Marketing plan

Marketing plan

Ovim marketing planom predstavljeno je niz ciljeva odnosno eljnih situacija realno dostinih u periodu od iduih pet godina. Da bi to jasnije formulisali marketing ciljeve ovog biznisa prvo smo sproveli analizu proizvoda koji se nalaze usadasnjem proizvodnom programu - portfolio analizu.Analiza proizvoda:Od itave palete proizvoda planiranih ovim biznis planom ( toalet papir, ubrusi, stampane i nestampane salvete, maramice), ekonomski najvazniji proizvod je toalet papir. Njegova proizvodnja ini 50% od ukupne proizvodnje. Za sada je proizvodnja toalet papira najprofitabilnija i ona predstavlja materijalnu osnovu za lansiranje i organizaciju proizvodnje novih proizvoda. Kriva ivotnog ciklusa ovog proizvoda je na samom vrhuncu, i u skorije vreme se ne oekuje pad tranje odnosno prodaje. Prodaja u ovom segmentu moe samo rasti poto se dosadanji supstituti (toaletni papir u listiima) sve vie potiskuju sa triita i zamenjuju toalet papirom u rolni. Sve dok ne doe do pojave konkurentnog supstituta na tritu kriva ivotnog ciklusa ovog proizvoda se moe smatrati horizonalnom.

Ostali proizvodi kao to su papirnate maramice, salvete i ubrusi za sada ne predstavljaju znaajan izvor prihoda kao toalet papir. Takozvani ke neutralni tip proizvoda od kojeg se oekuje znaajni profiti u budunosti u nasem sluaju su stampane salvete. Ovaj proizvod sada zahteva znaajna tehnoloska i proizvodna ulaganja (za masinu za proizvodnju stampanih salveta izdvojena je suma od 50.000 evra), ali se od njega i najvise oekuje. Traznja za stampanim salvetama je jako velika, do sada su potrebe kupaca uglavnom zadovoljavane uvoznim proizvodima zbog ega smo se odluili da u nas asortiman uvrstimo i ovakav proizvod, jer smatramo da bi tim bili konkurentniji od uvoznika. Posto je ovaj projekat tek iniciran proizvodnja stampanih salveta se sada nalazi u fazi rasta sve dok se izbirljivi kupci u potpunosti ne zadovolje. Planiramo da ovaj proizvod pre svega ponudimo vodeim i inostranim ugostiteljskim objekitima (McDonalds, Hayat, Intercontinental i drugi).Proizvodi kao sto su papirne maramice i ubrusi uvrsteni su u proizvodni asortiman da bi se potrebe korisnika u sto veoj meri zadovoljile. One za sada ne donose znaajna finansijska sredstva, ali se od njih znaajni rezultati oekuju tek nakon izvrsenih modifikacija (na planu samog proizvoda, ambalaze, cenovne politike).Nasi planovi i zelje sto se proizvodnje papirne galanterije tie projektovani su kroz par sire definisanih ciljeva:formirati sto bolji imidz i upoznati trziste sa sopstvenom robnom markomdostizanje proizvodnje od 900 000kg godisnje, u drugoj godini poslovanja (za sta je neophodno uvesti i treu smenu)prodavati nov proizvod (stampane salvete) na postojeem trzistuZa ostvarenje planiranih ciljeva planirano je nekoliko strategija.Marketing strategija bazirana na proizvodnom programuOvo je najbitnija strategija i njom je predvieno modifikovanje pojedinih proizvoda, njihovog kvaliteta i ambalaze. Sto se tie toalet papira koji se za sada radi samo od 100% recikliranog materijala planirano je unapreenje kvaliteta, barem jednog dela proizvodnje. U budunosti e se radi zadovoljenja probirljivijih kupaca ovaj artikal izraivati i od 100% celuloznog materijala. Sledea znaajna modifikacija je predviena u proizvodnji papirnih maramica. Zbog nedovoljne atraktivnosti ambalaze planirano je da se izdvoje znaajnija sredstva u cilju nabavke kvalitetnije i modernije ambalaze kako biproizvod bio konkurentan pre svega proizvodima iz uvoza. Takoe je planirano da se kvaltet stampe na salvetama dovede na najvisi nivo kako bi i ovaj proizvod bio sto interesantniji.Marketing strategija bazirana na cenama.Uspostavljenom monetarnom stabilnosu u poslednje tri godine doslo je do uveanja stabilnosti cena i na trzistu higijenske papirne konfekcije tj. cene nisu podlozne estim promenama. Kao primer navodimo jedinine cene sledeih artikala u veleprodaji:toalet papir u rolni (25m)0.0833 EURubrus u rolni (200mm)0.2000 EURpakovanje papirnatih maramica0.0417 EURpakovanje stampanih salveta0.2000EURpakovanje nestampanih salveta0.1500 EURUkoliko se ostvari planirana proizvodnja od 600.000kg godisnje radom u dve smene postoji mogunost otvaranja i tree smene (proizvodnja 900.000kg) ime bi se ostvarila zeljena ekonomija obima sto bi automatski pruzilo mogunost formiranja novih cena. Novoformirane cene bile bi sigurno konkurentnije a time bi se ostvarilo jos vee trzisno uese.Marketing strategija promotivnih aktivnosti.Planirana promotivna aktivnost najvise je usmerena na reklamiranje u stampanim medijima (putem oglasa) zatim na kontaktiranje veih kupaca pre svega putem poste (kontaktiranje diskonta) i na formiranje pozitivnog stava o firmi i njenim proizvodima. Planirano je da se asortiman papirne galanterije pre svega reklamira u asopisima i magazinima koji govore pre svega o zdravom zivotu i higijeni zivljenja (Lepota i zdravlje, Viva, Mama i drugi). Poueni iskustvom iz drugih, slinih bransi primetili smo da kontaktiranje postom (odnosne E-mail) ima naroito efekta kod velikih kupaca odnosno diskonata (Rodi, Maxi diskont, C market, Pekabeta i drugi). Veoma nam je znaajno da kupci imaju pozitivan stav o kvalitetu nasih proizvoda zbog ega je planiran niz promotivnih prodaja i organiovanja poseta firmi kako bi se i sami uverili u kvalitet izrade. Ukoliko to okolnosti dozvole ( u koliko se ostvari planirani obim prodaje) u skorijoj budunosti promotivne aktivnosti e se organizovari i na nesto skupljim medijima (zakup bil bordova i TV reklama).Marketing strategije i kanali distribucije.Zelei da formiramo sto kvalitetniju distributivnu mrezu kontaktiraemo najvee diskontne kue i lance prodavnica :Trnava prometKragujevacRodi megamarket BeogradMaxi diskont BeogradC marketPekabetaU cilju sirenja nase distributivne mreze kontaktirali smo par potencijalnih distributera iz susednih drzava: Meks iz Podgorice i BMD komerc iz Doboja koji su ve iskusni u distribuciji ovakvih i slinih proizvoda.U narednih pet godina planiran je razvoj sopstvene distributivne mreze kako bi se usluga dovela na najvisi nivo i kako bi se profiti maksimizirali. Sadasnja finansijska situacija ne dozvoljava razvitak sopstvene distributivne mreze jer su postojea finansijska sredstva usmerna pre svega na proizvodni pogon i na usavrsavanje postojeih proizvoda. Posto distributivna mreza organizovana u sopstvenoj reziji zahteva velike investicije ovakav projekat je odlozen za naredni period.Na osnovu prethodno sprovedene analize trzista ne oekuju se problemi u distribuciji planirane koliine godisnje proizvodnje. Impulsi trzista daju jasno na znanje da je mogue plasirati jos vee koliine. Ova analiza odnosi se pre svega na prodaju toalet papira i ubrusa. Takoe se oekuje znaajna ekspanzija prodaje stampanih salveta naroito ukoliko se ostvari dobar odnos sa kupcima tj. u koliko bi se u potpunosti ispunjavale zelje kupaca sto se tie dizajna salveta.

Zakljuak

Pre otpoinjanja biznisa vazno je proceniti faktore rizika koji mogudovesti u pitanje profitabilnost, ekonominost i rentabilnost posla. Vazno je uzeti u obzir faktore internogi eksternog okruzenja. Sem ekonomskih faktora koji predstavljaju realni ambijent u kome posluje preduzetnik od ostalih faktora eksternog okruzenja najveu osetljivost projekat pokazuje na promene u traznji i konkurenciji. Posao je donekle sposoban da izdrzi pad obima prodaje (traznje), ali ne preveliki (preko 20%). Treba uzeti u obzir i reakciju konkurencije na prosirenje obima prodaje ili lansiranja novih proizvoda. Najloginiji potez konkurencije na rast naseg obima prodaje bilo bi smanjenje cena konkurentskih proizvoda sto bi dovelo u pitanje nasu profitabilnost. Takoe se mora raunati i na potencijalnu konkurenciju pri lansiranju novih proizvoda (stampane salvete) koja se moze javiti i time ugroziti nasu poziciju. Na promene ostalihfaktora eksternog okruzenja kao sto je tehnologija ovaj projekat ne pokazuje preveliku osetiljivost. Tehnoloske promene i revolucionarne inovacije ovde su veoma retke. Sto se tie internih faktora projekat pokazuje najveu osetljivost na promenu cena materijalnih inputa (uticaj dobavljaa). Ova situacija moze dovesti do znaajnog poveanja troskova proizvodnje pogotovo ukoliko bi se znaajno promenile cene osnovnog materijala. Tesko moze biti resen problem koji bi nastao neredovnim isporuivanjem vode i elektrine energije, posto ne postoji izbor alternativnih dobavljaa ovih inputa. Finansijka sredstva kao faktor internog okruzenja ne predstavljaju problem posto se finansiraju iz sopstvenih izvora (ne mora se voditi rauna o roku vraanja kredita, kamatama i slino).Strategije prevazilazenja situacija koje bi nastale pojavom ovakvih i slinih problema su unapred definisane. Veina problema isplativosti biznisa bila bi resena uvoenjem tree smene za sta su troskovi minimalni. U sluaju jako niskih konkurentskih cena nasa politika se ne bi puno razlikovala od politike konkurenata jer bi i sami bili prinueni da smanjimo cene do nivoa isplativosti. U sluaju javljnja konkurencije tek lanisiranim proizvodima orijentisali bi se pre svega na kvalitet nasih proizvoda (u sluaju stampanih salveta: kvalitetnija stampa, dizajn ambalaze) sto bi bio nas glavni adut. Troskovi poveanja kvaliteta izrade mnogih proizvoda nisu preveliki jer je u pitanju samo dorada nekih masina ili nabavka kvalitetnijeg repromaterijala. Ukoliko bi se traznja za proizvodima na domaem trzistu smanjila strategija prevazilazenja ovakve situacije bazirala bi se na razvoju i unapreenju distributivne mreze u inostranstvu. U sluaju nestabilne monetarne politike odnosno devalvacija nacionalne valute atraktivnost alternative izvoza proizvoda papirne konfekcije bi znaajno porasla. U sluaju takvog sleda dogaaja ponovo bi bio neophodan razvoj inostrane distributivne mreze.