Sve drugo je izazivalo buru, ogaw i pu{ewe dima, a on jesti{avao buru, brisao krv i gasio poàre. Sve drugo je radiloza rat, a on je zra~io mirom i preko onih qudi koji rade na mi-ru. Razjareni qudi sipali su oberu~ke smrt na smrtne, a on jebri`qivo negovao ìvot u ìvih. Neki proglasi{e sebe spasi-ocima sveta, pa zavi{e sav svet u crninu tuge i miris le{ine. A


30 Boì}na poruka 1993. g. pravoslavnim vernicima u Dalmatinskoj epar-hiji.

nevidqivi Hristos se provla~io izme|u tih samozvanih spasio-ca nose}i ozon ìvota i qubavi, radost, i oslu{kivao da li koWega priznaje za Spasiteqa i priziva u pomo}.

Vo|e na{eg naroda putuju kao kroz sne`nu vejavicu, pa seo~i moraju dobro stegnuti i napregnuti. Stegnuti ‡da bi se vidsa~uvao od vejavice, a napregnuti ‡ da bi se put mogao nazirati.Hladno je i mu~no putovawe, no putnici se hrabre rado{}u i to-plinom narodnog ogwi{ta {to ih ~eka na kraju. Oni ose}aju dasva zbivawa poja~avaju kod na{eg naroda staru veru i novo odu-{evqewe. Hrabri ih uverewe: Hristos je i u ovim nara{tajimaprisutan svedok svih zbivawa. Oni gledaju dögu u oblaku i kakose na muci poznaju junaci. Na muci se poznaju i vere. Ne neshva-tqivim popri{tima borbe i strahota; oni vide hri{}ansku ve-ru na koju su uperene mnoge strele. Na{a vera je junak vera. Dva-deset vekova ona je na otvorenom megdanu, u borbi, u muci, kaoni jedna vera do sada. To ja~a duh qudi koji se bore za na{e boqei mirnije sutra. To osvetqava na{u nadu u krajwu pobedu na{evere, u krajwu pobedu dobra nad zlom.

Kao {to dobri kapetani hladnokrvno stoje na svojim la|a-ma i posmatraju buru, stojmo i mi tako. Stojmo i mi tako bez bo-jazni, ali sa neprestanom molitvom Onome koji jednom re~ju la-ko moè uti{ati bure i vetrove na{ega vremena. Da budemo is-puweni verom otaca na{ih u Bogomladenca Hrista. Ispuweninovom duhovnom snagom i spokojstvom boraca uverenih u pobedu,sve dok ne do|e smena ovog pokolewa novim. A kada do|e smena,neka bi dao Bog da moèmo predati naslednicima svojim veruo~uvanu, po{tewe neuprqano, Crkvu neoslabqenu, dràvu ute-meqenu.

Godine 1938. stiglo je u na{u zemqu jedno pismo iz Jerusa-lima, iz manastira sv. Magdaline u Getsimaniji. Pi{u kako sejednoj devoj~ici u hramu javio ìvi Hristos. Devoj~ica se usu-dila da ga upita: “Gospode, dokle }e ovako stradati svet?” Blagosmeh na Hristovom licu bio je jedini odgovor. Taj osmeh jeohrabrio devoj~icu, pa je postavila jo{ jedno pitawe: “Gospode,koja }e vera pobediti?” Istim blagim osmehom Hristos je odgo-vorio glasno: “Pravoslavna”. Nevinima i ~istima javqa se Bog.Za nas je pou~no i va`no to {to se u ovo stravi~no vreme osmehi daqe nalazi na licu Hristovom. To je osmeh pobedioca, ube|e-nog u svoju kona~nu pobedu. Va`no je i ovo svedo~anstvo Wegovo,

96 Bu|ewe vere

prvenstveno radi na{ih osmeha, i u sada{wim nevoqama, poredmnogih wegovih svedo~anstava u proteklih skoro dvadeset veko-va. Mi smo Mu zahvalni {to nam mo} daje i za mnoga skora{wa inovija svedo~anstva Svog zajedni{tva s nama, potvr|ena mnogimsvedo~anstvima iz na{e mukotrpne pro{losti. Na{ srpski na-rod Ga je uvek sa osmehom ispovedao, i danas ispoveda, veruju}iWemu Bogomladencu Hristu.

Uz sveradosni bo`i}ni pozdrav svima na{im dragim epar-hiotima:

Hristos se rodi! ‡ Vaistinu se rodi!



JEDNODU[NOST ME\U BRA]OM31

Pravoslavni mitropolit Eparhije dabro-bosanske

5. februara 1994. g.

Sarajevo (Sokolac)

Gospodinu Draganu Tomi}u,

Predsedniku Skup{tine Srbije

Beograd

Po{tovani Gospodine Predsedni~e,Iskreno se radujem Va{em unapre|ewu i od srca Vam ~e-

stitam izbor za Predsednika Skup{tine Srbije.Srpska narodna wiva je uvek bila te{ka za orawe, setvu i

ètvu. Ona je to pogotovo danas u ovim smutnim vremenima kadaimamo mnogo politi~kih nenavidnika, a malo prijateqa. Mismo narod, da li na na{u sre}u ili nesre}u ne znam, koji naj~e-{}e za doma}ina imade suze, a za gosta u ku}i radost.

Jo{ u Starom zavetu, dakle u vremenu pre Hristovog ro|e-wa, re~ Gospodwa veli: “Ako Gospod ne sazida dom, uzalud setrude zidari” (Ps. 127,1), a sveti apostol Pavle saop{tava:“Sve mogu u Hristu Isusu koji mi mo} daje” (Flp. 4,13).

I zaista, sve {to nas je u pro{losti snalazilo i sve ono{to smo doìveli, a ipak postojimo kao narod, moè se objasni-ti jedino time {to nas je Bog ~uvao i pomagao, kao i Srbi sveti-teqi koji su poloìli temeqe srpskoj dràvnosti. Stevan Ne-mawa savetuje svoje sinove na saboru u Deèvi: “Sinovi moji,dajem vam ovu zapovest koja je odozgo. Ne mislite zlo jedan dru-gome, ve} imajte pravu qubav me|u sobom. Jer, onaj koji ne volisvoga brata, ne voli ni Boga, a Bog je qubav.”

98 Bu|ewe vere

31 êstitka povodom izbora D. Tomi}a za predsednika Skup{tineSrbije.

Mi Srbi, prelepih i Bogom blagoslovenih zemaqa srp-skih, “~udo smo ~uda” i velika nerazre{iva tajna Bo`ja. Za vul-garna i trivijalna ~oveka srpski narod bledi kao ~udo, ali za~oveka savr{enijeg duhovnog sastava, srpski narod postoji i po-stoja}e kao velika riznica ~uda. Zato, ko razume istoriju srp-skog naroda, taj razume sve, pa i Tolstoja koji re~e: “@ivot sve-ta te~e po ne~ijoj voqi”; pa razume se da i ìvot srpskog narodate~e po ne~ijoj voqi.

Ja, sin srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve, ni{taVam drugo poèleti ne mogu do najpre Bo`ju pomo}, unutarwispokoj i trezveno rukovo|ewe brodom srpskog Parlamenta.

Srpski narod je svagda imao u sebi doma}inskog duha. Tonas je ~inilo {irokogrudim ne samo u svojoj ku}i, nego i van we.Samo tako se moè objasniti ~iwenica da smo podigli mnogesvetiwe u susednim dràvama i {ire, a da kod nas niko, ama ba{niko od suseda ne podiè ni jednu crkvicu.

Oprostite mi, gospodine Predsedni~e, na ovoj, sebi dopu-{tenoj, digresiji o Va{em i mom narodu.

Pozdravqaju}i Vas, uz ponovne ~estitke i najboqe èqe,ostaje uvek Va{ dobroèlateq i odani:



HRAM ZA AMANET32

Va{a Svetosti,Ovo je redak do`ivqaj i dugo }e se pamtiti. Pamti}e se da

je ovo razru{eno mesto Novo Sarajevo ‡ Grbavicu posetio Sve-svjatjej{i patrijarh moskovski i cele Rusije G. Aleksije ££. Ovaspomen-kapela bi}e podignuta u slavu Bo`ju, u spomen boravkaVa{eg Ruskog bataqona koji je u sastavu mirovnih snaga Ujedi-wenih Nacija.

Bogu se molimo da ovaj budu}i hram vazda bude ispuwen si-lom Bo`jom i da se svaki posetilac i vernik ose}a kao apostolPavle pred Damaskom: da ga obasjava svetlost i da se Duh Svetiuseqava u wegovu du{u.

Dolaskom ruskih vojnika do{ao je novi priliv snage u du-{ama Srba, a Va{im dolaskom ona se jo{ vi{e uve}ala.

Okupqeni oko Vas i Svjatje{eg patrijarha srpskog g. Pa-vla, prinesimo i mi Bogu ono {to je u nama najboqe: svoje naj-svetlije misli, svoja najuzvi{enija ose}awa, svoje naj~istije`eqe i svoje najtoplije molitve, shodno re~i Bo`joj: “Gospodu`rtvuj ono {to je najboqe” (sr. 3 Mojs. 22,20).

Neka Bog podari vojnicima Ruske vojske nevino srce i ~i-stu du{u! Neka ih ispuni qubavqu, umilewem i rado{}u duhov-nom! Neka im dade Duha Svetoga i Ute{iteqa da obitava i sawima i sa nama do veka!

Hvala Va{oj Svetosti na izvr{enom ~inu osve}ewa ovogzemqi{ta i postavqenog krsta Gspodweg. Na nama je da ovajhram {to pre propoji u slavu Bo`ju i svetih Wegovih.

Blagoslovite, Va{a Svetosti, i ovaj okupqeni narod i Ispola eti, despota!

100 Bu|ewe vere

32 Pozdravno slovo upu}eno moskovskom Patrijarhu Aleksiju na osve}ewuzemqi{ta i krsta za novi hram na Grbavici u Sarajevu, 18. maja 1994. g.

BLAGOSLOV SVERUSKOG PATRIJARHA33

Va{a Svetosti,Va{e Visokopreosve{tenstvo,Va{e Preosve{tenstvo,Va{a, puna mira i dobre voqe, poseta Mitropoliji da-

bro-bosanskoj dolazi u vreme kada ova Eparhija obeleàva 775.godi{wicu od postavqawa Svetim Savom prvog wenog episkopasa titulom Dabarski; kada obeleàvamo 400 godina od spaqiva-wa mo{tiju Svetoga Save, prvog srpskog prosvetiteqa i u~ite-qa, i kada beleìmo 280. godi{wicu od kako su mitropoliti da-bro-bosanski po~eli rezidirati u Sarajevu.

Vi nam donosite puninu blagoslova sestrinske Ruske pra-voslavne crkve i Va{ patrijara{ki blagoslov, ~ime nas mnogooboga}ujete i pomaète da ove jubileje {to sve~anije obeleì-mo a i ovo gorko vreme izdrìmo.

Veliki qudi, posebno prvojerarsi Crkve pravoslavne, mi-ri{u mirisom svetosti i puno}om blagodatnog dostojanstva: ar-hijerejskog sana, jer su zasa|eni u domu Gospodwem, kako veliPsalmopojac.

Vi ste do{li u ratom zahva}eno podru~je, na domaku Sara-jeva. Iskreno àlim {to Vas i Va{u cewenu pratwu nisam umogu}nosti pozdraviti dobrodo{licom u na{oj velelepnoj sa-rajevskoj katedrali. Do{li ste u ovaj deo svete Srpske crkve~ija su duhovna deca procvetala mu~eni{tvom, hrabro{}u, he-rojstvom, dràvni{tvom, diplomatijom i iznad svega, verom uBoga i odano{}u svojoj svetoj Crkvi.

Ovaj mali deo velike pravoslavne porodice, na ovom brdo-vitom Balkanu i jo{ brdovitijoj biv{oj Bosni i Hercegovini,danas se bori da o~uva svoja ogwi{ta i ogwi{ta drugih, svoju~ast, svoju slobodu i slobodu drugih, svoju veru pravoslavnu.


33 Pozdravna re~ na do~eku Patrijarha moskovskog i sve Rusije Aleksija££, 18. maja 1994. g.

Nismo iznena|eni napadima onih ~iji smo nekada bili ro-bovi, ve} onih koji su nam do ju~e bili prijateqi. U pro{losti,Va{a Svetosti, srpski narod je i na ovim podru~jima ponajvi{eimao suze za doma}ina, a radost za gosta u sopstvenoj ku}i. Takoje i sada. Nametawem ovog rata umnoì{e nam se grobovi igrobqa, smawi se broj zdravih, a pove}a broj bolesnih i osaka-}enih. Mnogi posta{e siroma{ni, dok mnogobrojna deca osta{ebez hraniteqa i toplog roditeqskog zagrqaja.

Pa ipak smo radosni, jer ose}amo da je s nama desnica Go-spodwa i da nam Gospod prima molitvu: “Raduj se, Lestvice, kojauzvodi{ qude i ~eqad srpsku pod nebeske krovove”, veli se uakatistu Presvetoj Bogorodici.

Do{li ste, Va{a Svetosti, kao ~ovek mira i dobre voqe,ne samo nama u Eparhiji dabro-bosanskoj, nego i svima na{imeparhijama u biv{oj Bosni i Hrecegovini, bra}i Arhijerejima,sve{tenstvu, mona{tvu i svoj bogoqubivoj pastvi na{oj. Hvalavam! Crkve i manastiri su uvek bili i danas su vidni izvorisrpske duhovnosti, moralne i narodne snage. Ovo su bila i do da-nas ostala vekovna vrela i ìva pojili{ta sa kojih se srpskinarod u Republici Srpskoj stalno napaja, duhovno osnaùje iodoqeva isku{ewima koja ga snalaze.

Sa ovih izvora potekle su duboke reke na{e narodne sve-sti, crkvene duhovnosti i narodne kulture. Reka duhovnosti ne-prekidno te~e sa svojim mnogobrojnim pritokama, zalivaju}isvaku stopu zemqe na{e, gde god jesmo i postojimo, a nikada ni-smo bili ne~ija mrtvaja.

Va{a Svetosti, molim Vas blagoslovite nas sve. Blagoslo-vite ovaj blago~estivi narod srpski i wihovu de~icu koji su do-{li da Vas vide, poèle dobrodo{licu i prime Va{ sveti bla-goslov.

Isto tako Vas molim, primite ovaj mali darak ‡ ikonuPresvete Vladi~ice na{e Bogorodice Trojeru~ice, uz na{e mo-litve Gospodu Hristu i woj da dolgodenstvujete na tronu svetihpatrijaraha moskovskih i cele Rusije na mnogaja qeta.

Is pola eti, despota!


102 Bu|ewe vere

IZVE[TAJ O ARHIPASTIRSKOM RADUU 1993. GODINI

34

Na osnovu ~l. 108 t. 29 Ustava Srpske pravoslavne crkve,~ast nam je podneti Svetom arhijerejskom saboru godi{wi izve-{taj o na{em arhipastirskom radu u poverenoj nam Eparhiji da-bro-bosanskoj u slede}em:

Arhipastirski rad

Bogosluìli smo u svima hramovima gde nam je bilo do-stupno, uz velike napore putovawa i ponekada izloèni riziku.Nismo mogli posetiti sve{tenike u Vozu}i i Stogu, mada smoèleli. Ipak, susretali smo se sa wima i preko wih slali huma-nitarnu pomo} za srpski narod u tom kraju. Tako|e, nismo moglioti}i ni tamo gde su nadle`ne muslimanske vlasti, tj. u Saraje-vo i Zenicu gde su ostala dva sve{tenika: sin|el Avakum (Ro-si}) u Sarajevu i protojerej Miroslav Drin~i} u Zenici, kojiredovno sluè u hramovima.

Pored svete Liturgije koju sam redovno sluìo u poverenojmi Eparhiji, vr{io sam i druga bogosluèwa i molitvoslovqa.Propovedao sam i pou~avao u svim prilikama koliko je to bilomogu}e. Tako|e, sluìo sam svetu Liturgiju u slede}im eparhi-jama: Dalmatinskoj, Brani~evskoj, @i~koj, Bawalu~koj, Srem-skoj, Zvorni~ko-tuzlanskoj, Zapadnoevropskoj, Crnogorsko-pri-morskoj i Arhiepiskopiji beogradsko-karlova~koj. U manastiruHopovu obavio sam presvla~ewe sv. Teodora Tirona. Toplo bla-godarimo nadle`noj bra}i arhijerejima za bogosluèwa u wiho-vim eparhijama.

Odràli smo proslavu Vidovdana 4. jula 1993. g. na nivouEparhije dabro-bosanske u hramu sv. proroka Ilije na Sokocu.


34 Izve{taj podnet Svetom arhijerejskom saboru u Beogradu na redovnommajskom zasedawu 1994. g.

Svetu arhijerejsku liturgiju sluìo je Wegova Svetost patri-jarh srpski Pavle sa arhijerejima: budimskim dr Danilom, za-humsko-hercegova~kim dr Atanasijem, vrawskim Pahomijem imitropolitom Nikolajem. Po saborno odsluènoj sv. Liturgiji,izvr{enom sveop{tem parastosu poginulima za Krst ~asni islobodu zlatnu od Kosova do toga dana, odràna je prigodna Vi-dovdanska akademija, kojoj su prisustvovali najvi{i predstav-nici vlasti i vojske Republike Srpske. Tom prilikom progla-sili smo hram sv. proroka Ilije na Sokocu Romanijskom Laza-ricom, a Predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} Roma-nijsku visoravan ‡ Romanijskim Kosovom. Toga dana smo, tako|e,obznanili da }e se, ubudu}e, u nedequ po Vidovdanu, na nivouEparhije dabro-bosanske proslavqati Vidovdan i odràvaticrkveno-narodni zbor kod crkve u Sokocu.

Rukoploèwa i postavqewa

Rukopoloèni su bogoslovi i studenti:Gvozden Aramba{i}, svr{eni bogoslov, u ~in |akona i

prezvitera i postavqen na parohiju u Blagaju kod Kupresa;Novica ]ebi}, svr{eni bogoslov, u ~in |akona i posta-

vqen u Rogatici;Mladen Maksimovi}, svr{eni bogoslov, u ~in |akona i po-

stavqen u âjni~u;Goran Terzi}, student Bogoslovskog fakulteta, u ~in |a-

kona i prezvitera i postavqen u Ustikolini.Za verou~iteqe je postavqeno 37 predava~a u osmogodi-

{wim {kolama, {to je i Sveti arhijerejski sinod potvrdio svo-jim odlukama.

Osve}ewa

Osvetili smo:Obnovqenu crkvu sv. ap. Petra i Pavla u Borikama (Arh.

namesni{tvo gora{ko-vi{egradsko), temeqe novog hrama sv. pr.Ilije u Vitovqu (Arh. namesn. travni~ko-zeni~ko), temeqe no-vog hrama na Lukama (Arh. namesn. sarajevsko), pridvornu kape-lu prepodobnog Joanikija Devi~kog u Mitropoliji u Sokocu,

104 Bu|ewe vere

zgrade skup{tina op{tina u: Srbiwu (Fo~i), Rudom, âjni~u,Vi{egradu i Ilixi, bolnicu i de~je obdani{te u âjni~u,osnovnu i sredwu {kolu u Rudom, prostorije Komesarijata za iz-beglice i humanitarnu pomo} R. Srpske u Palama i zemqi{tena Ilixi za izgradwu hrama sv. velikomu~enika Georgija.

Posete i razgovori

U toku 1993. i 1994. g. pose}ivali smo vojnike na poloàji-ma i rawenike u bolnicama.

U~estvovali smo na konferenciji u organizaciji Ekumen-skog saveza odrànoj u Pe~uju (Ma|arska).

Odràli smo Sastanak sa Nadbiskupom francuske vojske usastavu Ujediwenih nacija, na aerodromu u Sarajevu.

Tako|e, dva puta smo se sastali na aerodromu u Sarajevu saNadbiskupom vrhbosanskim mons. Vinkom Puqi}em.

U~estvovali smo redovno na sednicama Skup{tine Repu-blike Srpske odrànim na teritoriji Eparhije dabro-bosanske.

Na{u Mitropoliju, u okviru posete Srpskoj pravoslavnojcrkvi, posetio je 18. maja o.g. Wegova Svetost patrijarh moskov-ski i sve Rusije g. Aleksije ££ u pratwi Svjatjej{eg patrijarhasrpskog g. Pavla i drugih Arhijereja. Tom prilikom posetili sui predsednika Republike Srpske g. Radovana Karaxi}a sa kojimsu vo|eni razgovori u Predsedni{tvu, a potom bili wegovi go-sti na ru~ku u hotelu “Panorama” na Palama. Sa Pala su Wiho-ve Svetosti Aleksije i Pavle sa pratwom otputovali na Grba-vicu, gde su posetili Ruski bataqon koji deluje u sastavu mirov-nih snaga Ujediwenih nacija u biv{oj Bosni i Hercegovini, azatim vodili razgovore na aerodromu u Sarajevu sa predstavni-cima Rimokatoli~ke crkve, kardinalom Kuhari}em i nadbisku-pom vrhbosanskim mons. Puqi}em.

Istog dana Wegova Svetost patrijarh ruski Aleksije izvr-{io je osve}ewe krsta i zemqi{ta na kome }e se graditi crkvabrvnara u ruskom stilu, koja }e biti posve}ena sv. AleksandruNevskom, na Grbavici ‡ Novo Sarajevo, a zatim kasno u no} sapratwom otputovao za Beograd.


Odlikovawa

Odlikovali smo ~inom protojereja: protonamesnika Miro-slava Drin~i}a, privr. paroha £ zeni~kog, i protonamesnikaMilojka Topalovi}a, privr. paroha ££ zeni~kog i Arhijerejskognamesnika travni~ko-zeni~kog.

Primili smo u bogosloviju 13 kandidata, na Institut 6 ina Bogoslovski fakultet 3 kandidata. Dali blagoslov za brak~etvorici svr{enih bogoslova.

Dispenzi

Dva ven~awa u Crkvom zabraweno vreme i {est pomena sa-moubicama.

Administrativni deo posla

DELOVODNI PROTOKOL EPISKOPAU 1993 g. bilo je 628 predmeta i svi su re{eni, a od 1994. do

sada bilo je 185 predmeta, i svi su re{eni.DELOVODNI PROTOKOL EU ODBORA

U 1993. g. bilo je 92 predmeta, a od 1994. g. do sada 39. Svipredmeti su re{eni.

DELOVODNI PROTOKOL CRKVENOG SUDAU 1993. g. bilo je 52 predmeta, a od 1994. g. do sada 9 predme-

ta. Svi predmeti su re{eni.Jerej Stanimir Jawi}, privr. paroh zabora~ki, ka`wen je

zabranom sve{tenodejstva od mesec dana.

Brojno stawe sve{tenstva

I daqe su nam izvesni sve{tenici rasuti po drugim epar-hijama: Arhiepiskopiji beogradsko-karlova~koj, @i~koj, Mile-{evskoj, Crnogorsko-primorskoj, Bawalu~koj, Brani~evskoj iZapadnoevropskoj.

Od izbeglih sve{tenika dvojica su se vratila i postavqe-ni su na parohije, kao i jedan |akon.

106 Bu|ewe vere

Kanonski otpust podelili smo jereju Bogdanu Smiqi}u,privr. parohu jabu~kom, za Eparhiju isto~noameri~ku radi le-~ewa deteta.

Obrazovali smo nove parohije, i to: tre}u paqansku, drugusokola~ku, tre}u blaùjsku, drugu ru|ansku, tre}u vi{egradskui od reqevske vogo{}ansku.

Eparhijski savet i EU odbor

U avgustu 1993. i februaru 1994. godine odràli smo sedni-ce Eparhijskog saveta i Eparhijskog upravnog odbora.

Izvori prihoda u 1993. g. bili su provizija od kalendara,eparhijski razrez crkvenih jedinica koje se nalaze pod srpskomvla{}u i, ne{to malo, od {tampe ikonica koje su deqene naro-du.

Ima crkvenih op{tina do kojih se uop{te ne moè do}ijer se nalaze na teritoriji koju kontroli{u muslimanske, vla-sti kao {to su Sarajevo i Zenica. Tako, nemamo potpun pregledmaterijalnog poslovawa crkvenih op{tina. To se isto odnosi ina statisti~ke podatke o broju kr{tenih, ven~anih i opojanih.

Odràna su dva bratska satanka, kao i zajedni~ka ispovesti pri~e{}e sve{tenstva.

Gra|evinska delatnost

U toku 1993. godine nije bilo nikakve gra|evinske delat-nosti ni na hramovima, ni na crkvenim objektima.

U Sokocu je kupqena nova ku}a za 126.000 DM za sedi{teMitropolita dabro-bosanskog. Po{to ova ku}a nije bila dovr-{ena, izvr{eni su radovi na woj u vrednosti od oko 30.000 DM, iu prvoj polovini meseca dacembra uselili smo se u ovu ku}u.Vlada Republike Srpske i Skup{tina Op{tine Sokolac kupi-li su ovu ku}u, a dovr{ewe su pomogle privredne organizacije uSokocu.

Inventar je bezmalo nabavqen dobrotom srpskih op{tina:Sokolac, Vi{egrad, Rudo i Ilija{, kao i dobrotom WegovogPreosve{tenstva episkopa isto~noameri~kog g. Mitrofana iprotosin|ela Filareta.


Vlada Republike Srpske i Skup{tina Op{tine Srbiwe(Fo~a) podelili su osnovna sredstva Mitropoliji dabro-bosan-skoj, Kazneno-popravni dom u Srbiwu za otvarawe Duhovne aka-demije. Ovaj objekat moè da primi 300 kandidata. Nadamo se da}e Sveti arhijerejski sabor na svom redovnom zasedawu ove go-dine doneti odluku o otvarawu ove visoke bogoslovske {kole iuvrstiti je u spisak bogoslovskih {kola SPC.

Skup{tina Op{tine Srbiwe dodelila je, tako|e, Pravo-slavnoj crkvenoj op{tini u Srbiwu zemqi{te od preko 10.000 m2

za podizawe Srpskog svetosavskog centra.Skup{tina Op{tine Ilixa dodelila je zemqi{te Mitro-

poliji dabro-bosanskoj za izgradwu hrama sv. velikomu~enikaGeorgija na Ilixi. Krst i zemqi{te su osve{tani 7. maja o.g. nadan sv. velikomu~enika Georgija.

Kolo srpskih sestara

U Eparhiji dabro-bosanskoj u toku 1993. i 1994. g. osnovanoje Kolo srpskih sestara u slede}im crkvenim op{tinama: Pale,Vojkovi}i, Dobriwa, Trnovo, Grbavica, Sokolac, Haxi}i, Ili-ja{, Srbiwe (Fo~a), Vi{egrad, Vogo{}a, Kalinovik i Rogati-ca.

Predloèni upravni nadzorni odbori su odobreni i svimasu dostavqena Pravila Kola srpskih sestara, odobrena od Sve-tog arhijerejskog sinoda.

Humanitarna pomo}

Humanitarnu pomo} primamo uglavnom iz Centralnog ma-gacina Odbora SPC za pomo} izbeglicama ‡ hala 8 na Beograd-skom sajmu, koja pristiè preko Me|unarodne dobrotvorne pra-voslavne organzacije (IOSS) iz Baltimora, a u posledwe vremenajvi{e od Gr~ke pravoslavne crkve.

Dobar deo humanitarne pomo}i stigao je na{em narodu izSrbije, posebno iz @i~ke i [umadijske eparhije. I ovom prili-kom izraàvamo na{u toplu blagodarnost Wihovim Preosve-{tenstvima g. Stefanu i g. Savi na pomo}i koju upu}uju na{emnapa}enom narodu.

108 Bu|ewe vere

Te{ko}e u radu i predlozi

Problemi sa kojima se susre}emo uglavnom su isti kao ioni koje smo pomenuli u pro{logodi{wem izve{taju, a to su:

‡ Nedovoqan broj verou~iteqa u gradovima,‡ Nedostatak uxbenika iz veronauke,‡ Nepostojawe vojnih sve{tenika u vojsci i u bolnicama,‡ Ote`ane komunikacije zbog nedostatka goriva,‡ Problem prevoza humanitarne pomo}i iz Beograda do

Sokoca, tako|e zbog nedostatka goriva i vozila,‡ Nedostatak bar jednog `ivog manastira koji bi bio mo-

litveno mesto u Eparhiji i {kola za negovawe mona{kog pod-mlatka.

Molimo Sveti arhijerejski sabor da ovaj Izve{taj uzme naznawe.

Svetom arhijerejskom saboru odani



OGROMNO MISIONARSKO NASLE\ESVETE BRA]E KIRILA I METODIJA

35

“Apostolstvo je ube|ewe i po`rtvovawe”

(Ep. Nikolaj Velimirovi})

“U hri{}anskom u~ewu je samo ono istinito {to su svi

verovali svagda, svugde i jednodu{no”

(Vikentije Lerinski)

“Sve manifestacije kojima je ciq po{tovawe uspomene

svetiteqa Metodija i wegova brata ]irila, “ravnoapo-

stolnih” i “prosvetiteqa” na{e slovenske pravosavne

bra}e, u prvom redu zanimaju Vaseqensku patrijar{iju.

Ona je ova dva izuzetna muà poslala na sever s misijom da

propovedaju raspetoga i vaskrsloga Hrista i da narode

ovih krajeva prosvetle pravom verom. Dva svetiteqa nisu

samo ispunili svoju versku misiju, ve} su tim narodima po-

kazali na~in kako da razviju svoju kulturu kao svoju naci-

onalnu posebnost”

(Vaseqenski patrijarh Dimitrije £)

Poznato je da je Sveta Gora bila najve}a {kola kroz koju jepro{ao i Sveti Sava. On tada nije morao da traì zaseban jezikda bi na wemu u~vr{}ivao hri{}anstvo me|u Srbima, nego je sa-mo svoj rad “organski nadovezao na delo Slovenskih Prosveti-teqa”, koje je u wegovom narodu “ìvelo i dobilo svoje osobi-ne”. Upravo, on je “sjedinio u sebi rad i zadatak obojice Sloven-skih Apostola”, a “delo Svete Bra}e moglo je da se odrì u srp-skom narodu najvi{e zato {to ga je utvrdio i dao mu ìvot Sve-ti Sava”. On je za svoju samostalnu Crkvu, koju je osnovao, zasvoj narod i za svoju dràvu, na svom srpskom jeziku ‡ u sukobuZapada sa Istokom ‡ delo Slovenske Bra}e zauvek u~vrstio,

110 Bu|ewe vere

35 Predavawe odràno na prvoj Krsnoj slavi Svetih Kirila i MetodijaIsto~nosarajevskog univerziteta na Palama 1994. g.

zbog ~ega je ne samo od Srpske pravoslavne crkve, nego i od srp-skog naroda progla{en za svetiteqa i za{titnika Crkve, naro-da i {kole.

Koje su to osnovne smernice za Svetu Bra}u koje ih pokre-nu{e na ovaj ne tako lak posao i da ni u ~emu nisu protivre~neuverewu Svetoga Save?

U moru maloverja i nezahvalnosti, jo{ samo pravoslavniqudi celivaju ruku svojih dobro~initeqa i predvodnika. Ako jequbav ja~a od smrti, a jeste, onda je ona ja~a i od eventualnihbakterija na ruci dobrotvora. Ponekada nas obuzima neodoqivaèqa da poqubimo ruku davnih predaka i nepoznatih pradedovaiz blagodarnosti za nezasluène poklone od kolevke do prvekwige. Za ovaj sudbonosni poklon mnogo dugujemo jednom Vizan-tincu, filosofu i monahu Kirilu iz Soluna. Wemu i wegovombratu, svetitequ Metodiju, dugujemo i mi, u zajednici sloven-skih naroda, ~itavu biblioteku “slavjanoserbskih” divovskihkwiga, kao i rang kulturne nacije. Wima dugujemo na lepoti li-turgije na slovenskom pradedovskom jeziku.

I jo{ ne{to: Dostojni u~enik velikog u~iteqa i patrijar-ha Fotija, Sveti Kirilo, mnogotalentovani filosof, zasluùjetaj naziv ne samo po svom visokom obrazovawu i pameti, nego izbog ostvarewa pravoslavne svetosti u sebi samom. Kirilo je biopravi odjek Premudrosti Bo`je u pra{umi slovenskih re~i. We-mu dugujemo sve, jer Bog je sve, a Boga smo ugledali kroz Jevan|e-qe prevedeno i ispisano rukom ovoga velikana nebeske qubavi.On je, sa bratom Metodijem, svojom mreòm ulovio za Hristamnogomilioniti slovenski rod i pro{irio izliv ogwenih daro-va Pedesetnice na ~estiti soj nepismenih bogotraìteqa, kojiod tada postado{e sluge Boga Slova. Najzad je i Slovenima krozusta Svete Bra}e stigao glas Blagoslovenoga: “Nebo i zemqa }epro}i, a moje re~i ne}e pro}i” (Mk. 13,31). Iste ove smernice bi-le su pokreta~ apostolstva Svetoga Save, koji je Bo`jim Promi-slom izveden i uzveden na veoma visoko mesto hri{}anske i je-van|elske odgovornosti i delatnosti u svom srpskom narodu.

Jo{ je ne{to Svetog Savu odu{evilo, punog vere u Bogaìvog. Genijalni poziv moravskog kneza Rastislava pro{ao binezapaèn da Ju`ni Sloveni nisu ve} uverili vode}u gospoduVizantijskog carstva da se tu radi o plemenima i narodima kojiznaju dràti do svog dostojanstva. Zna~i, Svetu Bra}u (posebno


Kirila) odnegovali su najpismeniji qudi onoga veka, ali su we-ga do~ekali genijalni nepismeni katihumeni, koji kao da suimali jasno predose}we da iz najuzvi{enijega kulta izvire i

najvi{a kultura. Upravo, Vizantija je tada utelovila u sebi tajnebeski kult i najvi{u kulturu. Izgleda da su na{i pradedovi,gledaju}i na Vizantiju, do{li do samopouzdawa i zakqu~ka, daje wihov jezik i um sazreo za slovesno uzletawe ka Bogu Slovu,za razumqivo bogosluèwe.

Kirilo-metodijevsko propovedawe hri{}anstva imalo jeuspeha kod Srba. Ono je osvojilo Nemawi}ki dvor, na kome je ~i-tan ìvotopis Svetog Kirila, i iz koga se mogla saznati ulogavelikomoravskog kneza Rastislava na omogu}avawu rada Sloven-skoj Bra}i me|u Zapadnim Slovenima. Zato je Nemawinom naj-mla|em sinu, po moravskom knezu Rastislavu, dato ime Rastko(docnije u mona{tvu Sava), i on je kod Srba u~vrstio kirilo-me-todijevsko isto~no u~ewe, u~ewe nepodeqene hri{}anske Crkve.

Vizantija je bila u najve}oj meri zainteresovana za hristi-janizaciju plemena i naroda s kojima je dolazila u dodir. Poredop{tih motiva koji su proisticali iz shvatawa da su hri{}an-ski vladari du`ni da {ire hri{}anstvo, pogotovo ako su kruni-sani, i da pove}avaju broj vernika, to su svesrdno ~inili. U tompravcu su delovali i sasvim prakti~ni interesi. Preobra}awe uhri{}ansku veru {iroko je otvaralo vrata vizantijskom uticajuna kulturu i na~in ìvota naroda i stvaralo uslove za wegovovaspitawe u duhu vizantijskih ideala. Primawem hri{}anstvaprihvatala se i predstava o svetu kao hri{}anskoj vaseqeni, na~ijem ~elu stoji vizantijski car kao Hristov namesnik na zemqi.

Sticajem okolnosti, misionarska delatnost u okolnim ze-mqama dospela je u drugoj polovini £H veka u ìù vizantijskepolitike.

Velikomoravski knez Rastislav je zatraìo 863. godine odvizantijskog cara slobodne misionare koji bi radili na u~vr-{}ivawu hri{}anske Crkve u wegovoj zemqi. On je zacelo biorukovo|en èqom da smawi uticaj frana~kih sve{tenika. Vi-zantija nije htela da propusti ovu priliku i pro{iri svoj poli-ti~ki uticaj, kao i kulturni. Misija u Moravskoj je bila pove-rena u~enoj bra}i Metodiju i Konstantinu, sinovima u~enog vi-zantijskog visokog ~inovnika Lava i majke im Marije, poreklomSlovenke. Oni su znali jezik Slovena i temeqito su se pripre-

112 Bu|ewe vere

mali za predstoje}u misiju. Stvorili su posebno pismo, }irili-cu, utemeqenu na gr~kim pismenima i prilago|enu osobenosti-ma slovenskog pisma.

Uspe{an rad u Moravskoj, ‡ a uspeh je naro~ito bio u pro-povedawu Jevan|eqa na narodu razumqivom jeziku, ‡ smetao jefrana~kim biskupima i sve{tenicima i oni ih po~e{e odmahoptuìvati kako propovedaju na slovenskom varvarskom jeziku,a ne na jednom od tri sakralna jezika. Po teoriji trojezi~nika,Re~ Bo`ja se morala propovedati na jevrejskom, gr~kom ili la-tinskom jeziku.

Na optu`be frana~kih biskupa i sve{tenika Rimu, SvetaBra}a su pozvani u Rim od strane pape Nikole £ da do|u na izja-{wewe.

Sveta Bra}a se odazva{e. Dok su se na putu u Rim bavili safrana~kim biskupima i sve{tenicima u Veneciji, umre papaNikola £, a nasledi ga Adrijan ££, koji sa litijama i veoma sve-~ano do~eka Svetu Bra}u u Rimu, jer su sobom nosili mo{tiSvetog Klimenta, pape rimskog.

I u Rimu je bilo arhijereja i jereja rimskog zakona koji suuporno tvrdili, poput frana~kih vladika i sve{tenika: “Timese ne proslavqa Bog. Da je to bilo ugodno Bogu, On je mogao u~i-niti da se od samog po~etka propoved Re~i Bo`je zapisuje na je-ziku onoga naroda kome je objavqena. No Bog je izabrao samo trijezika: jevrejski, gr~ki i latinski, na kojima treba slaviti Bo-ga.” Takvim qudima sveti u~iteqi odgovarahu: “Bog daje ki{usvima podjednako, i ~ini te sunce sve obasjava. A David kaè:Sve {to di{e neka hvali Gospoda (Ps. 150,6); Usklikni Gospodu,sva zemqo! Pojte Gospodu pesmu novu (Ps. 149,1). Po{to Gospoddo|e da spase sve narode, onda svaki narod treba da slavi Gospo-da na svom jeziku” (@itije svetih, maj st. 272).

Ko su bili Konstantin, u mona{tvu nazvani Kirilo, ibrat mu Metodije, Rimqani su dobro znali, kaè ep. NikodimMila{. On daqe kaè: “Ovi znaju da su svi ro|eni i vaspitani upravoslavnoj isto~noj Crkvi, da ih je na Zapad poslao Carigrad,da propovedaju Slovenima. Da su oni me|u zapadnim Slovenimadelovali u ime ovih na~ela koje je priznavala i priznaje i danasPravoslavna Crkva, a koja, me|utim, nije prizvavala zapadna,Rimska Crkva. Znaju da su Kirilo i Metodije propovedali nau-ku Pravoslavne Crkve. Znaju da je jedan papa uni{tio sve ono


{to su u~inili Kirilo i Metodije me|u Slovenima (primer:Ninska biskupija) koji su posle pot~iweni bili Rimu, i napro-tiv, da se to uzdràlo svetim i nedodirnutim do dana{wih danakod Slovena koji su ostali verni pravoslavqu, i da je to ostalowihovom narodnom svojinom. Sve to Rimqani dobro znaju, jeristorija to kazuje. Novi spomenici {to se otkrivaju jo{ im ja-snije to posvedo~avaju. Znaju}i sve ovo, a poimaju}i i to da suimenom Kirilo i Metodije svetima za svakog Slovena moglo bise sa wima dostignuti ono {to je Rim na Zapadu izgubio i {tobi hteo sada kod Slovena da dobije. Rimqani upreù sve svojesile da Kirila i Metodija svojima u~ine i da prikaù, kako bi-lo, da su Kirilo i Metodije bili sledbenici Rima.”

Naravno, produàva Mila{, da bi se sve ovo postiglo, tre-ba mnogo ve{tine i truda. Treba neke istorijske spomenikeonoga vremena proglasiti la`nima, druge protuma~iti na svojna~in, tre}e ista}i vi{e nego {to zasluùju, jednom re~ju, tre-ba naopako izvrnuti istoriju.

Ne spomiwu}i druge, dosta je pro~itati Glincerovu, ili[ulcovu, ili Leèrovu istoriju slovenskih apostola, pa seuveriti da za tu vrstu nau~ewaka nije nikako ovo teàk posao,kaè Mila{. Da bi ciq svoj postigli, da privuku papi Slovenekoji pravoslavnu veru ispovedaju, i da bi kod wih na{li ono{to su izgubili kod Nemaca, Engleza, Francuza i Italijana,rimski biskupi su izvrnuli istoriju, a ra~unaju}i verovatno naneznawe pravoslavnih Slovena, dokazuju kako su sv. Kirilo iMetodije za ìvota bili odani Rimu i isti~u “ne`nu” qubav,koju su prema wima pape imali.

Mi ovo ne bismo dokazivali, a i vreme nam ne dozvoqava,ali bi sa va{om dozvolom pomenuo slede}e. Biskup [trosmajer,koji je bio zagovornik jugoslovenstva, u svojoj pastirskoj posla-nici od 28. februara, sa osobitim naglaskom spomiwe tvr|eweAtanasija bibliotekara i time ponavqa [ulcove re~i, koji naosnovu istih dokazuje da su sveta bra}a Kirilo i Metodije bezu-slovno bili odani namesniku Hristovom u Rimu i da su se s pre-zrewem otrgli od izvora sviju zabluda, Carigrada. Jo{ }u samonavesti niz papskih poslanica upu}enih raznim uglednimli~nostima, a koje govore u kolikoj su milosti kod pape biliovi slovenski propovednici Re~i Bo`je na narodu razumqivomjeziku.

114 Bu|ewe vere

Evo tih poslanica:

1. Poslanica Adrijana ££ Rastislavu, Svetopolku i

Kocequ,

2. Poslanica Jovana ¤££ Pavlu, ankonitanskom, na polazak

wegov u Panoniju.

3. Poslanica Jovana ¤£££ Metodiju, kroz Pavla episkopa

Ankonitanskog,

4. Poslanica Jovana ¤£££ Adalvinu, arhiepiskopu

Salcbur{kom,

5. Poslanica Jovana ¤£££ Hermanrihu, episkopu pasauskom,

6. Poslanica Jovana ¤£££ Hanonu, episkopu frajzing{kom,

7. Poslanica Jovana ¤£££ kraqu Ludvigu,

8. Poslanica Jovana ¤£££ kraqu Karlomanu,

9. Poslanica Jovana ¤£££ Metodiju 879. godine,

10. Paslanica Jovana ¤£££ Svetopolku 879. godine,

11. Poslanica Jovana ¤£££ Svetopolku 880. godine,

12. Poslanica Jovana ¤£££ Metodiju 881. godine,

13. Poslanica Stefana ¤£ Svetopolku i najzad

14. Naputak Stefana ¤£ episkopu Dominiku i

prezviterima Jovanu i Stefanu, na polazak wihov k

Slovenima.

Dok ~itamo ove poslanice, padaju odmah u o~i protiv-re~nosti papa u naredbama {to se u wima izdaju. [to dopu{ta iodobrava jedan papa, to drugi zabrawuje, ili jedan te isti papanajpre jedno nare|uje, a zatim nare|uje sasvim, drugo protivnoprvom. Tako, na primer: Adrijan ££ 870. godine dopu{ta slu`eweslovenske Liturgije i nalazi da Kirilo i Metodije pravoslav-no veruju. Jovan ¤£££ dva puta 873. i 879. zabrawuje slu`ewe Li-turgije na slovenskom jeziku, a 880. godine dopu{ta. Stefan ¤£ne samo {to zabrawuje, nego predaje anatemi i Metodija i wego-vu nauku. O ovome ovoliko ilustracije radi, ne upu{taju}i se uanalizu svake poslanice posebno.

Sada ‡ kada se od jednih nastoji da se preotimawem prisvojinacionalno poreklo Sv. Kirila i Metodija, kao i starosloven-ski jezik, a od drugih da se kirilo-metodijevsko istinsko u~ewe


nepodeqene Crkve iskoristi kao osnova za podizawe mosta za“povratak” Pravoslavne Crkve u wihovo rimokatoli~ko krilo ‡nametnula se potreba da se istorijski prikaè kako su Srpskapravoslavna crkva i srpski narod, u duhu u~ewa Slovenske Bra}e,u sva vremena jednako uvaàvali delo ravnoapostola Sv. Kirilai Metodija. To nije ~iweno samo u sredwovekovnoj dràvi srp-skoj, nego i pod tu|om vla{}u i u najnovije vreme. O ovome svedo-~e podaci iz starih rukopisnih kwiga srpske recenzije, {tampa-na srpska kwiga i podaci iz drugih izvora srpskog porekla.

Zato je dobro i radostan sam {to je Sarajevski univerzi-tet stavqen pod pokroviteqstvo Svetih ravnoapostolnih slo-venskih u~iteqa i prosvetiteqa Kirila i Metodija. Univerzi-tet je ovim uzeo na sebe obavezu da svestrano prou~i rad ovihvrlih slovenskih misionara i da ih ~uva kao veliko i neproce-wivo blago i na{e srpske pro{losti i sada{wosti u svim vido-vima wihovog pozitivnog sagledawa i ocene.

Usled svega ovoga, ve} i sada srpski narod ima pravo umo-liti da se ravnoapostolni slovenski u~iteqi Sv. Kirilo i Me-todije proglase za{titnicima slovenske kwige i da im se molire~ima wihovog Tropara:

“Kao apostoli, podjednako uzvi{eni, i u~iteqi sloven-

skih zemaqa, bogomudri Kirile i Metodije, molite Vladiku

svih, da sve slovenske narode u pravoslavqu utvrdi u jednoj mi-

sli, da umiri svet i spase du{e na{e.”I da zavr{im ovo kratko i nedore~eno izlagawe po svemu

{to je trebalo re}i tekstom pozdrava koji je nastao pre 119 godi-na. Naime, 1885. godine obeleèna je 1000. godi{wica od presta-vqewa svetoga Metodija. Tekst pozdrava uputilo je Srpsko u~enodru{tvo, Slovesnom dobrotvornom dru{tvu u Petrogradu:

“Slovenskom kwigom i jezikom brawa{e Rastislav, knezmoravski, svoju narodnost; slovenskom kwigom i jezikom utvrdikneèvi} Rastislav Nemawi}, Sveti Sava, Srpstvo; slovenskavera, kwiga i solidarnost i sada su, posle hiqadu godina, na{iideali, za{tita narodnosti, spas budu}nosti. Revnost sloven-skih apostola od 863. do 885. neka je na ugled svima nama koji ihdanas slavimo”.

Sre}na Krsna slava Sveti Kirilo i Metodije!


116 Bu|ewe vere

NIKAD NE ZABORAVITISVETLU ISTORIJU

36

“Nauku i zanate moèmo primiti od Zapada, no veru ne, jerje ni Zapad nema.

Hri{}anstvo jeste i mora zauvek ostati najglavnijom, ì-votnom osnovom prosve}ivawa na{eg naroda.

Budite bra}a, ali ne jedino zbog ekonomske koristi, negozbog puno}e ìvotne radosti, i zbog puno}e qubavi,” veli Do-stojevski.

Danas, kada je srpski narod Republike Srpske ponovo nareferendumu izrazio svoje protivqewe bilo kakvom komadawuwegovih vekovnih ogwi{ta, dozvolite mi da ovaj veoma uvaèniParlament, i sve ostale prisutne, pozdravim pozdravom kakosledi:

Podignite svoje glave opet i opet, jer nad vama sija zvezdasjajna! Govore nam da smo u pe}ini ro|eni i odrasli, nedovoqnokulturni i sporog razuma, prezreni i sa Istoka i sa Zapada.Irodi i fariseji i sa Istoka i sa Zapada misle da je samo u wihmo} i mudrost. “Zar ne{to dobro moè iza}i iz te pe}ine ‡ Re-publike Srpske i wenog rukovodstva?” ‡ pitaju oni. “Zar go-spodstvo i pamet mogu sviti svoje gnezdo jo{ negde sem na{eg Je-rusalima?” ‡ pitaju.

Neka pitaju, a vi i daqe svojom mudro{}u i verom u Bogaizlazite, ne iz svoje pe}ine, nego iz svog hri{}anskog Jerusali-ma. Izlazite sa onom istom mi{qu sa kojom ste do sada izlazi-li: “Bogu slava, qudima mir i dobra voqa!”

Mesijanska uloga Republike Srpske u ovom vremenu posta-je sve jasnija i razgovetnija. Projavqeni nepo{tovaoci uzaludtupe svoje jezike raznim klevetama. Oni ne poznaju i ne vide me-sijansku ulogu srpskog naroda zapadno od Drine. To ne vide iostali do skora ìve}i s nama. Ne vide na{u sjajnu Vitlejemsku


36 Pozdravna re~ pred Skup{tinom Republike Srpske.

zvezdu nad nama. Na{i proroci Isaije i Jeremije poznali sunas: Ko~i}, Du~i}, [anti}, Gavrilo Princip, Filip Vi{wi},starac Vujadin i dijete Grujica, na{i mitropoliti Sava Kosan-sovi}, Petar Sarajevski i drugi. I ne samo oni. Videli su nas ipoznali svi koji su platno slobode prali sopstvenom krvqu.Poznali su nas i videli na{i raniji slavni preci: Sv. car La-zar kosovski velikomu~enik, Milo{ Obili} i Kara|or|e Pe-trovi}, sa svima srpskim ustanicima. Haxi \era i haxi Ruvimsa |akonom Avakumom mo{tani~kim i svi ostali srpski sveti-teqi i mu~enici, raniji i najnoviji, sa prepodobnim Simeonomtvorcem srpske dràvnosti, Svetim Savom i ostalim svetite-qima iz loze Nemawi}a. Videli su nas i poznali svi najnovijinovomu~enici prebilova~ki, jasenova~ki, velebitski, pa{ki,livawski, li~ki, korduna{ki, slavonski, sremski, novosadski,~uru{ki, sanskomostski, krupski i svi ostali ovde nepomenutinovomu~enici. Svi su nas videli i svi su sa nama. To su oni kojevi{e ne mogu ubijati, a ~ine se veoma opasnim za sve na{e pro-tivnike. Svi su sa srpskim narodom i wegovim rukovodstvom,koji se uvek i u svakoj situaciji zna pravilno postaviti i nastra{nom mestu postojati.

Uostalom, za{to bi se uspokojavali. Pro{lost srpskog na-roda u celini je stradawe za pravdu Bo`ju. Kad nam budu}nostne bi bila ista takva, sazidali bismo brvnaru na svojim mermer-nim temeqima. I kako da ne budemo dobre voqe kada verujemo uBoga i u sebe? Verujmo i daqe u Boga svojih predaka, uz Bo`jupomo} i slavom oven~ani. Verujmo i daqe i budimo ube|eni danas nisu ostavili na{i carevi i proroci, svetiteqi i dràvni-ci. Znajmo, na velikom trgu svetskom prodaju se i kupuju mnogemrtve du{e upravo zato {to su jeftine, jer su mnogobrojne. Ami smo u o~ima ozbiqnog sveta, sveta od uma, pa i u o~ima nena-vidnika na{ih, veoma skupi jer imamo ìvu du{u.

QUO VADIS, Evropo, na izvestan na~in pita rukovodstvoRepublike Srpske. Pitate i Vi, vrlo uvaèni u~esnici ovogParlamenta sa svojim Predsednikom, pokazuju}i im put Hristovi Hristu, isti onaj put na koji su tako mnogo puta ukazivali na-{i preci. Nedaroviti i bezna~ajni ne stradaju, a plemeniti, ‡borci za pravdu podnose stradawa s verom i du{evnim mirom,koji dolazi od vere i samopouzdawa.

118 Bu|ewe vere

U zlu, koje opkoqava sa svih strana, biti pun optimizma jene{to najteè u ìvotu i svetu. Srpski narod u Republici Srp-skoj i Republici Srpskoj Krajini je optimist i u ovom zlu kojega je od nasilnika sna{lo. Srpski narod zapadno od Drine je ratu~inio optimistom. Susedi èle da nas gurnu {to dubqe u pe}i-nu mraka i ne daju nam van. Mi znamo: tako je bilo i sa ocima na-{im umiru}im na loma~ama, koqu, u tamnicama i drugde i nadruge na~ine, sa boànskom uzvi{eno{}u nad glupo{}u i netr-peqivo{}u, a budu}i i stalno uvereni da }e se na{i neprijate-qi ugu{iti u sopstvenom zlu.

Ure|iva~i novog svetskog poretka guraju nas u tamnu pe}i-nu na{eg ota~astva, a sebe bi da postave pored na{ih toplih og-wi{ta i svetlosnika. Ho}e da nas veù za jasle i hrane onomhranom koju bi nam oni pruàli. Pro{lost na{a je puna takvihvezira i jo{ punija ~emernih wihovih trpeza. îwenica je, iovim referendumom wihovi Irodi postaju sve smu}eniji i wi-hovi proroci sve nepouzdaniji. Zar i oni kao kulturni izraiq-ski car Ahav, sa ènom Jezaveqom ne zdruì{e: la`, krv i gra-be`? Neka se oni uzbu|uju, jer je nepravda uvek uzbu|ena.

I na kraju, narod srpski u Republici Srpskoj i RepubliciSrpskoj Krajini }utao je dugo, kao {to na{ istoimeni narod is-to~no od Drine jo{ }uti. Progovorio je na{ narod, i svi mu sedive, neki glasno, a neki }utawem. Podnosimo divqewe spokoj-no, kao i prezrewa, jer rat jo{ nije zavr{en. Gledajmo svoj put, ato je put Bogo~oveka. Na tom putu }emo jo{ boqe videti svojuVitlejemsku zvezdu. Znajmo, na{i nejednomi{qenici razjedajusebe iznutra. Ostavimo ih svojoj sudbini, a mi budimo dobre vo-qe, jer smo nepravednicima pokazali i pokazujemo pravdu. Ra-dujmo se {to je na{a srpska du{a tako {iroka, pa smo nedavnospasavali muslimane od Hrvata i Hrvate od muslimana, a sadadajemo uto~i{te muslimanima izbeglim od muslimana. Vo|e imne razumeju “~ojstvo i juna{tvo ” Marka Miqanova.

Radujmo se {to imamo Boga za prijateqa i pomo}nika. Po-kazalo se, Wega smo imali i ju~e i danas, a ima}emo ga i ubudu-}e, ukoliko grehom ne do|emo u sukob s Wim. Budimo mirne du-{e kada to znamo, jer je Bog s nama. Budimo dobre voqe, jer i na-{e Irode ostavqa Bog. Grejmo se kroz krv na{ih najboqih izgu-bqenih sinova, grejmo se i stalno prizivajmo sebi bra}u svoju.Boqe se grejati na suncu kroz svoju krv, nego kroz tu|u svilu.


Radujmo se, jer na{e Kosovo nije na{a Golgota nego na{e vaskr-sewe. Radujmo se verom u mnogotrpeqivost, jer nas ~ak i nekesrpske vo|e ne razumeju. Kada svoj posao svr{imo, onda }e nasrazumeti. Ovako je zbog toga {to nam je uloga mesijanska i misi-onarska. Mi nosimo jednu boqu humanost i topliju qubav. Miidemo za Hristom dok su neki i{li sa Hristom i nosili ma~.Mi smo u Srpstvu pozvani da donesemo mir i dobru voqu me|uqudima. Radujmo se zbog toga i pronosimo mir, pa }e Bog mirabiti uvek sa nama.


120 Bu|ewe vere

ÎTAOCIMA IZNOSITISAMO ISTINU

37

Uredni{tvu lista “Oslobo|ewe”,

Primio sam prvi broj Oslobo|ewa, novina Republike Srp-ske.

To zna~i: Hram javnosti Republike Srpske ponovo je pred~itaocima. U uvodniku Redakcije “za{to Oslobo|ewe?” stoji iovo: “Zato {to zgusnuta simbolika te re~i prati na{u te{ku ikrvavu istoriju na ovim prostorima, kao sjenka predmet vjeko-vima. Zato {to smo kroz te iste vjekove nemilice rasipali idarivali druge na{om nacionalnom tradicijom i populacijom:tur~ili se, unijatili, selili i povla~ili sa iskonskih ogwi-{ta, davali svoje pjesme i junake drugima, pu{tali da od crkvipostaju xamije...”

A za{to?Zato {to r|ave misli i èqe proizvode r|ava dela. Srce

je ~ovekova radionica svega {to mislimo, èlimo, gvorimo i~inimo. Ali, ima jo{ ne{to {to je uvek aktuelno i va`no pome-nuti: pro{lost je u~iteqica ìvota jednom narodu koji ho}eda ìvi, stvara i postoji. Nije dobar sistem u narodu koji sma-tra da pro{lost nije va`na. Nije dobar onaj sistem koji u pro-{losti traì samo ono r|avo i misli da od wega po~iwe isto-rija. Takvi sistemi su kratka daha i uvek }e, po nekom nepisa-nom pravilu, svoj ispit poloìti veoma r|avom ocenom.

Danas se najvi{e govori o miru, a mira nema. Sredstva in-formisawa su najglasnija, jer registruju ko je {ta rekao o miru.Te{ko }e posti}i mir, bez unutarweg mira, bez mira sa Bogom.Tu postoji velika razlika izme|u mira {to ga Hristos daje imira {to ga qudi daju i èle. Prvi mir ~uva qude od korupcije


37 Pozdrav povodom pokretawa novina “Oslobo|ewe” kao glasila Repu-blike Srpske.

i drugih grehova, a drugi mir proizvodi korupciju i vodi pobu-nama i ratovima. Nevaqao mir je otac rata. Uzev{i idealno,mir je boqi od rata. Ali koruptivni mir je veoma r|av mir i neprinosi dovoqnu `rtvu Gospodu i ~ove~anstvu. Otuda je spoqa-{wi mir jedan predah do rata, kao {to se kaè u Bibliji: “Ze-mqa po~inu od rata” (Is. Navin 14,15). Dakle? Dok qudi ne upr-qaju mir svojim gresima.

Sodom nije uni{ten u ratu, nego u miru i materijalnomblagostawu. U vreme mira, spoqa{weg blagostawa i sigurnostiRimskog carstva dru{tvena korupcija i drugi gresi dovodili sucara Marka Avrelija, stoi~kog filosofa, do o~ajawa i uverewada wegova dràva, tj. wegovo carstvo, mora propasti. Jedva da jene{to mawa korupcija bila u carstvu Karla Velikog i Luja H££.Tako je moralo biti svuda gde su qudi traìli Raj na zemqi, ane na nebu.

Svaki svoj dostignuti raj na zemqi qudi su brzo pretvori-li u pakao. Vi }ete ovu istinu doìvqavati i registrovati uOslobo|ewu.

Oslobo|ewe ‡ nedeqne informativne novine, jesu novinepravoslavnih Srba Republike Srpske, pa se pri pisawu i obja-vqivawu tekstova to uvek mora imati u vidu. Treba svom naroduiznositi prvenstveno istinu. To je prvi uslov da bi novine bilerado ~itane i svaki naredni broj nestrpqivo o~ekivan. Poredinformativnog, moraju imati objektivni, moralni, hri{}anskikarakter.

Dana{wi protagonisti trajnog mira proteìraju i zagova-raju jedan svet, sa jednim predstavni{tvom, jednim jezikom,esperantom, jednom vojskom i policijom, jednim kalendarom,ujedna~enim vaspitawem, ujedna~enom etikom, ujedna~enim ure-|ewem. Kaù: “tada }e nastati ve~ni mir, bezbednost i blago-stawe”. Tako govore gosti i do{qaci, sluge i najamnici, bezrazbirawa {ta Doma}in (Bog) misli. Mogu li se oni koji su sepokazali neverni u malom, pokazati verni u velikom? Ovo osta-vqam ~itaocima da razmisle i donesu odgovaraju}i zakqu~ak.

Nema sumwe, u toj univerzalnoj dràvi, najnovijoj Vavi-lonskoj kuli, ako bi i postojala, zavlada}e kvare` kakav se nijevideo ni u rimskoj dràvi, niti u nekoj drugoj. Za{to i na osno-vu ~ega? Zbog toga {to je u ovaj svet kroz ~oveka u{ao greh i ve-oma se zacario u wemu. Zavlada}e kvare` du{evna i moralna ko-

122 Bu|ewe vere

ju je Sveti Apostol Pavle jasno video i opisao. Apostol, isti-na, govori o posledwem vremenu, ali i ovi novi arhitekti Jed-nog Sveta, smatraju ovaj svoj ideal posledwom fazom qudskeistorije.

Ako bi do{lo do jedne tako univerzalne dràve, u woj }enastupiti haos, jer }e se u woj na}i oni isti qudi koji nisu mo-gli urediti svoju malu dràvu i u woj biti sre}ni. Koji su towihovi moralni krediti koji im govore da }e uspe{no ureditiovaj svet? Nema ih. Tek bi tu nastali neredi, pobune i revolti.Parlameti bi bili nemo}ni da to spre~e svojim beskrajnim pre-pirkama, uzajamnim optu`bama i tobo`wim zakonima.

Upu}ujem Vam ovih nekoliko misli, da ih imate u vidu nasamom po~etku ovog prevashodnog poku{aja, na kome Vam ~esti-tam i izraàvam svoje iskreno zadovoqstvo i radost. NovineOslobo|ewe pojavquju se u ovom sve ~udnijem vremenu u komela` traì ujediwewe sa istinom. Kako bi se mogla ujedna~itiistina sa la`ju? La` i istina niti mogu orati na istoj wivi,niti spavati u istoj posteqi.

@elim da list Oslobo|ewe u svemu {to objavquje, bude kaonevesta obu~ena u svoju najlep{u belinu, u ~iste haqine rado-sti i pesme, pi{u}i samo istinu, govore}i samo istinu i qube-}i samo istinu. Tako }ete imati uspeh, od ~italaca biti prihva-}eni i od Boga blagosloveni.



TE@AK JE RAT SASINOVIMA OVOGA SVETA

38

Dana 25. septembra, na traèwe novinara beogradskih in-formativnih ku}a, odràli smo konferenciju za {tampu o sa-stanku i vo|enim razgovorima poglavara Crkava u na{oj zemqi,odrànim u @enevi 23. septembra ove godine.

U razgovoru sa novinarima preneo sam i podatke koje je nasastanku svima nama saop{tio Nadbiskup sarajevski g. Puqi}, aiste je saznao od rejs ul uleme gospodina Jakuba Selimovskog,poglavara Islamske verske zajednice u Sarajevu.

Preuzvi{eni g. Puqi} je, prenose}i izjavu g. Selimovskog,rekao da je u ovom ratu poru{eno 200 xamija, ubijeno 20 imama,silovano oko 30.000 muslimanki i poginulo 120.000 muslimana.

Izjavqujemo: ovo nije Na{a izjava, a jo{ mawe je istina dasmo mi izjavili da su ovo Srbi u~inili.

Imamo saznawe da je ove podatke od “Studija B” ‡ Beogradpreuzeo austrijski list “Standard” i iste objavio, a od wih jepreuzela i emitovala austrijska televizija. Isto tako, i zagre-ba~ka sredstva informisawa u vi{e navrata ovu neistinu emi-tovala su za svoju javnost, kao i sarajevska sredstva informisa-wa.

Znamo da je ova neodgovorna, amoralna, neta~na i tenden-ciozna informacija izazvala veliko iznena|ewe i revolt, na-ro~ito kod onih kojima je jasno da se u celom ovom prqavom su-kobu srpski narod mora braniti od napada i brutalnosti kojedoìvqava.

Interesantno je: osim onih kojima na srcu leì mir i do-bra voqa me|u narodima u prethodnoj Jugoslaviji, niko druginije izneo podatke o tome {ta se sa Srbima de{ava i kako seprema wima pona{a na veoma ne~ove~an na~in.

124 Bu|ewe vere

38 Demanti povodom krivotvorene optu`be u gra|anskom ratu 1992. g.

Obi~no se pre}utkuje koliko je poru{enih srpskih hramo-va i domova, koliko ubijenih i sve{tenika i vernika, silovanihmajki, devojaka i devoj~ica, kaoi mnogobrojnih poubijanih Srba,me|u kojima nije mali broj i nevine de~ice.

S punom moralnom odgovorno{}u ponovo izjavqujem da Minavedenu izjavu, takvu kakva je prezentovana javnosti, nismo da-li, niti stojimo iza we, a zadr`avamo pravo da ovu stvar u pot-punosti ispitamo i zatra`imo satisfakciju, zbog prqawa na{eli~nosti, na{eg arhijerejskog dostojanstva i Srpske pravoslav-ne crkve. Ovo je kleveta, u ~istom vidu, a takvih kleveta u ovomprqavom ratu ima na pretek.

Mitropolit dabobosanski Nikolaj


KOSOVSKI ZAVET ‡ VEÎTO VRELONADAHNU]A

39

Kako se Gospodu izvoli, tako }e biti. Hri{}ani smo, voj-nici Hristovi, stradalnici pobo`nosti. Takvi su oni koji zna-ju da “bolovi ra|aju slavu, a napori pribavqaju pokoj”.

Draga bra}o i sestre,Istorijska je ~iwenica da Kosovska bitka nije bila

obi~na bitka, uobi~ajeno oruàno re{avawe politi~kih nepri-jateqstava i zamr{enih diplomatskih sporova. To je bila tre}ai zavr{na etapa sukoba na Marici, Plo~niku i Kosovu. Bio jeto sukob izme|u hri{}anskog Istoka i otomanskog Istoka da biSrbi na svojim ple}ima poneli sudbinu hri{}anskog sveta naIstoku. Prihvatili smo u svoje ruke svu teìnu tada{we svet-ske politike, ose}ali svu tragi~nu teìnu toga vremena i bre-mena. Na Zapadu su samo slutili, a mi smo na~isto videli o ~e-mu j e re~. Na{i qudi su ta~no ocenili azijatsku bujicu i nisujoj se uklonili. U tome je op{ti i ve~ni zna~aj Vidovdana.

Posle ovog boja, srpska du{a je pet stotina godina strada-la i verovala. Stradawe katkad slama veru, ali kod srpskog na-roda ono ju je ja~alo. S verom je dolazila nada, sa nadom snaga, itako izdrà{e Srbi najmra~nije i najteè ropstvo ikada zabe-leèno u istoriji.

Kako i ne bi kada su na Kosovu ìvote poloìli: “jedni umladosti ne`nog uzrasta, sa cvetolikom velelepotom cvali islatkoliko svima o~i punili; a drugi su kao izdanci preukra-{eni, nao~iti i svetlooblistani, {to telima objavquju unutra-{wu svetlost du{evnu i svima su se divni pokazivali; jednihrabromuèstveni, prijatnovidni, prekrasni, izvanredni i do-broumni; a drugi dobrorodni, silni, dostojanstveni, velmoèhrabri, dobropobedni, dobrorazumni, predivni, uzrasta savr{e-

126 Bu|ewe vere

39 Propoved na Vidovdan u Romanijskoj Lazarici.

nog i dobrocvetnog, preukra{enog i presvetlog”, veli arhiepi-skop Danilo £££.

Mudrost sveta nije sabrana u glavama samo jednog naroda.Svaki narod ima svoja posebna izborna iskustva. Tako mi imamodva dobra, vrlo bri`no negovana: demokratiju i tradiciju. Nekimisle da ova dva dobra ne mogu zajedno. Kod Srba to nije slu~aj.Bri`no neguju}i ova oba dobra, srpski narod se osposobio dasvakoga razume, pou~i re~ju i primerom, izjedna~i qude, {irihri{}anstvo. Samo zapitajte, ko je od naroda u biv{oj Jugosla-viji bio za{titnik prava malih, siroma{nih i nemo}nih? Akoje sagovornik objektivan, odgovor }e biti ‡ srpski narod.

Iz ova dva dobra proisti~e i vite{tvo srpsko, nadaleko~uveno i nezaboravqeno. Pitaju se zavidqivci, koji to narodjo{ postoji kod koga je razvijeno vite{tvo kao kod srpskog na-roda? Zahvaquju}i Kosovskom zavetu juna{tva, ra|ali su se ~u-desni heroji u srpskim porodicama kao {to su: Knez Vojislav,Knez âslav, Du{an Silni, Milo{ Obili}, Vojvoda Sin|eli},Marko Kraqevi}, Hajduk Veqko, Major Gavrilovi}, NeznaniJunak, Vojvoda Mi{i} i mnogi drugi sve do na{eg vremena. Onisu nezadrìvo vodili Srbe slobodi. Na wihovim delima i pri-merima vaspitavali su se srpski nara{taji. Ni oni najve}i na-rodi nisu imali toliko hrabrih qudi. Wihova vite{ka narav,herojstvo, snaga i odlu~nost nemaju pore|ewa u svetskoj istori-ji. Kako se samo tukao Stojan Jankovi}, kako Zeka sa svojom ~e-tom Ma~vana, kako su se borili oni heroji probijaju}i Solun-ski front? Juri{ je obi~no dug desetak kilometara, a wihov jebio sedam stotina kilometara. Ili, onaj neznatni mitraqezacsa Avale, sli~an samo Obili}u, koji je dobrovoqno ostao da{titi odstupnicu i dugo zadràva ~itavu nema~ku armiju gleda-ju}i svoje drugove i narod kako odmi~u u {umadijskoj izmaglici.Zadivqen wegovom hrabro{}u nema~ki general je naredio svi-ma vojnicima da ga sahrane i na krstu mu na nema~kom jeziku na-pisao: “Ovde leì nepoznati srpski heroj”. Samo narod koji ne-guje hri{}ansku demokratiju i tradiciju, moè ra~unati na toda }e se i ubudu}e ra|ati sli~ni junaci, boriti do kraja, `rtvo-vati za svoj narod, a da ih narod, opet, zadojen wihovim delima,pretvara u Kosovski zavet i ‡ pobe|uje.

Ne smeju prevideti na{i sada{wi nara{taji da je srpskinarod sa svojim vladarima, kroz celu na{u istoriju, bio obra-


zac religioznog duha i prave nade. Ovo se naro~ito moè re}iza vladare po~ev od Svetoga Save pa do svetog Kneza Lazara, ka-da je sultan okupirao donekle Srbiju 1389. godine. Oni su nasu~ili {ta nam vaqa ~initi u miru ili ratu. Gradili su divnecrkve, mnogo ve}e i rasko{nije od svojih dvorova. Na Zapadu ni-je bilo tako. Dvorovi srpskih vladara su nestali i jedva se nazi-re gde im je bilo mesto. Crkve i manastiri su podizani u slavuBo`ju, pa jo{ uvek postoje. Turci su mnoge srpske svetiwe uni-{tili, a mnoge obesvetili i uprqali oni na{i neprijateqi ko-je su Srbi po{tovali smatraju}i ih svojom bra}om i hri{}ani-ma.

Otuda, Srpstvo nije narod, nego praznik koji povremenoproslavqamo. Samo tako shva}eno Srpstvo je uvek u zavetnomose}awu, u solidarnosti ‡ da ne budemo ravnodu{ni prema ne-pravdama i nevoqama ne samo obespravqenog sunarodika, nego isvakog obespravqenog i poniènog ~oveka. U takvoj vrsti ko-sovskog zaveta i solidarnosti moèmo imati ono {to se zovegra|anska svest civilizovanog dru{tva.

Srbi se ne bi mogli poàliti da je na{ sredwi vek biomra~an kao kod drugih naroda Evrope. Tokom tri stotine godinavladavine Nemawi}a nijedan srpski vladar nije ubijen od svognaroda. Va`nost ove ~iwenice najboqe znaju na{i istori~ari,i to oni koji tvrde da je Srpska crkva bila neprekidna savestsrpske dràve; ni{ta se nije ~inilo bez blagoslova i znawa Cr-kve.

Od tada{wih suseda Vizantije i Venecije srpski narod jenau~io mnogo, ali nije nau~io da truje svoje vladare, da ih mal-tretira, da ih zadavquje, se~e jezike i sli~no.

Ali, na na{u veliku àlost, u savremenim uslovima, kadaje kosovski zavet gurnut postrani, za nepunih 100 godina Srbi suubili svoja tri vladara: Kara|or|a, Mihaila Obrenovi}a iAleksandra sina Milanovog, 1903. godine. Zaista, ~iwenicaneobi~na i retka! Ali, ne zaboravite: u srpskom narodu po~elasu nova vremena kad smo po~eli svoje najboqe sinove iz doma-}inskih srpskih ku}a slati na Zapad, u nekakav Pariz, da se ta-mo u~e kako se vodi dràva, odakle su nam doneli ideje za kojeranije nismo znali.

Treba pomenuti i slede}e. U ovom petvekovnom ropstvuSrbi su navikli da slu{aju o gnusnim ubistvima sultana, vezira

128 Bu|ewe vere

i pa{a i o drugim svakodnevnim zlo~inima. Turci su ~esto pri-re|ivali uàsnu krvavu bawu, pri izvr{ewu svoga plana, da bipobili sve vo|e i sve{tenike srpske. Na{i pretci su ìveli ukrvi i i{li po krvi; znali su samo za dve boje ‡ crvenu i crnu.

Ali ne samo onda Ismaiq}ani, nego i sada mnogi se veli-kom silom podiù da nas opuste, zarobe i razore. Moglo se vide-ti i vidi da na{e o~eve i majke, bra}u i sestre, roditeqe i decu,kumove i prijateqe mu~e, neke seku i na druge na~ine mno{tvokrvi prolivaju. Velika tuga obuzima na{ narod, beda, pla~ i ri-dawe neute{no. Mnogi se grobovi otvori{e i primi{e telesaubijenih, masakriranih i te{ko izmu~enih. Ali, pored svegaovoga, nadajmo se da }e na{ zastupnik i ute{iteq tu`nih Hri-stos, videv{i dovoqno na{a stradawa, srpski narod opet na we-govu raniju lepotu izvesti, mnogoqudnim i svenarodnim stanov-ni{tvom krasiti i umnoìti, jer je tako izvoqevao i ranije snama ~initi.

U ovim novim isku{ewima Srbi moraju znati da }e Bogupravqati svetom pravdom sve dotle dok mi upravqamo milosr-|em. On }e upravqati i svetim milosr|em onda kada mi budemoopra{tali jedni drugima.

Zatim, kao {to je nekada sin Sv. Kneza Lazara Despot Ste-van Lazarevi} sjedinio ma~ i diplomatiju i umeo se sluìti ijednim i drugim, drugi narodi }e nas ceniti kao narod koji znagde je i {ta ho}e. Takvim ~iwewem ovaj slavni mu` je nadìveovreme svoje vladavine. Znao je da odbaci bedu i bolest i nije iz-begavao da se sretne sa prokaènima i odba~enima. On i wegovotac su sveti zato {to su se u svemu poistove}ivali sa svetimapre wih, i {to u svom narodu nisu bili despoti nego bra}a.

Ja ponavqam samo ono {to je srpski narod ~inio i bez ~egane moè u boqu budu}nost. Daleko pre dolaska Hristovog re~e-no je: “Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude zidari” (Ps.127,1). Tako, ako se ne vratimo izvorima svoje pro{losti i bud-no ne pratimo i ne procewujemo sve nove pojave, na{ dom }euvek biti u opasnosti, najpre od onih koji nam dolaze u “ov~ijimkoàma, a unutra su vuci grabqivi” (Mt. 7,15).

Oni koji se mr{te na Kosovo, koji ga nipoda{tavaju, osu-|uju, mrze, ili smatraju nesre}om, propa{}u, oni gledaju o~imaa ne duhom, cene tehni~ki a ne moralno.


Pravi Srbi, {to u kosovskom smislu i zavetu zna~i pravihri{}ani, neka zahvale Bogu {to im je dao Kosovo, ponos i ute-hu, i nepresu{ni izvor najuzvi{enijih zavetnih nadahnu}a; ~i-stili{te savesti svih pokolewa do kraja vremena.

Skinimo kape u sveti dan Vidovdan, i na svetoj zemqi ko-sovskoj, ovde pored crkve Lazarice, poklonimo se svetim du{a-ma kosovskih praotaca, ranijih i sada{wih, pa u harmoniji sacelim narodom, koji je najboqi tuma~ Kosova i kosovskih zada-taka, od onda pa do danas, iz dubine srca i savesti uzviknimo:

“Sve je sveto i ~estito bilo i milome Bogu pristupa~no!”


130 Bu|ewe vere

VERSKE ZADU@BINE ‡ SVETIQKENEBA NA ZEMQI

40

Va{a Svetosti,Va{a Preosve{tenstva,Gospodine Predsedni~e Republike Srpske,Dozvolite da Vas pozdravim za ovom trpezom qubavi, da

vam poèlim dobro zdravqe, dug ìvot i mirno upravqawe bro-dom Srpske crkve, a sa trona Svetog Save.

Sreli ste se danas sa velikim brojem blago~estivog srp-skog naroda, kao i sa izabranicima srpskim za ovom trpezom qu-bavi.

Bezsadràjno je ime Srbin za onoga ko ne drì u svetlostii svesti istoriju svoga naroda. Nije dovoqno samo posedovatipoznavawe svoje istorije, koliko je va`no razumevawe wene ì-ve i jasne nauke. Ovo razumevawe dobija se kada se misleno putu-je po pro{losti srpskog naroda, a pri svetlosti velikih sve}a,upaqenih Hristovim plamenom po celoj na{oj otaxbini.

Svetlost Svetoga Save ‡ sve}a je svetlosti i blago~a{}a;svetlost ~estitih careva i knegiwa na{ih ‡ svetlost je hristo-qubqa i rodoqubqa; svetlost Lazareva ‡ sve}a je samopo`rtvo-vawa; svetlost ~estitih mu~enika u ropstvu ‡ sve}e su trpqewai tihe predanosti voqi Bo`joj; svetlost Kara|or|evih ustani-ka i svih ostalih do danas ‡ sve}e su prostonarodnog vite{tva ipregnu}a; svetlost âsnog Krsta i Krsnog imena ‡ sve}e su kojese nikada nisu gasile ni hladile; svetlost narodnog po{tewa,stida i dobrote ‡ sve}e su li~nih karaktera; svetlost carskih inarodnih zadu`bina, krstatih barjaka i guslarskih pesama ‡sve}e su {to osvetqavaju pravdu Bo`ju i krepe narodna srca na-dom u Boga. Bez ovoga ime srpsko bilo bi prazno, a sa ovim dobi-ja biblijski sadràj i religiozni oreol.


40 Pozdravno slovo na Sokocu o Vidovdanu na parastosu izginulim rat-nicima.

Ovo molitveno zborovawe i ova svetlost Praznika jestejo{ jedna pripaqena sve}a pod ovim srpskim nebom na Romaniji,pa Vas molim da i ovoga puta blagoslovite ovaj na{ po~etak, ka-ko bismo od sada, pa ubudu}e, stalno na ovaj dan se okupqali uovom gradu, ovde na Romaniji, Bo`je ime i ~estitoga cara Laza-ra pomiwali, na{ narod i nara{taje kosovskom ideologijomoplemewivali.

No, neka se iz godine u godinu, iz veka u vek, sa kolena nakoleno prostire milost Bo`ja, s neprestanom na{om blagodar-no{}u.


* * *

Va{a Svetosti,Va{a Preosve{tenstva,Gospodine Predsedni~e Republike Srpske,Evo dana u kome je izobilan blagoslov Bo`ji na nama Va-

{im dolaskom i dolaskom Va{e cewene pratwe u grad Sokolac,u Mitropoliju dabrobosansku.

U ovom mra~nom poqu op{teg duhovnog stawa, pozdravqa-ju}i Vas dobrodo{licom, èlim da istaknem svetlu sliku ovogna{eg narodnog slavqa, ove divne blagodarnosti Bogu i Vama.

Vi ste nas duhovno obogatili, osnaìli u ovom vremenu ka-da se jo{ vodi nametenuti nam rat.

Tvorci narodnih pesama, od najstarijih pa do najnovijih,Bogu su blagodarili re~ima: “Mili Boè, na svemu ti hvala!”

Ovim re~ima Srbin priznaje da ni{ta ne biva bez Bo`jevoqe. Tako i mi razumemo ovaj dan, doìvqavamo ga i u wemusmo oni koji }e nara{taje u~iti ‡ da Vidovdan razumeju u punomsmislu jevan|elske svetlosti i narodnog poimawa!

Mi smo se danas molitveno setili svih ìvih sinova i k}e-ri na{e svete Srpske crkve, prvoprestolnika i narodnih trud-benika, vojnika, u~enika i drugih.

Setili smo se u molitvama i vo|a i vojnika, od Kosova dodanas, koji ìvote svoje poloì{e za veru pravoslavnu i otax-binu srpsku. Takvih i u na{em vremenu ima mnogo. Mnogim hi-qadama preminulih iz pro{losti za pravdu i slobodu pridru-

132 Bu|ewe vere

ì{e se i najnoviji poginuli, poloìv{i nevine ìvote ne zapravo, ve} za pravdu Bo`ju. Ima i onih ~ija imena ne znamo. Bogih poznaje i kao svoje zna; svi oni umre{e dobrom smr}u, iakonasilnom, jer pomre{e za pravdu svoga srpskog naroda. Jedan na-rodni blagoslov glasi: “Bog ti dao dobru smrt!” Da su ovi ju-na~ki qudi ìveli jo{ sto godina, ipak bi morali umreti, noko zna da li bi se udostojili tako dobre smrti.

Kao orlovi, pali su na orlovskim planinama, u ravnicama,kotlinama, {umama i gradovima Republike Srpske. I sa ovihstrati{ta, ‡ a sva su na velikoj nadmorskoj visini, ‡ gledaju sekosovske planine pod kojima se prostire poqe srpske slave, ~a-sti, nadahnu}a, ~ove~nosti i vite{tva. Kao carevi oni po~ivajuna ovim visovima. Zaista, i carevi zemaqski pozavideli bi imna ovom visokom, ovom ~asnom, sun~anom i mirnom po~ivali-{tu.

Kada je Gospod stvarao ove planine, visoravni i druge pre-dele, ove predele je stvarao ne samo za napasawe belorunih sta-da ovaca, za orawe i kopawe, niti za hu~nu pesmu vetrova, nego iza spomenike slave.

Mi znamo wihove podvige, mi znamo koliko je skupa wiho-va krv i koliki su gubitak oni svojim milima i dragima, svojojCrkvi i Otaxbini. Svima wima, takvom smr}u slave umrlima,sa ovoga mesta danas, kao i uvek ranije, uzvikujemo: “Hvala vam,bra}o na{a! I Bog da vam oprosti i daruje vam Carstvo nebe-sko! Carstvo cara Lazara Kosovskog, plemenitog pretka va{eg,poginulog za Krst ~asni i slobodu zlatnu.”

Pozdravqaju}i sve vas ovde prisutne, sa Va{om Svetostina ~elu, i budu}i zahvalni na svemu {to u~iniste kako bi namovaj spomenak na{e sada{wosti i po~etak nove budu}nosti bio{to lep{i i na mnogo godina! Boè daj!



O OZBIQNIM IZAZOVIMAPRED HRI[]ANIMA

41

Ni za koga nije tajna da u ovom vremenu preìvqujemo te-{ki izraz krize. Bilo je kriza i u pre|a{wim vremenima, boqere~eno, nikada nije bilo vremena a da nije bilo krize. Mora sepriznati da kriza nikada nije bila tako o{tra i te{ka kao da-nas. U posledwe vreme, na àlost, ne moèmo se osloniti ni namnoga pera, ni {tampu, ni usmenu izmenu misli. U ovom vremenupodvrgavaju se kritici i oni malobrojni koji su ostali vernihri{}anskom poimawu krize. To su oni koji istinski poku{ava-ju prvo da re{e pitawe krize u svom sopstvenom bi}u, zatim, usvim drugim odnosima van sebe, naro~ito u onim op{tim, dru-{tvenim. Da re{e pitawe o ciqu i zada}i ìvota na zemqi, omoralnim na~elima, o porodici, braku, imovini, pravilnomfunkcionisawu dràve, sopstvenosti, podeli bogatstva i o mno-gim drugim pitawima. Ovo vreme koliko je zna~ajno, jo{ je vi{ete{ko.

U ~emu se sastoji kriza ovog vremena? Najpre u nepoznawuIstine istina. Ove osnovne istine, wih dvanaest iznete su uSimvolu vere. Ni jedna od ovih dvanaest istina nije po{te|enapoku{aja da se pokoleba, da se skine s temeqa na{eg doma, Cr-kve, {kole, dràve, vlade, preduze}a itd., itd.

Nabrajawe svih tih vraìjih poku{aja u ciqu uklawawaovih istina, kod bilo koga i bilo gde, nemogu}e je, jer za to ovdenije ni vreme ni mesto.

Dozvolite mi da ipak pone{to pomenem. Jo{ u pro{lomveku je nema~ki filosof Ni~e poku{ao da temeqe istine po-stavi na qudski na~in, i to bez Boga. Rekao je da su sve istineIstine izli{ne i da je potreban samo moral, nravstvenost. Zarsu mogu}e posledice bez uzroka? Zar su mogu}i zakqu~ci bez po-stavki? Za koga }e se ~initi dobro ako se odri~emo na~ela do-

134 Bu|ewe vere

41 Pozdrav na otvarawu Skup{tine Republike Srpske.

bra? U prakti~nom smislu, zlo nikada ne donosi dobra, a na{vek je postao poglavito prakti~ni i bez vere u visoke boànskeistine.

Drugo, u sastav istina Istine spada i moralni zakon. We-gova su{tina je u Deset zapovesti. Savremena kriza dotakla se imoralnog zakona. Poku{avalo se, ~ak, da se uspostavi i nov mo-ral. Po~eli su izmi{qati osobine nekog novog ~oveka ‡ nad~o-veka, a u samoj stvari ovaj nad~ovek pokazao se gori od najpro-stijih qudi. Po~ele su se pojavqivati krilatice: “zagrabi odìvota”, “ciq opravdava sredstvo” i dr. Poznata je àlosnasudbina tog novog osniva~a novog morala koji je svojim mudrova-wem zadivio ceo svet: poludeo je. Me|utim, nije se desilo da jekoji od pobornika istina Istine poludeo. Da vi{e ne duìm saovim, nego da postavim pitawe: kakav je na{ zadatak u ovom vre-menu i kako da se sna|emo u svemu ovom {to nam materijalizova-ni qudi bez vere name}u?

Na{ zadatak i smer nije da oslikamo dana{wu krizu, negokako da se sna|emo. Obi~no iza vremena koje je bogato krizamadolazi brza popravka ili brza propast. Ovaj Parlament ovo znai svim svojim bi}em mora ose}ati re~i sv. ap. Pavla: “Pazite navreme, jer su dani zli”.

Pre svega, mora se imati uvidu da u ovako otsudnim trenu-cima ima veoma veliki zna~aj polagawe nade na svog Dobrotvora‡ Boga, koji neiskazanom blago{}u i bogatim promislom, upra-vqa sudbinom sveta, pa i nama. Da Mu pristupamo nedvoli~no,nego iskreno mole}i Ga da nas uvek upu}uje na put istine, i mine}emo biti ostavqeni bez dobrog rukovodstva, bez samoodgo-vornosti i pomo}i svih svima, bez ose}awa i shvatawa da se je-dino zajedni~ki ovi tereti mogu uspe{no izneti, a na dobro svi-ju nas.

Ako ikada, a to danas, treba imati na umu zapovest sv. ap.Pavla: “Bdite, stojte u veri, mu{ki se drìte, snaìte se; namase otvaraju velika vrata, a protivnika je mnogo”, i “sve da vambiva u qubavi” (1 Kor. 16,9.13.14).

Vreme koje mi preìvqavamo veoma je ozbiqno. Treba zna-ti da je prisutna kriza kosnula i izvrnula pitawa koja se ti~uporodice, vaspitawa, odnosa qudi me|u sobom, odnosa mla|ihprema starijima, pot~iwenih vlastima. Mi }emo biti odgovor-


ni pred budu}no{}u. Nas }e osuditi pokolewa ako ~inimo gre-{ke, a ne smemo i nemamo pravo da ih ~inimo.

Uobi~ajeno govorimo o dvadesetom veku sa nadom. O~ekiva-li smo da }e se bar u tom veku ustanoviti kako su zmije qudimave}i neprijateqi no {to su qudi sami sebi. Me|utim, danas sa-znajemo da su zmije nevina bi}a u upore|ewu sa qudima. Nikadajedan narod nije stradao od zmija koliko srpski narod od pro-sve}enih qudi.

Mislili smo da }e u dvadesetom veku roditeqi obdaritisvoju decu èqom da svako koleno pruì svetu novi dokaz kakoje ovaj svet pod nebom dostojan svoje velike uloge. Svet koji seose}a moralno zdrav, izbegava sve nastranosti i krajnosti, sna-`no sara|uje na qudskom moralnom i materijalnom napretku.

Ima ne{to u ~emu ramqe dana{we ~ove~anstvo. Na prvimsvojim stranicama Biblija je otkrila da je zlo u svetu prvi inajva`niji uzro~nik svih nesre}a i neda}a, kako u svetu tako i usamom ~oveku. Ubistvom ro|enog brata, Kain je bacio senku nacelu ~ove~ansku istoriju. âk ni prvi ~ovek na zemqi Adam ni-je ostao smireno i spokojno bi}e usled svoga pada u greh.

Kroz na{u pro{lost se uporno tvrdilo kako na{a politi-ka treba da po~iva na hri{}anskim na~elima, {to se ~ini u Re-publici Srpskoj. Zbog ~ega ja ovo pomiwem. Ja ovo govorimvrednim sinovima i k}erima srpskim, nosiocima najvrednijihtekovina koje je na{ narod nazvao svojima.

Srpski ìvot u ovom vremenu najre~itija je tu`ba i pro-test protiv nedela koja se ~ine prema nama. Poku{aj osvajawana{ih duhovnih, kulturnih i materijalnih vrednosti, kao i uni-{teni ìvoti i topla ogwi{ta potvrda su ne samo navedenognego i oduzimawa takore}i i svetlosti i vazduha na{eg.

Poku{a}u da opi{em srpski narod u mirnom vremenu. To}u u~initi sa slikom sela, gde se uvek na pitawe: “îja je to ze-mqa”? dobija odgovor: “Bo`ja pa moja”. Poku{a}u sa pitawem:Gde su udarani prvi temeqi svega na{eg materijalnog, duhovnogi moralnog bogatstva?

Turski osvaja~i srpskih zemaqa posle Kosovske 1389. g. ~i-nili su sve u ciqu da srpsko stanovni{tvo napu{ta gradove, se-la, plodne doline i ravnice, najrodniju zemqu i beì u {ume,planine i u mawe pristupa~ne predele.

136 Bu|ewe vere

Na taj na~in na{e selo je postalo ono tle iz koga je poni-kla na{a demokratija, za razliku od evropske koja je potekla izgradova i gde se prvo razvijala. Odagnani zajedni~kim neprija-teqem, Turcima, li{eni slobode i bogatstva, niì i vi{i sta-leì, u~eni i prosti, su bili podvrgnuti istom ponièwu i ne-pravdi. U takvim uslovima je ro|en na{ demokratski duh, koji jekasnije posluìo kao podloga na{im demokratskim uspesima:dru{tenim, politi~kim i crkvenim.



NOVI EPISKOP NA KORMILUDALMATINSKE EPARHIJE

42

Va{a Preosve{tenstva,Bra}o sve{tenici,Draga bra}o i sestre,Bo`jom pomo}i, u Eparhiji dalmatinskoj od danas je novi

poslenik, Wegovo Preosve{tenstvo g. Longin, dosada{wi epi-skop australijsko-novozelandski.

Sveti arhijerejski sabor, kako ste ~uli u pro~itanoj gra-mati Wegove Svetosti patrijarha srpskog g. Pavla i ~lanovaSvetog arhijerejskog sinoda, izabrao je Preosve}enog Longinaza episkopa Bogom ~uvane Eparhije dalmatinske.

@alim, Va{e Preosve{tenstvo, {to nisam u mogu}nostipredati Vam Eparhiju na na~in kako sam je ja primio pre 14 i pogodina. Ratne su prilike, i to je jedini razlog. Molim se Boguda {to pre do|e do mira, dobrih me|uqudskih odnosa i povere-wa me|u narodima, kako biste mirnije upravqali ovda{wimbrodom Srpske crkve.

Me|u ovim narodom Bo`jim proveo sam i `iveo skoro 30godina, bogate}i se na ovda{wim narodnim vrelima wegovompa`wom, qubavqu, pomo}u, iskreno{}u, odano{}u i veoma veli-kim po{tovawem prema svome Arhipastiru.

Trudio sam se koliko sam mogao i umeo, zajedno sa bra}omsve{tenicima, eda bih bio na duhovne polze svima. Koliko smouspeli, znaju Bog i narod srpski u Eparhiji dalmatinskoj. Nakraju moga rada ovde, a na po~etku Va{eg, mogu Vam re}i: svagdasam ose}ao desnicu Gospodwu i podr{ku Sv. Save Srpskog, paevo prilike da im se duboko poklonim i molitveno zahvalim.

Do{li ste u pravi vinograd Gospodwi, koji Vi poznajete,nacionalno i pravoslavno opredeqen. Biti sa narodom, slu`i-

138 Bu|ewe vere

42 Beseda na ustoli~ewu Preosve}enog Longina u tron episkopa dalma-tinskih 22. 10. 1992. g.

ti mu i braniti ga moè samo onaj koji voli narod najve}ma doBoga. Ko voli narod, taj ga i àli. “@ao mi je ovoga naroda, jersu kao stado bez pastira” (Mt. 9,36), rekao je Najve}i Prijateqnaroda, Gospod Isus Hristos. Strah od Boga i qubav prema na-rodu oduvek je bila odlika istinskih braniteqa naroda.

Voqa naroda je, Preosve}eni Vladiko, jednostavna i wen jesadràj: po{tovati Boga i dràti zakon Bo`ji, pa shodno tomedelati na svim poqima arhipastirske slu`be. Ovo je ve~iti na-rodni program, u kome se sadrè i moral, i politika, i ekono-mija i rodoqubqe. Na programe suprotne ovom narodna se voqamoè navu}i samo grubim konopcem sile ili zavesti svilenimkoncem obmane.

Pozdravqaju}i Va{e Preosve{tenstvo dobrodo{licom i~estitaju}i Vam ovo novo uzvi{eno mesto Va{eg sluèwa, è-lim da svima zahvalim na pomo}i. Zahvaqujem prvenstveno mi-lom mi narodu srpskom u ovoj Eparhiji, bra}i sve{tenicima,monasima, arhijerejskim namesnicima i stare{inama manastiraove Eparhije, gospodi profesorima i u~enicima Bogoslovije.Posebno zahvaqujem arhimandritu Stefanu (Maleti}u), momArhijerejskom zameniku, vernom saradniku koji je delio samnom sve radosti i tegobe arhijerejske odgovornosti, a koji jeostao u [ibeniku u ovom te{kom vremenu ~uvaju}i tamo{wesvetiwe i imovinu Eparhije dalmatinske i {ibeni~ke Crkveneop{tine. Zahvaqujem svima svojim saradnicima koji su iskrenoi odgovorno radili kancelarijske poslove dok su mogli biti u[ibeniku. Isto tako, izraàvam svoju iskrenu blagodarnost~lanovima Eparhijskog upravnog odbora i Eparhijskog saveta sawihovim podpredsednikom g. Ugqe{om êni}em na ~elu.

Zahvaqujem svima koji su na vlasti, koji su mi iskazivalibratsku qubav i pomo} i projavqivali razumevawe za moj pozivi odgovornost, ne samo kao episkopu nego i kao Rektoru Bogo-slovije Sveta Tri Jerarha u manastiru Krki.

Sa ovoga svetoga mesta se}am se u molitvama svih upokoje-nih mojih saradnika i svih novih branilaca srpskih ogwi{ta,te Srpske crkve i na{ih ìvota. Carstvo im nebesko podari,Gospode, molim Ti se! ...



POSLE 14 GODINA ARHIJEREJSKESLU@BE U DALMACIJI

43

Blagodaran sam svima u~esnicima, organizatorima i spon-zorima za ovaj trenutak lepog doìvqaja u ovom gradu i ovoj tr-pezi qubavi.

Pozdravqam Vas, Va{a Preosve{tenstva, gospodu predsed-nike Vlade i Skup{tine Republike Srpske Krajine sa Va{ompratwom, g. Rob, komadante UMPROFORA za sektor “Jug”, go-spodo ministri, g. Predsedni~e SDS i SO Knin, sve ugledne go-ste od poloàja i zvawa, bra}u sve{tenike, prijateqe, dobroè-lateqe i sve ostale drage mi goste i najlep{e zahvaqujem {toste sa nama i {to iskreno i od srca delite s nama ovu na{u ra-dost.

Kako {to zidar postavqaju}i kamen po kamen podiè zid,tako je i ovaj doga|aj zidawe, nastavqawe dela na{ih otaca. Miho}emo da i na{e pokolewe bude slavom uven~ano i kao dragikamen dostojno nanizano na onaj neprekidni konac istorijeEparhije dalmatinske. Tu se niù i na wemu blistaju veliki ar-hijereji: Simeon (Kon~arevi}), Josif Raja~i} potowi patrijarhsrpski, Stefan (Kneèvi}), verni sluga zavi~aja svog, Nikodim(Mila{), najve}i pravoslavni kanonista u svetu, Gerasim Pe-tranovi}, Irinej (\or|evi}), Stefan (Boca) i mnogi drugi.

Dolaskom novog arhijereja Preosve}nog Longina ìvo ka-mewe uzi|ujemo u ve~nu gra|evinu Bo`ju, Crkvu Wegovu, eda bijo{ boqe razumeli prolaske na{ih du{a kroz vodu i ogaw, da bise pravo dràli i odràli. Na{i stari dobro su zidali i dobarmaterijal uzi|ivali, pa su isku{ewa lak{e podnosili.

Stari Lakedemonci su nazivali dobra ~ovekova boàn-stvenim. I mi kao hri{}ani moèmo usvojiti ovaj princip.Istinski dobar ~ovek jeste boànstveni ~ovek. Svojim jevan|e-

140 Bu|ewe vere

43 Beseda na sve~anom ru~ku povodom ustoli~ewa episkopa Lingina22. 10. 1992. g.

qem Spasiteq nam poru~uje: dajte mi dobre qude, i Ja }u vam da-ti sre}an narod, sre}nu dràvu, sre}no ~ove~anstvo.

Zbog toga se mi hri{}ani uvek radujemo na{em mladomHristu, tako mladom kao da je pro{log Boì}a ro|en, kada nasupu}uje na ovakav ìvotno-moralni poziv, na neprestanu sop-stvenu trezvenost i odgovornost.

Muzi~ari tvrde da {to je god violina starija, to daje lep-{e zvuke. Mi okupqeni danas oko 18. po redu episkopa Eparhijedalmatinske, muziku Eparhije dalmatinske ~ujemo kako je vi{enego veli~anstvena i pou~na.

To su melodije vekova na{e ovda{we pro{losti. Melodijenarodnog zidawa i tu|inskog ru{ewa, melodije borbi, herojskihborbi za Krst. Melodije narodnog stradawa i duhovnog pribira-wa snaga, melodije mu~eni{tva za pravdu, veru i slobodu. Melo-dije pastira koji postaju isto kao i na{i pretci.

Zaista, iz na{e pro{losti ovakvih melodija mogli bimnogo nabrojati. Zaista, te{ko je u simfoniji i u svima wenimprate}im melodijama srpskog naroda i Srpske crkve u Dalmaci-ji sve re}i sa malo re~i, a obuhvatiti vreme od kada nas stariNemawa sa svoja dva sveta sina izvede na popri{te svetske isto-rije. Od tada pa do danas sudba na{eg naroda odràvala se nasudbi Srpske pravoslavne crkve, pa bilo da je u sre}i ili nesre-}i, u razarawu ili obnavqawu.

Znam da nam je danas potrebna uteha, i snaga, i hrabrost isvetlost. Srpska crkva svugde, pa i u ovim prostorima, iznosijednu ~iwenicu i neverovatnu istinu, koju ovaj zemaqski mate-rijalizovani svet gotovo odbacuje.

Nama je danas neophodna vera koja je, po nekima, jeftinijaod nauke, kulture i politike. Ono {to je danas najneophodnije,to je najjeftinije. Evo primera: luksuz je skup, umetnost je jef-tina. Bolest je skupqa od zdravqa. Nesloga je skupqa od sloge.Parnica je skupqa od bratoqubqa. Rat je skupqi od mira. Revo-lucija je skupqa od razuma i milosti. Greh vi{e staje nego vrli-na. Vera je jeftinija od nauke, od kulture, od politike, ali jesilnija, ìvotvornija, konstruktivnija, pozitivnija. Molim dami, vrlo ceweni politi~ari ovde prisutni, oproste {to ovo iz-nosim uz puno podràvawe svih Va{ih napora da se na ovim pro-storima izborite za na{e boqe sutra.


Bog i narod su dve velike stvarnosti, koje se nikada ne sme-ju izneveriti.

Radi ovih stvarnosti vredi ìveti ~asno i po{teno, ~uva-ju}i i neguju}i svoje me|usobno jedinstvo. Pomaìte se, dopu-wujte se i uvek jedno mislite, kako bi Va{a odlu~uju}a re~ bilada DA i ne NE.

Ovo govorim iz slede}eg razloga: Ako je ogaw sada{wihstradawa srpskog naroda znak i~ega, onda mislim da je to nebe-ski signal da se svi svecelo i svedu{no vratimo Bogu i narodu,ali uvek slo`ni i bez primesa ikakvih nesporazuma. Ovo vremei breme koje svi nosimo, name}e ovu potrebu.

Ove ideje su u pro{losti pronosili na{i mudri arhijere-ji, sve{tenici i drugi poslenici na obrazovawu qudske du{e.Tako ~inimo i mi. Sveti arhijerejski sabor, izabrav{i i po-slav{i nam novog Arhijereja g. Longina, {aqe ga da sluì svomnarodu ovde, da ga pou~ava i vodi ka nebeskoj Srbiji, gde su nampreci, pronositeqi na{eg imena i molitvenici za nas zajednosa Svetim Savom...

Za nas je u ovom te{kom vremenu pou~no i ohrabruju}e to{to se nalazi osmeh na licima qudi kao junaka. Otkud to? Otu-da {to je na{a vera junak vera, uvek bila pa i danas ostala namegdanu u borbi i muci. Ona ja~a na{ duh, ona osvetqava nadu ukrajwu veli~anstvenu pobedu vere roda na{ega, u pobedu dobra.

Odlaze}i iz Eparhije dalmatinske, molim se Bogu i sveti-ma Wegovim da se sve brige pretvore u pesmu, a pesma je slatka iprijatna za sve one koji provode dane svoje sveto.

Napu{taju}i Eparhiju dalmatinsku posle vi{e od 14 godi-na upravqawa wom, èlim Preosve}enom Longinu mirnu arhi-pastirsku slu`bu i blagoslov Bo`ji.

Trenutak ove promene u Eparhiji dalmatinskoj pada u vrlote{ko vreme, u vreme kada je porugani Bog digao svoju blagu ru-ku od sveta i dopustio da qudi tvore svoju voqu. Rat je, i narodustaje na narod. Gine se, jer je ohladnela me|uqudska qubav, amorali bismo se opasati uzdr`qivo{}u, sjediniti slogom i is-puniti snagom duha, pa da ova nevoqa prestane.


142 Bu|ewe vere

NA[E VEKOVNO PRISUSTVO UDALMACIJI ‡ SVOJ NA SVOME

44

Naj~udniji Posetilac je do{ao na ovu planetu i vratio se.Nekoliko stotina qudskih nara{taja, kroz skoro dve hiqade go-dina, na razne na~ine govorili su o tome Posetiocu, vi{e negoo ikome drugom posetiocu.

Najve}e je ~udo {to su svi ti nara{taji govorili o Wemu,ne samo kao o negda{wem posetiocu, nego i o savremeniku. On jevazda Negda{wi i vazda Sada{wi. Nekada Ga gledamo iz daleka,a nekada iz bliza. I ovom izlo`bom Ga gledamo izbliza. Wegovduh je me|u nama, Wegova vlast je nad nama. Ime Wegovo donosinam nadu, utehu i radost, mada ni do danas nije prestalo pitawe:“Ko je Bog?” Nema sumwe, i ova izlo`ba na izvesan na~in svedo-~i o Wemu da je Bog.

U ovom veku i vremenu intimni ìvot ~ovekov je daleko,daleko zapostavqeniji od tehni~ke virtuoznosti. Nestalnostspoqa{weg ìvota otvorila je nestalnosti unutra{weg ìvo-ta. Donela je nervozu i paralisala voqu. Otuda o~ajawe i ispo-vest da zlo pobe|uje dobro. Ipak, usred svih bu~nosti ovoga vekaglas Crkve je uvek najja~i. Crkvu nadvikuju ~esto puta o~ajawe izlo~in, nepravda i nepo{tewe, ali se glas Crkve ne smawuje.

Nekada je ~ovek ~oveku bio primer za ugled. Nekada je usvetu negovan kult du{i, a sada? Nekada je ~ovek bio otpornijiprema zlu i postojaniji verom u krajwu pobedu dobra.

Ova izlo`ba ikona Crkvene op{tine u Benkovcu i iz su-sednih hramova jeste mala zbirka vrednih eksponata u odnosu nacelokupno sakralno blago Eparhije dalmatinske. Danas na ovojizlo`bi prvu re~ imaju stvaraoci ovih ikona, a zatim oni na{ipreci koji su ih naru~ivali. Ikone i drugi sve{teni predmetipo na{im hramovima neodoqivo govore o tome da su se qudi tak-


44 Pozdravna re~ na otvarawu izlo`be ikona Crkvene op{tine u Ben-kovcu.

mi~ili ko }e imati lep{e ikone u svojim hramovima i ku}ama.Mi samo moèmo zamisliti koliko su se pred wima molili, isebi i drugima govorili:

Ako si zlo mislio, prestani, po~ni samo dobro misliti i~initi.

Ako si hulio i psovao, prekini i dar re~i upotrebi na sla-vqewe Boga Svevi{wega i wegovih svetih.

Ako si sabla`wavao i upropa{}ivao omladinu r|avim ibogohulnim re~ima i pri~ama, po~ni savetovati. Dobrim re~i-ma pokaì joj uzore u vaqanosti, ~estitosti i pobo`nosti.

Ako si lagao, odustani i govori samo istinu.Ako si se krivo kleo, pokaj se i pomogni onome ko je stra-

dao zbog tvog krivokletstva.I tako redom, {aputala su usta va{ih predaka molitve, pa

znamo wihove nara{taje po dobru, istrajnosti u veri i u svojojnaciji sve do danas.

Bila su to Bogom blagoslovena vremena.Ova izlo`ba ima svoj jezik i svoje poruke. Poruke su vi{e-

struke. Sa umetni~ke ta~ke gledi{ta, ova izlo`ba mnogo kazuje.Ali, ova izlo`ba je samo uvod u jednu daleko obimniju izlo`bu,sakralnog blaga iz Eparhije dalmatinske. Obe izlo`be }e kazi-vati da Srpski narod u dalmatinskom podnebqu nije skorojevi},uqez ili tu|inac. On je svoj na svome sa duboko pu{tenim ver-skim, nacionalnim, kulturnim i drugim korenima u ovom deluna{e Crkve i srpskog naroda.

Vreme je do{lo da se na{i stru~waci vi{e pozabave prou-~avawem na{ih svetiwa u Dalmaciji, da pokaù na koje smo svena~ine plemenito delali i uticali na svoj narod i na one kojisu ìveli s nama.

Iskreno zahvaqujemo svima saradnicima Narodnog muzeja uBeogradu koji se potrudi{e oko pripreme i izlagawa ovih osve-}enih crkvenih predmeta.


144 Bu|ewe vere

BOGOSLOVSKE [KOLE U BIH45

Va{a Svetosti,Va{a Visokopreosve{tenstva i Preosve{tenstva,Bra}o sve{tenici, dame i gospodo,Danas se se}amo onih velikih qudi koji su, Bo`jom milo-

{}u i svojim naporima, radili na otvarawu bogoslovskih {kolapo Bosni i Hercegovini, a posebno na otvarawu Sarajevske bo-goslovije pre 110 godina.

Prekrasan je sabor tih velikih radnika na wivi Gospodwoji narodnoj u ovom delu na{e Crkve. Zbog svega toga mi ovaj danzovemo danom blagodarnosti Bogu i wima.

Dok su duhovna vrednost i moralna disciplina li~ne vrli-ne pojedinih qudi, takmi~ewe u dobro~instvu je vrlina koja seti~e svih qudi. Dobro~instvo je najvi{a dru{tvena vrlina.

Da se ne bih zadr`avao na bogoslovijama u manastiru Krki,Sremskim Karlovcima, Pakracu, Pla{kom, Vr{cu, Temi{varu,i drugim mestima re}i }u ne{to o {kolama ove vrste u Bosni iHercegovini.

Dok su ostale srpske pokrajine bile ne{to u povoqnijimprilikama, bilo kulturnim, bilo politi~kim, Bosna i Herce-govina su najkasnije dobile svoje bogoslovske {kole. Tako, naj-potrebnije znawe za vr{ewe sve{tenopastirske slu`be na{istari su sticali u manastirima. Manastiri su bili prve {koleza sve{teni~ke kandidate.

Pre osnivawa redovnih bogoslovskih {kola u Bosni iHercegovini, na{i qudi su dolazili do stru~nog bogoslovskogobrazovawa u drugim krajevima, naro~ito u Beogradu, a neki uRusiji. Posle zavr{ene manastirske {kole, me|u prvima nasta-vili su svoje daqe bogoslovsko obrazovawe: arhimandrit Ni}i-for Du~i}, mostarski mitropolit Serafim Perovi}, sarajev-ski mitroplit Sava Kosanovi}, dubrova~ki prota a zatim sara-


45 Predavawe na proslavi 110-godi{wice Sarajevske bogoslovije.

jevski mitropolit \or|e Nikolajevi}, Nikola Lali} i mnogidrugi.

Prvi poku{aj osnivawa duhovne {kole biva u manastiru

Duìma kod Trebiwa. Otvorili su je beogradski svr{eni u~e-nici Ni}ifor Du~i} i Serafim Perovi} 1857. godine. Ubrzo jeprestala da radi zbog nedostatka materijalnih sredstava, ali jeslede}e godine proradila u manastiru @itomisli}u. Za osni-vawe ove duhovne {kole mnogo je u~inila mostarska Crkveno-{kolska op{tina, a zalagawem Joakima Pamu~ine i jeromonahaProkopija ôkorila. Iguman manastira je bio Serafim Pero-vi}, a upraviteq {kole Ni}ifor Du~i}. [kolovawe je trajalodve godine da bi se {kola ugasila 1860. godine.

Osim u Hercegovini, bilo je poku{aja otvarawa duhovnih{kola i u Bosni. Tako je {kola u manastiru Sv. trojice u Tav-

ni, koja je radila 50-ih i 60-ih godina 19. veka, dala znatan brojuglednih sve{tenika; ovaj manastir je dugo godina uìvao ugledprave Bogoslovije.

Ozbiqniji korak na osnivawu jedne stru~ne bogoslovske{kole u~iwen je tek osnivawem Bawalu~ke bogoslovije, koja jetokom devet godina rada {kolovala veliki broj sve{tenika.Osnovana je 1556, a zatvorena je po~etkom bosansko-hercego-va~kog ustanka 1875. godine.

Inicijativu za otvarawe ove bogoslovije dao je beogradskimitropolit Mihajlo, a u delo sproveo |ak Beogradske bogoslo-vije Vasa Pelagi}. Razlog {to je ova bogoslovija po~ela sa svo-jim radom u Bawaluci bio je u tome {to je Krajina svagda bilana udaru raznih verskih i nacionalnih propagandi, a bila je toi èqa Vase Pelagi}a. Nosila je naziv Bosansko-Bawalu~ka bo-

goslovska {kola.Ukidawem Bawalu~ke bogoslovije srpskom narodu u Bosni

i Hercegovini zadat je teàk udarac. Tek pod austrijskom oku-pacijom ukazala se prilika da se ponovo otvori Bogoslovija.

Rad na otvarawu Sarajevske bogoslovije vezan je za arhi-mandrita, a potom mitropolita sarajevskog Savu Kosanovi}a,koji je zbog svoje delatnosti na crkvenom i nacionalnom poquspadao u red naj~uvenijih qudi onda{weg Sarajeva i cele Bosne.

Na molbu i uporno traèwe mitropopita Save Kosanovi-}a, austrijska vlada je odobrila otvarawe ove bogoslovije 19.

146 Bu|ewe vere

oktobra 1882. godine, s tim da sarajevska Crkveno-{kolska op-{tina dade zemqi{te za podizawe zgrade bogoslovije.

Po{to mitropolit Sava nije nai{ao na razumevawe oveop{tine, a znaju}i da to Austrija moè iskoristiti u svoje pro-pagandne svrhe, on pi{e: “Odlu~io sam se da besplatno i drago-voqno ustupim Preuzvi{enoj vladi i mome milome narodu jedandijel moga sopstvenoga zemqi{ta pokraj rijeke Bosne u selu Re-qevu.

Za nagradu svoga zemqi{ta ja ne traìm nikakve nov~anenagrade, osim jedne uspomene i 2 metra prostora u crkvi da me,kada bude Bo`ja voqa, tamo poloè radi vje~nog mirnog po~iva-wa.”

Tako je zaslugom, razumevawem i qubavqu prema ovoj bogo-sloviji ovaj veliki jerarh Srpske pravoslavne crkve u~inio dasu mnoge generacije svr{enih bogoslova ove {kole zauzimale izauzimaju zna~ajno mesto u Srpskoj crkvi. Me|u wima je i po-kroviteq ove sve~anosti Wegova Svetost patrijarh srpski g.Pavle, kao i neki drugi ovde prisutni.

Najtoplije zahvaqujem “Dobro~instvu” kao organizatoruovog koncerta, svima veoma po{tovanim izvo|a~ima ovog pro-grama, sponzorima, doma}inima i svima vama, dragi posetioci.



VIDOVDAN ‡ VEÎTO POLAGAWEISPITA

46

Kada govorimo o Kosovu, o Vidovdanu, mi ga poimamo kaosveto zemqi{te, a stradawe kao centralnu ~iwenicu na{e isto-rije. To ~ini jednu istoriju sve{tenom, jednu drugu sakralnom.Svaki ìvot bez stradawa je plitak. Nijedan narod u Evropi i{ire, nije skupqe platio svoje mesto pod ovim Bo`jim nebomkao srpski narod. Uzmite koji god ho}ete grumen zemqe srpske ‡u wemu je sada drama; u wemu je i greh, i suze, i krv i hajdu~ki{krgut zuba.

Mi moèmo biti zadovoqni na{om istorijom. Ona je ve}aod nas, jer je wu stvarao Neko ve}i od nas. Stvarao je Onaj kojiod jednog grumena zemqe moè stvoriti “sud za ~ast i sud za sra-motu”. Budimo Mu blagodarni {to je od nas stvorio “sud za~ast” (2 Tim. 2,20-21).

Se}awe na velike doga|aje, po~ev od Kosovskog boja do da-nas zna~i se}awe na mnogobrojne `rtve, na poloène ìvote zapravoslavnu veru i milu otaxbinu, za Krst âsni i sloboduzlatnu. Danas se budi u nama svest i savest, raspaquje se qubavprema Bogu koji nam je pomagao i narodu srpskom koji se toliko`rtvovao. Kada bih hteo biti letopisac, poput na{ih starihmanastiraca-letopisaca, bez ikakvog ulep{avawa opisao bihpatwe i `rtve srpskog naroda u toku {estvekovnog vojevawa.

Vidovdan 1389. godine pun je odlika za Carstvo nebesko, za~ojstvo, juna{tvo, vite{tvo, `rtve, grobove. Pun je jecawa kaoharfa na rekama vavilonskim. Punih pet vekova, pa i duè svedo danas, opevano je izgubqeno carstvo bolom narodne du{e uvezu, osve}eno suzama Jefimije, ène u miru gospodara Drame,dletom Rada neimara; de~anskim horosom napravqenim od polo-mqenog kosovskog oru`ja i ukra{enog sve}ama koje je prvi zapa-lio kraq Aleksandar, osvetnik Kosova, a po zavetu ~estite ca-

148 Bu|ewe vere

46

rice Milice, i kao ve~an spomen na dela i `rtve velikih na-rodnih junaka. Na Kosovu poqu padali su i venuli crveni boù-ri, kraj lijepe crkve Gra~anice, kao spomenici koji obeleàva-ju i danas boju prolivene krvi kosovskih vitezova. I kada su ga-snula posledwa kandila i neprijateq obesve}ivao na{e velikesvetiwe, u du{i na{eg naroda o~uvao se grandiozni spomenikherojstva, ~ojstva i plemenitosti.

O~uvan je spomenik mnogo ve}i i zna~ajniji od egipatskihpiramida. U narodnoj ma{ti ovi veliki heroji, ovi titani ret-ki u svetskoj istoriji, izlivali su figure ve}e od trijumfalnihkapija sveta i visokih obeliska. Slave}i wihovu veliku psi-hi~ku potenciju, narod je u svojoj poeziji dao dela kojima se dru-gi narodi dive.

Heroji na{eg naroda, stra{ni u herojstvu kao jeziva i uà-sna `drela balkanskih vulkana, bili su u isti mah du{evno bla-gi, ~isti kao gorska jezera, pitomi kao golubje du{e i sveti kaoan|eli. Bili su to neustra{ivi borci za na~ela svetog Pravo-slavqa, koji pretpostavi{e Nebo zemqi, Nebesko carstvo ze-maqskom. Zato ih narod opeva, podiè ih do nebeskih visinasvetiteqa i an|ela. To su potomci i posledovaoci svetiteqaSave, koji je oli~ewe istinske svesti, apostolstva i qubavi.Wihovim oreolom pozla}eni su likovi Jevrosime, Jugovi}aMajke, carice Milice, Kosovke devojke i drugih. Na wihovojideologiji, na wihovoj religiozno-filosofskoj misli, vaspita-vana su ~itava pokolewa sve do na{ih dana. Wihov duh o~uvao jena{u poeziju, uzvi{enu simfoniju bola i religioznog odu{e-vqewa. Veliki pravednici iz “Stanova Svetoga Duha” pobedilisu petvekovnu tamu nacionalnog ropstva i oborili prestolesvojih neprijateqa i tirana. Mi danas imamo pred sobom dokazekosovskih shvatawa. Imamo dokaze da je wihova ideja boànskogporekla i da je Provi|ewe odredilo posledwe na{e pobede iosve}ewe na{eg Vidovdana.

Zbog toga i mnogo vi{e od re~enog mnogi se pla{e i pitajudanas: Ko su ti Srbi i kakav je to narod?

Na ovo pitawe moglo bi se nadugo i {iroko odgovoriti. Ja}u svoj odgovor svesti samo na ono {to nas veè sa Kosovom, saVidovdanom. Pored toga, mi smo deca Bo`ja, potomci seqaka isto~ara, Svetoga Save, svetih duhovnika i ~estitog kosovskogvelikomu~enika Cara Lazara. Potomci smo kosovskih junaka


koji se `rtvova{e za Krst âsni i slobodu zlatnu. Mi smo sa-monikle i bujne grane narodnog drveta, koje je na Kosovu biloskresano do stabla i stablo srubqeno do blizu korena. Ne osu-{i se srubqeno stablo, jer Carstvo nebesko koje vitezi Krstaizabra{e, dade mu snagu da ozeleni i pusti nove grane.

Mi smo telo od tela, kost od kosti i duh od duha onoga na-roda koji je posle Kosova ìveo na svojim ogwi{tima bez slo-bode, u svojoj zemqi pod tu|inom. Bez zemaqskog carstva i bezzemaqskog sjaja. Mi smo potomci onoga naroda koji je putovao popustiwi bez svog Mojsija, ali sa nesalomivom nadom da }e muBog otaca wegovih, Bog Nemawin i Savin, Bog Stefanov i Mi-lutinov, Bog Lazarev i Milo{ev, opet darovati Zemqu obe}anu.Ti seqa~ki preci na{i, izvezenih dolama preodeveni u kudequi sukno, sa uzdahom su gledali u Kosovo ne kao u dolinu, nego kaou planinu. Sa te planine narod je o~ekivao potoke bistre vodeda mu opere rane i suze, da mu zapoji duh i du{u, da ga nadahne ne-beskim nadahnu}em kako bi se odrào i sve izdrào.

I zaista, narod se odrào i sve izdrào blagodare}i Koso-vu i Crkvi. Crkva mu je bila tuma~ Kosova, a Kosovo tuma~ sve-ga {to se dogodilo. Pomo}u ta dva verna tuma~a narod je shvatiosu{tinu slobode. Shvatio je da je sloboda svetiwa i nerazdvojnaod âsnog Krsta. Shvatio je da ko se ogre{i o âsni Krst, ogre-{io se o slobodu, i obratno. Shvatio je da je sloboda kao ~istoplatno koje se daje qudima, a kada ga uprqaju, mora se prati kr-vqu i suzama.

Mi smo potomci tih qudi od kojih se rodi{e ustanici. Po-tomci smo tih ustanika od kojih se rodi{e i drugi, i tre}i, i~etvrti pojas ustanika. Tako i mi sada stigosmo na pozornicu ‡da zavr{imo delo ustanika i da u na{em vremenu sagledamo le-po lice slobode u zapadnim srpskim zemqama.

To bi bio najkra}i odgovor na pitawe: Ko su ti Srbi i ka-kav je to narod? Ovo je vidovdanski i kosovski odgovor!

I na kraju, kada smo ponovo u prilici, bore}i se i proli-vaju}i krv, suze i znoj da bismo o~uvali svoja sveta ogwi{ta,svetiwe i ìvote, ponajvi{e u molitvi Bogu ìvom iskamo danam dometne vere, po{tewa i rodoqubqa. Kada ova tri nevi-dqiva motora oslabe u na{em narodu, cela vidqiva ma{inerijaqudskog ìvota i na{eg narodnog bi}a nepravilno radi. A ne-svesne izdajice ove svete zemqe, svetih otaca na{ih, mogu biti

150 Bu|ewe vere

samo oni qudi koji ho}e da isprave spoqa{wu ma{ineriju na-{eg ìvota, a preziru ona tri nevidqiva motora: veru, po{te-we i rodoqubqe.

Blago onom narodu i wegovim upraviteqima koji svoj ì-votni ideal postaqaju na veri u Boga, po{tewu i rodoqubqu.

Zato, bra}o i gospodo srpska, upravimo sav svoj pogled naKosovo, slavno boji{te srpsko, iz koga su kasnije iznikla mnoga~asna mesta projavqenog vite{tva.

Poklonimo se ve~eras, jer imamo kome. Zavetujmo se, jerimamo za{to. Jedan deo, tj. prvi, na{e borbe sada se privodikraju, kako vidimo i ~ujemo. Ispit je poloèn ~estito i kosov-skih junaka dostojno. Uspe{no polagawe drugog dela ispita naj-vi{e zavisi od sviju nas. Na{e polagawe ispita u ovom vremenuje i li~no i na~elno. Tako je bilo i u na{oj pro{losti, i samotako smo se mogli odràti pred Bogom, svetom i na{om istori-jom.



SILA VASKRSLOGA JE MO] ZA QUBAV47

“Treba sluìti ~esti i imenu

Neka bude borba neprestana...

Na grobqu }e izniknuti cvije}e

Za daleko neko pokoqewe”...

Wego{, Gorski vijenac

Qudi ìve vi{e onim {to nemaju nego onim {to imaju.Dana{wi dan je ne{to {to ju~e nismo imali. Dana{wi dan

je ju~era{wa èqa i ju~era{wa budu}nost. Ju~e smo ìveli umisli o dana{wem danu, slavnom i velikom. Kad je jutra{widan osvanuo, mi po~iwemo misliti o sutra{wem danu. I tako,na{e misli i èqe su brè od vremena i krilatije od dana. Mipreti~emo vreme i jurimo napred.

Retki su ~asovi u ìvotu u kojima zaboravqamo na vreme igovorimo: neka ovi ~asovi budu ve~nost! Retko je kada se vremeprokrada mimo nas i mi ga ne opaàmo. Tako se celog ìvota za-dràvamo na onome {to je daleko, a mawe na onome {to je blizu.Vi{e ìvimo onim {to vidimo svojim umom i srcem, nego onim{to gledamo svojim o~ima. Vi{e se nadahwavamo onim {to ne-mamo, nego onim {to imamo. Otuda je uvek samo mawi deo sre}eu na{im rukama, u sada{wosti, a ve}i je deo u budu}nosti, u ob-liku na{ih èqa i boqih vremena.

Na{a srpska istorija nije vi{e na stupwu pastirske idilei, jo{ mawe, na stupwu kulturne blaziranosti. Mi se sada ne na-lazimo na stupwu najve}e duhovne gladi, niti na stupwu potpunekulturne zasi}enosti. Mi ne ose}amo glad za polukulturom, ve}za pravom, istinskom kulturom. Ose}amo glad za onom kulturomkoja ne ~ini unièwe, ve} dostojanstvo i ponos ~ove~anstva. Midanas ose}amo glad za pravdom koja ne ~ini unièwe, no dosto-janstvo i ponos ~ove~anstva. Stole}ima smo bili gladni i èd-

152 Bu|ewe vere

47 Vaskr{wa poslanica upu}ena vernima u vreme gra|anskog rata.

ni qudske pravde. Mi smo je bili utolili onda kada smo se uve-rili da pravda ne dolazi sama niti je treba ~ekati, ve} se za wuovde na zemwi treba boriti. Pravda s verom dolazi s neba i na-dom u Boga.

Ja ne zami{qam sre}u jednog naroda kao prezasi}enost, ni~ulnu ni duhovnu. Ja wu zami{qam kao unutra{wu mo} i spoqa-{wu mogu}nost za slobodnu delatnost. Unutra{wa mo} je prven-stveno ona {to priroda daje i ono {to sam narod svojim trudomrazvija. Spoqa{wa mogu}nost je ne{to {to zavisi od mnogo ko-je~ega i van nas. êga smo mi Srbi najvi{e gladni?

To je ona spoqa{wa mogu}nost, koja nam je neophodna da bipokazali na{u unutra{wu mo}. Jer pre nego {to na slobodi po-kaèmo tu svoju unutra{wu mo}, ne moèmo ni mi sami, nitimoè svet znati na{u vrednost.

Nama Srbima je danas jedan deo na{ega tela slobodan, adrugi vezan. Kako da se kre}emo i nadme}emo sa onima koji suslobodni i slobodno jure pored nas? Ako budemo sad u ovom zim-skom stadijumu prigrabili snage, mi }emo lako procvetati kadanas prole}na svetlost obasja i toplota ogreje. Budemo li sadaprenebregli to pribirawe snage, uzalud }e se prole}no suncetruditi oko nas.

Nama vaskrsli Gospod govori: “Vi spadate u one narode usvetu koji su ponièni i ucveqeni. I Ja sam uvek bio sa poni-ènima i ucveqenima. Ja sam drug i prijateq va{, koji broji uz-dahe i meri suze va{e. Ja hodim rame uz rame s vama kroz istori-ju va{u i pratim va{a padawa i ustajawa. Vi ste me ~esto previ-|ali i izbegavali, no Ja vam se nikada nisam ni nametao, kao{to se pravi prijateq prijatequ ne name}e.

Istorija velikih i prezasi}enih naroda prestala je bitimojom istorijom, dok je va{a istorija uvek bila i jo{ danas je-ste moja istorija, tj. istorija gladi za pravdom i stradawa. Onou ~emu se vi razlikujete od mene i od boqih predaka va{ih, jesteu tome {to jo{ niste uvereni da spoqa{wa sloboda ne vredimnogo bez unutra{we slobode i spoqa{wa mo} ne vredi mogobez unutra{we mo}i. I jo{ ne{to, dragi moji prijateqi, drì-te se zbiqe, da svi vi morate u èqenu gra|evinu uzidati najma-we po jednu dobru ciglu. Svi ste vi zidari va{e budu}nosti.

I jo{ ne{to. Verujte u Mene, jer vera u Mene zna~i vera usebe, a vera u sebe zna~i pobedu. Ne uzimajte pre vremena drugu


hranu, da se ne razbolite. Verujte u Mene vaskrslog, Vaskrsite-qa i Pobedioca greha, smrti i |avola. Ja verujem u vas, u va{ubudu}nost. Va{a budu}a sre}a deo je sre}nog ~ove~anstva, asre}no ~ove~anstvo krajwa je èqa Moja.”

[to nam ostaje drugo, dragi moji, nego da po|emo od sebe.Budimo prete~e deci na{oj u zidawu wihove sre}ne budu}nosti.Nikada ne dolazi blagostawe zemqi ako se ne pojave prete~e.Budimo mi te prete~e deci na{oj u zidawu wihove sre}nije bu-du}nosti, ti po~etnici. Neka nam potomci vide i osete jedan od-vaàn poku{aj, do kraja osmi{qen i izveden.

Budimo mi u dobrim delima deci na{oj prete~e, i deca na-{oj deci. Nije nikakva sramota ni ponièwe dobrim delima bi-ti dete. Uostalom, to je neophodan uslov za ulazak u CarstvoBo`je, u svaku Obe}anu i idealnu zemqu. Carstvo Bo`je je na{ablaèna budu}nost na nebu. No, Carstvo Bo`je je isto tako na-{a blaèna (sre}na) budu}nost na zemqi. Mi ni u jedno CarstvoBo`je ne}emo u}i ako ne budemo verovali kako deca u nemogu}ekao mogu}e i ne budemo se odu{evqavali svojom budu}no{}u.Ako ne budemo kao deca pri{li vaskrslom Gospodu i nau~ili seod wega trpqewu i stradawu, i u isto vreme veri u sebe i pobedusvojih ideala, proma{aji su neizbe`ni. Ako ne pri|emo kao de-ca vaskrslom Gospodu, mi }emo onda ispuniti proro{tvo onihzloslutih besposlenika, kod nas i vani, koji besposleno hode popijacama i ulicama i vi~u: Ni{ta od Srba ne moè biti!

Budimo kako deca i prizovimo sebi decu, te sjajne vitezovena{e budu}nosti. Ne udaqujmo decu svoju od sebe, i kada im sepribliìmo, otresimo svoj prah sa sebe da ih ne bismo uprqali.

Recimo deci: neka ste blagosloveni, deco na{a. Blagoslovna{ je na{a èqa da se vi u~inite zaslu`nijim od nas.

Neka ste blagosloveni, deco na{a, i neka trwe raste po pu-tu va{em, kao {to je raslo po putu na{em i po putu na{ih pre-daka. Ne ruè, no trwe, jer put od ruà vodi naniè, a vi mora-te na visinu, uskim putem, kroz trwe. Mi smo padali umorni na-sred na{eg trnovitog puta, a okrvavqeni i iznureni opet usta-jali i pewali se na visinu. No, vi morate biti ja~i od nas i neobzirite se na niè, ve} kora~ajte napred preko svoje sopstvenekrvi, i suza i znoja. To je put ovoga sveta gde neprijateq |avo ra-di.

154 Bu|ewe vere

Neka ste blagosloveni, deco na{a, i neka je va{ broj veli-ki kako bi oni koji klonu i padnu, imali zamenu. Neka ima {tovi{e o~iju koje }e gledati jednu istu metu, i {to vi{e nogu koje}e tr~ati toj meti. Neka ima {to vi{e glava ~ije }e se mislidizati u visine, jednom istom Bogu, i {to vi{e srca ~ije }e seplemenito kucawe slivati u jedno.

Krvava je ova zemqa u kojoj ste vi ro|eni, deco. Mi vas po-zdravqamo kao sjajne vitezove. Budite i ostanite u sjajnosti vi-tezova. Mi smo bili sjajni, pa nam je potamnela sjajnost na{a.Potamnela je vera na{a u nama, pa i mi postadosmo tamni. Va-{im sjajem idimo napred Bogu na{em i va{em.

Malena je ova zemqa na{a, no vi budite veliki i nadrasti-tite zemqu na{u. Budite veliki u veri u vaskrslog Boga, jer tavera pobu|uje veru u sebe, koja je prete~a svake pobede.

Budite veliki u nadama svojim. Ko se malo nada, malo i do-bija. Neka va{e nade prevazilaze sada{wost i svaku stvarnost.Poru{e li se neke nade va{e, odmah zidajte druge i ve}e. Buditeveliki u nadama, jer nade su budu}nost. Ko nema nade, nema bu-du}nosti.

Budite veliki u qubavi. Qubav je ogaw kojim gori svet.Pribavite {to vi{e ovog ogwa u srca va{a, i bdite da se pla-men wegov nikako ne ugasi. Qubav je `rtva va{a onome {to vioboàvate. Ako imate boànstva, imate i `rtava. ûvajte se dane ostanete bez ijednog boànstva, da se `rtveni plamen ne bi uvama ugasio. Budite revnosni sve{tenici svoga oltara. Potpa-qujte svakog dana na wemu `rtvu Bogu i svemu onome {to vasstavqa blizu Boga.

Budite veliki u istrajnosti. Gazite trwe i pewite se navisine istrajno. Trpite i pevajte. Nek suze teku od bola, a ustaotvorite za pesmu. @ivite budu}no{}u i pou~avajte se sada-{wo{}u i pro{lo{}u. Neka se va{oj istrajnosti zadivi svako,kao i precima va{im. Neka veli~ina va{a postane glasna na svestrane.

Molite se Bogu i wega se jedino bojte. “Na{ sveti car La-zar privoleo se Tvom Carstvu nebeskom. Mi, potomci wegovi,stojimo uza svoga svetoga Cara ‡ Mu~enika. Znamo, samo krozmu~eni{tvo dolazi se na nebo. Podiì i nas u mu~eni{tvu. Sa-mo }e heroji pravde videti lice Tvoje. Ti, Boè, jedini moè{udahnuti u mrtve kosti ìvot i herojstvo u male du{e! Jedini


veliki Gospodaru, osvetli um i podigni srce slugama svojim, danikada ne ~eznu za nepravdom i nikada ne klonu u borbi za prav-du.”

^estitaju}i radosni praznik Hristovo Vaskrsewe svima, ana{im vojnicima na rati{tu posebno, molimo se Bogu, da ovajbesmisleni sukob {to pre prestane i koji nikome kod nas nijetrebao. Molimo se da se mi pravoslavni Srbi u wemu pona{amouvek kao qudi, a nikada kao nequdi. Molimo se Bogu da svi kojinas nenavide i kroje planove na na{u {tetu, to ~ine Jevan|e-qem Hristovim i shvate da srpski narod nikome zlo ne ~ini ine `eli, uvek spreman da mir do|e i dobra voqa me|u sve qudekod nas i u svetu.

Hristos vaskrse i radost donese!

Vaistinu vaskrse i tugu odnese!

Va{ molitvenik pred Vaskrslim Gospodom


156 Bu|ewe vere

IGUMANIJA PARASKEVA DEVI^KA48

Upokojila se igumanija Paraskeva, dugogodi{wa nastojate-qica manastira Devi~a, u 83. godini ìvota. Po ro|ewu Draga-~evka i kr{tenim imenom Pavlina, u svojim dvadesetim godina-ma uputila se u man. Qubostiwu, gde je zamona{ena i dobila imeParaskeva. Wena za{titnica Prepodobna mati Paraskeva (sve-ta Petka) je i wena Krsna slava.

Stvarnost prevazilazi sve slutwe, planove i snove. Tako jei mati Paraskeva mislila doìvotno ostati u Qubostiwi. Me-|utim, Bog je wu preko si}eva~kih manastira doveo u potpunoporu{eni manastir Devi~ u rano prole}e 1947. godine. Zaista, uìvotu mati Paraskeve Bo`ji promisao je sasvim jasan i divan.

Odnegovana kao prava srpska monahiwa, pored nogu bla`.po~iv{eg vladike Nikolaja (Velimirovi}a) i oca Justina (Po-povi}a), uobli~ila je svoj karakter i srce u kome je bilo mestaza svakog. Uvek mona{ki vedra, otmena i odmerena, znala je {taho}e i kako se treba postaviti u raznim prilikama. Svoje li~netegobe pokrivala je tegobama tu|im. To se kod we uvek pokaziva-lo, a naro~ito posledwih nekoliko godina kada su ponovo po~e-la stradawa srpskog naroda. Kada je do{la u bolnicu na VMA uBeogradu, gde su je mnogi pose}ivali i vi{e puta, bila je onaista mati Paraskeva, bri`na ne za svoje zdravqe, nego za svojmanastir Devi~, za svoje sestre i “ono Srba {to je tamo osta-lo”. êsto je govorila o stradawu wenog naroda, a malo o stra-dawu svom i wenih sestara.

Kada se odazvala pozivu blagoupokojenog episkopa ra-{ko-prizrenskog Vladimira da preuzme upravu manastira Devi-~a, da bude ~uvar groba Prepodobnog Joanikija Devi~kog, pri-stupila je odmah obnovi manastira, {to je weno ìvotno delo.Najpre je pristupila obnovi centralnog konaka, a zatim hrama.Obnavqala je objekat po objekat i nove podizala. U manastir je


48 Nekrolog ‡ posmrtno slovo igumaniji manastira Devi~a u Metohiji.

do{la sa dve sestre, monahiwama Teklom i Kaliopom. Najpre sustanovale u obli`wem selu Ludovi}u, jer u sobi nisu imale nijedan sobi~ak gde bi se smestile. Na Cveti 1947. godine uselilesu se u devi~ku obiteq. Bila je to wihova prva mona{ka radosti nestrpqivo o~ekivawe praznika Hristovog Vaskrsewa.

Od manastirskih zdawa ostala je samo manastirska kapeli-ca gde je grob Prepodobnog Joanikija Devi~kog, ~udotvorca i“Krasnika devi~kog”, kako ga narod iz blagodarnosti i od miqazove. Moè biti da ni ova kapelica ne bi ostala da se nije nagrobu Sv. Joanikija desila jedna stra{na opomena. Naime, kadasu ru{iteqi manastira Devi~a naposletku do{li da iskopaju imo{ti Sve~eve ‡ a wih su bila trojica ‡ onaj koji je krampompo~eo kopati u dubinu, na mestu je umro, drugi poludeo, a tre}ise vratio zdrav u selo da javi {ta se na Sve~evom grobu dogodi-lo. Pri~alo se, a i danas je prisutno, da je u svakoj ku}i bilo pojedno ludo ~eqade kod onih doma}instava koji su uzeli u~e{}a uru{ewu ove svetiwe. Kasnije su dolazili Svecu radi iscelewa,neki su dolazili sa {tapom i molbom da ih “popadica” istu~etim {tapom, a neki su majku Paraskevu molili da im kupi {toplaca kod Kosovske Mitrovice, ustupaju}i ceo svoj imetak ma-nastiru, jer nisu imali ni mira ni sna u svojoj sopstvenoj ku}i,budu}i da su kamewem od manastirskih zdawa podizali sebiograde i dr.

Od onda pa do danas, kroz manastir je pro{lo mnogo du{ev-nih bolesnika, lak{ih i teìh. Neki su brzo ozdravqali, a ne-ki su se dugo zadràvali o~ekuju}i milost Bo`ju preko “De-vi~kog Krasnika”. Koliko znam, nije vo|en letopis tih iscele-wa, a da je vo|en, bilo bi nekoliko kwiga opisanih ~uda Sv. Joa-nikija. Bio sam svedok mnogih iscelewa, a najupe~atqiviji uti-sak je ostavilo iscelewe jednog de~aka od 10-12 godina izobli`we {iptarske porodice. Dovezli su ga vezanog u pratwi{est odraslih i sna`nih qudi. Tog de~aka su velikom mukom do-veli do groba Sv. Joanikija i ~im su ga poloìli na zemqu krajgroba, odmah je zaspao. Pro~itana mu je jedna katizma iz Psalti-ra, i posle pola sata probudio se potpuno zdrav. Prisutni sumnogo blagodarili Bogu i Svetom Joanikiju. Svetiwu devi~kunapustili su sa iscelenim de~akom i idu}i natra{ke, sve dok sumogli videti manastirske krovove.

158 Bu|ewe vere

Sva svetla torèstva i ~uda u devi~koj obiteqi, koju je popredawu podigao \ura| Brankovi} u znak blagodarnosti {to muje Sveti iscelio }erku, ispuwavala su ovu svetiwu, a umilna pe-sma sestara, predusretqivost i gostoprimstvo majke Paraskeverazvijali su kod posetilaca èqu da ponovo posete Devi~.

Uvek zauzeta novim mislima i planovima, konstruktivnimi pozitivnim, mati Paraskreva je bila prva li~nost koja je pi-smenim putem apelovala i traìla od Rankovi}a i drugih da sehitno obustavi iseqavawe Srba sa Kosova i Metohije. Ona jeprva koja je u tome videla veliku opasnost po srpski narod, poSrpsku zemqu u tom delu prethodne Jugoslavije i opasnost ponajzna~ajnije srpske svetiwe. Na àlost, niko se na taj wen apelnije osvrnuo kao na pravi alarm, koji bi spre~io sve ono {to sekasnije dogodilo. Da je mati Paraskevi Bog produìo ìvot me-|u nama bar za jo{ jednu deceniju, ona bi ostala vedrog mona-{kog duha i razboritosti, ali i bri`na zbog neda}a koje su sna-{le srpski narod.

Smr}u majke Paraskeve ugasila se jo{ jedna li~nost vrednapa`we. Mada nije svr{ila neku vi{u {kolu i stekla komplet-nije obrazovawe, wena du{evnost zra~ila je u wenoj neposrednojblizini. Tu du{u osetile su prvenstveno wene sestre, pretpo-stavqeni i narod srpski, koji je pratio i ocewivao wen rad naj-boqom ocenom. Sestrinska trpezarija, bogata doma}inskom du-{om, neretko se ispuwavala putnicima, lekarima, ~inovnici-ma, umetnicima, ekskurzistima, radoznalcima, poklonicima izraznih krajeva zemqe i prijateqima manastira. Manastir De-vi~ i mati Paraskeva dràni su podjednako u se}awu i to }e jo{dugo trajati. Ona je uvek bila spremna da svaku neuqudnost pre-se~e, ma od koga do{la. Ona ni~iji protivnik nije bila, a wenablaga du{a volela je pravdu iznad svega. I potpisani ovog ne-krologa uìvao je gostoprimstvo u Devi~u i u vreme kada nijesmeo oti}i svojim roditeqima zbog toga {to se bio opredelioda u~i bogosloviju i bude sve{tenik, na ~emu i ovog puta ostajeduboko blagodaran po~. materi Paraskevi i wenom sestrinstvu.

Na opelu pokojnice u~estvovao je Wegova Svetost patri-jarh srpski Pavle sa jo{ ~etvoricom arhijereja i velikim bro-jem sve{tenomonaha i sve{tenika mirskog reda. Opelo je izvr-{eno u prisustvu mnogobrojnih vernika i po{tovalaca man. De-vi~a i pokojnice. U opro{tajnim govorima Wegova Svetost Pa-


vle i dr Mileta Aleksi} iz Kosovske Mitrovice, na svemu u~i-wenom za ovu veliku srpsku svetiwu i za blago~estivi i mnogo-stradalni srpski narod, naro~ito na Kosovu i Metohiji, zahva-li{e i po`ele{e du{i wenoj Carstvo nebesko, a sestrinstvukoje ostaje ~uvarom groba Sv. Joanikija, Bo`ji blagoslov i na-predak u mona{kom `ivqewu.

Ve~an pokoj materi Paraskevi!


160 Bu|ewe vere

[TA ZNAÎ SVETI SAVA MLADIMA49

N I K O L A JPo milosti Bo`joj

srpski pravoslavni Episkop dalmatinskisvemu pre~asnom sve{tenstvu, prepodobnom mona{tvu,svoj duhovnoj deci Bogom ~uvane Eparhije Dalmatinske,

~estita veliki praznik‡ Svetog Savu ‡ prvog srpskog prosvetiteqa i u~iteqa,

i svima {aqe pozdrav i blagoslov:“Blagodat vam i mir od Boga, Oca na{ega,

i Gospoda Isusa Hrista” (Rim. 1,7),a po molitvama Svetoga oca na{ega Save.

Draga bra}o i sestre,Jo{ nam odjekuju u srcu melodije i misli crkvenih pesama,

kojima proslavismo Boì} i ostale praznike u ovom mesecu.Wima se nadahwavao i zamirisao mirisom svetosti Rastko, sinNemawin, u mona{tvu Sava.

Jo{ kao dete Rastko se ozbiqno zamislio nad ovim ìvo-tom. Sin velikog @upana imao je vrle u~iteqe. U~ili su ga po-znavawu qudi, stvari i pojava u svetu. Upu}ivan je u dràvne po-slove i ve`ban u vojnim ve{tinama. Darovit mladi} Rastko sveje ovo izvanredno shvatao, ali obdaren od Boga, smelo je prele-teo zemaqske po~asti i uzdigao se u Carstvo ve~ne stvarnosti.To je put krsta, u~ewe pravih lekcija vere i shvatawe istine oWemu.

Sveti Sava je svetiteq cele Pravoslavne crkve. Ali on jenajvi{e svetiteq srpskog naroda, pa ga zato danas tako sve~anoi izuzetno proslavqamo. Ako je ikome te{ko postati svetiteq,onda je te{ko onome koji je iza{ao iz vladala~kog doma, odlu-~io se za mona{tvo upra`wavaju}i molitvu, drè}i post, bde-


49 Svetosavska poslanica upu}ena sve{tenstvu i vernima Dalmatinskeeparhije.

we, duga bogosluèwa, bdewa dawu i no}u. Ovo je ravno ~udu.Ovo se ne moè ~initi bez napora koja vodi podvigu i bez Bo`jeblagodati. Velikodu{no davati med, kao {to je ~inio Sveti Sa-va, a primati àoke, karakteristika je svetog ~oveka.

Za nas svetosavce on uvek ima poruke koje nisu od ovogasveta i vremena. Neka mi ne zamere stariji {to }u danas u mi-slima najvi{e biti s mladima. Kada se Sveti Sava odlu~ivao danapusti o~ev dom i krene jednim sasvim novim putem od koga }eSrpska crkva i srpski narod sve do danas imati neporecive ko-risti, bio je najbliì va{im godinama, uzrastu i birawu pozi-va. Istina, mladi najvi{e razmi{qaju o mladosti i mladima, iplanove proteù u budu}nost. Neko je rekao: “Sve{tenik, u~i-teq, lekar, vaspita~, roditeq, ima onoliko uspeha me|u mladi-ma koliko se ose}a mlad me|u wima”. Isto tako, mladi se ose}a-ju onoliko mudrima i stabilnima koliko koriste iskustvo iznawe starijih.

Va{im susretawem sa svetosavskom Crkvom nisam iznena-|en ve} obradovan. Vi, poput va{ih predaka, ulazite u ovu {ko-lu pobo`nosti ‡ svete hramove, jer ose}ate da je ovo sveto mestona{ih otaca. Ovde su stajale noge wihove, kao nekada Mojsijevepred “Kupinom koja je gorela, a nije sagorevala”. Du{e mladih inas starijih podjednako su zabrinute situacijom u svetu. ûjemoi ~itamo o svakodnevnom terorizmu, o ratovima koji se vode netako daleko od nas, pokoqima, demonstracijama, o mestima i dr-àvama gde se mesecima umire zbog nema{tine, nasiqa iliobesti. Nedavno su na{a sredstva informisawa objavila da nasvakog stanovnika na ovoj zemaqskoj kugli ima po ~etiri toneraspoloìvog eksploziva.

îtamo o ekonomskim krizama svetskih razmera, korupci-ji, kra|i, nepravi~nom boga}ewu, nezaposlenosti, {trajkovimai drugim trzavicama. U prisutnoj moralnoj dekadenciji, gde je~ovek postao ~oveku zver, kao kod nas na Kosovu, iako je praznikRo|ewa Sina Bo`jeg proslavqen, navire u nama imperativ:“Hajdemo do Vitlejema, da vidimo to {ta se dogodilo...” (Lk.2,15), da sretnemo Cara mira i poklonimo se Onome koji u ovajsvet donosi “mir i dobru voqu me|u qude” (Lk. 2,14).

Treba znati, draga deco da ~ovek nije svestan kada ne moèsavladati qutu zver, ili zle qude, nego kada izgubi ono najdra-gocenije, svoju duhovnu prirodu, sposobnost da voli i stvara.

162 Bu|ewe vere

Isto tako, nije àlosno {to je ~ovek umro, {to je izgubio no-vac, {to nema ku}e, imawe; sve to ne pripada ~oveku. @alosno jekada ~ovek izgubi svoju istinsku sposobnost, svoje najvi{e do-bro: sposobnost da voli i procewuje vrednosti nebeskog i ze-maqskog.

Poseduju}i onaj boànski dar, uveri}ete se da mladi u hri-{}anstvu, u na{em svetosavqu, ne sluè samo sebi, nego izgrad-wi boqeg sveta, preobraàju dru{tva u kome ìve i pripadaju.Re~ je o socijalnim stranama na{e vere, koja u novim prilikamamora zra~iti jasnije nego ikada. ôvek nije samotwak, sam sebidovoqan, usamqeno ostrvo sa sopstvenom vegetacijom i bojom.On je psihofizi~ko bi}e, punina darova Duha Svetoga. Pitate,kako se ovaj teorijski plan prakti~no razra|uje i ostvaruje?Pitate {ta ~ini Crkva na planu oplo|ewa Re~i Bo`je u ovimna{im prilikama? Pitawe je razlo`no i postavqeno u pravovreme. Crkva ~ini mnogo, i onima koji su stalno u woj i sa womjasna je wena uloga. Na takva i sli~na pitawa ona primewuje je-van|elski odgovor: treba najpre preobraziti sebe li~no kakobi bio preobraziteq drugih. Sve po~iwe od pojedinca i ide kaop{tem; “izvr{i pa drugog u~i”, rekao je Gospod. Ovo je jevan-|elski metod, zagarantovani uspeh na putu ~ovekovog uzrastawau svetog ~oveka.

Dok posmatramo pojave na{eg vremena, ne smemo biti rav-nodu{ni. Moramo se upitati: moè li se {ta u~initi da se na-{a moralna zbrka pretvori u rad, a na{a razuzdanost u odgovor-nost? Najvi{e raspravqamo o procesu ekonomskog preobraàja,koji na neki na~in ne uti~e mnogo na moralni ìvot ~ovekov.Dok god na{a misao ne u|e u tok pronalazaka koji odre|uju tokistorije, moèmo ostati perspektivno po{teni, ali nemo}ni.

Znajte, deco Bo`ja, pored okretawa va{e mladosti, va{ihmisli i odu{evqewa tajnama ovoga sveta, ne treba zaboravitida znawe iz istorije, kwièvnosti, matematike, fizike, tehni-ke i kosmonautike, robotike i kompjuteristike ovo ne iscrpqu-je, nego ~ak i ne na~iwe ona ve~na pitawa sveta i ìvota. Go-spod Hristos ih zna i poznaje, jer je bio na po~etku sveta. On }ena kraju spustiti zavesu izme|u vremena i ve~nosti, onda kada sezavr{i tajanstvena drama qudskog roda. On i danas skida zavesuispred Tajne onima koji Ga ~istog srca primaju u dom du{e svo-je. Bez Wega na{a nejaka misao tumara po beskraju, nemo}na da


poveè niti na{eg vremena s tajanstvenom ve~no{}u. Prou~a-vajte Jevan|eqe Hristovo, pa }ete se uveriti da osim istina ma-terijalnog kosmosa postoje i ve~ne istine, koje nam sam Bog ot-kriva. Uveri}ete se da je na{ ìvot sveta i uzvi{ena stvar-nost, i da svako zvawe i uverewe mora biti pra}eno ~ovekovimmoralnim usavr{avawem.

Neki crkveni velikodostojnici u pro{loj godini poru~i-vali su mladima: “Mladi, ne bojte se svog mladala~kog doba nidubokih èqa koje u sebi nosite za dobrom, istinom, lepotom itrajnom qubavi ... Gledaju}i vas, ose}amo ~vrstu nadu u vas. U va-{im je rukama, velikim delom, budu}nost stole}a koje dolazi.Ostvarewe mira u va{im je srcima.”

Dodao bih, draga deco, pred vama je stvarala{tvo, istraì-vawe, popravqawe, mewawe. Pred vama su vrednosti duhovne imaterijalne kulture koje treba ostvarivati. Vi treba da imatene samo podatke, nego i zadatke. Va{a najve}a ìvotna interv-encija i snaga bi}e u ulagawu ovih psihofizi~kih sposobnostiu budu}i rad, brak, porodicu, patriotizam, druèqubqe, u stva-rala{tvo najvi{ih vrednosti.

S druge strane, ako ste slabi prema sebi, osetili usamqe-nost, bol, izgubqenost, nejasnost motiva i postupaka, ne predaj-te se i ne o~ajavajte. Poloìte nadu u Boga, jer On moè pomo-}i. O svemu pametno rasu|ujte. Probleme su lako savla|ivalina{i preci, jer su nosili u sebi radosnu vest vere svoje. Womesu se krepili, od we su sticali mir, i spokoj i snagu, u vremeropstva i slobode. Zato kod wih nije bilo samoubistava i tira-nije, nije bilo mnogo ~ega {to je pusto i prazno, {to se danasvidi i ose}a. Zaludno je zidati bele kule kada u srcima stoji ka-mewe.

Ova godina je progla{ena godinom za{tite besku}nika iborbe protiv upotrebe droga. ûvajte se narkoti~kih sredstavakoja ubijaju du{u i telo. Isto tako, Crkva kao mudra majka save-tuje vas, ~uvajte se alkohola i opojnih sredstava bilo koje vrste.Mnogi su tako unakazili svoj moralni i fizi~ki lik, ostalibez ~vrstine duha i kreativnosti. Znajte, ono {to ~inite vi, ~i-ni}e i va{i potomci prema vama i sebi. Tuàn je dan u kome sene pokazuje koliko mladost seè za nepropadqivim vencem kojiBog daje da ga mladost nosi. Ovom vremenu je potrebna va{auverqiva qubav, kori{}ewe iskustva starijih i radost sa Cr-

164 Bu|ewe vere

kvom zbog ste~enog duhovnog bogatstva u woj. Potrebno je sabra-ti se na ono {to se u huci na{ih dana i u zaletu nekontrolisa-nosti i pohota lako zaboravqa: da ~ovek “ne ìvi samo o hlebu(telesno), nego o svakoj re~i koja izlazi iz usta Bo`jih” (Mt.4,4).

Upu}uju}i ovih nekoliko iskrenih poruka, srda~no ~esti-tamo svima vama, draga bra}o i sestre, i vama, najmla|i prosla-vqa~i Sv. Save, ovaj na{ veliki praznik. Neka bi Bog i Sv. Sa-va pokrenuli na stvarawe i umnoèwe novih domova, tih crkavau malome u kojima }e se pripaqivati vo{tanica o Boì}u, Kr-snoj slavi i u svakoj drugoj prilici, da se i u wima zapeva:

Uskliknimo s qubavqu Svetitequ Savi,

Srpske crkve i {kole svetiteqskoj glavi ...

Dano u gradu [ibeniku o Savindanu 1987. godine.

Va{ molitvenik i dobroèlateq pred Bogom i Svetim Sa-vom



PRIVR@ENOST SVOJOJ VERI ‡ JEMSTVONACIONALNE PRIPADNOSTI

50

Napustiti Pravoslavqe zna~i napustiti svoju istoriju,ostati bez istorije ili falsifikovati istoriju. Ako ko sumwau ovo, neka pogleda na balkanske muslimane koji u jednom rani-jem vremenu ostavi{e Krst pa prihvati{e polumesec. Kojuistoriju oni smatraju svojom? Ako ih to upitate, zbuni}ete ih.Da li smatraju svojom istoriju arapskih kalifa ili istorijusvoje nacionalnosti? Ni jednu ni drugu. I tako, kada jedan pra-voslavan ~ovek pre|e u islam, on napu{ta istoriju svoga naroda.A kada pak pre|e u neku hri{}ansku konfesiju, on ju je falsi-fikuje, jer je posmatra u druga~ijem svetlu i s druge ta~ke gle-di{ta nego {to ju je posmatrao dok je bio pravoslavan.

I ne samo to. Nadahnu}em pravoslavqa izgra|en je sav po-zitivan karakter, formirani su obi~aji, stvoren stil zidawa,slikawa, veza, no{wi, duboreza, kamenoreza, pesme, tuge, celo-kupne civilizacije. Ali ima ne{to {to je va`nije od civiliza-cije; to je duh kome sva civilizacija sluì kao izraz. Pravosla-vqe je Srbima dalo novi duh potisnuv{i stari paganski. Otudapromeniti verom za Srbe zna~i promeniti duhom i civilizaci-jom.

Jasno je, dakle, odricawe od svoje pravoslavne vere isto{to i odricawe od svoje du{e. Iza svega toga sleduje da je za Sr-be prirodno da budu pravoslavni hri{}ani, a neprirodno da bu-du ma {ta drugo. To slobodno i otvoreno moèmo re}i svima je-reticima i sekta{ima koji se sa Zapada tiskaju na Balkan me|upravoslavne narode.

I jo{ im ne{to moèmo re}i ‡ da smo mi na Balkanu odgo-jeni jelinskim hri{}anskim genijem, a ne rimskim, zapadnim.Razlika pak me|u ta dva genija, ta dva duha, jeste ne{to koreni-to. Dok jelinski genije ~ezne za slobodom i savr{enom li~no-

166 Bu|ewe vere

50 Razmi{qawa o proìmawu verskog i nacionalnog.

{}u, dotle rimski ~ezne za organizacijom, za dràvom, za spo-qa{wom silom i autoritetom. Jelinski duh vi{e stremi kvali-tativno, rimski pak kvantitativno. Jelinski duh ho}e {to boqei lep{e, a rimski {to vi{e, i samo {to vi{e. Jelinski duhstremi u visinu, a rimski u {irinu.

Zbog svega toga Pravoslavqe je ne{to prirodno na Balka-nu uop{te, a posebno za Srbe:

‡ Pravda i istina se ne dadu ubiti. Mogu privremeno po-stradati i biti prikriveni, da posle jo{ u ve}oj slavi i jo{ uve}em sjaju pokaù se qudima.

‡ Svetosavsko uverewe glasi: Ko udari po veri, udario jepo dràvi, po narodu, po dràvnim upraviteqima, po vojsci, pokulturi, po svemu pozitivnom.

‡ U molitvi Gospodwoj O~ena{u prvo spomiwemo Boga iWegovu svetiwu, pa se posle opomiwemo hleba koga zemqa daje,i, najzad, samih sebe kako smo izvor lukavstva, isku{ewa i gre-ha.

‡ Eshil, pesnik i vojnik atinski, be{e zbog ne~ega osu|enod Atiwana na smrt. Kad mu je presuda izre~ena, javi se pred su-dijama brat Eshilov, koji u ratu za otaxbinu be{e izgubio ruku.Zasuka rukav do ramena i pokaza preostali patrqak od odse~eneruke. Vide}i koliku je `rtvu podneo brat Eshilov za otaxbinu,sudije oslobodi{e osu|enog Eshila.

A {ta danas? Vidi li ko grobove najboqih srpskih sinova,zapaqene domove i ~estite doma}ine bez toplih ogwi{ta i u tu-|ini. Vidi li ko majke i supruge u crnim {amijama, decu uplaka-nu i ogolelu. Vidi li ko onu osaka}enu de~icu ‡ borce bez o~iju,ruku, nogu kako se na {takama te{ko kre}u ili u kolicima. Vi-di li ko masovne na{e grobnice i one {to im se za grob nezna.Vidi li i zna li ko za one silne neprospavane no}i na{ih ~el-nika, naroda i vojnika, izbeglica koji na videlu i u no}i proli-vaju suze za pragom svojim, za domajom svojom.

Mala Alica, }erka engleske kraqice, iza{la je sama naulicu. Upita je neki ~ovek: “Ko si ti?” A ona mu u~tivo odgovo-ri: “Ja sam niko i ni{ta, ali moja majka je engleska kraqica”.Kako je ovo divno. Tako i mi moèmo re}i: mi smo u o~ima svetaniko i ni{ta, ali na{ narod je herojski narod, priznali drugito ili ne.


SRPSKA ISTORIJA ‡ UÎTEQICA@IVOTA

51

Gospodo Poslanici,

... Srpski narod najvi{e pati, bez obzira gde bio i u ka-kvim se prilikama nalazio. Ko sve na wega danas ne upire pr-stom i ko sve danas ne pre}utkuje ogre{ewa prema wemu? Mismo oduvek ukazivali po{tovawe mu~enicima koji su trpeli ipoloìli ìvot za veru, za slobodu. Mi i danas veli~amo sino-ve koji su `rtvovali ìvote za svoj narod i umrli za sloboduotaxbine. Mi se divimo onima koji svoju krv prolivaju za svojero|ene domove, za dobro, pravdu i kulturu svoga roda. Koristo-qubivi politi~ari mogu da misle o tome kako ho}e, ali simpa-tije i srce srpskog naroda bi}e uvek tamo gde se lepr{a svetslobode, vere i kulture. A oni koji bi hteli da ugu{e ove ose}a-je, ne}e imati ni ~asti ni uspeha u takvom poduhvatu.

Ovaj Parlament sastao se danas i sa zabrinuto{}u i sa op-timizmom u dobar ishod gra|anskog rata. I za nas Srbe je isto-rija u~iteqica ìvota, a istorija nam je takva da se zaista ima-mo ~emu nau~iti. Za nas ona i daqe mora biti ìva, mora upra-vqati na{im stvarnim ìvotom i u miru i u ratu. Iz ìvotana{ih predaka crpimo i daqe primer; iz wihovih velikih delau~imo se o tome {ta je sve mogu}e posti}i qubavqu prema Otax-bini, veri, slobodi, kulturi. U nama su uvek ìvi na{i preci.I danas smo mi onaj isti srpski narod koji je svojom krvqu ispi-sao mnoge ~asne stranice, ne samo na{e istorije nego i svetske.U nama jo{ vri krv starih Srba i, Bo`jom pomo}i, mi }emo i izovog rata ostaviti potomstvu mnogo stranica ispisanih zlat-nim slovima. Svi znamo da srpska istorija jo{ nije zavr{ena, aina~e istorija srpskog naroda dolazi u red najslavnijih narodapod ovim nebom. Osim nas, nema naroda koji bi, ovako brojno ma-

168 Bu|ewe vere

51 Pozdravna re~ na otvarawu Skup{tine Republike Srpske.

len, mogao da se pohvali tako bogatom i slavnom istorijom i pozaslugama i obilnosti. Eto, u tome je na{ ponos i na{e pouzda-we, jer imamo stalno u vidu da su temeqe srpske dràvnosti po-stavqali Srbi svetiteqi.

Srpski narod je oduvek drào prvenstvo me|u ostalim bal-kanskim narodima, pa i {ire. Nadam se, i da}e Bog, srpski na-rod ni u budu}a vremena ne}e izgubiti to prvenstvo. ûva}e gajer Srbin nije ugweta~, niti je to u wegovoj prirodi. I sada se uovom prqavom ratu, koji svakako nazivaju i krste, poku{ava po-staviti sila iznad pravde. Samo ~ovek dostojan svoje slobode,ume da po{tuje i ~uva slobodu drugih.

Zbog svega toga, u ovim vrlo ozbiqnim prilikama o~ekiva-ti je da se problemima sve razboritije pristupa i re{ava.

Pozdravqam Vas, gospodo u~esnici u radu ovog Parlamen-ta, èle}i Vam uspeh u radu.


Pisano po delimaSv. Nikolaja ohridskog i ì~kog

i drugih pisaca


Sadràj

Predgovor ........................................................................................... 3

BLAGOUPOKOJENI ARHIMANDRIT JUSTIN(POPOVI]) BOGOSLOVSKI MISLILAC I PISAC .. 5

Predavawe na simposionu u ~ast o. Justina Popovi}a.

Uvod ....................................................................................... 5Ovaj je svet sav u revoluciji ............................................ 8“Bog Nije Bog nereda no mira” ....................................... 9Zakqu~ak .............................................................................. 11

MATI BO@JA ‡ OBRAZAC NA[EG @IVOTA .................. 12Propoved na Uspewe Matere Bo`je

POSLU[NOST I SMIRENOST ‡ POÊTAKNOVE TVARI................................................................................... 15

Razmi{qawe na Boì}.

OTAXBINA ‡ ZEMQA OTACA NA[IH ............................. 16Propoved u Romanijskoj Lazarici na Vidovdan.

BLISTAVE SVETIQKE IZ NA[E ISTORIJE ................ 18

O NA[OJ SRPSKOJ GOLGOTI................................................. 20Propoved na slavi Kola srpskih sestara.

“NOVO” DOBA................................................................................. 23Zahvalno slovo u Op{tini Kalamarija u Gr~koj.

OGAW VERE NADVLADAVA...................................................... 25Slovo odràno u crkvi

Svetog velikomu~enika Dimitrija u Solunu.

POMOZI, BO@E, SVIMA, PA I NAMA .............................. 27Slovo odràno u Solunu.

OSTVARIVATI CARSTVO BO@JE NA ZEMQI............... 29Govor u Parlamentu Republike Srpske Krajine.

170 Bu|ewe vere

GOSPOD JEDINI ZIDA DOM.................................................. 34Govor na skup{tini politi~kih stranaka radi

ujediwewa.

VIDOVDANSKA DUHOVNA VIZIJA ................................... 37Propoved na Vidovdan.

MANASTIRI ‡ DUHOVNO-KULTURNASVETILI[TA ................................................................................ 39

Pozdravno slovo Umetni~koj koloniji u manastiru

Dobrunu u okviru Andri}evih dana.

DELA TVOJA SU BESMRTNA.................................................... 41Vrednovawe dela dr Jovana Ra{kovi}a.

“IZRAIQU, PROPAST DOLAZI NA TEBE!”..................... 46Beseda pred poslanicima Republike Srpske.

KO BLI@WEM DAJE, BOGU POZAJMQUJE ....................... 49Re~ na otvarawu i osve}ewu

Prihvatnog centra na Sokocu.

“SA ISTOKA ‡ SVETLOST”...................................................... 51Propoved na Svetog Iliju na Sokocu.

PLAMEN KULTURE NE GASI SE ........................................... 54Re~ na obele`avawu 150-godi{wice

Narodnog muzeja u Beogradu.

BREME ARHIJEREJSKOG SLU@EWA ................................... 56Slovo povodom 20-godi{wice arhijerejske slu`be,

odr`ano u sabroskoj trpezariji u Beogradu 1993. g.

TREZVENO U RATNIM ISKU[EWIMA ............................. 58Slovo na sednici Eparhijskog saveta

Dalmatinske eparhije u Krki 1992. g.

DELO SVETOGA SAVE ‡ VELIKO NADAHNU]E............ 60Predavawe na svetosavskoj akademiji.

Projaviteqska i prosvetiteqska misijaSvetoga Save ........................................................................ 61Sveti Sava ‡ otac Crkve i {kole u Srba..................... 62Pokosovstvo u svetlosti Svetosavqa............................ 64


Najnoviji doga|aji u svetlosti Svetosavqa................. 65

SLOVENSKI JEZIK ‡ ZAJEDNI^KA PODLOGA............ 68Zapis o staroslovenskom jeziku Svete bra}e.

SVETI GEORGIJE ‡ UZORBRANIOCIMA OTAXBINE .................................................... 69

Re~ na po~etku {kolske godine kadeta Vojne akademije.

IMAMO BOGATO NASLE\E.................................................... 73Boì}no slovo na krsnoj slavi Republike Srpske,

na Stevandan 1994. g.

@IVETI S PODVIGOM VERE.................................................. 76Pozdrav Wegovoj Svetosti patrijarhu Pavlu

u sokola~kom hramu na doksologiji 3. juna 1993. g.

BO@I] ‡ SVERADOSNA SVETKOVINA............................ 78Propoved na Boì} 1992. g., odràna na radiju

Republike Srpske.

POKOLEWA DELA SUDE........................................................... 82Pozdravno slovo na otvarawu izlo`be literarnih i

likovnih radova Romanijske regije.

PRESTATI S DEMONIZOVAWEMJEDNOG NARODA........................................................................... 85

Intervju dat u vreme gra|anskog rata.

SVETOSAVQE KAO PRO@IVQENO PRAVOSLAVQE 91Intervju dat u vreme gra|anskog rata.

RO\EWE HRISTOVO ‡ SVERADOSNI DOGA\AJ........... 95Boì}na poruka 1993. g. pravoslavnim vernicima

u Dalmatinskoj eparhiji.

JEDNODU[NOST ME\U BRA]OM ........................................ 98êstitka povodom izbora D. Tomi}a

za predsednika Skup{tine Srbije.

172 Bu|ewe vere

HRAM ZA AMANET....................................................................... 100Pozdravno slovo upu}eno moskovskom Patrijarhu

Aleksiju na osve}ewu zemqi{ta i krsta za novi hram

na Grbavici u Sarajevu, 18. maja 1994. g.

BLAGOSLOV SVERUSKOG PATRIJARHA........................... 101Pozdravna re~ na do~eku Patrijarha moskovskog i sve

Rusije Aleksija ££, 18. maja 1994. g.

IZVE[TAJ O ARHIPASTIRSKOM RADUU 1993. GODINI .............................................................................. 103

Izve{taj podnet Svetom arhijerejskom saboru

u Beogradu na redovnom majskom zasedawu 1994. g.

Arhipastirski rad ............................................................. 103Rukoploèwa i postavqewa ............................................ 104Osve}ewa .............................................................................. 104Posete i razgovori............................................................. 105Odlikovawa ......................................................................... 106Dispenzi................................................................................ 106Administrativni deo posla............................................. 106Brojno stawe sve{tenstva................................................ 106Eparhijski savet i EU odbor ........................................... 107Gra|evinska delatnost ...................................................... 107Kolo srpskih sestara......................................................... 108Humanitarna pomo}............................................................ 108Te{ko}e u radu i predlozi............................................... 109

OGROMNO MISIONARSKO NASLE\ESVETE BRA]E KIRILA I METODIJA................................ 110

Predavawe odràno na prvoj Krsnoj slavi

Svetih Kirila i Metodija

Isto~nosarajevskog univerziteta na Palama 1994. g.

NIKAD NE ZABORAVITI SVETLU ISTORIJU .............. 117Pozdravna re~ pred Skup{tinom Republike Srpske.

ÎTAOCIMA IZNOSITI SAMO ISTINU ..................... 121Pozdrav povodom pokretawa novina “Oslobo|ewe”

kao glasila Republike Srpske.


TE@AK JE RAT SA SINOVIMA OVOGA SVETA ............. 124Demanti povodom krivotvorene optu`be

u gra|anskom ratu 1992. g.

KOSOVSKI ZAVET ‡ VE^ITO VRELO NADAHNU]A .. 126Propoved na Vidovdan u Romanijskoj Lazarici.

VERSKE ZADU@BINE ‡ SVETIQKENEBA NA ZEMQI ......................................................................... 131

Pozdravno slovo na Sokocu o Vidovdanu

na parastosu izginulim ratnicima.

O OZBIQNIM IZAZOVIMA PRED HRI[]ANIMA ... 134Pozdrav na otvarawu Skup{tine Republike Srpske.

NOVI EPISKOP NA KORMILU DALMATINSKEEPARHIJE........................................................................................ 138

Beseda na ustoli~ewu Preosve}enog Longina u tron

episkopa dalmatinskih 22. 10. 1992. g.

POSLE 14 GODINA ARHIJEREJSKE SLU@BE UDALMACIJI................................................................................... 140

Beseda na sve~anom ru~ku povodom ustoli~ewa

episkopa Lingina 22. 10. 1992. g.

NA[E VEKOVNO PRISUSTVO U DALMACIJI‡ SVOJ NA SVOME ........................................................................ 143

Pozdravna re~ na otvarawu izlo`be ikona Crkvene

op{tine u Benkovcu.

BOGOSLOVSKE [KOLE U BIH .............................................. 145Predavawe na proslavi 110-godi{wice Sarajevske

bogoslovije.

VIDOVDAN ‡ VE^ITO POLAGAWE ISPITA................. 148

SILA VASKRSLOGA JE MO] ZA QUBAV .......................... 152Vaskr{wa poslanica upu}ena vernima

u vreme gra|anskog rata.

174 Bu|ewe vere

IGUMANIJA PARASKEVA DEVI^KA................................ 157Nekrolog ‡ posmrtno slovo igumaniji

manastira Devi~a u Metohiji.

[TA ZNAÎ SVETI SAVA MLADIMA............................... 161Svetosavska poslanica upu}ena sve{tenstvu

i vernima Dalmatinske eparhije.

PRIVR@ENOST SVOJOJ VERI ‡ JEMSTVONACIONALNE PRIPADNOSTI ........................................... 166

Razmi{qawa o proìmawu verskog i nacionalnog.

SRPSKA ISTORIJA ‡ UÎTEQICA @IVOTA............... 168Pozdravna re~ na otvarawu Skup{tine Republike

Srpske.


176 Bu|ewe vere

mitropolit knjiga 5 - mitropolijadabrobosanska.org vere.pdf · predgovor u `ivotu svakog od nas...

Documents