koliko (zaista) bacamo hranu?zaista)-bacamo... · 2020. 10. 16. · dizajn i priprema publikacije:...

KOLIKO (ZAISTA)BACAMO HRANU?ANALIZA ISTRAŽIVANJA O BACANJU HRANEU DOMAĆINSTVIMA U REPUBLICI SRBIJI

NE BACA SE

Hranase jede

ANALIZA ISTRAŽIVANJA O BACANJU HRANE U DOMAĆINSTVIMA U REPUBLICI SRBIJI

Beograd, 2019. godineCentar za unapređenje životne sredine

KOLIKO (ZAISTA)BACAMO HRANU?

Naslov: KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji

Izdavač: Centar za unapređenje životne sredine

Za izdavača: Ivana Jovčić

Urednik: Ivana Jovčić

Autori: Msc Maja Radovanović, Dr Jasna Mastilović, Dr Lato Pezo, Ivana Jovčić, Vladan Šćekić

Fotografija na naslovnoj strani: Valeria Aksakova - www.freepik.com

Dizajn i priprema publikacije: Optimum Productions

ISBN: 978-86-915643-3-9

Elektronska publikacija

Beograd, 2019. godina

SADRŽAJ

REČ IZDAVAČA...................................................................................................6METODOLOŠKA OBJAŠNJENJA.......................................................................6Uvod....................................................................................................................6Jedinica anketiranja.............................................................................................7Metod anketiranja................................................................................................7Teritorijalni obuhvat..............................................................................................7

PRIKAZ DOBIJENIH REZULTATA ISTRAŽIVANJA.............................................8Q1: Koliko često kupujete sledeće proizvode?.....................................................8Q2: Koliko često vam se desi da bacite neutrošene sledeće proizvode?............9Q3: Koliko u proseku bacite sledećih proizvoda?.................................................10Q4: Da li se u vašem domaćinstvu priprema kuvana hrana?..............................11Q5: Da li se u vašem domaćinstvu kuvana hrana?..............................................11Q6: Da li se u vašem domaćinstvu koriste gotova jela?....................................12Q7:Koliko često se višak pripremljene hrane/gotovih obroka u vašem domaćinstvu baca?............................................................................................12Q8: Koliku količinu pripremljene hrane u vašem domaćinstvu u proseku bacite?..............................................................................................................13Q9: Ako bacate hranu u vašem domaćinstvu, koji je najčešći uzrok bacanja?............................................................................................................13Q10: Ako ne bacate hranu u vašem domaćinstvu, koji su razlozi za to?...........14Q11: Koliko članova ima vaše domaćinstvo?.....................................................15Q12: Koliki su mesečni prihodi u vašem domaćinstvu?.....................................15

OTPAD OD HRANE U REPUBLICI SRBIJI.......................................................16ZAKLJUČAK......................................................................................................17SAVETI ZA BOLJU UPOTREBU HRANE .........................................................18

Analiza istraživanja o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji5

REČ IZDAVAČA

Bacanje hrane je postalo globalna epidemija koja izaziva da preko 30% proizvedene hrane1 završi na svetskim deponijama, gde truli i raspada se, ispuštajući metan – jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Bacanjem neupotrebljene hrane se troši i neverovatna količina resursa – energije i vode u procesima proizvodnje, pakovanja i transporta.Prepoznajući ovaj veliki ekološki problem, Centar za unapređenje životne sredine, je u okviru projekta „Hrana se jede, ne baca se!“, sproveo istraživanje o bacanju hrane u domaćinstvima u Republici Srbiji.

METODOLOŠKA OBJAŠNJENJA

UVOD

U saradnji sa Institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada definisan je kodirani upitnik za potrebe istraživanja. Koliko često potrošači kupuju određene proizvode, koliko često ne stignu da ih potroše, koju količinu proizvoda bace, koju količinu pripremljene hrane bace (bilo da su je sami spremili ili ne), koji je uzrok bacanja hrane u domaćinstvu, zbog čega se hrana u zajednici ne baca, koliko ima članova porodica i kolika su primanja iste, su samo neka od pitanja iz ankete na osnovu kojih su sakupljeni podaci.

Ovaj bilten sadrži podatke o potrošnji i bacanju sledećih proizvoda:

• hleb;• mleko;• jaje;• povrće;• voće;• meso.

Kako u Republici Srbiji ne postoji slično istraživanje, dobijeni podaci će prikazati koliko hrane domaćinstva u zemlji bacaju, kako i koji su razlozi takvih aktivnosti. Dobijeni rezultati istraživanja pomoći će da se kreiraju politika i mere koje bi dovele do smanjenja bacanja hrane.1 “Global Food Loss and Food Waste”. UN Food and Agricultural Organisation. Retrieved 2016-06-09.

KOLIKO (ZAISTA) BACAMO HRANU? 6

JEDINICA ANKETIRANJA

Jedinica posmatranja u ovoj anketi izabrana je slučajno, odnosno nije postojao plan uzorka. U istraživanju su mogli da učestvuju pojedinci:

• koji su stanovnici Republike Srbije;• koji koriste jedan od dva zvanična pisama na teritoriji zemlje;• koji imaju više od 18 godina.

Jedan deo uzorka birali su volonteri Centra za unapređenje životne sredine i na osnovu ličnog razgovora pojedinci su popunili upitnik, dok je ostatak ispitanika učestvovao putem portala za onlajn istraživanja - www.tvojstav.com.

METOD ANKETIRANJA

Na osnovu probnog istraživanja, kod kojeg je utvrđeno da pojedini ispitanici ne bi učestvovali u istraživanju zato što su vegani ili vegetarijanci, korigovana su određena pitanja i definisan je kodirani upitnik. Anketiranje, koje je bilo anonimno, sprovedeno je lično i putem interneta.

TERITORIJALNI OBUHVAT

Anekta o bacanju hrane sprovela se na celoj teritoriji Republike Srbije. Ukupno je učestvovalo 784 ispitanika i to:

BEOGRAD

NOVI SADNIŠ

INTERNET

UKUPNO

MESTO BROJISPITANIKA

381403784


PRIKAZ DOBIJENIH REZULTATA ISTRAŽIVANJA

Q1: KOLIKO ČESTO KUPUJETE SLEDEĆE PROIZVODE?

Grafik 1. Učestalost kupovine proizvoda

Na osnovu Grafika 1. vidi se da ispitanici najviše svakodnevno kupuju hleb (49%), dok se najmanje nabavljaju jaja (5%). Mali je broj ispitanika koji nikada ne kupuju navedene namirnice.

Tabela 1. Učestalost kupovine proizvoda

Na osnovu prikupljenih podataka prikazanih u Tabeli 1. vidi se da najveći broj ispitanika voće nabavlja svakih 2-3 dana (42%), povrće takođe (40 %), meso jednom nedeljno (22%), odnosno ređe od jednom nedeljno, jaja ređe od jednom nedeljno (32%), dok mleko svakih 2-3 dana (31%).

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

HLEB VOĆE POVRĆE MESO JAJA MLEKO

svaki dan svakih 2-3 dana svakih 4-6 dana

jednom nedeljno ređe od jednom nedeljno ne kupujem nikad

HLEB

VOĆEPOVRĆE

MESOJAJA

MLEKO

svaki dan svakih2-3 danasvakih

4-6 danajednomnedeljno

ređe odjednomnedeljno

ne kupujemnikad

49%15%17%7%5%18%

30%42%40%25%14%31%

8%23%23%21%18%14%

5%12%13%22%29%16%

8%8%7%22%32%19%

1%0%1%2%2%2%


Q2: KOLIKO ČESTO VAM SE DESI DA BACITE NEUTROŠENE SLEDEĆE PROIZVODE?

Grafik 2. Učestalost bacanja neutrošenih proizvoda

Na osnovu Grafika 2. vidi se da ispitanici najviše svakodnevno bacaju hleb (7%), dok se meso i jaja uopšte ne bacaju u toku dana (0%).

Tabela 2. Učestalost bacanja neutrošenih proizvoda

Na osnovu prikupljenih podataka prikazanih u Tabeli 2. vidi se da najveći broj ispitanika sve namirnice baca ređe od jednom nedeljno,odnosno - voće (61%), povrće (63%), meso (33%), jaja (57%), mleko (60%).

0

100

200

300

500

400

600


svaki dan svakih 2-3 dana svakih 4-6 dana

jednom nedeljno ređe od jednom nedeljno nikad

HLEB

VOĆEPOVRĆE

MESOJAJA

MLEKO

svaki dan svakih2-3 danasvakih

4-6 danajednom

nedeljno

ređe odjednom

nedeljnonikada

7%1%1%0%0%1%

15%3%3%3%2%2%

10%6%4%2%1%2%

10%11%12%6%3%6%

43%61%63%56%57%60%

15%18%16%33%37%29%


Q3: KOLIKO U PROSEKU BACITE SLEDEĆIH PROIZVODA?

Grafik 3. Prosečno bacanje neutrošenih proizvoda

Na osnovu Grafika 3. vidi se da ispitanici najviše prosečno bacaju male količine hleba (kriška, 61%).

Tabela 3. Prosečno bacanje neutrošenih proizvoda

Na osnovu prikupljenih podataka prikazanih u Tabeli 3. vidi se da najveći broj ispitanika sve namirnice baca u malim količinama, odnosno voće (66%), povrće (67%), meso (61%), jaja (59%), mleko (59%).

0

100

200

300

500

400

600


vrlo malo, do jedne šolje (kriške, ploda, komadića, komada)oko 1/4kg (L); 2-3 kom/plodaoko 1/3kg (L); 3-4 kom/plodaoko 1/2kg (L); 5-6 kom/plodaviše od togane bacam nikada

HLEB

VOĆEPOVRĆE

MESOJAJA

MLEKO

vrlo malo,do jedne šolje(kriške, ploda,komadića,komada)

oko 1/4 kg (L);2-3 kom / ploda

oko 1/3 kg (L);3-4 kom / ploda

oko 1/2 kg (L);5-6 kom / ploda više od toga

ne bacamnikada

61%66%67%61%59%59%

18%15%14%5%3%9%

4%3%4%1%1%2%

1%1%1%1%1%2%

13%12%11%23%27%21%

3%5%5%8%8%7%


Q4: DA LI SE U VAŠEM DOMAĆINSTVU PRIPREMA KUVANA HRANA?

Grafik 4. Priprema hrane u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 4. vidi se da ispitanici najviše pripremaju hranu u domaćinstvu skoro svaki radni dan (49%). Najmanji je broj onih koji ne pripremaju nikada hranu (1%).

Q5: DA LI SE U VAŠEM DOMAĆINSTVU KUPUJE KUVANA HRANA?

54%21%

8%

8%

5%4%

kupuje skoro svaki dan

kupuje 3-4 puta nedeljno

kupuje 2-3 puta nedeljno

kupuje jednom nedeljno

kupuje ređe od jednom nedeljno

54%21%

8%

4%5%

8%

ne kupuje nikada

Grafik 5. Kupovina kuvane hrane u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 5. vidi se da je najveći broj ispitanika koji ne kupuju kuvanu hranu (54%). Najmanji je broj onih koji je kupuju svakodnevno (4%).

1%

6%

19%

25%49%

priprema skoro svaki dan

priprema 3-4 puta nedeljno

priprema 2-3 puta nedeljno

priprema jednom nedeljno

ne priprema nikada

49%25%

19%

6%

1%


Q6: DA LI SE U VAŠEM DOMAĆINSTVU KORISTE GOTOVA JELA?

44%28%

9%

8%

5%6%

skoro svaki dan

3-4 puta nedeljno

2-3 puta nedeljno

jednom nedeljno

manje od jednom nedeljno

nikada

Grafik 6. Upotreba gotovih jela u domaćinstvu

Na osnovu sprovedenog istraživanja (Grafik 6.), najveći broj je onih ispitanika koji nikada ne koriste gotova jela u svom domaćinstu (44%). Najmanji je broj onih koji koriste skoro svakodnevno ova jela (6%).

Q7: KOLIKO ČESTO SE VIŠAK PRIPREMLJENE HRANE / GOTOVIH OBROKA U VAŠEM DOMAĆINSTVU BACA?

Grafik 7. Učestalost bacanja pripremljene hrane i gotovih obroka u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 7. se vidi da je najveći broj ispitanika koji ređe od jednom nedeljno bacaju pripremljenu hranu i gotove obroke (41%). Najmanji je broj onih koji to čine svakodnevno (3%).

28%

9%

8%

5%

6%

svaki dan

svakih 2-3 dana

svakih 4-6 dana

jednom nedeljno

ređe od jednom nedeljno

nikada41%

26% 8%

3%

9%

13%


Q8: KOLIKU KOLIČINU PRIPREMLJENE HRANE U VAŠEM DOMAĆINSTVU U PROSEKU BACITE?

Grafik 8. Prosečna količina pripremljene hrane koja se baca u domaćinstvu

Na osnovu sprovedenog istraživanja (Grafik 8), najveći broj je onih ispitanika koji bace prosečno manje od jednog obroka pripremljene hrane u domaćinstvu (75%). Najmanji je broj onih koji bace više od tri obroka (1%).

Q9: AKO BACATE HRANU U VAŠEM DOMAĆINSTVU, KOJI JE NAJČEŠĆI UZROK BACANJA?

Grafik 9. Uzroci stvaranja otpada od hrane u domaćinstvu

Na osnovu sprovedenog istraživanja (Grafik 9.), najveći broj ispitanika baca hranu zato što im se pokvari (67%), a najmanji broj je onih koji ne znaju kako da je upotrebe (3%).

manje od 1 obroka

1-2 obroka

2-3 obroka

više od 3 obroka75%

20%

4%1%

pokvari sene volim da jedemstaru hranu

mislim da nije bezbedna

gadi mi se67%6%

3%

2%

članovi domaćinstva ne želeda jedu staru hranune znam kako da jeupotrebim

11%

11%


Najčešći odgovori otvorenog tipa su bili: • ne bacam hranu; • ostatak se da životinjama (psi, mačke);• nisu zadovoljni kako je uspelo jelo, pa se baci;• neplanirana večera, izlazak;• ne stigne da se pojede.

Q10: AKO NE BACATE HRANU U VAŠEM DOMAĆINSTVU, KOJI SU RAZLOZI ZA TO?

6%

19%

25%

49%

nemam para za bacanje

dobro planiram, pa ne bacam

mislim da je greh bacati hranu

trudim se da na alternativnenačine iskoristim ostatkeimam ljubimce / domaće životinjekoje hranim ostacima hrane

27%21%

25%9%

18%

Grafik 10. Razlozi ne bacanja hrane u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 10. se vidi da je najveći broj ispitanika ne baca hranu jer ima ljubimce i domaće životinje koje hrani sa ostacima (25 %). Takođe, dosta je onih koji se trude da na alternatvne načine iskoristi ostatke (21 %). Najmanji je broj onih koji nemaju para za bacanje (9 %).

Najčešći odgovori otvorenog tipa su bili: • dobro kuvam;• menjam jelovnik; • dajem roditeljima; • ostavim je zakačenu na kontejner;• ideja je da se sprema onoliko hrane koliko je dovoljno za članove

domaćinstva za jedan ili dva dana; • dobro planiram.


Q11: KOLIKO ČLANOVA IMA VAŠE DOMAĆINSTVO?

Grafik 11. Broj članova u domaćinstvu

Na osnovu Grafika 11. se vidi da najveći broj ispitanika živi u domaćinstvu koje čini četiri člana (30%), dok je najmanje onih koji žive sami (10%).

Q12: KOLIKI SU MESEČNI PRIHODI U VAŠEM DOMAĆINSTVU?

Grafik 12. Mesečni prihodi u domaćinstvu

Na osnovu istraživanja (Grafik 12.), unutar posmatranog uzorka, najveći je broj ispitanika koji imaju mesečni prihod, u okviru domaćinstva, od 25 - 50.000 RSD, dok je najmanje onih koji imaju manje od 25.000 RSD.

6%

19%

25%

49%

1

2

3

4

više od 4

25%30%

15% 10%

20%

1%

6%

19%

25%

49%

manje od 25.000 rsd

25-50.000 rsd

50-75.000 rsd

75-100.000 rsd

više od 100.000 rsd

30%17%

15% 12%

26%


OTPAD OD HRANE U REPUBLICI SRBIJI

Tabela 4. Otpad od hrane po proizvodima u Republici Srbiji

Posmatrajući definisani uzorak istraživanja, dolazi se do određivanja količine hrane koju potrošač u proseku baci, kao i do utvrđivanja ukupne sume otpada od hrane koja se javlja na teritoriji Republike Srbije (Tabela 4.).

Na osnovu tako utvrđenih mera određivanja količine hrana koje se baca (na osnovu pitanja: Q2 i Q3) vidi se da potrošač najviše baci hleba (10,18 kg), zatim mesa (7,18 kg).

Grafik 13. Otpad od hrane po proizvodima u Republici Srbiji

Prati ih mleko, a najmanje se baca voća (5,70 kg), odnosno povrća (5,33 kg), što se vidi i na Grafiku 13. Ukupna količina hrane koja se baci u Republici Srbiji je 246.683 tona.

HLEB

VOĆEPOVRĆE

MESOMLEKO

UKUPNO

KOLIČINABAČENE HRANE

(PO POTROŠAČU, u kg/l)

KOLIČINABAČENE HRANE

(U REPUBLICI SRBIJI, u kg/l)

10,185,705,337,186,74

35,13

71.483.960,0040.025.400,0037.427.260,0050.417.960,0047.328.280,00

246.682.860,00

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30%

HLEB

VOĆE

POVRĆE

MESO

MLEKO 19%

20%

15%

16%

29%


1. Svake godine bacimo 246.683 tona hrane;2. Svakoga dana bacimo 676 tona hrane;3. Svako od nas, u proseku baci 35 kilograma hrane godišnje;4. Oko 10.000 dinara po stanovniku Srbije košta hrana koju smo

bacili.

ZAKLJUČAK

Istraživanje je nedvosmisleno pokazalo da bacanje hrane predstavlja problem i u Republici Srbiji. Svake godine se baci gotovo 250 hiljada tona hrane, što je, posmatrano na dnevnom nivou čak 676 tona. Kako bismo ove cifre stavili u jasniju perspektivu, upotrebićemo primer:

Kada bismo svu količinu hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca.

Svako od nas, uključujući celokupno stanovništvo bez obzira na uzrast, baci oko 35 kilograma hrane godišnje, odnosno hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara.

Ovako sprovedeno istraživanje ne daje konačne rezultate o bacanju hrane, obzirom da uključuje samo otpad od hrane koji nastaje u domaćinstvima. Kako bi rezultati bili kompletni, potrebno je dodati i, za sada nepoznate, količine otpada koje nastaju na izvoru, u procesu uzgajanja i otkupa namirnica, fabričkoj obradi i pripremi za dalju prodaju, viškovima koji se ne prodaju u trgovinskim lancima i prodavnicama, i otpad iz ugostiteljskih objekata.

Na osnovu svih informacija navedenih u istraživanju, neophodno je započeti sa kontinuiranim obrazovanjem svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika,kako bi se umanjila količina otpada iz hrane.

Ovo je najefikasniji način za rešavanje ovog problema, obzirom da predložena mera spada u kategoriju tzv. “mekih mera” i ne zahteva velika ulaganja u sprovođenje programa koji bi adekvatno odgovorili na ovu potrebu.


SAVETI ZA BOLJU UPOTREBU HRANE

BUDI KREATIVAN

Kada imaš namirnice kojima ističe upotrebni rok - upotrebi maštu. Napravi od njih supu, gulaš, picu ili šejk sa vodom illi jogurtom.

NAPRAVI PLAN

Pre pripreme hrane, uvek proveri šta imaš od namirnica. Planiraj obroke tako da ne moraš da kupuješ još namirnica.

DRŽI SE SPISKA

Hrana koju kupiš, a ne pojedeš, previše košta, čak i kada je na akciji. Kada pođeš u kupovinu napravi listu namirnica koje ćeš kupiti.

ORGANIZUJ POTROŠNJU HRANE

Uvek je najbolje potrošiti prvo namirnice koje si kupio ranije. Stavi nove namirnice iza starih i troši ih redom.Neke namirnice se brzo kvare ili stoje dugo u frižideru. Odredi u kom delu će ti stajati namirnice kojima uskoro ističe rok upotrebe.

IZABERI PRAVU VELIČINU PORCIJE

Nakon obroka, hrana koja ostane najčešće bude bačena. Sipaj hrane koliko ti je dovoljno. Ako treba, sipaj još jednom.


AKO TI OSTANE HRANA NAKON OBROKA

Ponekad se desi i da ostane hrana kada završiš sa jelom. Možeš je ponovo jesti drugi put. Spakuj ostatke, napiši datum i stavi u zamrzivač.

ROK TRAJANJA

Proizvođači koriste „NAJBOLJE DO“ da bi ti rekli do kada garantuju za kvalitet proizvoda. To ne znači da sa tim datumom ističe rok trajanja. Proveri da li postoji natpis „UPOTREBLJIVO DO“. Ako ne postoji, ipak proveri da li je namirnica ispravna pre nego što je baciš.

PRODUŽI ROK TRAJANJA

Sveže namirnice mogu da traju duže nego što misliš. Koristi posebne posude za odlaganje u koje ne može da uđe vazduh. Namirnice kojima ističe rok možeš sačuvati i nekoliko meseci. Zamrzni, osuši ili dehidriraj.

PRONAĐI NEOBIČNO VOĆE I POVRĆE

Iako ne izgleda savršeno, voće i povrće čudnih oblika ima isti ukus kao i ono savršenog izgleda. Kupi namirnice čudnog oblika i spreči da završe u otpadu.

koliko (zaista) bacamo hranu?zaista)-bacamo... · 2020. 10. 16. · dizajn i priprema publikacije:...

Documents