UTICAJ TELEVIZIJE

Uiteljski fakultet

Bosna i HercegovinaBRKO DISTRIKTBOSNE I HERCEGOVINEInternacionalni univerzitetBrko

Master studije

SEMINARSKI RADPredmet: KomunikologijaTema: Uticaj televizije

Mentor: Student: ___________________Alida Boovi

Brko, 2014 godina

Sadaj1Uvod31.1Privlanost televizije41.2Zato se uopte veruje u televiziju51.3Informativne emisije51.4Reklamna svrha televizije71.5Psihologija prodaje i reklame, smisao i uticaj91.6Uticaj TV na razvoj deteta10

Uvod

Nesumnjivo je da televizija ima veliki uticaj na decu iz i da e to uticati na njihov kognitivni i socijalni razvoj. Uloga koju televizija ima u procesu socijalizacije dece je veoma velika. Televizija moze biti obrazovna i korisna, meutim postoji i onaj negativni aspekt...

Privlanost televizijeTelevizija kao informacija i zabava prisutna je pola veka u naim domovima. Vremenski uz nju svi lanovi porodice provode u proseku 3 sata svakog dana i ovo vreme se statistiki sve vie produava. Mehanizam privlanosti televizijeDakle ta je to to nas dri zakovane uz TV ekran? Privlano dejstvo televizije je zasnovano je na sledeim elementima:1. TV svodi fiziku aktivnost oveka na minimum (jer se posmatra uglavnom sedei ili leei). Fiziki izmoren ovek ovo se doivljava kao fiziko olakanje trenutnih tegoba.1. Audio - vizuelni signal je najefikasnija kombinacija nadraaja ula koju najvei broj ljudi najbolje zapaa i pamti. Druge vrste nadraaja: miris, nepokretne slike, samostalan zvuk i drugo mnogo se manje zapaaju.1. Brza izmenljivost slika (jedna scena traje proseno oko 3,5 sekunde) i nemogunost oveka da kontrolie ove slike ili da fiziki reaguje dovode psihiku aktivnost oveka na minimum i prevodi njegov mozak u alfa-stanje. Frustriran i psihiki izmoren ovek ovo doivljava kao znaajno olaanje. 1. Televizija ima privlano dejstvo zbog pobude ula, tj smenjivosti raznovrsnih ili dramatinih scena koje ne doputaju dosadu. ovek je sklon traenju novih ulnih stimulansa a televizija mu to vrlo efikasno obezbeuje.1. Gledanje televizije ne zahteva znaajan utroak energije. Svaka alternativna aktivnost koja bi mogla da uzrokuje slian efekat (ako postoji) bila bi daleko napornija nego sedenje ili leanje ispred televizora. 1. Nakon gledanja televizije moete priati o onome to ste upravo videli i sa potpunim stranicma jer televizija slui kao vetaka zajednika kultura koja prua zajednike teme za razgovor ak i sa potpuno nepoznatim ljudima. Na ovaj nain televizijska realnost, iako vrlo daleka od objektivne istine i objektivne realnost, POSTAJE VETAKA REALNOST i egzistira u psiholokom tkivu drutva.1. Televizija stvara privid boravka meu ljudima prikazujui lokalne dogaaje u informativnim emisijama to dovodi do lanog zadovoljenja potrebe oveka da se osea delom zajednice iako nikakav drutveni kontakt nije ostvario gledanjem TV programa. Odavde se nasluuje zato se gledalac vraa televiziji tj. odakle nastaje polazni impuls za gledanje televizije svakog dana: ovek povezuje svoj fiziki i psihiki odmor sa televizijom po Pavlovljevom zakonu, a isto tako i zadovoljava nagonske potrebe za drutvenou i stimulacijom ula. Tako je televizija gledaocu postala isto to i droga narkomanu. TV stvara psiho-fiziku zavisnost. Zato se ovek uvek iznova vraa gledanju televizije. Odluka za gledanje televizije je impulsivna i refleksna. Ovo je zato to je ona po principu Pavlovljevog zakona potsvesno ugraena u mozak. Hipnotiko dejstvo alfa-stanja u televiziji se koristi kao psiholoka ulazna vrata za reklamiranje, to i jeste jedina svrha modernog televizijskog programa. Tvrdnje o takozvanom loem kvalitetu televizijskog programa su besmislica, jer televizija i nema nikakvu drugu namenu osim reklamiranja pa kvalitet prikazanog razmiljanja ovde nema nikakvu ulogu. Zato se uopte veruje u televiziju Gledaoci televizije zastupaju neobinu pretpostavku da je ono to vide u medijima istina jer to svi gledaju/itaju/uju. Televizija nije izuzetak od ovog pravila. Prikaz zemlje u kojoj e vam komentator sa lica mesta prikazati "ekskluzivni intervju sa rtvom etnikog ienja" esto ima isto toliko veze sa realnou kao i pria da e Patak Daa i Duko Dugouko ove godine reiti problem gladi u svetu. U sutini naivnost televizijskih gledalaca zasnovana je na neverici da bi neko smeo da lae tako veliki broj ljudi. Za ove naivne ljude jo je manje verovatno da bi ovakva la mogla da doe od neke "zvanine" institucije. Informativne emisijeU pokuaju pravdanja korisnosti televizijskog programa informativne emisije mogu izgledati kao jedno od spasonosnih utoita. Na alost, informativne emisije su praktino isto toliko manipulativne koliko i reklame. Ovim emisijama nedostaje bar jedna ali i najvanija osobina: objektivna kritinost.

ak i da zamislimo idealnu najobjektivniju informativnu emisiju tipa dnevnika, jasno je da svaki dnevnik svoju strukturu nekritiki odreuje po dogaajima koje su odredile interesne grupe u drutvu. Primeri za ovo su dovoljno brojni. Na primer blok politikih vesti daje onu sliku koju su javnosti prikazali politiari koji se uvijaju u zastave, ljube bebe i sa lanim osmesima rukuju sa drugima pravei pozorinu predstavu u sopstvenoj reiji. Ogromna industrija sporta diktira da u sportskim emisijama morate imati prikaz dogaaja sportske industrije onako kako su je organizovale sportske interesne grupe. Prikaz katastrofalnih poplava i prirodnih pojava skoro nikad ne prolazi bez odgovarajue ablonske interpretacije koju e izloiti neka drutvena interesna grupa kroz rei lokalnog politiara ili televizijskog spikera. U svim sluajevima svaka televizijska vest je praena ili ispriana kroz komentare koje pie interesna grupa kojoj pripada dotini televizijski kanal. Interesne grupe koje poseduju televizijske kanale su iste one koje odreuju drutvene dogaaje koji se opisuju u informativnoj emisiji.Crtani filmovi obiluju karikaturnim likovima ivotinjskog carstva. Psi, medvedi, lavovi, make, mievi, patke i verovatno sve druge ivotinje nale su mesta u crtanim filmovima za decu. Ljudski likovi su vrlo retki. Umesto da se ue ljudskosti i borbi za lini identitet, stvaralatvo i humanost, deca se identifikuju sa ivotinjama. Nakazna prasica Mis Pigi iz Mapet ou lutkarskog serijala slui kao ideal novim generacijama devojica koje se ne vaspitavaju kao nekad na baletu, kulturi, knjigama i uopte linim vrednostima, nego na nakazama proizilih iz radionica deformisanih medijskih manipulatora.Igrani filmovi takoe imaju ivotinje kao glavne junake, koji su pametniji od ljudi, pobeuju loe ljude, i tite decu. Ponovo je cilj isti: da se deca identifikuju sa ivotinjama.Filmovi dokumentarnog tipa iz ivotinjskog carstva veliaju i naglaavaju da iva bia ubijaju da ne bi bila ubijena. Ubistvo je uslov preivljavanja. Onaj ko je opasniji i ubojitiji preivljava. Prikazuju se ak i specijalizovani dokumentarci o metodama koje ivotinje koriste da bi ubijale druge ivotinje!Robotizovani junaci tipa Transformersa i mnogih drugih prikazuju robote u meusobnim borbama na ivot i smrt. Cilj je iskljuiti emocionalnost i poistovetiti se sa robotima.Nakaze u crtanim i drugim filmovima postoje u izobilju. Zombiji iz kojih mile crvi bezrazlono jure i ubijaju ljude. Vampiri i vukodlaci, umesto da su nestali u prohujalim vekovima nikad nisu vie prisutni nego danas. Za kakvo nas to drutvo pripremaju medijski magnati kroz vaspitavanje dece?Ubijanje ljudi na televiziji se prikazuje pojedinano, grupno i masovno. Detalji ubijanja mogu se videti sa najveom preciznou, pa se negde ak prikazuje i unutranjost tkiva rtve koga razdire metak pri ulasku u telo. Ubistvo se mehanizuje, prikazuje kao ritual, kao zadovoljstvo, kao prekraivanje vremena, kao obiaj, kao tradicija, ili prosto kao potpuno besmislen gest. Ima li boljeg poziva na ubijanje nego to je ovaj? Po ovoj osobini televizija ima isto dejstvo kao i satanistike sekte. Serije o policijskim forenziarima i otvaranju ljudskih leeva mogu se esto videti na televiziji. Tu deca gledaju kako se ljudski le see i analizira uz redovno ispijanje kafe u mrtvanici. U sceni iz amerikog "The Buckbrier Trail" serijala mladi gledaoci mogu da uivaju u tui pesnicama dvojice ljudi okruenih posmatraima. Jedan od posmatraa prilazi i s lea i udara jednog od dvojice protivnika koji pada onesveen na zemlju. Potom drugi protivnik uzima pitolj od posmatraa i sa velikim zadovoljstvom sa nekoliko metaka ubija onesveenog oveka. U ovim starim serijalima nigde se ne vidi krv, poto je cilj da gledalac to neosetnije dobije svoju "poduku" i prihvati ubistvo kao deo svog ivota. U istoj seriji jedan od aktera uzima kao taoca nekog oveka drei ga ispred sebe kao tit. Protivnik meutim, puca svesno i hladnokrvno ubijajui zajedno i svog druga i kidnapera.U modernim filmskim "kreacijama" kao to je film "Ubij Bila" seku se maem delovi ljudskog tela tokom beskrajnih borbi na ivot i smrt, a gledalac moe da uiva u mlazevima krvi koji ikljaju iz preseenih ljudskih vratova, ruku i nogu. itav film posveen je sumanutoj osveti.U japanskom filmu pljaka banke upada u banku gde uzima kao taoce sve prisutne klijente i radnike banke. Opkoljen u banci, on naoigled svih siluje jednu od ena koje su se tu zatekle drei joj no pod grlom, tue je a potom urinira po njoj. Svi od prisutnih su do krajnjosti pokorni i ponizni prema pljakau.Reklamna svrha televizije

Reklama je ono zbog ega je televizija razvijana. Reklama je osnova stvaranja i odravanja potroakog drutva sa televizijom kao glavnim sredstvom da se ovo postigne. Vrste reklame na televiziji: reklame proizvoda, reklame drutvenih interesnih grupa, organizacija, institucija, politike reklame, globalistike reklame. Intelektualni sadraji su oni u kojima se potencira nezavisno i kritiko ljudsko individualno miljenje. Ovakvi sadraji ne postoje samostalno na televiziji, tj. tako su retki da je sporadina pojava ovakvog sadraja na televiziji potpuno zanemarljiva i svodi se na statistiku greku kod pravljenja TV programa.Reklame se prikazuju u udarnim terminima prekidajui filmove, serije, utakmice koje i deca gledaju. Mnoge firme reklamiraju proizvode koji nisu namenjeni najmlaima, a za to angauju upravo decu. (To je, dodue, u pojedinim zemljama zakonom zabranjeno.) Nain na koji se emituju reklame takoe moe imati negativan uticaj na panju deteta, a ako ve postoji problem, onda e ga jo poveati. Uticaj reklama na psihu i psihofiziki razvoj deteta tema je mnogih istraivanja svetskih udruenja psihologa. O tome koliko je to vana tema, kojom bi se ozbiljnije trebalo baviti ne samo u porodici ve i u celom drutvu, pokazuju rezultati njihovih istraivanja. Evropska iskustva govore da 63 odsto trogodinjaka poznaje imena vodeih restorana brze hrane, a deca od etiri godine jo ne znaju tano svoje ime. Dok starija deca (osmogodinjaci) i odrasli razumeju veinu reklamnih poruka, mlaa deca ih ne razumeju, pa pokuavaju da interpretiraju komercijalne tvrdnje i pozive kao stvarnu I istinitu informaciju. To je ozbiljan problem, jer je, po najnovijem trendu, jedna od glavnih ciljnih grupa reklamnih firmi upravo najmlaa populacija. Najei artikli koji se reklamiraju za decu jesu zaslaeni proizvodi od itarica, gazirana pia, slatkii i brza hrana, to stvara lou naviku u ishrani, koja moe trajati celog ivota i uzrokovati poveanu gojaznost i pojavu mnogih bolesti. Nezdrave proizvode esto reklamiraju vrhunski sportisti, zbog ega deca zakljuuju da je konzumiranje tih proizvoda izuzetno zdravo. Utvreno je da je deci nakon jednog gledanja reklame dovoljno da je zapamte i da trae reklamirani proizvod. Industrija propagande, i pored toga, ne miruje. Iz dana u dan proiruje trini prostor. Novi brend je reklamiranje u kolama. Mnoge kole na taj nain ostvaruju odreeni prihod, za njih u sadanjoj oskudici vrlo znaajan, a deca, ne znajui nita o tome, smatraju da su ti proizvodi dobri poto je njihovo reklamiranje dozvoljeno u kolama. Najveu odgovornost za ovakvu vrstu manipulacije snose psiholozi koji rade u reklamnoj industriji, koji znanje i umee koriste da bi poveali profit pojedinih firmi, jer su za taj posao izuzetno dobro plaeni. Potujui niz u svetu priznatih etikih pravila u oblasti ekonomske propagande, mediji e izbegavati ponude svojih klijenata oglaivaa u ijim se porukama deca instrumentalizuju a njihove potrebe, motivi i stavovi pojednostavljuju, iskrivljuju do devijantnog (npr. kada se radi o novcu, finansijskim transakcijama, akcionarstvu male dece koja ne razumeju o emu je re, o prenaglaenoj motivisanosti za igre na sreu.)Nije nepoznato da reklame i brendovi imaju veliki uticaj, a jedno nedavno sprovedeno istraivanje pokazalo je neke posledice toga na maliane. Postavlja se pitanje ta tu roditelji mogu da uine i kako da i sami ne potpadnu pod uticaj reklama. U istraivanju je uestvovalo 63. amerikih predkolaca kojima je posluena hrana iz "Mekdonaldsa". Deo te hrane bio je u "Mekdonaldsovoj" ambalai, a deo u obinom papiru. Sva deca dala su manje-vie iste odgovore: ono to im je poslueno u "Mekdonaldsovoj" ambalai ima bolji ukus od onoga u obinom papiru ili obinim aama, ak i mleko, argarepe i sok od jabuke. To je bio sluaj ak i kod one dece koja su rekla da u ivotu nisu bila u "Mekdonalds" restoranu (naravno, uli su za njega). ak jedna treina ispitane dece izjavila je da u "Meku" jedu bar jednom nedeljno. Mada je za ovo istraivanje upotrebljena "Mekdonaldsova" ambalaa, zajedno s njihovim proizvodima, moe se pretpostaviti da je slian uticaj i drugih popularnih brendova - da e hrana umotana u ambalau tih brendova prevariti ak i deja nepca, da e odea omiljenog brenda biti udobnija od odee istog kvaliteta bez poznate etikete... Slian uticaj bie i na mnoge odrasle - ne sve, jer su oni ipak sposobniji za kritiko razmiljanje, ali na mnoge. Psihologija prodaje i reklame, smisao i uticajZavrsna faza proizvodnje bilo kojeg proizvoda u savremenom drustvu nije niti pakovanje niti distribucija do polica, vec marketing, odnosno reklama. Psihologija prodaje i reklame fokusirana je na motiv i percepciju potrosaca kako bi se povecao procenat prodaje. Prodaja sa svim svojim modusima stoji na jednoj strani, dok kupovina ostaje na drugoj; kao dvije prie ukoriene u jednu knjigu, a koje e se formom prstena nai na sreditu uveza. Ponaanje prodavca i donoenje odluke o kupovini medjusobno su vrsto povezani procesi. U uvodu emo dati samo jedan opti presjek, kako bismo kasnije mogli detaljno obrazlagati i prodaju i kupovinu, kao i psiholoke motive na kojima su utemeljene. U ovom povezanom procesu uvijek se postavlja pitanje motivacije; ta je to to e biti okida za jednu osobu i to je podstie na aktivnost, te odredjuje koje e informacije i poruke osoba primiti i obraditi. Psihologija marketinga bazira se na prouavanju faktora koji utiu na motivaciju i percepciju, tei to efikasnijoj prezentaciji proizvoda ili usluga, odnosno tei ubjedjivanju potencijalnih potroaa da je to to se prezentuje upravo ono to njima treba. S druge strane, sam potroa tei da se zadovolji neka njegova potreba. Medjutim, ovdje je bitno imati na umu da ovjek jeste drutveno bie, i kao takav pripada odredjenoj zajednici, pa se proizvodjai kroz reklame esto oslanjaju na to da se i ovjekovo, individualno ponaanje moe mjeriti stavovima i oekivanjima grupe kojoj pripada; otuda i marketinki princip vanosti identifikovanja grupe potroaa. Govoriti o motivu nemogue je a ne fokusirati se na prirodu tih motiva. Naime, ponaanje kupca moe biti podstaknuto kako korisnou, potrebom za nekim proizvodom ili uslugom, tako i hedonizmom. esto pri kupovini razum ne igra veliku ulogu, ve je primaran oseaj zadovoljstva. Ovo saznanje se koristi pri formiranju cena proizvoda. Ljudi su spremni dati velike novce ako e ih neto uiniti zadovoljnim. I upravo znajui za spremnost pojedinca da zarad svog zadovoljstva izdvoji odredjenu sumu novca, prodavci se nameu raznim oblicima uvjeravanja. Reklamiranje je, dakle, poseban oblik uvjeravanja zasnovan na namjernim i osmiljenim pokuajima uticaja na stavove, vrijednosti, emocije, verovanja te na kraju i ponaanja, a putem masovnih medija.Ponekad se ini da smo konstantno izvrgnuti neijem uvjeravanju u neto to moemo, ali i ne moramo prihvatiti. Televizijske, radijske, internet reklame, dambo plakati - razni su oblici uvjeravanja kojima nas zasipaju svakodnevno. Psihologiju uvjeravanja zanima kako se putem poruka odredjene vrste moe djelovati na nae stavove, vrijednosti, emocije, vjerovanja i ponaanja. Kada je re o stavovima, psiholozi su odavno ustanovili da je re o kategoriji koju je vrlo teko menjati, jer pomou njih oblikujemo znanje, izraavamo vrednosti i drugima prenosimo sliku o sebi; tako da uspenost pokuaja uveravanja zavisi od vie faktora, od dobi primaoca informacije preko njegove motivacije da saslua onoga koji poruku namee, do sposobnosti pojedinca da se misaono angauje oko sadraja poruke i procijeni njen smisao i ulogu u procesu donoenja vlastite odluke.

Uticaj TV na razvoj deteta

Prema istraivanjima strunjaka za uticaj televizije na razvoj deteta, do 18. godine proseno dete e provesti vei deo svog ivota gledajui televiziju, nego u bilo kojoj drugoj pojedinoj aktivnosti, izuzev spavanja." A ta zapanjujua slika iskljuuje vreme provedeno u gledanju videa kod kue i filmova u bioskopima. U podrujima gradskog sredita, jedna od tri porodic gleda televiziju kao neprestanu pozadinu veine drugih aktivnosti. Vrsta televizijskih prikaza koje deca gledaju moe veoma razliito uticati. Dokazano je da deca koja su gledaju deje obrazovne emisije bolje itaju i imaju razvijenije jezike vetine od dece koja gledaju samo crtae i programe za odrasle. Strunjaci takoe, aktivno raspravljaju o negativnim posledicama gledanja nasilja. Ispitivanja su pokazala da je tinejdersko nasilje u 19. godini vee ukoliko je gledanost TV-nasilja u 8. godini esta. Istraivai su zabeleili nasilje u 85 posto filmova koji se svakodnevno pokazuju na TV-u. Oni su to nasilje nazvali "psiholoki tetnim" i izdvojili su crtae i deje programe koji esto "nerealno" prikazuju nasilje bez posledica ili kazni. Amerika doktorska komora okrivljuje nasilje na ekranima kao delomino odgovorno za veliki porast malolentikog nasilja (126 posto) izmeu 1976. i 1992. godine. Smatra se, takoe, da televizija osiromauje oseaj zajednitva. Deca koja gledaju televiziju manje veruju drugim ljudima i manje sudeluju u organizovanim dejim aktivnostima izvan kue. Otuivanje nije poslednji rizik koji proizlazi iz gledanja televizije na visini proseka od etiri sata dnevno. Postoji podmukla veza izmeu ishrane, gojaznosti, sedelakih navika i gledanja televizije. TV zavisnici se ne zovu "kau-krompiri" bez razloga. Detetove kinestetike sposobnosti su deo njegove inteligencije, a fizika pasivnost priroena gledanju TV-a sigurno je pogubna za vebanje kinestetike inteligencije, da i ne spominjemo telo! Ipak moda najkobniji kvalitet televizije je sklonost da ak i njene najbolje emisije postiu mentalnu pasivnost - otupljuju matovitost i gue aktivnu misao. Istraivai J. L. i D. G. Singer s Univerziteta Yale ispitivali su kako televizija utie na spontanu i kreativnu igru kod predkolaca. Trima grupama dece pokazivali su tokom dve nedelje kulturno najodobravanije emisije na mrenoj televiziji. Ti obrazovni programi su kod dece s najmanje aktivnom matom postakli blagi stupanj kreativne igre, ali su potisnuli kreativnu igru u sve druge dece koja su od poetka imala ivlju imaginaciju. Istraivai su zapazili slian uzorak potiskivanja kreativnosti kod osnovaca IV. i V. razreda, posebno kada su gledali programe koji sadre fantastiku ili nasilje. Jedna porodica zabrinula se gledajui svoju decu od dve i pet godina i njihovog praenja televizije kada se mlae dete jednoga dana probudilo i odmah upitalo: "Mogu li gledati Barneya?" Tako su na mesec dana iskljuili televizor da vide ta e se dogoditi. Roditelji su bili toliko impresionirani poveanom kreativnou svojih devojica, poveanom nezavisnou i voljnou da rade kune poslove, da je iskljuivanje postalo trajno. Doputali bi samo povremeno neki program ili iznajmljivali video kao porodinu aktivnost vikendom. "Poput veine stvari", napisala je ta majka u asopisu Parents, "televizija nije ni sasvim dobra ni sasvim loa. Ne morate je ubiti samo je pripitomite." Sa stanovita obogaivanja razvoja dece, kod televizije se u stvari radi o vremenu: kao to se preporuuje da nae dnevne namirnice ukljuuju samo male koliine eera, masti, mesa i mlenih proizvoda kao dopunu ishrani od voa, povra i itarica, mi vidimo televiziju kao "zain" koji se u malim koliinama treba dodati zdravoj ishrani mentalno i fiziki aktivnijih zanimanja. Malo pasivne zabave nee nakoditi detetu (ili odraslom) i moe umanjiti stres. Ali najtipiniji osnovci koji gledaju televiziju svako vee i svaku subotu, satima bez prekida, dobijaju mentalni ekvivalent ishrane prezasiene eerom i mastima koja vezuje imaginaciju, gui um i tei biti popraena gojaznou, apatijom i manjkavostima u pismenosti. etiri sata dnevno provedena u pasivnoj razonodi su etiri sata koja nisu posveena aktivnijim, energinijim bavljenjima: to je jednostavna raunica.Statistiku, koja svedoi da 63% dece predkolskog uzrasta ima probleme u govorno-jezikom razvoju, u velikoj meri kroji injenica da proseno dete predkolskog uzrasta provede po tri sata dnevno ispred malih ekrana i dodatnih dva-tri sata u igri sa video-zanimacijama, a to uzrokuje lepezu lingvistikih, psihomotornih i lokomotornih poremeaja. Pre svega, zato to su televizija i video-igrice primeri jednostrane komunikacije u kojoj deca satima ute, a vokabular kojim govore junaci crtanih filmova zadovoljava govorni nivo dece od dve godine. Ako oslunemo komunikaciju ovih maliana, videemo da je ona puna neartikulisanih glasova i ratnikih poklia kojima govore junaci crtanih filmova.

Koriteni izvori:- Nermin Sarajli, Reklama ili jedna bolesna mata, asopis za drutvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku, str. 193-214.- Lidija Risti, Uticaj medija na donoenje odluke o kupovini, Stetoskop- Dinka orkalo Biruki, Umijee uvjeravanja, Filozofski fakultet Zagreb "stvarnost je stvarnija ako joj dodas nestvarnog..."