In Memoriam Postoji jedan neverovatan gad koji se zoveMiroslav AntićŽdere moj hleb pravi moju decu nosi mojaOdelaSa mojom ženom leže u krevet na mojeRođene očiJer zna da sam tog trenutka sigurno negdeDaleko u Lenjingradu

I taj Antić što me je upropastio I kaoPisca I kao čovekaDakle taj koji će na kraju leći u mojuSopstvenu grobnicuPita me jedno jutro šta vam je boga muČovečeIzgledate mi nekako bolesniA šta se izvinite za izraz baš njega tičeKako je meniI dokle mi je

O meni se najlepše brinu oni koji meOstavljaju na miruA on pere ruke mojom rakijom ima ključ odMog ateljea

Ljudi taj me tera da čitam knjige petlja saMojim plavušamaDere se u mojoj kući ogovara me svaštaLažeDeca mi liče na njega a on nosi kravatuBrije se poznaje neke ljude radiSvako jutro se tušira pravi se da zna sveO zenbudizmuPrevodi knjige čini mu se da ima prijateljeMom sinu zamislite svinjariju mome jedinomSinu kupuje sladoled

Bio sam mornar bežao sam ili odem na primerU ParizPokrijem se ćebetom preko glave pustim brkoveA on me i tu pronađe u nekoj ulici ŽoliveU nekom bednom hoteluI vrati kući i rasplače me

Mati moja Melanija koja ne zna da je rodila mene

A ne njegaViše ga voli više mu veruje I on to još kakoKoristiA on je uveravam vas on je ta upeglana stoka kojojJa dižem spomenik

On je ta uvažena životinja kojoj ja pišemBiografijuOvako popljuvan I sam I do krajnosti zgađenSto moram da mu javno pozajmim oči I dušuI ono malo para koje sam jedva pozajmio

Kad sam ja na primer skočio sa PetrovaradinskeTvrđaveOn je uskakao u đačke čitankeKad me je doktor Savić lečio od alkoholaOn se pravio kao da ima neke veze sa filmom

Gde god se pojavim gurao me je da ga ne obrukamPristajao je na kompromise cerekao se naPrijemimaPrimao je moje nagrade mešao se u moje snoveJedan licemer

Jedan stvarni licemerJedan provincijalacJedan koji je trpeo sve ono što ja nikada nećuTrpetiI koji sada tako fino žuri da crkne umesto meneDa bi umesto meneSvinja jednaDa bi umesto mene što pre jedini živeo

"Mi smo se suvise sretali..." Mi smo se suvise sretali na raskrscima neznanimMada smo razlicitim putevima koracaliTinjalo nebo vecernje u siprazima zvezdanimI uvek oblaci zdralova sa prolecem se vracali.

Mi smo se suvise sretali a reci rekli nismoI u leta kovrdzava sa preplanulim licimaPod kapom zelenih dudova za casak zastali smoPa onda prosli, odlutali svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeliI vetar kisama umio sivo popodne ogolelo

A putevi se duzili i raskrsca su zudelaZa nesto kratko u susretu sto se toliko volelo.

U zime snezne, pobelele k'o tvoji isprani dlanoviDugo si, dugo cekala pod jablanom, na smetuI vrat mi goli uvila maramom svojom lanenomDa sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak, ti su susreti tek kratka radovanjaJer znam: na nekom raskrscu necu te videti visePruzices nekome dlanove, prestace putovanjaI pod krov neki svratices da se sklonis od kise.

Spusticu tvoju maramu usput kraj putokazaI sa vetrom - drugarom otici nabranih vedjaJer meni zivot prestaje ako sidjem sa stazaI pred necijim vratima skinem torbu sa ledja.

"Da li sam svuda gde su mi tragovi..." Da li sam svuda gde su mi tragoviKo zna s cim sam se spajaoa nisam ga ni takaomozda sam boravio i u svom zivotumozda postoje izvesni znaciili kao da je neko stran.Ali ipak uz mene se moze,mada je neobicno.Sa mnom je opasno ici,ja se nikad ne umaram.Valjda sam jedini covjekkoji sumnja u sebesve cesce mi se cinida nisam nikakav oblikvec da slobodno jedrimkroz sopstveno pijanstvo- prepusten suncevom vetruodlivam se i dolivam.Ali ipak uz mene se moze,mada je neobicno,sa mnom je opasno hteti,ja nikad ne odustajem.Neiskvaren iskustvom,poseban slucaj samoce.Ponekad izmislim sadasnjost,da imam gde da prenocim.I suvise sam video,

da bih smeo da tvrdim,mnogo toga sam saznao,da bih imao ijedan dokazali ipak uz mene se moze,mada je neobicno.Sa mnom je opasno voleti,ja nikad ne zaboravljam.Pokusavam da shvatim ucenjakoja mene shvataju.Nejasna mi je veraspremna da u mene veruje.Tesko je biti okovanu moju vrstu slobode.Lako mi je s nemirom,ne mogu da umirim mir.Al ipak uz mene se moze,mada je neobicno,sa mnom je cudno cak i umreti...jer ja se ne zavrsavam.

"ako vam mnogo puta kazem da vas volim..." ako vam mnogo puta kazem da vas volim,jeli to vise ljubavi, ili je ista, jedna jedina?

ako svakoga jutra ponovo oktrijete da ste zivi,je li to vise zivota, ili je ovaj, jedan jedini?

moze li da se rodi pet miliona necega,a da pre toga ne umre isto toliko istovetnog?

tu umetnost pretakanja iz jedne vrste necegau drugu vrstu necega zovemo nase sad i ovde.

zar vam je vaznije da prezivite ma i nekako,nego da dokucite sta je zivot?

dozivljaj ovog sveta kod vas je, na zalost, samodozivljaj vase vrste sveta

"Ako bilo kad osetis..." Ako bilo kad osetis da mrtve stvari koje drzisodjednom menjaju boju i pocinju da disu,moras ih sam zavrsiti; niko ne moze da te zameni.

Jer, niko izvan tebe nema tu britku preciznoststo izdvaja iz prolaznog oklop od zelenog vetra,

u kojem neotporno i pihtijasto podrhtavameko i vlazno klatno tvoje uobrazilje.

Svako moze da postavi tvoj osecajni skeleti oko njega ovije tvoje najdivnije namerei utisne u koru nemire tvoga uma ľ kao bore.

Ali, to je jos uvek tebi dalek i neprirodannacin kroŠenja vecnosti.

Niko na svetu nije ti,i zato niko ne moze ni zavrsiti tvoje delo.

Nikog nemoj da pitas sta znaci neko delo.Otkud on zna, kad nije: delo?

Uzmi u ruke materijal i na sebi to proveri.

Nikog nemoj da pitas sta znaci neka izlozba.Izlozba nije ono sto ti je pokazano.

Ti se pokazujes njoj.Duznost je izlozbe da te vidi.

Stani pred delo i zahtevajda ti objasni sta ti znacis.

Ako vec odlucis da gledas,svaki put istu stvar vidi sasvim drukcije.Ista je linija drugi put ľ nova linija."

Ne veruj onima koji ti uporno tvrdeda imas samo jedno culo vida.

Koliko tvojih ociju nikada nije progledalo?Koliko tvojih ociju, dok obuhvata ovo,vidi i nesto ono, cega uopste nisi svestan?

Koliko tvojih ociju nikada nece saznatida su bile i ľ oci?

Ako se usudis da stvaras, moras imati dokazada istu stvar jos jednom dotices prvi put.

"Reka bi mogla da bude..." Reka bi mogla da bude

okean, ako se zgrcitoliko ima u sebiogromne, vecite vode.

Al ako ikada zapnei umori se dok trciumrece bez daljine,umrece bez slobode.

Umrece u njoj vetar.Umrece sume i zita.Umrece bokori suncasto se uz obalu pletu.

Zato ne sme da stanei zato vecito hita,sa usnama od vode,najzednija na svetu!Tako zamisljam nebo.

"Ovo je pesma jedne kosulje..." Ovo je pesma jedne kosulje,zaljubljene do okovratnika u jednu sasvim banalnu drvenu stipaljku, i glasi:Drzis me na ovoj ljuljasci da se ne okliznem. Da mi suze ispare na suncu.Zahvaljujuci tebi moci cu malo da se nasalim sa stokom i zivinom u ovom dvoristu.Nadimacu se. Raskopcacu svu dugmad na svom platnenom telu.Celo prepodne bicu zastava koja rukavima samara vetar i mirise na sapunicu i nebo.Drzi me cvrsto, ali nemoj da mi zavidis. Mene popodne peglaju.

"Zaboravi da negde na svetu postoje..." Zaboravi da negde na svetu postoje tvoji muževi,i moje žene, i postelje u kojima su snovi - zanat.Danas će drumovi biti za mene i tebe pruženidaleko negde u nepovrat.

Možda smo nas dvoje rođeni zato da tuda odemo,da ti milujem kosu i budem nežan prvi,pa posle da jedno drugome malo lepoga prodamoza jeftin honorar ljubavi i skroman bakšiš krvi.

Nikad zbog tebe neću ići da tražim rum,ni da napišem najbolju pesmu kraj čaše.Ne plači za mnom kad se vratiš niz drum.Ne maši ... ni ja neću da mašem ....

"Nije to nikakva bajka..." Nije to nikakva bajka.Neka bezazleni zato zapuše svoje uši i ćute.Zavoleli smo se, ponešto pseći i svetački.Zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.Imala je u oku električnu centralu,a ja neke bandere sasvim crvene i žute.Ispričali smo ramenima i rukama neštošto u prevodu na disanje znači: Ljubav...I detinjstvo je te noći otišlo iz njenih cipela.Mahalo je šarenim kockama.Knjigama punim slika, igračkama i snovima.Otišli su konvejeri mašnicai odleteli listići presovanog staniola.Svet je najednom postao višiza jednu neznatnu zvezdu, tamo negde nad glavama,nad krošnjama i krovovima...I samo malo dubljiza krišku naprslog bola.

Besmrtna pesma Ako ti jave: umro sam,a bio sam ti drag,onda će u tebiodjednom nešto posiveti.Na trepavici magla.Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekadmislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro samevo šta će biti.

Hiljadu šarenih ribalepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.I korov će me skriti.A ja ću za to vremeleteti visoko...Visoko.

Zar misliš da moja ruka,koleno,ili glava

može da bude sutrakoren brezeil' trava?

Ako ti jave: umro sam,ne verujto ne umem.

Na ovu zemlju sam svratioda ti namignem malo.Da za mnom ostane neštokao lepršav trag.I zato: ne budi tužan.Toliko mi je staloda ostanem u tebibudalast i čudno drag.

Noću,kad gledaš u nebo,i ti namigni meni.Neka to bude tajna.Uprkos danima sivimkad vidiš neku kometuda nebo zarumeni,upamti: to ja još uvekšašav letim, i živim.

Razglednica Mesec je tupom, krivom kamomposekao jedno vece žuto.Oprosti,bio sam skitnica samo,pa sam u tvoje oči zaluto.I čudno nespretno prosuo se:kao lopta vrelog snega,nasmejan,izgužvane kose,od ptica ranjav,od cveća pegav.

Oprosti,uvek moram da odem.Vetrove žute jesen već plače.Jezera-oči.Što kvase vodeobale obraza za skitacem?

Uvek se biva lep na pocetku.Pomalo dobar.Pomalo tužan.

Uvek se biva na ovom svetuna kraju tuđ,na kraju ružan.

I uvek samo sebe imamoi san pun želja,nedorečen.

Mesec je tupom krivom kamomposeko jedno žuto veče.

Belo Nebo.Nebo.Sreće dosta.U proleću po drvećuod meseca kikot osta.Ej umreću.

Ej umreću ispod granjakraj zaspale vodeniceza devojke,milovanja,pletenice.

Ej, umreću od daljina,od mladostii od snage,za krčage pune vina,za krčage,

da se pije,da se smeje,da se peva preko njiva,sav od sunca po ustimaispolivan.

Da me čekaš ispred kuća,da razvezeš ruke zrele,oči bi se od svanućarazbolele.

Razbolele i opileda se smejem do bolesti.

Ej, da mi je niz apriletebe sresti.Ej, da mi je da izludim,a bagrenje rascvetano.Ej, da mi je golih grudi,sa košuljom poderanom.

Ej, da mi je da te ljubimslab do ropca,jak do krika,kad zabele zdravi zubiharmonika.

Ej, da mi je u proledjuu milion vrelih boja.

Ej umreću bos po cvećusamog sebe razboleću.Ej devojko dušo moja.

Nepovratna pesma Nikad nemoj da se vraćaškad već jednom u svet krenešNemoj da mi nešto petljašNemoj da mi hoćeš-nećeš.I ja bezim bez povratka.Nikad neću unatrag.Sta ti znači staro sunce,stare staze,stari prag?Tu je ono za čim može da se patiTu je ono čemu možes srce dati.Al' ako se ikad vratišmoraš znatitu ćeš statiI ostati.Očima se u svet trčiGlavom rije mlako večeOd reke se dete učika morima da poteče.Od zvezda se dete učida zapara nebo sjajem.

I od druma da se mučii vijuga za beskrajem.Opasno je kao zmijaopasno je kao metakda u tebi večno klijai ćarlija tvoj početak.

Ti za korennisi stvorenCeo svet ti je otvoren.Ako ti se nekud žuri,stisni srce i zažmuri.Al' kad pođeš - nemoj statiMahni rukom.I odjuri.Ko zna kud ćeš.Ko zna zašto.Ko zna šta te tamo čeka.Ove su želje uvek beljekad namignu iz daleka.Opasno je kao munjaopasno je kao metakda u tebi večno kunjai muči se tvoj početak.Ti si uvek krilat biosamo si zaboravio.Zato leti.Sanjaj.Trči.Stvaraj zoru kad je veče.Nek' od tebe život učida se peni i da teče.Budi takvo neko čudošto ne ume ništa malo,pa kad kreneš - kreni ludo,ustreptalo,radoznalo.

Ko zna šta te tamo čekau maglama iz daleka.Al' ako se i pozlatiš,il' sve teško,gorko platiš,uvek idi samo napred.Nemoj nikad da se vratiš.

Zagonetka Pogodi kako se raste.Pogodi kako se lakostigne do krova,do laste,oblaka punog kise,do neke zvezde dalekei visei jos viseu cudne visine plave.

Pogodi da li kroz kragnu,kroz nogavice,rukave,dok neka snaga u tebii neka lepota u tebipravo do sunca vodi?

Zazmuri pa pogodi.

A mozda nije ni vaznoda se unapred setis.

Mozda se najlepse rastekad nista ne primetis.Mozda se najlepse bivaveci,jos veci,najveci,- cutecisasvim cuteci,kroz neki tihi nemirsto se u tebi stvori,pa gori,beskrajno gorii nikako da izgori.

I niko ne zna sta je.

A on traje i traje.

Opomena Vazno je,mozda, i to da znamo:covek je zeljan tek ako zeli.

I ako sebe celog damo,tek tada i mozemo biti celi.

Saznacemo tek ako kazemoreci iskrene, istovetne.

I samo onda kad i mi trazimo,moci ce neko i nas da sretne.

Čarobna pesma Vidim te vec,istina-kao u nekoj srebrnoj magli,ali divno te vidim:na nogama ti cizme od sedam milja,u ruci Aladinova lampa,putujes na onom cudotvornom tepihuiz 1001 noci,preleces planine i morai dizes se visoko prema zvezdama.

Mozda ti i ne slutiskoliko volim tvoju trsavu glavu,detinju glavu koja mirise na sapuni penusavi aprilski vetar,

Glavu u kojoj stanuju samo bojevisoke,ogromne,nedostizne,

glavu koja ce shvatiti bezmerjai razdaljine svetlosnih godina,nerazumljive cifrei geometrijske krivuljei hrabrost svemirskih brodovasto ce krenuti sutrana nova nepoznata sunca.

Ja sam svoja putovanjaprotutnjao pod celomi tu su stali prostorio kojima i ne sanjas.

Cetiri ulice tamoi tri ulice ovamo,tako sam jednom leteo

cak do Kumove slame.

Dve,tri,pet casa vinau restoranu kraj reke,tako sam beskrajno lebdeokroz udaljena sazvezdja.

I jedan obican osmeh,i jedno jesenje vece,tako sam trazio novezlatogrive komete.

Tako sam sebi nasaoi jednu tihu mudrostod koje rastu krila.

Zato i hocu samo da te zamolim:preleti beskonacnosti pobedi vreme i mastu,ali nikad ne zaboravikako se koraca po zemlji.

Dodirni rukama prasinudalekih dvojnih zvezda,nek ti se damari uskladesa ritmovima pulsara,al nikada ne zaboravikako se koraca po zemlji.

Jer ljudska srcazasadjena su nisko kao kupinetu, gde su svici crveni dzinovinaseg malenog kosmosa,tu gde smo sebi nacinilimilimetarske beskonacnosti,a ipak dovoljno glomazneda se u njima izgubimo:ja daleko od tebekao Alfa Kentaura,ti daleko od menekao belo zrnevlje Vlasica.

Pronadji nove svetovei izatkaj im nebo.I podari im vazduhda disu i da ozive.

Ali nikad ne zaboravikako se koraca po zemlji.Samo tako se mozemojedan drugom pribliziti.

Cetiri ulice tamoi tri ulice ovamo,moja i tvoja casa pivau restoranu kraj reke,i moje iskrene ocii tvoje iskrene ociu jedno jesenje vecedetinjasto i roditeljsko,

-to je ono prostranstvokoje hocu da pomirimizmedju moje i tvoje zvezde.

Senka Zbog svega što smo najlepše htelihoću uz mene noćas da kreneš.Ma bili svetovi crni, il beli,ma bili putevi hladni, il vreli,nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,da se ne bojiš vetra i mraka,uspavana i kad kiše tuku,jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,korake moje da uhvatiš,pa sa mnom bol i smeh da piješi da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog nebapronađeš hleba komadić beli,pronadješ sunca komadić vreli,pronađeš života komadić zreli.Il crkneš, ako crći treba

zbog svega što smo najlepše hteli.

Pjesma za nas dvoje Znam,mora biti da je tako:nikad se nismo sreli nas dvoje,mada se trazimo podjednakozbog srece njenei srece moje.Pijana kisa siba i mlati,vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna okazurim u lica prolaznika.Koga da pitam,gladan i mokar,zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?Trebao korak?Mozda je sasvim do mene dosla.Al' ja,u krcmu svratio gorak,a onane znajuci-prosla.

Ne znam.Ceo svet smo obisliu zudnji ludojpodjednakoj,a za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako

Serenada Mesec je tupom krivom kamomzaklao jedno veče žuto.Oprosti, bio sam skitnica samo,pa sam u tvoje oči zaluto.

I sasvim nespretno prosuo sekao lopata vrelog snega,nasmejan, izgužvane kose,od ptica ranjav, od cveta pegav.

Oprosti, uvek moram da odem.Vetrove žute jesen već plače.Jezera - oči. Sto kvase vodeobale niske za skitačem.

Uvek se biva lep na početku.Pomalo dobar. Pomalo tužan.Uvek se biva na ovom svetuna kraju tuđ, na kraju ružan.

I uvek samo sebe imamoi san pun želja, nedorečen.Mesec je tupom krivom kamomzaklao jedno žuto veče.

Mostovi U meni večeras jedna rekarazbija ogromna brda daleka,muči se,urliče,razmiče klancei kida svoje zelene lancei rije kroz moje srcei pečei kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ista rekačudno je meka.Sva je od mleka.I čas je srebrna.I čas je plava.U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke drugepod istim mostovima sretne.

Zato su naše srece i tugeuvek drugačije istovetne.

Poruka Kad prođu zore,kad zaspe kiše,i nas odavno ne bude više,ovo je, moj daleki sine,poruka za tvog još daljeg sina

i za kćer najdaljih naših kćerikroz mnogo nadanja i godina,

za snove šarene i beskrajne,pegave pahulje budućih zora,

za čavrljanja,kikoti tajnei za sva pitanja bez odgovora.

Kad svenu zore,kad zgasnu kiše,i nas odavno ne bude više,reci nek budući lepše sanjaju,zamoli da čudno lepo sanjaju,naredi da bolje od nas sanjaju,pomozi im da tačnije sanjaju,ako ne sanjaju - daj im da sanjaju,viči da sanjaju,sanjaj da sanjaju,

dok u njihovim detinjim grudimapokojna naša srca odzvanjajui čujui kujui odjekujukao zvonici među ljudima.

Kaži im:onamo,blizu neba,planina jedna na sve njih čeka.Mi smo je zidali od sna i hlebada se uspentramo u svetlost nekad.

Mi smo je digli.A nikad stigli.Za ljudski vek je ogromna bila.I posrćući - u vis smo pali,sa ožiljcima najlepših krila.

Kad minu zore,kad umru kiše,i vidiš: nema nas nikada višereci im da smo se ko ljudi složili:

mene podelili,tebe podelili,njih smo pomnožili.

Ovo je, moj daleki sine,osmeh i šapat za tvoga sinai za kćer njegovih najdaljih kćerikroz bezbroj nadanja i godina.I želja da se nešto produži.

Da se pre oduži.

Da se ne oduži,već da se šalje,od njih još dalje,mnogo dalje.

Reci im: onamo, blizu nebajoš divnih treba,još jakih treba,naivnih trebai čudnih treba.

Davno smo s mukom sve to sređivali.Sad smo na kraju i to sredili.Klinci su mame i tate nasleđivali.Sad smo mi, roditelji, decu nasledili.

Zato im na uho promrmljaj tiše,kad zore izgorekad splasni kiše

- nas sutra mora tamo negdezajedno s njima da imaza jednu običnu mrvu najglasnije,za jednu običnu mrvu najčasnije,za jednu običnu mrvu najviše.

Vojvodina Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,

pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku,belju od jaganjaca, crnju od paljevina,tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narodrobijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,i milioni rumenih suludih zvezdanih pticavečito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklanai Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetimasivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,obešenu o bandere, probušenu po čelima,uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,ti što si dugovala i naplatila račun,nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,volim te što si prosta, sirova, divlja tako,i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj,pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,makedonski i lički, preko dalekih njiva,i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!

Ekspres za sever Možda niko nije umeo da te želi ovakokao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenimuz okno vagona,

nejasan samom sebikao oproštajno pismo padavičara,

i čudno uznemiren toplinomkao razmažen pas,

putujem, evo, putujemda natrpam u glavu još neslućene predele,da drveću poželim najlepšu laku noćna svetu,

da se vrtim kao lišće,kao vetar po travnjacima,kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,liftovei okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.I lice uz tvoje lice.

Psovke nežnosti Sad shvatam:nismo došli zadovoljni ko travešto rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.

Mi smo zvezdešto ludo u mrak se stmoglavei zbog jednog bljeska ne žale da izgore.

Imamo ruke

dobrekao pijane lasteda se grlimo plavo i gasimo u letu.

I prisutni smo zbog neba što mora da izrasteu saksijama oka ponekome u svetu.

Prejeli smo se davno i zubatog i nežnog.Sad svako pruža šape i nova čuda traži.A sve je smešno,i tužno,i sve je neizbežno,i ove istine dobre i ove dobre laži.

Prejeli smo se,kažem, i svako ume da sanja,i svako ume da psuje i ore daljine glavom.

I jednako je u nama i kamenja i granja.I jednako je u nama i prljavo i plavo.

I svesni da smo lepi isto koliko i ružni,stigli smo gde se gmižei stigli gde se leti.I znamo šta smo dali,i znamo šta smo dužni,i šta smo juče htelii sutra šta ćemo hteti.

Goreli smo,al nismo postali pepeo siviod kojeg bujaju žita i obale u cvetu.

Uvek smo bili živi,pa ipak:drukčije živiod svih ostalih živih na ovom luckastom svetu.

I najzad:tako je dobro što nismo samo trave,što talasanja svoja nijednom vetru ne damo,već smo zvezde što sjajem sve nebo okrvaveželjne da budu sunce makar trenutak samo.

Usne Usne jedino zato postojeda s nekim podelis nesto svoje.I da ti sapat sapatom vrate.Usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvog tela.Usne su izvor tvojih reka.Usne su pupoljak gde se srelapcela od vetra s pcelom od mleka.

Usne postoje da se procvetau vatromete neba i sveta.Usne su da se u dahu zgusnekrilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih datiako ne ume da ti ih vratitoplije,mekse, mladje i sladje.Jer usne samo zato postojeda osmeh po tvome osmehu skroje

Rođendanska pesma Ja mislim da smo svi redomiz lepe ljubavi rođeni,ogromne, čudne i drhtavekao jasike zelene.Posle su došle kolevke,cucle i zubi, i ostalo.I noći kad smo kmečali.I pelene. Pelene. Pelene.Svejedno je da li su oblacijesenjim nebom tumarali,ili je košava bila,ili je mećava bila,ja mislim: oni su videlisva sunca kad su nas stvarali.Zato je kosa bebamameka i topla kao svila.Ja mislim da su se volelii mislim da su zamišljalinajlepše usne za nas,najlepše oko i dlan.I želeli su da budemonajbolji na ovom svetu.Da li se ikad upitaš,

ličiš li na njihov san?Mama i tata su stari veći kažu: ljubav vene.A ljubav njihova ostajei u nama se širi.I nastavlja se. Nastavljau nekom malenom švrćišto će iz našeg srcauskoro da izviri.

Crteži Ponekad tako sebe damoza oci jedva upoznate.I na rastanku cutimo samoi ne trazimo da nas vrate.Zivimo posle u tom drugomsve dok mu oci svetom plamte.I ne znamo sto nas pamte dugokad ne trazimo da nas pamte.

Odluka Život je sve nešto iz početka.Juče i prekjuče sutra ne vrede.Nema na svetu dva ista petka,dve iste nedelje,dve iste srede.Pa čemu onda razočaranja?Ako je jedna ljubav - ćorak,Odmah se drukčije i lepše sanja.I kad si najviše tužan i goraknekih se novih očiju setiši shvatis da letiš… divnije letiš.Ko je to video da dečak pati?Da kunja kmezav i da plače?Svaki put moraš iznova znatida voliš bolje, da voliš jače.Ne da se vadiš.Ne da se tešiš.Već da se istinski do neba smešiš.Nema na svetu dve iste srede,dva ista utorka,dva ista petka.Sve nove ljubavi drukčije vrede.Živi se svaki put iz početka.Živi se da se nikad ne pada.Da budeš snažniji posle oluje.

I da se u tvom srcu već sadaStotinu zlatnih zvezda unapred čuje.

Proročanstvo Ne osecati hladnocu,ni munje koje grmei s vriskom paraju nebo.

Nasmejan, otici mirno.

Pretociti se u vodu,u vazduh,u zemlju,u sume,ovakve jedne nocipod maglom neprozirnom.

I onda:ziveti prostran.

Biti do kraja svetasve sto se doseci moze.

Nikada ne ostati mali.

Biti miris i boja,biti tisina u vetru,i biti okean zvezdasto se u vecnost pali.

Imena Pronadjes negde nekakvog Misu,nekakvog Gorana,Dragana,Svetu,pronadjes drugare nalik na sebei stanes tako i ne verujesda ima neko kao ti - isti,na ovom drukchijem svetu.I nista ne mora da se kaze.Sve se unapred zna i razume.Mozda te neke Mire sad traze.Mozda Gordana neka ne umebez tebe,Jelene,Milice,

Vide,do nekog ogromnog sunca da ide.I ne znas koliko kao ti - takvihveceras ponovo nekog nemaju.I ne znas koliko kao ti - istihza susret sa tobom bas sad se spremaju.I ne znas ko su to, kao ti - divnii sto su jastuke suzama vlazili.A lepo ste se mogli srestisamo da ste se malo potrazili.I kreces u zivot s pogresnim nekim.S drukcijim nekim.Nekim dalekim.A Boris,Vera,Vladani Sanjajos uvek samo tebe sanja

Posle ljubavi Oprastamo se,oprastamo se i strasno dugim nogamaodlazimo u svet.

Ti u svoju mladostonuda iza fabrika,iza pristanistai mosta,niz raskrsca koja se razilaze kao posvadjani ljudi.

Ja u svoju mladostonuda uz prugu,gdje trava ima okus vode,peskai sunca.

Nikad vise necemo sedeti u istoj klupini jedno od drugog prepisivati zadatke,ni deliti uzinu na odmoru.Nikada se vise necu smejati tvojim olinjalim lutkamani ti mom neukrocenom zvrku na temenuza koji su me vecito cupkalioni sto sede iza nas.Nije ovo vise zavrsena samo jedna skolska godina.Kazu:gotovo je detinjstvo.

Jedno veliko detinjstvo danas je gotovo.

Kazu,i svi su zajedno radosnii kotrljaju se niz stepenice kao saka prosutih klikera,i svi su smesni od zadovoljstvakao plastelinske figure,i svi su sareni i cudnikao grad za vreme velikih praznika.

Samo ja znam:nikada vise,nikada vise ,necemo se uhvatiti za rukeni hodati od ugla do uglai pokusavati uzalud da se setimo dok cutimonecega vrlo vaznog,necega toliko ogromno vaznogcega se razdvojeni nikada vise necemo moci setiti.

Jedra Proci cu nocas kroz sve lukebrodove stare da izlecim.

Zubate kotve da odvalim.Rumenom pesmom da plane mrak.

Da za plovidbe svi signaliu pravcu svitanja dadu znak.

Postoje nekakva bela vremenakad prva mladost u oko kane.

To je ta lepa praznina meneu koju ceo svet moze da stane.

Sa jednom smedjom, toplom vescuusne ce obalom da mi odu.

Limune zrele s neba natrescuu tamnu gorku vodu.

Za mnom ce vetar, kad me sretne,mrmljati neki osmeh nov.

Krisom cu svima da podmetnem

pomalo svoga srca pod krov.

Zorom ce okolo cvece radjatigde god sam iz krosnji visine pio.

I jos ce dugo ljudi pogadjatii nece znati ko je to bio.

Đački korzo U prvi sumraksvi se tu sjateozbiljna licadržanja kruta.Odu do ugla,pa se vrate.I opet tako.I opet takojoš dvesto puta.

Sarena povorkagura se, šeta...Hiljadu kapai bereta...Hiljadu šubarai kačketa...

A uz put pogledponeko baci,il nešto bajaginevažno kaže...

Ruku na srce:šta sve ti đaciuporno tražedok troše đonovei troše sate,dok odu onamoi dok se vrate,i opet takosve iz početka,danas i sutra,idućeg petka,idućeg jula,idućeg maja,tamo i natrag,i nikad kraja?

Čarape žute,zelene,plave,i duge nogekao štapovi.

I neki zvrkovina vrhu glave.I šiške na čelukao slapovi.

I podgurkivanja.I zavirkivanja.I zadirkivanja.I dobacivanja.

A možda ipak,ko će znati,možda tu ipaknešto postoji?

Možda to nisuprazni satikad se u gužvišeta i stoji,pa počne takosve iz početka,danas i sutra,idućeg petka,idućeg julaili aprila...

Možda tu nekomrastu krila?

Možda tu počnusva putovanja?

Možda se ovdenajlepše sanja?

Možda se ovdenajlepše zeli?

I možda su se

baš ovde sreliputevi nekidugi i tajni,putevi beli,putevi tajni?

I možda su sebaš ovde sreliosmesi neki- zavoleli?

Možda baš zatojedino vredida su u gužviovako luta,pomalo šašavo,pomalo sneno,pomalo smišljenoi besmisleno,pomalo onamoi malo natrag,i opet tako,još bezbroj puta.

Dosadna pesma Toliko mi je dosadnoda ne znam šta ću.Kad izlazim iz školenakrivim kapu na levo okoi pobijem se sa trojicombar da me vide devojčice.Devojčice su smešna stvorenjadugonoge,okrugle,pegave ili kratkovide,mnogo lažu i ogovarajui pišu ljubavna pismakoja mi stave pod klupu.Meni je sve to dosadno.Ipak pročitam pisma,najlepše reči prepišem- ako mi nekad zatreba,a od onog što ostanenapravim papirne lađe,napravim ptice,slanike,

žabe,i bajagi se igrama tako mi je dosadno.Dosadno mi je da porastem,da nosim tesne cipelei da se oženim.Oni koji porastu prvo se danima mrzeonda se danima svađaju.Jedino mi je žao mog tate.Da je ostao dečak - kao ja,baš bismo divno mogli da se družimoi da zajedno budemo zaljubljeniu nastavnicu istorije.Sve ostalo mi je dosadno.Toliko mi je dosadnoda ne znam šta ću,nego nakrivim kapu na levo okoi pobijem se jos sa trojicom.Čak i kad nema devojčicaDrugarska pesma

Ništa ti ne razumeš,moj najrođeniji blesane,uobraženi prinčešto te je život razmazio.Da znas kolike sam noćiuznemirene i besanedrhtao kraj tvog uzglavlja,pokrivao te i pazio.

Ti si za mene jos uvekparče tek rođenog mesa:onaj musavko što vrištii celu kuću potresa.

Ja sam te, lepoto moja,naučio da hodaš.Svima sam plaćao pićekad su ti zubi nikli.Ja sam ti dao život.Nije te donela roda.A sada smo se, odjednom,jedan od drugog odvikli,kao da sve što kazemzaista ne razumeši kao da sve što umem

ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.Ja sam te ljuljao, kupao,ponosio se tobom,nemušte reči sricao,i dosta svoje mladostizbog tebe sam polupaoi kad je u svet trebalonisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,moj naduvenko mili,da bi tvoj životi dani valjani bili.

Danas kad rođendan slaviš,sve ću svečane tortepobacati kroz prozorna užas rodbine cele.Ti znaš: ja sam tvoj otac.Mi smo od takve sortešto ne sme da zadrhtikad odapinje strele.

Možda još nije kasno.Jednom se mora sve reći:i drugarski i tužnoi grubo i srneći.

Propustio sam godine.Ispustio te iz ruku.Sve tvoje slabe ocenemoljakanjem sam rešio.Večito sam se svađaokad te drugi istuku.Bio si moje mezimčei tu sam najviše pogrešio.

Četrnaest ti je godinai zar te stvarno ne vređada stalno za tebe podmećemi dušu i glavu i leđa?

Hoću da jasno kažeškad misliš da budeš muškarac.

Zar treba i sutra da rešavamsve što ti odraslom fali?"Tata, škripi u braku...na poslu... daj za džeparac..."A ja ti i dalje pomažemjer te volim i žalim.

Ne čestitam ti rođendan.Mi smo se uzalud borilii stvarali smo čuda,a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajemreč roditeljsku i mušku:ako ne postaneš čovekna ovoj, tek započetojčarobnoj stazi života- moram i razbiti njušku.Makar oženjen bio,makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.To za dečake nije.Al sutra, odrasli prinče,videćeš kako se bije

Kroj Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe ipokazivati svima. Bićeš moj način odevanjasvega nežnog i tajnog. Pa i onda, kaddotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebeskidati. Na meni ćeš se raspasti.Jer ti si jedini način da pokrijem golotinjuove detinje duše. I da se više ne stidim predbiljem i pred pticama.Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkatimoju kožu s tvojom. Ne znam da li meshvataš: to nije prožimanje.To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečijimiris, sav izatkan po nama.Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebeda se, ovako pokipeo, ne prehladim odstudeni svog straha i samoće.

Saputnici Znam: sve se nece na jedan osmeh svesti.Znam: nece svima jednako biti sunca

Na istoj cesti uvek ce se uplestiTrag povratnika sa stopama begunca.

Hodace oba u jednom istom smeru,Tegleci svaki svoju drukciju veru.

Pa i mi tako, jedan uz drugog, nemo,Po istoj cesti teglimo zivote i dane.

I uporedo, rame uz rame, idemo.I lagacemo kako se razumemo,

Sve dok na kraju ne stignemoTim istim pravcem na dve suprotne strane.

Snovi Velike ruke imaju usce koje ih pretvara u okeanVeliki vetar ima prozracne puteve ka ravniciJa imam samo san, obican malecki sanu kome sam za pedalj blize ponekoj zvezdi i ptici

U zoru od svega toga citavo nebo izrastena mojim rukama toplim i obrazima snenimi dan je nalik na neke zenice graorasteoivicene zelenim.

I uopste, zvedo i ptico,uopste - celi svete,divno je kad se u nama cekanje javi,pa se od toga na usni nesto rumeno ispletei nesto graorasto i zeleno u glavi.

Čarolija Nekom zabranjuju zvezde.Nekome krila.I laste

Ja ne zabranjujem nista.Sme se sve sto se ne sme.Samo jedno te molim:pokusaj da ne rastesni mrvu svima za inat,do kraja ove pesme.U toj se pesmi zivislobodno,lepoi ludo.Mozes da izmisljas.Mastas,Da radis sve naopako.

U njoj i najvece cudoprestaje da bude cudo,jer sve sto pozeliskad zazmuris- ostaje zauvek tako.

Isturi hrabro i divnoprkose detinjastei lazi i sebe samog.Sme se sve sto se ne sme.

I sme se vise od svega!

Jedini: nemoj da rastesza inat i tebi i menido kraja ove pesme.

I svaki put kad te slome,pa moras nov san da stvaras,ne sanjaj ga u mrakuDotrci blize zori.Na pragu ove pesmetako se divno borii kad namignes samoi osmehnes se polako

Izbroj u sebi do deseti to u vecnost pretvori.I sve sto zmureci smislisostace zauvek tako.

Plava zvezda Iza suma,iza gora,iza reka ,iza mora,zbunja, trava,opet nocas tebe cekacudna neka zvezda plava.

Cak i ako ne verujes,probaj toga da se setis.Kad zazmuris i kad zaspis,ti pokusaj da je cujes,da odletis,da je stignes i uhvatisi sacuvas kad se vratis.

Ali pazi: ako nijesasvim plava, sasvim prava,mora lepse da se spava:da se sanja do svitanja.

Mora dalje da se luta.Tristo puta.Petsto puta.

Mora dugo da se nadje.Treca.Peta.

Mora u snu da se zadjena kraj sveta.

I jos dalje iza kraja:do beskraja.

Mora biti takve zvezde.Sto se cudis.Pazi samo da je negdene ispustis dok se budis.

Jednog dana,jedne noci,ne znam kada, ali znam tacno,izgledace nebo bez njetako prazno, tako mracno.

I sva sunca,

sve lepotei sve oci sto se jave,nikad bez nje nece bitisasvim tvoje sasvim prave.

Ja ti necu reci sta jeova zvezda cudna, sjajna.Kad je nadjes - sam ces znati.Sad je tajna....

Ljubav 1.

Da li je istina ono sto pise u Kalevali:"Ruka sto daje, uvek je iznad ruke koja prima?"Da li je istina ono sto govore u Basri:"Ljubav je kao senka. Ako trcis za njom, nikad je neces stici. Ako joj okrenes ledja pratice te".

Neko je negde rekao i hvala mu:"Da bi se istinski volelo, treba odrasti do deteta".

Nasmej se zato ako ti kazu da si mali covek.Nema male srece i male bolesti. Nema malekradje i male smrti. Nema malog rata nitimalog postenja. Nema maloga prijatelja imale tajne.

Nema maloga coveka i male ljubavi.

2.

Ne okreci mi nikad ledja da bih te voleo.

Secam se tvojih prvih zuba. Secam se tvojihprvih koraka. Secam se: Decja bolnica u No-vom Sadu. Sedim kraj tvog kreveta i molimsve na svetu da mi ne umres.I ostao si ziv.

Ni Bog nam nije verovao tih dana. Ni priroda.Ni ljudi. Verovala je samo nasa ogromna ljubav.Verovala je samo tvoja ruka u mojoj ruci,dok je kao kucica slikala azurnu svetlost po mo-jim dlanovima.

3.

Mi se prevrcemo naglavce kao pescani sat.I menjamo se jedan s drugim.

Dobices jednog dana dublji glas. Pocecesda se brijes. Ozenices se i zaposliti. Imacessvoju decu i pricaces im svoje bajke.A ja cu biti sve detinjastiji i bezazleniji.

Prepoznaces me po tome kako naivno verujemda cu vecito ziveti, opcinjen unutra-snjim govorom poput drevnoga boga Ptaha,koji je prvo smislio ceo svet u sebi, zatimizdahnuo okolo svoje neverovatne misli,

i tako,ogromnom mastom, sam u Nicemu,jedini,oziveo sve ono sto je jos bilo nestvoreno.

4.

Onda ce doci sve naglo: moji poslednji zubi.I odmah posle toga: moji poslednji koraci.Na kraju: neka bolnica u ko zna kojem gradu.Sedi kraj moga kreveta u neko ovakvo vecemakar samo sat ili pola sata.Bice to sasvim dosta za sve proklete godine.

I neka moja ruka bude u tvojoj ruci.I neka kaokichica naslika onaj isti pitomi svetlosni znakna tvojim dlanovima, znak da ti nikad nisam,nikad okrenuo ledja da bi me postovao i voleo.

Ljubav je kao snaga: ako je vise trosis, vise cesje i imati.

5.

Kad bi ptice ovako umele da vole, kao ja,vecbi se pretvorile u vetar. Kad bi potoci ovakoumeli da vole, kao ja, vec bi postali okeani.

Kad bi prostori ovako umeli da vole, kao ja, vecbi postali beskonacnost. Kad bi vreme ovakoumelo da voli, kao ja, vec bi se pretvorili uvecnost.

Kad bi zemlja ovako umela da voli, kao ja, vecdavno bi bila zvezda.

Nosač Oduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtajudugacko, siroko i visoko.

Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj,kad im je tako lako da ga vide i izmere.

Oduvek sam se cudio onima koji razumeju znake ukalendarima, datume, mesece, stoleca, ili stanu predsat i procitaju vecnost.

To mora biti suluda i neobicna hrabrost usuditi sekomadati i usitnjavati vreme.

Kameni mir daljine sav je presvucen mojom kozom.

Sklapam oci i osecam: sve ono sto sam bio, i ono stosam sada, jos uvek nisam ja.To je tek priprema za mene

Koliko znam da pitam, toliko znanja mi pripada.

II

Mene je neko od malena zatvorio u prolazno i zakljucaoza mnom kapiju beskonacnog.

Dresairan da mislis zajedno. Zato i ne volim zakletve.I zajedno da pevas. Zato i ne volim horove.I zajednicki da tugujes. Zato i ne volim sahrane.

Jedino si sam kad ostaris.

Bas zbog te samoce u starosti, koja se dogadja naprasnotamo gde prestaje detinjstvo, hvatao me je strah.I vecito sam sumnjao u to sto su me ucili.

Ucitelj obicno kaze: "Ako zelis da saznas,pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom."

Te, petnaeste godine, osamdeset i treceg dana,dogodilose nesto sto mi je dalo znak da podjem sam sa sobom.Prohodao sam na rukama...

III

Rodjen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka.Tu nista nevraca dozive. Popiju ih daljine.

Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati.Sve se priginje zemlji.Sve je nadohvat ruke.

Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vremeduzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosutaslama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju.Samo se uputis ravno,pa vrezama od zlata i posle desetakkoraka vec hodas po nebesima.

Zar sve to ne lici na slobodu?

XIV

Objasnjavanjem stvari, oduzimamo im nesto od one carolijeod onog zlatastog omota, ispod kojeg se kriju tolikacudesna znacenja svega sto izgleda isto.

Reci su iskracale. Iznosene. I krpljene. Mereno od prevremena i mnogo posle vremena. Ostaje samo smisao kaocudo svih vidjenja.

Razmisljao sam o tome i to u sebi ponavljao,jer osecao samnejasno da se tu krije mudrost i sloboda detinjstva.

I hodao sam na rukama.

I nosio sam zemlju u susret nebu zvezdama po drumovimasvetlosti i bespucima vasione.

Eto, to je moj zivot i moja biografija.

To sam ja po zanimanju: nosac zemljine kugle.

Ikona Zaboravi da negde na svetu postojenekakvi tvoji muževi,i moje žene,i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi buduza mene i tebe pruženiove slucajne veceridalekou nepovrat.

Možda smo zato i rodjenida jednom tuda odemo.Da ti milujem kosukao da sam ti prvi.

A posleda jedno drugomemalo lepog dodamouz dve-tri mrve ljubavii jednu krpicu krvi.

Nikada necu zbog tebeici da locem rum,ni da srocim za vecnostnajbolju pesmu kraj caše.

Malo mi se osmehnikad se vratiš niz drum.I nemoj da mi mašeš.

Ni ja necu da mašem.

Rođendan 1.

Zašto mi nemamo iskustva? Zato što život shvatamo kao vatromet.Svakog se jutra ponovo kristalno rađamo i živimo do večeri po jedanljudski vek.

Onda, u zoru, započinjemo novo stoleće.

U sumrak, opet, umorno umačemo glavu u nov san o nekom sasvimdrukčijem trajanju, koje će početi ujutro, iz početka.

"Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćešplaninu" - kaže Konfucije.

2.

Ko stvara, a ne počne iz temelja, nikad neće ni ugledati krov.

Ko voli, a zablene se u sebe u ogledalu, kao da nikad nije niprogledao.Ko živi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zemlji, kao da nikadnije ni postojao. "Ne primaj svet onakav kakav dobiješ, niti gaostavljaj takvim" - kaže dobri stari Tin Ujević.

Sačuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom: "Jer hiljade sugodina pred tvojim očima kao jedan jedini dan."Veruj mi, sve ih možeš proživeti od sumraka do svitanja. I kaošto je leptiru rođendan tvoje: ujutro, a starost tvoje: uveče,baš takvi neka budu i tvoji mnogobrojni životi, a ne jednoliki unedogled, kao vekovna trapavost jedne sekvoje ili kornjače.

3.

Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije herojsko doba.Ne veruj ako ti kažu da svaki tvoj trenutak nije ni čudesan,ni pravi.Svaki je trenutak istina, samo što poneki ima lažnog čoveka.

Moraš da smogneš snage i sebi otvoreno obećaš da ćeš ostatitragač za večnošću u sebi, a ne za sobom u večnosti.To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od ušteđevine ovenežnosti, sine moj.

Bosonoga pesma Ovo je pesmaza tvoja usta od visanjai pogled crn.Zavoli me,kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembruda napravim jun.I nemam obicne srece.I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,a gresno mi je smesnoAko me neko cacneu ove oci placne,nije to neutesno:

ja umem od suza da pravimklikere lepe,prozracne.

2.

Podelicu sa tobomsva moja sasava zdravlja.Zavoli moju senkusto se klati niz dan.

Sutra nas mogu srestiponori ili uzglavlja.Ludo moja,zar ne znas:divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstvakao iz starih patika.Zavoli moj osmeh,dubokkao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.Pod vrelim tabanimarastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Mesečevo srebro Ne priznajem rastankei nikad necuSuviše boli kada se grubootkine cvetkoji tek niceKada na samom pocetku pricevreme zatreperi i stanebaš kada bledajoš prazna zoramesecevo srebro ucutii kada zamre let povetarcašto dahom slutiuzdahe nove, nasmejaneJa želim da još s tobom gledamkako se bude zlatasta morada s tobom dišem i da te volimi vatrom noci i zore sjajemI zato ne dam, i zato necui zato rastanke ne priznajemŽelim da živim tvojim dahomi da se smejem osmehom tvojimželim da bolujem tvoje boli

i da strahujem tvojim strahomdokle me imadok postojimŽelim da sanjam tvoje snovei da kroz virove tvoje rekeponovo osetim prste u kosida razvejano seme maslackatvoj vetar nosii sipa u šarene misli nekeu žute duge na modrom tluZato ne dam i zato necuZato moj odraz još vešto krijeistih osmeha tajne dalekeZato cu uvek biti sa tobomu dašku misli ili u snuJoš uvek naš cvet negde nicejoš uvek naše tajne snijei ustreptalom lepotom trajedok mu na lati leptiri slecuSvi su rastanci tužne pricezato ja rastanke ne priznajemi nikad necu.

Fragment -Ljubici-

Mi smo oboje nalik na jedan osmeh davni,i tako cudno slicni ponekoj suzi jasnoj.Mozda je sreca samo sto smo ko nebo ravnisisli sa istog voza na jednoj stanici kasnoj,i pronasli u sebi da zajedno umemoda docekamo drumom i cvetanja i vetar,pa da idemo bosi ... da idemo ... idemo ...bez straha da l' postoji sledeci kilometar.

I

Vredi li se upustati u tumacenja stvarikojima nismo u stanju da sagledamo obim?Milijarde su godina potrebne da se vratimou dubine strpljenja.Jer ogromna je starosttog svojevrsnog cudakoje se zove: nas dvoje.

U tami prastare proslosti,

bas kao i sad,ovako,spusti mi polako glavuna neko bivse rame,i zagledaj se pazljivou plave barice neba.

Da se ti nisi rodila,neko bi morao biti voljen na ovom mestu.Da se ja nisam rodio,neko bi umesto mene bio tu da te voli.Drugi bi primili porukui drugi bi produzilito sto se zove beskrajno.

Veruj mi,prva ljubavi,nemoguce je voleti prvi putu ovoj vecnosti.

XIX

Vredi li se upustati u tumacenja stvarikojima nismo u stanju da sagledamo obim?Milijarde su godina potrebne da se popnemouz okomitu buducnostdo nekih kristalnih vrhovanacinjenih od zelja.Jer ogromno je obnavljanjetog svojevrsnog cudakoje se zove: nas dvoje.

U izmaglici dalekog,bas kao i sad,ovako,spusti mi polako glavuna neko sutrasnje ramei zagledaj se pazljivou plave barice neba.

Ako se ti ne pojavis,neko ce umesto tebe cekati tamoda primii da prenese poruku.Ako se ja ne pojavim,neko ce drugi produziti

to sto se zove beskrajno.

Veruj mi,poslednja ljubavi,nemoguce je voleti poslednji putu vecnosti.

Rasejana pesma Pustite mi na mirumoje šutljive, pitome,rasejane dečake,vi najjači u razredu,najglavniji u ulici,vi što sve brzo hoćetei sve preglasno morate.

Mnoge se prave stvari ne postižu umećem,nego se prave u mukamaod svoje nesigurnosti.

Pustite mi na mirumoje smešne i smušenedečake sa uskim ramenimai očima što žmirkajukao da su kratkovide,kao da se u njimavreme polako otapa.

2.

Oni obično padnuako se penju na drveće.

Njihova lopta redovitopromaši cilj.

Uvek dobiju batine,ako se s nekim potuku.

Oni nisu za nekevelike junačke igrei ja vas duboko molimpustite mi na mirumoje tihe dečake.

Oni su stalno povučeni

u neke svoj eprostoreiz kojih pokušavajuda se rukuju mislima.

To je kao kad sanjašda si usnio san.

3.

Glas im je mek i šaputavkao zvuk mesečine.

I zapinju na ravnomkao da se sudarajusa samima sobom.

Stvarno vas čestito molim:pustite ih na mirui nemojte im se rugati.

Oni izgledaju takokao da nevidljivi pristižu.Zamisli kako tonešuvis, u provalijeovog ogromnog nebameu kristale svetlosti.

tako nekako pristižu.

4.

Oni sede u razreduzamišljeni i drveni.Zabodu nos u knjigu,ili gledaju kroz prozor.

Ne čuju šta ih pitamo,jer ko zna gde su baš tada,u kakvom drugčijem svetukoji mi nikad ničimnećemo ugledati.

Ne sanjamo svi jednakoi to nikom ne smeta.

A zašto svima smetamo

kad smo drugačije budni?...

5.

Čaroban je taj svetod izmišljene jave.

Tu su moji dečacinajveće vojskovođe,moreplovci i sportisti.

Tu oni vide oštrokao kraljevski kondori.

Tu njihov govor činida vode postaju bistrijei misao im u vetrumiriše na polenov prah.

Ako bi ikada pristalida žive kao svi drugi,čime bi onda rasli?

6.

Pustite mi na mirumoje šutljive, smušenerasejane dečake.Jar samo oni mogusutra da nas odvedusa one strane istoga,ako iznesu iz glavete neobične čarolijei nauče nas kako sepentra po samome sebido snežnih vrhova nade.

I puste nas da zajednoživimo u tom svetunemogušem i njihovom,i mi sa ovim uskim,i mi sa širokim ramenima,i mi najgori sportisti,i mi najjači u ulici,i mi, naizgled nevažni,i mi, zasad najvažniji.

7.

Jer sve na svetu uvene.Možda i ne znaš: i klikeri,uvenu kao trešnje.

Uvenu jaka ramena.Uvenu lepe igre.Zaustave se sva trčanja.

Osvrneš se i, okolo,vidiš jedino sebekako si naglo zašutaokao veliko zvono kome je puklo klatno.

I tek tada se prisetišda ipak u tebi ostajeto čudo što sadržine jednu, veš bezbroj večnosti.I shvatiš: samo se onaj,ko je imun na stvarnostnikada neće razboletiod rđe i od venjenja.

8.

Šta posle detinjstva ostajejedino još bezazleno.

Ostaju samo te glavepune čarobnih svetova,Što se nikad ne tope,Što se nikad ne troše,po nezastrtoj svetlostibez odjeka i senki.

Te glave iz kojih sutrarastu njive i šumekroz neŠto što se ne možesasvim nazvati vremenom,i rastu ogromne prerije,beskrajni okeanii negde, u bespušu mašte,nove neke komete,kroz nešto što se ne može

sasvim nazvati prostorom.

9.

Rastu beli počecisasvim drugačijih tebe,iz tih detinjih glava,zamišljneih i običnih,pametnih samo za čudno,samo za neizvodljivo,kao obilje rečis kojih se para vetar.

Tih usamljenih glava,pametnih samo za snoveod kojih suu naučilida istovetnost čitajuraznim brzinama shvatanja

I tako nikad ne dosadesebi i svome delu.

Najljubavnija pesma Ovo je zaista najljubavnija pesmaa ni rec o ljubavi.Neko u ovoj sobi vise ne moze da spava,neko u ovoj sobi samo cuti,cuti i gleda kako mesec putuje,preko pokislih gradskih krovova za pticama.Ovo je zaista najljubavnija pesmaa ni rec o ljubavi.

Nekome ko će razumeti Sad shvatam: nismo došlizadovoljni ko travešto niču da ih gazenečije trapave zore.Mi smo zvezde, što ludou mrak se strmoglavei zbog jednog bleskane žale da izgore.

Imamo ruke, dobrekao aprilske laste,da se grlimo plavoi gasimo u letu.

I prisutni smo zbog nebašto mora da izrasteu pupljcima vidaponekome u svetu.

Prejeli smo se svega.I zubatog. I nežnog.Sad svako pruža rukei nova čuda traži.

A sve je smešno i tužno.I sve je neizbežno:i ove istine dobrei ove dobre laži.

Prejeli smo se, kažem,i svako ume da sanja.I svako ume da vrištii ruŠi daljine glavom.I jednako je u namai kamenja i grana.I jednako je u namai prljavo i plavo.

I svesni da smo lepiisto koliko i ružni,stigli smo gde se gnjurai stigli gde se leti.I znamo šta smo dali.I znamo šta smo dužni.I šta smo juče hteli.I sutra šta ćemo hteti.

Goreli smo, al nismopostali pepeo siviod koga bujaju žitai obale u cvetu.

Uvek smo bili živi,pa ipak: drukČije živiod svih ostalih živihna ovom zbunjenom svetu.

I najzad: tako je dobrošto nismo samo trave,

što talasanja svojanijednom vetru ne damo,već smo zvezde što sjajemsve nebo okrvaveželjne da budu suncemakar na trenutak samo

Kao pesma Jos se danas, rodjena, moglo plavo voletitu, gde kopni detinjstvo i mladost se javlja.Sutra ce se sigurno ceo svet razboletiod drukcijeg osmeha i drukcijeg zdravlja.

Dalje ce ti zenice zelenilom radjatii znam da ces,kao sneg,iza svakih tragovaostajati bela, ostajati cista.Al' u sebi, zbunjena, dugo ces pogadjatisto si tako drukcija kad si ipak ista.

O meni se ne brini.Prepun divljih gugutki ko seoski zvonik, avrelom dusom opruzen niz obzorja ravna,jedini cu ostati zubat ko harmonika,bez bola u ocima, prost i jednostavan.

Znam, sutra ce drukcije tepati i voleti.Nase stare osmehe niko nece shvatiti.Mozda ces me traziti.Mozda ce te boleti.Al se vise nikada necu tuda vratiti.

Predgradje pod granama.Zvezde su olistale.Trepavice sumraka uz okna se pletu.Strah me je da ne umruove noci blistavezadnja svetla neznostiu velikom svetu.

Koncert za 1001 bubanj Mozda te niko nikad nece ovako tesno grliti,uznemirenu i belu,ovako presno,sasavo,i sumanuto

i ridje.

Mozda ti niko nikad nece ovako u krvotok ulitiposlednju neznost celui ne umeti nikad iz tebe da izidje.

Mozda nikada vise neces ovako divno trulitiu obicnom hotelu,penjuci se samo kad znas da sidjes.

Ti si najukusnija krv sveta koju sam upio hlebommog mrkog dlakavog trbuha.

Ti si so sa oteklih usanakoje smo oljustili ocnjacimai prosuli po mojim ramenima i tvojim dojkama.

Ti si najbeskonacnije,najplavlje nebo kraj mog rumenog uha.

Ti si najbesraminija devojkakoju sam sreo medju zenamai najstidljivija zena koju sam sreo medju devojkama.

---------------------

Mozda nikada niko nije uspeo da te zeli ovakokao ja nocas:tvoje ruke bele kao samoca,tvoja bedra sa ukusom platna i voca,tvoj malo saputavi glasů

Sa nosom decacki zalepljenim uz okno vagona,nejasan samom sebi kao oprostajno pismo padavicarai cudno uznemiren toplinom kao razmazen pas,

putujem,evo,putujem da natrpam u glavu neke neslucene predele.Da drvecu pozelim najlepsu laku noc na svetu.Da se vrtim kao lisce,zvezdei ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,liftovei okean.

Da zaboravim ruku na tvome strukui lice uz tvoje lice.----------------------

Ovo nije ispovest.Ovo je gore nego molitva.Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vracam.Hiljadu puta od jutros ja se ponovo plasimza tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,za tebe,podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam jos uvek ona merapo kojoj znas ko te bolii koliko su pred tobom svi drugi bili goli?

Ona mera po kojoj znas ko te otimai ko placa?

Da li sam jos uvek medju svim tvojim zivotimaonaj komadic najplavljeg oblaka u grudimai najkrvavijeg saca?

Rika jelena I onaj koji napadaI onaj koji se braniimaju isto borilisteIstu crkvuIstu fresku u glavi.

Pa cemu onda sukob

To su,u stvari,dva ja jedne iste licnosti.

Jedno ja postuje te u borbi:svesno,razumno jai zato je unapred porazeno

Drugo ja prkosi postojecem,jer hoce da ga silom promenii zato je i ono unapred porazeno

Svi su izgubili bitku vec unapred.

I pobedjeni

I pobednici

Ricu jeleniTuku se celima.Stado kosuta drhti kao lisce

Vazduh se zgrusava od urlika.Mirise ceo svet na snagu i na plodnost.

A onda:upletu rogovei umiru i pobedjeni i pobednik.

I dodje neki trecimlitavi neki jelenizlapeo,neka poslednja vrebalica iz prikrajkaneko potpuno otrcano djubre od borcai odvede sve kosute.

Sto ste mastali jeleni?Sto ste se ubijali jeleni?I onaj koji napadai onaj koji se brani-imaju isto borilisteIstu crkvuIstu fresku u glavi.Bitku dobija treci.Bitku dobija onaj koji je nije ni vodio.Onaj koji jedino vreba sa strane,

Tako je prosao i taj umorniosmi dan. Pod starim mostom U meni veceras ova rekarazbi ogromna brda daleka,muci se,

urlice,razmice klancei kida svoje zelene lancei rije kroz moje srce ridjejer mora nekud da izidje.

U tebi veceras ta ista rekacudno je meka.Sva je od mleka.I cas je zlatna.I cas je plava.U njoj se ceo svet odslikava.

Svako u sebi reke drugepod ovim istim mostovima sretne.

Zato su nase srece i tugetako drugacije istovetne

Drhtava pesma Osecam: nešto u meni rastepomalo bolno - pomalo belo,kao da nekakve zbunjene lastelete kroz moju glavu i telo.Vrte se.Prestižu.Nešto traže.Od njih se na usni dah užari.Ja ne znam šta cu,a mama kaže:još si ti balava za takve stvari.Osecam: nešto u meni prskakao kad pupoljak zenice širi.Zašumi nekakva zlatna trskai nece pod celom da se smiri.Tu oblog ne pomaže.Duša se kikoce i krvari.Nešto me muci,a mama kaže:još si ti balava za takve stvari.

Onda me zakiti prezrelo leto:dva grozda - kao dve tople tacke.Sve mi u rebrima razapeto.Sve okrenuto naglavacke.A sve je ipak lude i draže.

Srce bi prostranstva da ozari.Placem od srece,a mama kaže:još si ti balava za takve stvari.

Prirodo, cuj me:laganja nema!Ti bujaj - ja cu od tebe više!I neka široko u nama dvemaogroman ružicast vetar diše.I luduj, prirodo!Zri naopako!Samo mi nemir ne pokvari.Volim te što si zaista takok'o i ja balava za divne stvari.

Često te tako vidim Istina, kao u nekojdalekoj srebrnoj magli.Ali divno te vidim.

Na nogama ti cizmeod sedam svetlosnih milja.

U ruci ona lampau koju, posle Aladina,umesto duha zatvarasobrise vecnog vremena.

I cujem sapuces: sezame.I svet se pred tobom rasklapa...

Protestna pesma Svašta umem.Stvarno umem.Samo - sebe ne razumem.Ja, čuvao, ljudi ovcetamo negde na kraj sveta,mojoj deci kajmak smeta,luk im smeta...Sve im smeta.Ja do škole pešačioi po kiši i po snegu,moje kćeri k'o knjeginje,k'o da se u svili legu:jednom šmrknu,

dvaput kinui beže u limuzinu.

Svašta umem.Stvarno umem.Samo - sebe ne razumem.Ja krčio s ocem šumu.Plik do plika dlan mi ospe.Mome sinu - gospodinuteško i da đubre prospe.Kad mu mati nešto režimislim: žensko pa nek' reži.A on: odmah kupi stvarii od kuće u svet beži.Još mi žvrlja neka pismaoproštajna,puna bola.Ispadnemo pred njim krivimi i škola.Traži novac, kuka, moli- nema čime stan da plati,a ja šašavpa ga pustimda se mirno kući vrati. I

sve divno, divno umemsamo - sebe ne razumem.Sve sam ovo za njih stek'o.Niko hvala nije rek'o.K'o da moram da se zborami da leđa večno krivimzbog prinčeva i princeza.

K'o da samo zato živim.A ja živim jer se nadamda me i sad negde čekajedna šuma iz detinjstvai vedrica vrućeg mleka,i tišina ispod brega,i plav lepet ptičjih krila,i ogromne žute zvezdekao što je moja bila.Al' putevi zatravljeni.Nad njima se magle tope.Odavno su zatrpanemoje bose dečje stope.

Išao sam i ja u svetbez režanja,bez bežanja.Išao sam da odrastem.Sad sve mogu.Sad sve umem.Ali šta mi sve to vredikad sam sebe ne razumem.

Mali kameni nokturno Nikad te niko neće ovako tesno grlitiuznemirenu i belu.

Ja sam mornar bez kompasakome uvek polude ladje.

Nikad ti niko nećeovako u krvotok ulitiposlednju nežnost celu,ni uspeti u tebi toliko tuge da nadje.

Nikada više nećesovako divno trulitiu običnom hotelu,a ne želeti ipak odavde da izađeš.

Ti si najukusnija krv svetakoju sam upio hlebommog mrkog trbuha.

Ti si so sa oteklih usanakoje smo oljuštili očnjacimai prosuli po mojim bedrimai tvojim dojkama.

Ti si najbeskonačnije,najubitačnije nebokraj mog rumenog uha.

Najbesramnija devojkakoju sam sreo među ženama.

Najstidljivija ženakoju sam sreo među devojkama.

mislim da sanjamto nisam ja....

Pesak Ovu pesmu treba čitatisasvim polako.

Malo nakriviti glavu,sklopiti očii razmišljati o pesku pustinjekoji se talasa i prosipaa ipak ima svoju povezanosti sigurnost,jer niko ga nije uhvatio da žuri.

Naiđu nepogode,i on ih utiša svojom težinom.

Niču i sahnu narodi i kulture,a on ih nadživi i zatrpa.

Eto zašto se ova pesma čitapolako kao pesakdok se naslanja na uhona ogromni gluvi prostor oko sebei razmišlja o stvarimakoje nas čine jakim i dugovečnim.

Samo onaj,ko nije uhvaćen da žuri,može se uzvisiti nad početkomi krajemi zaslužiti vrlinu da bude vladarjednog nezamislivog predela,

i istraživač jedne ružnoćeili lepote stvari oko sebe.

Ko žuri - zakasniće.Siroko začuđenih zenica,ostaće zauvek pobeđen.

Zauvek samo podanik.

Govor Smatram velikom slaboscu i stvarno bih biopotisten kada bih sve ovo sto osecam,morao da ti objasnjavam hudim jezikomcoveka: recima sumnjivim, rovitim, razjedenimi nekorisnim.Postoje svakodnevne, sasvim obicne stvari,koje su mnogima tajna.

"Najcvrsca vrata su ona koja su sirom otvorena,kaze jedan prastari zapis sa Tibeta.

Postoji govor koji ce neko otkriti sutra, amozda niko nece ni pokusavati da gaotkrije. Ali ti ga vec sada moras obuhvatitimislima.Jer to je jezik znacenja, a ne dijalekt naziva.

Postoje kulture gestova, disanja ili vida.Postoji vreme vremena i prostiranje prostora.Postoji lepota lepote. Postoji istina istine,stvarnost stvarnog, volja volje i moc moci.Postoji kretanje kretanja, razmisljanje razmisljanja,... postoji i ljubav ljubavi, sine moj.

Sve se redje usudjujem da izgovaram reci, jeruvek znace drugo nego sto ja to zelim.Sve dalje su od govora i tesko ih razabiremu sumovima beskraja.

Tkivo tetovira na tkivo otiske nasleda. Takvoje moje cutanje s tobom ove noci. Opnu poopnu, ljisku po ljusku, sluz po sluz, zamormedju nama civilizacije protozoa, epohevirusa, celije stena i vazduha, i ustavljenakoza vode i vecnosti.To je kao da se sporazumevamo u svimvremenima, sada iz ovog trenutka, u kojemsmo se zadesili.

Pisem umesto tebe Snezani i Alisi. Saljemtelegrame Pinokiju i Malom Princu. Javljamse bar jednom dnevno telefonomGalebu Dzonatanu Livingstonu i Pepeljugi.Ali ni reci odgovora. Znaci da mislena nas.

Ko zna glasove misli, retko kada se oglasiglasom govora.Ljudi se postuju recima, a vole cutanjem.

Razglednice U doba mog detinjstva igrao sam se poste.Sakupljao sam lisce dok idem od skole dokuce. Svakom bih listu, uz osmeh, nestolepo prisapnuo, najlepse sto sam cuo ivideo tog dana.

Sa druge strane lista saptao sam adresu.Hiljade izmisljenih imena neznanih lijudi.Milione imena.Sve bih to onda, ovlas, zapecatio poljupcem.I pustao niz vetar.

I evo sta se sad dogada, sad posle toliko godina!Javljaju mi se mnogi znani i nepoznati.Ponovo sakupljam lisce i citam odgovorepisane rukopisom zilica koje venu.Javljaju mi se divni daleki prijatelji, azbukomrane jeseni koju umem da citam. Nijetesko nauciti. Samo malo zazmurim. Ovlas.Kroz trepavice. I disem polako vetar,A vetar se i ne cuje drukcije, sem nozdrvamai usnama.

2.

Katkad su razglednice vrlo cudne. Na jednojstrani pise nam Iaoce sa neke poste staredve i po hiljade godina: "Ko zna da nezna - najvisi je."

Na drugoj strani, dodato rukopisom Montenja.Misel de Montenj. Francuska, I 553;"Ko misli da nista ne zna, taj ne moze niznati da nista ne zna".

Zar ti to ne 1ici po malo na igru »pokvarenihtelefona"? Kad reci putuju kroz vekove,svako ponesto dopise ili izbrise. Ili sveizvrne naopako, po svome.Tako nastaje usijani vrh covekovog uma:poslovica. Ona pripada narodu. Zato narod

i kaze : »Poslovica je svemir u zrnuzita.

3.

Noc' polagano zri. Cuje se lepet krila. To sevetar umorio. Sleteo je na krov i kjujeoko dimnjaka staklene perle retke kise.

Od mnogo misli izaberi jednu, najvazniju.Bavi se samo njom, dok je sasvim nesavladas, kao veliki dzudista jedan munjevitizahvat, kao veliki bokser svoj tajni kontraudarac,kao veliki hirurg, zanet vajanjem prirode,samo njemu znan rez na srcu.

Uopste nije vazno imas li neuredne dzepove,neurednu frizuru i domace zadatke.Najveca nevolja na svetu je, sine moj, imatineuredan um.

Otkrića Ogroman je trud moga razmisljanja ove noci.Nista ja ne znam o znanju, sine moj.Istorija otkrica mozda i nije red, negonered radoznalosti nas koji sve vise znamoda ne znamo.

Tebe ce uciti znanju, ali se ne rugaj neznanju.Evo da ti procitam poruku Karela Capeka:"Zamisli onu tisinu, koja bi nastala nasvetu, kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju."

Muka je sve to sa znanjem, veruj mi. Ono sezasiti sebe i prestaje da saznaje. Neznanjeje pocetak hiljadu novih pocetaka. I nemojga se nikad stideti.

Svetlost znanja je slicna svetlosti vasione.Sve su se misli dogodile odavno, kaozvezde.Lepota trazenja nije u nalazenju, nego u nasodluci da trazimo.

2.

Ja, koji ne znam sta je culo starosti i samoce,jer okruzen sam stalno ogledalima decjihociju, posmatram ovaj zivot kao nestosareno,kao mnogostruki oblik, ogromni luna-park,kao vrtesku igre i vrtesku neznanja kojaje kruna mudrosti.

Izlazim iz svog tela. Pevac sam i otac himni.Lutam po udaljenim mestima. Opsenarsam i svetac koji je sisao sa freske.Mozes me upotrebiti kao nalepnicu.

Umem da oblikujem vatru dlanovima ihodam po peni reka i okeana. Ucenja kazuda je to nemoguce. A vidis, moguce je,jer sve cinim neznanjem.

3.

Badava Njutnova razglednica: »Priroda nijeslicna tebi, vec sebi samoj".Ima ih koji su verovali i starom Sokratu:"Onaj ko ne zna, samo bi trebalo da seseti sebe"."Jer znanje se" - kaze Platon - "u ljude neunosi ucenjem. Donosis ga rodjenjem naovaj svet".

Ne znam kome da verujem. Najbolje ti jeda pitas Ajnstajna. Taj je sve izbrisao,i sve poceo iz pocetka.

Brizljivo neguj neznanje i razlikuj se odonih koji, osamuceni od srece, likuju stouspevaju na nov nacin da izgovore nekupotpuno istu stvar.

Mogućnosti Stavis li tezak teret na pleca, hodaces posrcucicelo jutro. Ako ga odbacis, odleprsacesstopalima.Isto je tako i sa tezinom saznavanja.

Gomila prolecnih paukova se grohotom smejaladok je, nosena vetrom, slusala kinesku

poslovicu: »Samo strpljenje i vreme pretvarajududovo lisce u svilu«.Pa evo, rekose oni, mi svakog trena mozemoisplesti toliko niti da prekrijemo nebo.

Kako objasniti prolecnim paucima da nijevazno plesti i ukrasavati vazduh lepotomsvoga tkanja? Vazna je upotreba nti.Jos nisam nosio kosulju od paukove svile.

Zato ja vise verujem jednoj svilenoj bubi istrpljivom Heraklitu koji misle da ljudiogromna znanja nalaze u malim svetovima,a zaborave traze u vecem i zajednickom.I verujem Francuzima. List je cak iz Normandije.Datum 1726: "I sitne kise jedu velike puteve".

Zasto se kaze: beskorisno i korisno? Zastose kaze: usplahireno i spokojno? Kao stopostoji ponasanje coveka, sine moj,tako postoji i ponasanje njegovih misli.

Rado bih nesto dodao Aristotelu. Recimoda je rekao: »Mudrost je jedina nauka kojase bavi mudroscu, a ne naukom".I onda bih ga i pod ovo potpisao, jer mi jepotrebna i takva razglednica: »Ljubavje jedina umetnost koja se bavi ljubavljua ne umetnoscu".

Kjerkegor kaze: »Nema nikakvog Ovde iTamo. Postoji samo nekakvo Svuda iNigde«.A stari dobri momak Ricard Bak dopisao jeispod toga nesto potpuno suprotno.Obojica su u pravu.

Ovako kaze Bak: »Kad bi nam prijateljstvozavisilo od vremena i zavisilo od prostora,savladavsi ih, mi bismo upropastili nasedruzenje.Savladamo li prostor, ostaje samo Ovde.Savladamo li vreme, ostaje samo Sada.I zar ti se ne cini da cemo se nas dvojicana tom cudesnom putu izmedju Sada iOvde ipak ponekad sretati?"

Sad shvatas, sine moj, da cu morati da tiobjasnim neke stvari.

Hodajući na rukama (Nosač) IOduvek sam se divio onima koji umeju da nacrtaju dugacko, siroko i visoko.Oni su sigurno shvatili dokle se prostire beskraj, kad im je tako lako da ga vide i izmere.

Oduvek sam se cudio onima koji razumeju znake u kalendarima, datume, mesece, stoleca, ili stanu pred sat i procitaju vecnost.To mora biti suluda i neobicna hrabrost usuditi se komadati i usitnjavati vreme.

Kameni mir daljine sav je presvucen mojom kozom.

Sklapam oci i osecam: sve ono sto sam bio, i ono sto sam sada, jos uvek nisam ja. To je tek priprema za mene.

Koliko znam da pitam, toliko znanja mi i pripada.

II

Mene je neko od malena zatvorio u prolazno i zakljucao za mnom kapije beskonacnog.Mnogima se to dogadja. Sav svet se oko tebe udesi tako da pomislis da si svoj, da si slobodan, a ustvari si mnostvo.Dresiran da mislis zajedno. Zato i ne volim zakletve. I zajedno da pevas. Zato i ne volim horove. I zajednicki da tugujes. Zato i ne volim sahrane.

Jedino sam si kad ostaris.

Bas zbog te samoce u starosti, koja se dogadja naprasno tamo gde prestaje detinjstvo, hvatao me strah. I vecito sam sumnjao u to sto su me ucili.

Ucitelj obicno kaze: "Ako zelis da saznas, pogasi sve svoje svetlosti i uputi se za mnom."

Te, petnaeste godine, osamdeset i treceg dana, dogodilo se nesto sto mi je dalo znak da podjem sam za sobom. Prohodao sam na rukama...

"Izgleda, prestao sam da volim..." Izgleda, prestao sam da volim. Počeo sam da mislim ljubavlju. Izgleda da sam izdao najlirskije u sebi. Počeo sam da mislim osećanjima.

Sedi uz mene i gledaj kako se vatra za dimom, upregnutim u varnice, polako uliva u nebo. Ne pitaj posle otkud u ovom samotnom kraju takvo obilje zvezda.

Kad odem, vazduh će postati pomalo rapav i boleće. Na usni. I u grudima. A o napuklom miru kamenja, zemlje i cveća, bolje da i ne govorim.

Ako je život materija, ako su osećanja materija, pa eto: i večnost ako je materija, ipak ostaje ono što se ne da objasniti.

Postoji nešto na svetu, nešto, a u to sam siguran, što nikad neće biti samo od materije. To su ta moja pitanja, milion puta brža nego svetlost.

Kada mi nedostajes Mislim tudje misliKradem svoje vremeProvlacim gaIzmedju oblaka, snova,Daljine i snega...

Kada pozelimDa ti nedostajemOdsanjam pesmuZatvorim ociI na kaldrmi zamislimCvet beli.

Kada te nemaJer tako hocuZaledim osmehU sebi kazem imeUdahnem dubokoI pomislim

Tako mi nedostajes...

Mart Kad mi dođe da idem,mnogo moram da idem.Nije važno kuda ću.Nije važno dokle ću.Došlo mi je da idemi ja idem kao lud- unutra u mene.

Vetar mi je gudalo.Ja sam violina.Vetar svira na meniu „E“ žicu kad plačem,u „E“ žicu kad pevam,

u „E“ žicu kad sanjam,jer ja nemam drugu žicuosim „E“- unutra u mene.

Za travu se tabanima hvatamda me vetar nikud ne oduva.

Al kad dođe da idem,strašno moram da idem.Nije važno kuda ću.Nije važno zašto ću.

Krv se sva u žeravicu pretvori.Nebo dlanom poravnava puteve.Široko me kiše zaobilaze.Obuva mi sunce žute cipele.Kad mi tako strašno mnogo dođesamo idem, idem kao lud- unutra u mene.

Romansa - Jesi l mojeNajmoje?

- Jesam tvojeNajtvoje.

- Da ti sviram u ušima?- Da mi kupiš dve firangeod cica.Al' da budu na cvetiće.

- Da zakačim viljuškamana ragastov od pendzera.

- Da me mrze sve komšije.- Da ja imam samo tebe.- Da ti imaš samo mene.- Da ne udje ni Mesec ni Sunce.

Da u sobi bude jedna crkva.Da gledamo kroz taj pendzer,kroz taj pendjer pun cvetica,da je život nešto naše,najnaše.

- Da je život nešto tako lepokao u samoposluzi "Zvezda".

- Jesi l moje?Najmoje?

- Jesam tvoje.Najtvoje

Kad ti ime izgovorim Kad ti izgovaram ime,usta su mi puna krzna i tamjana,i sirovog mesa i cveća.

U očima mi grme grčevi svetlosti.u temenu se protežu grobovi strašno grbavi.

Kad ti izgovaram ime,sav sam ispljuvan i čist,i mek i besan...I – polumrtav od ljubavi.

Naučila si me da uz tebe ričem,i naričem,i milujem,i drobim...

Kad ti izgovaram ime – sav sam ošuren od suncai neko mi neverovatno lepo čudo u grlu klokoće.

Poslednja bajka Usunjam se u tvoj jastukkao tisina perja,kao trsave siske vecerimirisave od lisca,od mesecine na pescanim obalama,od uvele svezine oktobra,- bas tako se usunjami slusam,slusam sta sanjas.

Nikome necu kazati.Ali hocu da znas:cuo sam,cuo sam sve sto sanjas,

jer drugo nista i ne znamsamo se u snove razumem,kao sto se kauboji razumeju u laso,kao sto se tvoj tata razume u politiku,kao sto se najveći fudbaler razumeu svoju veliku utakmicu,- tako se i ja samo u snove razumem.

U snove zbog kojih, kad se probudimo,gledamo nekud visoko,visoko,i rastemo,rastemo,produzujemo se kroz rukave i nogavice,rastemo,produzujemo se kroz oci i srcekao putevi,kao pruge,kao nevidljive sare pticjeg leta,daleko,daleko,bez Aladinovih lampi,bez cizama od sedam milja,osamuceni od bajke koja se zove detinjstvo.

Usunjam se u tvoj jastukda ne znas,usunjam se kao umor od jurnjave po sumracima,pokrivam te celu noc,a pre no sto se probudisostavim ti na rukama toplim od sna,na trepavicama i rumenim obrazimamali smotuljak jutra,jer drugo nista i ne znam,samo se u jutro razumemi raznosim ga kao mlekarice mleko,kao pekari kifle,kao postari pismavelikom belom kocijomkoja necu da ti kazem kako se zove,ali sam ces se setiti.

Autobiografija U obicnom sam sebe uhvatio,pa nikad nisam to sakrivao.

Bar sam posteno kiriju plationa ovom svetu sto sam ziveo.

Mozda sam nekome jad iscelioi nekom u zenice sjaj namamio.

I u komsiluk zvezde doselio.U prozor svitanja uramio.

Ako mi zivot krila skratii sneg u oko pocne da veje,

znam, bar se necu pokajatisto sam umeo da se smejem.

Spomenik Ako hoces da dignesspomenik svoje nade,ne pisi ljubavna pisma.

To samo smuseni rade.

Ko, kome, cime da pisekako se vecnost dise?Pisma se pisu tajno,a citaju javno.

I svima ispadne smesnoto sto je tebi ljubavno.

Uzmi ti ostru britvupa nekom maleckom boruurezi svoju ljubavu neznu mirisnu koru.

Borovi su strazarii najbolji cuvari.Oni su pisma za vecnosti zivi spomenari.

Krov sveta Ako hoces da pobedis divlju zver,kaze klovn,ne govori joj rezanjem ili urlikom.Ne laj na lavai ne rokci na krokodila.

Pevaj im.Sapuci.Tepaj im jezikom pticaili jezikom dece.

Cim cuje jezik risa- ris kolje.Cim cuje jezik tigra- tigar razdire.

Nemoc svih divljih je u tomesto nasedaju drugom nacinu izrazavanja.

Borac snage se plasi tudje vrste.Klovn je borac iz plemena izbezumljene smejurije.Ukrotitelj.I sarlatan.On pobedjuje neozbiljnoscu.

Zubi su meksi od usana.Cuvaj se poljupcai budi na oprezu.

Zubi ujedu za trenutak.Poljubac za ceo zivot.

Horoskop Svemu će probati da te iz knjiga nauče. Možešnaučiti da izgovaraš laž kao istinu. Daizražavaš kako to dolikuje, ili da imitirašžalost i sreću.

Da budeš privržen, ili na izgled privržen. Dabudeš hrabar, ili na izgled hrabar. Da budešiskreno ili pritvorno zadovoljan malim.

Da sebe ceniš toliko koliko se žrtvuješ. Da imašsažaljenja, ili da nemaš milosti.Naučiće te da budes čak i pomalo darovit, tekda bi kunjajući proživeo svoj vek.

Sve se, sine moj, može naučiti iz knjiga, osimčetiri stvari. Osim vrline nadanja,veštine verovanja, vizionarstva budućnostii umetnosti strpljenja.

Samoća Svoju snagu prepoznaćeš po tomeKoliko si u stanjuDa izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samujuNa ivicama svemira.Sitne i zbunjeneSabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistineSa mnogo sunca, uragana i vazduha.Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebuDa se upozna sa nekim drugim orlom.Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tomeKoliko si u stanjuDa prebrodiš trenutak,Jer trenutak je težiI strašniji i dužiOd vremena i večnosti.

Neke davne zvezde Stari put od lisca sav zutNoc na putu tomSan od zvezda tako je zutSan u oku mom

O znam ja, o znam jaJos pamtim te daneNekad si bio uz mene ti

O znam, da si jos moj -Placu nocas graneU oku mome i snu

Tvoj osmeh jos slutim i tvoj topli dlanDok cekam, dok cutim i tonem u san

O znam, da si jos moj -Placu nocas graneU oku mome i snu

Tvoj osmeh jos slutim i tvoj topli dlanDok cekam, cutim i tonem u san

O znam, da si jos moj -Placu nocas graneU oku mome, u srcu momeU samoci mojoj i snu

Romansa na zavrsetku To je zalosna prica:

jedna bogorodica sa oreolom od cicarodila me je,kazu,na poklon ovom svetu.

A ja sam odbio da budem bogi ostao sam najobicnija pticai to:ptica u vecnom pubertetu.

Da,to je vrlo zalosna prica.Majku sam sramno degradirao.A neprijatno je svima kad bogovi promase,jer kazu:retko se rode.

Ja sam umesto svegarumenim kljunom nesto leprsavo otsviraoi kad je bilo najsmesnijemorao sam da odem.

Imao sam nekoliko zeljaopasnih kao oksigenske boce.Zavisilo je samo od neravada li cu ih na vreme odvrnutiili cu namerno kasniti.

I pretio sam javnokako nameravamda odrzim jedan veliki procesna kojem cu sve objasniti.

Imao sam nekoliko zeljazbog kojih sam mnogo stosta izgubio

i nisam urlao ni slinio u rukavsto sam u njima na kraju nasao samo smece.

Lupao sam se od obale do obale,pa nista,- bar sam se do krvi naljubiopustajuci drugom da unapredjuje ili potkradamoje zivotno preduzece.

Odacu vam tajnu:secam se male neprijatnosti o martu.Vetrovi su se poslednje nocilepljivo parili medju granjem.

A zvezde su bile matore neudate vranezgranute i crvene od stidaskamenjene u letu.

Hajde,prilozite suzu i novcicza spomenike onimakoji se nisu razumeli u geografsku kartui verovali u ko zna cije suludo obecanjeda ce jednoga dana biti daleko vise suncau blatu nego u suncokretu.

Hajde,svako od vas ko ne ume da prasta,svako ko nosi eksere secanjau tabanima do smrti,neka se skupi, pa potkovani prodjite zajednopreko grobova i bastarame uz ramepoduprti,

i pronadjite reku priglupu od dobrotekoja je iscasila svoj toki popljuvala penom obale stare i krastave.

Dosta ste trpeli midereza ispravljanje kicmenog stuba.

Hajde vec jednom pogresite korakkad sviraju nase i vase marseve,

i rasirite okrvavljene carsave i zastave

i odljuljajte se kroz ovo malo preostale mladostisa epoletima zuba.

Otisao sam,eto,a vi oprostite za jedan mali zeleni sannatrunjen mnostvom zubatih zvezdanih mrva.

Bio sam cadjavo injeiznad proklijalih oranicai samo sam se u zelje sareno razumeo.

Pod zavojima ove rasanjene svakidasnjicesacuvao sam dva oka -cas dve vrtoglave blistave ravnice,

cas dva papirica nebaovlas zalepljena pljuvackom ispod obrva.

Drukcije nisam umeo.I izvinite, molim vas sto nisam umeo.

Bolest Volim te kao sveži beli zalogaj seljačkog znoja i trudai dana jesenjih na crnoj popucaloj ravnici.Proći će proleće kao san razbarušen i čudanšto liči crvenoj ptici.

Doleteće i odleteti danas sva cvetanjabićemo i meki i okoreli, i u radost i u setu ćemo zaroniti.Izgaziću tvrdim usnama tvoja ramena detinja,a zvezde će zvoniti ... zvoniti ...

Ima u nama prostranstvo za koje ne znamo.Izgubićemo se u njemu i opet dohvatiti.Ima u nama srce, u krpe smeha i plača vezano.Kako ćemo se iz sebe vratiti ?

Proći će proleća ... Ona nose tragove i cvrkutanja.Ona nose mir od kog se ruke ježe.

Mir. Samo malo mira, malo kiša, šaputanja,tamo gde se nebo za njive zakiva i veže.

Mir radi budućih nemira, radi ludovanja,na uzglavlju od tvojih toplih detinjih šaka,

pa da dugo zvazdama mašem i odzvanjamprepun kikota i cvetnih naramaka.

Volim te. Eto. A nebo je u proleće plavokao nešto čega se nikad setiti neću.Ništa ... Samo crvene ptice nad glavom uzleću ... Email ThisBlogThis!Share to TwitterShare to FacebookShare to Google Buzz 0 comments Gospođica Mašta Gospođica Mašta Često nisam uspevao da je dozovem.

Tu maštu za koju sam govorio da treba, za sve dečake i devojčice, zagnjurene u jastuke noći, kao lokomotiva da juri.

Mašta je čarolija.

Možda ju je najtačnije definisala ona moja dugorepa, brbljiva, sveznajuća i prozračna ptica: najvažnije na svetu to je umeti videti vetar i čuti sneg kako pada; umeti dotaći prstom sumrak na prvom uglu i osetiti na usni sanjivi ukus mesečine.

Mašta je moja prva ljubav.

Probaš i uspeš... I odjednom sam shvatio:postoje reči bez usana.I verovanje bez daha.To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,a ti probaš i uspeš.

Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriši da se bojiš svetlosti.A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.

Objašnjavanjem stvari,oduzimamo im nešto od one lepe čarolije,od onog zlatastog omota,ispod kojeg se kriju tolika čudesnaznačenja svega što izgleda isto.

Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene.Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.

Porodilište Kako je otužan ovaj dvodnevni brak,bez dece,u hotelskoj sobigde sve podseća na rastanke.

Hoceš li da se igramo žmurkeili školice,od kreveta do stolice?

Ili da ljuljamo ovu flašu vina,umesto sina,niz nedelje,niz mesece?

Hoceš li da budem za tebe,u svim tim jalovim noćima,najbudalastiji pajacsa tužnim, filcanim ocimapa da se cerekam kroz suzei vrištim kroz uspavanke?

Evo,dve moje pesnice -- dve gologlave kvrgave bebe.Evo im,od jodoform gaze najskupocenije pelene.

Čitave noći spavaće site i okupanena tvojim malecnim grudima.

I svi će budući moji pokušaji ubistva podsećati na tebe.

Sve će na tebe ličiti:i svetiljke za oknom,i kiše od lišća zelene,i dvorci kuća u magli,livrejisani izlozi,i sve potresne bajke još nerođene među ljudima.

Eno:oslušni!

U slivniku pod tušem svi naši potomci pevuše!

Guše se nerođeni.Rastu.Sanjaju drvorede i trube.

Eno:oslušni.

Na peškiru se suše.Mljackaju okus sapuna i povraćaju duše.Dobijaju svoje prve zube.

Hajde da budu ružni.Da budu filmski glumci.Da budu admirali.I tužni.I grbavi.I najlepši.

Hajde da izmislimo za njih iste ovakve bolesti,iste ovakve svađe,ovakve zvezdane časovei pokradene ljubavi.

Pa da ih damo nekim dobrim aprilima.Nekim krilima.Nekim svilama.

Pa da ih damo nekim suludim gradovima.Nekim padovima.Nekim gadovima.

Kako je otužan ovaj sterilni dvodnevni braku hotelskoj sobiizmeđu četiri prazna zida.

Ja,izrešetan kao stari oluci,turoban kao mrak,izbezumljen od golotinje i stida.

Ti,s kožom koja zaslepljuje kao farovi na okucii ustima otrovnim kao mak.Ti,

koja ništa na svetu i ne znaš,sem da se skidaš,da se skidaš,da se skidaš...

Kako ceš mi gledati u oči sutra,kad svane?

Kako ćeš moći da žvaćeš?Da citaš novine?Da kupuješ karte za operu?

Kako ćeš sa tom utrobom,okrečenom sapunicom,uopšte moći da veruješ u neke obične dane?

Kako ceš moci da se češljaš i šminkašdok sobarice presvlače za nama posteljui nose ovaj gladni plač da operu?!

Ostani tako.Stavi mi ruku u kosu.I ja plačem.

Ostani sa očima ogromnim kao fleke.Kao puževi.Kao parčad kolača.

Ti si najlepša majka.

Ti si dolina gde se topole u magli svlače i presvlače.U bedrima ti avionska karta za Afriku.U jeziku ti svetionik sa Pacifika.Pod rebrima ti gegavo srce kao pingvin korača.

Ti si najveća majka!

Molim te,zato,neka ostane noćas u tebi onaj sinkojeg smo oboje ipak tako sebično sanjali.

Ali da bude kao ti.Isti takav.Sa tim šuštavim glasomi sa čuperkom kao lan

što iznad oka veje.

Zar ćeš, inače,zaista moći kad svane da mi gledaš u ove oči slane?

Zar ćeš moći da kažeš: vidim nebo?I zar ćeš umeti da se nasmeješ?

Ljubim ruke,gospođice devojčice i gospodo dečaci,vama,nerođenim u hotelskim sobama,vama,neželjenim i željenim,izbrisanim čaršafom ili potkošuljomiz matične knjige vaših vršnjaka.

Evo, jedan pogrešni tata večerasplače nad vama zaljuljan tako čudnoizmeđu najlepših snovai najbanalnijih raka.

Dozvolite mi jednu zdravicuuz šolju običnog mleka,u ovom trenutku kad me je čudna,neka samrtna nežnost dotakla.

Dozvolite mi da vam na izmišljeno uho šapnem ovo,tiho,tiho kao što mrmlja kroz staru obnevidelu noć sanjiva reka,tiho kao što šapću nad krovom kiše od žutog i pozlaćenog stakla.

Ovo nije novogodišnja čestitka,ni rođendanski poklon,zacelo,

nego obična,sasvim obična uspavanka,kao kad vas vetar sretnei poljubi u sanjivo oko.

Želim da vam svako vaše umrlo jutro,lepi moji,bude strahovito beloi da ostane tako belo.

Želim da vam umrlo nebo od zemlje,lepi moji,bude u korenju široko,i da ostane tako široko.

Želim da svi vi,siroti kauboji sa maminim šeširima,siroti nerođeni gusari izmazani oko usta džemom i medom,želim da svi vi,lepooke tatine maze,svi neroeni, redom,da svi vi tamo u klijanju,u budućim suncokretima nekimi žitnim poljima zrelim,imate pod zemljom srcekao lampion belipa da vam vekovima iz pogašenih zenica zrači.

Ja,eto,samo toliko svakome od vas želim.

Možda naizgled mnogo,ali ipak- malo znači.

Najzad,ovo i nije novogodišnja ccestitka,nije ni poklon za vaš nepostojeći rođendan,nego obična,sasvim obična uspavankakao kad vas vetar poljubi u pokojno čeloi odgega se u san.

Ljubim vam ruke,vi nerođeni,evo se nešto u oku kao samoća oplelo.

Tiho...Hajdemo sada tiho na prstimada se ne probude vaše umornehotelske mame.

Iskradimo se vi i jada malo šetamo samikroz jednu kristalnu noć,

najlepšu noć na svetu.

Da se nagutamo belih kokica kišei da nam nešto prelepo,prvi i poslednji put,teče niz dušu i niz odelo.

I jata bakarnog lišćada nam dolete na ramena.

Ljubim vam ruke,vi,moji progutani krici.

Ljubim vam ruke,vi,moje nerođene igračke,utopljenici i spomenici.

Najdivniji grad Nije to nikakva bajka.Neka bezazleni zatozapuse svoje rumene usi i cute.

Zavoleli smo se,ponesto pseci i svetacki.zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.

Imala je u oku elektricnu centralu,a ja neke bandere sasvim crvene i zute.

Ispricali smo ramenima i rukama nestosto u prevodu na disanje znaci: ljubav.

A detinjstvo je te noci otisloiz njenih cipela.

Mahalo je sarenim kockama.Knjigama punim slika,igrackamai snovima.

Otisli su konvejeri masnicai odleteli listici presovanog staniola.

Svet je odjednom postao visi

za jednu neznanu zvezdu,tamo negde nad glavama,nad krosnjama,nad krovovima.

I samo malo dublji,za krisku naprslog bola.

Neznost je bila lepljivo hranljivakao zelatin,dok je s mirisom znojatekla niz njeno rame.

Odjednom smo imali i suvise rukuvezanih u sulude cvorove.

Paralisana noc na poduuvlacila je vunastu njuskuu rukave pidzame.

A zidovi su neprestano rasli,rasli,i obrasli u paprat i u borove.

Nije to nikakva bajka.Samo,secam seona se nesto prvo malo izgubila.

Posle je bila sasvim ja,tako da je nisam ni prepoznavao vise.

Potonuli smo kao grumen mlevenog koljivau smolu,u krv,i u mleko.

U mraku izmisljenih suma,u mraku zelenom od kise,ruke su dobile krila i odletele nekuddo bolesti daleko,do slepila daleko,da nam se ne vrate vise.

Posle je zaspala.

Bio sam u njoj budan,sav loman,i sav ranjav.

Spavala je kao moja pripitomljena koza.Kao moji rskavicavi laktovi.Moje poderane nozdrve.I oprane zile na rukama.

Spavala je kao cuperci trske u mocvari.I kapilari granja.

Kao tkivo algi i sluzokoze okeana.Kao utrnuli umor trabakula u lukama.

I detinjstvo je sasvim otisloiz njenih cipela.

Bez nje su sklopile ocisve lepe lutke na svetu.

Bez nje su plisani medvedisavili male rukecicanim musavim pajacima oko vrata.

Price su iz sarenih knjigapobegle sasvim necujnona neku dobru planetu,da sutra drugom kanu u oci mrvu zlata.

Nije to nikakva bajka.

Sklupcana kao narandza,sva meka,sva sitna,sva mlaka,ona je spavala u mom izgladnelom uhui crepovima saka.

Ljubav,koja se prvi put usnama kopa i sise,ima neslucenu vrednost neke dragocene rude.

Ima male razdresene pertle nespretnosti,i ruzicaste okuke tek otkrivenog stida,i glecere kristala neke predugo cekane

stidljive terevenke.

Ona je,kad se prodje,to lekovito disanje pozajmljeno od kise.I bedra sto ce sutra gumeno da se probude.I grudi sto ce u zoru biti laste i evenke.

Čitanje iz latica Što je bilo uvračanoTo više ne važi.Ima da se razvračakad proleće dođe.

Cvetovi su otvorilisvoje bele usneOni izaiđu u sumrakmirisavim glasom:

“Da li živis ovog sebe,il nekakvog drugog sebe?Možda je tvoj život sanizmeđu dve biljke?

Možda si ti semekoje sanja da je čovek.Čekamo te da dođešOpet među cveće.”

Što je bilo uvračanoto više ne važi.

Ima da se razvračaKad proleće dođe.

Nagnem se na cvetoveVidim: na njih ličim.Možda su svi oni ljudišto ovako sanjaju.

I ja sanjam da sam cvećeOd postanka svetaI kad god se probudimvidim da sam opet čovek.

Vidim da je život bašta

Od groblja do kolevkeJedan veliki san o biljuIzmeđu dva čoveka.

Prozivnik Kada bi se trenucima davalaimena kao malisanimaa minutima kao vetru,kao svetlosti,kao travi,meni bi se svi satiu ovim decackim danimajednako zvali:kao neko sa viticama plavim.

Kad bi se danima u nedeljidavala imena kao deci,i nedeljama,recimo,kao da su cvetovi,ili vode i trave, i listoviza mene bi se,redom,svih dvanaest meseci,jednako zvali:kao nekosa nosom prcastimi pegavim.

I godisnja bi se dobaTako nekako zvala.Bucmasto.Trsavo.Divno.

I godine.Sav zivot.Sve sto se namigivaloIli sakrivalo.

Sve bi se isto zvalo.

Jednim imenom.Zenskim.Srneci.I naivno.

Jedino bi se muskii mangupski prezivalo.

Susreti Mi smo se suviše sretali na raskršćima neznanimMada smo različitim putevima koračaliTinjalo nebo večernje u šiprazima zvezdanimI uvek oblaci ždralova sa prolećem se vraćali

Mi smo se suviše sretali a reči rekli nismoI u leta kovrdžava sa preplanulim licimaPod kapom zelenih dudova za časak zastali smoPa onda prošli, odlutali, svako za svojim vidicima.

U novembru su oblaci kao buktinje rudeliI vetar kišama umio sivo popodne ogoleloA putevi se dužili i raskršća se žudelaZa nešto kratko u susretu što se toliko volelo.

U zime snežne, pobelele k’o tvoji isprani dlanoviDugo si dugo čekala pod jablanom na smetuI vrat mi goli uvila maramom svojom lanenomDa sivookom putniku ne bude zima u svetu.

Pa ipak ti su susreti tek kratka radovanjaJer znam: na nekom raskršću neću te videti višePružićeš nekome dlanove, prestaće putovanjaI pod krov neki svratićeš da se skloniš od kiše

Spustiću tvoju maramu usput, kraj putokazaI sa vetrom-drugarom otići nabranih veđaJer meni život prestaje ako siđem sa stazaI pred nečijim vratima skinem torbu sa leđa.

Savršenstvo vatre Znam da ja nisam u svemu samo čovek.I sad sam upotrebljen tek uz put.

Nevolje je u tome šo ne znam kako da prepoznamgde sam udešen tako neverovatno nesrećno

da upetljavam sebe u pretakanje večnosti u večnosti svemu pristajem da sam posuda,

da sam ram koji obmanjuju da je ikona,

da sam ikona koju varaju da je boja,

da sam boja kojoj predskazuju da je smisao,i da sam smisao koji, na kraju, ne zna se šta je.

Da li ste odgonetnuli to volšebno, to složeno,što nazivamo u sebi: prepoznavanje poznatog?

***

Ako te uprlja blato i otruje gorčinaoni to sigurno čine iz njima časnih pobuda.

Moralni zakon vode je: da udavi.A vatre: da sagori sve što joj je u zagrljaju.

Blatu je umetnost da blati. Gorčini da je žešća.Oni u tome vide čistotu dobrih običaja.

Sve ima svoj stvaralački sjaj i krepost.Sve ima etiku sopstvene prirode.

Tvoje je s kim si, kud prolaziš i šta gutaš.I zato, sve što ti je strano posmatraj

blagonaklono. Jer i tvoje je rasuđivanje,Jer i tvoje je delanje za nekog nasilje i bol.

Posmrtni marš klovnova Kad umrembar sam siguran:niko se neće dovući da mi pljune u lice.

Svi ćete mi odjednom biti prijateljii ko zna kakvo izmisliti priznanje.

Potpuno vas razumem:mrtvi ljudi nisu zločinci,nisu gadovi,nisu ubice.

Smrt je - pomilovanje.

Smrt je najpristojniji način da se odebez pozdrava,bez obećanja,

na miru.

Smrt je invalidnina herojima za amputirane lobanjei nesanica pepela u kojoj duše trava vetrove ištu.

Odlaskom se znatno dobija:plakatiraju čovekovo ime i prezime po uglovimana malo finijem papirui svako vas čita,čita,kao da ste odjednom postali vrlo važna izložbaili premijera u pozorištu.

Ako to mora da bude u nekakvu jesen,- neka bude.Zemlja ne menja boje kao trava i vetar.Zemlja uvek miriše samo na presne ljudeuporno,metar po metar,

uporno,grudvu po grudvu,zemlja je gluvonemo zgrušano večesasušeno i tamno kao pokojne lude.Zemlja je veliki san o pticama krticai zvezdama crvaotečen,i ako sve to baš mora da bude u nekakvu jesen,- u redu,neka bude.

Gledaću kako sunce nagriza drveću rukepa su dlanovi lišća ranjavi i krti,a mostovi tegle na leđima topli vetaršto prve kiše najavljuje.

I ako već svi odlazepo nekakvom zakonu pomirljivosti i umora,učiniću to odjednom,ne poštujući priglupe i svakodnevne smrti,nestpljiv da doživim taj mrakšto mi se u zenice strmoglavljuje.

I smeškajući se,a neću objasniti zašto se smeškami šta osećam

dok mi se u raznobojnim klikerima očijuhiljadu svetlosti menja.

Morate već jednom shvatiti:ja samo na sebe podsećamovako pijan od snova i proklet od poverenja.

Posle mene slobodno dišitei visa rukama od crepa,i visa rukama od kolača.

I prelamajte se u bezbroj nijansiod crneod bele,- nikad me nećete stićijer bio sam drukčija prizma.

Ja samispred nosa svih vrlo poštovanih pronalazačaprvi uspeo da patentirampod istim rednim brojem osmeh zanosai cinizma.

Ja samispred nosa svoje vrlo cenjene generacijeprvi išao da onjušim oblakei prvi se namršten vratio.

I sad znamda je mudrije učiniti korak van sebenego proći milione kilometarau svojim grudima.

Inače,bio sam pomalo vanbračno zaljubljenu vetrenjačei stanične restoracijei pošteno sam,čini mi se,platio,kiriju što sam živeo međ ljudima.

Nije mi žaošto sam ispao naivan

kao dimnjak - sanjalicakoji za života čeka da ga proglase za vulkan,iako nisam bljuvao ni pepeo ni žarput oblaka i ptica.

Ja sam večito cvetao plavoi to bez razloga plavokao jorgovanu blatu ispred kasapnica.

Ja sam mislio:dobro,razmrskajmo usijane čelenke o zid,možda će se iz toga izleći nekakvi dani.

Ja sam mislio:dobro,sve grobare na baštovanski kurs,možda ćemo naučitina kosti da kalemimo cvet.

Sad mi zbilja više ničega nije žaoi neću urlatini sliniti u rukav ako sutra nekoko bude pozvan da nišani- na mene prstom ne nanišani.

Pljujem ja pomalo na vas,nadmeni budući.

Da se nismo ovako prljavi grizli i parili,da nismo ovakvi nakazni pre vas krvarilii sanjarili,voleo bih da vidim na šta bi ličiovaš okupani,puderom posuti,razmaženi svet.

Kad umrem,samo će mi biti zao ptica,jer sve vreme sam sanjao letove,pa ono drugo za mene nije imalonaročitog smisla i značenja.

A vi se nasmejtekad spuste u raku velikog klovna

i njegove nerazumljive svetoveumorne od životnog šegačenja.

I neka sve prođe bez molitvii rodoljublja.Uličarkamadonji veš od kaluđeričkih riza!

Nisam bio ni ikona,ni vojnik,ni gradonačelnik u provincijikome bone decu vaspitavaju.

Cirkusi su bili moja najveća ljubavi moj najveći patriotizam,i rađao sam se kad su ginuli,a umro kad vaskrsavaju.

Vi možda shvatate:bio sam tuda vam prstom na usni napišem osmehi na trepavicama suzu u isti mah.

Bio sam razapeta čelična žicaizmeđu bivših koji sve lepo verujui budućih koji u svemu traže trik.

Po meni je igralabalerina sa amputiranom nogomi kišobranom u ruci,i svima vam je zastajao dah.

Kažite hvala što se nisam prekinuoi zgrušao vreme u crven krik.

Hoću da čujem taj aplauzkojim ste dlanove raskrvarilipod ogromnim šatorima nebanaduvenim od riđih vetrova što oluju obećavaju.

Jer pošteno je,na kraju krajeva,razumeti komedijaše koji su se zbog vas izmotavali,iako su mogli da siđu u publikui da za svoje pare psuju i obožavaju.

Ako sve to mora da bude u nekakvo proleće,- neka bude.Belo od kišaproleće je tek okrečena fabrika etiketana granama ispod kojih idemo.

Zalepite mi usput na čelo jedan listi ništa više,- ako se razumemo.

Ostalo može da ostane kao i kad sam disao.Neka se lepršaju suknje i marame.Nek neko nekom zariva nož u vrat,i neko nekom i dalje šapuće: draga.

Neka izgleda kao da sam se vrlo učtivoi diskretno udaljioi u slivnike prospite svaki drugi smisao.

U desetoj sam leteo na mesec.U dvadesetoj sam leteo na grudobrane.U tridesetoj sam odleteo dovraga.

Na kraju:ne umivajte me, molim vas.Maramicom mi pokrijte liceako vam smeta moja budalasta maska.

I čegrtaljke u šake,a onda:

orkestar,molim jedan sasvim tihi jecaj!

Upalite sve ulične svetiljke i reklameneka grad izgleda kao arenapre mog odlaska.

Zar ne primećujete,gospodo i dame,da smo u smrti opet nekako samo deca.

Vama će od našeg poslednjeg kikotautrnuti rskavica u zglobovima,a to je,ustvari,

naša poslednja naivna šala,poslednja salva crnog snegapo vašim licima sivim.

I ko zna,mozda ćemo samo svoju prazninu dati na čuvanjegrobovima,a mi ćemo ostati da se cerimo i naričemoovde negde u travi,ovde negde u lišću,ovde negde pod kamenom i dalje neverovatno živi.

Uspavanka na domaku svitanja (Koncert za 1001 bubanj) 1.

Sve nas je,evomanjebez povratnih karata i prtljagau ovom životu gde grlo rđa od alkoholai nežnosti,a žene namerno nose tugu sa one stranedo koje nikad ne dopiru naše utrnule ruke.Riču mi prazne boce ispod čela.Riču kao preklana bela telad.Zaudara mi duša na bezbroj najlepših očiju.Na slavoluke i luke.Na lutke i belutke.Riču mi prazne boce u glavi.Molim da neko razume ove dobre trenutkekad ležim na mokroj travisa suzama suvim i plavim.Molim da neko razume što imam u mesu šumei neba rumen grumen,dok ćutim ovako glasno i urlam ovako ćutke.

2.

Šefe,ako boga znate, šefe,kad polazi poslednji voz u naše slepoočnice?Ako ima vremena,pustite nas da se ljubakamo ovako među prtljagom.Otvorite širom sve skretnice.I blombirajte kočnice.Ima nekadm

pa nam je neko veče životinjski drago,a ni sami ne znamo zašto je drago.Ima nekad,pa se po neka stara noć dugo sećanaših prstiju isprljanih od krvii poljubaca koje smo u pola cene prodavali.Možda smo iskreno hteli da se ova stanica zove:sreća.Pa šta ako i nije: sreća?Možda se mi i nikad nismo poznavalia sve vreme se misliloda smo se divno poznavali.Šefe,ako boga znate, šefe,kad ide poslednji oz u naše izgužvaneprastare kože?Da li primate možda umesto novca cveće?U redu:napišite nam dve karte dokle se za jedan buket može,a neće,a nikako se neće,a užasno se neće.

3.

Kad ti voz ode,sakrij pod pazuh smotuljak moga duha.Biće mi lakše da sve zaboravimako znam da me se neko seća.Biće mi lakše ako znamda smo skuplje plaćeni tamogde smo se besplatno delili,nego gde smo se pogađali i prodavali.Inače,ako misliš da se ova stanica zove: sreća,izvini,uopšte se ne zove: sreća.Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali,izvini,mi smo se divno poznavali.Hoću da podelimo noćasovu poslednju krišku sna i ćutanjai sažvaćemo jesvako nad svojim krilom alapljivo i gladno.Zar ne nalaziš da je dirljivo smešnaova mala čekaonica između lutanja i lutanja?

U redu:presedećemo još koji nestrpljiv sat,a onda jutarnjim vozovima otputovati,otputovati,otputovati,bajagi – iznenadno.

4.

Ostani tako i ćuti.Pogledaj: pod oknom trg.Mala drolja – subota u krznu od inja.Sasvim mala,mala zabludela subotasa podsuknjom od taftanog praskozorjai brošem uličnog fenjera od prekoputa.Voleo bih da shvatiš zašto sam ponekad tako vreokao jug.Pa ja sam,rođeno moje,u krvi stvarno jug.Jug moraš da razumeš zašto je i plug u drug.Moraš to da razumeš dok se ovo severno lišćekovita,kovitla u krugi vetar kroz naše glaverominja,plačei luta.Jug moraš da razumeš zašto ore,ore,ore …Jug moraš da razumeš ove zore.I kroz sve zore.I da oprostiš što ništa bolje ne umem da ti kažemsad kad se poslednji put voli.I da oprostiš što te ranjavim poljupcimabudim iz sna.Ali ako smo se u ovoj čekaonici naše ljubaviposkidali goli,od strašnog umora,od strašne sramote goli,- onda bar budimo kako treba goliod zvezdanih visina do dna.

5.

Sedi malo i ćuti.Pogledaj za oknom: lađe. Svaka u oku po jedno uzglavlje ima.Odlaze u svoje meblirane zaliveda sruše jarbole butina i skinu jedra veša,da se pošteno odmore od plovidbe među gadovima.Spuštaju kapke na srcu jeftine prodavnice šarenilasa poderanim čarapama i prstenjem od lima.Vuku se ulicom našminkane fabrike mlekakoje su dojile prolaznike ko zna po kakvim gradovima.Pogledaj:za oknom nebo izvrnulo dlan.Lete trotoarom papirići neba i jesenikao pregršt uvelih makova.Tako bih želeo da svi usnejedan veliki i topli san.I ovi železničari,što se odvlače posle noćne smeneu trećerazredne hotelske sobe svojih brakova,i ovi sa šeširima,i sa kapama,svi što su pretplaćeni na sigurnost,na isti ukus nežnosti i topline,tamo gde se iz dana u dan istim lažimaispisuje ta isto bespomoćna hronika,tamo, gde kad se probudeostavljaju samo oblike svoga telau vrelom zadahu posteljinei pljuju na pod,i kašlju u ogledalo dok se umivaju,i mokre u vedro ispod umivaonika.

6.

Ja znam sva svratišta i zavetrine.I garsonjere – šiparicečiji poljupci imaju ukus maminih savetai ostavljaju po koži stidljive tragove.I budoare – udovicegde te teraju da se skidaš pred slikama pokojnika,pred ogledalimai psima.I ćumeze – matore frajlegde ti pred noge skrušeno prostiru pragovei čuvaju u patosu svrčke kad dođe zima.Moja ljubav je stanica.

Bunovna čekaonicau kojoj nema vremena ni da dosadi ni da zaboli.Jedva ću stići pre odlaskada se umijem u tvojoj žutoj kosi loman.Hreo bih toliko toga da ti kažem.a ne umem,ne umem ništa bolje sad,kad se voli,poslednji put uoči brodoloma.

Druga strana vetra (Neverovatna morska pesma) Uvod

Poznajem neke kapetančine-sve same surove morske vučine.Nose bradurine.Puštaju brčine.Puštaju obrve.

Sto čuda načine.Na sve bi načine da su muškarčine.Sve bi da učine da su mangupčine,da su mornarčine,da su junačine.Al’ sve su ove kapetančineza mene obične trice i učine.

***

Osim tih kapetanskih kapetanaima na svetu i prečih stvari.Prvo da vidimo šta je to more.Prvo da vidimo šta su mornari.

Ko nije plovio,ko nije brodio,ko se od orkanskih talasa skrivao,taj kao da se upola rodioi kao da je upola živeo.

I može od te polovinekomotno još malo da se skine.

Ti misliš: more je samo voda.More je ogromna muška sloboda.

***

Mornari znaju: more se plavisamo u sećanju,samo u glavi,samo na slici - na razglednici.

Ti misliš: more su samo lađei samo daleka putovanja.

More je kad čovek u sebi nađemudrost kako se budan sanjai kad su dani slani i sivi.

Mudrost kako se sasvim živi.

Mornari se, u stvari, ne rađaju.Postaju od svoje mašte najzlatnije.Sami se od sebe sebi događajuSvaki put čudnije…neverovatnije…

Zažmure i pogode kad da se dogodei na kom mestu da se dogode.

***

Ima tu i nekih drugih nemira:more je najmilije dete svemira.

Zvezde ga kao klinca pazei ljube u bistro oko,i maze,I miluju mu kovrdže zelenei u svetlost ga umotavaju,I menjaju mu od vetra pelenekad krenu u zoru da spavaju.

Sunce mu od svog najlepšeg sjajauz svaku obalu,uz tvrde stenenapravi bezbroj šlingerajaod algi zelenih i bele pene.

***

Oblaci što se nad njim rojeNad kolevkom mu kroz večnost stoje.

Mlekom ga od munje i groma dojei oko usta ga izbrljajušlagom od jutarnje rose svoje,pa ga ljuljaju,ljuljaju,ljuljaju…

Sve su to znaci da su rođacimore i mnogo milionanebeskih tornjeva,nebeskih zvona…

Sve su to znaci da su rođacimore i ogromna vasiona.

***

Možda i ne znaš:Svi na svet dođusa nekom zvezdom što je pala.More je opna kroz koju prođuna drugu stranu ogledala.

I životu se sasvim predajui nebo zaborave dok ovde borave,a u stvari se samo ogledajuu svojoj večnosti,u čudu nekomblistavom,ogromnomi dalekom.

I misle da su na zemlji samo,a jednako su i tu i tamo.

***

Šta čekaš ?

Šta gnjaviš ?Šta metiljaviš ?

Prodaj šta imaš i kupi vreću.Natrpaj u nju svu svoju sreću.Baci na rame u cik zorei put pod noge:-pravo na more.

Isprazni džepove.Sve živo prodaj.Pa tome otkucaj srca dodaj.I malo krilatih snova dodaj.I malo promukle pesme dodaj.

Rasprodaj stvari nove i stare.Šta čekaš ?Idi u mornare.

***

Idi i vidi što su mornaridivna dečurlija i drugari.

Pojedi s njima zalogaj hleba.Progutaj gutljaj vode i neba.Posrči poneku psovku slanu.Istuširaj se u orkanu.

Postaćeš luđi od svake bure.Postaćeš mlađi od svakog proleća.Doživećeš za deset godinašto neko ne može za tri stoleća.

Mornari i zvezde čudesno znajuDa večno namigujui večno traju.

***

Kad ljudi ostare - odu u penziju,a mornar - u neku drugu dimenziju.

I kad je deda, još se ne da.

Još u daljinu čežnjivo gleda.

Do smrti, on samo sa suncem druguje.Tone u neku meku čaroliju.Ne vredi za njim da se tuguje.Ne vredi suze da se proliju.

Mornar ne umire.On mirno odena onu stranu neba i vodeu nešto slobodnije od slobode.

***

Njemu ne objasne,njega ne učekako kroz svetlost da se provuče.

I niko ne može da razumei da se seti da primetikako on sve to čudno ume,kako to čini u tišini.

Duša mu pitomo zamirišeko maslinjaci posle kiše.

I misliš: gotovo !Nema ga više.

A on i dalje u vetru diše.

***

Sad su ti jasnije mnoge stvari.Znaš šta je more.I mornari.

Možda bih njihove tajne prećutaoda i sam nisam svetom lutao.Bio sam šašav od putovanja,ogrnut daljinom kao plaštom.Naučio sam kako se sanjai druguje sa sopstvenom maštom.

Kad vidiš mornara,-ne pitaj šta mu je.Pusti ga.On mnogo voli da samuje.

On samo trepne i - kad god hoćestvori parčence divne samoće.

***

O, more surovo !O, nebo plavo !O, moja čvornovata mornarska glavo !Mnogo me puta vetar šljapio,mnogo sam gorkih bura iskapio,ali bar sam se i sunca napio !

Sad i sam shvatam kako se hoće,kako se želi,kako se možei u samoću i van samoće:dalje od svoje tesne kože.

Sad i sam umem da se pružim.Da sebe učinim za osmeh dužim.Da sebe učinim za pamet dužim.da srce svoje van sebe držim.

Srce se nema da se ima.Srce se ima da ga daš svima.

Prvi deo

O tome kako sam prestigao brzinu

Znao sam jednog kapetanaiz onih mojih mornarskih dana.Pleća mu kao vrata ormana.Šake mu kao dva buzdovana.A duša pileća,duša mekakao od hleba i od mleka.

Blesne mu ponekad iz tamnog oka

nekakva mudrost drevna,duboka,a kad je besan i kad psujeto se čak preko mora čujei odjekuje…odjekuje…

Čim sam ga sreo - sav sam se spleo.

***

Taj je kapetan bio jak.staviš mu, recimo, na leđa džak- on odmah doda dva-tri džakai uvrh toga još sedam đakai šest mornara, jakih momaka.

Pa kad sve lepo na leđa stavi,on se ovako važan pravi:dok kažeš britva,dok kažeš keks,popije bure mleka na eksi smaže za užinu dva para volovai još pokupi mrve sa stolova.

Odmah sam video da mi se svideo.

***

Rekoh mu: čuj me, vučino stara,bi li me primio za mornara ?

Naučio sam šta je to more,šta su prostranstvai šta skitanja.Naučio sam sve odgovore.Sad bih da naučim samo pitanja.

Šta vredi da živiš i da se diviši da preteruješ dok svemu veruješ,pa su ti samo oči bogatije,a glup si ko ćuskija i ne znaš šta ti je.

Šta vrede sva ta putovanja

ako su prazna i bezvezna ?Naučio sam hiljadu znanja.Sad moram da naučim to što se ne zna.

***

Na brodu odjednom nastade muk.Ko ima brk - uvrće brk.Ko nema brk - uvrće žvrk.

Stoje mornari silni i moćnikao balavci bespomoćni.Kapetan protrlja na čelu bore.Pogleda dole.Pogleda gore.Pripali lulu.Pljune u more.I reče: pre svega - dobro veče !Skidaj tu kapu i daj mi šapu.

Da čujem, poštovani stvore,Kakva te morska pitanja more.

***

Gledam te, rekoh, pa mi je žaona kakve si mornare spao.Mnogo su tupavi.Mnogo glupavi.Po licu im se razvlači dosada.Oči krmeljive.Musavi.Čupavi.Zar su to vukovi ?Zar je to posada ?

Ti nisi neki levi kapetan.Ti nisi neki desni kapetan.Ti si pametan.Ti si spretan.Okretan. Pokretan. I brzometan.

Daj se za bure ruma potrudii sedi da pričamo kao ljudi.

***

On reče: neka te nosi đavo,bezobrazan si,al imaš pravo.Ja nisam običan kapetan lađe.Ja morem plovim sebe da nađem.Ja morem plovim i sebe lovim

Posada voljno !Bukvar u ruke !Svako da nauči do prve lukekako se piše sa obe ruke:

“Nije mi dosadno.Ja sam radoznaoda doznam, sve što nisam doznao.”

Odgegaše se morski junacida sriču bukvar kao prvaci.

***

Šta sam sve učio kod tog čoveka- svi će da mi se dive doveka.Šta sam sve učio kod te lude- svi da mi zavide i da se čude.

Bio sam pre toga buba lenja.Vrućina…more…okolo ništa…Samo se noć sa danom menjaod pristaništa do pristaništa.Ploviš i spavaš,zevaš i živiš,a ništa, u stvari, ne doživiš.

U luci dva dana voljno dobiješ.Obavezno se sa nekim pobiješ.Samo se biješ i piješ…piješ…

Celoj ulici piće platiši na lađu se još gluplji vratiš.

***

Rekoh:moj kapetane sedi,ovako zaista više ne vredi.

Vidim da sigurno nešto jesam.Ovde sam.Tamo sam.Jedno sam.Sve sam.Pa ipak, ne znam šta sam i gde sam.

Krenem ponekad pa se bojim:koračam,a ko da u mestu stojim.

Stanem ponekad, pa se stidim:vidim,a ko da ništa ne vidim.

Stanem ponekad, pa se bojim:da l’ ja postojimili ne postojim ?

***

On reče:sedi drvo na drvoi širom otvori to gluvo uvo.

Kad ne znaš šta si i ne znaš ko si,moraš pod palubu, vrag da te nosi !Pogledaj kakva ti je kosa.Pale ti šiške preko nosa.Pospremi krevet.Oribaj pod.Nije to hotel ! Ovo je brod !Operi uši i nokte skrati.Onda se trkom ovamo vrati.

Naučiću te da se setiškako da brže od metka letiš.

Da krila sebi u glavu dodaš…

Al’ prvo moraš da znaš da hodaš.

***

Probaš da korakneš, pa se sapleteš.O, ljudi moji !O, beli svete !Šta si ti: mornar ili dete ?

Da ne gnjavimo: biću kratak !Prvi i poslednji zadatak:ne gegaj mi se kao patak !

O, ljudi moji,o, dajte vina !Šta si ti: mornar il’ balerina ?

Prvi se u zoru probudi.Dobićeš jedan ljubak dubak.Do večeri se muški potrudida znaš da koračaš ko drugi ljudi.

***

U tom sam dupku hodao, eto,da vas ne lažem - čitavo leto.

Kapetan gleda s komandnog mostai stalno poručuje: još nije dosta !Pušta me da se ko stoka mučimi sam od sebe sve da učim.

Pita me: kako je, moj golube ?Ja samo ćutim i stiskam zube.Onda on priđe i, kao drugu,čvrgne mi jednu poveću čvrgui kaže:upamti, luckasti sine,ko hoće u nepovrat da se vinei bude brži od brzinei sazna šta je večna sloboda,- taj prvo mora da zna da hoda.

Inače, marš sa moga broda !

***

Pet godina sam kod njega učio.Kao puž sam se u duši skvrčio.Neverovatne sam stvari umeo,a ništa od svega nisam razumeo.

I posada se čudom čudi.Zvirkaju u mene kao ludi.

Miljama okolo - sve sama voda.Ja siđem i šetam oko broda.Zarežim kao četiri tigra.Malo se mazim.Malo igram.I u rukama ajkule nosim.i odozdo im svima prkosim.

Pitaju: čime hodaš ?Kako ?Ja lažem.Kažem: ja to - onako.

***

A nije prosto.Nije lako.Časnu reč, nije to tek onako.

Svašta sam radio.Svašta sam smeo.Jedino sam se dva puta spleo.

Prvi put kad sam na kita seo.Drugi put: kad more beše rovito,od bure džombasto,strašno brdovito.

Da se za vetar nisam uhvatio,u nebo bih se sunovratio.Od zvezda bih se sav pozlatio.

Nikad se ovamo ne bih vratio.

***

Al’ nije bio kraj mojim mukama.Naredio mi kapetan grubida učim kako se hoda na rukamai da na trepavicama dubim.

Opasno se na mene okomio.Nokte sam lomio.Prste sam lomio.Bio sam trapav kao slonovi.Na dlanu mi izrasli đonovi.

Stanem, pa gledam:mogu da biram- rukama konzerve da šutiramili da čizme pendžetiram.

Stvarno se nisam tome nadao.Ali sam junački sve savladao.Sve mi je krenulo od ruke,al’ ne od talenta, nego od muke

***

Kapetan reče:dobar si đak.Marljiv si, uporan, spretan i jak.Došlo je vreme da se setiščime bi mogao da proletišbar jedan metar,bar pola metrana onu stranu munje i vetra.

Mornari samo misle da plove.U stvari:ne mogu da se seteda dublje zavire u svoje snove.

Mornari ne plove.Mornari lete.

U maštu sam se sasvim zagnjurioi odjednom sam strašno pojuriopravo sa ove stare planetenegde ka zvezdama poput rakete.

***

Posle se znalo:u svakoj luciskupe se oko nas morski vuci.Trepću i mrmljaju poluglasno.Kako to lebdim ?Nije im jasno.

O, kapetani svetla lica !O, velikani kopna i broda.Ja sam vam poslednja neznalica.I sam se pitam:šta je to voda ?

Šta je to vazduh ?Šta je to tvrdo ?Šta nije čudo ?I šta je čudo ?

***

Probaću tajnu da vam odam:

Ja sebi u glavu snove dodam.Kafenu kašiku.Ni trunku više.Pa onda zinem i vetar dišem.

Daljinu dišem.Blizinu dišem.

Onda sam slobodan.I hodam…Hodam…

Sanjajte !To je divno i lako !Sanjajte !

To bar može svako.

***

Onda pokazujem kako sam jak.Stavim na leđa jedrenjak.Stavim u zube pola kita.I sto šampita.I sto krempita.I povrh svega još - parče brega.

Malo se žurim.Malo zažmurim.Raširim ruke, pa se vinem.Visoko se u nebo sjurim.Poneku pticu usput uštinem.Po neku zvezdu usput skinem.Poneku sunčanu nit prekinem.

Svi oni zaneme i samo zinu.Ne mogu da shvate takvu brzinu.

***

Prelećem polja.Prelećem bregove.Dlanom dodirujem šume i snegove.

Dodirujem stenu: iz nje procvetadva cveta…tri cveta…četiri cveta…

Raznesem proleće širom sveta.

Nadletim tako sva mora duga.I mnogobrojna mora treća.I mnogobrojna mora peta.

Drugi deoO tome kako sam uzjahao i samo vreme

O, nebo plavo !

O, moja prazna mornarska glavo !Sve što sam probao- odmah sam umeo,pa ipak: ništa ja nisam razumeo.

Stvarno je bilo lepo kad letim,al’ ja sam hteo da se setimkako ja letim,čime ja letim,zašto ja letim,kuda ja letim.

Svega sam mogao da se setim.Toga nisam mogao da se setim.

Dođe mi da od muke puknem.Da kukam.Da promuknem.Pa da crknem.

***

Rastu iz mene kao strelaogromna krila,čudesna,bela…

Rastu iz ramena, meka i duga.Rastu sva prozirna kao duga.

Rastu do juga.Dalje od juga.i oko zemlje dva - tri kruga.

Nebo sam grlio i milovao.Ni jednom odande nisam pao.U dušu mi je ceo svet stao.

Jedino mi je bilo žaošto stvarno nikako nisam znaočime sam sebi ta krila tkao.

Odkud mi svila za takva krila ?

***

Onda se opet nađem na obali.

Mnogi su mornari to isto probali.I mnogi ćurani kapetani.I kapetani velikani.I kapetani lepotani.

Strašne su žuljeve na srcu dobili.Strašne su žuljeve u mozgu dobili.

Umalo nisu pošašavilii umalo se nisu podavili.

Nikad se više nisu pojavili.

***

Razmišljao sam hiljadu dana:odkuda vetru druga strana ?Odkuda naličje svemu što znamo ?Možda ga i mi sami imamo ?

Možda još negde isti postojim,sa mojom dušom i likom mojim ?

Zar nismo sa iste zvezde sišli ?Zar nismo sa iste svetlosti došli ?Zbog čega smo se mimoišli ?

Oj, kapetane, ljudino jaka,što si me uzeo za đakakad imam mozak ko zrno maka ?

Oj, kapetane, kako da znamojesmo li ovde ili smo tamo ?

***

Al’ nema više mog kapetana.Godinama je sve bleđi bio.Tako je,bleđi,

jednoga dananekuda potpuno izvetrio.

Mornari nisu ni “a” izustili.Brzo su čamac u more spustilii do poslednjeg brod napustili.

Zbunio ih je taj kapetan.Pitali su se: Šta li je ? Ko li je ?Kako da izvetri kao para ?Kakve su ovo strašne čarolije ?

Nisu to vradžbine.Nisu čuda.Taj kapetan je divna luda.Lepo se snašao i - sebe našao.

***

Jednom, kad sam se u nebo dizao,na pola puta sve sam shvatio.Što ne bih drukčije brzinu stizao ?Zašto se ne bih unatrag vratio ?

U sebi sam se zasmejuljio:da,najzad sam se opasuljio.Nema tu vradžbina, o, beli svete:Treba ponovo biti dete.

Podario sam nežnost svim stvarima.Postao luđi od svih aprila.Bio sam jedini među mornarimakome su iz glave izrasla krila.

Šta vredi da neko snove plete ?Čime da plete i upleteako ne postane ponovo dete ?

***

Sad imam odgovor kako se stižesamome sebi malo bliže,unutra negde gde su nam kosti

zlatne od ludostii od mladosti.

Sad imam odgovor kako da ronimduboko u svoje bistro okoi da u duši nežno zazvonimi volimi verujem duboko.

Dublje od svetlosti.Dublje od Svemira.Dublje od svojih tajni i nemira.

Dublje od svoga najdubljeg sna.Dublje od svoga najdubljeg dna.

***

Docnije,u igri,jednog dana,kad bejah dečak među dečacimaprepoznao sam svog kapetana.Javio mi se tajnim znacima.

Klopave uši.Čupava kosa.I iste pege oko nosa.

Ipak su to samo naše stvarito - da smo nekad bili stari,to - da smo nekad bili mornarii probisvetii drugari.

Neka to ostane za nas samo.Dosta je da pamtimo.I sve znamo.

***

Sad skupa rastemo,a mira nemamo,jer potajno se na more spremamo.

Ko nije plovio,ko nije brodio,ko se od orkanskih valova skrivao,zbog čega bi se ponovo rodioi zbog čega bi ponovo živeo ?

Samo mornari i zvezde znajuda večno namiguju i večno trajuda vreme uzjašu,da svetlost javljaju,da život kao razred ponavljajui da se stalno, stalno obnavljaju.

Žmurke Postoji nešto brže i od same mogućnosti da se čovek sporazume sa svojom mišlju.Nekakva groznica uobrazilje. Čarolija.Trag koji se već dogodio unapred.

Sećam se svoje prve školske torbe. Nisam žurio da je otvorim. Dugo sam je posmatrao,obilazio oko nje i zamišljao u njoj obilje neobičnih stvari.

I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.Uvek je tako sa zatvorenim stvarima.

I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija,jer više nema smisla nijedna igra pogađanja.Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad otvorimo oči.I sve je naše dok želimo, a tuđe kad se ostvari.

Mi smo nalik na cvetove: rastemo u sebi,unutra, u skladištima tajni i korenju energije.Samo smo spolja dopadljivi, puni boja i mirisa. A unutra, u nama,kipe orijaška sunca.

Sve se to događa zato sto nismo skinuli omot sa svog još uvek pitomog i detinjastog srca.Dobivši sebe na poklon od ovog ovde jedinog i nepovratnog života,mi u tom srcu nosimo sve ono što postoji i što će tekpostojati u našim drugim životima.

I ne kvarimo ga kao igračku, da otkrijemo čime voli.I ne kvarimo ga da vidimo čime se boji i čime sanja.Kad zvezde padaju avgusta, ne trči da ih potražiš u travi.

Ne sakupljaj ih po šumama i ne vijaj za bregovima.

Samo zatvori oči. Bar ti znaš da se igraš žmurke.Uhvati ih u letu i sve će u tebe duboko otkotrljati.

Zaželiš li se mora ili severnih snegova, zaželiš li se planina, jezera ili pustinja,samo zažmuri u svet, ne odmotavaj omot vida,i sve će se u tebe zauvek naseliti i tu nastaniti.

Oči U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke. Primetis to po igrama koje polako pocinju da se saplicu. Primetis to po iskracalom odelu, koje ostavljas mladjem bratu.

Primetis i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmisljali. Primetis kako nam i bajke sve manje veruju.

Ustvari, velika je to varka. Bas kao sto je i svet sa one strane svoga oka.

Onome koga posmatras u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj nicemu sto se moze primetiti samo sa jedne strane vida.

Trci i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju slobodu granice. »Ne zidaj vrata veca od kuce «, kazu Eskimi. To isto znaci sto i zidati prozore manje od ociju.

Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u kojima se taloze vrhovi planina.Ovako sam to cuo: »Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma sta su ribe na drvecu"

Pa ako se i okliznes, nekada, u zivotu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: »Niko me na svetu nije pokori sem mene «.

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u njih i paras se, bas kao sto i ove reci cutanja, tude i moje, tonu nocas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

"U jesen uvek nestanem iz Novog Sada..." U jesen uvek nestanem iz Novog Sada. Cinim to zato sto se svakog novembra, kao po nekom smusenom pravilu, ponovo zaljubljujem u stari most pod Tvrdjavom, u lavirint krivudavih sokacica oko Matice Srpske i Temerinske pijace, u dva prozebla labuda koji kasljucaju u jezeru Dunavskog parka, u jednu violinu kod "Marasa" ili dve violine kod "Stolca" i sto sve bespomocnije prirastam za ove ulice, za svu uzurbanost prolaznika, za leprsanje jutarnjih i vecernjih izdanja na Bulevaru i za sareni lom izloga koji krupnim cetvrtastim ocima jure u izmaglicu i monotono sivilo prosute kise.

Verovatno znate sta znaci zaboraviti sebe na nekom uglu, duz nekih drvoreda, pod nekim prozorom... znaci: ostati ovde zauvek. I neka to izgleda neverovatno i romanticno, znaci: secati se tamo cak na Sen Zermenu malog bifea "Lovac" iza Dnevnika ili pod kremaljskim kulama sa nostalgijom misliti na baroknu fasadu novosadske opstine, ili u betonskoj vrtoglavici Menhetna pozeleti jedno spokojno popodne na obroncima kamenicke obale.

Jednom su me pitali zasto sam tako gimnazijski zaljubljen u Novi Sad. Nisam umeo da odgovorim. Jer sa najdrazim gradom je kao i sa najdrazom zenom: nikad necemo uspeti da objasnimo ni sebi ni drugima sta nas je to tako vezalo...

Vuk I

Kao da ce kraj agusta. Nebo se kruni i odranja zute mirise mraka. Zatrpava me zvezdama.

Umotavam se u lisce. Tako smo blizi vetru. Osecam ga u kicmi i u dubinama ociju. To je moj skroviti nacin vajanja ovog sveta.

Dobro je u gorskom kraju sto, i kad nema pljuskova, leto mirise na plodnost, na hleb i materinstvo.Nesto sveze i hranljivo useljava se u mozak i pomaze mi da mislim.

Kroz nebruseno staklo naprsle mesecine lepo mogu da cujem zelene dozive trava, koji do mene dopiru iz sanjive daljine, a ipak tu su, bliski, kao da rastu pod uhom.

To ne oticu doba. To misli postaju bistrije.

II

Disu uz mene zvuci drukcije zivi, a stvarni. I u svemu sam prisutan.To priroda pokusava sapatom da mi objasni na svom nemustom jeziku kako se biva sebi, sam sobom, jasan i dovoljan u svetovima bez ivica koji se zovu: samoca.

Grom u tisini neba jasna je poruka kosmosa. U oluji je deo grmljavine, tek mrmljanje.U samoci smo ljudi. U covecanstvu smo metez.

Moja je misao gore, u samom podnozju neba. Tri dana i tri noci odande dopire urlik. To ne prskaju planine, ne raspadaju se oblaci i ne bude se vulkani.To place najveci vuk koji je ikada vidjen u ovim krajevima.

Rekli su mi pastiri, gonici karavana i hajkaci sa jezera da je to cudan vuk, drukciji od svih vukova. Nikada ne napada stada. Tamani samo pse.Valjda je to njegov nacin vajanja ovog sveta.

III

I rekli su mi, bezeci, da je sad sulud i opasan: nespretno su ga ranili, pucali su iz potaje, a nisu ga dotukli.

U ovoj zabiti svemira, kojoj pogresno dajemo svetlece ime: zemlja – zvezda zivota i razuma, vecito se ubijaju.Hrane se mesom bilja. Hrane se mesom zivotinja. Pa sto ne vriste dok zvacu? Zar misle da je bol nesto sto samo njima pripada?

Samrtni urlik vuka neprekidno se pali i gasi u tami avgusta. Opomena ili putokaz? Svetionik u pustosi? Ili vapaj za pomoc?

Ne, moje doba, izgleda, jos nije spremno za zvezde.

IV

Ovde se smatra cascu i viteskom vrlinom kad ponizis do samrti sve sto te nadvisuje spretnoscu, snagom, lukavstvom i umom.A kako ti se tek dive, kako ti zavide smrtnici kad im prineses dokaze da si ubio boga.

Usi sam zalepio liscem.

Jesam li dovoljno slobodan da sebe mogu smatrati postenim, valjanim i smirenim? Naslanjam glavu na kamen i tonem u njegovo narucje. Drvece krosnjama njuski brsti zalutala jata.Dusa vecernje rose postaje moja dusa. Telo vecernjeg umora postaje moje telo.

Ne, ovo doba jos nije spremno cak ni za zemlju.

V

Boli me pod ljuskom lobanje dok slusam kako vuk urla, osakacen i zedan, gore na visoravni, i kolje copore pasa koji ga zlurado prate kao pogrebna svita.

Niz kanjon protice reka.

Znao sam: kad iskrvari, obnevidi od slabosti i zgadi se na sve, on mora ovamo sici, bar da se pre smrti okupa.Hteo sam da ga vidim.

Prepoznao sam nesto u tom njegovom raspuklom i usijanom ropcu. Bio je cudesno nalik na moj plac u detinjstvu.Ti pamtis, trsava glavo, namirisana vetrom i smolom planinskog mraka, da smo se i mi nekada isto ovako mucili da razmrskanog sebe sakupimo na gomilu.

Potpuno isti jecaj, samo sad suplje izoblicen i umnozen kroz odjeke.

VI

Ne, nisam ga se bojao. Znao sam da se muci. Naleteo je na zasedu, a nesto nije dovrsio, nesto vazno i veliko, shvatljivo samo njemu.

I ostao je zagrcnut, sa vrelim parcetom zelje, pregrizenim i presnim, zaglavljenim u grlu. Tako ne umiru oni koji su zadovoljni sobom u ovom svetu i ovim svetom u sebi.

Presvlacio je zivot da ga ne vuce na ledjima, izguzvan i u ritama.

Postoji umesnost nadmoci. To je isprika prirode. Postoji kultura gladi. Na glad je bivao primoran. Postoji vestina opreza. Mozda je taj vuk sanjar?Postoji kultura venjenja. Jos je imao vremena. Postoji kultura poraza. Ni to nije iskusio. Postoji umetnost smrti, ali ko bi se spremao, kad se smrt dogadja drugima.

VII

Zasto sam se usudio da pokusam da shvatim nekog ranjenog vuka koji se muci da ne umre?

Izuvijas li metal, on pamti i vratice se u prvobitni oblik makar kroz hiljadu godina. Ako je pravi metal.

Odrezi glavu drvetu. Ono pamti i listace i dalje u pravcu svetlosti istrajnoscu i zanosom svoje zelene namere. Ako je pravo drvo.

Ma kakvo nasilje vrsio nad vodom koja se obnavlja, bilo da zatomis izvor ili zajazis potok, bilo da zadavis reku nasipima i branama, tokovi pamte pravac i izdubice korito tamo gde su i poceli. Ako su prava voda.

I vuk je nesto pamtio u svojoj zdrobljenoj glavi.

VIII

U sebi sam ponavljao:

“Ta pokipela vatra sto mu je nacela lobanju i oprala misao i okrunila svest, samo je nacas pobrkala redosled slika i zbivanja. Ali sve ce se vratiti, mirno, na svoje mesto.”

To sam ja tesio sebe, a ne njega u planini. Verovao sam, zaista, iskreno i bezazleno, da vuk ne moze umreti.Kao sto ne moze umreti stenje, vazduh i voda. Kao sto ne moze umreti grimizni tocak promene, koji nema pocetka i ne znas gde se zavrsava.

Kako mu izgleda dan? Na sta mu lice noci? Jer strasno je i gresno je kad te neuko odstrele u necem gde si pravedan, pa ti se zamrse zile u cicak, trnje i korenje, a ti si pravi vuk. I jos vise od vuka.

Ko je taj sto je pucao? Cime je vukao oroz: mrznjom, strascu ili zaviscu?

IX

Da nema takvih u planini, i kamen bi se smeksao. Da nema takvih u planini, i izvori bi ogluveli.Da nema takvih u planini, i noci bi se uspavale. Da nema takvih u planini, ni dan se ne bi osvestio.

Veliki vladaru zverinja, velicanstvena nakazo, osakacena lepoto i prelomljena vitkosti, cekam vas u kanjonu i pratim odjek te rike sto vise nikada nece zarasti u ovom vazduhu.

Ostace ranjiva obzorja. Ostace zauvek zive duboke naprsline u naborima neba.Ostace gorcina sto kljuje ne samo iz vaseg mesa, nego sad i iz moga.I ja ricem sa vama. I krzam se. I krunim.

Znam, sici cete ovamo. Mi se moramo sresti.

X

Neka beze pastiri, gonici karavana i zbunjeni hajkaci. I ja sam vucjeg soja. Ako vas sad izneverim, zar to ne bi izgledalo da zazirem od sebe i svoje iskonske prirode?

Otkako postoji svet, kaznjavaju nas i tamane sto nismo kao ostali. Rugaju name se, smeju, proganjaju nas i zigosu.

Vuce, oni se boje, jer nisu nam dorasli ni slobodom ni bolom. Nas san je: nemoguce, a nepoznato – nas zavicaj.

Opasnost i radost su blizanci. Sav sam svecano najezen i razdragano krilat, kao kad zaklopim oci i zamisljam da lebdim. Stvarno vas duboko postujem. Evo me u klisuri. Cekam vas.

XI

Poznao me je odmah. Vukovi se prepoznaju.

Od rodjenja se mucimo sa istim pretesnim svetom, pa su nam nevidljiva krila jednako iskrzana i svima nam se lome na jednom istom mestu: tu gde pocinje zagrljaj.

I neki nevidljiv osmeh vecito nam se guzva na onim najmeksim mestima gde zapocinje cudjenje.

Bio je opkoljen psima. Nijedan nije smeo da mu skoci u lice. Nijedan nije smeo da mu skoci za vrat.Pratili su ga rezeci. I kadgod podigne njusku, usrce nebo i rikne, kevtali su uz njega, zamisljajuci tako da su i sami vukovi.

Nismo se pozdravili. Ni jedan drugom poklonili. Nastavili smo razgovor bez jedne jedine reci, kao da smo se sretali u zardjaloj proslosti na ovom istom mestu gde smo sad prvi put.

XII

Vuk je mahao glavom kao da nesto otresa.

Hteo je da kaze: ” Sreca je u samrtnom casu sresti u ovom bespucu nekoga ko je u sebi sacuvao pra-govor. Ja u snu redovno govorim sve te pradavne jezike, ko zna kad izumrle. Mislim da me razume jedino mozda jos vazduh, jer je u sebi sacuvao mladost i svetlucanje pamcenja. Zemlja se skamenila. Ogrezla je u gips. U krecnjak, krv i salitru.”

I hteo je da kaze: “U ponekom jos potoku prepoznam svoju poruku. To me prevodi voda.Ili se ponekad ogledam u zenicama ptica. Hvala sto ste razumeli moj neobicni govor, videli mojim vidom i culi mojim sluhom.

I hvala sto ste shvatili svetinju moga greha: moj prezir prema nistavnom”.

XIII

Jos uvek na sebi osecam taj pogled vucji, uporan, opor, tezak i istinit. Kao da mi preneo u bore svoj namucen lik.

Hteo je da mi kaze: “Necu izdrzati dan. Molim vas ubijte me. Ne ostavljajte me psima da me razvuku i pojedu”.

Hteo sam da mu kazem: “Psi su razroke pameti, sujeverni i priglupi. Ne mrze oni vas, nego je velika tuga sto misle da, ako odgrizu i komad vaseg mesa, mogu postati vukovi. Moj vuce, psi su sekta.

Vec to, kad uzdisu vazduh koji vi udisete, cini ih uzvisenima. Vec to, sto idu pravcem kojima se vi batrgate, cini im cast i slavu. Psi nisu cak ni copor. Oni su menazerija”.

XIV

I hteo sam da kazem: “Vidite kako bi zeleli da vam polocu mozak i isisaju srce, da dosegnu vas um, vasu snagu i gordost.Zamislite tu nesrecu kad neko ne ume da bude ono sto zaista jeste, i da u tome sto jeste bude i svecan i uspravan, nego vam stalno zavidi sto ne zna da bude: vi”.

Hteo je, valjda, da kaze: “Ne laju oni na mene, nego se uporno trude da sirom otvore vilice i otpevaju himnu za koju nemaju sluha”.

I hteo je da kaze: “Molim vas, ubijte me, samo me ne dajte njima. Polozite me u vodu, neka me brzaci razbiju o stene u kanjonu i nek se u more ulijem lisen sramote i cist”.

XV

Hteo sam da mu kazem: “Ne mogu ja vas ubiti. Nisam ni lovac ni pravednik. Ja sam nesto sa strane, nesto cime se staklo umotava da ne prsne.I najzad, ja sam jedini koji u planini veruje da ste vi, vuce, besmrtni.Pustite me da verujem i odem odavde zmureci. Umrite mimo mene”.

Hteo sam da mu kazem, a nista nisam rekao. Hteo je da mi kaze da me je sasvim razumeo.

I kad sam pomislio da ce ziveti zato sto je bog neunistiv, on je tako odjednom, tako strasno odjednom, skocio usred vira.

Stajao sam izbezumljen. Umro je najveci vuk koji je ikada ziveo na ovom najmanjem svetu.Kako je, onako ogroman, stao u tesnu smrt?

XVI

Spustio sam se, zadihan, na kamen u plicaku.

Bio sam uzasno sam, ne samo svojom samocom, vec i samocom vuka, koju sam na sebe primio kao zig zavestanja.Kao cast i prokletstvo. Kao teret i slavu. I ropstvo, i slobodu.

Stvarno i dalje verujem da ono, sto je vucje, ne moze u nama umreti. Jer vuk se na vuka nastavlja.

Nije mi preneo poruku, ali ja sam je primio.

Poznaje se na meni. Vidim u psecim ocima. Vidim kako me vide. Vec ulaze u mene. Vec lutaju po meni, kidaju bele komade mojih beskrajnih prostora, ujedaju se i kolju za svaki zalogaj duse.Gladni su vucjeg u meni. Muci ih da shvate sta nosim, cime mislim i volim, sanjam, cekam i nalazim.

XVII

Ko god srlja u mene, dobro mora da upamti: jedno je biti otvoren, a drugo biti prohodan.

Prate me kao i vuka. Opkoljavaju svitanje i zovu druge pse. Misle da cuvam tajnu kako se biva nad drugima visi snagom i umom.

Lako je meni sa psima.

Ali naslednik vuka i sam je divljac van zakona. Dizu na mene potere i cekaju me u zasedi isti oni pastiri, gonici karavana i hajkaci sa jezera koji pucaju nespretno i ubijaju dopola. Sad sam ja na nisanu.

Neko ce ovde ostati. Ili ja, ili psi. Ili ja, ili lovci. Svraticu da vidim ko ce.Svraticu, sem ako, mozda, namerno ne zaboravim, da sam ikada ovuda prolazio i sanjao.

Koren 1.

Postoji jedan mudrac. Dok ovo govorim, on cuci u velikoj pustinji juzno od ovih planina. Cuci ne znam koliko godina u pesku i ne podize oci. Ali sve vidi. Sara noktom nesto nerazumljivo i uplaseno ponavlja: i ovo sam vec stvorio...i ovo sam vec stvorio. Ako mu zatrazis orla, on ne poseze u visine, nego ga prstom iskopa iz zemlje kao koren. To je, kaze on, orao iz kojeg nicu drugi orlovi. Posle mozes da mu zatrazis aligatora ili mrava. I njih iskopa prstom iz zemlje kao kosticu. On sve moze, jer njegovo je stvaranje drukcije nego nase. Od njega sam naucio to sto ti danas kazujem kao tajnu.

2.

Gospodine, kazem ja njemu, koji se mnogo ljube i bratime. Ako ljubav postoji cemu je dokazivati? On samo cuti pognute glave i dugo mrmlja u sebi. I tek u podne, kad sunce kao mac visi sa zenita, govori glasom belim poput zguzvanehartije. Iz toga ce, kaze, proizici velika nevolja. Narod koji ne prestaje da peva nesrecan je, siromasan i gladan.

3.

Gospodine, kazem mu ja, video sam coveka koji preskace neverovatne visine. Kako to cini kad nije jaci od drugih, ne trci brze od drugih, niti je umesniji i lukaviji? Taj covek, kaze mudrac, uzima zalet kao da ce preskociti oblake. Stoga i ne primecuje to sto mu je

pod nogama. Treba preskakati nebo. Treba imati samo najvecu zelju pa ce sve druge same od sebe biti ispunjene.

4.

Gospodine, kazem mu ja, jedan moj prijatelj iskopao je u basti kamen. Poklonio ga je nekom vajaru da nacini od njega skulpturu. Bio je to obican kamen, ali ako ga okrenes prema svetlosti, u njemu se odslikavao ceo svet. A vajar ga je odbio. Mudrac mi kaze: i morao je da odbije, jer nije ga sam pronasao.

5.

Gospodine, pitam ga ja, kako to da moja glava, koja ispunjava prostore, moze da stane u jednu obicnu kapu? Zateceni sasvim slucajno, kaze on, u istom nizu godina na ovoj staroj oronuloj planeti, mi se nastavljamo jedni na druge, kao sto se grana nastavlja na granu, a ipak zivi svoj vek okrenuta ka drugoj strani sveta, ka nekim svojim olujama i vidicima. Zato je tvoja glava zumance nekog jos neotkrivenog sunca. Zato zasad staje i u obicu ljusku.

6.

Gospodine, kazem ja njemu, imam neverovatnu snagu. Mogu da upravljam brodovima, jer sam ih pokorio. Mogu da zidam nebodere jer sam savladao beton i celik. Mogu da rijem kroz planine i menjam lice kontinenata. Ali kad uzmem u saku obican mali sljunak, ma koliko ga stiskao, nikad ga necu razbiti. Kako to? Veliki umovi, kaze on, bili su u pocetku neznalice, kao sto je reka bila potok ili tajfun - tisina. Najvece hulje istorije bile su pre toga bucmasti bezazleni malisani. Himalaji su bili para. Nesto cvrsto i oblo, kao kipovi Vavilona, bilo je u svom vulkanskom detinjstvu bezoblicno i meko. Zato je sljunak, u stvari, jedna ogromna planina, oljustena od golotinje svog lepog i strahovito zgusnutog srca. Ceprka zatim po pesku, prstom izvadi zametak Kilimandzara; stavljam na ledja obicno kristalno zrnce, ali padam pod teretom.

7.

Gospodine, kazem mu ja, video sam slikara koji prolazi kroz platno kao kroz svetlost. Naslika sebi vodu i pliva. Kako to? Naslika Alpe i penje se. Naslika daljinu i izgubi se. Mudrac mi nista ne govori. Samo vidim, u sumrak, kako se poistovecuje sa sivilom, rasplinjuje i nestaje. Odlazim zamisljen i dogadja senesto cudno: za mnom ne ostaju stope, kao da nikad nisam ni prolazio ovim krajem. Kao da sam to samo pozeleo u snovima.I - izmislio.

Jedan izgubljeni randevu Ne znam ko je rekao: “ Pogledaj kakva groblja ima narod, pa ćeš ga prepoznati”. Na Piskarevskom groblju, u Lenjingradu, ja sam video vašu sliku, draga Tanja, video sam

vaš dnevnik, jedan od najpotresnijih tekstova u istoriji čovečanstva, i ja vam, evo, pišem ovo sa jednog ugla Nevskog prospekta.

U Lenjingradu je proleće, mila moja. Uskoro počinju bele noći, mostovi se otvaraju kao ruke uperene u nebo... Čekao sam vas sinoć na Fontanki, pre tri dana tražio sam vas sav lud od Ladoge do Finskog zaliva, jurio sam pokraj Neve taksijem osamdeset kilometara.A vi ste umrli.Ovo je moj izgubljeni randevu.

Da sam sreo neku ženu kojoj je sada trideset osam godina, a liči na vas, pozvao bih je u „Angleter“ gde je umro moj brat po pesmi Sergej Jesenjin,obešen o jednom kaminu, poručio bih dve votke od po sto grama i dve kafe.Vi biste popili kafu, ja obe votke, i ja bih vas voleo. Ljubio bih vam dlanove,mila moja, jer ste me tako rasplakali da nikad neću zaboraviti Lenjingrad.

Počelo je četvrtog septembra 1941. Hitler je štampao pozivnice za bal u „Astoriji“ povodom osvajanja Lenjingrada. A nikad ga nije osvojio: 872 dana trajala je blokada. U vašem dnevniku čitam: Ženja umrla 28. decembra u 12,30 časova 1941. Babuška umrla 25. januara 42. Leka umro 17. marta u pet časova 1942. Ujka Vasja 13. aprila u dva časa noću. Ujka Ljoša je u 4 časa 1942. Mama u 7,30 ujutro 13. maja 1942.Svi Savićevi su umrli. Ostala samo Tanja. Umrli svi.

Devet listova iskinutih iz notesa. Jedna od najpotresnijih istorija. A na Piskarevskom groblju leži više od milion ljudi zajedno sa vašom mamom,babuškom, braćom, sestrama, ujacima. Vi ste umrli, kako mi ovde kažu, na Putu života, na ledu Ladoškog jezera, i ja vas uzalud čekam ove noći po ulicama Lenjingrada, tražim vaše oči u očima žena koje prolaze, vaš osmehu osmehu devojke koja u metrou čita Ljermontova, u gužvi onih što traže kartu više za teatar imena Kirova, gde ne gledam Žizelu nego vas kako se dižete iz groba... Tanja.

Prever je rekao: Rat je zaista jedna velika svinjarija, ali to je najmanje što se o tome može reći. Osećam da bih vas voleo, pio votku, skakao u Nevu,imao s vama decu, a od svega samo mi u ušima zvone stihovi Olge Bergolc„Niko nije zaboravljen i ništa nije zaboravljeno“.

Dvadeset šest hektara mrtvih. Ispod zemlje čudna neka muzika koja mi razvija živce i dovodi me do ludila. I jedno srce koje kuca iz zemlje, ljudsko.Gledam fotografije iz opsade: dečak nalik na skelet, lep kao moj sin, sa očima od neba. Ljudi koji čine poslednje korake na zemlji i umiru od gladi. Deset hiljada i četrdeset tri čoveka u jednom danu.

Tanja, ne mogu da vam opišem kako Lenjingrad izgleda danas.Ja sam nekad govorio da je Pariz najlepši na svetu, a sad se stidim.Svaki put kad dođem u Rusiju doneću vam cveće.I kako je naš jedini randevu izgubljen, propao, nema ga,dajem vam reč da ću svoju decu naučiti da mrze rat i da budu dobri ljudi.

Drugo, sem votke, sem suza, stvarno ne umem.

Pećine Aprila sam odlučio da predjem planinske vrhove i spustimse ka moru.Od zime bio sam opčinjen jednom vešću iz novina i neobičnimslikama okeanskih dubina.Neko je dole pronašao novu vrstu života.

U petnaestoj godini dečaci kao ja znaju za mnoge tajne i odmahprepoznaju pesmu u svemu što ih okružuje.U čavrljanju trava ili u mrmljanju vetra. U mekom coktanju reke štorije usnama sprudove. U blagom dahtanju šljunka iotkucaju srca neke bube na dlanu.

Kasnije, mnogi potroše čitav usplahiren život da sve to ponovootkriju. Da opipaju. I provere. Da objasne. I dokažu.

Ljudi najteže vide ono što je nevidljivo. Za takve stvari jepotrebna ogromna mudrost očiju.

Onda: ta vest. Te slike. Taj svet karbohidrata. I materinstvohemije.Ti zagonetni sistemi života, što se ne otvara iz sunca i izsvetlosti, nego ga plodi mrak, jer obasjano je ljubavlju vulkanašto se mehuraju pod strahovitim pritiskom vodenogzagrljaja.

Džinovski cevasti crvi, koji umesto očiju imaju purpurnekreste. I laticama vrebaju. I brste vreli mulj.Šta će boje u tami, u dubinama mora, razmišljaju dečaci upetnaestoj godini, dok u sebi pevuše svoja purpurna pitanja.I otkud krabe i pauci što gmižu po magmi? Ili korali i algesa hemoglobinom u krvi, kao u kapilarima sisara?

Ljudi najteže shvataju to što je nezamislivo.Za takve stvari je potrebna ogromna mudrost mudrosti.

Ushićen i potresen otkrićem te čudne prirode, za koju ne bih nisaznao da sam se ovde na zemlji rodio stoleće ranije, išaosam ka moru kao ka zvuku iz sna.Pa valjda zato i nisam primetio na vreme kako me neko prati,ali ne planinskim stazama, već iznutra, kroz stene.

Naviknut da se stvarnost od polovine marta ponaša prema meninekako pomereno, i da mi raspršuje razum kao severni vetar

oreole maslačka, odlučio sam da ćutim, da posmatram sastrane i pravim se ravnodušan.Ko me sledi, taj sigurno ima dubokih razloga.

Tim pre, što je i dečak. I ima moje oči. I moje crte lica.I ima moje godine i moju tihu upornost.Što onda ne bi imao i moju lepu radoznalost?

Znao sam: neće izdržati. Pojaviće se iz kamena.

Izišao je iz stene u smiraj šestog dana. Čitavu milju predamnom. Spustio se do potoka i zapalio vatru.Prao je čelo i oči dok sam mu prilazio. Onda sede na kamen i izvadiiz nedara pregršt nezrelih narova. Pružio mi je pola."Na čudan način stižete", rekoh umesto pozdrava.

On je lomio plodove i neko vreme ćutao. Na licu mu je treperiozlatnocrveni odsjaj od soka, vatre i sunca što se po namagrušalo.Nabacujući granje, reče: "Pridjite vatri."

Lepljivi krici ždralova još uvek su mi mirisali na sever i nasneg.U ovom kraju je bilo škorpiona i zmija. Zato sam ležaj prostrouz samu obalu potoka.On reče: "Budite spokojni. Paziću na Vas dok spavate."

Magla sa vode, na mahove, kao da je dobijala pamučne napadekašlja.Ostali čvorovi sumraka polako su se vezivali u pepeljastutišinu.

Sunce je odavno zašlo. Ćutali smo i jeli dve ribe što samulovio u viru ispod kamena.Onda legoh na ledja i zagledah se u nebo. Jedan cvet - belakometa, sa dugim repom peteljke, obleteo je galaksiju mogužarenog uha.

Rekoh: "Iako nemam neke vidovite oči, ja sam Vas ipak posmatraozatvorenog u kamen i želeo bih da shvatim, čestitiprijatelju, je li to lavirint pećina kroz koji se Vi krećete,ili u sebi nosite nekakav urodjen dar da prolazite kroztvrdo?"

Seo sam levo od njega, niže za čitavu glavu, odajući mu takodostojno poštovanje.

On reče: "Postoje dva sveta. Jedan smo izmislili, a na drugi nasteraju. Od koje ste Vi vrste?"

Od koje sam ja vrste?

Ponekad mi se učini da mi beže pod nogama putevi i daljine. Ikadgod mi se dogodi da dospem u daleko, i stanem nasred njegai mislim: konačno, evo me; ako podignem oči, vidim dasvako najdalje ima svoje još dalje.

Možda je to i sreća. Možda imam u sebi nešto duže od krajeva.Možda imam u sebi toliko mnogo sveta, da se nikada, nigde,neće moći završiti.

Nije reč o životu, nego o njegovom dejstvu. Jer neke stvari se nemogu saznati samo očima.Postoje u meni mnoga, neverovatna čula. Čula vode i vazduha,metala, ikre, semenja...

Oni koji me sreću, misle da ja to putujem. A ne putujem ja. Tobeskraj po meni hoda.

Od koje sam ja vrste?

Znam jednu novu igru. Zaustavim se naprasno i ne mičem se satima.Pravim se kao da razmišljam i da u sebi rastem.Činim to dosta uverljivo. Dok imitiram drveće, neko sa strane,neupućen, stvarno bi pomislio da sam pustio korenje.

Razlistavam se sluhom. Zagrljajima. Disanjem. Čak se i pticeprevare, pa mi slete u kosu i gnezde mi se na ramenu.

Pravim se da sam trom sanjar. Nespretan penjač. Spor saputnik.Pravim se da mi je teško da se savijam preko belih oštricarealnog.Pravim se da mi nedostaje hitrina iznenadnog skraćivanja utačku i produžetka u nedogled.

Dečak je i dalje ćutao.

Ovako sam mu rekao:

"Seme sam, što čuva u sebi neproklijalo vreme. A siguran samu jedno: nemam pamet od magle.Ja ne upoznajem svet, već ga samo prepoznajem. Ne idem da ga

otkrivam, nego da ga se prisetim, kao nekakve svoje dalekeuspomene.

Jer mnogo puta sam bio gde nisam jos koračao. I mnogo puta samživeo u onom što još ne poznajem.I mnogo puta sam grlio to što će tek biti oblici.

Zato izgledam izgubljen i neprekidno se osvrćem. A u sebi sesmeškam. Jer, ako niste znali, svet je čudesna igračka.

Može li se izgubiti neko u nekakvom vremenu i u nekakvomprostoru, ako u sebi ne nosi sva vremena i prostore?"

I ovako sam mu rekao:

"Pokret od mene do mene nije ni ulaz u mene, ni izlazak izmene, već lice moga naličja.Tu negde ispod kože, tu negde bliže kičmi, gde rskavica okoštava,množi se novost već poznatog.

Pokret od mene do mene nije umeće sazrevanja. Šta bih ja, da seuobličim u krošnju svoga konačnog?Šta bih ja, kad bih prestao da iscrtavam trajanje, upremorenom vazduhu medju pepelnim senkama?

Neukrašen i običan, bavim se odgonetanjem. Vidite kako seigram. Vidite kako to umem.Igra je neobičan i nepogrešiv život.

Smeta mi krov da sanjam. Smeta mi nebo da verujem."

Od koje sam ja vrste?

Postoje ljudi iz prošlosti koji žive i danas. Ko se pažljivozagleda, možda ih može primetiti već negde u budućnosti.Eto od koje sam vrste.Sve što mi učini prolaznost, ne prima se: ni poljupci, niožiljci, ni starenje.

Pokret od mene do mene nije umeće šarenila, mada mi se svatkanja poznaju kao ćilimu.Tu negde oko očiju, tu negde oko usana, moj osmeh čita petlje iblaži nesklad boja.

Prislanjam jezik uz nepce. Tu je sav okus prostora. Mili pomeni tišina.

Otvaram poklopce noktiju. Moji prsti mi pevaju.

Pokret od mene do mene nije ni umeće venjenja. Ja samo uplićemsmisao večitih ornamenata u ovu prelepu njušku, mokru odsopstvene svetlosti.

"Verujte", reče mi on, "odavno nisam sreo nekoga ko je u sebetako aljkavo preobučen.Vi osećate stvari kao što životinja oseti zemljotres, šumskipožar, poplavu ili smrt.Ali to nije dovoljno.

Mučite se da mislite dalje od odmišljenog.

Da li se drveće muči dok lišćem rezbari prostore? Da li seokean muči dok brsti stenovite obale?Da li se izvori muče dok putuju kroz zemlju? Da li se vetrovimuče dok bez napora udišu jedno po jedno nebo?

Probaću da vam objasnim neke obične stvari. Ali vas upozoravam:najteže je razumeti ono što je razumljivo.I najteže je čuti ono što vam prećutim. Za takve stvari jepotrebna ogromna mudrost ušiju."

Sedeli smo do svitanja. On reče da u kamenu nema nevidljivihhodnika, niti mora postojati nekakva posebna lukavost da seprodje kroz tvrdo.Jednostavno se bira prvi, najpreči put, i to je čitava pamet.

Prepreke, ako ih ima, ne nalaze se u stvarima, nego u našojnemoći.Jer zašto na njih ne naidju oni koji ih ne vide? Ili ih vide, apreziru?

Nema ni tajni, ni trikova, niti se takve stvari mogu negdenaučiti.Treba zadržati dah, zažmuriti, i zatim, zagnjuriti se uplaninu.

Poneko nikad ne primeti, ushićen lepotom svog vida, da zagledanu neobično, smeta njegovoj običnosti.

Gledao sam ga zbunjeno: "Samo mi nemojte reći da prolazak krozstenu zahteva isti napor kao i hod kroz vazduh".On se zamisli začas i reče: "Imate pravo. Teže mi je kroz vazduh.Mučim se da ga savladam.

Vazduh je dosta žilav, neposlušan i razmažen. I uvlači se učoveka."

"O ovom bi", rekoh, "valjalo razmisliti. Ako nije čarolija, iako svako može da se kreće kroz tvrdo, znači: i ja bih mogao.Biću vam blagodaran ako uspem da shvatim čime se tamo ulazi."

"Ćutanjem", reče on. "Vi koji prolazite samo kroz razredjeno,isuviše ste brbljivi.Zadihani u srcu, retko kad osetite istinski ukus reči.

Ja, i kad najviše žurim, žurim vrlo polako. To nazivamrazmišljanjem."

I ovako je rekao:

"Treba dopustiti mislima da se smire i stalože, da bi Vam odsvega ostalo tek nekoliko reči, oljuštenih i čistih,lišenih nepotrebnog.Sve teže se odlučujem na upotrebu govora. Velika je to smelosti opaka je nevolja, i beskrajna je slava i čudovišan jad, usuditise kazivati.

Sjaj i dragocenost vatre. Nemir lišća i oblaka. Čvrstina i grčplanine. Istrajnost jezerskih voda. Dah vetra u dolinama.Miris sunca u semenju.Sve su to dostojanstva pred kojima sam postidjen i kad pogrešnoslušam, a kamoli kad pokušam i da ih objavim rečima.

Govor je opasna umetnost."

A zašto nam je potrebno da znamo svetle reči?

"Da ih u sebi nosimo, prostodušne i smirene, kao čestitu opremuprotiv lukavstva i zablude."

A koliko je potrebno takvih istinskih reči da se ispuniživot?

"Deset. Možda čak dvanaest. Ko shvati tih dvanaest reči, uspećeda odabere na kraju onu najsvetliju, i odbaci sve ostale.Jer u poslednjoj reči sadrži se sav govor."

A zašto nam je potrebno da znamo najčistiju reč?

"Da je u sebi ljuštimo kao svoj način ćutanja. To je jedini ključ

kojim se može otvoriti najtvrdja stvar na svetu."

Tako mi je govorio. Kroz polusan sam video kako polako grickaposlednje zrno nara.U potoku je svitalo, u vatri se smrkavalo.

Jesam li išta primio? To što u sebi nosimo, prevazilazidokaz, ali dobro je saznati kako se misli bez napora.Ko tako ume da misli, taj ima oslonac u nečujnom. Ko ume takoda odluči, taj ima oslonac u nevidljivom.

Bio sam sanjiv i umoran, sav nešto nežno ošamućen. Umalo damu priznam, ni učtivo, ni oholo, da mu obazrivo verujem.Drukčiji sam od ostalih i to je moja muka. Težak, od jezgranačinjen, ja lečim metalnu potrebu da briznem u gvozdeniplač od straha i lepote.Ali čemu priznanja? Ko je mene razumeo?

Duboko se poklonio. Reče da smatra čašću što mi je pomogao dabudem manje umišljen. Zahvaljuje mi na tome.Više se nismo sreli. Odlutao je kroz kamen.

Proveo sam dve nedelje kao u blistavom bunilu, trudeći se daizdvojim bar nekoliko reči za koje doista verujem da suneukaljane.Prvo sam rekao: majka. I ponavljao: majka.

Kad mi se sasvim učinilo da je ta reč od svetlosti, odlučih daje progutam kao malenu semenku i sačuvam za sebe.

Da je nikad više ne upotrebim uzalud.

Onda sam pokušao da me misao o njoj provede kroz kamenuliticu.Udario sam čelom i pao licem ka zemlji sa punim ustima mleka.

Govorio sam mlekom. Vilice su mi bile otečene i rovite.

Onda sam rekao život. I rekao sam sloboda. Ponavljao sam tereči.I kad mi se učinilo da imam u ustima svetlost, odlučih da ihprogutam kao zalogaj saća i sačuvam u sebi.Da te dve reči nikad ne upotrebim uzalud.

Dogodilo se isto. Udario sam čelom o liticu pred sobom i paolicem ka zemlji sa punim ustima vatre.

Govorio sam žar, i desni su mi bile u plikovima i ranama.

Izabrah još neke reči. Dugo sam ih ponavljao. I videh da govorimmeso i da govorim dim. I videh da govorim kišu i da govorimkorenje.

Skoro sam se udavio.

I tek tada sam shvatio da svaka reč na svetu sadrži u sebi govor,ma bila i najobičnija.Reč: ptica. I rel: hleb. I sreća. I ljubav. I istina.

Jer veličina reči nije u njenom značenju, nego mome značenju.

Zagrizao sam vetar na samoj ivici usne, tu gde počinje osmeh.Jesam li, najzad, siguran? Ako ni u šta drugo, bar u svoj neukium?

Bio sam, napokon, spreman da se ponovo vratim rečima kao: majka,sloboda ili život.Ali ne da ih govorim, ali ne da ih mislim, već da ih živim u sebi,žureći polako i oprezno.

Postoje mnoge stvari koje sam zanemario.

Dok gledam kako april silazi u dolinu i u naručju odnosinezrele plodove kiše, ljuštim se, ali se provlačim krozokočtali vazduh i rskavicu nevidljivog.Da li ću ikada biti dovoljno mudar i upućen u rastvaranjeprepreka?

Kad budem ravan vodi, koja bez ikakvog oslonca drži na plećimabrodove natovarene nebom, možda ću to razumeti.Kad budem ravan nebu, koje bez ikakvih eksera zakiva zvezde uprazno, možda ću to razumeti.Kad budem ravan vetru, koji bez kičme i kostiju nosi težinuptica, možda ću to razumeti.

Kad budem ravan sebi, možda ću to razumeti. Vreme je daodrastem bar do sopstvenog temena.