Zato aneli ne govore glasno da ih svi uju

Iako se ovaj tekst ne odnosi direktno na Tolkinovo stvaralatvo, on moe biti velika pomo za razumevanje onoga to se dogodilo u Ainulindaleu i Valakventi, odnosno, olakava razumevanje Melkorovog pada. Kroz objanjenje Sotoninog pada u Njegoovoj Lui Mikrokozma, budui tumai Tolkinove prie o nastanku Osujeene Arde mogu razumeti problematiku vienja Istine sa razliitih perspektiva. Ovaj tekst se moe nai u knjizi Njego i moderna profesora Filolokog Fakulteta Mila Lompara. Knjiga je izala u izdanju izdavake kue Filip Vinji, biblioteka Albatros, u Beogradu, 1998. godine.Zato aneli ne govore glasno da ih svi uju?Milo Lompar

U asu kada je dua, posle ushoenja na nebo, napivi se vode sa istonika (II, 317), dobila mo da vidom see bezdan vremena sve do njegovog dna, ona je ugledala stranu sudbu.../svoga padenija/ (II, 307), objavio joj se nukleus ljudskog preegzistencijalnog greha kao greha u stanju istoga duha (maus, 25, 37), jer je, osnaena i odmorena, posmatrala antinomini sukob Boga i Satane, prikazan u tri momenta Lue Mikrokozma: Bog je, u treem pevanju, saoptio arhangelima Mihailu i Gavrilu razloge i motive Satanine pobune, to je u etvrtom pevanju uinio i Satana, da bi peto pevanje donelo sliku samoga boja. Mihail i Gavril postoje kao sabesednici antagonistikih svetova, oni se kreu izmeu sukobljenih sila i omoguavaju otkrivanje, i poreenje, verzija sukoba koje nude odsudno sukobljene strane. Njihovo postojanje je umetniki izbor kojim se ostvaruje Njegoev omiljeni postupak obrazlaganja sukoba, njegovo razgranavanje metafizikih motivacija: istorija odnosa, poreklo mrnje, razlozi borbe. Otpadanje od Boga, unutranja sredina izvorno zle volje, njena gordost i njena patnja, njena vena borba protiv Boga i njeno savlaivanje: za jednog modernog itaoca interesovanje za borbu izmeu Boga i Satane esto bi moglo prevagnuti u jedno drugo interesovanje, prouzrokovano borbom izmeu pesnikovog zadatka i njegovog genija (Dilthey, 1954, 123 124).Iako u ulozi posrednika , Mihail i Gavril nisu, meutim, na sredini izmeu sukobljenih strana, ve su vrsto na Boijoj strani, jer su oni pre Boiji glasnici nego to su autentini posrednici. Paradoksalno je, meutim, da bi po svom poloaju oni mogli biti mnogo manje opredeljeni i u mnogo veoj dvoumici. I sam Bog kao da ima neko nepoverenje prema njima: pre nego to im saopti svoja saznanja o Satani, on ih iskuava, jer mu je, veli, udo da mu u dvor s vama nije doa/drug vam inom jednaki, Satana (III, 203 204). Bog se udi, jer ste esto skupa dolazili (III, 205). Ali, ako su dolazili ESTO, to znai da nisu dolazili uvek: deavalo se da neko, pa i Satana, ni ranije ne doe. Otkud uenje? Bog, meutim, zna da sadanje nedolaenje NIJE istovetno sa nekadanjim nedolaenjima, da se razlikuje od njih, da je novo i izuzetno. Oekivano je da Satana doe zajedno SA njima, jer izmeu njih i Satane postoji bliskost po izuzetnosti, on je drug vam inom jednaki. Bog e dodati, zatamnjujui pobude svog uenja, kako Satanin dolazak nije ogreenje, jer istina je svi besmrtni dusi/da svobode prava uivaju (III, 207 208). Satana, dakle, nije doao zato to je postupio po slobodi koja mu je darovana. Oni su, meutim, doli, iako je i njima priroena ta sloboda, to znai da je Satana iskoristio ono to oni nisu. I jo: ako je oekivan, a nije doao, on je ba SADA poeo da koristi neki novi momenat te slobode, jer SADA nije doao, dok je ranije morao dolaziti, im je i sada bio oekivan. Satana, dakle, prelazi iz darovane slobode da ne doe u samoslobodu zbog koje ne dolazi. On individualno nadograuje ono to mu je dato, ak iz darovane slobode izvlai NOVU, nepoznatu i omamljujuu posledicu. Kada Gavril odgovori da je Satana na svojemu ostao prestolu (III, 218), on otkriva svu bezazlenost i neupuenost arhangela, poslunih i punih strahopotovanja (Sekuli, 272), jer kae da je Satana ... na drug blistatelni (III, 217). Gavril, dakle, nije uoio nita u Boijemu uenju nad Sataninim nedolaskom, zato to arhangeli, koji vjeitu sreu uivaju (III, 216), i dalje sebe poimaju kao ravnopravne i istovetne sa Satanom, kao zajednike korisnike darovane slobode. TADA, meutim, Bog kae kako e im otkrit neto sada/to e due uskolebat vae (III, 222 223): Satana, naime, mir nebesni pokolebat hoe (III, 227) Ako Bog TO zna, onda je on to znao i PRE nego to mu oni odgovore: zato ih pita, ako zna, o Sataninom nedolasku? Znajui za razloge nedolaska, on i nije zainteresovan za saznanje o Satani, ve hoe da prepozna njihovu reakciju. Bog hoe da vidi da li su njihove due uskolebane, sa Satanom, ili su spokojne, sa njim. Ako on doputa mogunost da one budu uskolebane, onda to znai da bi njihova naglaena bliskost sa Satanom MOGLA uiniti da se uskolebaju. Oni dele, dakle, zajedniko iskustvo sa Satanom. Kuajui ih, Bog proverava da li je ta istovetnost pretegla u njima nad darovanom slobodom koja je od Boga. On im, otud, ne veruje UNAPRED. Ovo saznanje bi moglo biti motiv da se oblikuje iskuavanje arhangela, jer ono pokazuje da budui posrednici imaju zajednikih taaka sa obe sukobljene strane, pa ZATO i mogu da posreduju, jer mogu da razumeju ono to im antinomini svetovi govore. Boije proveravanje arhangela bilo bi, otud, umetniki potez za njihovo prepoznavanje u figuri posrednika. Kojom svetlou ono obasjava Boije motive? Jer, samo kuanje nije neophodno Bogu zbog arhangela kao takvih: on je mogao, i morao, znati njihov odgovor. Kao to je znao za Sataninu pobunu, bilo iz pijunskih izvetaja bilo to on to MORA znati, jer Satanine mrane namiljaje/vidi moje svevidee oko (III 281 282), pa zla njegova viu posljedstvije (III, 234), on je morao znati i za odluke svojih arhangela. Njemu nije, dakle, bila nepohodna izriitost i vernost njihovog odgovora.. On njih, otud, ne KUA zato to ne veruje njima kako je izgledalo u motivaciji njihovih likova niti zato to sumnja u iskrenost njihove vernosti prema sebi. On tim kuanjem hoe da izmeri snagu Satanine pobune, istinu koja prebiva u toj snazi. Bog hoe, dakle, da proveri koliko su se arhangelske due uskolebale, kad se ve mir nebesni pokolebat hoe, ali ne iz straha zbog njihove odluke pred tim kolebanjem, ve iz nunosti kojom to kolebanje MERI snagu istine unutar Satanine pobune. Njegovo iskuavanje arhangela otkriva da postoji koloplet izmeu posrednikih mogunosti i istinosnih predodreenja u Lui Mikrokozma.

Ono zajedniko u arhangelima i u Satani bilo je dovoljno jako da je , UPRKOS Boijoj rei kako svete pravde strogi su zakoni (III, 238), jer gnjev pravedni oruje je pravde (III, 230), stvorilo njihovu molbu: Tvoj pravedni gnjijev zaustavi/od vjenoga onog nesretnjika (III, 314 315). Iako odani Bogu, oni imaju ulo za Satanu: mogu li, otud, imati ulo i za njegovu pobunu? Da li ih je zato Bog iskuavao? Iako u Lui mikrokozma nije napisano da su ONI izmolili da odu i posreduju kod Satane, iz ovakvog njihovog poloaja, koji u sebi raskriva potencijal da bude poloaj i i, jer su bezostatno odani Bogu a istovetni sa Satanom, proizilazi takva mogunost. No, u Lui mikrokozma nije ni zapisano ZATO dolazi do posredovanja. To mesto je ostalo prazno, to znai da ga JEDNA motivacija, sa stanovita celine, i ne moe ispuniti: ono je ostavljeno kao prazno da bi bilo otvoreno za viestruke mogunosti koje dovode do posredovanja. U Lui mikrokozma posredujua svest arhangela oblikovana je kao potencijalna, zato to oni ne poseduju autonomiju posredovanja, i nisu se mogli samostalno odluiti da posete buntovniki tabor, kad njihova volja nije apsolutno slobodna (Tomovi, 210). Njihova odluka da odu kod Satane morala se, otud, ukrstiti sa Boijom motivacijom da dozvoli posredovanje ako vidi neminovnu propast Satanine pobune, zato mu je potrebno posredovanje? ta dobija pozitivnim ishodom posredovanja to pobedom ne bi mogao dobiti? Bog izriito ponitava mogunost da Satana odustane od pobune, jer zna da njegov izaziva put istine nigda viet nee (III, 324). Satana je, dakle, nepovratno sukobljen sa istinom, pa je Bog poistoveen sa njom. Ovo prepoznavanje istine u identitetu sa Bogom obeleava nepovratnost i nerazreivost samog sukoba. Bog, meutim, ne spreava odlazak arhangela u Satanin tabor, on se, ak, morao saglasiti sa tim odlaskom. O tome je, u Lui mikrokozma, ostalo utanje. Ono je uslovljeno umetnikom zamisli da se PARALELIZMOM boijih i arhangelskih motivacija stigne do Satanine verzije razloga za pobunu. Boije znanje o nemogunosti Sataninog odricanja od pobune jeste, dakle, saglasno sa arhangelskom molbom da se zaustavi pravedni gnev Boiji, to otkriva da ta molba nije obeleje njihove individualne slobode, ve darovane slobode, da one nije rezultat brige za Sataninu sudbinu, kao to nema u njoj nepoverenja prema Boijoj moi. Ona je, ipak, otkrie nekakvog trenja izmeu Boijih znanja i njegovih inova.

Mihail i Gavril, ba kao posrednici, predstavljaju spoljanje aktere raskrivanja nepomirljivih i zapretanih metafizikih motiva za nebeski sukob. U Mihailovoj besedi, kojim poinje etvrto pevanje Lue mikrokozma, naglaava se JEDNAKOST izmeu sabesednika, Satano, ravnoiti brate (IV, 11), kao i POZIV koji je uzrok i ponuda posredovanja: obrati se, duo izgubljena (IV, 31). Taj poziv je u koliziji sa Boijim znanjem o nemogunosti Sataninog uzmicanja. Nemogue je da je iskazan MIMO Boije volje, a pogotovo je nemogue da je to uinjeno PROTIV nje: poto ga arhangeli saoptavaju u saglasnosti sa Boijom voljom, onda je to znak da Bog, uprkos svom znanju, ima volju da oprosti, kojom protivrei sopstvenoj objavi da prestupnike moj bi nakazuje (III, 240). Zato je Bogu POTREBNO Satanino preobraenje, kao odustajanje od pobune, kada on zna da silom moe skriti pobunu? Kako odluka da se Satana pozove na preobraenje nije Mihailova, onda Bog, koji oprostie tvoje zabludenje/ priislit te je vjeno blaenstvo (IV 39-40), otkriva da je PREOBRAENJE ono to se ne moe dobiti pukom pobedom nad Satanom. On je toliko istrajan u svojoj tenji da tokom tri dana samog boja okleva da se umea u nebesku bitku, jer ja sam eka na pokajanije (V, 176). Bog je, u Izgubljenom Raju, bitku dopustio promiljeno, ali ne zato to je ekao na pokajanje, koje se tu ni ne pominje, ve da prepusti Sinu svojemu osvetu (Milton, 301). I POSLE poetka boja, u Lui mikrokozma, pokajanje ima svoju vrednost za Boga, koji nije, otud, ispunjen naivnostima (Puhalo, 326), ve pokuava da spase ono to se samom pobunom zauvek gubi. Bog, dakle, nudi oprost, da bi dobio preobraenje. Zato? Satana bi, po toj zamisli, trebalo da se vrati u darovanu slobodu iz svoje samoslobode. Postoji, dakle, neto u njegovoj pobuni, u njenoj samoslobodi, to se ne moe ponititi pukim savladavanjem njegovih legiona, ve samo on sam, naputanjem samoslobode, moe TO sebi oduzeti: bezuslovni zahtev za preobraanjem prati, otud, velikoduni gest opratanja, koji glasnik verniki tumai Boijom mnogomilostivou (IV, 38), nepouzdanom, jer Bog nee oprostiti Adamu, koji je, posle dva dana boja, odstupio sa dubokim due pokajanjem (V, 85). ta to samo preobraanje moe opozvati?

Bog, kao POESIS, jeste usredsreen po sopstvenim reima na mrak onog carstva koje neprestano umaljuje (III, 88), pa se ba to carstvo, koje on sam uvodi u definiciju svoje neprikosnovenosti (III, 60), pokazuje kao (1) neto to mu PRETHODI i kao (2) neto to je za njegov POESIS nuno, jer nema Boga bez mranog carstva koje on, svojim stvaranjem, umaljuje. Tako POESIS, kao diferencijalno svojstvo Boga, postoji izmeu onog PRE i cilja Boijeg stvaranja. To stvaranje predstavlja SVETU DUNOST od koje se ne sme odstupiti (III, 49), CILJ kojem se stremi (III, 89) i SVETI ZAVET (III, 123) koji e se ispuniti mrane toke kad nige ne bude (III, 117): ono u sebi nosi impulse determinacije. Boije stvaranje ne samo da stremi nekom cilju, ve je taj cilj predodreen odnosom koji uspostavlja sa onim PRE (III, 90). I cilj i PRE Boijeg stvaranja nalaze se u istovetnoj ravni Boijeg POESISA, oni su njegove granine take. Dolazak do cilja Boijeg stvaranja moe biti samo dolazak istini koja je Bog sam. Ono PRE bi, otud, bilo suprotno istini koja se nastanila u cilju: u PRE se, dakle, smestila ne-istina, ba kao to se u njemu nalazi mrak, dok Boiji POESIS podrazumeva da svi kraji zaplamte svjetlou (III, 120), da se Bog nae u sopstvenom cilju kao ispunjenju zaveta (III, 123). Tu se dostie istina koja je identitet Boga sa samim sobom. Ta istina, meutim, postoji samo kao negacija one ne-istine koja je nastanjivala PRE. Nije se do nje stiglo odlaenjem od ne-istine, ve njenim osvajanjem i preraivanjem. Istina Boga stigla je sebi TEK kad je pounutranjila ne-istinu onoga PRE samog Boga: PRE, dakle, ulazi u sadraj istine kojom se objavljuje Bog, jer nema istine Boga bez svarivanja, zaborava i nestajanja onog PRE. Nema, otud, istine dok ne-istina (ono PRE) ne postane deo istine. Podeljenost izmeu PRE i CILJA Boijeg stvaranja preselila se u unutranju podeljenost Boije istine. Opisi Boije neprikosnovenosti, koji ispunjavaju vei deo treeg pevanja Lue mikrokozma, nisu i pokazatelji ontoloke neproblematinosti Boga, ve oni, oblikujui sliku Boije neprikosnovenosti i apsolutnosti, donose saznanja o onom PRE koje neminovno uestvuje u ontolokoj utemeljenosti Boije istine. Bog sam poinje, bez spoljanjih podsticaja, da govori o mranom carstvu, u momentu kada pone da objanjava sebe (III, 40-50). On to ini zato to mrano carstvo po sebi spada u njegovu ontoloku motivaciju, ali i zato to treba da svojom istinom o mranom carstvu pripremi arhangele za motive Satanine pobune. To, meutim, ne znai samo da on pripoveda s predumiljajem, ve znai da je Satanina pobuna dalekosena, jer je u vezi sa Boijom ontolokom motivacijom. Kada objanjava nebesku pobunu, Bog seni, nagomilavanjem VREDNOSNIH OCENA Sataninih postupaka (gord, pakostan, zao), same motive na kojima njegov antagonist osniva svoj izazov. Satanina pobuna, koja ima za cilj da pokoleba nebeski svet, hoe da povrati carstvo mraka, to znai, sa Boijeg stanovita (III, 243-250), da ona hoe da obezbedi povratak ne-istine koju je istina Boga upravo pounutranjila, povratak onog PRE od kojeg je Boije stvaranje krenulo svome cilju. Izmeu Boije i Satanine verzije o motivima pobune postoji, kraj svih VREDNOSNIH RAZLIKA, jedna dodirna nit: to je ono PRE od kojeg Bog polazi, a koje Satana postavlja kao ishod svog naum. Jedino ovo PRE spaja logiku Boije istine i logiku Satanine pobune, jer one podrazumevaju sadraj tog PRE u svom nepovratnom kretanju suprotnim ciljevima. Ova dodirna taka kao da je obavezujua za razumevanje nebeskog sukoba, jer otkriva zajedniko sredite dveju vrednosno suprotstavljenih verzija o pobuni. Sudbina ovog PRE, njegov smisao, oblik u kojem e ono biti shvaeno ili protumaeno, pod istim uglom presecaju Boiju i Sataninu verziju o pobuni. Kao da je sva nebaska bitka nastala oko ovog PRE koje pripada identitetu Boga i istine. Satanina pobuna, tako, aktivira to PRE u Boijoj istini, pa je ona, zato to TO dotie, ontoloki utemeljena pobuna: ona nije tek puko otimanje za mo, ve je OSPOLJAVANJE ne-istine u srcu Boije istine. Snaga Satanine motivacije lei upravo u tome to ova crpi svoje razloge u predistoriji bojeg carstva. (maus, 94) Iako je Bog neprikosnoven, jer u svetu Lue mikrokzma nijedna mo nije njemu dorasla, on tom neprikosnovenou moi nije i ontoloki neproblematian. Satanina pobuna, u asu kada ospolji prisustvo ne-istine u Boijoj istini, cilja na ontoloki najkrhkije mesto Boije moi: ona, prividno pomirljivo, priznaje da je Bog zaista Bog, ali naglaava i neobaveznost, ne-nunost, njegove istine u odnosu na istinu onog PRE koje uestvuje u njegovoj istini. Tako se, odjednom i nepovratno, pokazuje krhkim identitet izmeu Boga i istine, jer se istina objavljuje kao interpretacija onog PRE: nije, po Sataninoj pobuni, istina jednaka Bogu, ve je Bog stigao do istine interpretirajui (POESIS) ono PRE. Iako Satana razloge pobune trai u predistoriji Boijeg dejstva, u prostoru u kojem lica tame nige bilo nije (IV, 103), dok Bog upravo TO ne pominje (III, 61), u oba sluaja ono PRE biva mesto susreta njihovih interpretacija: i kao ono to je bilo prvo, i kao ono emu je neto prethodilo, ovo PRE jeste osnov sa kojeg se problematizuje Boija istina. Za ontoloki temelj svoje pobune, Satana e odabrati drugu interpretaciju istoga PRE, koja se dovoljno ne demantuje sa Boije strane (P. Slijepevi, 192), i u tome je sva dramatinost, i dalekosenost, njegove pobune protiv Boga: u polju istine, dok razgovara sa arhangelima, Bog nema nita monije od PONAVLJANJA svoje interpretacije. Bogu je, zato, bilo potrebno KUANJE, jer se njime meri snaga, i zavodljivost, Satanine interpretacije onog PRE koje je istina Satanine pobune. Otud su Lui mikrokozma neophodni arhangeli: oni jesu pasivni, ali nisu beznaajni (Sekuli, 272).

Samo PREOBRAANJE, dakle, ne otkriva antinominost istine i ono je, zato, potrebno Bogu. Sam zahtev za obraanjem iznose arhangeli, oni ga, kao pravi glasnici, motiviu i ine uopte moguim, jer premouju nepokolebljivost sukobljenih svetova. Da bi to mogli, oni neim moraju biti bliski Satani, pa ih Bog zato i kua: scena kuanja i scena zahteva za obraanjem, kao dve korespondentne scene, otkrivaju dubinsku, i nunu, funkciju arhangela u svetu Lue mikrokozma. Bog je, dakle, spreman da okrnji neprikosnovenost svoje moi, da izbegne njenu potvrdu u boju, strahotnu oiglednost njenog dejstva, jer bi tako sauvao sopstvenu ontoloku neproblematinost, koju pobuna sama po sebi i bez obzira na njen ishod nepovratno rui. Upravo to to je Satanino preobraanje Bogu potrebno, ak neophodno, i to UPRKOS njegovom znanju o sigurnoj pobedi u nebeskom boju, oznaava postojanje neke istinitosti o samoj pobuni, istinitosti koja je neotklonjiva, jer izvire iz antinomine prirode istine-boga: onog PRE koje je ova istina pounutranjila. Trijumf moi i ouvanje ve postojee neprikosnovenosti nisu, dakle, dovoljni da bi obuhvatili dvostruku, i dvosmislenu, Sataninu pobunu: porazom u boju ne ukida se njena ontoloka istinitost, koju izraava ono PRE na ijoj interpretaciji ta pobuna poiva i koje istovremeno u drugoj verziji prisustvuje u istini Boije moi. Njihov sukob je, otud, sukob interpretacija ovog PRE, podjednako otvorenog za obe verzije, pa istina, na koju obojica antagonista polau pravo, smetena u tom PRE koje se moe samo interpretirati, ima oblik samointerpretacije. Istina, kao ono izvedeno iz ovog PRE, upravo je polje interpretativnih sukoba i, kao takva, nereivo i antinomino sredite samog nebeskog sukoba. Kad Satana trai vladu da podijelimo (IV, 156), on hoe da Boiju nebesku mo potini njenoj istinosnoj parcijalnosti. Kada Bog, pak, hoe da se Satana preobrati i odustane od pobune, on hoe da svoju mo protegne na interpretiranost svoje istine, kako bi mo bila legitimacija te istine. Sukob je, otud, antinomian: Bog jeste mo, ali ne i obaveznost njegove istine, dok je Satana ne-mo, ali i obaveznost njegove istine. Obe istine su samo interpretacije onoga PRE koje, kao neodreena i mrana jednaina, stoji na njihovom izvoru. Spoljanja antinominost sukoba izmeu Boga i Satane samo je nuna posledica antinominosti istine koja je pojela ono to je bilo PRE. Spoljanji okvir antinomije izmeu moi, koju oliava Bog, i znanja, na koje polae pravo Satana, znak je ontoloke antinomije koja prebiva u Boijoj istini. Bog kae da je svemogustvom vjenan (III, 46), tesno, dakle, vezan sa istinom svemogustva, ali Satana kae da je Bog svemogustvo sebi prisvojio (IV, 76), to znai da je svojom moi bespravno potinio istinu svemogustva. U Bogu, koji je TAKO svemogustva ime poluio (IV, 153), prikrivena je KOLIZIJA izmeu istine i moi, to i jeste njegova tajanstvenost na koju cilja nebaska pobuna, kad Satana otkriva tainu (IV, 154). Bogu je neophodno Satanino pokajanje, ne zato da bi mu oprostio, kad nije oprostio ni Adamu, ve zato to Satanina pobuna objavljuje LEGITIMNOST pobune. Satana bi pokajanjem svoju pobunu liio osnova, dok e porazom pokazati da je njemu nedostajala mo, ali ne i istina. Ako istinitost Satanine pobune istrajava UPRKOS porazu, ona se moe ukloniti samo preobraenjem i ono je, otud, Bogu neophodno. Jer, Sataninim odustajanjem od pobune ostaje skrivena antinominost istine koju objavljuje Bog. Ako se, pak, Satana pobuni, on e otkriti antinominost Boije istine, uinie pobunu ontoloki istinitom, pa i, u praktino-delatnom smislu, PERMANENTNOM: posle pobune, Bog oliava samo istinu svoje moi, ne mo-i-istinu, jer pobuna poseduje trajnu legitimnost u Boijoj moi koja se pokrenula da je skri.

Satanino ne (IV, 41) oblikuje nebesku antinomiju na isti nain na koji je Boije znanje o nemogunosti Sataninog uzmaka ocrtalo njenu tezu. Izmeu Boije teze i Satanine antiteze, u nebaskoj antinomiji se odvijalo posredsiko delanje Mihaila i Gavrila. U Sataninom odbijanju ponude, koje prekida pregovore i donosi svoju verziju zarloga za pobunu, istie se njegovo razlikovanje od Mihaila, njegovo nepristajanje na darovanu slobodu, njegovo uklanjanje od posrednika: Mihaile, podobni mi inom,/ ali duhom mnogo nie mene. (IV, 44-45) Nema povratka u preanje stanje, kao to je nestalo jednakosti izmeu Boijeg izazivaa i Boijeg glasnika. Satanino NE kazano je glasom krupnijem, to nije samo neko individualno svojstvo pobunjenika, niti puka deskripcija njegove neumerenosti, ve to to progrmje (IV, 41) ovaj zli gubitelj duah besmrtnijeh (IV, 42) ima svoj cilj: da ga uje stan buntovni cjeo (IV, 43). ta ovo kazuje o Mihailovom glasu o ponudi? Arhangel je, to je dosledna pregovaraka osobina, govorio TIHO, jer se samo za Satanu naglaava kako je hteo da ga svi uju. Mihail, dakle, to nije hteo. U optoj slinosti izmeu Mihailovog i Abdielovog odvraanja Satane od pobune (Lavrov, 276) iskrsava razlika: Abdiel je govorio SVIMA i u besa stranoga aru (Milton, 272). Ovaj posredni znak skrivenosti u Mihailovom govoru nosi u sebi neto od posredovanja, no kako glasnik nije autonoman, on otkriva Boije namere da se ponuda uini manje poznatom. Nju, dakle, ne treba svi da uju. Ima u njoj, otud, neke slabosti koja ne voli svedoke. Satana to osea, kao to osea da u njegovoj pobuni ima snage koja trai da se otkrije, jer joj snaga i dolazi iz otkrivanja. On ZATO priziva, grmljavinom svog glasa, svedoke. Dolazak svedoka obeleava, meutim, kraj pregovaranja, ne samo zato to otklanja njegovu tajanstvenost, ve i zato to kada Gavril poe arhangel zboriti (IV, 183) zagrmee huljenja hiljade krikovah (IV, 184) i Gavrilovu rije presjekoe (IV, 187). Satanom uvedena apsolutna otvorenost, i kao uzorni gest iskusnog demagoga, uinila je kraj pregovorima. ak je i glasnik, puki prenosilac vesti, u Gavrilu zamukao i simboliki se vratio svom nalogodavcu. Dok su, u treem pevanju Lue mikrokozma, Mihail i Gavril bili na razliitoj udaljenosti IZMEU antinominih sila, oni su, u etvrtom pevanju kosmolokog speva, potpuno stopljeni s Boijim silama. U ovim pevanjima opisani su Bog, kao izvor sveg Dobra, i Satana, kao majstor zla, i ovde moemo nai putokaz za Negoevu filozofiju ivota. (Dubbink, 658) Ve u pozivu Satani da se preobrati, Mihail se otkrio, kao posrednik, (1) potpuno stopljen sa svojim nalogodavcem, pa se, otud, pretvorio u (2) glasnika koji saoptava, a ne stvara pregovaraku ponudu, da bi postao (3) lien autonomije ak i u izboru NAINA na koji e stii do zadatog cilja. Posredovanje, rudimentarno nagoveteno kroz arhangelsku bliskost sa Satanom, biva ukinuto u Lui mikrokozma, jer je nebeski sukob toliko radikalan i antinomian da ne dozvoljava ni njegovu MOGUNOST. Metafiziki motivi Lue mikrokozma preovladavaju i nad mogunostima posredovanja, pa su likovi antagonista veliki likovi ovog speva, dok su likovi glasnika, u koje se mogui posrednici pretvaraju, samo bledi odsjaj onih volja i moi izmeu kojih oni i ne posreduju, ve samo postoje.