Ekonomski fakultet u Kragujevcu

Ekonomske DoktrineSeminarski rad

Komparativna analiza monetarizma i kejzijanizma

Profesor: Student:Dr Gordana Marjanović Ime prezime(br/indexa)

1

Sadržaj:

Uvod........................................................................................................................3

Period uspona kejnsove teorije.........................................................................4

Kejnsova škola......................................................................................................6

Doprinos kejnsove teorije..................................................................................7

Monetarizam........................................................................................................9

Razlike izmedju kejnzijanizma i monetarizma.............................................12

Literatura............................................................................................................14

2

Uvod

“Postoji široka saglasnost oko ciljeva ekonomske politike: visoka zaposlenost, stabilne

cene, brzi rast. Manja saglasnost postoji oko toga u kojoj meri su ovi ciljevi međusobno

usklađeni, a najmanja saglasnost postoji oko pitanja uloge koju pojedini instrumenti mogu i

treba da imaju u postizanju tih različitih ciljeva.“ M.Fridman

Monetarizam se na intelektualnoj sceni ekonomske misli pojavio krajem 40-ih

i polovinom 50-ih godina sa značajnim radovima svog utemeljivača Miltona Friedmana.

Monetarizam takođe predstavlja školu ekonomske misli po kojoj su poremećaji u monetarnom

sektoru glavni uzročnici ekonomskih kriza, i predstavlja ekonomski pravac koji pokušava da

objasni nastanak kriza u privredi. Uz Kejnzijanizam i Novu klasičnu makroekonomiju, predstavlja

jednu od tri najuticajnije makroekonomske škole 20. vijeka. U pogledu teorije, ovaj pravac

ekonomske misli predstavlja modernu verziju neoklasične ekonomske škole, jer oživljava i

reformuliše kvantitativnu teoriju novca i ulogu monetarne politike.

Jednim dijelom monetarizam je nastao i kao odgovor na vladajuću

kejnzijansku paradigmu, pa se stoga pojava i jačanje uticaja monetarizma u literaturi često

označava kao monetaristička kontrarevolucija.Po monetaristima, ključnu ulogu u regulisanju

ekonomskih tokova ima novac. Monetarizam pretpostavlja da su tržišna konkurencija,

fleksibilnost i potpuna liberalizacija tržišta, uz povlačenje države najbolji lijek protiv inflacije.

3

Period uspona Kejnsove teorije

Dž.М.Kejns ( 1883-1946 ) je bio jedan od velikih mislilaca XX veka. Centralna figura

zbivanja na intelektualnom, državnom, ekonomskom, filozofsko-političkom planu.Kejnsov

fundamentalni doprinos, po rečima R.Skidelskog, je da ne znamo, niti možemo da izračunamo,

šta će doneti budućnost.

U tom svetu novac je psihološka sigurnost naspram neizvesnosti. Najvažniji izvor

razumevanja biznisa poticao je iz njegovog ličnog pravljenja novca: njegovo poznavanje

spekulativnog instikta učinilo ga je velikim ekonomistom, zapisao je njegov drug Nikolas

Davenport. Svoju nacionalnu reputaciju stiče objavljivanjem brošure Ekonomske posledice mira,

pošto je napustio britansku delegaciju na Versajskim pregovorima. Važno poglavlje u njegovom

životu vezano je za kritikovanje Čerčilovog povratka zlatnom standardu, 1 =4.86 $. U čuvenom

pamfletu Ekonomske posledice g. Čerčila, Kejns je ukazao da će precenjena funta za oko 10%

usloviti pad izvoza, pa će potreba da se održi konkurentnost, izvršiti pritisak na nadnice, da se

one smanje, što će dovesti do talasa štrajkova. Bio je to uvid u slavnu Kejnsovu sekvencu,

rigidnosti nadnica i mehanizma prilagodjavanja, pa kao rezultat takvog razmišljanja nastaje i

njegova knjiga Krajlesefera. U svojoj knjizi Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca,

objavljenoj 1936. god. i koja predstavlja bibliju kenzijanizma, ističe: '' Ideje ekonomista i

političkih filozofa ikada su u pravu i kada nisu, uticajnije su nego što se to obično misli. Svet se

stvarno skoro jedino po njima upravlja. Praktični ljudi, koji uobražavaju da su potpuno po

straniod bilo kakvih intelektualnih uticaja, obično su robovi nekog pokojnog ekonomiste...ljudi

očekuju sa izuzetnim nestrpljenjem korenitiju dijagnozu; kao retko kada su spremni da

je prihvate, žele da je isprobaju, ako se iole učini tačna.''

''Mada je savremeno stanje makroekonomije nalik bojnom polju na kome su pukovi

ekonomista okupljeni pod različitim zastavama, naše je mišljenje, da bi se trebalo odupreti

iskušenju, da se ustanovi nekakav restriktivni i jedinstveni konsenzus, i to zatošto je malo

verovatno da pravi odgovori mogu proisteći iz nekakve čiste ekonomske dogme, zaključuje

B.Snoudon.''

4

Tokom istorije, nastalo je dosta ekonomskih škola, koje možemo razlikovati po njihovom

mestu u razvoju makroekonomske misli i njihovom glavnom doprinosu makroekonomskoj

analizi.Središnje mesto u Kejnsovoj ekonomiji pripada ideji efektivne tražnje, uuslovima

zaostajanja tražnje za ponudom, proizvodnja se, ako se ništa ne učini, mora smanjivati da bi se

na nižem nivou uspostavila ravnoteža, samo sada na nivou ispod pune zaposlenosti. Svetska

depresija dvojako je podstakla njegovo mišljenje: prvo, konačno su raspršene iluzije u

delotvornost monetarne politike i drugo, pažnja je skrenuta sa Britanijena SAD. U središte

interesovanja dolazi pitanje: Šta je to što određuje obim proizvodnjeu novčanoj privredi?

Tri psiholoških sklonosti:

1.potrošnji pojedinaca/potrošača

2.investiranju produzetnika i

3.preferencija likvidnosti imalaca novca

Neposredno pred rat, 1939.god. u nizu memoranduma i članaka razvija Kejnsov plan,

koji je trebao da bude osnovica svetskih finansija: na osnovu tekućih zlatnih rezervi,emitovala bi

se svetska valuta-bankor; zemlje bi se zaduživale do tog iznosa, a u slučaju prekoračenja bi im

bili stavljani dodatni krediti u uslovima upravljanih relativno fiksnih deviznih rezervi.

5

Kejnzijanska školaOva škola je, škola makroekonomske misli, koja se bavi razmatranjem tražnje

makroekonomskih politika-prvenstveno fiskalnim politikama koje deluju preko multiplikatora-

radi smanjenja nezaposlenosti i podsticanja privrednog rasta. Kenzijanska ekonomija je teorija i

način mišljenja,u čijem središtu je funkcionisanje agregatne(makro) ekonomije i koja svoju

inspiraciju crpe u radovima Dž.M Kejnsa, posebno njegove knjige

Opšta teorija zaposlenosti, kamate i novca, kao i radovima Kejnsovih mlađih

savremenika- R.Harolda i N.Kaldora, R.Kana, Dž.Robinsona i M.Kaleckog, kojisu proširili

Kejnsovu analizu i na privredu koja se razvija i odnose nadnica i profita u funkcionalnoj

raspodeli dohotka, što je Kejns inače zanemario.Posebno mesto pripada njegovim teorijskim

nastojanjima i praktičnom delovanju, da se zadrži tada postojeća pozicija Britanije u svetskom

ekonomskom sistemu. Značajna prekretnica u Kejnsovom životu i radu vezana je za

objavljivanje Rasprave o novcu, 1930, gde se zalaže za takvu monetarnu politiku, koja će

obezbediti jednakost dugoročne kamatne stope sa prirodnom kamatom, ali pod uslovom da je

štednja jednaka investicijama.1

Tri su veoma važna Kejnsova doprinosa:

1.ustanovljenje makroekonomije kao ekonomske discipline

2.kvantifikacija makroekonomskih, državnih bilansa

3.obnavljanje poverenja u kapitalistički tržišni sistem, naspram totalinarnih režima

1 Jakšić. M., 2003.,Makroekonomija ,Beograd, Čigoja štampa, 103 str

6

Doprinos Kejnsove teorije

Kejnsova teorija 30-tih godina predstavlja revoluciju na području ekonomske politike,s obzirom

na ogroman uticaj Kejnsovih ideja na kreatore ekonomske politike u međuratnom periodu, a

naročito posleratnom. Tako veliko interesovanje za Kejnsa proizilazi iz:2

1.doprinosa na teorijskom planu;

2. uticaju na kreiranje britanske ekonomske politike;

3. zanimljivim ličnim životom- mecenstvom umetnosti, berzanskim aktivnostima koje su mu

donele značajan imetak, ućešćem u prelomnim političkim događajima poput rušenja zlatnog

standarda, Versajske konferencije, bretonvudskim pregovorima o osnivanju Međunarodnog

monetarnog fonda.

Srž Kejnsovih ideja se nalazi u Opštoj teoriji zaposlenosti, kamate i novca,

za koju jesam autor verovao da po svojoj opštosti neoklasičnu ekonomiju pretvara u poseban

slučaj.

Ključna Kejnsova ideja je postojanje nevoljne zaposlenosti, koja pokazuje da kapitalizam

nije samouravnotežavajući sistem. Takva nezaposlenost duguje se nedostatku agregatne

tražnje, koja predstavlja zbir tražnje potrošača i investitora. Po njemu, ako je agregatna tražnja

nedovoljna treba je povećati i to trećim elementom- državnom potrošnjom.Kejns je pri tom

arbitrarno pošao od hipoteze, prema kojoj sa rastom dohotka, potrošnja apsolutno raste, ali

tako, da relativno zaostaje – i to je nazvano Kejnsovom hipotezom o apsolutnom dohotku. Po

toj teoriji potrošnja je veća kod siromašnih, negokod bogatih, a tokom vremena sa rastom

dohotka, biva relativno sve manja. Kejns je smatrao da će problem nedovoljne agregatne

tražnje biti sve veći, ukoliko društvo postaje sve bogatije, i da zato neće biti dovoljno investicija,

što će prouzrokovati nezaposlenost i društvo gurati u sve dublju krizu. Zato što se procesi

ubrzavaju, zbog akceleratorskog efekta na potrošnju i multiplikatorskog efekta na investicije. Тај

multiplikatorski efekat podrazumeva međuzavisnost svih od sviju, nedeljivost ekonomske krize

koja pogađa sve,neke pre i bolnije, ali i one bogatije i ona je ubedila javnost, da se

intervencionistička ekonomska politika mora primenjivati za otklanjanje nezaposlenosti.

2 Jakšić. M., 2003.,Makroekonomija ,Beograd, Čigoja štampa, 104 str.

7

Ravnotežu remete inekcije, koje predstavljaju određeni priliv u sistem, kao nove

investicije i curenje, odliv, predstavljeno kao štednja. Тeret njihovog uravnoteženja po

neoklasici treba da podnese kamata, koja će uravnotežiti ponudu sa tražnjom kapitala, baš kao

što ponuda i tražnja natržištu rada određuju obim zaposlenosti i visinu nadnica. Međutim to se

ne dešava, jer se neravnoteža sa jednog tržišta prenosi na drugo; pošto je visina dohotka

ogređena nivoom agregatne tražnje, kriza je neminovna i kao zaraza veoma brzo se širi. Umesto

autonomnih tržišta, Kejns predlaže njihovo agregiranje, a država treba da instrumentalizuje

nivoe investicija i štednje radi realizacije pune zaposlenosti. I upravu tuse nalazi najslabija tačka

Kejnsove analize: pretpostavka Kejnsovog, naspram Piguovog efekta je da će transmisija u kojoj

primat imaju realni naspram monetarnih agregata pokrenuti privredu i bez plaćanja cene u

inflaciji, ili u postkenzijanskoj varijanti uzanemarljivo niskoj inflaciji.Među najvećim Kejnsovim

doprinosima izdvajaju se:3

1. Zaokret od:

a)mikro ka makro analizi

b)kratkog ka dugom roku

c)monetarnih ka realnim agregatima

d)varijacijama cena ka varijacijama količina

2.Hipoteza o agregatnoj potrošnji i štednji kao stabilnim funkcijama dohotka

3.Razdvojenost štednje i investicija koji se mogu uravnotežiti samo promenama dohotka

4.Tumačenje tražnje za novcem pomoću spekulativnog i transakcionog motiva

5.Određenost nivoa realnih nadnica obimom zaposlenosti

Tabela 1: Sličnost i razlike Kejnzijanaca i Monetarista.4

3 Jakšić. M., 2003.,Makroekonomija ,Beograd, Čigoja štampa, 105,106 str.4 Jakšić. M., 2003.,Makroekonomija ,Beograd, Čigoja štampa, 98 str.

8

Monetarizam

Ova teorija naziva se još i Čikaška teorija novca ili Fridmanova teorija. Suština ove teorije

jeste da ona nastoji da riješi pitanja koja se odnose na: imovinu, tražnju novca, BON (brzinu

opticaja novca), transmisione mehanizme i monetarnu politiku. Po Fridmanu, imovina obuhvata

5 komponenti:

novac,

dionice,

obveznice,

fizička dobra i

ljudske resurse /human capital. Ovaj autor zagovara empirijski koncept po kome je

novac skupina likvidnih čestica, koja je najčvršće povezana sa realnim ekonomskim

kretanjima. U novac spada:

gotov novac,

depoziti po viđenju,

oročeni depoziti kod banaka.

Ako se uključenje vrijednosnih papira može smatrati realnim sastavo imovine, kao i

uključivanje realnih dobara, uključivanje ljudskih resursa u imovinu bilo bi preširoko (ne može

se kvantificirati). Tražnja novca zavisi od imovine, realnog dohotka, kamtne stope i cijena.

Veličina imovine i dohotka pozitivno su korelirane s tražnjom novca, dok su kamatne stope

negativno korelirane s tražnjom novca (niža kamatna stopa, veća tražnja – i obrnuto). Ljudi i

preduzeća koji raspolazu većim iznosom realnog dohotka, u situaciji su da lakše i bolje

optimiziraju njegov raspored. Tražnja novca, po Fridmanu, praktično je funkcija ili zavisi od

njegovih determinanti. Fridman je smatrao da će tražnja novca varirati od zemlje do zemlje, u

zavisnosti od ekonomskih i financijskih okolnosti u toj zemlji. BON se ovdje razmatra u dugom,

srednjem i kratkom roku. Na dugi rok BON opada, što znači da subjekti drže više novca po

jedinici dohotka. Uzrok ovome, Fridman je vidio u ekonom.razvoju i rastu potrošnje, posebno

luksuzne, i inflaciji kao obezvređivanju novca. Na srednji rok BON prati tok ekonomskih ciklusa,

9

pri čemu u usponu privredne aktivnosti, BON raste, a u silaznoj fazi ciklusa BON opada. Na

kratak rok, BON zavisi od uslova privređivanja. I tako u uslovima hiperinflacije BON enormno

raste, jer njegovi imaoci nastoje da ga se što prije oslobode.

Transmisioni mehanizmi označavaju mehanizme usklađivanja ponude i potražnje novca.

Jednostavno rečeno, ti mehanizmi treba da dovedu u jednakost ponudu i tražnjuu novca. Ovo

uravnoteženje se vrši na finan.tržištima. Rast ponude novca izaziva njegove držaoce da ga se

oslobode, na način da će kupovati vrijednosne papire. To izaziva povećanju potražnju za njima,

a veća tražnja će izazvati porast njihovih cijena i t odovodi do pada kamatne stope. Ovi procesi

se odvijaju na kratak rok. Na srednji rok, pada kamtne stope se eliminiše i vraća na stanje prije

inicijalnog rasta. Razlog: finan.špekulatori na pad kamatne stoppe i na manju aktraktivnost

vrijed.papira (isplativost) reaguju smanjivanjem tražnje za vr.papirima. To izaziva porast

njihovih cijena, i time se kamatna stopa vraća u prvobitno stanje, u privredi, u srednjem roku i

to onda kada postoji puna zaposlenost i kada nema inflatornih očekivanja, višak novca se

usmjerava u realni sektor ekonomije. Ovo usmjerenje postiče rast proizvodnje, relnog dohotka i

zaposlenosti. To dalje izaziva povećanuu tražnju za radnom snagom, i kao rezultat toga dolazi

do porasta nadnica i troškova proizvodnje. Da bi se poslodavci oslobodili pritiska ovoga rasta,

oni na duži rok otpuštaju radnike i cijena radne snage vraća se na prvobitni nivo, kao i ukupna

proizvodnja i realni dohodak. Prema monetaristima, novčana ekspanzija djeluje jedino na

povećanje cijena. Kod monetarne kontrakcije, u kratkom roku, dolazi do pada kam.stope. U

srednjem roku dolazi do pada proizvodnje a u dugom roku do pada cijena. Osnovni mehanizmi

usklađivanja su: kam.stope, realni dohodak i cijene. Oni su varijabilni u različitim vremenskom

periodu i dovode do ujednačavanja ponude i tražnej novca. Fridman novcu u srednjem roku

pripisuje propulzivnu moć (prop.moć znači da neki faktor ili mehanizam pozitivno utiče na

privredna kretanja). U kratkom roku, monetarna baza i brzina obrtaja novca se poništavaju. Na

dugi rok novac treba da je vezan za realne ekonomske promjene. Fridman smatra da

monetarnu politiku treba koristiti isključivo kao antiinflacijski faktor odnosno kao stabilizirajuće

sredstvo. Na duži rok, mon.poliitika ne može proizvesti brži ekonosmki rast već jedino može da

utiče na privredni rast u srednjem roku.

10

Mon.teorija prednost daje stabilizaciji. U cilju stabilizacije, monet.vlasti treba da

obezbjedi da stopa rasta novca bude jednaka stopi rasta realnog dohotka.

Jednom odabrana novčana masa treba da raste konstantno ali po odabranoj stopi koja je

proporcionalna stopi rasta BDP-a. Fridmanova teorija prednost daje stabilizaciji privrednih

tokova, ona je dugoročna i preferrira strategiju niskog monetarnog rasta.5

6

5 www.wikipedia.org/wiki/Monetaristička_teorija6 Jakšić. M., 2007., PC Ekonomija ver1.0, Ekonomski fakultet, Beograd.

11

Razlike izmedju Kejnzijanaca i Monetarista

1. razlika kenzijanaca i monetarista u okvirima IS- LM modela, svode se

na pretpostavke o elastičnosti/neelastičnosti krivih IS i LM, što se može objasniti na sledeći

način:

a) Kenzijanci smatraju da se ekonomska politika efektuira u domenu elastične

ISili LM krive, pa se zbog toga sve promene manifestuju na rastu dohotka;

b) Monetaristi pretpostavljaju da se ekonomska politika efektuira u

domenuneelastične krive IS ili LM, pa se sve promene manifestuju na rastu cena;U

osnovi pretpostavljene kenzijanske elastičnosti krivih IS ili LM je vera umogućnost

povećanja proizvodnje od nivoa nedovoljne nezaposlenosti. U osnovi pretpostavljene

neoklasične neelastičnosti krivih IS i LM je vera u nemogućnost povećanja proizvodnje

na nivou pune zaposlenosti.

2. Razlike kenzijanaca i monetarista u Filips – Okunovom modelu svodi se nasledeće:

a) monetaristička kratkoročna Filipsova kriva je za kenzijance i dugoročna;

b) dugoročna Filipsova kriva za monetariste je neelastična.U prvom slučaju postoji

''trade – off'', nagodba inflacija – nezaposlenost, gde seodređenim porastom inflacije može

obarati nezaposlenost i to:- za monetariste samo privremeno, na kratak rok;- za kenzijance

trajno i na dugi rok.

3. Razlike kenzijanaca i monetarista u domenu AS – AD modela, veoma su sličneonim

kod IS – LM modela, jer:

a) kenzijanci polaze od elastičnog domena krive agregatne ponude (AS), gde

se povećava dohodak bez rasta cena;

b) monetaristi od prelaznog domena AS krive, gde raste dohodak, ali rastu i cene;

c) neoklasika polazi od vertikalnog domena AS krive gde rastu samo cene, ali ne i

dohodak. 7

7 Jakšić. M., 2007., PC Ekonomija ver1.0, Ekonomski fakultet,Beograd.

12

Što se tiče poslodavaca ''kenzijanski kosenzus'' je u redu i deluje: veća efektivna

tražnja omogućava veću realizaciju i veću proizvodnju, pa se zato povećava zaposlenost

i pri višim cenama i nadnicama. I kod radnika ''kenzijanski konsenzus'' deluje, jer im

svakako odgovara povećano zapošljavanje i više nadnice.

Međutim ove realne promenene mogu se održati na dugi rok, jer pored kratkoročne

''novčane iluzije'', deluje i efekat''realnog bilansa'', koji svaku realnu promenu dohotka na mikro

nivou prevodi u opštu povećanu tražnju za novcem i održavanje relativnih odnosa cena, ali na

višem nivou, ili svaku relativnu promenu cena na mikro nivou prati ubrzo i opšti rast svih cena,

pa su nominalni odnosi uspostavljeni na višem nivou.

Tako je na dugi rok, kenzijanska intervencija u domenu promene relativnih

odnosaograničena, jer rastu nadnice i cene. Promene mogu da budu delotvorne samo u

kratkomroku i to dok deluje ''novčana iluzija'' kod radnika primalaca nadnica ili kod kapitalista,

koji iz cena crpu svoji profit i to samo dotle dok ''veruju'', da se promenio samo njihov,

ane i tuđi položaj.U napred navedenom slučaju povećano zapošljavanje i više nadnice radnika

posleizvesnog vremena (monetaristički kratak rok) navodi na zaključak da su porasle i svecene,

da su njihove nadnice u najboljem slučaju ostale iste. Drugi faktor koji deluje je i''trade – off'' ,

izražen kroz dohodni efekat, gde su radnici na višem nivou dohotka preferirali dokolicu i

smanjvali ponudu rada.Razlike između kenzijanaca i monetarista mogu se prikazati karikom koja

se koristi uregulaciji. Kenzijanci regulišu intervencionistički kamatu iz koje se zatim izvodi

ponudanovca. A monetaristi liberalistički, prema tržištu određuju ponudu novca, iz koje se

ondaizvodi kamata.Kenzijanci su za aktivnu ekonomsku politiku, jer veruju da se putem fiskalne

imonetrane politike može uticati na agregatnu tražnju, nivo zaposlenosti i društveni proizvod.

Monetaristi su načelno protiv aktivne ekonomske politike, jer veruju uvertikalnu Filipsovu krivu i

vertikalnu krivu agregatne ponude u dugom roku. Aktivnu ulogu treba da igra samo monetarna

politika i toograničeno aktivnu, sledeći pravilo o konstantnoj stopi monetarnog rasta.8

Literatura

8 Jakšić. M., 2007., PC Ekonomija ver1.0, Ekonomski fakultet,Beograd.

13

Jakšić. M., 2003.,Makroekonomija ,Beograd, Čigoja štampa, Strane:

98 str.

103 str

104 str.

105 str.

106 str.

www.wikipedia.org/wiki/Monetaristička_teorija

Jakšić. M., 2007., PC Ekonomija ver1.0, Ekonomski fakultet, Beograd.

14