izbor i lokacija preduzeca

Znaaj i faktori izbora lokacije

SADRAJ

Uvod.........................................................2 Lokacija preduzeda...................................3 Problem lokacije.......................................3 Principi lokacije.........................................3 Kriterijumi izbora lokacije..........................5 Lokacija industrije......................................8 Lokacija u trgovini......................................10 Zakljuak ...................................................13 Literatura...................................................14

1


UVOD Lokacija kao teorija, metod i kriterijum razmetanja proizvodnih aktivnosti i naselja u prostoru je vrlo znaajan i afirmisan teorijski okvir u savremenoj ekonomskoj literaturi, aistovremeno i predmet briljivog izuavanja u srodnim naunim disciplinama. Nastanak teorije lokacije u optem znaenju vezuje se za Alfreda Vebera koji je utvrdio pet polaznih stratum koji opredeljuju izbor lokacije i formiranje strukture u prostoru.Shvatanja u teoriji lokacije menjala su se pod uticajem brojnih inilaca. Delovanjeoptih saznanja i novih naunih disciplina, a naroito uticaj tehnologije, sve veda pokretljivost inilaca proizvodnje i intenzivnija razmena iskustava i ideja, su uticali da se ubrzano menja skala prioriteta i lestvica kriterijuma. A svemu tome treba dodati i uticaj drutveno-ekonomskih promena. Najzad, potrebno je podsetiti se i na savremene zahteve stanovnitva ekonomski razvijenih zemalja o nunosti unapreenja ivotne sredine i kulture opstanka i o neophodnosti ouvanja ravnotee u ekosistemu.Sutina novih teorijskih opredeljenja u raspravi o lokaciji proizvodnih aktivnosti,industrija u tome je to se razvijaju shvatanju o promenljivosti stavova, metoda i kriterijuma lokacije. Promene u stavovima i kriterijumima nastaju pod uticajem novih saznanja o problemima razvoja i zbog izmene validnih pokazatelja efikasnosti ulaganja, a naroito delovanja tehnolokog napretka i tehnikih dostignuda.

2

Znaaj i faktori izbora lokacije 1.LOKACIJA PREDUZEA Kod izbora lokacije treba obratiti posebnu panju. U narednom delu rada obratide se panja naprincipe kod izbora lokacije, kao i kriterijumi koji utiu na izbor lokacije. Izbor lokacije nijeisti za proizvodna preduzeda i trgovinska. 1.1. PROBLEM LOKACIJE Pod lokacijom se podrazumeva teritorijalni smetaj preduzeda: geografski odnos prema odreenim saobradajnicama, prema izvorima sirovina, energetskim izvorima, izvorima radne snage, prema tritu i slino; odnos prema odreenom naselju - u samom naselju, na periferiji naselja ili izvan naselja; prostorni odnos izmeu odvojenih delova jednog preduzeda, i slino. Lokacija moe da se tretira: 1. Kao lokacija u irem smislu, pri emu se misli na ekonomsko-geografski kriterijum pri smetaju preduzeda odnos prema tritu, prema sirovinama, prema izvorima radne snageitd., i 2. Kao lokacija u uem smislu tu se misli na tehniko- topoloke kriterijume, to jestna uzajamni odnos izmeu prostorno odvojenih delova jednog istog preduzeda, na prostorni itopoloki raspored pojedinih postrojenja sa stanovita njihovih uzajamnih tehnolokih veza i sl. 1.2. PRINCIPI LOKACIJE Lokacijom preduzeda se u velikoj meri uslovljava sprovoenje navedenih etiriosnovnih ekonomskih principa u slededem smislu: 1) Princip ekonominosti odnosno njegovo sprovoenje zavisi od veliine trokovakoje preduzede ima. Prilikom lociranja preduzeda presudno se utie na veliinu trokova sredstava za proizvodnju. To u znatnoj meri zavisi od udaljenosti od sirovinskih izvora, od transportnih uslova i transportnih mogudnosti, od uslova i mogudnosti obezbeenja radne snage, mogudnosti koridenja energetskih izvora. Pri izboru lokacije potrebno je odabrati onu alternativu koja de dati optimalan rezultat. Kad je taj izbor jednom uinjen, tada odabrana alternativa trokova predstavlja objektivnu kategoriju za bududu proizvodnju. 2) Princip produktivnosti takoe utie na reenja o izoru lokacije. nepovoljna lokacija uodnosu na saobradajnu mreu zahtevade dopunski sopstveni transport, a to utie na povedanje brojnog stanja kolektiva i na smanjenje produktivnosti. Pogreno postavljena lokacija u uem smislu moe da oteava obavljanje procesa rada, da dovede do nepotpunog koridenja kapaciteta i do deliminog koridenja radnog fonda kolektiva, to se takoe negativno odraavana produktivnost. 3) Princip rentabilnosti zavisi od veliine angaovanih sredstava, a ona na lokaciju utie na nekoliko naina: povedano investiranje usled loeg smetajnog prostora, povedanezalihe materijala zbog loih veza sa snabdevakim tritem itd.

3

Znaaj i faktori izbora lokacije 4) Od organizacionih principa, lokacija je naroito od znaaja za sprovoenje principa minimalnog psihofiziolokog naprezanja. Ako je ira lokacija izabrana daleko od zadovoljavajudih izvora radne snage, dolazak radnika na posao i odlazak bide redovno povezan sa dopunskim naporom, pored redovnog napora u obavljanju procesa rada. A sve to de uvedati ukupan napor radnika u izvravanju postavljenih zadataka. Na drugoj strani, pogreno postavljena ua lokacija moe dovesti do oteane organizacije rada u pojedinim odeljenjima i pogonima i do povedanog napora u koordiniranju toga rada. A ovo opet ima za posledicu povedano naprezanje kako na izvrnim tako i na organizacionim radnim mestima.Specijalni principi o kojima najede treba da se vodi rauna u vezi sa lokacijom preduzeda vezani su za ekonomske i drutvene probleme izvan domena ekonomije iorganizacije preduzeda. Tu u prvom redu dolazi princip dravne bezbednosti, i bezbednosti imovine preduzeda, zatim zahtev za razvijanje pojedinih nerazvijenih podruja, zahtev zastvaranjem radnih mesta za vikove radne snage u pojedinim komunama, zahtev zaiskoridenjem potencijalnih izvora prirodnog bogatstva itd. 1.3. KRITERIJUMI IZBORA LOKACIJE Kriterijume izbora lokacije ine svi oni faktori kojima se rukovodi osniva preduzeda,odnosno, organi upravljanja preduzedem, pri izboru lokacije, imajudi pri tome u vidu naperdna brojane principe koje treba zadovoljiti.Ovi kriterijumi zavise od toga da li je u pitanju: 1. lokacija u irem smislu makrolokacija i 2. lokacija u uem smislu mikrolokacija. Izabrati lokaciju u irem smislu znai izabrati kraj u kome de se podidi preduzede ilinjegova jedinica, pri emu samo konkretno mesto na kome de se preduzede ili njegova jedinicaizgraditi time jo ne mora biti odreeno. iru lokaciju uslovljava vie raznih faktora, koji su: a) neekonomske i b) ekonomske prirode. Neekonomski faktori su razni interesi drutva u celini, koje lokacija treba da zadovolji.Takvi interesi mogu biti, na primer interesi narodne odbrane, interesi narodnog zdravlja, i drugislini. Strateki razlozi mogu na primer, zahtevati da se izvesna preduzeda podiu dublje u unutranjosti zemlje, da se udalje od vedih naseljenih mesta, od saobradajnih vorova i sl.Zdravstveni razlozi mogu zahtevati da se neka preduzeda sa vedim koliinama tetnih otpadaka, bilo gasova ili otpadnih voda, udalje od naseljenih mesta ili da se smeste nizvodno, a ne uzvodno od velikih gradova. Interesi bezbednosti stanovnitva takoe zahtevaju da sefabrike eksploziva udalje od naselja. Svi se ovi faktori javljaju kao faktori lokacije. Lokacija im se podreuje, ekonomski faktori lokacije im ustupaju prvo mesto, u koliko su oni sa drutvenog gledita znaajniji od ekonomskih.

4


Ekonomski faktori su: 1) trite; 2) sirovine; 3) energija; 4) radna snaga i 5) transport Iza svih ovih faktora u sutini se nalaze trokovi transporta, bilo da se radi o transport gotovih proizvoda do trita ili transportu sirovina do fabrike ili transportu energije pa ak itransportu radne snage. Kod samog transporta se radi o trokovima koji proistiu od vrste raspoloivog transportnog sredstva. Ipak svaki od ovih faktora ima svoje specifine karakteristike preko kojih na ovaj nain deluje na izbor optimalne lokacije. 1) Udaljenost trita gotovih proizvoda utie na lokaciju ne samo preko visine trokova transporta nego i preko karakteristika proizvoda. Izvesni lako pokvarljivi proizvodi, kao to su,npr., neki prehrambeni proizvodi, zahtevaju da se preduzeda koja njima posluju smeste to blie potroau. Meutim, sa usavravanjem savremenih ureaja za rashlaivanje u uskladitenju i u transportu, kao i sa razvojem savremenih metoda konzerviranja, ovaj faktor lokacije postepeno gubi od svog nekadanjeg znaaja. 2) Udaljenost izvora sirovine deluje kao faktor lokacije takoe preko visine trokova transporta, ali i preko karakteristika sirovina. Pokvarljive sirovine, ili kabaste, ili takve kod kojih se samo mali procenat koristi, deluju na pomeranje lokacije preduzeda ili bar nekihnjegovih pogona u pravcu izvora sirovine. Ovaj faktor je posebno znaajan u onimdelatnostima u kojima je potronja sirovina naroito intenzivna i u kojima je udeo sirovina uukupnim trokovima proizvodnje moe da dostigne visok procenat. 3) Udaljenost od izvora energije deluje na lokaciju u zavisnosti od vrste izvora energije i od koliine energije koja se troi. Lokacija hidrocentrala je nuno vezana za vodene tokove,odgovarajude koliine vode, odgovarajude padove, odnosno mogudnosti za ostvarenje potrebnih visinskih razlika nivoa vode. Takav je sluaj i sa elektrinim centralama u kojima sekoristi kinetika energija morskih talasa. Industrije koje troe velike koliine elektrineenergije pribliavaju se elektrinim centralama. Meutim, savremene mogudnosti prenosa elektrine energije na velike daljine umanjuju znaaj ovog faktora lokacije. I najzad, rudnici uglja se javljaju kao privlane take samo za one industrije u kojima se troe velike koliine uglja, dok je taj faktor u vedini industrijskih grana beznaajan, s obzirom da trokovi goriva ine ponajede sasvim mali deo ukupnih trokova. 4) Uticaj radne snage na lokaciju preduzeda je u savremenoj proizvodnji takoe sve manji. Visokokvalifikovani strunjaci se mogu dovesti u preduzede, koje se u lociranju svoga pogona svakako 5

Znaaj i faktori izbora lokacije nede orijentisati prema mestu njihovog stanovanja. Nekvalifikovana I polukvalifikovana radna snaga u vedoj meri moe da utie na ocenu optimalne lokacije, pri emu se uzimaju u obzir trokovi transporta radne snage od mesta stanovanja do radnog mesta, kao i trokovi smetaja potrebne radne snage u neposrednoj blizini radnih mesta, odnosno trokovi izgradnje radnikih naselja. 5) Najzad, transport predstavlja jedan od najznaajnijih faktora lokacije. On utie nalokaciju na tri naina: preko udaljenosti od saobradajnih puteva, preko kvaliteta tih puteva i preko vrste i kapaciteta transportnih sredstava. Optimalna lokacija sa gledita transporta bide to blie saobradajnicama i to onim koje su boljeg kvaliteta, i to blie onim vrstama saobradajnih sredstava koja su povoljnija sa gledita tarife prevoza. Brzina prevoza ovdetakoe moe da igra znaajnu ulogu. Tu su takoe od znaaja i mogudnosti prikljuivanja sopstvenih transportnih sredstava u mreu javnog saobradaja. Takva prikljuivanja znatnosmanjuju trokove transporta, jer tede pretovar. 2. Faktori ue lokacije Kada se uporede trokovi koje izazivaju svi faktori irelokacije i kada se na osnovu toga uporeenja izabere optimalna ira lokacija, pristupa se izboru ue lokacije, odnosno izboru konkretnog mesta na kome de se podidi preduzede ili njegovaposlovna jedinica. Faktori koji najvie utiu na izbor mesta izgradnje najede su: a)priroda zemljita koje treba da odgovara graevinskim zahtevima a i odreenomstepenu ekonominosti graenja; b)blizina industrijske vode i vode za pide; c)blizina radnikog naselja i mogudnosti podizanja takvog naselja, kao i mogudnostsnabdevanja radnika iz neposredne okoline; d)blizina mree javnog saobradaja i e)mogudnost proirivanja pogona u bududem razvoju preduzeda. 2.LOKACIJA INDUSTRIJE Smetaj industrijskog preduzeda i pogona u odreenom podruju i mestu, utie natrokove proizvodnje zbog vedih ili manjih trokova transporta za prevoz sirovina, radne snage i gotovih proizvoda. Neke zemlje i neki krajevi imaju relativnu prednost za izgradnju i razvojneke industrije. U kapitalistikom nainu proizvodnje industrija se smeta u matice zemlje i urazvijene zemlje, a u nerazvijenim zemljama i kolonijama izgrauje se uglavnom industrijasirovina (naroito rudarstvo - za potrebe razvijenih zemalja).S obzirom na odluujudi znaaj pojedinih faktora za lokaciju pojedinih industrijskih grana industrija se smeta prema sirovinama, radnoj snazi, tritu, drugoj industriji, klimatskim uslovima, vodi, slobodnom i pogodnom terenu i s obzirom na sigurnost zemlje.Prema sirovinama smetaju se one industrije kod kojih je ekonominije prenosti gotove proizvode do mesta potronje, nego sirovine od njihovih leita do fabrike. Apsolutno suvezani za sirovine rudnici, kamenolomi, hidrocentrale, velike pilane, fabrike za preraduagrarnih proizvoda (ederane, lanare, fabrike za preradu mesa, voda i povrda,

6

Znaaj i faktori izbora lokacije uljare itd.)fabrike celuloze i ibica. Brodogradnja je vezana za morske i rene luke. Druge industrijesmetaju se prema jednoj sirovini, pa treba birati izmeu dve ili vie sirovina. Prema radnoj snazi smetaju se industrije kod kojih sirovine nisu presudan faktor, a koje trebaju da umaju dovoljno radne snage ili kvalifikovanu radnu snagu.U kapitalizmu za smetaj industrije prema radu primenjuju se tri kriterijuma: da ima dovoljno radne snage, da je ona jeftina i kvalitetna. Tako se neke industrije podiu u krajevima gde nema sirovina ni pogonskog materijala, ali zato postoji veliki broj jeftine radne snage takva je tekstilna industrija. Industrije kojima je potrebna kvalifikovana radna snaga i koja sesmetaju u mestima gde je ima dovoljno, jesu tekstilne fabrike boljih izrada, industrije nametaja, industrija preciznih motora i aparata, televizora i sl. Ukoliko radna snaga nije namestu, javlja se problem izgradnje radnikih stanova. Razvoj modernog saobradaja izjednauje uslove rada i radnike zarade na podruju jedne zemlje i radna snaga kao faktor smetaja gubi na znaenju. Prema tritu smetaju se industrije kod kojih je prevoz gotovih proizvoda skuplji od prevoza sirovina. Faktor trita kombinuje se sa faktorom radne snge i sa velikom koncentracijom stanovnitva u velikim gradovima. Tako se prema tritu orijentiu luksuzne industrije, industrije okolade, piva, sapuna, finijih izrada od koe i sl. Samo stanovnitvo nije dovoljno da privue industriju. Prema drugoj industriji orijentiu se industrije, koje su sa njom vezane tehnolokim postupkom, iskoridavanjem nusproizvoda i otpadaka, postojanjem radne snage i itave infrastrukture koja privlai daljnju industriju. Industrija, koncentrisana u jednoj luci, povedava zaposlenost brodova, koji imaju manje praznih putovanja. Taj faktor razmetaja u kapitalistikim zemljama dovodi do neravnomernog razvitka pojedinih krajeva: razvijeni krajevi jo se bre razvijaju a nerazvijeni jo vie zaostaju.Prema klimi orijentiu se one industrije koje zahtevaju odreene povoljne klimatske uslove. Industrija kinematografskih filmova vie se razvila zbog vedeg broja lepih dana uKaliforniji, Francuskoj nego u Engleskoj. Glavne industrijske zemlje razvile su se u umerenom pojasu, a tropska klima manje je podesna za bilo koju industriju.Prema vodi smetaju se one industrije kojima je voda neophodno potrebna u tehnolokom procesu. Tako se u blizini vode podiu fabrike konoplje i lana, fabrike celuloze,sapuna i piva, klanice i sl.Prema slobodnom i pogodnom terenu smetaju se one industrije koje treba da imaju velik i ravan teren; ako ovaj nije podesan za izgradnju industrije, treba ga nivelirati, to zahtevavelike trokove. Svaka nova fabrika treba da ima dovoljno zemljita za irenje, za organizacijusaobradaja i za eventualno podizanje druge ili dopunske industrije.Sigurnost i odbrana zemlje takoe su znaajan faktor smetaja industrije. Na primer, izrazloga sigurnosti ljudi i imovine, fabrike eksploziva i rafinerije nafte treba da se grade izvannaselja. Iz razloga narodne odbrane fabrike snabdevanje vojske u vreme rata, grade se dalje od dravnih granica, u manje izloenim zonama.Ali, ti razlozi vrede do izvesne granice zbog mogudnosti napada iz vazduha ili pomoduraketa. Industrija ugljena i elika je ostala na granici Francuske i Nemake jer razlozi odbrane zemlje nisu mogli nadvladati prirodnu determinisanost leita ruda.

7


3.LOKACIJA U TRGOVINI Po pravilu je vezana za odreeno fiksno mesto odvijanja poslovne aktivnosti. Za trgovinsku organizaciju izbor lokacije oznaava optimalno prostorno uklapanje njenih poslovnih objekata u privrednu celinu. Uklapanje se vri sa stanovita sticanja prihoda i trokova koje prouzrokuje lokacija. Zbog toga na izbor lokacije deluju brojni faktori. Sastanovita uticaja na sticanje prihoda posebnu panju zasluuju faktori kao to su: potrebe,kupovna snaga, konkurencija, saobradaj, ugled; a sa stanovita uticaja na trokove: prostor,radna sposobnost, saobradaj, sredstva rada, uloena sredstva i sl.Faktori lokacije razliito deluje na asortiman i organizacioni oblik trgovinskeorganizacije. Kao posebno vaan elemenat valja istadi pretenu identinost prometneorganizacije i trita, kao odraz naela rezidencije to u maloprodaju ima za posledicu da potroa lino poseduje prodavnicu i odatle preuzima i transportuje robu, to nije sluaj uprometu na veliko. Iz te razlike sledi da centralnu problematiku lokacije u maloprodaji sredstava predstavlja orijentaciju prema potronji, dok u prometu na veliko orijentacija je usmerena prema transportnim uslovima.Inae, kao osnovni faktori pri izboru lokacije prometnih organizacija na veliko smatraju se: 1. lokacija i nain rada dobavljaa; 2. lokacija i nain rada kupaca; 3. transportni put i moguda saobradajna sredstva i 4. osobine roba i sl. To proizilazi iz mesta i uloge ovih prometnih organizacija u procesu reprodukcije.Izbor optimalne lokacije predstavlja predmet politike lokacije. Neki autori smatraju optimalnom lokacijom ono mesto koje obezbeuje maksimalnu razliku izmeu prihoda itrokova, dok drugi autori ono mesto koje pru`a najbolje prednosti ovim postavljenimzahtevima. Otuda izvoenje optimalne lokacije iz obrasca funkcije dobiti: n D = (pcj ncj tclj) kjmax j=1 j = 1, . n pcj = prodajna cena jedinice proizvoda j ncj = nabavna cena jedinice proizvoda j tclj = trokovi distribucije jedinice proizvoda j kj -= prodata koliina proizvoda j 8


Samu sadrinu politike predstavlja stalno istraivanje promenljivih uslova lokacije, da bi se izvrile adekvatne adaptacije politike ili preduzele mere za uticanje na same uslove.Lokacija predstavlja jedan od vanih faktora trgovinskih organizacija i kao takva zahteva odluke od dugoronog znaaja koji su od limitirajudeg uticaja na poslovnu aktivnost.Uticaji lokacije dolaze do izraaja u zavisnosti od pripadnosti odreenoj teritoriji, zatim uzavisnosti od veliine mesta to se tretira kao makrolokacija, kao i u zavisnosti od lokacije unutar odreenog mesta to se tretira kao mikrolokacija.Makrolokacija u vidu veliine mesta, deluje kroz vede trokove rada kao i kroz povedane trokove za prostorije trgovinske organizacije. Neto se slino ispoljava i pri povoljnijoj mikrolokaciji unutar odreene aglomeracije.Tu je re u povoljnijem saobradajnom poloaju, to omogudava, pored povedanja trokova bolje koridenje faktora i kapaciteta maloprodajnih organizacija u uslovima vede frekvencije kupaca.

ZAKLJUAK

Lokacija ima veliko teoretsko i praktino znaenje. Za svaku privredu veoma je vano utvrditi zbog ega su razne privredne grane i proizvodni objekti u jednoj zemlji ili podruju ekonominiji nego u drugoj zemlji ili podruju ili zato je prodajna cena proizvoda jednogkraja nia ili via od prodajne cene u drugoj zemlji i kraju. Lokacija predstavlja vaanekonomsko teorijski problem jer smetaj jedne proizvodnje znatno utie na visinu proizvodnih trokova i prodajne cene, na ekonominost proizvodnje, ivotni standard stanovnitva i stupanj njegove zaposlenosti, a isto tako uslovljava meunarodnu podelu rada ispoljavajudi prednosti pojedinih zemalja za pojedine vrste proizvodnje. Ona je i politiki problem, jer se njome ostvaruje neravnomernost ili ravnomernost ekonomskog razvitka pojedinih zemalja i krajeva te povedavaju ili smanjuju razlike izmeu razvijenih i nerazvijenih zemalja. I konano, ona je i vojnostrateki problem, jer o smetaju proizvodnje i saobradajnih puteva zavisi uspena odbrana zemlje. Praktina vanost lokacije odnosi se na pitanjeunutranje i meunarodne ekonomske politike. U ekonomskoj politici pitanje se svodi na tokoje se vrste proizvodnje mogu razvijati u zemlji s obzirom na postojede prirodne i ekonomskefaktore i koje grane privrede treba zatititi od konkurencije. A drugo je pitanje izbora mesta zaone vrste proizvodnje koje u zemlji i pojedinim krajevima imaju povoljne uslove za razvoj.

9


LITERATURA

1. Kljaid M.: Poslovna ekonomija, Via poslovna kola aak, 2006. 2. Jovanovid A., i drugi: Poslovna ekonomija, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, 2004. 3. Dragiid D. i drugi: Osnovi ekonomije, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 2005. 4. Kukolea S.: Leksikon 5. Ekonomska enciklopedija

10

izbor i lokacija preduzeca

Documents