jedro i hromozomi

7/27/2019 Jedro i Hromozomi

1/56

JEDRO I HROMOZOMI


2/56

Nukleus je membranom ograniena elijskaorganela.

Interfazni nukleus je nukleus izmeu dve

elijske deobe.

Nukleusna omota Nukleusni matriks-nukleoplazma

Hromatin Nukleolus


3/56


4/56

hromatin

nucleolus

centrozom

mikrotubula

nukleusna lamina

spoljanja m.unutranjamembrana

nukleusna opna

POPRENI PRESEK JEDRA (ematski prikaz)

nukleusna poradinamika komponenta, selektivna

barijera u nuklusno-citoplazmatskoj razmeni

30% proteina je organizovano u

vidu mree i ini skelet nukleusa

nukleoplazma


5/56


6/56

proteini i enzimi prolaze kroz nukleusnu opnu pomou selektivnog transprta


7/56

NUKLEUSNA PORAsastoji se od seta proteinskih granula organizovanih u oktagonalne strukture.

spoj membrana obavija pore.

kanal

centralnagranula

efektivni dijametar 9 nm


8/56


9/56


10/56

Mikrotubule u eliji abe Xenopusu interfazi


11/56

elije korenia

crnog luka


12/56

Eritrociti sisara

kl l kl k k l k


13/56

Nukleolus-intranukleusna struktura, kompleksnegrae

U toku elijske deobe, iezava u profazi, akompletno se rekosntruie u telofazi pars fibrosa-fibrili 5nm

pars granulosa-granule 15nm perinukleolusni hromatin-hromatin kojiokruuje nukleolus

intranukleolusni hromatin-hromatin kojiprodire u nukleolusne upljine


14/56

Nukleolus je mesto stvaranja ribozomalnih

subjedicinica. Naime, organizatori nukleolusa sadreveliki broj tandemskih kopija gena za rRNK koji su

sastavne komponente ribozoma. Ribozomalna RNK sesintetie u organizatorima nukleolusa, obrauje izatim povezuje sa ribozomalnim proteinimastvarajuiribozomalne subjedinice.

Neki hromozomi sadresekundarnukonstrikciju(suenje) u kome se nalaze geni za ribozomalne RNK.S obzirom da uestvuju u izgradnji nukleolusasekundarna suenja se nazivaju jo i organizatorimanukleolusa.

Subjedinice ribozoma se upuuju u citoplazmu gde sepri sintezi proteina objedinjuju u ribozome.

U humanom kariotipu, akrocentini hromozomi D i G

grupe imaju sekundarna suenja sa kojih se uedarcetu vri transkri ci a ena za rRNK.


15/56


16/56

Jedro i jedrace

u eliji jetre

Jedarce (nucleolus)

Mitohondrije

Euhromatin

Heterohromatin


17/56

Jedarce

Jedarna

membrana


18/56

HROMATIN predstavlja kompleks DNK,histonskih i nehistonskih proteina, uz malekoliine RNK. Pri deobi elije hromatin se

spiralizuje u citoloki vidljive strukture kojese nazivaju hromozomi.


19/56

HISTONI imaju glavnu ulogu u strukturisanjuhromatina.

Aminokiselinska sekvenca histona visoko je

konzervirana tokom evolucije, to ukazuje na vanunespecifinu ulogu u strukturiranju hromatina. Histoni su bazni proteini, bogati aminokiselinama

lizinom i argininom (sadre 20-30% arginina i lizina). Pozitivno naelektrisani ostaci baznih aminokiselina

histona mogu lako da interreaguju sa kiselimfosfatnim grupama u DNK

Histoni sa DNK formiraju posebne strukturenukleozome. Svaki nukleozom sadri po dva molekula

histona H2a, H2b, H3 i H4 (oktamer histona) okokojih se nalazi DNK H 1 van jezgra nukleozoma,


20/56

Nukleozom


21/56


22/56

Od DNK do

metafaznog

hromozoma

od golog molekula DNK do

hromozoma ostvaruje kondenazcija

od oko10000 puta

Osnovni nivoi kondenzacije gen.

mat. od DNK do mitotskog hromozoma

solenoid


23/56

Prema stepenu spiralizacije i genetikeaktivnosti u interfaznom jedrurazlikujemo dva tipa hromatina:

- EUHROMATIN (manje spiralizovan igenetiki aktivniji, rasprenijakonformcija)

- HETEROHROMATIN (vie spiralizovani genetiki uglavnom neaktivan, gustopakovan).


24/56


25/56


26/56

Molekularno bioloke analize eukariotskoh hromatina pokazale suda postoje tri osnovna tipa DNK sekvenci:

- visoko repetitivni nizovi (satelitska DNK) sastavljeni odviestruko ponovljenihkratkih nizova nukleotida, najeerazliite po baznom sastavu od ukupne DNK. Prisutni su u svim, iliskoro svim, hromozomima, a sama funkcija ovih nizova jo uveknije dovoljno pojanjena.

- intermedijarna (srednje repetitivna) DNK obuhvata DNKsekvence sa znatno manjim brojem kopija u genomu - u poreenjusa visokorepetitivnom DNK. Pored ostalog, u srednje ponovljenenizove spadaju geni za rRNK, geni za tRNK, za histone, i globine, tubuline, aktine itd.

- unikalni nizovi(jedinstvene sekvence) pokazuju veliku

raznovrsnost i obuhvataju najvei broj strukturnih gena. Geni semogu javiti samo u jednoj kopiji (engl. single copy) ili u svega 2-3 kopije u genomu


27/56

Pri deobi elija dolazi do kondenzacije hromatina dabi se omoguila ravnomerna raspodela jedarnoggenetikog materijala u dve erke elije.

Najvei stepen kondenzacije hromatina ostvaren je umetafazi.

Svaki metafazni hromozom sadri dve sestrinskehromatide, identine po sastavu DNK.

Svaka bioloka vrsta ima odreen broj i morfologijuhromozoma.


28/56

centromera i telomere imaju jedinstvenu molekularnu sturkturu koja prua stabilnost I

omoguava normalno ponaanje hromozoma pri njihovoj deobi


29/56


30/56


31/56

Centromerni region hromozoma

sadri specifine DNK sekvence za koje se vezujuju proteini stvarajui kinetohor

ponovljene sekvence

alfasaltelitska DNK


32/56

MORFOLOKI TIPOVI HROMOZOMA

AtelocentrianBakrocentrianCsubmetacentrianDmetacentrian(p = q)

p krak

q krak

Prema poloaju centromere razlikujeno


33/56

Kariotip

Nakon preparacije i bojenja hromozoma pod mikroskopom se vidi skup hromozoma

u jednoj eliji (kariotip).

Hromozomski komplement

telesne elije naziva se kariotip

osnovni materijal na kome

se vre c.a. jesu limfociti


34/56

2n = 46, XX

Broj I morfologija hromozoma


35/56

Kariogram

ko se hromozomi fotografiu, iseku i poreaju u parovima po veliini dobija se ureeni

prikaz hromozomskog komplementa elije oznaen kao kariogram


36/56

Idiogram

Radi bolje preglednosti i analize, raspored i intenzitet traka u hromozomima, moe da se

predstavi shematizovanim prikazom koji se naziva idiogram.


37/56

Hromozomi posmatrani

elektronskim mikroskopo

hromatida


38/56

Hromozomi 4 i 5

oveka

2 46 XX


39/56

A B

C

D

F

E

G

2n = 46, XX

Raspored traka je isti za sve elije jedne bioloke vrste


40/56

A A A A

HOMOZIGOT (AA)

A A a a

HETEROZIGOT (Aa)

identian genski alel na odreenom lokusu oznaava

se kao homozigotnost

ukoliko se aleli razlikuju na istom lokusu-heterozigotnost


41/56

a a a a

HOMOZIGOT (aa)

a a

X

HEMIZIGOT (XaY)X*Y XY

X*X* XX X*X

Y

XX Recesivno nasledjivanje vezanoza X hromozom

Oboleli muskarac ima genotip oznacen saX*Y, gde je X* hromozom

hromozom koji nosi recesivnu mutaciju, a zdrav muskarac je bez mutacije na X

hromoyomu (genotip XY).

Obolela zena ima genotip X*X*, a zdrava zena je homozigot (XX) ili

heterozigotni prenosilac (X*X).


42/56


43/56
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Recesivno_vezano_za_x_3.jpg


44/56
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Recesivno_vezano_za_x_3.jpg


45/56


46/56

FISH (fluorescentna

in situ hibridizacija)


47/56

Humani hr. 4 obojen fuloresecntonom bojom


48/56

Chromosome painting primenom FISH metode


49/56


50/56

Humani kariotip obojen multikolornom FISH metodom


51/56


52/56

X-hromatin, Barovo telo

Barr i Bertram su 1949. god. analizom neurona makeprimetili da kod enki u jedru postoji kondenzovanahromatinska masa uz ivicu jedarnog ovoja, koja nijebila prisutna u interfaznim jedrima normalnih

mujaka.


53/56

Mary LyonBarova tela

(pokazana strelicama)

Prisustvo X-hromatina navelo je britansku naunicu Mary Lyon

na pretpostavku da se kompenzacija doze ostvaruje

inaktivacijom jednog X hromozoma kod normalinh enki sisara.


54/56

Kariogram


55/56

polni hromatin

heterohromatizovan hromozom


56/56

HVALA NA PANJI

jedro i hromozomi

Documents