Zvoncica&Foxy

~ 1 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Bertha Warden Prolee u Frankfurtu

~ 2 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pobogu, Roberte! - Lena je zakolutala oima, ne skrivajui nestrpljenje. - Prestani da sanjari otvorenih oiju i gledaj oko sebe. Ve pola sata kruimo istim ulicama i sigurno smo ve proli pored te prodavnice sa lampama, ali ti je promakla! Hoe li je konano nai? - Ne brini. Siguran sam da je u nekoj od uliica koje izbijaju na ovaj park. Uostalom, moemo da ostavimo auto ovde i da proetamo okolo - predloio je Robert - Lako u prepoznati kafe u kojem sam sino popio pie. A ta radnjica nalazi se odmah pored kafea...

Zaustavili su auto, izali i krenuli niz aveniju koja se pruala pored parka. Meutim, Lena je imala bezvoljan izraz lica i svaki as je gledala na sat. - Ne prija mi ovo naglo otopljenje posle kie - progunala je. - Imam oseaj da u se uguiti... I dosta mi je ove besciljne etnje! Ne razumem zato ti je toliko stalo da ponovo pronae tu prodavnicu, kad u gradu postoji jo stotinu radnji u kojima se prodaju stone lampe i lusteri. - Draga, to nisu bile obine lampe, ve najlepe koje sam ikada video! - Robertovo oduevljenje nije jenjavalo. Prethodne veeri izaao

~ 3 ~ Bosnaunited

itavog tog dana i prethodne noi pljutala je kia, a onda se neoekivano razvedrilo. To kasno, avgustovsko posle podne bilo je nestvarno lepo dok su se Robert i Lena vozili u njegovom otvorenom, sportskom poreu, kruei ulicama oko Franc placa. Oblaci su se razili i nebo je blistalo, obojeno rumenilom zalazeeg sunca. Sa kronji drvea i sa toplog asfalta isparavala je voda i u vazduhu se oseao miris ozona koji se javlja posle letnje kie. Slapovi u gradskim fontanama blistali su poput kristala. Ali, za razliku od Roberta koji je uivao gledajui oko sebe, tridesetogodinja Lena varc uopte nije registrovala lepotu tog trenutka, onu monu silu prirode koja je ipak nekako ivela u milionskom gradu od betona, stakla i elika. - Divan je Frankfurt, u prolee... - Robert je poeo da pevui neku staru pesmu ije rei je pamtio iz detinjstva. - A divan je i u leto, zar ne? Svi gradovi su lepi u leto, ali su svi runi u zimu i u jesen. U tome je moj najvei ivotni problem: prokleti posao me prisiljava da preko cele godine ivim u Frankfurtu, iako bih im lie opadne sa grana najradije pobegao negde na jug. Na primer, u Italiju. Nikada nisam mogao da razumem kako je moja baka, Nada artesi, pristala da iz divne sunane Verone doe ovamo, na hladni sever Evrope. U pitanju je bila velika ljubav, ali ipak...

Zvoncica&Foxy

- Evo te radnje! - uzviknuo je iznenada, prepoznavi izlog. Prili su, meutim radnja je oito bila zatvorena, preko izloga je bila sputna reetka, a lampe nisu bile upaljene, tako da se nisu dobro videle. - Ne mogu da procenim da li mi se dopadaju ili ne, dok ne uem unutra i lepo ih pogledam - rekla je Lena. - udno da je prodavnica zatvorena u ovo doba dana... - Izgleda da rade dvokratno - Robert je gledao u ploicu na kojoj je bilo istaknuto radno vreme. - Posle podne otvaraju u etiri, a sada je ve prolo pet... Da sednemo u ovaj kafe pored i da malo saekamo? Ili, da pitamo konobare u kafeu znaju li kada u ovoj prodavnici ima nekoga? - Dragi, ja nemam vremena da se raspitujem unaokolo, kao erlok Holms! - pomalo nervozno, Lena je kucnula vrhovima prstiju po svom skupocenom runom satu. - Smesta moramo da kunemo, ako ne eli da zakasnim kod kozmetiarke. A zna da itavih petnaest dana neu moi da dobijem slobodan termin, ako ovaj propustim...

~ 4 ~ Bosnaunited

je na pie sa jednim prijateljem i sasvim sluajno je nabasao na tu malu prodavnicu. Izlog je bio minijaturan i preko dana ovek je mogao proi pored njega, a da ga i ne primeti. Ali uvee, kada su lampe bile upaljene, taj prizor bio je neto velianstveno. Bio je oduevljen i istog trenutka je poeleo da neka od njih kupi za svoj stan. To jest, za svoj i Lenin budui stan, ije je renoviranje upravo bilo u toku. Njih dvoje bili su vereni ve pola godine, a venanje je bilo zakazano za petnaesti septembar. Do tog datuma, luksuzni dvoetani stan sa etiri spavae sobe, teretanom i pokrivenim bazenom trebalo je da bude potpuno ureen i spreman za useljenje. Uveliko su birali nametaj i povremeno zbog toga dolazili u sukob, jer se njihovi ukusi nisu podudarali. Svae su se obino zavravale tako to bi Robert popustio pred voljom svoje tvrdoglave verenice i prihvatao da sve bude onako kako ona eli. Prethodne veeri, dok je kroz izlog razgledao te lampe, zapitao se ta e biti ako se Leni ne dopadnu. Iako je bio veoma tolerantan i uvek spreman na kompromis, u situacijama kad mu je do neega veoma stalo, umeo je da bude vraki tvrdoglav. U ovom sluaju, nije mu padalo na pamet da popusti.

Njen izgled bio je za nju svetinja, posveivala mu je uasno mnogo panje. Bila je upadljivo zgodna, imala je bujnu kosu crnu kao ugalj i slatko lice, mada je Roberta to slatko lice ponekad izgledalo bezizraajno. Iako je privlaila panju svojom figurom, samouverenim dranjem i skupom i modernom odeom, Lena varc ipak nije imala fizionomiju osobe koja ima bogat i dubok unutranji ivot... Jednom

Zvoncica&Foxy

- U redu, pouri kod kozmetiarke. Ali, uzmi taksi. Ja neu moi da te odvezem. - Zato? - Lena je nezadovoljno nabrala obrve. Navikla da bude mae na i paena i od strane svojih roditelja i od Roberta, ljutaula bi se svaki put kad joj neko ne bi ukazao onoliko panje koliko ona misli da zasluuje. - Ja u sedeti u ovom kafeu i ekau da se prodavnica otvori. Ili u bar pokuati da dobijem neke informacije od konobara, ili u susednom lokalu. Moram da otkrijem kada rade, da pogledam lampe i odaberem nekoliko komada za na stan. - Namerava da ih odabere sam, bez mene? - njene tamne oi pogledale su ga sa prekorom. - Govori u jednini? - Voleo bih da ih odaberemo zajedno. Najlake bi bilo kad bi nam se ukusi podudarali. Ali, poto obino nije tako... -Robert se nasmejao. - Do sada sam ja bio popustljiv i priklanjao sam se tvojim eljama. Ovoga puta, za promenu. ti e pustiti da ja izaberem! - U redu - Lena je pomirljivo slegla ramenima. - Slaem se. Ja odoh, a ti slobodno ostani do sutra ujutro i ekaj da se prodavnica otvori...

- Kafu i dupli viski, Klaus! - Vera Kovalska ula je u batu kafea i sela za svoj omiljeni sto, zaklonjen od sunca irokom kronjom kestena.

~ 5 ~ Bosnaunited

reju, ponekad, kad bi bio spreman za iskren dijalog sa samim sobom, Robert je dolazio do poraavajueg zakljuka da je njegova vere ni ca potpuno prazna i nezanimljiva linost. Ali odmah zatim bi, pokajniki, pomislio kako je pogreio i kako Lena ipak ima svojih vrednosti... Zasenjen njenim izgledom, zaljubio se u nju jo kao dvadesetogodinjak, a sada je imao trideset tri godine. Iako su se, kao i svi parovi, povremeno svaali i prekidali, ipak nisu bili u stanju da tek tako bace u vodu svojih trinaest zajednikih godina. ak i ako je to to ih je vezivalo bila samo navika, ta navika bila je strahovito jaka. Robert nikada u ivota nije ozbiljno pomislio da bi veza izmeu njih dvoje mogla zaista da se prekine.

Zvoncica&Foxy Konobar koji je navikao da ona uvek pije samo kafu i veliku au hladne limunade, sada nije mogao da sakrije iznenaenje. - Viski, u ovo doba dana? - promrmljao je, sputajui porodbinu na sto. - Da li neto slavi? - Nervozno gnjeei cigareta svojim dugim, vretenastim prstima, Vera ga je okirano pogledala. - Zar ti izgledam kao neko ko ima razloga za slavlje? Valjda ti je poznato u kakvom sam sosu... - Pomislio sam da si danas moda imala dobar pazar u radnji, posle hiljadu godina, pa si odluila da asti samu sebe - Klaus je za trenutak spustio metalni posluavnik, naslonio se na ogradu letnje bate i zagledao se u Veru. - Nisam ni otvarala radnju - procedi ona rezignirano. - Jutros sam radila od devet do dvanaest, ali za to vreme unutra nije uao ak ni duh, a kamoli neki kupac. - Znai, viski si naruila da u njoj utopi bes? - Tako nekako. Vlasnik lokala odluio je da mi od sledeeg meseca povisi najamninu. A ja i bez toga jedva sastavljam kraj s krajem. Po svoj prilici, morau da preselim radnju negde na periferiju. I tada u potpuno propasti...

Na prvi pogled, Vera Kovalska bila je sasvim jednostavna devojka. Oblaila se neupadljivo, ali u stvari je imala veoma mnogo stila i rafiniran ukus. Nikada nije nosila nikakav nakit osim naunica koje su odlino pristajale uz njenu kratku frizuru, a ak i kad bi bila u farmerkama i obinoj mukoj koulji, uspevala je da se razlikuje od mnotva uniformisanih devojaka na ulici, koje su sve liile jedna na drugu. Vera je poreklom bila Poljakinja i upravo ta slovenska toplina koja je izbijala iz njenog lica inila ju je neodoljivom.

~ 6 ~ Bosnaunited

U kafeu gotovo da i nije bilo drugih gostiju i Klaus je mogao da se zadri u razgovoru sa njom. Voleo je da je gleda, makar i neraspoloenu. Bio je do uiju zaljubljen u nju i inilo mu se da svi mukarci na ovom svetu moraju deliti njegovo oduevljenje. Vera je bila lepa i vie od toga. Imala je u sebi neto to pleni, neku neobinu meavinu uzdranosti i topline, pristupanosti i tajanstvenosti. Deaki oiana plava kosa isticala je njen dug vrat i pravilan oblik glave, a krupne zelenkaste oi oiviene povijenim tamnim trepavicama bile su tako izraajne da im nije bila potrebna nikakva minka.

Zvoncica&Foxy - Trebalo bi da pokua da se izvue - Klaus ju je zabrinuto

gledao. Mogla bi da trai nekakav kredit, ili ve tako neto... Ti ima nemako dravljanstvo, zar ne? - Da, ovde sam roena. Ahli to nije dovoljno da bih dobila kredit. Potrebna je nekretnina koja bi posluila kao garancija, a ja nemam nita osim malog dvosobnog stana u kojem ivim. Ako posao propadne, ostala bih i bez toga. Ne usuujem se da rizikujem. - Imam drugi predlog. Preseli se u neki manje skup kraj grada i spusti cene, tako da tvoje lampe budu pristupane svakom prosenom potroau. Na primer, u etvrti u kojoj ja ivim ima mnogo mladih branih parova koji tek opremaju stanove. Ako bi malo izmenila dizajn, tako da lampe budu modernije i ako bi spustila cene, imala bi ogroman promet.

- Molim vas, potrebna mi je jedna informacija - njegove usne razvukle su se u jedva primetan, poslovno ljubazan osmeh. - Radnja pored vas, u kojoj se prodaju lampe, zatvorena je, iako na vratima pie da je radno vreme od etiri posle podne. Da li znate kada e biti otvoreno? - Pa... - oklevajui, Klaus je pogledao u Veru, oekujui da se ona oglasi. -Mislim da e vam gospoica Kovalska dati pravo objanjenje. Vera? - oima joj je dao znak da bi trebalo odmah da zgrabi potencijalnog kupca, ali ona je izgledala potpuno nezainteresovana, kao da se ne radi o njoj. - Da li vi radite u toj prodavnici? - neznanac se obratio njoj. Na popodnevnom suncu, njegova kestenjasta kosa imala je bakarni odsjaj. Obrve su mu bile smee, a oi tamne kao no i ta kombinacija delovala

~ 7 ~ Bosnaunited

- Ne! - Vera odseno zatrese glavom. - Mnogi su mi to savetovali, ali tako neto ne dolazi u obzir! Prvo, ne elim da menjam svoj stil. Pravim starinske lampe i lustere, ne zato to ne umem da napravim moderne, ve zato to mi se dopadaju upravo takvi. Zna li koliko truda uloim da bih im dala patinirani izgled, kao da su iz devetnaestog veka? Sputanje cene takoe mi ne pada na pamet. Ja nisam obino priueno mazalo, Klaus. Zavrila sam slikarstvo. U to to radim ulaem uasno mnogo truda i neu da degradiram svoj rad. Radije u pristati da prodam jednu lampu meseno po pravoj ceni, nego pedeset po bagatelnoj... Zautala je i pripalila cigaretu, kada je u batu kafea uao privlaan mukarac u bledo sivoj letnjoj koulji i pantalonama iste boje. Ne sedajui za sto, obratio se Klausu.

Zvoncica&Foxy je veoma privlano. Ali Vera uopte nije reagovala na njegov izgled. Odmerila ga je onako kako prodavac odmerava muteriju i zakljuila da on svakako nije ozbiljan kupac. Delovao joj je kao neko ko besposlen eta kroz grad i ubija vreme u razgledanju prodavnica. - Ta radnja je u zatvaranju - rekla je ravnoduno. - Uskoro se seli... - Ali ja bih eleo da pogledam sve lampe i da kupim nekoliko komada! - uzviknuo je njen sagovornik razoarano. - To to se radnja seli na drugu lokaciju, ne znai valjda da se u njoj nita ne moe kupiti? Zanima me kada e tu biti neko ko moe da mi proda lampe... - Govorite kao da nameravate odjednom da kupite itavo tuce - ree ona, pomalo podrugljivo. - I nameravam. Uskoro treba da se uselim u novi stan koji je prilino veliki. eleo bih da u svim sobama budu upravo ti lusteri i lampe. Ono to sam video u izlogu je predivno. Nema ni jednog komada koji mi se nije dopao. Siguran sam da bi vlasnik doao u zakazano vreme i otvorio mi radnju, ako biste mu preneli da sam ozbiljno zainteresovan i da u kupiti najmanje petnaest artikala, ako ne i vie.

Petnaest? Vera se munjevito preraunata u sebi i u jednom trenutku srce joj je zaigralo. Petnaest lampi, za samo jedan dan? Toliko nije prodala u poslednja tri meseca. Bio bi to fantastian pazar. Mogla bi da plati najamninu za pola godine unapred i da ostane u ovom lokalu. A moda bi od tog novca mogla sebi da priuti i godinji odmor? Ali oduevljenje je nije dralo due od par sekundi.

- Vlasnik nije u Frankfurtu, na putu je, a ja ne mogu da vam pomognem - odbrusila je i ustala. Nije imala nameru da otvara radnju tog popodneva. Na seditu njenog automobila nalazila se itava hrpa oglasnika i dnevnih novina. Jo koliko danas, morala je da se baci u potragu za novim poslovnim prostorom, a to nije bio jednostavan posao koji se zavrava preko noi. - ao, Klause - promrmljala je i tutnula mu u ruku novac za pie, izlazei iz bate kafea.

~ 8 ~ Bosnaunited

Nije spadala u osobe koje spremaju raanj za peenje dok zec jo tri po umi i nikada se niemu nije unapred radovala. U poslednje vreme, novac je nije hteo. A neko ko tako nonalantno izjavljuje da e kupiti petnaest lampi, sigurno e ui u radnju, razgledati itav sat, propisno je izgnjaviti zapitkivanjima i nee kupiti ni jednu. Nije imala ivaca za tako neto i nije imala vremena za gubljenje.

Zvoncica&Foxy - Ali, Vera! - uzviknu on za njom. - Vera...! Ne glupiraj se! - pritrao joj je i ljutito poeo da apue. -

Ne mogu da verajem da si toliko neposlovna! ovek eli da kupi petnaest lampi! Zna li ti ta to za tebe znai? - Znailo bi, kad bi ih zaista kupio - njene oi su se podozrivo suzile. - Ali, veruj mi, imam malo vie iskustva sa ljudima nego ti... Taj nalickani arlatan nee kupiti ni jedan jedini komad. On jednostavno eta kroz grad i ubija vreme. Sita sam takvih kupaca koji ceo sat provedu u razgledanju i izau iz radnje praznih aka. Odoh! - Luda si! - Klaus je prekorno vrteo glavom. - A ta ja da radim ako mi ovek bude traio adresu i telefon vlasnika? - Do vraga... - Vera je nervozno poela da zvecka kljuevima od auta. - Ako bude uporan, reci mu da doe u ponedeljak, oko deset sati pre podne, tada u biti u radnji. Ali, nipoto nemoj da mu da adresu... Ve sam imala iskustva sa pacijentima koji mi izvuku broj telefona i adresu, a onda poinju da me opsedaju svojim neprijatnim ponudama...

Uzalud je bilo to je ona svesna da su njene lampe izuzetno vredne i lepe i to njeni prijatelji, slikari i ljudi od ukusa, misle da je to to ona radi sjajno, kad je prodaja ila mizerno. Bogati su kupovali u antikvarnicama ili u velikim i poznatim radnjama, a za prosene ljude njene lampe bile su suvie skupe.

~ 9 ~ Bosnaunited

Uskoila je u auto i bacila jo jedan zlovoljan pogled prema kafeu. Tamne oi onog zgodnog radoznalca isprati le su je pomalo zauenim pogledom. Okrenula je glavu. Verovatno je zakljuio da je drska, a ako mu Klaus bude otkrio da je ona vlasnica radnje, zaklju ie i da je uvrnuta. Prodavci se obino ne ponaaju tako prema muterijama. Ali, njoj je zaista bilo dosta svega. Otkako je uinila riskantan potez i otvorila radnju u samom centru grada, njen ivot sveo se na borbu za opstanak.

- Pet godina borbe i nita... - otelo joj se poluglasno, dok je otkljuavala stan, trudei se da ne ispusti gomilu novina i veliku vreu sa namirnicama iz super-marketa. Najzad je nekako uspela da otvori vrata. Iako tog dana nita naroito nije radila, bila je toliko umorna da je jedva ekala da se svali na krevet. Psihiko optereenje odraavalo se i na njeno fiziko stanje. Pri samoj pomisli da e iz lokala u centru morati da se preseli u neki bezvezni deo grada, oseala je elju da plae. Ali bila je ve dovoljno istrenirana da moe da zadri suze. Zar je njen ivot

Zvoncica&Foxy

I uspela je u tome. Njene lampe slikane rukom, ili raene u tehnici bojenog i nijansiranog stakla, dopunjene detaljima od perli ili ipke, bile su prave umetnike kreacije. Naravno, ona nije bila u stanju da vodi primarni proces proizvodnje i bavi se tehnikim i fizikim poslovima kao to su livenje stakla i kovanje metala. Ali, i tu je imala veoma mnogo sree. Kada je odluio da se povue iz posla, njen stric prodao je radionicu jednom vrednom i sposobnom mladom oveku, Kristoferu Cimermanu.

Tek to je sela i spustila na krilo gomilu novina, telefon je pozvonio. - Gospoica Kovalska? - upitao je njoj nepoznat muki glas. - Na telefonu je Robert Riter. ovek iz kafea, koji eli da kupi vae lampe.

~ 10 ~ Bosnaunited

ikada bio lak i bezbrian? Oca je izgubila rano, a jo mnogo godina pre toga njena majka zaljubila se u izvesnog Dereka, slubenika poljske avio kompanije. Napustila je svoju porodicu, udala se za njega i otila u Varavu. Sada je ivela tamo, Vera i ona viale su se jednom u dve-tri godine i bile su potpune strankinje. Posle oeve smrti, brigu o njoj preuzeo je stric. Nekada davno, pre Drugog svetskog rata, porodica Kovalski imala je najveu radionicu lampi i lustera u Varavi i nekoliko velikih prodavnica. Bili su imuni, a onda su im uzeli sve. Stric Aurelius nastavio je porodinu tradiciju po dolasku u Nemaku, ali bili su to samo sitni i skromni ostaci nekadanjeg bogatstva. Ovde niko nije hajao za njegovu reputaciju i dobro poreklo, bio je samo obian zanatlija koji ima svoju malu radionicu. Vera, koja je zavrila umetniku akademiju, zapravo nikada nije ni imala ambicija da se bavi slikarstvom. Imala je svoju viziju i od najranije mladosti tano je znala ta hoe: da ono to je za strica Aureliusa bilo zanat, pretvori u pravu umetnost.

Kada je Vera odluila da otvori radnju, Kristofer joj je izaao u susret i sklopili su poslovni aranman. On je izraivao lampe prema njenim nacrtima i ustupao ih joj po nabavnoj ceni, a ona bi ih potom samo doraivala do njihovog finalnog izgleda. Njih dvoje vremenom su postali pravi prijatelji i Kristofer je bio neko na koga je uvek mogla da rauna. Znala je da bi joj on u ovoj situaciji svakako pomogao, ako bi zatraila pomo. Ali, vie je volela da najpre pokua sama i da mu se obrati tek ako ozbiljno pone da joj gori pod nogama. Za poetak, morala je da iita oglase u novinama i pone da obilazi lokale koji se nude u najam.

Zvoncica&Foxy - Vi? - procedila je, zateena njegovim pozivom. - Zaista ste brzi,

nema ta! - A vi ste zaista neljubazni. Va prijatelj, konobar, ispriao mi je da vam posao ba ne ide najbolje. Zar vam petnaestak prodatih komada nita ne znai?

Do vraga! Tog trenutka mogla je da zavrne iju Klausu. U redu, dao mu je broj telefona, uprkos njenoj zabrani. Ali, kako je samo mogao da mu kae da njoj posao ide loe? Taj tip je sada ima u aci. Sigurno e pokuati da se cenka i na kraju e je naterati da mu proda lampe po nioj ceni. - Gospodine Riter, ne oekujete valjda da se sada vratim i otkljuam radnju samo zbog vas? - upitala je nadmeno. - Osim toga, ne preporuujem vam da se oslanjate na neproverene informacije koje ste dobili od konobara. Posao mi ide odlino. U ponedeljak u biti u radnji od deset sati pre podne. Ako ste zainteresovani, doite tada. - U redu - sloio se Robert Riter. - Gospoice Kovalska, molim vas da budete tamo u dogovoreno vreme. Ne elim ponovo da naletim na sputene reetke na izlogu. Ja zaista hou da kupim vae lampe! - Biu tamo, ne brinite. Moda nisam onoliko ljubazna koliko se od jednog trgovca oekuje, ali drim do poslovnosti i nisam laljivica - rekla je. - Dovienja!

~ 11 ~ Bosnaunited

Vlasnica radnje sa lampama bila je zgodna devojka. teta to je tako odbojna, razmiljao je Robert tog jutra dok je vozio prema centru grada. Kia je lagano rominjala i izmaglica se hvatala na staklima automobila. Tokom tog vikenda vreme se ponovo pokvarilo, kao da nije avgust, ve poetak jeseni. U pola deset ujutro nebo je bilo tako tmurno da su u veini izloga bila upaljena svetla. Prodavnica lampi, tanije njen izlog koji se kupao u raznobojnoj svetlosti, bio je prva lepa stvar koju je video tog jutra. Sve svetiljke koje su se nalazile u izlogu bile su upaljene i to je liilo na diskretni, pastelni vatromet boja. Radnjica smetena izmeu velikog kafea sa jedne i sive poslovne zgrade sa droge strane, izgledala je kao nekakva mala oaza svetlosti u hladnoj i otuenoj

Zvoncica&Foxy gradskoj dungli od betona i elika. Ponovo je zastao pred izlogom, iako mu je njegov celokupni sadraj ve bio dobro poznat. Rukotvorine Vere Kovalske bile su predivne i opinjavale. su ga svaki put iznova. Upravo kada je hteo da ue, Lenin telefonski poziv ga je zaustavio. - Otkud ti? - upitao je. - Tek je deset sati, a uz to jo i pada kia. Dan je kao stvoren za spavanje. Pravo udo da si budna u ovo doba...

- Za divno udo, jutros sam se probudila veoma rano - zacvrkutala je njegova verenica i odmah prela na stvar. -I sve vreme razmiljam o tim lusterima i lampama koje danas treba da kupi... Ne ljuti se, Roberte, ali ja ba nisam previe oduevljena onim to sam videla kroz izlog. - ta hoe da kae? - upitao je, neprijatno iznenaen. - Pa, rekla si da ne moe da procerus da li ti se dopadaju ili ne, dok ne ue u radnju i lepo ne pogleda, a nisi to uradila! Osim toga, zar se nismo dogovorili da lustere i lampe biram ja, poto si sve ostalo odabrala ti? Ni u ta se nisam meao, putao sam te da za na stan kupuje ta eli, ak i kada mi se to to si kupovala nije dopadalo. - Nije ti se dopadalo? - Lena prosto nije mogla da shvati da na ovom svetu postoji neko ko e osporiti njen dobar ukus. - Ali, to to sam ja odabrala jeste najmoderniji i najskuplji nametaj koji se uopte moe nai u Frankfurtu!

Robert je samo nainio grimasu, ali nije komentarisao. Naravno, to to je neto skupo i u trendu, nije moralo da bude nikakva garancija da je dotina stvar i lepa. No, ako Lena sama nije svesna toga, vredi li uopte objanjavati joj? - uj, ja stojim na ulici, na kii i nemam previe vremena za razgovor - upozorio je. - ta je poenta tvog poziva? Lampe ti se ne dopadaju i ne eli ih za na stan? - Tako nekako. U stvari, mislim da su previe starinske za stan koji je od poda do plafona opremljen modernim nametajem. Odustani od

~ 12 ~ Bosnaunited

Lena varc spadala je u onu malo brojnu povlatenu kategoriju ena koje nikada u ivotu nisu morale nita da rade. Njeni roditelji imali su poslugu i sobarica joj je donosila doruak u krevet, ako se podnevni obrok jo uvek mogao nazvati dorukom. Da li su devojke poput nje, povlaene srenice, ili moda osobe koje treba saaljevati? Robert nije bio siguran. I njegova porodica bila je bogata, neuporedivo bogatija nego Lenina, ali je on ipak od malih nogu imao svoje obaveze i nije mogao da zamisli ivot koji bi se sastojao od potpunog nerada.

Zvoncica&Foxy tih lampi sa cvetiima i perlama, Roberte. Nai emo mnogo bolju rasvetu na nekom drogom mestu.

Nije imao obiaj da tera inat ljudima. Ali ovoga puta Lenina samoivost ga je izbacila iz takta. Ako ona ve sada insistira da sve bude po njenom, kako e tek njihov brak izgledati kroz deset godina? U ta bi on trebalo da se pretvori? U roba njenih hirova i poslunog izvrioca njenih naloga? - Ne dolazi u obzir! elim ove lampe, Lena! - zareao je. - Ili emo imati njih, ili e sa naih plafona visiti gole sijalice na kablovima. Iz ovih stopa ulazim u radnju da odaberem ono to mi se dopada i taka! - nainio je kratku, psiholoku pauzu. - Da li je to u redu?

Umeo je da bude veoma energian i autoritativan, kad je hteo. Njegov ton bio je tako odluan da ak ni razmaena Lena varc nije imala nikakvih prigovora. - U redu, dragi! - sloila se, glasom umiljatog maeta. - Priznajem da sam preterala. Naravno da i ti treba da odabere neto...

Svaki put kad bi posle nekog sukoba miljenja doli do kompromisa, Robert je oseao zadovoljstvo. Oduvek je mislio da je tolerancija vana u svemu, a ponajvie u vezi izmeu dvoje ljudi. Uz toleranciju, njihov brak je imao anse da potraje i pedeset godina. Ali sada, po prvi put, njegova ozlojeenost bila je jaa od zadovoljstva to su na kraju ipak postigli dogovor. Najzad se suoio sa nekim injenicama pred kojima je do sada svaki put zatvarao oi.

~ 13 ~ Bosnaunited

Prvo, Lena je bila strahovit egoista i nikada, ali ba nikada, nije mislila o njegovim eljama i njegovim potrebama. Drogo, u nekim stvarima zaista su se potpuno razlikovali. Na primer, on nije podnosio moderne enterijere. Rodio se i odrastao u staroj porodinoj kui prepunoj divnih antikviteta, u kojoj su najvei deo nametaja inili komadi iz prolog veka. Meke udobne fotelje, teki somotski zastori na prozorima, ogromni ifonjeri u kojima se skrivao kao deak - sve je to kui davalo pouzdanost i toplinu doma. Zidove su krasili pejzai iz prolog veka, mrtve prirode slikara - impresionista i porodini portreti. Nasuprot svemu tome, stan koji je Lena opremila za njih dvoje bio je hladan i bezlian i vie je liio na salon modernog nametaja, nego na dom. Kako e uopte iveti u tom otuenom prostoru, ako u njega ne unese bar neto to mu se dopada? A ove lampe bile su prekrasne. Uao je u radnju, i alarmno zvonce na ulazu se oglasilo. Saekao je nekoliko trenutaka, ali plavokosa vlasnica se nije pojavljivala.

Zvoncica&Foxy - Gospoice Kovalska! - pozvao je. - Jeste li tu? - Ovde sam! - u dubini prostorije, iza velikog ukrasnog paravana

najpre se ulo buno otvaranje vrata i utanje vode, a onda se pojavila Vera Kovalska. Izgledala je sjajno, ali pomalo udno: imala je na sebi jednostavnu crnu bluzu koja je isticala njena lepo oblikovana ramena i grudi, cipele sa visokom potpeticom i lepravu belu suknju sa crnim arama, koja je bila pokvaena vodom. - Dobar dan. Izvinjavam se... - na njenom licu pojavilo se neto nalik na uzdran osmeh. - Jutros, kada sam polazila od kue, kreten je punom brzinom uleteo u baru pored ivinjaka i istuirao me blatnjavom vodom. - Kreten? - Voza autobusa. - Ali... Vozite se autobusom? - upitao je Robert impulsivno. Pokuao je da se seti da li uopte poznaje nekoga ko nema auto i vozi se gradskim prevozom. Izraz nelagodnosti koji je u deliu sekunde preleteo licem te lepe plavue uverio ga je da je njegovo pitanje bilo potpuno neuviavno i da je moglo biti protumaeno kao izraz bogatake nadmenosti.

~ 14 ~ Bosnaunited

- Naravno - promrmljao je, pokuavajui da se iskupi. - Mnogo ljudi koristi gradski saobraaj. U neku ruku, to je praktino. Ne morate da mislite o kvarovima na automobilu, kupovini goriva, prekoraenju brzine... Prodala sam auto da bih mogla da platim prokleti porez za prolu godinu, zaustila je Vera, ali je na vreme spreila sebe da to izgovori. Ovaj ovek bio je kupac. Nije smela da mu stavi do znanja da joj posao loe ide. To bi onda bio njegov adut, sa kojim bi mogao da je natera da spusti cenu. Ili on moda nije bio od tih sitnih dua koje samo trae nain da iz novanika izvuku to je mogue manje novca? Bio je zgodan. Njegovo lice sa tamnim oima i snanom bradom bilo je dovoljno muevno da se dopadne svakoj eni, ali, u isto vreme, u crtama tog lica bilo je i neeg mekog. Privlaan, ali ne i sirov, zakljuila je. A reklo bi se da je posedovao i neku mrvu arma. Dok joj se izvinjavao zbog svoje neumesne opaske, izgledao je iskreno zbunjen. Uinio joj se simpatian. Ali, nije se usuivala da poveruje tom svom prvom utisku. Do sada je upoznala mnoge ljude, mukog ili enskog pola bez razlike, koji su na prvi pogled izgledali fini, a posle izvesnog vremena ispostavljalo se da su vukovi u jagnjeoj koi. - Jutros sam se spetljala

Zvoncica&Foxy zbog kie. Kad je kia, uvek se predugo zadrim oko izbora garderobe. Menjala sam tanu i... Znate kako to ve izgleda, kad ene menjaju tanu, uvek zaborave gomilu vanih stvarica u onoj koju su ostavile kod kue - brbljala je, izvetaenim tonom devojke kojoj je sve potaman i koja nema ama ba nikakvih problema, a najmanje finansijskih. - Pa, ja sam zaboravila novanik. Imala sam u torbi samo neto zaboravljene sitnine, ali to mi nije bilo dovoljno za taksi. - Razumem - osmehnuo se. - Mogu li sada da pogledam lampe? - Naravno, izvolite - Vera se smestila u svoju fotelju u uglu radnje i zapalila cigaretu, putajui ga da razgleda na miru. Ipak, mada ni sama nije znala zato, nekoliko puta je protiv svoje volje podigla pogled ka njemu i analizirala njegov izgled. Iako su farmerke savreno stajale na njegovim uskim kukovima, ne bi se moglo rei da je bio mrav. Njegovo lice sa malice upalim obrazima i ake sa dugim i vitkim prstima mogli su na prvi pogled da ostave takav utisak, ali njegovo telo bilo je prilino snana masa miia i... Sigurno nije bilo neprijatno nai se u njegovom zagrljaju. Ugasila je dogorelu cigaretu i ustala. - Jeste li odabrali neto? - obratila mu se. - Mogu li da vam pomognem? - Najradije bih odabrao sve to imate u radnji - rekao je Robert sa smekom.

- Hvala - blago rumenilo oblilo je njene lepo oblikovane jagodice. Nije mogla da se seri da joj je iko ikada uputio tako lepu pohvalu i da je odmah osetio ta je to to ona zapravo eli da postigne svojim starinskim lampama. Jednostavno, ovaj ovek je razumeo njen ukus i njenu umetnost. - Trudim se da budem originalna - dodala je. - Nikada ne bih mogla da se bavim proizvoenjem pukih kopija. ak i kada bih to pokuala, u

~ 15 ~ Bosnaunited

- Ne postoji ni jedna lampa za koju mogu da kaem da mi se ne dopada, To to radite je sjajno, prava umetnost Ja vam ne laskam, zaista tako mislim. Znate... Odrastao sam u kui punoj starog nametaja i veoma vrednih antikviteta. Nikada u ivotu nisam ni pomislio da bi moglo da mi se dopadne neto to nije original, ve samo stilska imitacija... Ali, vae lampe su neto mnogo vie od puke kopije ampir ili belepok stila. Vi ne kopirate, ve stvarate. Kreirate neto to je inspirisano prolou, ali je potpuno autentino.

Zvoncica&Foxy glavi bi mi sinula neka ideja i ja bih na kraju tu kopiju morala da pokvarim neim svojim, neim ega nema na originalu. - Ne biste bili dobar falsifikator - zakljuio je Robert. - A niste ni dobar trgovac! Sve vreme dok sam razgledao, sedeli ste po strani i niste se oglasili ni jednom jedinom sugestijom. Navikao sam na prodavce koji sve vreme brbljaju kao navijeni i ubeuju me da je to to oni nude bajno i sjajno. - Ja to zaista ne umem. Kad bih umela... - Vera je potpuno zaboravila na svoju odluku da pred potencijalnim kupcem glumi vlasnicu radnje kojoj prodaja ide odlino. - Kad bih umela da budem trgovac, verovatno bih i zaraivala kao trgovac. Ovako... Zaraujem kao umetnik. - Znai, oajno - pogledao ju je s razumevanjem. - teta, zaista teta Mislim da to to radite zasluuje mnogo vei publicitet, a samim tim zaraivali biste mnogo bolje... - Pusti san! - uzdahnula je. Njena elja da pred njim ostavi laan utisak potpuno je nestala. Jednostavno, na njegovu inicijativu zapoeli su prijateljski razgovor i ona se prepustila tom tonu. Pogodio je tano u metu, u njenu sujetu umetnice. Vera, umiljeni genije koji smatra da svi treba da se dive njenom talentu.

Ali bila je svesna da lampe koje pravi imaju svoju vrednost Ljudi bez ukusa to nisu zapaali. Neki su ulazili u njenu radnju isto onako kao to ulaze u robnu kuu i nisu bili svesni da stoje pred unikatima u iju izradu je uloeno mnogo truda i mnogo talenta. Robert Riter je, meutim, osetio tu granicu izmeu obinog tancovanja upotrebnih predmeta i umetnosti. - Trebalo bi da me otkrije neki agent, ako za ovo ime se ja bavim uopte postoje agenti. Ali vi to sigurno niste, zar ne? - Na alost, nisam. Volim umetnost i mnogo radije bih se bavio takvim poslom nego ovim kojim se bavim, ali neke stvari u ivotu ovek ne moe da bira, ve jednostavno mora da ih prihvati. Ja sam nastavio porodinu tradiciju i bavim se proizvodnjom nekih potpuno banalnih stvari. Jedino to mogu jeste da vas reklamiram kod svojih prijatelja. Ali, pre toga, popravi u vae finansijsko stanje kupovinom nekih dvadesetak lampi. - Dvadesetak? - iznenaenje je bilo toliko da nije ni pokuala da odglumi ravnodunost. - Da li se vi to alite?

~ 16 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Izgleda da bi trebalo da se oseam veoma poastvovanom - rekla je, nesvesna da je u njenom glasu zatitrao prizvuk nepoverenja. - Odrasli ste okrueni skupocenim antikvitetima, a sada elite da kupite lampe koje ja izraujem. I to ne dve, nego dvadesetak? - Prema mom proraunu, potrebne su mi tano dvadeset dve - rekao je i izvadio papiri iz depa koulje. - est lustera, dve plafonjere, jedna stojea lampa, jedna lampa za radni sto, est lampi za none stoie i isto toliko zidnih.

Nisam raunao kuhinju i kupatila. - Deju sobu takoe ne bi trebalo da raunate - opomenula ga je. - U nju bi trebalo da stavite neto jednostavnije, primerenije deci. - Nemam dece. Za sada - Robert se nasmeio. - A kada ih budem imao i vai romantini lusteri odlino e posluiti, za poetak. Nije neprimereno da u sobi u kojoj spava novoroene stoji ova lampa od plaviastog stakla, zar ne? U sluaju da je deak... Ili ovaj predivni roze luster sa perlama, u sobi za devojicu. - Vidi se da bi vas deak ipak obradovao za nijansu vie. Kao i sve mukarce... - zavrtela je glavom. - A vidi se i da nemate pojma o bebama. Novoroenad obino spavaju u roditeljskoj sobi - objasnila je, a onda se setila da je njen sagovornik bez sumnje prilino bogat ovek, kad sebi moe da priuti dvadeset lampi ija je cena bila veoma visoka. A u svetu bogatih sve je bilo drugaije, ak i kada je porodica u pitanju. Pogledom je preletela preko njegove odee. Iako su to bile samo farmerice i jednostavna sportska koulja, vrhunski kvalitet lako se mogao prepoznati, a udobne letnje cipele koje je nosio, iako nisu bile potpuno nove, bile su od najbolje koe i po svoj prilici italijanske.

~ 17 ~ Bosnaunited

- Ne, ja samo imam stan sa etiri spa vae sobe, velikom dnevnom sobom, trpezarijom i prostranim hodnikom, a u njemu jo uvek nema ni jedne jedine svetiljke. A osim toga, oduvek sam voleo kad u stanu ima puno rasvete. Moda zvui aavo, ali ja sam... Neka vrsta pasioniranog ljubitelja lampi. Stonih, zidnih, lustera... To mi je oduvek bila slabost. Odrastao sam u kui u kojoj ima prekrasnih primeraka, a u kui moje prabake, u Italiji, ima udesno lepih komada koji zasluuju da se nau u nekom muzeju primenjene umetnosti. Njeno iznenaenje raslo je iz trenutka u trenutak. Taj ovek, prema kojem je u prvi mah bila tako neljubazna, bio je izgleda mnogo zanimljiviji nego to je ona pretpostavljala. Ali koliina od dvadesetak lampi koju je pomenuo jo uvek joj je izgledala kao ala.

Zvoncica&Foxy - Naravno, osim ukoliko beba nema dadilju koja je angaovana

dvadeset etiri sata, tako da roditelji mogu mirno da spavaju u svojoj sobi na drugom kraju stana, neuznemiravani detinjim plaem - dodala je. Njen sagovornik je nabrao obrve, kao da mu se tako neto ni najmanje ne dopada. - Vi ste pristalica toga? - upitao je. - Nipoto - Veri se oteo prigueni uzdah. - Ja sam odrasla bez roditeljske ljubavi i ba zato, dobro znam koliko ona znai. Ali najveem broju bogatih ljudi lina udobnost je mnogo vanija od emocija. - To je monstruozno - zakljuio je Robert - Baciti siroto majuno bepe u zasebnu sobu sa dadiljom? Kao nekog kunog ljubimca kojeg ste izgustirali? U tom sluaju, bolje je uopte nemati decu. Roen sam u kui punoj posluge, ali je moja majka pored mene provodila dvadeset etiri sata...

Istog trenutka, kroz glavu mu je proletela pomisao kako Lena to sigurno ne bi radila. Ona je odlazila u krevet neto pre ponoi i spavala do podne. Robert nije mogao da shvati kako neko moe da spava dvanaest sati dnevno, ali ona je govorila da je tajna lepog izgleda i mladalaki sveeg tena upravo u tome.

Imala je ambicija da jednog dana, kad joj bude bilo pedeset godina, izgleda kao da joj je trideset pet. Da li bi se, zbog brige oko bebe, odrekla svojih navika, svog komfora, svojih redovnih odlazaka na kozmetike tretmane i u teretanu, svoje zabave? Bio je gotovo potpuno siguran da ne bi. I ba dok je razmiljao o njoj, pozvala ga je na mobilni telefon. - Izvinite me za trenutak - pogledao je u Veru Kovalsku i ona se diskretno udaljila u pomonu prostoriju, dok on obavi razgovor. - Robert, ta si uradio u vezi sa lampama? Nadam se da ih jo uvek nisi kupio? - Lenin glas bio je mazan, ali zapovedniki. Oigledno, nije nameravala tako lako da pristane na njegov izbor i sada je traila nain da ga ubedi da odustane od kupovine. - Nisam ih kupio, ali sam ih odabrao - rekao je. - Upravo se nalazim u radnji i treba da se dogovorim sa vlasnicom ta u tano uzeti. - Molim te, jo uvek nita nemoj da ugovara i nita nemoj da plaa! - insistirala je. - Zna, upravo sam se ula sa Silke i ona mi je preporuila jednu fantastinu, trendi prodavnicu sa francuskim lampama i lusterima. Objasnila mi je kakav je to stil i shvatila sam da bi se to mnogo bolje slagalo uz na nametaj nego ono to ti eli da kupi.

~ 18 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Molim te, odloi tu kupovinu i posle podne doi do mene, da zajedno odemo do te francuske radnje! Svojom sebinom upornou, mogla je samo jo vie da uvrsti njegovu odluku da kupi upravo lampe Vere Kovalski. - Neu doi po tebe i neemo ii u francusku radnju, Lena - glas mu je bio odmeren, ali njegovo strpljenje bilo je na izmaku. - Do sada sam ja potovao tvoj izbor. Sada te molim da bar jednom, za promenu, ti potuje moj! - Oh, Roberte! Zato si tako tvrdoglav? Ovo to mi je Silke preporuila mnogo vie e nam odgovarati!

Silke, njena najbolja prijateljica, bila je osoba koju Robert nije podnosio. Radila je kao novinar u jednom beskrajno ispraznom enskom asopisu i trudila se da sve u njenom ivotu bude trendi. Mogao je da se kladi da su lampe koje je ona preporuila Leni uasne. - Kupujem ove lampe i to je moja poslednja re - kazao je mimo. - A tebi preporuujem da malo razmisli o svom odnosu prema drugima, a najvie o svom odnosu prema meni. Toliko si netolerantna i samoiva, da to postaje nepodnoljivo! - Ne, dragi moj! Ti si samoiv i netolerantan! - umesto da prizna svoju slabost, Lena je poela da ga optuuje. - Trebalo bi da bude dentlmen i da opremanje stana potpuno prepusti meni.

Na to to je rekla mogao je samo kiselo da se nasmeje. Bio je vie nego dentlmen. Bio je budala, jer je sam finansirao sve, a potpuno se priklanjao njenom ukusu. Zbog finansija nije pravio ni najmanje pitanje, tavie, smatrao je da je normalno da on kupi i opremi stan, jer je mukarac i jer je mnogo imuniji od nje. Ali, ovo sada potpuno ga je razbesnelo. - Ja kupujem ove lampe, a ti kupi te koje ti je preporuila Silke. Menjaemo ih na est meseci, pa ko izdri due! - prasnuo je i prekinuo vezu.

Vera Kovalska pojavila se iza paravana, sa posluavnikom u rukama. - Sipala sam sebi kafu. Pomislila sam da bi i vama prijala jedna olja - objasnila je.

~ 19 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Hvala vam, veoma ste ljubazni. Moemo li sada da preemo na

dogovor? eleo bih da u hodnik stavim etiri zidne lampe, iste kao to je ova sa be cvetiima. Moete li da uradite jo tri istovetna komada? - Svakako. Ali, u tom sluaju morali biste da priekate nekih desetak dana.

Najpre treba da naruim lampe od Kristofera, oveka koji obavlja tehniki deo posla, a onda da ih oslikam bojom. Taj proces obuhvata premazivanje zatitnim glazurama i ponovno suenje u pei, a za to je potrebno par dana... - Razumem. Spreman sam da saekam. Takoe, eleo bih da za dnevnu sobu napravite stojeu lampu istog dizajna kao to je ovaj ukasti luster - pokazao je na predivan luster od zamuenog stakla, sa detaljima od beskrajno fino kovanog mesinga. - Da li je to izvodljivo? - Sve takve kombinacije su izvodljive. I ja takoe volim da radim vei broj komada u istom stilu. Ali, pre naeg konanog dogovora, htela bih neto da vas zamolim... - U vezi sa novcem? Neka vam to bude najmanja briga. Odmah moemo da napravimo specifikaciju, sve ete mi obraunati i ja u vam platiti unapred. - Nisam na to mislila - Vera se nakaljala, uz malo oklevanje. - Samo sam htela da vam dam jedan savet, kojim bi se izbegli svi eventualni nesporazumi i komplikacije. Nita nemojte kupovati, dok vaa supruga ne doe u radnju i dok se ne usaglasite sa njom. Jednom sam zbog neslaganja u miljenjima imala prilian problem, gospoa je naruila nekoliko komada i platila, a sutradan je doao njen suprug i insistirao da se porudbina otkae. - Ne morate da brinete zbog toga. Ja biram sam i niko nee osporiti moj izbor. Nisam oenjen. - Ali onda sigurno imate verenicu. Ako se useljavate u novi stan i opremate kuu, pretpostavljam da to ne radite sami... - Potpuno sam! - rekao je impulsivno, iz elje da se na neki nain osveti Leni za njenu samoivost. - Nemam verenicu. - Nemate? Onda je to druga stvar... - Vera je slegla ramenima. - Izvinjavam se. Dok sam spremala kafu, nisam prislukivala, ali naula sam poneto od vaeg telefonskog razgovora. Uinilo mi se...

~ 20 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Da sam se sa nekim raspravljao i to upravo oko lampi? - poto se

ve upleo u la, Robert je bio prinuen da nastavi sa izmiljotinama. - Bila je to moja starija sestra, Lena. Ona je dizajner po profesiji i pravi je diktator, oboava da drugim ljudima natura svoj ukus. Dugo sam to trpeo i ona je ceo moj budui ivotni prostor opremila po svom ukusu. Ali kada su u pitanju ove lampe, izbor e biti moj. - Potpuno vas razumem. Dom je ipak mesto na kojem svako od nas provodi najvei deo vremena i u njemu treba da se osea prijatno. Ali, jeste li sigurni da e se ove lampe uklopiti u enterijer vaeg stana?

Bio je iznenaen njenim pitanjem. U stvari, ono je bilo potpuno na mestu, ali jedan trgovac ga nikada ne bi postavio. - Vi ste veoma talentovana umetnica, ali od vas nikada nee postati trgovac - rekao je. - Ako elite da mi prodate lampe, ne bi trebalo da mi dajete takav savet. Ipak, kupiu ih u svakom sluaju. Molim vas, obraunajte mi tanu sumu - zatraio je i izvadio ek i olovku iz svoje rune torbice. - Inae, bili ste u pravu. Stan je nameten sasvim moderno i lampe se nee tako lako uklopiti. Iz tog razloga, mislim da bi bilo dobro da doete i pogledate kako to izgleda. Moda biste mogli da mi pomognete nekom vaom idejom? Naravno, to bih vam posebno platio. - Kako to mislite? - Vera je ve oseala vrtoglavicu od sume na koju je bio ispisan ek, a mogunost da preko tog ostvari i ekstra zaradu izgledala joj je neverovatna. - Ako neko ume da radi ovako predivne stvari, onda sigurno ume i da uredi jedan enterijer, zar ne? Dopada mi se va ukus i va stil. Da budem potpuno jasan: eleo bih da pogledate stan i predloite mi kojim starinskim detaljima bih mogao da ga oplemenim, tako da to bude dobra meavina klasinog i modernog. I, naravno, da se vae lampe uklope u sve to.

Pokuala je da mu objasni da se nikada nije bavila niim slinim, ali to ga nije obeshrabrilo. Ostao je pri svom predlogu i Vera, koja se jo tog jutra pre njegovog dolaska nalazila na rubu finansijske katastrofe, zakljuila je da bi bila luda kada bi odbila njegovu ponudu. Rastali su se prijateljski, uz dogovor da se do kraja nedelje uju telefonom i dogovore kada e ona doi da pogleda stan. Nekoliko lustera i lampi Robert je odmah preuzeo, nestrpljiv da ih to pre postavi.

~ 21 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Susret sa Verom Kovalskom definitivno je uverio Roberta da je ivot pun iznenaenja i da do otkrivanja zanimljivih stvari i upoznavanja zanimljivih ljudi dolazi neoekivano, onda kada ovek ve pomisli da e monotonija njegove svakodnevice veno trajati. Sa njim se desilo upravo to. Bio je utonuo u monotoniju svoje svakodnevice ispunjene radom u porodinoj fabrici i njegov drutveni ivot svodio se na susrete sa dosadnim starim prijateljima i dosadnim poslovnim partnerima. Dugogodinja veza sa Lenom takoe je bila na ivici toga da postane dosadna. Sve u njoj se unapred moglo predvideti i nije bilo nikakve drai i nikakvog osveenja. Previe dobro su poznavali jedno drugo. A onda... Onda se pojavila ta interesantna devojka, Vera. Ostavila je na njega snaan utisak i narednih dana toliko mnogo je razmiljao o njoj da je ve poeo da se ljuti na samog sebe. U neku ruku, fascinirala ga je. Njen talenat je bio raskoan, njena lepota je bila raskona, a pri svemu tome, ona je bila tako prirodna i jednostavna osoba.

Te veeri bio je sa Lenom na jednom glamuroznom prijemu povodom godinjice banke sa kojom je godinama saraivao. ampanjac se toio u galonima, a kroz blistave sale jednog od najskupljih frankfurtskih hotela defilovali su sredoveni, utogljeni poslovni ljudi, njihove preparirane supruge sa novim fejs-liftinzima i novim haljinama i njihove mlade sekretarice koje su im, u najveem broju sluajeva, bile i ljubavnice. - Znate li da su Numanovi pred razvodom? - Lenina prijateljica Silke, koja je na svim slinim skupovima bila nezaobilazan deo dekora, nije prestajala da brblja. - Jeste li videli onu visoku, dugonogu crnku u crvenoj tahiti-haljini sa licem do struka? E, to je Numanova ljubavnica. Manekenka. Bila je promoter njegove firme u reklamnoj kampanji, a onda ga je obrlatila. Doveo ju je na ovaj prijem, a i ena mu je ovde. Kakav bezobraznik, zar ne?

Nezainteresovanim pogledom, Robert je potraio meu prisutnima lanove tog trongla o kojem je Silke govorila. Nije zavideo pedesetogodinjem gospodinu Numanu, pre bi se moglo rei da ga je saaljevao. Njegova ljubavnica bila je graena kao kraljica brazilskog karnevala ali vulgarna i verovatno gladna njegovog novca. A ena... ena mu je bila prava pravcata vetica. Na njenom licu videlo se da je u

~ 22 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy mladosti bila veoma lepa. Ali godine su ostavljale traga, gospoa Numan ipak nije mogla da izgleda kao da joj je dvadeset pet i zbog toga je mrzela ceo svet. Bila je nadmena, dangrizava i beskrajno razmaena.

Kroz dvadesetak godina, Lena e biti ista ovakva, pomislio je. Ona je toliko narcisoidna da nee moi da nae ispunjenje ni u emu drugom, osim u svom izgledu. Ako je i sada hronino nezadovoljna i puna hirova, kakva li e tek postati?

A on nije eleo da doivi sudbinu gospodina Numana i da, zbog toga to je nezadovoljan svojim brakom, postane rtva neke pohlepne silikonske opajdare, koja pod firmom manekenke trai priliku da dobro unovi svoje ari. Shvatio je da e morati ozbiljno da razgovara sa Lenom i da promeni neke njene stavove u ivotu, ukoliko eli da njihova veza u narednim godinama opstane. - ta je sa tobom? - upitao je. - Zato si itavo vee mrzovoljna i nadurena? Ti nisi na mestu gospoe Numan, niti e ikada biti. Ja ne bih mogao da budem takav licemer...

Ali njegova verenica, koja je sve vreme izgledala kao vulkan koji samo to nije proradio, uopte nije reagovala na njegovu potrebu za razgovorom i razumevanjem. - Kakvo pitanje! Zato sam nadurena? - suvo se nasmejala. - Zato to si preko noi uspeo da upropasti na budui stan, koji ja ve mesecima tako briljivo ureujem! Onim starinskim lampama unitio si celu moju zamisao. Uopte se ne uklapaju sa nametajem i drugim detaljima. - Ali ako se detalji malo promene, ako se ubaci po koji komad starinskog nametaja, sve e izgledati lepo - objasnio je strpljivo. - Kombinacija modernog i klasinog su fenomenalne, Leno. Videe, tek tada e stan imati pravu atmosferu... - Atmosferu starudije - zareala je. - Mrzim prepotopski stil, a ti si mi ga naturio! Treba da ivim okruena neim to mi se uopte ne svia i da budem srena i zadovoljna? Molim te, idi i askaj sa nekim drugim, ovde je toliko tvojih poslovnih partnera... A mene veeras ostavi na miru, besna sam! - Ti si besna svaki put kad neko iz tvoje okoline pokae da ima svoju volju i da ne eli neprestano da se povinuje tvojim eljama! - zakljuio je.

~ 23 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Lena, molim te, pokuaj da bude manje sebina. Sve tee

podnosim tvoj karakter! - ali se na moj karakter, a zapravo si ti nepodnoljivo grub i tiranie me. Molim te, ostavi me veeras! - nestrpljivo je mahnula rukom, kao da joj njegovo prisustvo postaje nepodnoljivo. - I kad se prijem zavri, nema potrebe da me trai, Silke e me odbaciti do kue. - U redu. Kako hoe... - ravnodunim pogledom preleteo je preko njenog lica i odee, pre nego to e se udaljiti. Doao je do istog zakljuka kao i mnogo puta pre toga. Lena je imala izvanredno graeno telo, enstvene crte lica, savrene zube, negovanu kou i kosu, ali njene krupne oi bademastog oblika bile su toliko bezizrazne, toliko liene unutranjeg ivota, da se nisu mogle nazvati lepim. U natprosenom telu, nalazila se potpuno prosena linost. Njena veernja haljina sa upadljivim ukrasima od trasa na crnom satenu bila je skupa i dobro krojena, ali gotovo sve prisutne ene imale su haljine u slinom stilu. Isto se moglo rei i za njen vereniki prsten, brilijant veliki kao lenik, koji je bio mnogo plaen ali potpuno nezanimljiv. Robert se pitao zato sve devojke koje se udaju za bogate mukarce za vereniko prstenje uvek biraju brilijante.

injenica da e uskoro biti u braku sa enom koja pati od manjka duha, a od vika sujete, potpuno ga je oneraspoloila. Onog dana kada je kupovao lampe kod one ljupke zelenooke Poljakinje, Vere Kovalske, la da nema verenicu skliznula je sa njegovih usana sama od sebe. Zato to ga je Lena pre toga izbacila iz takta. Tada je to rekao, jer je bio revoltiran. Ali sada, samo dva dana kasnije, zaista je poeleo da je tako. Na prijemu je bilo veoma dosadno, i on se jednostavno izvukao iz hotelske sale i otiao kui. Probudio se zlovoljan, ali i dalje reen da ne popusti Leni u vezi sa lampama i odmah je pozvao telefonom Veru, da se dogovore kada e ona doi da vidi stan. To to joj je uo glas i to su razmenili nekoliko ljubaznih reenica, predstavljalo je pravo osveenje.

Iako je sunce ve zalazilo, napolju je jo uvek bilo veoma toplo i

sparno. Vera je krenula od kue u pamunim pantalonama i

~ 24 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy odgovarajuoj koulji sa kratkim rukavima, ali im je zakoraila na vreli asfalt preznojila se od glave do pete i shvatila da e doiveti toplotni udar ako tako obuena ue u autobus. Iako je unovila ek koji joj je Robert dao, jo uvek se nije usuivala da potroi ni euro vie nego to mora. Platila je zakupninu za lokal godinu unapred i to je bilo veliko olakanje. Ali sada kada je u radnji imala dvadeset dve lampe manje morala je od Kristofera da narui nove i elela je to odmah da plati, iako joj je on uvek predusretljivo nudio kupovinu na kredit. Ukratko, trokova je bilo mnogo i, mada zahvaljujui Robertu Riteru vie nije bila na rubu bankrotstva, za nju ak ni sitni luksuzi kao to je vonja taksijem nisu dolazili u obzir. Vratila se kui da se presvue i ba kada je zavrila, zadrao ju je Kristoferov poziv. Ponekad se javljao tek tako, bez razloga, samo da vidi kako je ona i ta se deava. S vremena na vreme, pozvao bi je na ruak u svoju kuu u okolini Frankfurta. Bilo je to zapravo lepo malo imanje na kojem se nalazila i radionica za izradu rasvetnih ureaja i Kristofer je tu iveo sa roditeljima i mlaom sestrom. Subotnji poziv na ruak kod porodice Cimerman uvek bi se pretvorio u gostovanje preko itavog vikenda, u vedroj i oputenoj atmosferi, uz duge etnje po poljima i masnu i slasnu domau kuhinju gospoe Cimerman. Prihvatili su je kao lana svoje porodice i bar na kratko joj pruali toplinu doma koju nije imala. Vrlo esto, Veri se inilo da iza svega toga stoji Kristoferova zainteresovanost za nju, ali nije bila sigurna da li je zaista tako ili ona samo umilja. - Kako si, moja poljska gospoice? - upitao je Kristofer veselo. - Ima li neto novo? Kako posao? Da li ti i dalje ide loe? - Oh, ne! Imala sam jednu sjajnu, veliku kupovinu, a imau i nekoliko novih porudbina za tebe! - obavestila ga je uzbueno. - Ali, zvau te sutra da ti sve ispriam, sada nemam vremena. Upravo sam krenula na sastanak sa tim kupcem. - Hm... sastanak? Poslovne, ili privatne prirode? - Poslovne. Ali sada zaista moram da pourim. Javiu ti se sutra pre podne. ao! - prekinula je vezu i gotovo istrala iz stana, jer je ve bila u zakanjenju. Nije smela da dozvoli da je Robert Riter predugo eka, da zakljui kako je neozbiljna i povue svoju ponudu. Dok je ekala autobus, iskoristila je priliku da jo jednom odmeri svoj odraz u izlogu oblinje radnje. Bila je naminkana jedva primetno, a njena deaki oiana plava kosa delovala je pomalo razbarueno, no to joj nije smetalo. Izgledala je sasvim dobro, u lakoj haljini od lana boje graka, sa

~ 25 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy tankim bretelama i ukrasnim pertlanjem na leima. Elegantne be sandale sa dosta visokom potpeticom jo vie su isticale njenu skladnu figuru i lepo oblikovane noge. Naunice sa malom zelenkastom kuglicom naglaavale su boju njenih oiju. Ali kako je vreme odmicalo, a autobus se neobino dugo nije pojavljivao, ona se na popodnevnom letnjem suncu sve loije oseala u svojoj koi. Kasnila je ravno dvadeset minuta kada je njen prevoz stigao. Meutim, vozilo je bilo krcato putnicima i oni koji su ekali na stanici glasno su negodovali, pitajui se ta se dogaa. Ispostavilo se da se dve raskrsnice ispred dogodila nekakva nesrea, to je izazvalo zastoj saobraaja i njoj nije preostalo nita drugo nego da pokua da se ugura meu putnike, zbijene kao sardine u konzervi. Nije imala vremena za ekanje. Kada je konano izala iz tog pakla, u elitnoj etvrti u kojoj se nalazio Robertov stan, guva se ve bila raistila, ali prekasno. Njena lanena haljina bila je katastrofalno izguvana, a znoj joj se lepio za telo. Oseala se grozno i sada je bila ljuta na sebe zbog preterane tedljivosti. Do vraga, trebalo je da uzme taksi. Zar da se ovakva pojavi na poslovnom sastanku?

Kasnila je gotovo itav sat i Robert je ve poeo da veruje da se uopte nee pojaviti. Bio je ne samo pomalo uvreen zbog njene nemarnosti, nego i razoaran. Tek kada je zakljuio da ona nee ni doi, postalo mu je jasno da je svih prethodnih dana zapravo eleo da je vidi. U sedam sati krenuo je kui, dalje ekanje bilo je potpuno uzaludno. I ba kada je otvorio vrata lift se zaustavio ispred njega i Vera je izala. Istog trenutka bio je spreman da joj oprosti zakanjenje, njena pojava ga je sasvim zaslepela. - Izvinjavam se! - uzvinula je impulsivno, sa osmehom koji je bio apsolutno neodoljiv. - Nepredviene okolnosti... Jeste li me ve otpisali? - Upravo sam hteo da krenem - ponovo je otvorio vrata stana i uli su u prostrano predsoblje. Sada kada se naao suoen sa njom, najednom mu je doprlo do svesti da je to to ju je angaovao da mu pomogne u ureenju stana bio samo izgovor. Prvo, sam njegov potez bio je nepromiljen. O svojoj nameti da u stan unese izmene, Leni nije rekao ni rei. Ona se razbesnela ve zbog lampi koje nisu bile po njenom ukusu, a kada bude ula da on hoe da ubaci jo neke komade starog nametaja, potpuno e poludeti. Drugo, iako se nikada u ivotu ni amaterski nije bavio neim nalik na umetnost, imao je pouzdanje u sopstveni ukus. Nije mu bila potrebna niija pomo. Naprosto, poslovna

~ 26 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy ponuda koju je uputio Veri Kovalski bila je samo izgovor. Stvar je bila u tome to je eleo ponovo da je vidi. - Napolju je nepodnoljivo sparno, a ja sam uz to, dola prepunim autobusom - priznala je zadihano. - Ima li u stanu tekue vode? Za poetak, moram da se umijem... - Naravno. Kupatila su potpuno opremljena. Ali poto ovde jo uvek niko ne ivi, nema ni jednog jedinog ubrusa - preleteo je pogledom preko njenog lica. Bila je tako lepa... Imala je barunast ten, zeleni pogled sfinge, a njene senzualne usne naminkane u boji blede kajsije bile su sone i poeljne kao letnje voe. - Zar neete pokvariti minku ako se umijete? - upitao je. - Nemam na sebi neto preterano minke, samo vodootpornu maskaru i malo sjaja za usne koji se lako skida - rekla je, ne razmiljajui. - A-haaa... - promrmljao je on otegnuto, klimajui glavom. Onda su oboje shvatili da bi i njene rei i njegov komentar mogli da budu protumaeni dvosmisleno i na trenutak je meu njima zavladao tajac. - Kupatilo je ovde - pokazao je, otvarajui vrata. - U meuvremenu u doneti neto hladno za pie. Na svu sreu, friider je prikljuen.

Kada je izala i pridruila mu se u dnevnoj sobi koja je zauzimala centralni deo velikog stana, kapljice vode blistale su joj na licu. - Imam veps i pivo - saoptio je. - ta je tvoj izbor? - Pa... - Vera se kratko dvoumila, a onda joj se osmeh pojavio na licu. - Pivo. Ja sam Poljakinja poreklom. - Izvoli - spustio je au pred nju i otvorio konzervu. - Dakle, tajna je u tvom poreklu - zakljuio je. - Kakva tajna? - Objasniu ti - njegove tamne oi zadrale su se na njenom licu. - Imam utisak da si pomalo iracionalna osoba i zato nije udo to nema ni auto ni para za taksi, ve se vozi autobusom. Spada u onu kategoriju umetnika koji ne umeju da trguju svojom umetnou i ako pod hitno ne nae menadera, nikada se nee obogatiti. Osim toga, ima u tebi neega to te izdvaja iz gomile. Sklop tvog lica, osmeh, neto

~ 27 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy neobjanjivo to izbija iz tvoje linosti... To je tvoje slovensko poreklo. Slovenska dua, kako se obino kae. - Da, kae se, ali ne znam ima li u tome istine. I ne razumem... emu ta analiza moje linosti? - Ne znam ni sam, jednostavno sam poeleo da ti kaem ono to mislim. Na tebi je hoe li to shvatiti kao udvaranje.

Nije odmah reagovala. Kao da se u sebi kolebala izmeu namere da zadri poslovnu distancu, i iskuenja da se upusti u flert. A onda se odluila za to drugo. Za flert. - Pa, da li je udvaranje? - upitala je. - Moram da priznam da jeste - nije skidao pogled sa nje. - Privlai me, to je jae od mene. Dopada mi se. - Kada si to shvatio? Maloas, dok sam bila u kupatilu, ili jo i pre nego to si mi predloio da ti pomognem u sreivanju stana? - Ne znam kada sam shvatio, ali znam da mi se svia. - Znai, moji saveti oko ureenja stana uopte ti nisu potrebni. - Nije ba tako! - pokuao je da se opravda. - Zna, vee pre naeg prvog susreta bio sam u onom kafeu u kojem smo se sreli i dok sam izlazio sasvim sluajno sam video izlog tvoje radnje. Lampe su bile upaljene i to je delovalo udesno, kao neki prizor iz Hiljadu i jedne noi. Zaljubio sam se u tvoje rukotvorine. Kupio bih dvadeset dva komada ak i da se ispostavilo da je njihov autor neki matori umetnik, zarastao u masnu kosu i bradu. Lampe su me oborile s nogu nezavisno od tebe. - Ali da je njihov autor bio matori olinjali umetnik, ti mu svakako ne bi ponudio da ti dizajnira stan. - Najverovatnije ne bih. Sam bih to uradio. - Pa i ja mislim da je pametnije da to uradi sam. Uopte ne mogu da shvatim ljude koji ureenje svog doma poveravaju profesionalcima. To znai da nemaju duha. - Slaem se sa tobom - rekao je, imajui u vidu Lenu. Ona je uinila upravo to, birala je najskuplje stvari u prodavnicama nametaja, a onda je pozvala nekog dizajnera kojeg joj je preporuila njena trendi-prijateljica Silke, da sve to aranira.

~ 28 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Slae se sa mnom? Znai, sve je ovo bio samo blef i ja ovde

nemam nikakva posla? Mogu da idem? - Nee valjda?! - uzviknuo je razoarano. - Pa, tek si dola. Prijatno mi je u tvom drutvu, moram da smislim neki nain da te zadrim. Ne brini, u ovom uasnom stanu iz koga bih najradije izbacio sve, ima posla i za tebe i za mene. Grozno je, zar ne? Hladno, sterilno i blistavo, kao u svemirskom brodu. Pod ovako nehumanim uslovima ne bih mogao da ivim ni dva dana. - Ali, zato si onda dozvolio svojoj sestri da unese unutra itavu tonu ultra-modernog nametaja? Zato joj se nisi suprotstavio? - Bio sam na putu i ona je sve to izvela u mom odsustvu - slagao je. - Hajde da ti pokaem i ostale sobe. Sve dobro pogledaj i poni da prikuplja ideje. - Tek tako, posle samo jednog blic-razgledanja stana? - Vera je odmahnula glavom. - To bi bio ist amaterizam. Nisam navikla nita da radim na taj nain. Obino sam veoma studiozna i sve dobro prouim pre nego to pristupim neemu. - Vai li to i za mukarce? - Naravno. Naroito za mukarce! - ispalila je kao iz topa i on se nasmejao. To joj se nije dopalo, prostrelila ga je naroguenim pogledom. - ta je smeno? Misli da sam konzervativna glupaa? - slegla je ramenima. - Pa, eto, takva sam. I nemam ambicija da se menjam, potpuno sam zadovoljna tom crtom svoje linosti. - To znai da si u dubini due ranjiva. Boji se da e biti povredena - konstatovao je. - I to je odlika tvog slovenskog porekla. Zapadnjake ene od veze sa mukarcem uopte vie ne oekuju emocije. Ono to one oekuju jeste seks i novac. - Ne bih se sasvim sloila sa tobom - Verino lice poprimilo je izraz smirene nadmoi. Malice je protegla svoje predivne, duge noge i ustala. - Osvojiti i imati nekog mukarca, to je za veinu ena i na istoku i na zapadu, stvar prestia i dokazivanja. One su slabe linosti i prazne duhom i zbog toga nisu dovoljne same sebi. Potreban im je mukarac da bi se ostvarile kao linosti. U tome je razlika. Ja nemani problema sa samom sobom. Nije mi neophodna muka rtva da bih ispunila svoj ivot. - Da, ti se bavi umetnou... - zakljuio je da njeno odluno ustajanje i njene rei znae da je stavila veto na njegovo udvaranje. -

~ 29 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Idemo, da ti pokaem stan. Ne brini, tvoj posao nee biti amaterski. Lena ima detaljan plan enterijera, a napravila je i gomilu fotografija svake prostorije. Uzeu to od nje i doneu ti u radnju, u ponedeljak.

Kada su zavrili sa razgledanjem stana ona je htela da krene, ali on je insistirao da je odveze do kue. Meutim, potovao je distancu koju je ona postavila i vie nije ni pokuavao da je muva. - Ako do ponedeljka ne uspem da uzmem od Lene nacrt stana i fotografije, dobie ih u utorak - napomenuo je. - U utorak neu biti u radnji. Idem kod momka koji pravi delove za lampe, a njegova radionica nalazi se u okolini grada. Kad idem tamo, obino se zadrim do uvee. - Onda, ponedeljak ili sreda - rekao je Robert. Sledei njena uputstva, dovezao ju je do ulice u kojoj je stanovala. Bila je to skromna gradska etvrt viespratnica. Stanovi u tim sivim zgradama nisu bili ni veliki ni luksuzni, a zelenila je bilo veoma malo. U prizemlju su se nalazili lokali, uglavnom prodavnice prehrambene robe, prodavnice, servisi za popravku tehnikih ureaja i garae za pranje automobila. Naravno, on nije ni oekivao da Vera Kovalska, koja nema novca ak ni za taksi, ivi u nekom od najskupljih frankfurtskih kvartova.

Ali, nije mogao da se seti kada je poslednji put bio u jednom ovakvom kraju grada. Kakva razlika, u poreenju sa irokom avenijom punom zelenila u kojoj se nalazila porodina kua Riterovih! iveo je u svetu novca i luksuza i svi ljudi u ijem drutvu se kretao pripadali su tom svetu. Ovo je bila jedna od retkih prilika kada je izaao ispod tog staklenog zvona. Da ga sada vidi kako dovozi kui Veru Kovalsku, Lena najverovatnije ne bi bila ak ni ljubomorna. Samo bi prezrivo podigla nos. Ona je ignorisala sve koji se na drutvenoj lestvici nalaze daleko ispod nje. A ta li bi rekli njegovi roditelji?

Onda je shvatio da je u svojim razmiljanjima otiao predaleko. Kad bi on kojim sluajem bio u vezi sa Verom Kovalskom, jednom siromanom devojkom koja uz to nosi i poljsko prezime, verovatno to ne bi odobrili. Ali ako bi to bila samo kratka avantura oni, naravno, ni o emu ne bi imali pojma, tako da uopte nije bilo potrebe da razmilja o njihovoj reakciji. - Moj kraj nije ba reprezentativan, zar ne? - upitala je Vera, kao da mu ita misli. Robert se prenuo i najednom je pred samim sobom bio postien zbog svog uskog, malograanskog naina razmiljanja.

~ 30 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Zato govori kao da treba da mi se pravda zbog toga? - upitao

je. - To nije nikakvo merilo ljudske vrednosti. Vera je opet delovala nekako superiorno. Njeno lepo lice

uokvireno plavom kosom, sa naglaenim jagodicama i predivnim zelenim oima imalo je smireni izraz indijskog jogija i Robert se oseao kao da je ona, na nekakvoj lestvici duha i snage linosti, bar deset stepeni iznad njega. - Ja znam da to nije nikakvo merilo - rekla je sa nadmonim smekom. - Ali ljudi koji imaju puno novca, to uglavnom ne znaju. Hvala na vonji, vidimo se u sredu, ako se u meuvremenu ne predomisli! - dobacila je i izala iz automobila, potedevi ga na taj nain odgovora koji bi morao da smisli na njenu repliku.

Te veeri, kada se vratio kui, imao je mnogo, zaista mnogo materijala za razmiljanje. Vera Kovalska bila je beskrajno poeljna ena, a uz to i veoma intrigantna linost. Najpre su ga opinile njene lampe, a sada je, izgleda, poela da ga opinjava i ona. Shvatio je da je eli i da e pokuati da je osvoji.

Meutim, pomalo ga je grizla savest: opremanje njegovog i Leninog stana bilo je u zavrnoj fazi, datum njihovog venanja ve je bio zakazan, a on je planirao kako da zavede drugu devojku. Kao da je neki neiivljeni balavac, koji, pre nego to ue u brak, grozniavo pokuava da ugrabi jo neto od ivota. Ali, sa druge strane, Lena i on nisu se ak ni uli posle onog prijema i mada meu njima nije bilo nikakve svae, to je praktino ipak znailo da jesu u svai. Taj odmor od njenog neprestanog zakeranja toliko mu je prijao, da je osetio razoarenje kada mu se te veeri javila. - Mislio sam da smo se posvaali - rekao je. - Ne budi dete, Robert! - zvonko se nasmejala. - Zna da nas dvoje moemo da se svaamo, ali ne i da se posvaamo. ta si uradio sa onim lusterima? Jesi li ih kupio? - Da. Kupio i postavio. Jutros je u stanu bio elektriar koji ih je namontirao.

Oekivao je da e ona burno reagovati, ali njen komentar bio je iznenaujue pomirljiv. - Pa, dobro... - uzdahnula je. - Nemam nita protiv. Razmislila sam u meuvremenu i shvatila da sam preterala.

~ 31 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Lepo od tebe, to me raduje. Ali i ja sam razmislio u

meuvremenu i shvatio da u onom stanu, onakvom kakav je, ne bih mogao da ivim. eleo bih da jedan deo nametaja koji si kupila izbacimo i umesto toga stavimo par starih komoda, koji e onaj prostor uiniti bar malo humanijim. - Par komada - ponovila je Lena otegnuto. Napravila je kratku pauzu, kao da se u sebi lomi izmeu svoje uobiajene samovolje i spremnosti na kompromis. - Pa, moda bih mogla to da progutam. Ali pod uslovom da to bude zaista samo par komada! Kao to vidi i ja umem da budem tolerantna. Ali ako pretera sa starudijama, zbogom tolerancijo! - Ne brini, neu preterati. Samo po nekoliko detalja u svakoj prostoriji. U vezi sa tim, morau da uzmem od tebe nacrt stana i fotografije - napomenuo je oprezno. - Zna, odluio sam da angaujem dekoratera. - Ti?! Ne mogu da verujem. A meni si se rugao kada sam traila pomo profesionalca i nalazila inspiraciju u katalozima sa nametajem. Rekao si da je to glupi snobizam ljudi koji nemaju ukusa! - podsetila ga je. - Sea li se? - Seam se - procedio je. Ponovo se oseao kao ljigavi laljivac. Zbog svoje neodoljive elje da se upusti u avanturu sa onom lepom Poljakinjom, poeo je da radi upravo stvari kojih se uvek gnuao. Vrdao je, lagao, sluio se izgovorima, ponaao se onako kako se inae nikada ne bi ponaao. Ali... Laka groznica koja ga je obuzela u vezi sa Verom Kovalskom bila je jaa od samopotovanja. - Jo uvek mislim da je glupo angaovati dekoratera. Ali, u narednih nekoliko nedelja jednostavno neu imati vremena da se sam angaujem oko preureenja stana - konano je naao prihvatljivo objanjenje. - Moje obaveze na poslu, pripreme za nae venanje... Molim te, pripremi mi nacrte i fotografije, sutra u doi da ih uzmem. - Doi e samo da to uzme i ni zbog ega drugog? - protestovala je Lena mazno. - Ba si surov, dragi. Ne obeava mi jedno vrue pomirenje? A ja sam sama u kui, moji roditelji su otputovali u Francusku. - Dobro, doi u. Da uzmem te stvarice i da overimo nae pomirenje - obeao je, ali u njegovom glasu nije bilo oduevljenja.

~ 32 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Sjajno! - uzviknuo je Kristofer posle njene prie o Roberta Riteru

i njegovoj kupovini dvadeset dve lampe. - Drago mi je to si se izvukla iz kripca, Vera. Da si iz lokala u centru morala da se preseli na periferiju, to bi bilo veoma loe. A to se tie novca koji e od njega dobiti za dizajniranje stana, savetujem ti da sa tim ode nekuda na godinji odmor. Kada si poslednji put bila na letovanju?

etali su kroz lepo ureen, briljivo negovani povrtnjak na imanju Cimermanovih, izmeu leja sa paradajzom i artiokama, koje su bile prave kao da su iscrtane lenjirom, zatim su preli kanal za navodnjavanje i doli do vonjaka. Vera je mehaniki ubrala nekoliko tamnih vianja sa grane i jednu strpala u usta. Bila je prilino rastresena i odsutna, kao i prethodnih nekoliko dana i samo je sa pola svesti sluala ta joj Kristofer govori, a drugi deo njenog mozga lelujao se u nekoj neobjanjivoj, ali prijatnoj izmaglici. - Ne pamtim - podigla je pogled prema Kristoferu. Na popodnevnom suncu, njegova plava kosa izgledala je jo svetlija. Bio je nekoliko godina stariji od nje i ne bi se moglo rei da je izgledao loe. Imao je vitko, miiavo telo oelieno radom, ten preplanuo od stalnog boravka na sveem vazduhu i simpatino lice. Ali, sa svojom zlatastom kosom, svetlosmeim obrvama i plavkastim oima, bio je pravi Nemac. Kad bi mu pronali odgovarajuu partnericu, plavuu rumenih obraza i dvoje slatke zlatokose deice, mogao bi da bude junak reklamnog pota: tipina nemaka porodica na ekstra povoljnom letovanju u Francuskoj ili Meksiku. Sunce Mediterana, plaanje na dvanaest mesenih rata. Drugim recima, Kristofer je bio zgodan, simpatian, ovek koji uliva poverenje i voli da pomogne, ali... Bio je obian, uasno obian. Njegov problem bio je u tome to nikada nije pokuao direktno i otvoreno da je zavede. Udvarao joj se nekim zaobilaznim metodama, koje su njoj omoguavale da se pravi kako ne primeuje njegove pokuaje. I to joj je odgovaralo, jer nikako nije bila naisto da li bi htela i da li bi mogla da bude sa njim. - Pa i ti neprestano radi i ve godinama nisi bio nigde, ako se izuzmu kratki izleti do susednih zemalja - rekla je. Kristofer ju je udno pogledao. - Pretprole godine bio sam u Turskoj! - podsetio je.

~ 33 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Nudio sam ti da poe sa mnom i da mi novac da onda kada

bude imala. Nije mogue da si to zaboravila? - Ali, da... - Vera je do dirnula elo vrhovima prstiju, umrljanim od zrelih vianja. - Izvini, naravno da nisam zaboravila. Danas sam nekako rasejana, ne znam ta mi je. - Ovog leta, kad zavri posao sa tim Robertom, moda bismo mogli da odemo na neko ekskluzivno mesto - zapoeo je Kristofer oprezno. - Moda na neko lepo putovanje po Italiji? Italija je tvoj san, zar ne?

Dirnulo ju je to to je pamtio neto to mu je rekla samo jednom, u sluajnom razgovoru. Bio je tako paljiv... - Bilo bi divno otii tamo, ali ne znam da li smem to sebi da priutim, Kristofere. Ovakav kupac kao to je Robert, nee mi skoro uleteti. Taj novac kao da mi je pao s neba, ali to ne znai da narednih meseci prodaja nee ii isto onako traljavo kao i pre... - Previe brine za budunost - on neoekivano zastade i okrete se ka njoj, sputajui ruku na njeno rame. - Vera, kad god bude imala ozbiljnih problema, biu spreman da ti pomognem. U meni ima pouzdanog prijatelja. U stvari... U meni ima neto vie od prijatelja. Ve dugo pokuavam to da ti stavim do znanja.

Neoekivano, podigao je ruku i dodirnuo njeno elo. - Ima na licu tragove soka od vianja - objasnio je. Bilo joj je jasno da e njegov sledei korak biti poljubac, osim ukoliko mu smesta ne stavi do znanja da to ne eli. Ali, iako se uvek do sada samo pitala da li joj se Kristofer dopada, a nije umela samoj sebi da odgovori na to pitanje, sada je znala... Bio joj je drag i simpatian, ali nije je privlaio fiziki. I, to je jo vanije od toga, iako se na svoj nain trudio, nije uspeo u njoj da izazove emocije. - Imam vlane maramice, obrisau se - izmakla se korak unazad i urno otvorila tanu, hvatajui se za pakovanje maramica i depno ogledalce kao za slamku spasa. Kristofer je shvatio da njegova elja da joj se fiziki priblii nije dobila zeleno svetio. Mogla je da odahne. - Hoemo li da se vratimo do kue? upitao je. - Ruak je verovatno ve na stolu i svi ekaju samo na nas.

~ 34 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Ostatak popodneva posle ruka provela je dogovarajui se sa Kristoferom oko izrade onih nekoliko lampi koje je Robert Riter naruio, a posle toga ponudila se da pomogne Kristoferovoj majci, koja je imala pune ruke posla u kuhinji zatrpanoj tek obranim voem. istila je vinje i kajsije i jedan deo odvajala za zamrzavanje, a drugi za pripremu dema. - Vera, zaista nema potrebe da mi po mae. Sve to mogu da zavrim i sama! - odbila je gospoda Zimerman, koja se nikada nije alila na svoj ivot domaice. - Ali, ako ba hoe, uzmi ovo! - dobacila joj je par plastinih zatitnih rukavica. - Vremena su se promenila... U moje vreme, moda je jo neko i hteo da se oeni devojkom na ijim rukama se vide tragovi kunih poslova, ali danas vie nije tako. Osim toga, ovo je imanje i mi smo navikli na sve, a ti ivi u Frankfurtu... Ali, to me je podsetilo da ne zaboravim da ti poaljem malo voa, kad poe kui.

Spakovala joj je punu, veliku korpu i Vera se nala u udu. - Ali, gospoo Cimerman, ta da radim sa tim? - upitala je. - Toliku koliinu ne mogu da pojedem ni za deset dana. Propae... - Ne brini, to voe je sasvim svee, danas smo ga obrali i nekoliko dana moe da se odri u friideru. A moe i da ga spakuje u zamrziva i ostavi za zimu. Od vianja i kajsija mogu da se prave divni kolai, zatim valjuci sa testom od krompira... - Verujem. Oboavam valjuke. Davila sam se u njima, kad god sam bila u Poljskoj, u poseti svojoj majci i roacima. Ali ja uopte ne umem da spremam kolae, vrhunac mog umea je priprema pudinga i krema iz kesice... - O, trebalo bi da naui da kuva! -uzviknula je Kristoferova majka, kao da je to pitanje ivota ili smrti. - Jednog dana e se udati i imati porodicu. Nije dobro da se deca odgajaju na onoj uasnoj, brzoj hrani... Da je Kristofer oenjen i da ja imam unuice, nikada ne bih dozvolila da ive na slanim grickalicama i onim gumenim hamburgerima iz brzih restorana. Ovde, na imanju, uslovi za ivot jedne porodice sa malom decom su savreni. Zdrava domaa hrana koja je nadohvat ruke, ist vazduh, mnogo prostora...

~ 35 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Da, ovde je zaista divno, a u isto vreme ni Frankfurt nije daleko -

rekla je Vera. Skriveni smisao rei gospoe Cimerman bio je vie nego jasan, htela je da joj stavi do znanja kako ne bi pogreila, ako bi se udala za Kristofera. Kasno te veeri, kada ju je Kristofer dovezao kui, Vera nije mogla da se odupre nejasnom oseanju potitenosti. On je bio tako divan, tako odan, stabilan, pun razumevanja... Moda bi udaja za njega bila najmudriji izbor koji bi mogla da napravi. Ali ona je elela da ivi u Frankfurtu i da se bavi svojim poslom koji ju je potpuno ispunjavao. Iako nije precenjivala samu sebe, bila je svesna da je taj posao ipak umetnost. A Kristofer se bavio samo zanatskom izradom delova za rasvetne ureaje. Radio je po tuim narudbinama i dizajn proizvoda ga uopte nije zanimao. Njih dvoje bili su kao linosti potpuno razliiti. Kako bi se uklopili? Ne, ona nije mogla ni da zamisli vezu sa njim. Udati se za Kristofera koji je tako nepodnoljivo jednostavan, iveti na imanju, itavog ivota iz dana u dan gledati iste leje paradajza i artioka i provoditi vreme u velikoj kuhinji debeljukaste gospoe Cimerman? - Ne, ne, ne... - izgovorila je poluglasno i zagnjurila lice u jastuk, obuzeta potpunim beznaem. - Oh, Boe, nije valjda da si mi dodelio tako prozainu sudbinu?

Nije tano znala sa kakvim mukarcem bi elela da provede ivot, ali dobri stari Kristofer svakako nije bio taj. Meutim, on je po svojim ljudskim kvalitetima bio daleko iznad svih mladia sa kojima je do tada imala veze. Nije bilo teko biti privlaniji i zanimljiviji od Kristofera, ali... Ona u ivotu nije upoznala nikoga ko je tako dobar ovek kao Kristofer. Bio je neko ko zasluuje da mu ljubav bude uzvraena. Sada se kajak to mu tog popodneva, u vonjaku, nije dozvolila da je poljubi. Nije elela taj poljubac, pa ipak... Moda bi ispalo kao sa nekim jednostavnim jelom iz domae kuhinje koje ne deluju reprezentativno i ne budi apetit, a onda ga ovek proba, dopadne mu se i on ga sa zadovoljstvom pojede do kraja? Da je dopustila Kristofera da sa njom uspostavi nekakav probni fiziki kontakt, moda bi to bilo uzbudljivije nego to se njoj ini? Grizla ju je savest to mu bar nije pruila ansu.

Tog leta klima je bila vie nego udljiva. Posle pakleno toplih dana,

ponovo je stigao talas zahlaenja. Duvao je vetar, a gusti beliasti oblaci

~ 36 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy koji su se kao paperje lelujali nebom obeavali su kiu. Ali nasuprot loem vremenu, njen radni dan bio je dobar. Prodala je dva lustera i dve stone lampe. S obzirom na injenicu da bi ponekad i itava nedelja prola bez ijedne jedine kupovine, to je bilo odlino. Zadovoljna pazarom htela je da zatvori radnju ve oko pola osam. Ali onda se setila onoga to joj je rekao Robert Riter: preko dana ovek moe da proe pored njenih lampi i da ih i ne primeti, ali uvee, kada su sve svetiljke upaljene i kada izlog bleti, to deluje udesno, kao neki prizor iz orijentalnih bajki. Iako je radno vreme bilo do osam, odluila je da ostane u lokalu do devet. Moda naleti jo neki kupac? Osvetlila je izlog, a onda je primetila da je cvee u vazi koja je tu stajala ve poelo da vene i sagnula se da ga izvadi. Kada je podigla glavu, sa druge strane stakla ugledala je lice Roberta Ritera, koji se ludo zabavljao posmatrajui je. Zavrtela je glavom i nainila grimasu, a on je uao u radnju. - Polomio sam se da stignem pre nego to zatvori - rekao je. - Mislio sam da radi do osam. Sada je osam i petnaest. - Setila sam se tvoje opaske da izlog izgleda mnogo bolje kada je napolju mrak i kada su sve lampe upaljene, pa sam odluila da ostanem malo due - objasnila je, pogledavi ga krajikom oka. Prvi put ga je videla obuenog u odelo, do tada je uvek bio u dinsu. Letnji sako i pantalone u nekoj neobinoj nijansi izmeu sive i plave, dopunjeni belo-plavom prugastom kouljom, stajali su mu sjajno. Morala je da prizna da ve vekovima nije srela tako privlanog mukarca. - Imam predlog - ree on, sputajui na sto veliku kartonsku omotnicu. - Promeni radno vreme. Poni da radi nou! Zar ideja nije genijalna? - Vredelo bi razmisliti. Ovde pored je kafi, koji je uvee prepun. Misli li da se pripiti ljudi koji se vraaju iz nonog provoda lake odluuju za kupovinu? - Mislim. Da je radnja bila otvorena one noi kada sam se ja vraao iz kafia, kupio bih sve tvoje lampe, a ne samo dvadeset dva komada - Robert je poeo da se smeje. - Ali, nezgodna posledica nonog rada bila bi ta to bi ti se svi pripiti gosti kafia udvarali. Udvaraju ti se i ovako. Hou da kaem, ja ti se udvaram. Doao sam da te vodim na veeru.

~ 37 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy Veera sa njim? Shvatila je da bi joj se to veoma dopalo. Na svu

sreu, tog dana dola je na posao u sandalama sa visokom potpeticom i vrlo jednostavnoj haljini od rastegljivog crnog pamuka, koja je mogla da proe i kao haljina za veernji izlazak. Ali izraz njenog lica nije odavao da je odmah spremna da prihvati njegov poziv. - Mislila sam da si doao da mi donese fotografije i nacrt stana - rekla je, pokazujui na kartonsku omotnicu. - To je to - potvrdio je. - Ali, neemo valjda itave veeri, uz dobru klopu i vino, da priamo o nametaju? Ostae malo vremena i da te muvam... - Da ti muva mene? - Vera je razgovetno izgovorila re po re. - To to si rekao ba zvui diskriminatorski. Zar postoji neko ko jo uvek veruje da su ene slaba i pasivna polovina oveanstva i da treba da budu smuvane, a ne da svojom glavom odlue hoe li biti sa nekim ili ne? - Ja uopte nisam imao u vidu to o emu ti govori - opravdao se. - Najavio sam da imam nameru da te muvam, zato to mi se uinilo da te ni najmanje ne zanimam, osim kao klijent koji ti je ponudio posao. Hteo sam da ti stavim do znanja da ti mene zanima i da u se truditi da te osvojim... - nastavio je, opasno joj se pribliavajui, a njegove zavodljive tamne oi posmatrale su je tako prodorno da je osetila treperenje u stomaku. - Zna li za onu glupu izreku: onaj ko se uhvati za kvaku moda e i uspeti da otvori vrata, ali onaj ko stoji skrtenih ruku sigurno ih nee otvoriti? To nije nikakva muka diskriminacija ena, nego ista logika. Dakle? Hoe li sa mnom na veeru?

ak i kad je njegov smisao za humor bio sirov, Robert je imao arma. Slegla je ramenima i sa stoia uzela svoju tanu i kljueve od radnje. - Spusti roletnu na izlogu, molim te! - dobacila je, polazei prema toaletu da popravi minku. - Samo pritisni crveni prekida pored vrata... - Dovodi me u iskuenje - promrmljao je u ali. - Da spustim roletnu na izlogu i zakljuam vrata, a da na veeru odemo neto kasnije? Ali, verujem da si veoma gladna posle dugog radnog dana...

Restoran u koji ju je odveo bio je jedan od najekskluzivnijih u gradu, ali samo su proli kroz prepunu i bletavo osvetljenu salu u prizemlju i popeli se na jednu od galerija gde je osvetljenje bilo

~ 38 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy diskretno, a gostiju nije bilo mnogo. Dok su pili aperitiv, poeo je da joj objanjava o emu e se zapravo sastojati njen posao. - U kui mojih roditelja imam svoje zasebno krilo, koje se praktino sastoji od tri sobe. Tu se nalazi veoma lep stari nametaj i mnogo prateih detalja. Neto od toga preneu u stan, a ti samo treba da odlui gde e ta biti rasporeeno.

Vera se pitala koliko li je velika ta kua u kojoj on ima svoju zasebnu stambenu jedinicu. Ve na poetku, kada je kupio sve one lampe ne pitajui za cenu, bilo joj je jasno da novac za njega ne predstavlja nikakav problem. Ali, izgleda da je bio jo imuniji nego to je ona mogla da pretpostavi. - To moemo da obavimo narednih dana, moda ve prekosutra - nastavio je. - Prebaciu te stvari u stan, a ti e u meuvremenu razmisliti gde bi pojedini komadi mogli da se postave. To je korak broj jedan. Ali korak broj dva ve zahteva malo vie vremena. ta e raditi poetkom septembra? Hoe li moi da odvoji bar dva slobodna dana? - Mislim da u moi. Zbog ega? - Hteo bib da poe sa mnom u Veronu. Tamo se nalazi kua koju sam nasledio od bake. Koristim je ponekad za odmor, ali ve sam ti priao da tamo ima prekrasnih antikviteta. Nameravam da ih prenesem ovamo. Ti samo treba da mi pomogne pri izboru, poto ne mogu da prenesem sve. - Planirao si da prenese nametaj iz Verone u Frankfurt? - Vera je spustila svoj pribor za jelo i zapanjeno ga pogledala. - Ali, kako? To e biti uasno komplikovano. - Nee - osmehnuo se. - Preduzee moga oca bavi se meunarodnom trgovinom. Imamo svoju pediciju. Kamionom mogu da prevezem ta god elim, iz bilo kog dela Evrope. To u uraditi sa tobom jednog dana, ako budem prisiljen da te kidnapujem. Staviu te u kamion i odvesti negde daleko... Ali, ne brini. U Veronu bismo putovali avionom... - Dakle, ti se u stvari bavi poslovima transporta? - upitala je, zbunjena njegovim pozivom da pou u Italiju, koliko i injenicom da je on vlasnik ogromnog preduzea koje ima svoje drumske krstarice. - Nije ba romantino, zar ne? - zagledao se u nju. - Ali ja u dubini due jesam romantian. Gde bi volela da te odvezem, kada te budem kidnapovao? Na Maltu? Hi u Monako? Hi na Karibe?

~ 39 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Za poetak bih se zadovoljila jednim civilizovanim poslovnim

putovanjem u Veronu. Bez kidnapovanja. Ali i dalje ne razumem zato me angauje u posao koji moe da uradi bez moje pomoi. U Veroni ti uopte nisam neophodna - rekla je, ne poveravajui mu da je putovanje u Italiju njen davnanji san. - Nisi, ali bih eleo da poe sa mnom Noi na jugu Italije su divne. Na toj meseini i najtvra srca postaju meka.

itave veeri, njegovo udvaranje sastojalo se samo u zavodljivim reima i dugim pogledima. Odvezao ju je kui i to je bilo sve.

Nekoliko dana kasnije, za dorukom, Robert je obavestio svog oca

da tog dana nee doi u kancelariju. - Uzeo bih slobodan dan, ako ti nisam neophodan. - Mogu da izdrim i bez tebe - zabrundao je stari gospodin Riter svojim dubokim glasom. - Ali, ta e ti slobodan dan? - Jednostavno mi treba. Moram li da ti objanjavam? - Neto sasvim hno? - stari ga je okrznuo jednim sveznajuim pogledom. - Ali taj slobodan dan sigurno nee provesti sa Lenom. Jesam li pogodio?

Robert se naao u neprilici. Njegov otac kao da je bio vidovit. - Mora li da me ispituje? Stavlja me u veoma glupu situaciju. Nisam klinac da te laem u oi. U pravu si, neu provesti dan sa Lenom. Samo, otkud ti to zna?

Gospodin Riter lagano je otpio gutljaj kafe, sve vreme ispitivaki posmatrajui Roberta. - Pre neko vee vien si u jednom restoranu u Sternovoj ulici, u drutvu izvesne zgodne plavue - saoptio je. - A za tri nedelje se eni. Zato pravi gluposti, Roberte? I, ako ih ve pravi, zato se sa tom enom pojavljuje na javnim mestima, u poznatim lokalima, gde neko moe da te vidi?

~ 40 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy - Ona je najprivlanija i najzanimljivija devojka koju sam ikada

upoznao. Nisam kriv to je do tog poznanstva dolo ba u ovo vreme, na par nedelja pre venanja. Gde sam mogao da izaem sa njom, ako ne u neki normalan restoran? Ona nije osoba koja bi pristala da se skriva po mranim bircuzima i prljavim hotelima koji izdaju sobe za dnevni boravak. Osim toga, mislim da ona tako neto i ne zasluuje. - A ta ako Lena sazna?

Umesto odgovora na oevo pitanje, Robert je samo slegao ramenima i uz pozdrav izaao iz trpezarije. Odvezao se pravo do Verine prodavnice. Ostavio je auto na oblinjem par kin gu i u kafeu uzeo dva kapucina za poneti. - Dobro jutro - oglasio se, otvorivi vrata. - Kako si? Vidim da se tvoj asortiman dosta smanjio. Morae da se baci na posao i uradi veu koliinu novih lampi. - U ovoj prostoriji pozadi, ponekad kad imam mnogo posla napravim svoj mini-atelje. Donesem boje i pribor i tu slikam. Poeu da radim od sutra. - Odlino. Znai, danas e ceo dan sedeti u radnji i dosaivae se? Ali, ja sam neto smislio... - Ako si naumio da me vodi nekuda, nita od toga! - napomenula je. - Ne mogu da zatvorim radnju, ionako previe esto skraujem svoje radno vreme. - Nikuda te neu voditi, bar ne do uvee. Biemo ovde. - Ti i ja?! - Danas imam slobodan dan, pa sam pomislio kako bi bilo lepo da doem ovamo i pravim ti drutvo. Za poetak, doneo sam kapuino - spustio je plastine ae na stoi i seo. Vera je primetila kako njegova iroka lea potpuno ispunjavaju naslon fotelje. ak i kada su bile mirne i oputene, njegove ruke delovale su snano i kao da su obeavale vrst i estok zagrljaj. Prigueno je uzdahnula, pitajui se ta li joj je trebalo da u svoj ivot primi tipa koji oigledno zloupotrebljava svoj dobar izgled i pokuava da mazne svaku koju sretne. - Pa, kako hoe - procedila je. - Ako zaista nema pametnija posla, sedi ovde. Ja te neu izbaciti. Ali da zna, ne mogu sve vreme da budem dobra domaica i da askam sa tobom. Treba poneto i da uradim... - prila je jednom ormariu u uglu prostorije i savila se da uzme krpu za

~ 41 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy prainu i pajalicu. - Na primer, moram da oistim lampe koje su u izlogu, da naruim iz cveare novi aranman, da... - Ba provokativno izgleda kad se tako savije - procedio je on sebi u bradu, ali dovoljno glasno da ga ona uje. - Ima odline noge, a ni ta regija iznad nogu nije za zanemarivanje. Nego, ako ne eli da te spopadam, bolje me zaposli neim. Mogao bih ja da oistim prainu? - O, ne! - uzviknula je, u panici. - Kladim se da to nikada u ivotu nisi radio. ta ako razbije neku lampu? - Onda, mogu da skoknem do cveare? - Da, to bi zaista mogao da mi uini. Bolje je odabrati cvee na licu mesta. Kad naruujem telefonom, nikada nisam zadovoljna onim to mi donesu. Uzmi ta eli, uzdam se u tvoj ukus - izvadila je novac iz torbice, ali njegovo odbijanje pobedilo je njeno insistiranje. - Da uzmem od tebe novac za cvee? Da jednoj dami naplatim buket cvea? I to dami kojoj se udvaram? Ti mora da si luda...

Vratio se sa predivnom ikebanom od rua, u najrazliitijim nijansama ruiaste, od bebi-roze, do boje ciklama. - Ipak si ti taj koji je lud - zakljuila je Vera prekorno.

To mora da je kotalo uasno mnogo! - Ali dopada ti se, priznaj? Za ovo cvee duguje mi poljubac! - Zaista ti dugujem - prila je, sa namerom da ga poljubi u obraz, ali on ju je zaustavio pokretom ruke. - Ne sada, duo. Kasnije. I, ne u obraz... A sada izlazim napolje, da ti malo poveam promet! - ta namerava? - upitala je zaueno, polazei za njim prema vratima. - Kuda e? Roberte? - Nikuda. Hou da stojim ovde pred izlogom, da piljim u tvoje lampe i da im se glasno divim kad god naie neka prolaznica koja mi izgleda kao potencijalni kupac. - Prolaznica? Oh, ti izgleda ima mnogo iskustva sa prolaznicama? - Da nisi malo ljubomorna? - zadovoljno se nasmejao. - Ali, ja uopte ni sam imao u vidu dobre enske... Sada je jedanaest sati pre podne, lutko. U ovo doba, dokone matorke se obino vraaju iz jutarnje

~ 42 ~ Bosnaunited

Zvoncica&Foxy kupovine. Najpre e im panju privui divno ruiasto cvee u izlogu, a onda u ja poeti da se divim lusterima... - Pa, ti si zaista aav! - uzviknula je veselo. Ostavila ga je da stoji pred izlogom i vratila se u radnju, zaokupljena razmiljanjem. Do tog jutra, bila je potpuno sigurna da nee podlei njegovim udvaranjima i da e on brzo izgubiti interesovanje i povui se. Ali armirao ju je sve vie, a njegova fizika privlanost poinjala je da deluje na nju. Vie nije bila sigurna u svoju n