0

VJESNIK ZA ARHEOLOGIJU I HISTORIJU DALMATINSKU

BULLETIN D´ARCHÉOLOGIE ET D´HISTOIRE DALMATES

Broj 60

1958

Split

5

IVAN MAROVIĆ

NEKOLIKO PRAHISTORIJSKIH NALAZA IZ SPLITA I OKOLICE SINJA

Quelques déscoverts préhistoriques à Split et aux environs de Sinj

1. NALAZI IZ SPLITA

Arheološki ostaci na podruĉju grada Splita, meĊu kojima monumentalni ostaci Dioklecijanove

palaĉe, kao i brojni znaĉajni spomenici iz gotovo svih historijskih epoha, svraćali su na sebe

pozornost kako laika tako i struĉnjaka svojom kvalitetom i kvantitetom, društveno – historijskim

znaĉajem, a neki i praktiĉnošću (vodovod) pa im se stoga u toj mjeri, nekad više nekad manje,

poklanjala odgovarajuća paţnja. MeĊutim prahistorijski spomenici – općenito uzevši – nisu takvoga

karaktera pa se do sada s uţeg gradskog podruĉja zna samo za jedan veći nalaz i to depot bakrenih i

zlatnih predmeta naĊenih pred II. svjetski rat na Gripama. 1

Usred intenzivne komunalno – graĊevinske djelatnosti posljednjih godina na gradskom podruĉju

izbili su na svjetlo dana novi nalazi, koji se po prvi put objelodanjuju na ovom mjestu, i to 2 kamena

ĉekića, kao i jedna krstasta bakrena sjekira s otvorom za drţalo.

a) Kameni čekić- sjekira, izraĊena od dijabaza,2 naĊena je 1955. god. desetak metara od

sjeverozapadnog ugla nove zgrade „Elektrodalmacije“(ranije: „Jugoplastika“) na Radniĉkom

šetalištu i to prigodom kopanja rova za gradsku kanalizaciju u dub. od 3 m. Predmet je bio

donešen u muzej i otkupljen. Kako sam u to vrijeme bio odsutan, istom par dana kasnije

pregledao sam izbaĉenu zemlju i iskop rova, ali od prisutnih radnika nisam uspio ništa doznati u

pogledu ovoga kao i drugih evidentiranih nalaza. Ĉekić je na tupom dijelu ravan odakle mu se

poboĉne plohe blago povijaju prema oštrici koja je na prednjoj strani malo istrošena. Dobro je

uglaĉan. Otvor za drţalo nije u cijeloj šupljini istog dijametra: veći je (2.2 cm) prema drţalu, a

manji je 1,7 cm prema vanjskoj strani. Dug je 10,0 cm, a širok je 4,2 cm; inv.br. N 1767 (tab.I,

1).

b) Kameni čekić – sjekira naĊen je 29.V. 1961. u Poljudu, uvali na zapadnoj strani grada, na

mjestu koje se nalazi istoĉno od današnjeg bazena SD Mornar i to kada se radio novi put. Prema

priĉanju nalaznika, Ratka Buble, ĉekić se nalazio uz zemlju izboĉenu iz rova za kanalizaciju.

Obilaskom mjesta nalaza nisam mogao ništa više doznati nego što mi je ispriĉao sam Buble, jer

su radovi bili dovršeni koji mjesec ranije. Ĉekić je izraĊen od materijala eruptivnog porijekla.

Tupi dio je ravan i odatle se sa strane blago provijajući suzuju prema oštrici koja je dijelom

istrošena. Nije probušen toĉno po sredini već bliţe

1 ABRAMIĆ, M. Tragovi najstarijeg ţivota u Splitu, Hrvatski glasnik, god. II. Br. 299, str. 30. – Marović, I., Bakrene

sjekire u Prahistorijskoj zbirci Arheološkog muzeja u Splitu,Vjesnik za arheol.i hist. dalm., sv. LV (1953), str. 125 ( =

VAHD). 2 Vrstu materijala iz kojeg su uĉinjena oba ĉekića odredio je prof. Antun Vuletić iz Sinja na ĉemu mu i ovom prigodom

najsraĉnije zahvaljujem.

6

prema tupom kraju. Šupljina ima na jednom kraju promjer 2,6 cm, a na drugom 2,4 cm. Dobro je

uglaĉan; nešto malo oštećen oko otvora. Dug je 13,0 cm, širina bata je 5,2 cm; Inv. Br. N 2511 (Tab.

I, 2)

c) Krstasta bakrena sjekira ima otvor za drţalo, cjevasto izduţenje i po dvije ţigosane kruţnice

oko otvora i to s unutrašnje strane. Površina joj je hrapava, a obe oštrice uslijed uporabe

zatupljene. Duga je 20,2 cm, širina otvora 2,8 cm; inv.br. N 2510 (tab. I, 3). Prema

Garašaninovoj tipološkoj podjeli bakrenih sjekira spadala bi u tipove II/2b 2.3 Sjekira je naĊena

12.VI. 1959. u Spinutu, na podruĉju sjeverne padine Marjana, s juţne strane igrališta

novosagraĊene šumarske škole. Prema informacijama koje mi je pruţio nalaznik Baraĉ Branko

Jurin, pa zatim pregledom terena i propitkivanjem Ċaka koji su sudjelovali kod ureĊivanja

spomenutog igrališta nije se moglo ništa doznati o eventualnim drugim nalazima koji bi bili vaţni

pri razmatranju ove sjekire. Po svoj prilici je sjekira upala u neki procijep u kršu pa ju je lako

mogla pokriti trava i zemlja, te uslijed sliĉnosti boja zemlje i sjekire, u momentu kopanja, nije

sjekira niti mogla biti primijećena. Ona je tek kasnije pronaĊena nakon što ju je kiša dobro oprala

i tako uĉinila vidljivom.

Iz prije iznesenog o okolnostima nalaza svih predmeta vidi se da su oni dospjeli na svjetlo dana

sasvim sluĉajno pa im je stoga vrijednost manja nego da su bili otkopani prigodom sistematskih

istraţivanja kod kojih smo u stanju pobliţe odrediti njihov odnos prema slojevima odnosno

kulturama. Na podruĉju grada Splita dosada nemamo bilokakvih prahistoriĉkih keramiĉkih nalaza

koji bi nas upućivali ili upoznavali s nekom neolitskom kulturom kojoj bi kao njene karakteristike

mogli pripisati ova 2 kamena ĉekića. Usporedimo li ih s kamenim predmetima dosad poznatih

neolitskih kultura na srednjem Jadranu, vidjet ćemo da ni tada nismo u mnogo boljem poloţaju. Tako

npr. ne nalazimo sliĉne predmete niti u Grapĉevoj špilji na o. Hvaru, koja je sistematski istraţena i

ĉiji su nalazi publicirani,4 niti u Pokriveniku

5, dok su iz Markove špilje

6 poznata 3 ulomka ĉekića

koji su 2 naĊena u neolitskom sloju s bojadisanom keramikom (tab. XX, 1 i 2), a 3. (tab. XX,4) u

otkopanom sloju dub. 273 – 295 cm u kojem se nalaze ulomci neolitske, kao i ulomak slavonske

odnosno Stentinello keramike. 7 MeĊutim kod svih hrvatskih nalaza radi se samo o ulomcima, a ne o

ĉitavim predmetima pa je tim teţe izjasniti se kolika je sliĉnost splitskih ĉekića s onim iz Hvara

(Markova špilja).

Gotovo je ista situacija i s kamenim ĉekićima iz kopnenih dalmatinskih lokaliteta koji su

sistematski istraţivani i djelomice publicirani. Tako je npr. u Danilu pronaĊen samo jedan ulomak

ĉekića, okruglog presjeka, prigodom iskopavanja u 1953. god.8 Dok se iz kratkog izvještaja o

iskopavanjima u 1955. god. na istom lokalitetu, da bi bili prigodom posljednje kampanje bilo kakvi

ĉekići. Dapaĉe naglašava se da je „kameno glaĉano oruţje zastupljeno… isto tako u mnogo manjoj

mjeri nego ranije, a javlja se

3 GARAŠANIN, M. Sekire sa otvorom za drţalje u Umetniĉkom muzeju u Beogradu, Muzeji 5, Beograd 1950, str. 92.

Id., Schaflochäxte aus Kopfer in den Sammlungen serbischer Museen, Berecht RGK 34, 1951 – 1953, str. 64 4 NOVAK, G., Prethistorijski Hvar I, Grapĉeva spilja, Zagreb, 1955., str. 265

5 NOVAK, G., Izvještaj o prethistorijskim istraţivanjima otoka Hvara, Ljetopis JAZU, Zagreb, 1949., 1949., str. 149.

6 NOVAK, G., Markova spilja na otoku Hvaru, Arheološki radovi i rasprave I, Zagreb, 1959., str.5 i d;tab. XX, 1,2 i 4.

7 Ibid., str.18.

8 KOROŠEC, J., Neolitska naseobina u Danilu Bitinju, Zagreb, 1958., str. 33

7

u tipovima već ranije poznatima„9. Ista je situacija i u Smilĉiću gdje takoĊer nisu pronaĊeni kameni

ĉekići.10

MeĊu nepubliciranim kamenim materijalom u velikoj Prehistorijskoj zbirci Arheološkog muzeja

u Splitu nalazi se priliĉan broj ovakvih ĉekića. Za većinu (15 komada) ne zna se mjesto gdje su

pronaĊeni, dok je to poznato tek za manji broj. Iz Grbavica (na putu Split – Imotski) potiĉe nekoliko

klinastih i jeziĉastih sjekira, kao i jedan ĉekić s otvorom za drţalo. Sliĉni predmeti su naĊeni i u

Sitnome, na juţnim obroncima Mosora, iznad Ţrnovnice (općina Split). K njima se moţe još

pribrojiti kameni ĉekić, trokutastog presjeka, s otvorom za drţalo Sućurja na o. Hvaru. Svi navedeni

ĉekići nisu otkriveni prigodom sistematskih istraţivanja već su to pojedinaĉni sluĉajni, nalazi o ĉijim

pojedinostima prigodom otkrića ne znamo ništa. Zanimljivo je da s brojnim sistematskim

iskopavanjima (Grapĉeva spilja, Markova spilja, Pokrivenik, Danilo, Smilĉić) nemamo otkopan ni

jedan ĉitav ĉekić. Iz toga se nameće zakljuĉak da takvih ĉekića nije bio veliki broj u upotrebi, da su

se dobro ĉuvali i da ih ĉovjek nije ostavljao na ranijim boravištima već ih je sa sobom nosio

prigodom odlaska na druga mjesta.

Pregledom literature i nalazišta iz neolitskih hercegovaĉkih, bosanskih, slavonskih i srpskih

lokaliteta vidjet ćemo da se tamo ĉekići javljaju dosta rano i, na nekim mjestima, u velikom broju

(Butmir). Tako npr. u Vinĉi se poĉimaju sporadiĉno javljati brušene sjekire – ĉekići već u dub. 7 i 6

m, a intenzivno od 4 m pa na više.11

Ovakvi predmeti ostaju dugo u upotrebi pa ih se nalazi i u

slojevima ranog bronĉanog doba; npr. u I. stratum u G. Tuzli.12

Ili pak na Glasincu, Debelom brdu ili

Vuĉedolu13

ili pak Sarvaš na dub. od 2, 10 (nepubli. u muzeju Slavonije u Osijeku).

Na temelju iznesenog moţe se s izvjesnom sigurnošću pretpostaviti da je na podruĉju grada

Splita ĉovjek mogao boraviti već neolitu za što do sada nismo imali nikakvih pouzdanih nalaza niti

dokaza.

Za bakrenu sjekiru naĊenu Spinutu moţemo kazati uglavnom samo ono što je već ranije bilo

reĉeno prigodom obrade skupnog nalaza s Gripa.14

Naţalost niti za ovu sjekiru, koja je sluĉajni,

izolirani nalaz, ne moţemo kazati u kakvoj je kulturnoj grupi mogla pripadati. Kako joj se s

unutrašnje strane, tj. one koja je prema drţalu, nalaze oko otvora po dvije utisnute kruţnice, to bi pak

dodamo li ovoj splitskoj i onoj solinskoj (VAHD sv. LV, 1953., str.131.,sl. 7), kao i na onoj iz

Nevesta još jednu takvu sjekiru iz nepubliciranog depota naĊenog u mjestu Stabanj, kraj gradine

Trojan, sjeveroistoĉno od Biograda.15

Uzmemo li ovo ukrašavanje kao karakteristiku jednog tipa

jadranskih bakrenih sjekira, moţemo pretpostaviti da se radi o stanovitom centru koji je izraĊivao

ovakve sjekire na njih stavljao svoju oznaku. Gdje je bilo: na samoj

9 KOROŠEC, J. , Nastavak iskopavanja u Danilu kraj Šibenika u 1955. God.; Ljetopis JAZU, Zagreb, 1959, knj. 63, str.

231 i 237. 10

BATOVIĆ, Š., Neolitsko nalazište Smilĉić, Diadora, Zadar, sv.2, str. 36. 11

SREDJOVIĆ D. I JOVANOVIĆ B., Pregled kamenog oruĊa i oruţja iz Vinĉe, Arheološki vestnik, Ljubljana, 1957, sv.

VIII, 3-4. Str. 262 12

ĈOVIĆ, B.,Rezultati sondiranja na preistoriskom naselju u Gornjoj Tuzli, GZMS – Arheologija. Sarajevo, 1961., str.

124. 13

SCHMIDT, R.R., Die Burg Vuĉedol, Zagreb, 1945., str. 69. (u badenskom sloju) i str. 104. 14

VAHD sv. LV (1953), str. 125 i d. 15

Materijal iz spomenutog depota nalazi se u Arheološkom muzeju u Zadru. Nalaz je obradio Šime Batović koji mi je

navedene podatke ljubezno saopćio na ĉemu i ovom prigodom najsrdaĉnije zahvaljujem.

8

obali gdje su uvezeni sirovi materijali mogao lako prelijevati ili ondje odakle su se gotovi produkti

uvozili? Na to pitanje je teško odgovoriti na zadovoljavajući naĉin. Ovakvih ukrasa nema na

sjekirama iz kontinentalnog dijela naše zemlje, iako je npr. jedna sjekira iz Batajnice ukrašena, ali na

taj je ornament izveden u obliku utisnutih polumjeseca. Nedovoljna istraţivanja iz perioda kojem

pripadaju ove sjekire na podruĉju Dalmacije ne dozvoljavaju da se donese jedan sud koji bi bio

fundiran na solidnim temeljima. Nema sumnje da je pri budućim odreĊivanjima porijekla bakra iz

kojeg su uĉinjeni ovi predmeti, znatnu pomoć pruţiti kemijske analize s obzirom na strukturnu

upotrebljivost materijala.

Ovaj drugi bakreni nalaz na zapadnoj strani grada Splita omogućuje pretpostavku intenzivnog

ljudskog boravka na prostoru od Gripa prema Spinutu, odnosno prema Solinu u vrijeme poslije 2 000

god. pr. n.e. Ĉovjeku toga vremena trebaju šume i more za lov i ribolov, ali i tereni za zemljoradnju,

koji je on na ovom podruĉju imao dovoljno. U Solinu je rijeka Jadro davala dovoljno pitke vode, a u

Splitu su izvori u Spinutu zadovoljavali potrebe ondašnjeg ĉovjeka. Isto tako stanovnici oko Gripa

mogli su biti orijentirani na izvore u pravcu današnjeg Manuša, odnosno pak Zente ili Ţnjana.

Kao i svi bakreni predmeti ovakvog oblika, koji su već davno kulturno- historijski detektirani

tako i ova sjekira spada u eneolit pa je suvišno još jednom o tome na ovom mjestu raspravljati.

Nismo u stanju da je pobliţe determiniramo pripisujući je nekoj eneolitskoj kulturi, kada jedna takva

kultura na ovom podruĉju još nije otkrivena. Kameni ĉekići dovode u vezu stanovnike splitskog

gradskog podruĉja s njihovim bliskim susjedima u Sitnome, Dugopolju, Muću i Grabovcu s jedne

strane, ali s obzirom na poznavanje bakra i s otoĉanima s druge strane. Na temelju iznesenog

podruĉja grada uklapa se postepeno preko ovih nalaza u širi krug istovremenika u drugim krajevima

naše zemlje. Ovi nalazi uz onaj raniji s Gripa jednina su sigurna i pouzdana svjedoĉanstva o

najstarijoj prošlosti grada Splita.

Iz bronĉanog kao i kasnijeg ţeljeznog doba dosada nema nikakvih pouzdanih nalaza, i ako o

tome stoji zabiljeţeno u raznim publikacijama. Tako se npr. Bambina glavica na jugozapadnoj strani

Marjana navodi kao bronĉanodobno nalazište,16

premda ni u literaturi ni u Arheološkom muzeju u

Splitu nemamo nikakvih arheoloških podataka niti nalaza koji bi potvrĊivali navedeno mišljenje.

Istina sam poloţaj ima izvjesne karakteristike jedne prethistorijske gradine, ali se na terenu ne sretaju

ni keramiĉki ulomci niti suhozidine kao što je to sluĉaj kod gotovo svih takovih gradina. Odveć je

smiona tvrdnja proglasiti jedan lokalitet kao bronĉanodobni kada na podruĉju srednjeg Jadrana

nemamo još niti jedne jedine istraţeni i publicirane prethistorijske gradine.

Isto tako nisu dosad poznavali ni ţeljezno – dobni nalazi (osobito starijeg ţeljeznog doba) pa je u

tom smislu potrebno korigirati pogrešnu determinaciju bakrenog nalazišta Gripa, koji je G. Novak

smjestio u halštatski period, 17

a što je neodrţivo.

Obzirom na veoma ĉvrstu pojavu sukcesivnosti naselja od prethistorijskog doba do danas moţe

se vjerovati da je i kroz bronĉano i ţeljezno doba pa sve do pojave grĉke kolonizacije na podruĉju

današnjeg Splita boravio ĉovjek, ali

16

NOVAK, G., Povijest Splita, knj.I, Split, 1957., str.13. 17

Ibid., str. 13.

9

danas nismo u stanju kazati gdje je to bilo i u kojem obimu. Tragovi eventualnih takvih naselja vrlo

lako su mogli stradati uslijed raznovrsnih izgradnji ili zemljoradnje poĉevši od rimske okupacije ovih

krajeva pa sve do danas. Ilirsko stanovništvo je bez sumnje boravilo na podruĉju grada; naslućujemo

tragove grĉkih kolonista, dok o brojnim ostacima rimskih villa rustica imamo sigurne i nepobitne

dokaze.18

2. BAKRENA SJEKIRA IZ OTOKA KOD SINJA

Prigodom melioracijskih radova u sinjskom polju s lijeve obale Cetine, u selu Otok, na loklalitetu

Ĉanj, otkopana je u dub. od 5,5 m bakrena sjekira koja se po prvi put objelodanjuje na ovom mjestu.

Ona je danas u privatnom vlasništvu Britvić Josipa iz Sinja.

Sjekira ima oštricu i otvor za drţalo. IzraĊena je od bakra. Površina joj je hrapava i prekrivena

zelenom patinom. Duga je 13,4 cm. Tipološki pripada Garašaninovoj podijeli III /1, odnosno tipu

Baniabic19

(tab. I, 4).

Sjekire ovog tipa su priliĉno malobrojne u Jugoslaviji u odnosu na druge tipove bakrenih sjekira.

Prema Garašaninu20

poznate su nam 2 iz Šarengrada (kraj Vukovara), 1 iz Leskovca, dok bi iz

srednje Dalmacije još potjecala 3 primjerka, ali im ne znamo mjesta na kojima su naĊene.21

Sjekira iz

Otoka tipološki najbliţa onoj iz Baniabica22

od svih nam poznatih primjeraka iz Jugoslavije.

Interesantno će biti spomenuti da meĊu bosanskim sjekirama s jednom oštricom i otvorom za drţalo

nema ni jedne sjekire koja bi pripadala ovome tipu, premda su naĊene na priliĉnom broju lokaliteta.23

Ovakve sjekire smatraju se općenito mlaĊima i njihova pojava ide u drugu fazu bakrenog doba.

One se kasnije izraĊuju od bronce i taj se oblik dugo zadrţao sve do u rano ţeljezno doba (Ha A)24

.

Premda su nepoznate toĉnije okolnosti nalaza, ova sjekira predstavlja zanimljiv i dragocjen podatak

obzirom na hronološki slijed današnjih nalaza, odnosno kultura u sinjskom polju. Nalazi bronĉanih

bodeţa sjevernije u Obrovcu kod Hana, kao i ostaci naselja na kolju, otkopanog u blizini Ĉanja

(mjesta na kojem je naĊena sjekira)uklapaju se preko ove sjekire u jedan historijski slijed, koji se

sada na podruĉju Sinjskog polja moţe pratiti i povezati od mlaĊeg kamenog doba pa sve do u

ţeljezno doba (maĉ iz MeĊina kod Sinja).25

18

JELIĆ,L., Crtice o najstarijoj povijesti Spljeta, Vjesnik hrvatskog arheološkog društva, N.S. II (1896 – 7) Zagreb,

1897., str. 26 i d. – NIKOLANCI, M., Nalaz rimskih grobova u okolici Splita, VAHD sv. LIV (1952) str. 192. 19

Vidi bilj. 2. 20

GARAŠANIN, M., Bericht 34, str. 70 id. 21

VAHD sv. LV (1953), str.136. 22

ROSKA, M., Le dépôt de haches en cuivre de Baniabic, Dacia III – IV, 1927- 1932, str. 353. 23

ĈOVIĆ, B., Nekoliko manjih prahistoriskih nalaza iz BiH, GZMS 1957., str. 247. 24

POPESCU, D., Die frühe und mittlere Bronzezeit in Siebenbürgen, Bukurest,1944., str. 32. 25

MAROVIĆ, I., Bronĉani maĉ iz MeĊina kod Sinja, VAHD LVI – LIX/2, str. 24.

10

RÉSUMÉ

1. Trouvailles provenant de Split

a) Un marteau – hache en pierre trouvé par hasard au cours des travaux de canalisation effectués

dans l´avenue Radniĉko Šetalište à Split, à une profondeur d´eviron 3 metres. On ne sait si

elle sa trouvait dans une couche quelconque de culture (planche I, 1).

b) Un marteau- hache en pierre, également trouvé par hasard au cours des travaux de

canalisation, mais à Spinut (planche I,2).

Ces deux marteaux présentent des analogies avec le matériel des localités de Bosnie ,

d´Herzégovine, de Serbie et de Slavonie de la fin du néolithique et des débuts de l´âge de bronze

(Butmir, Vinĉa, Gornja Tuzla, Sarvaš, Vuĉedol, Glasinac, ect.). Certaines analogies peuvent se

trouver également avec le matériel de pierre non encore publié du Musée archéologique de Split,

provenant en particulier des localités de la terre ferme. Dans les localités néolithiques connues de

Dalmatie: Grapĉeva spilja, Markova spilja, Pokrivenik, Danilo, Smilĉić, de tels marteaux n´ont pas

été trouves.

Comme cas objets apparaissent et entrent en usage pendant le néolithiques et jusques et y

compris l´âge du bronze, ces marteaux représentet pour nous les trouvailles les plus anciennes faites

sur le territoire de la ville de Split.

c) Hache de cuivre cruciforme trouvée à Spinut sur le cote occidental de la ville de Split et cela,

encore, par hasard (pl. I,3). Typologiquement, elle est semblable à une hache du dépôt de

Gripe (v. VAHD, fasc. LV, page 124). Elle est décorée de cercles en creux tels que ceux qui

se trouvent sur les haches de Solin, Nevest et Stabanj prés de Biograd (v. note 15). Dans

l´ensemble, le nombre de telles haches portant des cerceles en creux est peu élevé.

Hache en cuivre provenant d´Otok, prés de Sinj

Elle a un tranchant et une ouventure pour le manche. Elle appartient au type de la Baniabic,

dont on a trouvé un nombre relativement faible en Yougoslavie (pl. I, 4). Elle est plus récente que la

hache cruciforme et appartient à la seconde phase de l´âge de cuivre. La trouvaille de cette hache a

de l´importance en ce que nous avons maintenant pour la région de Sinj une suite documentée,

depuis le néolithique josques et y comparis l´âge de fer (Ha A).

I . MAROVIĆ , NEKOLIKO PRAHISTORIJSKIH NALAZA TABLA I

PLANCHE I