Мирослав Антић

ПРОЛЕЋЕСунце се, ено,као вретенонад градом вртии главом клима.Све је у мениданас шарено.И у теби јеможда шарено.Била је зима.Прошла је зима.Ту негде, близу,ал’ не знам где је,ветар се топливрти и смеје,чупка нам косуи крошње њише.Биле су кише.Прошле су кише.Сад сунце, ено,као вретеноиспреда градомнешто шаренои – мирише.Реци ми заштос тобом у ходуодједном данасговорим тишеи зашто мислинекуд оду,па само трепћеми ништа више?Кад испод липасенке се руше,зашто сам такоодједном смушен,па кад те кућииз школе пратим,све не бих хтеода се вратим,већ дуго стојими дуго ћутимпод ветром топлими сунцем жутим,а у главу минебо стало

Објашњење мањепознатих речи и изразавретено, с. род – справа у облику штапића на који се намотава конац или вуна при предењу;климати главом – чинити покрете главом надоле;крошња, ж. род – горњи разгранати део дрвета, круна;њихати, њишем -љуљати;испредати, испредам –вретеном или прстима правити конац, нити;смушен, смушена,смушено – збуњен;утећи, утекнем – побећи

и још по мало.Чега по мало?Свега по мало!Ако се сетим,ја ћу ти рећии – утећи.