komunikacijski aspekti sustava bežičnih komunikacijskih mreža wlan

8/16/2019 Komunikacijski aspekti sustava bežičnih komunikacijskih mreža WLAN

1/21

SEMINAR

Komunikacijski aspekti sustava bežičnihkomunikacijskih mreža WLAN

Zagreb, travanj, 2016.


2/21

Sadržaj

1. Uvod.......................................................................................................................1

2. Pregled razvoja WLAN sustava.............................................................................2

3. Prini! be"i#nog !rijenosa u $i%rovalno$ !odru#ju.............................................&

3.1 'le%tro$agnets%i val.......................................................................................&

3.1.1 (!e%tar ele%tro$agnets%og zra#enja...............................................................63.2 Para$etri antena............................................................................................)

3.3 Antene za WLAN !odru#je.............................................................................*

3.3.1 +eet%asta antena -rid/.................................................................................*

3.3.2 Panel !at antena.......................................................................................*

3.3.3 $nidire%ionalna o$ni antena..................................................................10

3.3.& agi 4 Uda antena..........................................................................................10

&. WLAN sustav u %onte%stu be"i#ni $re"a...........................................................11

&.1 5o$uni%aijs%i !roto%oli................................................................................11

&.1.1 ((( teni%a -iret (e7uene (!read (!etru$/......................................11

&.1.2 89(( -89/.....................................................................................................13

&.2 :rste WLAN to!ologija..................................................................................1&

&.2.1 Ad4o $re"e................................................................................................1&

&.2.2 ;n

>. Literatura..............................................................................................................1)

). (a"eta%................................................................................................................1*


3/21

! "vod

Prednosti be"i#ni $re"a !red "i#ani$a su brojne jednostavnije i je


4/21

'! $re(#ed ra)voja WLAN sustava

Po#et%o$ 1*>04e godine, !ro


5/21

a sva%i od %anala zauzi$a $ali


6/21

+! $rincip bežično( prijenosa u mikrova#nom području

+! E#ektroma(netski va#

F.G.HaIDell je 1)6&. godine !ostavio o!?u$ate$ati#%u teoriju ele%triiteta i osnovneza%one ele%trodina$i%e te i !ri%azao !o$o?u#etiri jednad"be -sli%a 6/. ne su osnova%lasi#ne ele%trodina$i%e i svi !rora#una %ojise odnose na ele%tro$agnetis%e valove injiovo irenje %roz !rostor. Hogu?e je ijeliele%tro$agnetiza$ su$irati !o$o?u te #etiri jednad"be. ne o!isuju vezu iz$e@uele%tri#noga i $agnets%og !olja, te vezu ti

dvaju !olja s ele%tri#ni$ naboje$. o suza!ravo aussov za%on za ele%triitet i$agnetiza$, A$!ereov za%on te 8aradaJevza%on indu%ije.

;z HaIDell4ovi jednad"bi !roizlazi da !ro$jenjivo $agnets%o !olje !roizvodiele%tri#no !olje, a !ro$jenjivo ele%tri#no !olje da !roizvodi $agnets%o. Proesuzaja$nog !roizvo@enja ele%tri#nog i $agnets%og !olja iri se %roz !rostor%ona#no$ brzino$, %oja je iznoso$ jedna%a brzini svjetlosti.

A%o %roz vodi# !ro!usti$o struju %oju $ijenja$o odre@eno$


7/21

'le%tro$agnets%i valovi i$aju #etiri va"na svojstvaE

1./ Za razli%u od ostali valova %oji se ire ne%i$ sredstvo$, ele%tro$agnets%ivalovi $ogu se iriti va%u$o$

2./ itraju?a ele%tri#na i $agnets%a !olja u linearno !olarizirano$

ele%tro$agnets%o$ valu su u


8/21

+!! Spektar e#ektroma(netsko( )račenja

'le%tro$agnets%i s!e%tar je gra


9/21

Prijenos !odata%a in


10/21

+!' $arametri antena

Antena -lat. antennaE jedreni %ri"jarbol/ u ele%trotenii, je ele%tro$eani#%o su#elje%oje !retvara vo@eni val u val u slobodno$ !rostoru i obratno. jelotvorna !retvorba!osti"e se sa$o u


11/21

+!+ Antene )a WLAN područje

dabir antene za WLAN sustav !reduvjet je za njegovo is!ravno etkasta antena %?rid&

+adi se o anteni %oja je reet%a !aralelni$etalni i!%i, naj#e?e u obli%u !arabole. A%tivniele$ent -dio valovoda ili di!ol/ nalazi se u "aritu

te us$jerava signal na tu to#%u. obita% antena%oje se $ogu !rona?i na tr"itu nalazi se uras!onu od 1& do 30dMi. Zbog svoje gra@edobro !odnosi vjetar.

+!+!' $ane# @ patch antena

Plosnatog je obli%a u%lo!ljena u zatitno%u?ite od !lasti%e unutar %oje se nalaziosnovna %onstru%ija na tis%anoj !lo#ii.otovo uvije% su %vadratnog obili%a, a dobita%antena !risutni na tr"itu iznosi od * do2&dMi.

)

S#ika 2! Re>etkasta antena %i)vor*(oo(#e s#ike&

S#ika ! $ane# @ patch antena

%i)vor* (oo(#e s#ike&


12/21

+!+!+ ,mnidirekciona#na @ omni antena

Antena %oja sa$a !o sebi nije ba na$ijenjenaza u!otrebu na %lijents%oj strani, no us!r%osto$e izuzetno je ras!rostranjena. (usre?e$o iugra@ene u la!to!e te na Wi48i %artie jer osiguravaju dobar !rije$ neovisno o !olo"ajuantene. o$et i$ nije veli% zbog $alog dobit%a obi#no 243 dMi.

+!+!/ a(i . "da antena

(vi$a vrlo !oznat ti! antene jer se nalazi nasva%o$ %rovu %u?e $ini$alno jedna.5onstru%ija joj je vrlo jednostavna a sastojise od vie !aralelni ijevi iza a%tivnogele$enta -di!ol/ te na taj na#in us$jeravajuele%tro$agnets%o !olje na $jestu a%tivnogele$enta. ;$e je dobila !o svoje$ izu$itelju(intaro Uda, a !rvi !uta ju je u A$erii!redstavio agi te od tuda dolazi drugi dioi$ena. Unutar Wi48i dMi.

*

S#ika +! a(i @ "da antena %i)vor*(oo(#e s#ike&

S#ika '! ,mni antena %i)vor* (oo(#es#ike&


13/21

/! WLAN sustav u kontekstu bežičnih mreža

/! Komunikacijski protoko#i

(!read (!etru$ teni%a -!rijenos signala u !roireno$ s!e%tru/ !ostoji vie od =0godina, a !rva ju je %oristila a$eri#%a vojs%a %oja je "eljela na!raviti !rijenosin


14/21

va teni%a !riva?ena je i %od ;''' )02.11b i ;''' )02.11g te se %oristi %odWLAN, G(HA i P( sustava. 5od ;''' )02.11 !seudo slu#ajni %od naziva se i! iii!!ing ode. 5od (((4a %oristi se sva%i =. 5anal od $ogu?i 13 %anala ;(H!ojasa jer %anali $oraju biti raz$a%nuti 2=H9z da ne bi dolo do !re%la!anja. Unutar ijelog !ojasa $ogu?e je i$ati istovre$eno 3 %orisni%a uz $ogu?e brzine !rijenosa!odata%a do 1, 2, =.=, 11 Hb!s.

11

S#ika /! tenja ISM pojasa


15/21

/!!' -SS %-&

5od 89(( $odulaije odailja# alje %rat%e nizove !odata%a ne%o vrije$e na jednoj


16/21

/!' Grste WLAN topo#o(ija

;''' )02.11 standardo$ odre@ene su dvije $re"ne %on


17/21

AP $o"e raditi u vie re"i$a radaE

1./ +oot $ode radi %ao sredinja !ristu!na to#%a i !ri$a be"i#na to#%a. ;z$e@uLAN i WAN %orisni%a !osti"e se brzina !rijenosa od )00%Ms, a iz$e@u WAN i

WAN %orisni%a do &00%Ms.2./ Glient $ode !ri radu u ovo$ re"i$u AP ure@aj !onaa se %ao %lijent te se

s!aja na drugi AP ure@aj tj. radi %ao be"i#ni ada!ter. U ovo$ re"i$u ne $o"e!ri$ati ostale %lijente. to se brzina !rijenosa ti#e, %od WAN %lijenata onaiznosi &00%Ms, a %od LAN %lijenata )00 %Ms.

3./ Mridge $ode 5ao to i sa$o i$e %a"e, AP u ovo$ re"i$u i$a ulogu $ostatj. %oristi se za s!ajanje dviju ili vie $re"a. Pri radu u ovo$ re"i$u AP ure@ajne $o"e !ri$ati %lijente vve? slu"i is%lju#ivo za !ovezivanje $re"a. Na jedno$ AP ure@aju $o"e biti s!ojeno do 6& ra#unala, a brzine %oje ?e se ostvarivatisu u intervalu od 600 do )00%bs.

&./ +e!eater $ode 5ada AP ure@aj radi u ovo$ re"i$u on !onavlja signal ne%edruge !ristu!ne to#%e u svo$ !odru#ju. Za to bolji rad, va"no je i$ati tobolju vezu !re$a AP4u #iji se !ro$et B!onavljaC. Mrzina !rijenosa iz$e@u dvije!ristu!ne to#%e u re!eater $odu je iz$e@u 100 i 2=0 %bs.

1&

S#ika ;! Režimi rada A$.a %i)vor* (oo(#e s#ike&


18/21

3! Si(urnost

Znatna !o!ularizaija WLAN $re"a dovela je do stvaranja novi sigurnosni!roble$a. Zra% %ao $edij !odrazu$jeva BotvorenuC %o$uni%aiju za one !ozvane, alii za ne!ozvane sudioni%e. Uzevi u obzir iro%e $ogu?nosti zlou!orabeneovlatenog !ristu!a ne#ijoj WLAN $re"i, bitno je osigurati to je $ogu?e boljuzatitu. Za osiguravanje sigurnosti !odata%a %oji se raz$jenjuju !ute$ be"i#ne$re"e %oristi se ne%a od $etoda i


19/21

8! Fak#jučak

+azvoj ele%tro$agnets%e teorije !o#eo je jo u devetnaesto$ stolje?u objavljivanje$HaIDellove teorije ele%tro$agnetiz$a, ta teorija %a"e da ele%tro$agnets%i valnastaje uzaja$ni$ djelovanje$ ele%tri#nog i $agnets%og !olja, a to je uzro% to$e daele%tro$agnets%o$ valu ne treba sredstvo da bi se %retao, a brzina $u je jedna%abrzini svjetlosti. Po#et%o$ dvadesetog stolje?a Ni%ola esla je s$atrao da je $ogu?e!renositi energiju na daljinu be"i#ni$ !ute$, a %ao do%az tog izveo je svoj !oznati!o%us sa brodi?e$ %oji$ je u!ravljao daljins%i$ u!ravlja#e$. Nagla !o!ularizaijabe"i#ni $re"a, #iji se rad te$elji na ele%tro$agnets%i$ valovi$a, za!o#ela jeunazad 104a% godina %ada se javila !ove?ana !otreba za $obilno?u te be"i#ni$!ovezivanje$ ure@aja. d !rvi be"i#ni $re"a !a sve do danas, ne!re%idno se radina una!rje@enju i !oboljanju be"i#ni ure@aja. ananji ure@aji !ostali su !ouzdani ijenovno !ristu!a#ni iro%i$ $asa$a, a !otra"nja i$a tendeniju daljnjeg rasta %oja

je !rije svega uzro%ovana enor$ni$ rasto$ broja !rijenosni ure@aja !ri #e$udo$iniraju la!to!i, tableti te s$art!one4i. a%vo %retanje tr"ita !osebno odgovara!roizvo@a#i$a ardvera %oji bilje"e jedne od najve?i sto!a rasta u ; industriji. Zbogveli%e dobiti %oju ; %o$!anije ostvaruju, $nogo se ula"e u nova rjeenja. a%o jenedavno !redstavljena nova Li48i tenologija. +ije# je o tenologiji be"i#nog!rijenosa !odata%a veli%o$ brzino$ %oriste?i vidljivu svjetlosnu %o$uni%aiju. voraideje o ovo$ na#inu !rijenosa !odata%a je 9arald 9as sa sveu#ilita u 'dinburgu. n je 2011. godine !rvi !uta de$nostrirao %a%o je !aljenje$ i gaenje$ L' "arulje$ogu?e !renjeti $nogo vie !odata%a nego $obilni$ odailja#e$. U !itanju je toli%abrzina !aljenja i gaenja "arulje %oja nije vidljiva ljuds%o$ o%u ta%o da osi$ to ?e"arulja biti Bnor$alnoO u!aljena, ujedno ?e se ostvarivati i !rijenos !odata%a. va

tenologija o$ogu?it ?e da sva%o rasvjetno tijelo !ostane odailja# WLAN $re"e.+adi se o izni$no veli%i$ brzina$a !rijenosa !odata%a %oje u teoriji se"u doi$!resivne broj%e od 22& gigabita !o se%undi, a u !ra%si je ostvarena brzina!rijenosa !odata%a od jednog gigabajta !o se%undi, to je za dananje standardeo%o 100 !uta br"e od !rosje#ne Wi48i tenologije.

WLAN %oji je is!rva bio znanstveno


20/21

:! Literatura

1Q M.Feren i P.PaleE (ustavi za vo@enje i !ra?enje !roesa, Z'(; 8'+

-tt!Es!v!.zesoi.


21/21

1! Sažetak

Me"i#ni LAN -Wireless Loal Area NetDor%ing 4 WLAN/ svoje za#et%e vu#e u ne ta%odavne 1*>04e godine, a intenzivni razvijoj za!o#inje za vrije$e *04i %ao dodata%o"i#enoj -LAN/ $re"noj tenologiji %oja je !ostala !revladavaju?a i do$inantna uu$re"eno$ svijetu. Me"i#ni LAN je tenologija za slanje !odata%a i rad lo%alni$re"a, bez "i#ane veze.

WLAN je

komunikacijski aspekti sustava bežičnih komunikacijskih mreža wlan

Documents