js

Ulaganja u zalihe angažuje značajan deo novčanih sredstava u pojedinim preduzećima.

U proizvodnim preduzećima zalihe se javljaju u obliku sirovina i materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda.

U trgovinskim preduzećima zalihe se javljaju u vidu trgovačke robe, mada se i kod njih javljaju zalihe materijala.

Efikasnost upravljanja zalihama ocenjuje se pomoću:koeficijenta obrta pojedinih zaliha i koeficijenta obrta ukupnih zaliha.

Koeficijent obrta zaliha = cena koštanja realizovanih proizvoda

(KOZ) prosečni saldo zalihaPokazuje koliko se puta prosečno godišnje obrnu ukupne zalihe.Takođe, pokazuje na koliko dinara cene koštanja realizovanih proizvoda 1

dinar ostaje vezan u zalihama na kraju godine.Iz cene koštanja su isključeni troškovi realizacije jer oni nisu zahtevali trošenje

obrtnih sredstava.

Prosečni saldo zaliha= početni saldo zaliha+ krajni saldo zaliha

2 Prosečno vreme trajanja = 360 dana KOZPokazuje koliko u proseku protekne dana od trenutka nabavke sirovina i

materijala do trenutka prodaje gotovih proizvoda.

Cena koštanja realizovanih proizvoda se ne može pronaći u bilansu uspeha u našoj zemlji zbog obračuna rezultata primenom metode ukupnih troškova

Umesto ovog pokazatelja često se koristi: KOZ = Prihodi od prodaje / prosečan saldo

zaliha

KOZ = 500.000 = 3,77 (120.000+145.000)/2Komentar: ukupne zalihe se prosečno godišnje obrnu

3,77 puta.

Prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha= 360/3,77= 95 dana

Komentar: prosečno vreme trajanja jednog obrta zaliha ili prosečna starost zaliha iznosi zaokruženo 95 dana i pokazuje da od trenutka nabavke sirovina i materijala do trenutka prodaje gotovih proizvida protekne u proseku 95 dana.

Međutim, mora se voditi računa da zbog nedostatka zaliha ne dođe do prekida procesa proizvodnje.