Makroekonomski agregati – uvod u makroekonomiju

Danasnje teme

•

1-2. Makroekonomski agregati

• 3-4. Međunarodna integracija i privredna saradnja + privredni rast

• 5-6 Makroekonomska analiza privrede Srbije

Šta je makroekonomija

• Pogled sa Olimpa, rekao je Džefri Saks sa Harvarda (ranije), sada Kolumbija

• To jest, vidimo agregatne promene, pojedinačne jednostavno nisu bitne

• Kako je moguće da nisu od značaja?

Primer - kolika je inflacija?

• Na osnovu cene hleba iz godine u godinu... p0 p1 q0 q1 p1q0 p0q0 p1q1 p0q1

100 50 10 20 500 1000 1000 2000100 140 15 20 2100 1500 2800 2000

2600 2500 3800 4000laspeyres paasche fisher

104 95 -0.6%4% -5%

4 ključne makroekonomske varijable

• NIVO I DINAMIKA• CENE

• 12% na godišnjem nivou, raste• PROIZVODNJA - AUTPUT

• Prema klasifikaciji Svetske banke zemlja spada u grupu• sa niskim dohotkom (low income) − do 995 dolara • sa srednje -nižim dohotkom (lower middle income) − 996-3.945 dolara• sa srednje -višim dohotkom (lower middle income) − 3.946-12195 dolara• i sa visokim dohotkom (high income) − preko 12.196 dolara.

• NEZAPOSLENOST• 20%

• DEFICIT• 3.946 i 12.195 • Test

Novi guverner od jula 2010liči da je uzrok hrana...

Ali...ako izuzmemo hranu dobijamo

2009 2010

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4

Bugarska 3.1 0.9 2.5 3.2 -0.9 0.3 -0.3 2.6

Rumunija 13.1 1 2.9 2.7 1.7 5.2 9.9 2.7

Ceška 4.2 0.4 -1.9 -1.5 1.9 1.5 -1.1 -1.9

Mađarska 4.1 7.4 9 0.2 3.5 2.1 0.5 0.4

Poljska 4.3 5 0.8 0.7 0.4 1.9 0.7 0.4

Slovacka 1.5 0.1 0.5 0.6 0.3 0.2 0.7 0.7

EU 0.4 2.4 0.7 2.7 -0.3 2.1 0.7 2.5

Srbija 13.8 10.3 6 3.2 7.1 7.8 9.5 8.2

ODAKLE INFLACIJA

Ključna jednačina

• Y=C+I+G+NX

• 3 metoda izracunavanja– Prihodni– Rashodni – proizvodni

Veličina zemlje se određuje prema gustini BDP

Opšta ravnoteža

Robnotržište

Tržište novca

Devizno tržište

Realni devizni kurs utiče na agregatnu ražnju Kamatne stope utiču

na devizni kurs

Kamatne stope utiču na agregatnu tražnju

Realni GDP utiče na tražnju za novcem

Africa Central Europe

Nigeria, Egypt 68-76% Hungary, Bulgaria, Poland 20-28% Tunisia, Morocco Czech Republic, Romania, Slovakia 9-16%

Latin America Formet Soviet Union

Mexico, Peru 40-60% Belarus, Georgia, Ukraine 28-43% Chile, Brazil, Venezuela 25-35% Baltic States, Russia 20-27%

Asia OECD

Thailand 70% Belgium, Greece, Italy, Spain, Portugal

24-30%

Philippines, Malaysia, Korea

38-50% All others 13-23%

Hong Kong, Singapore 13% Austria, Japan, USA, Switzerland 8-10%

Source: Schneider and Enste (2000)

Table 2.2Udeo sive ekonomije u BDP: procena (% BDP)

Zadaci• 1. Koja od navedenih varijabli spada u varijable

toka?• A. Vrednost kuće u kojoj živite• B. Stanje na Vašem tekućem računu• C. Vaša mesečna potrošnja hamburgera

– D. Zalihe hamburgera u Vašem frižideru početkom meseca

• • Odgovor: C. Varijable toka definisane su u intervalu,

a varijable fonda u određenom vremenskom trentku.

2. Koja od navedenih varijabli nije fond?

A. javni dug B. radna snaga C. količina novca koje drži stanovništvo D. BDPOdgovor: D. Pošto BDP nema vrednost u

svakom trenutku, već samo u intervalu, ona spada u varijable toka.

4. BDP obuhvata

A. izdatke na sva finalna dobra i usluge B. sumu dohodaka svih aktera u privredi C. ukupnu dodatu vrednost svih firmi u

privredi D. sve navedene elemente

Odgovor: D.

5. Pretpostavimo da farmer gaji žito

i prodaje ga pekaru za 1$, pekar pravi hleb i prodaje ga trgovini za $2, a trgovac ga prodaje potrošačima za $3. Ova transakcija povećava BDP za

A. $1 B. $2 C. $3 D. $6Odgovor: C. BDP uključuje samo vrednosti finalnih

dobara i usluga. Stoga ova transakcija povećava BDP za 3$.

6. Koja od navedenih varijabli nije uključena u BDP?

A. plata sudija Ustavnog suda B. vrednost stanarina koju koriste (a ne plaćaju) vlasnici

stanova C. vrednost usluga prevoza koje koriste vlasnici

automobila D. dodata vrednost prevoza od proizvođača do trgovine

Odgovor: C. U principu, BDP bi trebalo da uključi i imputiranu rentu na korišćenje automobila, ali u praksi to nije slučaj.

7. U kom slučaju......suma rashoda u jednoj privredi nije ista sumi

ostvarenih prihoda?

A. u slučaju da je štednja veća od investicija B. u slučaju da nema izvoza C. u slučaju da su investicije u zalihe negativne D. ni u jednom slučaju – uvek se podudaraju

Odgovor: D. Suma rashoda uvek je jednaka ukupnom ostvarenom dohotku.

8. BDP će porasti ako, pod ostalim neizmenjenim okolnostima,

A. uvoz poraste B. izvoz se ne poveća C. poraste potrošnja trajnih potrošnih dobara D. smanje se izdaci za naoružanjeOdgovor: C. Rast uvoza, pad izvoza, odnosno pad

budžetskih rashoda će uticati na smanjenje BDP. Rast potrošnje trajnih potrošnih dobara će povećati BDP.

9. Koji od narednih stavova tačno opisuje razliku između nominalnog i

realnog BDP?A. Realni BDP uključuje samo dobra; nominalni BDP

uključuje i usluge B. Realni BDP se meri na osnovu stalnih, a

nominalni na bazi tekućih cena C. Realni BDP jednak je razlici nominalnog BDP i

amortizacije D. Realni BDP jednak je proizvodu nominalog BDP i

ICM.Odgovor: B.

10. Ako proizvodnja ostaje ista a cene se udvostruče

A. realni i nominalni BDP ostaju istiB. realni BDP ostaje isti, a nominalni se prepolovljava C. realni BDP ostaje isti, a nominalni se udvostručuje D. realni BDP se udvostručuje, a nominalni se ne menja

Odgovor: C. Realni BDP se izračunava u stalnim cenama, tako da inflacija ne utiče na izmenu njegove vrednosti. Nominalni BDP će se udvostručiti.

11. Realni BDP jednak je

A. nominalnom BDP umanjenom za neto izvozB. količniku nominalnog BDP i deflatora C. proizvodu nominalnog BDP i deflatoraD. količniku realnog BDP i deflatora

Odgovor: B.

12. Ako proizvodnja ostane ista, a cene se udvostruče onda je

deflator A. 25 B. 50 C. 100 D. 200

Odgovor: D. Deflator je količnik nominalnog i realnog BDP. Stoga je njegova vrednost 200.

13. Dati su podaci

KAJMAK TREŠNJE cena proizv. cena proizv. 2000 $0.50 20 $1.00 52011 $1.00 10 $0.50 10

Ako je 2000 bazna godina, koliki je deflator za 2011?A. 0 B. Izmedju 0 i 1 C. 1 D. Veci od 1

Odgovor: C. Pošto i nominalni i realni BDP u 2011. godini vrede $15 , deflator BDP ima jediničnu vrednost.

14. Sivu ekonomiju merimo…

• A. Pomoću dva metoda :– upoređivanjem podataka o potrošenoj električnoj

energiji– Sabiranjem vrednosti novčanica velike vrednosti

van opticaja

• B. Procenom časova neprijavljenog rada• C. Nema načina• Odgovor: A u razvijenim zemljama, kod nas ne

daju dobre rezultate

15. Indeks cena na malo (ICM) meri

A. promenu nivoa cena fiksne korpe dobara i usluga .

B. promenu nivoa cena korpe dobara i usluga, ali se sadržaj korpe neprestano menja

C. količinu novca koju potrošači utroše za održanje istog stepena zadovoljenja potreba

Odgovor: A.

16. Pretpotavimo da potrošač kupuje jednu jabuku i jednu pomorandžu svakg meseca.

• U baznoj godini cena im je bila ista – 1$. U tekućoj cena jabuka se udvostručila dok je cena narandži ostala ista. Ako je ICM najpre bio 100, vrednost ovog indeksa danas biće

• A. 50• B. 100• C. 150• D. 200

• Odgovor: C. Pošto su troškovi korpe dobara bili 2$ u baznoj, a 3$ u tekućoj godini, vrednost ICM je 150.

•

17. Koji je od navedenih iskaza tačan?

A. ICM meri nivo cena, deflator meri promenu nivoa proizvodnje

B. ICM je lančani, a deflator bazni indeks. C. Ponderi ova dva indeksa nisu isti D. deflator uzima u obzir i uvezena dobra, ICM

ne. Odgovor: C.

18. Pod ostalim nepromenjienim okolnostima, ako poraste cena uvoznih automobila

A. Deflator raste, ICM raste B. Deflator raste, ICM ostaje isti C. Deflator ostaje isti, ICM raste D. Deflator raste, ICM raste, ali ne u istom

procentu Odgovor: C. Dobra proizvedena u inostranstvu

ne ulaze u deflator

19. U zemlji A je otpočela proizvodnja luksuznih automobila…Nažalost, ova zemja je mala i siromašna, te sve automobila

izvozi u susednu prijateljsku zemlju po imenu B. Koji će indeks u zemlji-izvoznici biti promenjen?

A. ICM. B. deflator BDP C. i deflator i ICM D. nijedan Odgovor: D. Deflator BDP

20. Koji od narednih događaja može uticati na rast stope

nezaposlenosti?A. rast stanovnštva (ponuda r.s. – ista) B. proporcionalni rast ponude r.s i broja nezaposlenih C. porast ponude r.s bez promene broja zaposlenih D. porast broja zaposlenih bez promene broja nezaposlenih Odgovor: C. Ako radna snaga poraste a broj zaposlenih se ne

menja, stopa nezaposlenosti raste.

21. Koji od sledećih slučajeva će uticati na izmenu podataka o

nezaposlenosti?A. penzionisani radnik koji nastavlja da radi B. lice na privremenom radu koje traži posao C. direktor koji daje ostavku da bi se kandiovao na

izborimaD. studenti treće godine Ekonomskog fakulteta koji ne

daju redovno ispite

Odgovor: C.

22. Pretpostavimo da radnik napuni 65 godina i ode u penziju. Koja varijabla ne menja vrednost

A. broj nezaposlenih B. stopa nezaposlenosti C. ponuda radne snage Odgovor: A. Radnici koji dobrovoljno napuštaju

posao ne smatraju se nezaposlenim. •

23. Pretpostavimo da građanin zemlje A svaki dan ide u susednu

prijateljsku zemlju B. Dohodak ovoga lica će biti obračunat kao:

A. BNP u zemlji A, kao i u BNP u zemlji B B. BNP u zemlji A, ali u BDP u zemlji BC. BDP u zemlji A, ali u BNP u zemlji B D. BDP u zemlji A, kao i u BDP u zemlji BOdgovor: B.

24. Pretpostavimo da građanin Italije radi u zemlji A i nešto kasnije dobije

njeno državljanstvo. Šta se onda dešava

A. pada italijanski BDP, raste BNP u zemlji A B. pada italijanski BNP, raste BNP u zemlji A C. pada italijanski BDP, raste BDP u zemlji AD. pada italijanski BNP, raste BDP u zemlji AOdgovor: B. Pošto je radnik uzeo državljanstvo,

italijanski BNP pada, a za toliko raste BNP u zemlji A.

Dinamika: Hoće li zemljotres, tj. predstojeća rekonstrukcija u

Australiji povećati BDP?Kratak odgovor je – neće. • Pitanje je u stvari ie li razaranje dobro za privredu "Are Wars Good

for the Economy? Ili na linku broken window

• Ovih 200 milijardi dolara za rekonstrukciju MORAJU ODNEKUD DA DOĐU – oni nisu rezultat tehničkog progresa

• Novac za rekonstrukciju je novac koji NIJE POTROŠEN NEGE DRUGDE, svaki dolar ima oportunitetni trošak, tj. neku izgubljenu dobit

Zašto ICM precenjuje inflaciju

1. Supstitucija – Skuplje narandže zamenićemo jabukama, ail to ICM ne može

da registruje .2. Rast kvaliteta

– Današnji deterdženti 100 puta su bolji nego pre 20 godina, ali ICM to ne može da registruje

3. Novi proizvodi – Ne uključuju se u ICM dok ne postanu veoma široko

korišćeni4. Outleti – nisu uključeni5. U SAD se procenjuje da ICM zbog toga precenjuje inflaciju za oko

1% godišnje (ukupna inflacija – 2%)

INVESTICIJE

• U MAKROEKONOMIJI SE  INVESTICIJAMA SMATRAJU SAMO ONI TOKOVI KOJI VODE STVARANJU NOVOG KAPITALA (I=∆K)

• Dakle, pazite! U investicije će spadati:• investicije u osnovna sredstva, to je kada preduzeća kupuju (u

zemlji ili inostranstvu, svejedno) postrojenja i opremu; • investicije u stambeni prostor, to je kad domaćinstva kupuju nove

stanove, kuće, itd. • investicije u zalihe (ako se zalihe smanje, ova komponenta biće

negativna)

u dnevoj štampi se u “investicije” ubraja i kupovina postojeće imovine ili

finansijskih instrumenata.  • to je preraspodela, a ne investicija• dakle, ni strane direktne investicije  -   ne

moraju biti investicije u makroekonomskom smislu! – Preciznije, ako je reč o kupovini nove opreme i

novih postrojenja, jedino tada je transakcija tekuća i dolazi do rasta BDP, usled rasta I iz izraza Y=C+I+G+NX.  Sve druge kupovine, samo predstavljaju prenos vlasništva! Tehnički, to se beleži ovako.

Portfolio investicije • predstavljaju kupovinu ili prodaju

• inostranih obveznica, akcija ili drugih hartija od vrednosti,

• što spada u trgovinu finansijskom imovinom i nikada ne uvećava BDP

• dakle, to nisu investicije u makroekonomskom smislu

• ali zabuna nastaje jer se one pod tim imenom beleže u kapitalnom delu platnog bilansa ... tu ima i teškoća druge vrste...  ali ide nekako ,,,

Dinamika

• Pravilo 72• Ako podelite broj 72 sa nekom stopom rasta

dobijate vreme za koje će se originalna veličina udvostručiti

• t = 72/r• Ako uzimam kredit na 10 godina uz kamatu

7%, iznos kredita koji vraćam je dvostruko veći od pozajmljenog iznosa

. r

dostizanje

•  

Primer: Srbija i Grčka

60004400

A tek što su rezultati nestabilni…

•

Kako izgleda svet danas- GNI per capita 2009. godine

Bez EU, svet izgleda ovako

Velike ekonomske krize i privredni oporavak

- kretanje industrijske proizvodnje -

3040

5060

7080

90100

110120

130

1929 1930 1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937

SAD

Nema~ka

Velika Britanija

Francuska

SR Jugoslavija, 1989-97

Devizni kurs i inflacija

Inflacija - generatori• Kako se računa inflacija• dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku između

stope rasta nominalnih novčanih fondova i stope rasta realnog BNP, korigovanog

• elasticitetom η:• (8.4) π = μ − ηg.

• Prevelika javna potrošnja• Balaša – Samjuelsonov efekat

• Bazna – ukupna– Statistički– Makroekonomski

Uzrok inflacije

Kretanje neto zarada i troškovi života

80

130

180

230

280

330

380

430

okt.00

apr.01

nov.01

maj.02

dec.02

jun.03

jan.04

avg.04

feb.05

prosečne mesečne zarade

troškovi života, dec. 2000=100

Kretanje realnih neto zarada,

80

130

180

230

280

330

okt.00

maj.01

nov.01

jun.02

dec.02

jul.03

feb.04

avg.04

mar.05

u evrima

u dinarima, dec. 2000=100

nezaposlenost

• 400.000 ljudi izgubilo posao?– Verovatno tačno

• Anketa o radnoj snazi• Zvanična statistika• razlika?

– Zdravstveno osiguranje– Druge pogodnosti

• Crna Gora – 5%

GDP I PPP

• http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GNIPC.pdf

• NEDOSTACI GDP– TRŽIŠNE CENE– SIVA EKONOMIJA– IMPUTIRANA RENTA– STANDARD

• (S-I)+(T-G)= (X-Z)• SAD -3.6 -2.5 -6.1 2006• −4,7 1,0 −3,7 1999

• U SAD i privatni sektor i javni sektor beleže deficit, trošeći mnogo više nego što zarađuje.

• Republikanci prave def, demokrate suficit

• (S-I)+(T-G)= (X-Z)• Japan 6.1 -2.2 3.9 2006• 10,3 −7,6 2,7 1999

• Situacija u Japanu je potpuno suprotna. Obilan višak priv. sektora pokriva deficit javnog

• Posmatrano• u celini, Evropska unija

sve više liči • na Japan, ali su

neravnoteže manje

S-I T-G X-ZBelgija 1.2 0.8 2Danska -1.3 3.7 2.4Francuska 0.5 -1.7 -1.2Nemačka 6.2 -1.1 5.1Italija 1 -3.4 -2.4Holandija 7.2 1.8 9Španija -10.6 1.9 -8.7Švedska 4.7 2 6.7V. Brit -0.6 -2.8 -3.4Evrozona 1.1 -1 0.1

EU 1999 2,8 −2,5 0,3

• TB + KB + IDT = 0. • tekući kapitalni intervencije• bilans bilans na deviznom tržištu

• Ova jednačina u praksi nikad nije tačna• Zašto? Izvori podataka su različiti• TB sa carine, • KB banke i finansijske institucije• IDT iz centralne banke. • Zato se uvode “greške i propusti”

• 2. mehanizma: IDT≠0 i IDT=0 Deficit TB • pokriva se ili sa privatnih računa ili iz državih

izvora.

• Ako je TB<0: • odliv deviza, tj. višak ponude domaćeg novca • Moguća su dva ishoda

– cb želi da spreči devalvaciju– i prodaje devizne rezerve (IDT>0)

– Cb ne interveniše, IDT=0, – ali privatni finansijski račun prelazi u suficit

• Otkud suficit na KB, tj. priliv kapitala? Ako deficit na TB potraje

• Stranci koriste nizak kurs da kupe domaću aktivu, imamo suficit na KB –

– Ovo se upravo dešava u Velikoj Britaniji

• Depresirana valuta povećava izvoz, te se smanjuje deficit na TB

– isto

• Ili deficit nestaje, ili je privatni kapitalni bilans u plusu,ili oba

• Krugman: SDI ne smanjuju deficit na spoljnom računu, naprotiv, deficit = prilivu!!!

• To je računovodstveno tačno• Ali to nije ekonomija

• 2 mehanizma• IDT=0

• Priliv kapitala – apresijacija – rast deficita+odliv kapitala u druge zemlje - do iznosa priliva kapitala

• IDT ≠0• Priliv kapitala – apresijacija – zvanične intervencije –

kupovina $ ≡ zajam drugoj vladi,

• Kako se beleži u TB Francuske

• Tunižanin koji radi u Marseju šalje novac svojoj porodici u Tunis.

• deficit jednostranih transfera

• Francuski koncern Pežo plaća dividende finskom rezidentu.

• deficit u nerobnom bilansu (jenostrani transfer)

• Cb banka Francuske kupuje danske krune da bi sprečila pad njenog kursa u Kopenhagenu

• višak na računu ITD

• Profit američke kompanije Owen Corning reinvestira se u filijali Fontenblo u Francuskoj.

• Višak na računu direktnih investicija

• • Rezident Francuske koji živi u Kolmaru, gradu u Alzasu, prošvercuje kući stereo uređaj kupljen u Frajburgu (Nemačka

• Deficit na računu “greške i propusti”