intervju: goran markovi] reprint ludus: intervju –...

POZORI[NE NOVINE BROJ 147 NOVEMBAR 2008. GODINA XVI CENA 100 DINARA

BUDU]NOST PROFESIONALNIHPOZORI[TA U UNUTRA[NJOSTISRBIJE

ZBIVANJA U TEATRIMA NA EX YUPROSTORU

SUSRETI POZORI[TA I DRUGIHUMETNOSTI:MARATONCI KAO PREDSTAVA, FILM,MJUZIKL, OPERA

INTERVJU: GORAN MARKOVI]

REPRINT LUDUS: INTERVJU –VAVA HRISTI]

O 42. BITEFU:KADA BEBE GLASAJU

TEMA BROJA – POZORI[TE I MEDIJI:KO SE VOLI TAJ SE...

2LUDUS 147Lu

NOVEMBAR 1993.

Na prvoj strani prvog Ludusa, tada{nja predsednica Savezadramskih umetnika Srbije Svetlana Bojkovi} napisala je:

Po{tovane i drage kolege,dragi ~itaoci,

Ludus je opet me|u nama. Nadam se da }e vas ponovo izlaènje na{eg lista

obradovati, kao {to je obradovalo nas koji smo ga pokrenuli.Imaju}i u rukama Ludus, verujem da }ete mo}i u miru da

provedete bar kratko vreme u susretu sa na{om umetno{}u.Mislim da je to upravo danas veoma dragoceno – kao azil u

lep{i prostor od onog kojim smo realno okruèni. Sa èljom da svi zajedno doprinesemo negovanju na{eg

Ludusa kako bismo mu obezbedili dug vek.

Prvi list Udruženja dramskih umetnika Srbije osamdesetih godina prošlog veka radio je Dejan \urović. Prvi glavni i odgovorni urednik pozorišnih

novina Ludus, čiji je osnivač Savez dramskih umetnika Srbije, bio je Feliks Pašić.

NOVEMBAR 2008.

Drage kolege, dragi prijatelji i po{tovaoci Ludusa,I ja, kao i nekada Svetlana Bojkovi}, èlim da Vas pozdra -vim re~ima - Ludus je opet me|u nama.Htela bih ovom prilikom da izrazim nadu da }e Ludusubudu}e izlaziti redovno na radost svih poslenika i ljubite -lja pozori{ne umetnosti i da }e me|u svojim ~itaocima ste}ipo{tovaoce koji ne}e dozvoliti da se ovaj list ugasi.Radujmo se stoga zajedno listaju}i stranice ovog, 147. poredu, broja i nadajmo se da }e nam svaki naredni brojpriu{titi ve}e zadovoljstvo od ovog koje sada svi zajednoose}amo.

Srda~an pozdravLjiljana \uri},

predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije

LUDUS 1473

RASPRAVA OPOZORI[TU

– [ta }e nampozori{te,kad smo bosi igoli?

– [ta }e nam glumci,kad nemamo soli?

– Oni nam donoseglasove bogova,pesme junaka,sijanje Zlatnog runa!

– Nama treba gasa,treba bra{na,pasulja i sapuna!

– Oni govoreEvripida i [ekspira!

Moè li taj [ekspirda napuni trbuh?

– [iju li se od togEvripida~ak{ire?Pi{e li taj Evripidpropusnice?Zvecka li taj[ekspir ko punakasica?

– Ne treba nam[ekspir, ve} kobasica!

– Dok oni glume, miginemo!

– Kisnemo predve{alima! –

Kuvamo koprivu!– Cvilimo u stupici i

stupi!Nema nam spasani u mi{joj rupi!

Nama su potrebnebolni~arke, a neglumice!– Kur{umi nas stiù i

u tvr|avama, ubunkerima, uzemunicama,pod {lemovima...

– A oni, Gospode...

– Oni kroz bara`nuvatru leteu mehurimasapunice!

Ljubomir Simovi}

ANKETA – O (OBNOVLJENOM) LUDUSUVida Ognjenovi}To ne samo da je potrebno nego je sasvim neophodno. Na{a pozori{na javnost i

profesija definitivno moraju dobiti svoje glasilo, iz vi{e razloga. Najpre, zato {to se unjemu na ~itavom prostoru raspravljaju profesionalni problemi i umetni~ke ~injenice.Pored toga, taj list je neka vrsta letopisa, dnevnika o tome {ta se doga|a, dakle doku-ment. To je va`no jer su, kako znamo, pozori{na zbivanja toliko prolazna, a prostorkoji dobijaju u drugim medijima je suvi{e mali.

Egon Savin Ludus nam je vi{e nego potreban, zbog nedostatka prostora da se o pozori{tu

govori i pi{e. Mislim da su nam naro~ito va`ni izve{taji iz inostranstva, {ta se de{avau pozori{tima Evrope, pa i van Evrope, zatim prikazi zna~ajnih pozori{nih knjiga,tekstovi sa bitnih svetskih festivala, jer smo jo{ uvek izolovani i nemamo mogu}nost dapratimo teatarska zbivanja u drugim zemljama.

Mlad pozori{ni svet, moji studenti sa Fakulteta dramskih umetnosti sa velikompa`njom ~itaju takve tekstove, a ostaje pitanje da li }e Ludus biti koncipiran tako dazainteresuje i {iru publiku, van profesionalnih krugova, odnosno ljubitelje pozori{ta.

Kokan Mladenovi} Naravno da podràvam obnavljanje Ludusa, on je vaàn informator za pozori{ni

svet, naro~ito o zbivanjima van Beograda i na prostoru biv{e Jugoslavije. Neki dragi iva`ni pozori{ni ljudi koji nisu prisutni u na{oj svakodnevici mogu preko Ludusa dadospeju do {ire (pozori{ne) javnosti.

Pored toga, Ludus treba stalno da nas okre}e prema onome {to su najboljadostignu}a doma}eg pozori{ta i najzna~ajniji pravci razvoja savremenog evropskog isvetskog teatra. Dakle, ne da se bavi nama samima nego komparacijom sa svetom, jersmo platili ve} preveliku cenu zbog izolovanosti od svetskih tokova.

Dejan Mija~Ludus je potreban kao jedan esnafski informator. Smatram da to ne treba da budu

novine za estetsku i teoretsku orijentaciju ~italaca, odnosno pozori{ne publike, negomesto na kojem }emo mi koji se bavimo pozori{tem i ìvimo u njemu mo}i da se infor-mi{emo o tome {ta se doga|a u tom na{em svetu. Mislim na su{tinske tekstove, a neone takozvane vesti koje od predstava prave estradni doga|aj. Toga je dosta u raznimmedijima, pa deluje kao da je pozori{te dovoljno „pokriveno”, a zapravo nema onihpravih informacija o bitnim pozori{nim zbivanjima.

Tanja Mandi}-RigonatLudus je neophodan na{em esnafu, a i {ire, svima koji vole ne samo da se infor-

mi{u o tome {ta se de{ava u pozori{tu, nego o~ekuju da saznaju ne{to vi{e. Nadam seda }e Ludus biti novine koje razmatraju sve ono {to je bitno za pozori{ni (pa i {iregledano, kulturni) ìvot. Dakle, ne samo da objavljuje intervjue sa pozori{nimstvaraocima, ve} da otvara rasprave na teme koje se ti~u rada u pozori{tu i da pruìdublji uvid u te probleme.

Zna~i, da ne bude pozori{ni bilten, {to je bio u jednom trenutku stravi~nog pada, azatim jedno vreme nije izlazio, {to se veoma osetilo.

Jovan ]irilovBi}u subjektvan. Volim da svoja iskustva sa putovanja podelim sa ~itaocima, sa

pozori{nim ljudima. U Ludusu sam objavljivao svoje pozori{ne dnevnike i radujem seda }u to sada nastaviti. Drago mi je {to se Ludus ponovo pokre}e i zato {to sam tusaznavao {ta se de{ava u velikom svetu, jer ne mogu ni ja toliko da putujem, a isto tako{ta se de{ava u manjim pozori{tima u na{oj sredini, {to je Ludus uvek pratio.

Stella ]etkovi}Dobro je {to opet imamo Ludus. Nadam se da ovoga puta ne}e biti prekida, a

tako|e da }e, po starom obi~aju, stizati u pozori{ta i na sve adrese gde rade pozori{niposlenici. Mislim da Ludus prevashodno ima ulogu koja bi mogla da profili{e etikuna{e profesije. U ovoj velikoj trì{noj utakmici, {to se ti~e rada glumaca i u pozori{tu ina filmu i televiziji, novi Ludus treba da poku{a da inicira ono {to odavno postoji usvetu, da se naprave agencije. @elela bih da se time bavi, naravno uz sve ostalerubrike. To bi ga negde pokrenulo, jer za sada ima auru lista koji je vi{e nekakvahronika, {to je neaktivno i nepopularno.

Goran [u{ljikObradovala me je vest da opet izlazi Ludus. Setio sam se trenutka kada su se te

novine prvi put na{le u mojim rukama.Te novine su imale i uspone i padove. Naravno da }e novi koncept zavisiti od onoga

ko ga bude ure|ivao i ko ga bude voleo najvi{e na svetu, a li~no bih voleo da dobijemoprave, uzbudljive i istinite novine o onome {to jeste na{e pozori{te. To je Ludus nekadamogao da bude, a nekad je bio samo instrument nekih ljudi u neke svrhe. Dakle,onoliko koliko bude pisao o onome {to jeste na{e pozori{te i na{a strast, toliko }e bitiprave novine. Ali Ludus mora da bude ne samo o nama samima, ve} da na|e put doonoga ko gleda to na{e pozori{te. On moè da bude i informativan i da vrednuje, nevidim problem da bude i jedno i drugo.

Ljiljana Todorovi}êstitam Ludusu novi ro|endan! Sa rado{}u i nestrpljenjem is~ekujem svaki novi

broj. @elim da nam novine budu dugove~ne, uzbudljive i prepune pozori{nihdoga|anja kao i za kulturu (u {irem smislu) uverljivih i, za{to ne, intrigantnihpromi{ljanja!

Govoriti o Ludusu i o pozori{tu inspiri{e i na {alu. Naime, se}am se njegoverubrike iz sredine devedesetih: „Dana{nja poslednja – budu}a naslovna strana”... Ujednom broju, sa naslovne strane zra~ila je harizma Svetlane – Cece Bojkovi}, a saposlednje sam se promaljala – ja. ûvam taj broj Ludusa, evo, ve} vi{e od 15 godina!

4

Tema broja: Mediji i pozori{te

LUDUS 147Lu

Kako mediji i pozori{te gledajuna zajednicu u kojoj, hteli nehteli, moraju da ìve? [ta jed -

no drugom mogu dati, u ~emu naudi-ti? [ta misle jedni o drugima? Kojime|usobni postupci im smetaju, akoji odgovaraju? Da li nastoje da imzajedni~ki ìvot bude lep{i i us pe{ -niji? Ili...

Nisu malobrojne predstave ko -jima samo desetak re~enica novin -skog teksta ~uva sve emocije od kojihsu nastale i koje su drugima dale!Samo jedan jedini novinski tekst zasav njen sjaj!

Sre}om, zbog napretka tehno lo -gije odavno nema razloga za takvepateti~ne (mada opravdane) re~enice.Tu su ka mere da do kad je sveta iveka sa~uvaju svaki pokret napozori{noj dasci, a tu je i {tampa dau~ini „ve~nom” svaku ocenu krit -i~ara i svako iskustvo glumaca, re -ditelja, pisaca – svih zaslu`nih {topred stave postoje. Jedni drugima su,nema sumnje, potrebni. No, {ta misleo zajednici u kojoj moraju da ìve?Da li su sve u~inili da njihovzajedni~ki ìvot bude lep i uspe{an?Ili...

Ta, i druga pitanja postavili smopredstavnicima medija i pozori{ta uèlji da proniknemo u njihov odnos.Evo {ta su odgovarali.

Ima li pozori{ta na naslovnojstrani? Po Svetozaru Cvetkovi}u,upravniku Ateljea 212, pitanje odno -sa pozori{ta i medija te{ko moè da segeneralizuje, ali, ako se to ipak u~ini,onda ga ocenjuje delimi~no neza -dovoljavaju}im.

„Medijima se mora priznati da suteatrima u Beogradu pomogli da pro -fili{u repertoare, pa se sad uglavnomzna {ta vas ~eka u Jugoslovenskomdramskom, a {ta u Ateljeu. To je,dakle, pozitivno. Sa druge strane,jedan decentan odnos dru {tva premaumetnosti pogoduje stavu da mi,pozori{ta, nismo bitni nikom osimsebi samima. To zna~i da kod nas jo{uvek vlada stav da bi Beograd mogaobez pozori{ta – uostalom, ima tolikogradova u Srbiji koji nemaju teatarpa {ta im fali. Mislim da bi mediji tajstav mogli da promene. Me|utim,nedostaju tekstovi koji bi podigli ste -pen zna~aja ove umetnosti u na{emgradu. Pozori{ni do ga|aj }e kod naste{ko dospeti na na slovnu stranu zato{to mi nikada ne }emo pobediti nekogsa tri nula, ali, zato }e neki umetnikdobiti neku va`nu nagradu {to za -sluùje naslovnu. Ili drugi primer,koji vi{e ima veze sa mnom nego sapozori{tem: sad svi pi{u o filmuTurneja zato {to je na{ kandidat zaOskara. Hipoteti~ki gledano, kad biTurneja dobila Oskara, verovatno bido{la na naslovnu. Isto, kad bi po -zori{te dobilo Oskara, dakle kad bipostiglo ne{to na globalnom nivou,valjda bi, po krite rijumima na{egdru{tva, zasluìlo prvu stranu. Ali,mi prosto nismo u prilici da postièmotakve uspehe. Kad bi ljudi u medijimato shvatili, i kad bi istovremeno

shvatili da i neki vaàn doga|aj uteatru zasluùje naslovnu, to bi po -moglo da se pozori{te podigne na nivobitnog u na{em dru{tvu.”

Statistika kaè da samo pet odstona{eg stanovni{tva ide u pozori{te, odkojih tri odsto ide redovno, podse}aCvetkovi}. „Ljudi imaju peòrativnistav prema pozori{tu – to ih smara.Upliv vizuelnih medija je ve}i jer nepodra zumeva poznavanje pisma.Zato je {teta {to se izuzev kritika u TVdnevniku, sve druge emisije o po -zori{tu, na primer hronike festi vala,emituju u pola dva no}u. Ko togleda?” [ta Cvetkovi}u, kao glumcu,smeta kod novinara? „Ve}ina pita –kako je bilo raditi tu i tu ulogu?Takva pitanja ne zahtevaju nikakveod govore, i govore o nepoznavanjuprirode na{eg posla. Niko se ne baviglavnim pitanjem gluma~kog zanata:da li je na{ posao reproduktivan ilikreativan? Novinari nas naj~e{}evide kao medijske li~nosti kojereklamiraju kafu.”

Razgovor o ovoj temi me|u pred -stavnicima medija po~injemo odosnov nog – od agencije. „S obziromda je os novni zadatak agencije daizve{tava, informi{e o doga|aju, a neda ga pro cenjuje ili komentari{e, opozori{nom ìvotu pi{emo na tajna~in”, kaè Zorica Dimitrijevi},novinar rubrike Kulture agencijeTanjug. „To pravilo je namet nulo iformu, pa prete`no pi{emo vesti iizve{taje. Intervjue retko, samo akoje, na primer, neko dobio neku velikuna gradu. Tako|e, imaju}i u vidu dasmo nacionalna institucija, zadataknam je da informi{emo o doga |a -njima i u Beo gradu i Srbiji. Nevolja je{to u redakciji nema dovoljno no vi -nara, pa ne uspe vamo da izvestimo osvim doga|ajima iz Srbije, kao {toalternativno pozori{te pratimo manjeod institucionalnog. Razlog ovomdrugom je i institucionalni karakterna{e ku}e. Pratimo svaku, ba{svaku, aktivnost Narodnog pozori{ta,Srpskog narodnog pozori{ta u NovomSadu, Jugoslovenskog dramskog po -zo ri{ta, bez obzira da li }e tu infor -maciju preuzeti neki medij s na{egtikera.”

Nakon 17 godina izve{tavanja opo zori{tu, Zorica Dinitrijevi} kaè dajoj to prija i da ima pozitivno is ku -stvo. „Nisam do sada imala nijedanproblem. U svim pozori{tima ljudi uPR-u su uvek predusretljivi. Me -|utim, de{avalo mi se da su upravniciimali neodlo`ne sa stan ke ba{ kadsam ih zamolila za razgovor o temikoja im nije po volji. Kad je, naprimer, JDP imalo problem na go -stovanju u Zagrebu sa Neboj{omGlogovcem, onda im nije odgovaraloda se o tome pi{e. Tvrdim da minikada do sada u redakciji nijere~eno da na neko pozori{te obratimvi{e pa`nje a da neko zanemarim.Znam da je, na primer, po~etkomdevedesetih kad CZKD nije bio povolji vlasti, Tanjug objavljivao infor -macije o svim njihovim aktivnostima.

I samo jo{ ne{to u vezi odnosa me|unovinarima: de{ava se da pro~itam u{tampi intervju nekog kolege u komese jasno vidi da je nastao na osnovumog teksta, ~esto i intervjua. Zar nebi bilo prirodno u tim slu~ajevimanapomenuti da je intervju ura|en poTanjugovoj informaciji?”

Kultura na za~elju

Da li mediji promovi{u pozori{te?„Te{ko je govoriti o ulozi medija upromociji teatra zbog toga {to u na{ojzemlji kultura u celini dobija rela-tivno malo prostora u medijima. Zatoje te{ko insistirati na op{irnijim idetaljnijim prilozima o pozori{tu kojirealno ne bi imali gde da budu objav -ljeni”, kaè Anja Su{a, upravnicaMalog pozori{ta „Du{ko Ra dovi}”.Ima utisak da je „situacija posebnonezahvalna u {tampi, naro~ito udnevnim novinama, gde kultura obi -~no zauzima jednu do dve stranice izbog toga se naj~e{}e svodi na ser -visne informacije. Ipak, i takav na~ininformisanja je bolji ni od kakvog.Problem je, me |utim, {to je zbogmanjka prostora ~esto neophodnopraviti selekciju me|u zbi vanjima,tako da najvi{e prostora obi~no dobi-jaju najve}i doga|aji i najve}e insti-tucije, {to dovodi u nepravedno inferi-oran poloàj mnoge druge, na pri -mer – pozori{ta za decu i mlade, bezobzira na kvalitet njihovog rada.”

Pa ipak, moè se re}i da je Ra -dovi}, smatra Anja Su{a, „dobro za -stupljen u medijima na nivou osnov -nih programskih informacija. Prob-lem nastaje sa kritikom koja, uz ne -koliko izuzetaka, gotovo u potpunostiignori{e na{u, kao i produkciju dru -gih pozori{ta za decu. âk se doga|ai da kriti~ari prate na{ repertoar, aliod urednika pojedinih izdanja nedobijaju dozvolu da o njemu pi{u podobrazloènjem da je premalo prosto-ra, a previ{e doga|aja da bi se pisaloo de~jim predstavama, ~ime se ovavrsta pozori{ta automatski stavlja upot~injen poloàj u odnosu na osta -le. Moglo bi se re}i da sli~nu sudbinu,mada manje dramati~no, deli i savre-meni ples. Ovde, me|utim, treba po -menuti i izuzetke koji potvr|uju pra -vilo. Predstave na{eg pozori{ta sunekoliko puta uvr{tene u top 5 na go -di{njem nivou po izboru kriti~araYellow Caba koji redovno prate na{uprodukciju.”

Na pitanje da li medije, osimpredstava, zanima jo{ neka tema oRadovi}u, Anja Su{a odgovara da se„poslednjih godina mediji, sa pravom,najvi{e interesuju za rekonstrukcijukoja je ve} nekoliko puta najavlji-vana pa odlagana, tako da ne pro|enijedna pres-konferencija a da nekone postavi to pitanje na koje ja,naàlost, nemam precizan odgovor.Ne znam koliko su mediji u prilici danam pomognu oko rekonstrukcije, alibi nam svakako pomoglo da se nepojavljuju neistinite informacije otome kako vi{e nismo u zgradi, kakosmo se ve} preselili u bioskop Ju -goslavija i sli~no, koje zbu njuju na{upubliku i lo{e uti~u na po se}enostprograma.” Jedan TV prilog je, kaèSu{a, pre nekoliko godina kritikovaoRadovi} zbog nedostatka adekvatnegarderobe za publiku. „Brzo smoreago vali i napravili novu garderobu.Osim ove tehni~ke zamerke, uglav -nom nismo dobijali previ{e negativne

KO SE VOLI TAJ SE...Sonja ¬ i r i¯

Svetozar Cvetkovi}

Mihailo Vukobratovi} (Foto: \or|e Tomi})

Branko Cveji}

Anja Su{a (Foto: \or|e Tomi})

LUDUS 1475

Tema broja: Pozori{te i mediji

komentare koji bi nas naveli da ne{tomenjamo”, dodaje Anja Su{a.

Vukica Strugar, novinar Kulturednevnog lista „Ve~ernje novosti”, se}ase da je pre desetak godina bilo manjeprostora za tekstove o teatru jer je najednu stranu trebalo smestiti do -ga|aje cele kulture. „Zato su se po -zori{ni doga|aji svodili na vesti. Sadimamo dve strane, pa se osim vestipi{u i informacije, re portaè, inter -vjui, re|e osvrti. Naravno, ni to nijedovoljno. Praksa Ve~ernjih novosti jeda idu doga|ajima u susret. To od -govara autorima i u~esnicima pred -stava, zato {to mogu afirmativno dapri ~aju o novom projektu i da kodpublike stvore pozitivan utisak. Da -jemo im pu blicitet na nevi|eno,avansno, pa se desi da, iako su i pisaci reditelj i svi segmenti predstavedobri, predstava ipak ne bude dobra.I, s obzirom da dnevne novineoskudevaju u pozori{noj kritici, iz -ve{taji sa konferencije za {tampuostanu do kument za budu}a vremena{to nije prava slika o izvedbi, onafalsifikuje istinu.”

Interesantno je mi{ljenje VukiceStrugar o pres-konferencijama: „Go -tovo po pravilu, jedino {to je tadamogu}e ~uti su me|usobni hvalospeviautora i glu maca o fantasti~noj atmo -sferi na pro ba ma, o genijalnosti re -ditelja, o me|usobnoj neponovljivojsaradnji glumaca, mladi glumci oba -vezno iskoriste priliku da se javnozahvale ku}i i reditelju koji su ihangaòvali. Volim konferencije za{tam pu Tanje Rigonat, jer spremimali esej o predstavi pa novinar ima{ta da citira i da gledaocima preneseinformaciju o komadu. Kome koristizahvaljivanje? Mislim – nikome, niu~esnicima, ni po tencijalnim gledao -cima, zato {to mi si gurno ni{ta odtoga ne moèmo da na pi{emo. Jedinirezultat takve kon fe rencije za {tampuje izgubljeno vreme. Ima jo{ ne{to: nemali broj glumaca poru~i novinarimada sad nemaju {ta da kaù i da }e svevideti na premijeri, pa moèmo darazgovaramo posle pre mijere! Pa za -{to je onda dolazio na konferencijuako nema {ta da kaè?”

Na pitanje da li pozori{te imapro blema sa medijima, Ljiljana La -zi}, {ef marketinga Narodnog pozo -ri{ta, u ime svoje ku}e odgovaranegativno. „Odnos Narodnog pozori -{ta i novinara je spe cifi~an, mi ima -mo tri ansambla, pa zna~i i tri putave}u komunikaciju nego druga po -zori{ta. Mislim da dobro sara|ujemo,ne mogu da se poàlim. Kontaktira -mo s njima na konferencijama,telefonom i mejlom – moje iskustvo jeda bez li~nog kontakta nikakav KZ[ne vredi. Dakle, nemamo problema sanovinarima, ali imamo sa malimprostorom, naro~ito televizijskim. Predeset godina televizija je o jednojpredstavi emitovala i izve{taj sakonferencije za {tampu, i reportaùsa probe, intervju i kritiku. Sada sesve svodi ili na informaciju o pre -mijeri, ili najavu sa snimkom probe.Mislim da je to gre{ka, ljudima trebauvid u nov repertoar, pogotovo {totelevizija postiè bolji kontakt sapotencijalnom publikom. Televizijskinovinari te{ko dobijaju ekipu zasnimanje zato {to su prebukirani iz -ve{tavanjem sa politi~kih doga |anja,treba im najaviti nedelju dana una -pred kako bi napravili raspored, ali

se desi da i kad zadovoljimo sve teuslove, opet nema mesta za pred -stavu.”

Ljiljana Lazi} zamera novi na -

rima {to im je zanimljiviji skandalnego umetni~ka vrednost i {to, iakomediji prate sve aktivnosti Narodnogpozori{ta, to ne ~ine s podjednakim

interesovanjem. „Ako na na{oj scenigostuju pozori{ta iz unutra{njosti, tozabeleè samo glavni mediji a i onine onoliko koliko bi objavili o go sto -

vanju inostranog ansambla. Mislim ida nemaju autoritet kojim bi ubediliurednike da intervjui{u i nekog konije lice poznate televizijske serije.”

TEATAR PROTIV POLITIKE PO@ELJNE NEKULTUREPi{e: Tanja Mandi}-Rigonat

Mediji i kultura (u ovoj zemlji) ìve paralelne ìvote... Retko se sre}u i jos re|e stvaraju zajedni~ki kvalitet. Pozori{te kao i knji ̀ evnost, likovna, savremenaumetnost marginalizovani su, getoizirani u medijske mikroprostore i gotovo su nevidljivi u odnosu na druge sadràje, ba{ kao {to je malo i budètsko izdva-janje za kulturu. Uprkos toj nevidljivosti, kultura opstaje i pona{a se kao jedno}elijski organizam koji se razmnoàva prostom deobom, zahvaljuju}i talentu,

ludosti i upornosti onih koji je stvaraju i onih koji je prime}uju, ukratko zahvaljuju}i „duhovima”. Da li je to tranziciona slu ~ajnost ili posledica svesnog nametanjavrednosnog sistema koji forsira, glorifikuje samo ono {to se „dobro prodaje” (a medijski se navodno najbolje prodaju Veliki brat, Velika svadba, Velika zavera, Velikeplja~ke, Veliki pljuva~ki okr{aji, Veliki okrugli stolovi oko kojih sede politi~ari i njihovi analiti~ari koji prodaju privid za privid). Ta trì{na logi ka pre}utkuje, ignori{e~itav svet ideja, dela, stvaralaca, i na taj na~in proizvodi slike osiroma{ene, pojednostav lje ne stva rnosti. „Pinkizacija ìvota” bila je omiljena sintagma za banalizaci-ju, povr {nosti, gluposti, za lako}u i spretnost previ|anja sukoba, trauma, problema koje je proizvodila politika u na{im ì votima devedesetih godina pro{log veka. Tele-vizija Pink je posedovala „~arobnu formulu” kojom je ozra~ila naciju. Na suprot Pinku, B92 je prepoznavana kao medijska ku}a koja se zalaè za smisleni i utemel-jeni sistem vrednosti. Danas, kada je kultura u pitanju, ta ideolo{ka opozicija su{tinski vi{e ne postoji. Ruì~asta (ideolo{ka) sapunica prelila se i poplavila i drugetelevizije. Pink i B92 danas su kulturni blizanci – obe televizije su nekulturne. Nekulturna te levizija je nova sintagma u Srbiji na po~etku 21. veka i ozna~ava sve TVku}e koje de{avanja u svetu umetnosti svode na vesti i priloge, uglavnom u kasno-no}nim terminima. Glavne, forsirane zvezde medijskog prostora su zapravo poli-ti~ari predstavljani kao ekskluzivni vlasnici, tuma~i i kreatori ìvota.

ûti danas nekog umetnika kako govori o svom delu ili raznovrsnim temama iz oblasti umetnosti, prava je retkost i dragocenost. I, ravno je subver ziji. To je kratakprodor smisla (a {ta je danas subverzivnije od ~oveka koji ima integritet, talenat i sposobnost da kreira nesto smisleno, da prepozna problem i odupre se konzumentskojbolesti gutanja fast fuda naj~e{}e politi~kog, tre}erazredno zabavnog i pseudokulturnog). Ako su pozori{ta puna, ako publika dolazi da vidi najrazli~itije predstave(teatar je demokrati~na umetnost koja neguje naj razli~itije ànrove), ako je pozori{te odu vek bilo i ostalo mesto u kojem ìvotna energija klju~a, dru{tvo se preispitu-je, ìvot oboga}uje pro{irivanjem pogleda, ru{e tabui i stereotipi – kako se do{lo do toga da ga (najmo}niji) mediji previ|aju ili drè na margini? Da li je to novi oblikkro~enja druga~ijih, razli~itih glasova koji oponiraju manipulativnim matricama stereotipova kojima smo zasuti iz medija dana{njice? Kada sam pitala jednoguglednog novinara za{to na televiziji na kojoj radi nema emisije o Sterijinom pozorju odgovorio mi je da Sterijino pozorje nije brend!!!!! Dakle pisci, reditelji, glumci,predstave, okupljeni na tom festivalu koji je suma najvrednijeg (po odabiru selektora) u na{em pozori{tu, zajedno sa predstavama iz inostranstva, nemaju zajednodovoljnu specifi~nu teìnu da bi bili prepoznati kao vrednost u odnosu na ~esanje, podrigivanje, pre nemaganje zvezda rijaliti {oua koji se emituju u udarnim poro-di~nim terminima!

Onda kad ga ne previ|aju, mediji ~esto de{avanja u pozori{tu banalizuju kroz senzacionalizam. Ne pro|e nijedan Bitef a da ne pro~itamo re~enice tipa: kolikoko{ta gostovanje jedne predstave na Bitefu, da li nam je Bitef potreban... Hit tema proteklog Bitefa bilo je pitanje ko je i kako otvorio festival. Od predstava i njihovihstvaralaca ~esto je bitnije ko je od politi~ara i javnih li~nosti bio na premijeri.

Pozori{na kritika je posebno pitanje i o tome drugom prilikom. (Ra{aTeodosijevi} je svojevremeno napisao antologij ski tekst „Ko sve profitira naumetniku” i da ga ne bih prepri~avala preporu~ujem ga za ~itanje.)

@ivimo u besteìnskom „tranzicio nom” prostoru i vremenu u kome se ~esto~uje re~enica: „Potreban nam je nov sistem vrednosti”. Da l´ podsetiti (otkrititoplu vodu) da pozori{na umetnost ve kovima opstaje kao vrednost. A danas se,odsustvom medijskog po{tovanja, dovodi u pitanje u novom medijskomkreiranju stvarnosti. Osim onih koji je vole, stvaraju i novinari koji je prate (iu suènom prostoru ~ine vidljivom) imaju zaista posebnu misiju – da svojimstalnim pozori{nim obrazovanjem i profesionalnom eti~no{}u ne dozvoleutapanje ~ita vog sistema vrednosti (koje pozori{te ~ini i stvara) u ispraznuindustriju zabave i politiku poèljne nekulture. Jer, idealan konzument (nije nigra|anin ni ~ovek) je onaj koji se potpuno prepu{ta magiji trzi{ta ne postavlja-ju}i pitanje smisla, za razliku od idealnog gledaoca koji u pozori{tu ve} vekovi-ma preispituje smisao postojanja i ideje o samom sebi sa hiljadu pitanja i namno{tvo na~ina.

E.E. [mit: Posetilac, Atelje 212 Mojijer - jo{ jedan ìvot, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: N. Petrovi})

B. Srbljanovi}: Skakavci, Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: N. Petrovi}) V.Ognjenovi}: Je li bilo kneève ve~ere, Srpsko narodno pozori{te (Foto: B. Lu~i})

6


LUDUS 147Lu

Pretplatite se na

LUDUSGodišnja pretplata za Srbiju:

1000,00 din.

Dinarski teku}i ra~un:Savez dramskih umetnika Srbije

255-0012640101000-92(Privredna banka Beograd A.D.)

Godi{nja pretplata za inostranstvo:30,00 EVRA

Devizni ìro ra~un:5401-VA-1111502

(Privredna banka Beograd A.D.)

Nedeljnik „Vreme” prati pozori{niìvot prvenstveno objavljivanjemkritike i tekstovima o pozori{nomìvotu: pri peme komada, festivali,zakoni, socijalni problemi, infra -struktura. Neboj{a Gru ji~i}, urednikKulture u „Vremenu” kaè: „U sa -radnji sa na{im kriti~arem, IvanomMedenicom, odlu~ujemo kojoj pred -stavi }emo, osim kritike, dati prostor.Ako po njegovom mi{ljenju nekikomad za slu ̀ uje i intervju sa auto -

rima ili prota go nistima, odnosnoreportaù, onda i na taj na~in ~itao -cima skrenemo pa`nju. Dakle, dabismo objavili, na primer, intervju sarediteljem, neophodno je da njegovapredstava ima kvalitativnu i dru -{tvenu relevantnost. Tako|e, teksto -vima do pi snika otkrivamo tendencijeu savre me nom teatru, i pratimorelevantne ino strane festivale.”

Muke s kritikom irvanje s me~kom

Urednik kulture u Blicu Ra{koKova~evi}, na temu mediji i pozori{ta,kaè: “Blic veoma drì do posredovanjaizme|u umetnika (njihovog ~ina) imogu}ih tzv. konzumenata kulturnihsadràja. Nastojimo iz sve snage da {tovi{e ljudi “nagovorimo” da odu naizlo`bu, u bioskop, na koncert, u po -zori{te... Zbog toga nam nije u prvom

ona koristi pozori{tu zato {to muomogu}ava da sagleda prethodni rad.„Koliko }e publika poverovati hva -lospevu ili negativnoj kritici, to je uvekaktuelno pitanje i za novinara i zanas.”

Mese~niku „Prestup”, magazinukoji se prevashodno bavi kulturom ifeno menima svakodnevnog ìvota, pore~ima Vesne Mali{i}, glavne i odgo -vorne ured nice, namera je da o tea -tarskim temama pi{e onako kako drugine pi{u. „Mislim da ljudi idu linijom

dobar zauvek ili je lo{ zauvek, i to nijedobro.”

Branko Cveji}, upravnik Jugoslo -venskog dramskog pozori{ta, pri~u jepo~eo kritikom novinara: „Na konfe -renciji za {tampu glumci moraju ne -pre stano da pri~aju o radu na pred -stavi, da budu duhoviti i {ar mantni,zato {to ih novinari, sami, ni{ta ne}epitati pa postoji velika opasnost da ipredstavi ne posvete pa`nje i prostorakoliko to ona zasluùje. A desi se da narazgovoru organizovanom nakon pred -stave na nekom festivalu, glumcu nijeni do kakve pri~e nakon dva i po sataprovedenih na sceni! Naj~e{}e mu se}uti, i jedva ~eka kad }e da se opusti!”

Tabloidi, kojih po Branku Cveji}uima „99 odsto od svih medija, samoobjavlju ko je bio na iventu – kako oninazivaju predstavu – i slikaju ljudekoji idu od premijere do otvaranjakafi}a i nazad. Ne kaèm ni{ta, neka ito postoji, ali to zaista nije prava slika ojednoj pozori{noj predstavi.” Fotogra -fisanje na ro~ito smeta na sceni, tokompredstave, pa Cveji} podse}a na izu -zetno neprijatnu situaciju na premijeriFedrine ljubavi u Tetaru „Bojan Stu -pica” kad je Mira Karanovi} prekinulapredstavu zbog fotoreportera. „Ili,ru`no je {to kamer mani ostaju sedam-osam minuta na po~etku predstave,snime koliko im treba da ilustrujuinformaciju, i onda, u ti{ini predstave,lupaju stativima i kamerama. Jo{ dav -no, dok nisam bio upravnik, po ku{aosam da ih nateram da do|u na gene -ralnu probu, ali, onda u novinama nijebilo nijedne slike s te predstave. Jed -nostavno, s me~kom ~ovek ne moè dase rve – kaè poslovica.”

Na pitanje kako komentari{e pri~uda se o Jugoslovenskom dramskom po -zori{tu uvek, i kad je opravdano i kadnije, govori pohvalno, Cveji} odgovarapitanjem: „Ko to pri~a? Ne verujem datako misle ~ak ni glumci drugih po -zori{ta zato {to oni igraju kod nas.Imamo 29 glumaca na plati, a stotinakna predstavama.” O kriti~arima Cveji}kaè: „Najgore je kada po~nu da obja -{njavaju kako je predstavu trebalo re -ìrati. Pa neka do|u i sami jereìraju!”

Ni kao glumac Branko Cveji} nehvali medije: „Voleli bi da objave slikuu kojoj neki glumac-debeljuca obla -porno jede sendvi~, ili sliku nekog kovoli da popije – u pozi pijanca! Ja razu -mem da je to zahtev trì{ta, ali ipaksmeta ~inje nica da ti nekom nisi inte -resantan kao glumac ve} kao neko koje u ekscesnoj situaciji. Stalno pre -pri~avam anegdotu koja se meni desila:imam naviku da na premijerama,sre}e radi, nosim {alove raznih boja. I,jednom, slika me neki fotoreporter, aliubrzo prokomentari{e: Ih, ve} sam vasslikao sa tim {alom! Stra{no, zar ne?”

Da li je potreban zaklju~ak, i da liga uop{te u nekom kona~nom smislumoè biti? No, o~igledno je da sumediji i po zori{ta jedni drugima dobriali i da nisu, da jednima kod drugihsmeta jedno, a drugima kod prvihdrugo, da se i vole i ne vole, ali su, bezobzira na sve, zajedno i tako }e i bitidok je svetai veka.

planu kriti~ki osvrt (ali ga i nezapostavljamo) na kulturni doga|aj.Kad je konkretno o pozori{tu re~, veo -ma drìmo do dobro ura|ene (i obilate)najave (to moè biti intervju, reportaàs probe, ili dobro postavljena intrigakoja }e i manje zainteresovane odvestiu pozori{te). Naime, verujemo da jeodlazak u pozori{te (na koncert, bio -skop, izlo`bu...) dobar izbor, bolji odve}ine uobi~ajenih za koje se naro~itomladi odlu~uju.”

Mihailo Vukobratovi}, upravnikPo zori{ta na Terazijama, na po~etkuisti~e prakti~nu stranu odnosa o komraz go varamo: „Svaki umetni~ki posaoorgan ski je vezan za medije jer takobrè i su{tinskije dopire do gledaoca,pa je zato va`no shvatiti koliko morada bude duboka ta saradnja. Na{apotreba i èlja je da ~ujemo i drugomi{ljenje, da pre kontroli{emo ono {toradimo. Kada bi se analiziralo pri -sustvo pozori{ta u me di jima, uvidelo bise da ima vi{e prikaza doga|aja odanalize. To s jedne strane moè daza~udi, ali s druge je razum ljivo, jer usada{njem dru{tvu infor ma cija dobijana va`nosti a stav je pomalo i gubi.”Vukobratovi} smatra da iako kri tika nemoè da uti~e na zavr{enu pred stavu,

manjeg otpora pa im se izve{tavanje opozori{tu svodi na pri kaz bez kriti~kogosvrta, ili na razgovor koji ni na kojina~in ne problematizuje stvari. Odprvog broja Prestupa poku{ala sam daunesem kriti~ku notu. Naime, iako nipozori{te ni kultura nisu opasni kaopolitika, novinar }e se pre odlu~iti da‘zagrebe’ i istraùje po politi~kim te -mama a re|e po temama pozori{nogìvota. Za{to je to tako ne znam.” Ta -ko|e, kaè da se o neuspesima nekihljudi i pozori{ta namerno pre}utkuje.„Vlada neka atmosfera nezameranjave} utvr |enim autoritetima, pa mi jete{ko da dobijem po{tenu kritiku onekoj pred stavi ako je njen autorpoznat i priznat. Zato se podrazumevada ako je neki reditelj napravio desetdobrih predstava, niko se ne usu|ujeda kaè da je jedanaestu uradio lo{e. Ito mi smeta! Ako Jugo slovensko dram -sko ima novu predstavu, to obaveznozna~i da je fantasti~na! êsto i jeste, alinekad i nije, i to ne sme niko da kaè.Dva puta sam posle predstava, naprimer, zaista ge nijalnog rediteljaJago{a Markovi}a iza{la sa ose}anjemda su bile lo{e, i u pozori{nom holu segovorilo da su lo{e, ali to nikad nisampro~itala u novinama. Ovde je neko ili

Molijer Tartif , Jugoslovensko dramsko pozori{te (Foto: Nenad Petrovi})

Al Pa}inoO riziku

Predstavu „Ri~ard III” kritika je do~ekala na no`.Nema puno zvezda va{eg kalibra koje su spremneda preuzmu rizik koji nosi izvo|enje [ekspira naBrodveju. Za{to ste to radili?– Da bih prestao da pu{im. [ta bi drugo moglo bitirazlog? Ne moè{ da pu{i{ i da radi{ ‘Ri~arda III’.Postoje li razlozi za{to ljudi rade stvari? [ta je rizik?Rizik je ne rizikovati! U suprotnom, moè{ da seubu|a{, da se ponavlja{.(Iz knjige „Al Pa}ino, njegova pri~a” LorensaGrobela. Izdava~: „Stylos”)

Petar KraljO Hamletu

Ko je bio tvoj Hamlet?– Bio je, pre svega, ~ovek koji ne moè da se odlu~i,i ~ovek koji se boji posledica svoje odluke... I jamilion stvari u ìvotu odlaèm da odlu~im, iako mi jejasno kako bi one trebalo da se razre{e. Onda leposednem, popijem dve rakije, ili uzmem ne{to da~itam, ili uzmem ne{to pa ve`bam... Tako i Hamlet.On nije u dilemi zato {to ne moè da se opredeliizme|u dva ravnopravna suda, on je u strahu odonoga {to mu je jasno da mora da odlu~i. Ja sampoku{avao da to dovedem i do neke vrste fizi~kogbola.(Iz knjige „Glumci govore” Feliksa Pa{i}a. Izdava~i:„Prometej” i „Sterijino pozorje”)

Bernard [oO Sari Bernar

„Njoj se opra{ta ono neverovatno. Nije umetnostsamo kad vas neko podsti~e da razmi{ljate nauzvi{eniji na~in pred ozbiljnim prizorom na pozorni-ci; umetnost je ono {to ~ini da se divite Sari Bernar,da je branite, da pla~ete, da se smejete sa njom, dase smejete njenim {alama, da je sledite, zadihani,pod njenom dobrom i lo{om zvezdom, da jojaplaudirate kada zavesa padne.”(Iz knjige „Sara Bernar, neobuzdani smeh” FransoazSagan. Izdava~i: „IP Book” i „Marso”)

ârli âplinO prvom trenutku slave

Sudbina nije spavala. Jednog dana, za vreme{kolskog odmora, ârli je deklamovao drugovimapri~u „Ma~ka gospo|ice Prisile” koju je nau~io odmajke.„Gospodin Rejd, na{ profesor, podigao je pogled sknjige. To mu je bilo toliko zabavno da mi je, kadasu se svi vratili na svoja mesta, rekao da ponovoispri~am pri~u. Posle toga je moj ugled porastao isutradan sam i{ao od u~ionice do u~ionice, i kodde~aka i kod devoj~ica, da deklamujem svojmonolog. Kada mi je bilo pet godina ve} sam nastu-pao umesto majke pred publikom, ali ovo je bio prviput da sam zaista doìveo slavu.”(Iz knjige „Enciklopedija lo{ih |aka” @an-BernarPuja, Ser` Bloka i An Blan{ar. Izdava~ „Kreativnicentar”)

Danilo – Bata Stojkovi}O glumcima i stidu

„Svi veliki glumci koje sam upoznao, svi su stidljiviljudi. Veliki glumac ne èli da bude agresivan, negoda deluje, on ne èli da bude nepromi{ljen, on èlida na|e pravu meru za ono {to saop{tava drugima.Kada ga ìvot prepadne ne~im neo~ekivanim, on sezbuni, ne snalazi se... A naj~e{}e ima stida oddrugoga, kad drugi neko pretera. Se}am se da samkao dete u pozori{tu saginjao glavu kad neko vi~e, anema pokri}e. I dan-danas spustim glavu, zastidimse... Jedan od najstidljivijih ljudi koje sam upoznao,to je Ljuba Tadi}. Zoran je bio jako stidljiv ~ovek. Lji -lja Krsti}, Mira Stupica, Bora Todorovi}, da ne nabra-jam dalje... Dragan Nikoli} – stra{no stidljiv ~ovek...(...) Nisam nikad ose}ao glumu kao strah, ali kaostid jesam... Komplikovano je to.”(Iz knjige „Glumci govore ” Feliksa Pa{i}a. Izdava~i:„Prometej” i „Sterijino pozorje”)

LUDUS 1477


Tako su govorili...

Broj: 1173/123.10.2008.

Savez dramskih umetnika Srbijeraspisuje

J A V N I P O Z I V - K O N K U R Sza predlaganje kandidata za dodelu

Nagrade LJ U B I N K A B O B I ]Nagrada se dodeljuje dramskim umetnicima (glumicama i glumcima)

za najbolje gluma~ko ostvarenje u oblasti komedije.

U konkurenciji za Nagradu mogu u~estvovati sve ostvarene uloge uprofesionalnim pozori{tima sa teritorije Srbije, u predstavama premijernoizvedenim u periodu od 1. septembra 2007. do 31. avgusta 2009. godine.

Osnovna merila su: da je ostvarena uloga, naslovna, glavna, velika ilizna~ajna, da je ostvarena u komediji, da je tragala~ka, inovativna i da se

moè se ozna~iti kao sasvim nova smernica gluma~kog izraza na poljukomedije.

Predlaga~i kandidata mogu biti profesionalna pozori{ta, dramskiumetnici, direkcije i selektori pozori{nih festivala, pozori{ni kriti~ari,

redakcije stru~nih i drugih ~asopisa iz oblasti kulture, kao i umetni~keustanove, institucije i udruènja.

Predloge sa pisanim obrazloènjem mogu se slati ve} od danas,a najkasnije do 15. septembra 2009. godine,

na adresu:Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI

ili e-mailom, na adresu: [email protected],

SAVEZ DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

D. Kova~evi}: Maratonci tr~e po~asni krug, Pozori{te na Terazijama, (Foto: M. Kodemo)

M. Markovi}: Brod za lutke, Srpsko narodno pozori{te (Foto: M. Polzovi})

Sezona u beogradskim pozori{timapo~ela je 3. oktobra u Nacionalnomteatru, odmah po zavr{etku Bitefa,

premijerom predstave Vitamini (VeraJon/Filip Grinvald), koja se bavi po -sledicama uticaja televizije na dru{tvenui individualnu svakodnevicu. Pitanjekoje se prvo name}e jeste razlog zapostavljanje ovog, ni po ~emu vrednog,savremenog rumunskog teksta na reper-toar Narodnog pozori{ta. Za{to se odlu~itiza produkciju sasvim prose~nog rumun-skog teksta, a ne dati prednost savre-menim srpskim piscima i na taj na~inpodràti na{u dramu (kojoj, bez ikakvesumnje, treba svaka motivacija)?

Onda je do{lo do prili~no velikogzastoja sa premijerama u Beogradu.Prazninu su zata{kavala brojna go -stovanja, naro~ito na sceni nacionalnogteatra, koji je prvo bio doma}in Slo -venskom narodnom gledali{~u iz Ma -ribora i predstavi Intimni autoportretFride Kalo (Slavenka Milovanovi}-Pre -gelj/Ivana Vuji}). Gledali smo za nimljivotuma~enje ìvota Fride Kalo, u okvirimaprepoznatljive, brehtovske re diteljskepoetike Ivane Vuji}. Zatim je scenaNarodnog pozori{ta ustupljena ansambluzrenjaninskog teatra „To{a Jovanovi}” iHeroju nacije (Ivan M. La li}/EgonSavin). Re~ je o jo{ jednoj predstavi oprevelikom, verovatno i za brinjava -

ju}em, uticaju televizije na na{e ìvote,ipak, mnogo boljoj od Vitamina, u ra -zli~itim pogledima. Onda je gostovalo{aba~ko pozori{te sa malo konfuznomkomedijom Trka sa vremenom (Alek -sandar Popovi}/Bojana Lazi}), pa po zo -ri{te iz Zaje~ara, sa dramom 4 sata(Miroljub Nedovi}/Irfan Mensur). Na -rodno pozori{te iz Subotice se beo grad -skoj publici predstavilo sa odli~nompredstavom Draga Jelena Sergejevna(Ljudmila Razumovska/Milo{ Jagodi}).Uìvali smo u sintezi odli~nog teksta inepretencioznoj reìji koja je ostaviladosta prostora glumcima. Oni su uzbud -ljivo prikazali sukob generacija i kon -flikte zbog razli~itih pogleda na svet –beskompromisnog idealizma i sasvimzaslepljuju}eg koristoljublja i luda~keèlje za mo}i. Zrenjanin se zatimpredstavio Beogradu i sa predstavomPatafizika (Eèn Jonesko/Ivana Ko -raksi}), a [abac sa Sabirnim centrom(Du{an Kova~evi}/Kokan Mladenovi}).Zbog rekonstrukcije zgrade {aba~kogpozori{ta, premijera predstave LKL(Kata Jugovi}/Ferid Karajica) odràna jeu Beogradu, na Velikoj sceni UK „VukKaradì}”. Tekst sa~injavaju fragmentiiz razli~itih Lazarevi}evih pripovedaka,izvedeni precizno realisti~ki i vrlo kom -paktno, pri ~emu pokre}u niz pitanja – omo}i, ratovima, dru{tvenim zabludama,

nacionalnom identitetu, ljubavi, poro -di~nom ìvotu itd.

Dan Malog pozori{ta „Du{ko Ra do -vi}” proslavljen je 23. oktobra, dodelomgodi{njih nagrada i premijerom pred-stave za decu Laè{ Melita (Ivan Ku -{an/Bojan \or|ev). Na sceni Kulta smopremijerno videli vrlo dopadljivu, pomaloi crnohumornu komediju o bra~nimodnosima, Samo da zna{ koliko te volim,koju su vrlo uigrano izveli MilenkoPavlov i Ljiljana \uri}. U pozori{tuSlavija premijerno je, nakon brojnihodlaganja, izvedena Nu{i}eva komedijaVlast (reditelj Slavenko Saletovi}).

Kada je re~ o premijerama, pozori{taizvan Beograda su bila mnogo aktivnija.U Kikindi je prikazana predstava Onasilju, adaptacija [ekspirovog TitaAndronika, u reìji An|elke Nikoli},u Zrenjaninu Mrtve du{e (N. V. Go -golj/Ljuboslav Majera). U Narodnompozori{tu u Subotici je izveden Hamlet upikantnom sosu (Aldo Nikolaj/RobertRaponja), u pozori{tu Kostolanji DeòKrv (Serdì Belbel/Keszég László), uSomboru Ogovaranje (Neboj{a Rom -~evi}/Ljubi{a Risti}). U novosadskomSNP-u smo mogli da vidimo Je li bilokneève ve~ere (Vida Ognjenovi}/VidaOgnjenovi}), a u Ni{u Ne o~ajavajtenikad (Branislav Nu{i}/Milo{ Jagodi})...

U Zaje~aru su 18. oktobra otvorenisedamnaesti „Dani Zorana Radmilo -vi}a”. Selektor i umetni~ki direktorovogodi{njeg festivala, Milivoje Mla |e -novi}, odabrao je osam predstava, u koji-ma je, smatra, glumac do kraja eman-cipovan: „Predstave nemaju nameru dabudu samo odjek autenti~nog Radmi -lovi}evog gluma~kog stila ve} da senjima istrajnije sugeri{e naklonost glum -~evoj ulozi u pozori{noj estetici i te`nja

da se obuhvati totalitet gluma~ke po -sve}enosti.” Festival je otvorio ministarkulture Neboj{a Bradi}, a Milan – LaneGutovi} se publici obratio besedom, izkoje izdvajamo ideju o kojoj svi kojivolimo pozori{te treba, mo`da, da oz -biljno razmislimo, pre nego {to nastavi-mo da ga volimo: „Pozori{te i ludnica susli~ne ustanove, budu}i da se obe bavementalnim zdravljem ljudi. Ali, izludnice }ete se, ukoliko se izle~ite, iza}i,dok je pozori{te takva ustanova od kojevam nema spasa” („Ve~ernje novosti”,19.10). Na Festivalu je odràn i, neop -hodan, okrugli sto povodom nedavnogga{enja Pozori{ta „Zoran Radmilovi}”.Zatvaranje je, u osnovi, opravdano time{to u ansamblu, navodno, postoje glumcikoji ne rade deset godina, a primajuplatu. Mla|enovi}, upravnik novosad -skog SNP-a, u kontekstu ove problema -tike, lucidno je zapazio da ne postojeneupotrebljivi glumci, ve} samo neupo -trebljive uprave, koje ne umeju glumceda angaùju na pravi na~in (navedeno u„Politici”, 24.10).

U Vranju su 21. oktobra u Pozori{tu„Bora Stankovi}”, otvoreni „Borinipozori{ni dani”, a 24. oktobra u Vr{cu,{esnaesti Festival klasike, ~iji je slogan„Novo vreme klasike”. Najavljuju}i pro -gram trinaestog jugoslovenskog pozo -ri{nog festivala, koji se odràva u Uìcu,od 10. do 17. novembra, a okuplja naj -bolju ovosezonsku produkciju teatara saprostora nekada{nje Jugoslavije, selektorBojan Munjin je zapazio o predstavama:„Na socijalno bolan a estetski profilisanna~in, one govore o dana{njem vremenui gubljenju smisla u svetu u kome ìvimo.Zato }e crni humor predstavljati otporturobnoj stvarnosti koji }e uì~ka publi-ka ove godine osetiti.”

Na 40. Bemusu je prikazano neko -liko predstava koje su duboko za{le na

teritoriju teatarskog izraza, pre svihMe|u~in Joèfa Na|a (u Ateljeu 212) iBastijen i Bastijena u reìji Nikole Za -vi{i}a (u Pozori{tu lutaka „Pinokio”).Mo`da je to odgovor (ili osveta?) Bemusana to {to je na Bitefu prikazana operaDon \ovani. U svakom slu~aju, topreplitanje razli~itih umetni~kih oblikaje dokaz da savremene izvo|a~ke umet -nosti izmi~u striktnim katego ri zacijama,odnosno da su danas ~e{}i hibridniizvo|a~ki oblici, koje je te{ko preciznodefinisati kao „pozori{te”, „kon cert”,„balet”, itd.

Na sarajevskom MESS-u su u~estvo-vale dve predstave iz Srbije, obe izJugoslovenskog dramskog pozori{ta,Fedrina ljubav (Sara Kejn/Iva Milo{evi})i U lovu na bubasvabe (Janu{ Glovac-ki/Veljko Mi}unovi}). Festival je otvorioJirì Mencl, koji se publici obratio go -vorom „Umetnost narodu”, vapajem dase umetnost vrati tzv. obi~nom gledaocu,odnosno, da se pozori{te okane hermetiz-ma: „Te`nja za izrazom koji je dovedendo nerazumljivosti moè zanimati stru~ -nu publiku, ali istovremeno iz pozori{tatera normalnog, obi~nog savremenika iprepu{ta ga milosti i nemilosti televiz-ijskih gluposti... Ni{ta nije lak{e negookrenuti naglava~ke poznatog autora.Ali ~ovek sa ulice, koji zaluta na takvupredstavu, brzo sa nje pobegne i onda sete{ko u pozori{te vra}a... Moj kom{ija jepriznao da nema za{to da ide u pozori{te.Ljudi danas ve}inu ve~eri provode predtelevizorima kod ku}e, a [ekspir, Molijer,êhov su imena koja im ni{ta nezna~e...” Bez obzira na to {to Menclovareìja Veselih èna vindzorskih, u na -{em nacionalnom teatru, nije ba{ ostva -rila te njegove ideje, re~ je o indikativnimrazmi{ljanjima. Uostalom, nije prvi putda praksa umetnika bude u raskoraku sanjihovom teorijomi namerama.

8LUDUS 147Lu

Ana Tas i¯

HRONIKA POZORI[NOG @IVOTA U SRBIJI, OKTOBAR 2008

SMEH, SUZE, APLAUZI“Vitamini”.... “Trka s vremenom”...

“Me|u~in”...“Hamlet u pikantnom sosu“...

“Bastijen i Bastijena”...

Vitamini

O nasilju

Heroj nacije Ogovaranje

Heroj nacije

LUDUS 1479

POZORI[TE POTKAZUJE @IVOT

Davnih dana, pre oko 25 godina,kada sam radila predstavu Edu -ard i Bog po sopstvenoj adaptaciji

pripovetke Milana Kundere, na Malojsceni SKC-a, u isto vreme na njihovojVelikoj sceni pripremala se predstavakoju je, izme|u ostalog, obeleàvao goto-vo predskazuju}i naslov. Zvala se Politi-ka kao sudbina. Izvedena je samo jedan-put. Odmah posle premijere skinuta je sarepertoara. Zabranjena. Ne se}am se vi{eimena ni pisca, ni reditelja. Ali njennaslov pamtim, jer ga, rekla bih, ìvimosvih ovih ~etvrt veka – do dana da -na{njeg.

Povod ovom tekstu je reìja Ejminogpogleda Dejvida Hera koju sam radilapro{le sezone na Velikoj sceni Ateljea212. Ta~nije, spoznaja da i ovaj tekst, kaoi sve prethodne u pomenutom razdoblju,ìvim(o). Zvu~i {aljivo kad kazem: „Javolim dramu, al’ {to drama voli mene” –me|utim, sem {to je {aljivo, istina je!

Naime, u pozori{te sam se zaljubila

jer je popri{te apsolutnih vrednosti: akoje ljubav – ona je prava, ako je istina –ona je cela i ~esto, nepristojna, ako je isti-noljubivost – beskompromisna je, ako jelepota – ona je savr{ena i ~esto, bestid-na... Tu sam utvrdila da (mi) je dobro, jerje pozori{te, sa svojim (idealisti~kim?)pogledom na svet, superiorno u odnosuna svakodnevni ìvot i politiku (unaj{irem smislu re~i).

Ali, u jednom trenutku sam po~elada uvi|am da sam, upravo zato, idealna`rtva tog „inferiornog” dnevnog ìvota ite politike (u naj{irem smislu re~i): da ta,ìvotna drama – voli mene.

U tom (ne)raspoloènju dogodilo seda pro~itam, prvo tekst „Amy’s View”, apotom i jedan komentar njegovog autora,Dejvida Hera, koji, u slobodnom prevodu,glasi otprilike ovako: „Su{tinski, Ejminpogled je prvenstveno politi~ki komad,prikazuje kako razmaèni Britanci,karakteristi~no, sanjaju na putu krozvlastiti ìvot, beznade`no veruju}i u sop -stvenu superiornost, i nikad se ne po -

brinu da uspostave odnos sa stvarno{}u,koja se (u me|uvremenu) promenila doneprepoznavanja.” Kad tome dodamo daje jedan od glavnih likova – pozori{naglumica, verujem da je jasno kako jepala ljubav na prvi pogled, i da mi se utrenu „otklju~ao”‘ komad.

Ali, paralelno sa Ejminim i Esmi -nim, pucao mi je pred o~ima i moj (i nesamo moj) na~in u ìvotu.

Usledilo je pravljenje podele, {to jedanas vi{a matematika: programiranjetermina glumaca – svih njihovih serija,jednokratnih nastupa na najrazli~itijimmogu}im priredbama – od tezgi do poli-tike (u najuèm smislu re~i), brzo -poteznih „predstava” – ~ije probe i pre -mijera (sre}om po nas tada!) staju unepunu nedelju dana – a sniman je ijedan film u neposrednom okruènju,koji se, dodu{e, nas doticao samo posred-no... Moè se re}i, uz pomo} kvantnefizike i ubojitog strpljenja, napravila sampodelu za komad u kome, hajdemo saddalje, u ku}u apsolutnih posve}enikaljubavi i umetnosti, stupaju ljudi iz medi-ja i aktuelnog sveta trì{ta novca. I jo{:me|usobno (treba da) se vole!

Onda su po~ele probe, a mi da ana -liziramo tekst. I da se ispovedamo.

U Herovom komadu, ~uvenu pozo ri -{nu glumicu Esmi Alen, udovicu velikogi, naravno, nepriznatog slikara BernardaTomasa (obratiti pa`nju na sli~nost ovogimena sa imenom Tomas Bernhard!)obmanjuje njen bankar i intimni pri -jatelj, agent londonskog Lloyda, i dovodije do finansijske propasti. îtamo oogromnom skandalu u Britaniji iz ranihdevedesetih, o modernoj finansijskoj kri -zi koja je potresla i mnoge poznate

li~nosti – od tada{nje ljubavnice, adana{nje supruge princa ârlsa, KamileParker-Bouls, preko bubnjara grupePink Flojd, Nika Mejsona, do londonskogkandidata za gradona~elnika, i ro ma -nopisca Dèfrija Ar~era – svi su pretrpelivelike gubitke zbog svojih ulaganja u~uvenu osiguravaju}u kompaniju... Ukomadu Lloyd, a u ìvotima na{im kalei-doskop: Dafina, Jezda, stara {tednja, kaoi „originalni” pojedina~ni poku{aji da sepobedi u ìvotnoj drami sa novcem...(Najnovija globalna finansijska kriza,aktuelna ovih dana, po~etkom godinenije se jo{ dala naslutiti.) Prevarenih uvezi sa novcem, me|u nama – jedan, padrugi, tre}i i tako dalje – sve umetnici,koji su i dalje, dakako, superiorni uodnosu na „trivijalni svakodnevni ìvot”– uklju~uju}i i moju malenkost! Plju{teispovesti!

Prosto da se zapita{, da li nam je ikomad i ìvot pisao isti pisac.

Na jednu od prvih generalnih probado{ao nam je prof. Dejan Mija~. Po{to jepogledao, re~e: „Ispevali ste odu mo}i

nemo}nom pozori{tu.” Obradovalo me,zna~i – ~ita se to {to smo hteli... Ali u istovreme, u ìvotu svome, zazebla sam odstrahote te istine, iako se u predstavi(tako uspe{no) vidi i prepoznaje.

Nakon premijere, predstava se uve -liko igra i prepuno gledali{te je zaistavoli. I, nedavno, ta je strahotna istinaizgovorena: da pozori{te postaje umet-nost siroma{nih. Ostali odo{e po „blago”u TV sapunice, rijaliti programe, filmoveneverovatne specifi~ne lako}e, dok semladi, ve} odavno, upisuju na akademijeda bi postali poznati i pojavljivali se umedijima, a ni u kom slu~aju – da bi svojìvot posvetili pozori{tu.

Verujem da se protiv toga imamo~ime boriti, u ime svih milenijuma ne -prekidnog trajanja pozori{ta.

Dobar primer je upravo LUDUS.Nakon bolne pauze u kojoj nije izlazio –evo ga ponovo, verujem, na radost svihkoji vole pozori{te. A ono }e, sigurnasam, pretrajati. Sa~uva}e i lepotu i snaguumetnosti (usput potkazuju}iìvot).

KAKO I ZA[TO SAM RADILA „EJMIN POGLED” ILI ODAMO]I NEMO]NOM POZORI[TU Na jednu od prvih generalnih proba do{ao

nam je prof. Dejan Mija~. Po{to je pogledao,

re~e: „Ispevali ste odu mo}i nemo}nom

pozori{tu.” Obradovalo me, zna~i – ~ita se to

{to smo hteli... Ali u isto vreme zazebla sam

od strahote te istine

Piše: Ljiljana Todorovi}

Izlo`ba Sve {to smo zaboravili i ovajtelefon je, istovremeno nostalgi~na ipuna ìvotne energije, zaokruèna

ì votna pri~a ali i svedo~anstvo i inter -pretacija jednog vremena

U Paviljonu Veljkovi}, sa fotografijamonumentalnih formata, sme{i nam seMira Trailovi}, razgovara sa Sartrom,odlazi na neko od brojnih putovanja,proba u Ateljeu 212, otvara Bitef, uìvana plaì (na nekom od retkih odmora)negde u Dalmaciji...

Izlo`ba u Centru za kulturnu de -kontaminaciju rekonstrui{e ìvot jedneod najzna~ajnijih li~nosti na{e kulturedruge polovine 20. veka, ali i vreme idru{tvene okolnosti u kojima je ìvela iradila. U uzbudljivom kolaù fotografije,tekstovi, citati, ~lanci, dokumenti... Sve{to smo zaboravili, pone{to {to nismoznali o njoj i telefon koji je koristila dakomunicira sa ~itavim svetom. Izlo`ba jeprva u projektu CZKD-a, nazvanom

„@ene i uspeh”, ~ija je namera da skrenepa`nju na one koje su bile zna~ajne zana{u kulturu i ovu sredinu u kojoj, ipak,vladaju mu{karci.

Izlo`ba prati ìvotno i poslovnosazrevanje ove uspe{ne ène. Od ro|enja1924. u Kraljevu, gde su njeni roditeljikao profesori francuskog jezika slu` bo -vali u tamo{njoj gimnaziji, preko odras-tanja u Beogradu, diplomiranja naMuzi~koj akademiji, dana provedenih naprvom poslu – spikera u Radio Beo gra -du. Sa tih talasa se u oslobo|enom Beo -gradu 1945. godine najpre ~uo njen glas,kao vesnik novog, slobodnog sveta. Tupo~inje da se bavi reìjom. Pratimo i putosnivanja Ateljea 212. Istine i mitove onjenim menadèrskim sposobnostima –{armu, energiji, snala`ljivosti i uporno stisa kojima je balansirala u smutnimkomunisti~kim vremenima, a u koristdobrog pozori{ta. Odmah po osnivanjuAteljea, Mira Beogradu predstavlja

@ENA IMPRESIVNE @IVOTNE I STVARALA^KE SNAGEIzlo`ba posve}ena Miri Trailovi} u Centru zakulturnu dekontaminaciju: „Sve {to smozaboravili i ovaj telefon”

Ol ivera Mi lošev i¯

komade dekadentnog Zapada; delaSartra, Joneska, Mroèka, Kamija, Ha -rolda Pintera. Tako u na{u sredinu uvodinajve}e savremene pisce sveta i nihoveprevratni~ke, nekonvencionalne teksto -ve. îtamo o njenim reìjama, hvaljenimi osporavanim, ba{ kao i sve drugo {to jeu pozori{tu i za pozori{te radila.

Mira Trailovi} je bila gra|anin sveta.Ose}ala se kao kod ku}e u Parizu, ali i usvakoj drugoj metropoli, i svuda sa broj -nim prijateljima. Bilo joj je ponekad tesnou Ateljeu, te je predstave tog pozori{tavodila i pokazivala po ~itavom svetu. UBeogradu 1967. osniva zna~ajan svetskifestival, Bitef. Tih godina, u doba gvo -zdene zavese, Bitef postaje mesto gde sesre}u pozori{ni Istok i Zapad. Beograd jeu to vreme zaista bio svet, zemlja deosveta, a Mira svetska èna. Na Bitefu

Evropi predstavljamo ono {to dolazi izAmerike. Pozori{ni put u svet tada vodipreko Beograda, a njen i na{ festivalpostaje sredi{nja ta~ka pozori{ne avan-garde. Na poziv @aka Langa 1983. stajena ~elo Festivala nacija u Nansiju. Fran-cuska {tampa daje joj veliki publicitet,dive}i se njenim sposobnostima i prirod-nom dostojanstvu. Nekoliko godina posletoga, iz Ateljea, ne njenom voljom, odlaziu penziju. Ve} te{ko obolela otvara 1988.jo{ jedno pozori{te, Bitef teatar, koji jezamislila kao mesto gde }e se i}i korakdalje od populisti~kog i politi~kog po -zori{ta. Ne stiè da to i ostvari, umire 7.avgusta 1989. godine.

Mira je, jasno se vidi i na izlo`bi,znala aktivno da reaguje na izazove kojenudi dru{tvo njenoga doba. U zemlji kojaje 50-ih godina pro{log veka traìlaalternativu kapitalizmu sa Zapada i sov -jetskom socijalizmu, i koja se otvara kasvetu, ona pravi krupne korake. U vremekada Hru{~ov dolazi u Beograd da se zaStaljinov Informbiro izvine Titu, onaotvara pozori{te Atelje 212. U doba stu -dentskih pobuna 60-ih osniva Bitef kojije i danas jedan od najzna~ajnijih svet -skih festivala novih pozori{nih ten den -cija. Ali, kako za katalog analizira IvanVejvoda, taj festival bio je i mnogo vi{e odrevije avangardnih pozori{nih pred sta -

va. Postaje i alternativna politika, na~inosvajanja slobode kroz drugi medij.

Stru~nost i profesionalni odnos sajavno{}u, izrazita socijalna inteligencija,svest o svojoj poziciji i mogu}nostima...rekonstrukcija strategije i metodologijeMirinog rada kao reditelja, umetni~kogdirektora i upravnika pozori{ta i krea -tora Bitefa. Na izlo`bi porodi~ne foto -grafije, li~na zaostav{tina, album sa no -vinskim tekstovima, pedantno njenomrukom sloèn, brojni paso{i, slika pra -dede Milana Simi}a koji je krajem 19.veka bio direktor Narodnog pozori{ta,otvaranje Bitef teatra, knjiga FeliksaPa{i}a...

Kada se}anje postane nedovoljno danadoknadi prazninu pro{lih vremena ionih dragih ljudi kojih vi{e nema, asada{njost nosi saznanje da pro{lost nijemogu}e vratiti nastaje nostalgija. Izlo`baSve {to smo zaboravili i ovaj telefon jeistovremeno nostalgi~na i puna ìvotne istvarala~ke energije koju je nosila MiraTrailovi}. Kao zaokruèna ìvotna pri~aali i svedo~anstvo i interpretacija togvremena. Lep, zanimljiv i uzbudljivdoga|aj koji mami uzdahe onih koji su jeznali ali i nekih novih klinaca, mladihzanesenjaka, zagledanih upozori{te i veliki svet.

D. Her: Ejmin pogled, Atelje 212

Uglavnom programu ovogodi{njegBITEF-a, prikazano je deset pred-stava, uslovno objedinjenih slo -

ganom „Tragikomedija – tragedija na{egvremena”. Festival je otvorila predstavaManje-vi{e beskona~no, prema konceptuOreliana Borija, u reìji Fila Soltanova, iizvo|enju grupe „CIE 111” iz Tuluza,koja je poslednji deo njihove trilogije oprostoru. Re~ je o poliànrovskoj izvedbikoja uklju~uje elemente cirkusa, teatra,savremenog plesa. Zasnovana je na ilu -zionizmu, ambicijama da, pre svega, op -~ini gledaoca svojom spektakularno{}u,prikazivanjem razli~itih tehno trikova.Ta karakteristika je sa jedne straneimpozantna, dok sa druge predstavlja inajve}u manu ove predstave, jer onaretko prevazilazi tu formalnu samodo-voljnost. Gotovo da uop{te ne referira nava`ne ljudske drame, otu|ena je iistrgnuta iz ìvota. A bez ìvota iose}ajnosti nema pozori{ta. Bar ne onogkoje nam zna~i.

Car Edip Narodnog pozori{ta iz Beo -grada, u reìji Vide Ognjenovi}, izgra|enje na pohvalnoj ideji osavremenjivanja,odnosno uvo|enja Sofoklovih aktera ukontekst dana{njih otrovnih politi~kihborbi. Ipak, predstavi nedostaje suptil-nosti u scenskim re{enjima, naro~ito u

tretmanu problema uticaja medija.Suvi{e je direktnih i o~iglednih postupa-ka, tako da ona nije sasvim ispunila viso-ka o~ekivanja, utvr|ena na po~etkupredstave, kada smo se susreli sa inspi-rativnom scenografijom i savremeno{}upristupa anti~koj tragediji.

Predstava Manjak prostora rediteljaKri{tofa Martalera izvedena je u zaistaadekvatnom ambijentu broda „Kolos”(ispod Brankovog mosta), ~iji se izbormoè i simboli~ki shvatiti, a u vezi sanaslovom predstave. Ona pokre}e nizbitnih dru{tvenih pitanja, npr. o ko rup -ciji i razli~itim dru{tvenim mani pu la -cijama, zatim o savremenoj opsesiji telomi telesnim aspektima egzistencije, ali iuniverzalnije filozofske rasprave, o sre}i,patnji, smrtnosti. Tipi~no za Martalera,muzika formira strukturalnu, kao iidejnu osnovu predstave. Izvode se delaBaha, Malera, kao i sladunjavi pop hitoviiz osamdesetih godina pro{log veka.Izve{ta~eno izvo|enje pesme „You CanWin If You Want” grupe Modern Talkingje zabavan lajtmotiv, glumac KlemensZinkneht je, u vi{e navrata, peva teatral-nim, karikiranim falsetom koji implicit-no postavlja pitanja o njenom zna~enju.To ponavljanje motiva, zatim frag-mentacija radnje, kao i ~esta simultanost

nuto sa italijanske scene, sme{teno uogroman, hladan i otu|en prostor, gde jepublika, kao i izvo|a~i, mobilna, ovoscensko tuma~enje Don @uana i don -ùanizma, je, bez ikakve dileme, vr hun -ski izvedeno, u muzi~kom (dirigentPremil Petrovi}), peva~kom, koreo graf -skom, rediteljskom pogledu. No, zbogtehni~kih mana prostora (lo{a akustika,te{ko}a pra}enja titlova itd.), do{lo je dorasipanja energije i izvo|a~kog talenta, aonda i do nedovoljno potpunog doìvljajapredstave.

Slede}u smo pratili Bejbi dramurediteljke Suzan Osten (produkcija UngaKlara, [vedska), komad namenjen beba-ma, uzrasta od {est do dvanaest meseci.Radikalnom promenom ciljne grupe kojojse obra}a, predstava je uzdrmala konven-cionalna shvatanja o pozori{tu, forsira-ju}i preispitivanja na{ih znanja (predra-suda?) o estetici teatra. Predstava Sonja,nastala prema kratkoj pri~i TatjaneTolstoj, u reìji Alvisa Hermanisa, nijedonela ni{ta revolucionarno, ni na poljutematike, ni na polju forme, ali nas jezadivila svojom jednostavno{}u, topli -nom, emotivno{}u, ljudsko{}u. Sonju, jed -no bespomo}no, izigrano, tu`no bi}e, igramu{karac (Gundars Abolins), ~ime sedobilo na njenoj tragikomi~nosti, grotes-knosti.

U predstavi Brecht – The HardcoreMachine, prema „Bukovskim elegijama”Bertolta Brehta, u reìji Andra{a Urbana,pozori{ta „Kosztolanyi Dezso” iz Subotice,videli smo izvrsne glumce koji oìvljavajupostulate Brehtove teorije o epskom tea -tru, fokusiraju}i se na pitanja dru {tveno-politi~kih manipulacija, psihologije mase,ratova i revolucija, njihovih ekonomskihposledica. Autori su se, tako|e, baviliproblemom telesnosti, dosledno prikazu -ju}i fizi~ku realnost ~oveka, patnje ma -terijalnosti, o~ajni~ke nagone da sezadovolji glad, erotska ùdnja, da seprevazi|e bi}e, kroz ekstazu ~ulnog.

U [tifterovim stvarima Hajnera Ge -belsa, nema izvo|a~a, ostala je samoscenografija, muzika, glasovi iz nekedruge, zaboravljene stvarnosti, emito vani

preko zvu~nika. Predstava je predivna,iskrena, poeti~na, metafori~na refleksijao lepoti i bolu usamljenosti. Slika svetabez ljudi, omamljuju}e ~arobnostiprirode, u totalu.

Poslednja predstava u takmi~arskomdelu programa festivala bili su berlinskiPersijanci. Eshilovu tragediju, premavi|enju reditelja Dimitra Go~eva, izvelo je~etiri glumca. Dekor i mizanscen sukrajnje redukovani, ubijena je svakanaznaka scenske iluzije i dinamike, takoda je predstava svedena na gluma~kerecitale, zadivljuju}e precizne, ali zama -raju}e. Na idejnom planu, ovakav kon -cept, totalnog ukidanja svake scenskeatraktivnosti, nesporno ima opravdanja.Uàsi mo}i, bezumnih ratnih razaranjaprikazani su u svojoj stra{noj ogoljenosti.Ni{ta drugo nije ostalo, samo jezivarealnost smrti i odvratnih politi~kih am -bicija. Ipak, pozori{te ne moè da budesamo brutalno ogoljena ideja. Pozori{te,da bi bilo ono pravo, podsticajno, mo}no,mora da donese emociju, dramu, tenziju,~itav jedan sloèn svet razli~itih, sukob -ljenih impulsa. Sve to je ovde izostalo, paje Eshilova tragedija ostala zaglavljena uokvirima hladnog, scenski neatraktivnogformalizma.

Iako je sintagma nove pozori{netendencije, koja defini{e BITEF, danas, ueri raznoraznih post-post-izama, obe -leèna skepsom i cinizmom, na ovogo-di{njem festivalu smo, ipak, videli bar tripredstave koje su rastegle granice prosti-ranja pozori{nog izraza: [tifterovestvari, Bejbi dramu, Mo`da zauvek.Tako da je o njima mogu}e, bez dvouml-jenja, uprkos pomenutoj skepsi, govoritikao o novim pozori{nim tendencijama.Ovogodi{nji BITEF nam je, dakle, daomnogo pitanja za razmi{ljanje, u kontek-stu dru{tvene i individualne proble -matike, kojom su se predstave konkretnobavile, kao i u domenu pozori{ta samog,njegovog statusa, svrhe, zna~enja.Ukratko, festival je ispunio funkcijuvi{estruke provokacije, na poljuintelekta, ali i na{e ose}ajnosti.

10

O 42. Bitefu...

LUDUS 147Lu

Ana Tas i¯

Aleksandar Mi losav l jev i¯

VI[ESTRUKE PROVOKACIJEOvogodi{nji BITEF nam je, dakle, daomnogo pitanja za razmi{ljanje, u kontekstudru{tvene i individualne problematike,kojom su se predstave konkretno bavile,kao i u domenu pozori{ta samog, njegovogstatusa, svrhe, zna~enja. Ukratko, festival jeispunio funkciju vi{estruke provokacije, napolju intelekta, ali i na{e ose}ajnosti

izvo|enja, moè se shvatiti kao ironi~nareplika na forme popularne kulture, kojanjene idiome dovodi do krajnjeg apsurda.Tako|e, Martalerova poetika ceremoni-jalne i ritualne stati~nosti karakteri{e iovu predstavu, pri ~emu se ta sporostmoè razumeti kao odgovor na op{teubrzanje stvarnosti. Predstava Manjakprostora je slojevita, iz nje se prelivajuzna~enja, a karakteri{e je impresivnost ina izvo|a~kom planu, preciznost unijansiranju psiholo{kih stanja itd. Zbogsvega toga je, naravno, krajnje sub -jektivno, najbolja predstava na 42.BITEF-u.

Zatim smo videli Mo`da zauvek,eksperimentalni, minimalisti~ki plesnikomad kojim se nastoji pokazatisloènost emotivnih odnosa, u koreo gra -fiji i izvo|enju Meg Stjuart i FilipaGemahera. Mnogo tzv. praznih hodova upredstavi, stati~nosti, me|uprostora uigri plesa~a, koji su prili~no iziritiralidobar deo beogradske publike, idejno susasvim opravdani i provokativni. Tedeonice se mogu shvatiti kao metaforaemotivnih odnosa, njihove sloènosti,nerazumljivosti, ve~itog izmicanja nji -hovog zna~enja. Posebno bitan poetskisloj predstave oblikovale su muzi~kesekvence, koje je uìvo izveo NikoHafken{ajd (vokal, gitara), kao i frag -mentarni monolozi Meg Stjuart. Njenoverbalno obra}anje je dirljivo iskreno,obeleèno melanholijom, a odnosi se naartikulaciju bola zbog rastanka, te{ko}ada se suo~i sa prazninom i promenama uemotivnim vezama.

Operska predstava Don \ovani, na -stala prema Mocartovoj operi (libretoLorenco da Ponte), prema konceptu i ureìji Bojana Cveji}, izvedena je u Hali 3Beogradskog sajma. Ovaj projekat pred -stavlja, pre svega, dekonstrukciju idejeopere kao elitisti~kog, konzervativnog,sterilnog scensko-muzi~kog ànra. Ski -

Da li su nagrade koje su po za -vr{etku 42. Bitefa dodelili ìrijiiznena|enje? Ni najmanje. Napro-

tiv. înjenica da je Gran pri „Mira

Trailovi}”, priznanje koje je za [tifterovestvari kao najbolju predstavu dobioHajner Gebels, ukazala je da ìri ose}apotrebu da sa~uva kontinuitet kada je upitanju podr{ka „bitefovskim istraìva -njima” koje se jo{ uvek, s vremena navreme, pojavljuju na ovom festivalu„novih pozori{nih tendencija”. I „Politi -kina” nagrada za reìju koja je pripalaKri{tofu Martaleru za Manjak prostoratako|e je na tragu afirmacije istinskogteatarskog kvaliteta. Ne iznena|uje ni to{to je ìri Specijalnu nagradu dodelioMeg Stjuart i Filipu Gemaheru za pred-stavu Mo`da zauvek, budu}i da je tradi-cija Bitefovih ìrija da, izme|u ostalog,donosi i te{ko obja{njive odluke.

Iznena|uje, me|utim, to {to je pro -jekat Bejbi drama dobio nagradu publikebudu}i da je ta predstava namenjenabebama uzrasta izme|u {est meseci i

jedne godine. Dakle, ili su bebe-gledaocina vol{eban na~in predo~ile svoj kriti~kisud i saop{tile organizatorima Bitefasvoje ocene, ili su umesto njih glasalinjihovi roditelji. Nevolja je {to roditeljekoji su prisustvovali beogradskom izvo -|enju Bejbi drame pre moèmo tretiratikao nu`nu pratnju istinske ciljne grupegledalaca kojoj je predstava namenjana.Podse}amo da se ulaznice za Bejbi dra -mu nisu na{le u kompletima koje suredakcije kupile svojim novinarima ikriti~arima, a da na predstavu, zbogstrogo ograni~enog broja mesta u publici,nisu pu{tani „prekobrojni” gledaoci.

Tako se me|u publikom Bejbi dramenije na{ao ni potpisnik ovih redova paova razmi{ljanja moraju da budu bazi-rana na svedo~enjima majke koja je sdetetom gledala predstavu. Budu}i da jesvedok i sama ozbiljan teatarski stva -ralac – kostimograf i scenograf – moèjoj se verovati kada veli da je prisustvo-vala uistinu zanimljivoj predstavi boga-toj inteligentnim re{enjima koja suprovocirala maksimalnu pa`nju najma -

njih gledalaca uvla~e}i ih u svet auten-ti~ne pozori{ne stvarnosti. Na predstavikojoj je prisustvovao na{ izvor nijednodete nije pokazalo znake dosade. Napro-tiv, oni ba{ mali su iskazali zavidan ste -pen mirno}e, dok su ne{to stariji pa`ljivogledali predstavu i u njoj radosno u~e -stvovali.

Iako, barem na osnovu iskaza svedo-ka, sama po sebi ne predstavlja posebaniskorak na planu forme i upotrebljenihteatarskih sredstava, barataju}i najpreatraktivnim vizuelnim elementima, upe -~atljivim scenskim prozorima i muzi -kom, te tako provociraju}i kod svojebebe}e publike potencijalna se}anja naprenatalni period i sugestivno im ukazu-ju}i na sve {to ih ~eka dok ne navr{egodinu dana, Bejbi drama je bitefovskapredstava najpre zato {to se bavi do sadapotpuno zanemarenim segmentom poten-cijalne pozori{ne publike, ukazuju}i na

dalje pravce u kojem je u budu}nostimogu}e razvijati pozori{te namenjenoonima za koje nam naj~e{}e nije ni palona pamet da bi mogli da budu posetiociteatra.

Ne treba, pri tom, zanemariti niedukativno dejstvo ove predstave naroditelje, budu}i da kod njih provocirasvest o vlastitom podmlatku kao osobamakoje su, iako bebe, dovoljno zrele dagledaju pa i da se uklju~e u performanseteatarske provenijencije. Uzmemo li uobzir da su u vaspitavanju sada{njihklinaca sve re|i primeri primene kla -si~nog pripovedanja, pevanja uspavankipred spavanje, a da nam deca naj~e{}estihijski odrastaju uz televizore, nemasumnje da Bejbi drama provocira mnogazanimljiva pitanja, te da sugeri{ekonstruktivne odgovore.

Pa ipak, postavlja se pitanje {ta dobi-jamo fokusiranjem te predstave u kon -

tekstu priznanja koje joj je, navodno,dodelila publika Bitefa.

Ako je namera bila da se doma}oj isvetskoj pozori{noj javnosti s ovogo -di{njeg Bitefa po{alje poruka da i bebevalja tretirati kao ozbiljnu teatarskupubliku, onda je, ~ini se, ve} i samodovo|enje Bejbi drame na Bitef dovoljnosugestivan i re~it potez.

No, ukoliko je po sredi duhovitostorganizatora, zasnovana na bezrezer -vnom uvaàvanju statisti~kih podatakakoji uzimaju u obzir ekstremno mali brojglasova irelevantne (slu~ajne) publike,onda je smetnuto s uma da su takvomodlukom devalvirane nagrade koje sudodeljivane prethodnih godina, te da suozbiljno dovedena u pitanje i sva pri -znanja publike na budu}im izdanjimaBitefa.

A to ve} nije dobro. Ni za sam Bitef, ani za njegovu budu}upubliku.

KADA BEBE GLASAJUNa {ta sve ukazuje jedna od nagrada dode -

ljenih nakon 42. Bitefa

Bejbi drama Car Edip Sonja

LUDUS 14711

O 42. Bitefu...

Neke od mitskih tema koje su senametnule kao op{ta mesta prirazmatranju smisla, zna~aja i

dometa Beogradskog internacionalnogteatarskog festivala bezmalo su od samognjegovog osnivanja vezane za ve~itapreispitivanja dve njegove dimenzije.Prva je odre|ena uticajem Bitefa nadoma}u pozori{nu stvarnost, dok jedruga uslovljena analizom prisustva„novih pozori{nih tendencija” na svakompojedinom izdanju Bitefa.

Neprestano postavljanje jednog teistog pitanja koje glasi: na koga je sveovde, i u kojoj meri, Bitef uticao, doveloje, s jedne strane, do neumornog prav -ljenja raznih spiskova i tabela ~iji jeosnvoni cilj da potvrde raznorazne teze, anaj~e{}a je (u isti mah i sasvim po -gre{na) da Bitef nije ostvario o~ekivaniuticaj na ovda{nje teatarske stvaraoce,dok je, s druge, provocirao otrovnoduhovitu opasku Svetislava Jovanova,koji postoje}u dilemu relativizuje novimpitanjem: koliko je ovda{nja publikauticala na Bitef?

Na drugoj strani, op{ti pesimisti~kisvetonazor doma}e teatarske javnostiuspe{no zaokruùje teza koja se ti~eBitefa kao ve~ito mladog promoterafamoznih „novih pozori{nih tendencija”.Taman su i najokoreliji ovda{nji teatar -ski konzervativci, ve} nakon prvih pet-{est festivalskih izdanja, po~eli relativnouspe{no da komuniciraju s pozori{nomavangardom (kakva je postojala naprelazu izme|u {este i sedme decenijepro{log stole}a), kada je na velika vratasvetskog teatra nezadrìvo nahrupiobauk postmoderne.

Ve} obnevideli od neumornog obja -{njavanja da je avangarda relativanpojam koji valja uslovno i oprezno kori -stiti, tvorci koncepcije Bitefa i autoriFestivala su odustali od prevelikih pri~a,prepu{taju}i pozori{nim predstavama dasame svedo~e o poetikama svojih autora.

Ako je po~etna kriza zadesila Bitefjo{ prve godine njegovog postojanja,kada je bilo potrebno uveriti i publiku istru~nu javnost da sve to {to se de{ava nascenama tokom trajanja Festivala ite ka -ko ima smisla, te da po sredi nije izrazpuke ekstravagancije selektora, drugakriza je nastala kada su s Bitefa po~eli daizostaju goli izvo|a~i koji urlaju, vri{te isumanuto naokolo jure gledaoce mlate}iih motkama. U tom ~asu su, naime, predbitefovsku publiku sve ~e{}e postavljanimnogo sloèniji zahtevi od onih kojepodrazumeva beànje pred razjarenimglumcima. Tada je postalo evidentno dase od gledaoca Bitefa o~ekuje da uo~irazliku izme|u banalnog kopiranjapredstava (poetika, estetika) ve} vi|enihna festivalu, i sloènih prosedea kojicitatatima i paracitatima zapravo bitnopro{iruju polja zna~enja koja su prethod-no uspostavljena dotada{njim reditelj -skim postupcima. Jo{ je tada prvi putpostavljeno krucijalno pitanje: ima lismisla insistirati na stalnom nadnaslovuBitefa, koji glasi „Nove pozori{ne tenden-cije”.

Uzalud su tada bile sve pri~e o ve -~itom vra}anju istog, sada me|utimoboga}enog novim iskustvima i sme{ -tenog u novi, druga~iji kontekst; uzamansu bila sva obja{njenja da u umetnosti

zapravo nije uputno govoriti o apsolutnonovim tendencijama. Pojam „novog” naplanu pozori{nih tendencija ve} je umnogim ovda{njim glavama bio strogodefinisan na apsolutno pogre{an na~in, itu pomo}i vi{e nije bilo.

Uzgred, mo`da smo ba{ zato propu -stili da blagovremeno konstatujemo iprisustvo mnogih doma}ih pozori{nihstvaralaca kao autenti~nih nosilacaistinski novih teatarskih tendencija, teim nismo priznali zasluèno mesto uovda{njem pozori{nom ìvotu, ali, bogami, i u {irem, evropskom kontekstu. To -ma` Pandur i Andra{ Urban samo suneki od tih autora.

Istina, oskudna vremena u kojimasmo ìveli, dramati~na dru{tvena de -{avanja, ratovi, a docnije izolacija i bom -bardovanje, neki su od faktora koji sudoprineli da ova nesposobnost uo~avanjadobije smisao „objektivnih okolnosti”, aslogan „Nove pozori{ne tendencije” po~eoje tako da funkcioni{e najpre kao svo -jevrsni za{titni znak Bitefa na koji smonavikli do mere da ga vi{e ne pri -me}ujemo.

Ove godine, me|utim, nakon {to smomogli da konstatujemo da [tifterovestvari Hajnera Gebelsa te{ko moèmosmestiti u ma koju od postoje}ih kriti -

~arsko-teatrolo{kih „ladica”, po{to smoimali priliku da na~inimo pore|enjeizme|u onoga {to je Kri{tof Martalerradio u doba nastanka predstave Evrope-jci, crkli da bog da i njegovog Manjkaprostora, kada nas je zbunila selekcija ukojoj se na{la i predstava namenjenabebama, ili kada je Mocartova muzikazagrmela u hali Beogradskog sajmascenski stavljena u neobi~an kontekst,postalo je o~igledno da „Nove pozori{netendencije” ponovo dobijaju smisaologi~nog epiteta koji pripada Bitefu. To,uostalom, potvr|uju i tri bitefovske pred-stave nanovo otkrivenog Urbana, ili

Persijanci u reìji Go~eva. Razume se, opet }e se na}i neko da

konstatuje da ono {to je novo za nasdanas i ovde nije uistinu novo i u svetu.Mo`da je to ta~na primedba, no ona se neti~e ovog razmatranja (koje, izme|u osta-log, valja razumeti i kao delimi~nu revi -ziju stavova potpisnika), ve} se odnosi naprobleme druge prirode, a pre svega nanedostatak para i nemogu}nost pravo -vremenog planiranja. To, me|utim, ne -ma veze s Bitefom negos dràvom.

Aleksandar Mi losav l jev i¯

[TA IMA NOVO?Refleksije o Bitefu, ili stara pitanja a novi

odgovori

Jedva sam imao vremena da prepaku-jem nove ~arape posle moje ekskurzi-je u Rigu, pre nego {to sam krenuo u

Beograd da osmotrim ovogodi{nji festivalBitef. Program ovog, 42. izdanja bio jeupe~atljiv, sa predstavama, izme|u ostal-ih, Hajnera Gebelsa, Dimitra Go~eva,Alvisa Hermanisa i Suzane Osten koja jepozori{nom predstavom za bebe usta-lasala duhove svuda po Evropi. Bilo je tupuno postdramskog teatra za predsedni-ka ìrija Hans-Tiesa Lemana. Za Bite-fovu glavnu nagradu, Gran pri, on injegove kolege odabrali su Gebelsovupredstavu bez glumaca [tifterove stvari,koju smo mogli da vidimo ranije tokomgodine u Londonu. Druga, specijalnanagrada ìrija dodeljena je ameri~kojkoreografkinji koja ìvi u Briselu, MegStjuart, i Filipu Gemaheru za njihovuintimnu plesnu predstavu Mo`da zau -vek.

SentimentalnostNedostatak vremena spre~io me je da

vidim druge predstave, ali uspeo sam dapogledam onu koju je odabrao doma}iìri – ìri „Politike”, dodeliv{i nagraduza najboljeg reditelja Kri{tofu Martaleruza njegovu najnoviju produkciju Manjakprostora. Sme{tena u terminal ì~are(pa ̀ ljivo ga je dizajnirala Frida [najder)koji se pretvara u banjsko le~ili{te, radn-ja prati su|enja grupi bogatih Teutonacakoji su tu do{li na tretman. Neki od tihtretmana su prili~no pakleni, i kadaotkrijemo da je odrpani gospon u ki{nommantilu koji sedi u kiosku-ispovedaonicizapravo Arhan|el Gavrilo, nije te{kouo~iti metaforu. Ali stvar se otvarazaklju~kom u formi predivno sladunjavebalade „Nadamo se da ste uìvali u na{ojpredstavi” – varijete numerom u izvo -|enju svih glumaca koje je u tom tre -nutku mogu}e gre{kom zameniti za{vajcarsku verziju trupe Hi-De-Hi. Kakokomad napreduje, leèrnim tempom kojimoè da pro|e kod malo kog rediteljaosim Martalera, peva~ki talenti glumacase obilato koriste za repertoar koji

uklju~uje jo{ limunadica, plus Baha iMalera. Nema zapleta – to je postdrams-ki komad, kapirate? – ve} vrlo zanimlji-va serija ske~eva i fragmenata pod-zapleta, uklju~uju}i i pupoljak romansezauvek uklete da je prekida pojavadrugih likova. Svi banjski gosti dobijajupriliku da se povere Gavrilu u njegovomkiosku, i ako postoji neka poenta pred-stave, to je jvrlodelikatna poruga njiho -vom sebi~nom materijalizmu. Nema ovdedakle zlobne satire, samo nekoliko lucid-nih trenutaka bola kao i uìvanja, i mno -go apsolutne scenske lepote u zvuku ipojavi.

Odustajanje Glavni razlog moje kratke posete

Beogradu bio je da bacim pogled na sta -nje srpskog teatra. Bitef je danas mnogovi{e od me|unarodnog festivala na kojisu pozvane super-zvezde. Festival sadrìi vikend posve}en programu doma}eprodukcije, Showcase, kao i programmladih i za mlade, Bitef Polifoniju, ~iji jenajve}i deo ove godine izgleda bio po -sve}en pitanjima seksualnog zdravljamlade populacije. Bilo je i nekolikodoma}ih produkcija u glavnom progra-mu, od kojih sam uspeo da uhvatimgeneralnu probu Don \ovanija BojaneCveji}. Operu je u modernom svakod-nevnom kostimu izvela kompetentnagrupa peva~a i jako dobar orkestar podvo|stvom mladog dirigenta PremilaPetrovi}a. Koncept tako|e mlade redi -teljke bio je postavka promenadne pred-stave u ogromnoj izlo`benoj dvorani(Hala 3 Beogradskog sajma), gde se pe -va~i pojavljuju u razli~itim zakutcima iliùrno kora~aju od jednog do drugogkraja hale. I maloj publici na generalnojprobi bilo je prili~no te{ko da prati pred-stavu; verovatno je vi{ebrojnijoj publicina premijeri bilo jo{ teè. Zavr{na scena,kada \ovani prima svog kamenog gostana ve~eru i prati ga u donji svet narevan{, snimljena je kao filmska scena iprili~no nejasno projektovana na tava -nicu hale, {to se moglo dobro pratiti jedi-

no leè}i na le|ima. Moje je mi{ljenje daje trebalo odustati od celog projekta kadaje postalo jasno da on ne doprinosi na{emnovom razumevanju Don \ovanija, a daoduzima mnogo od uìvanja u Mocar-tovoj uzvi{enoj muzici; ali re~eno mi jeda se beogradskoj publici na premijerikomad veoma dopao.

Na programu Polifonije uspeo samda pogledam studentsku predstavu Ham -let ra|enu po zanimlljivoj ideji da se igrakao kabuki. Egzoti~no kostimirana gru -pa glumaca pod te{kom {minkom pri -kazala nam je uglavnom celovitu verzijupri~e, iako skra}enu na 90 minuta. Kon -vencije kabukija postepeno su otpadalekako je odli~an ènski Hamlet juri{aoprema ispunjenju svoje sudbina; ipak,ove konvencije omogu}ile su neke za -nimljive zamene pola: kao i g|icu Ham -let, dobili smo statuesknu mu{ku Ger -trudu. Mladi glumci, studenti svega osimglume, veoma dobro su opravdali svojeuloge (moram da priznam, ~ak bolje negonjihove profesionalne kolege koje samne{to ranije gledao u Omsku) a rediteljVladimir Cveji} je pokazao veliku i rele-vantnu inventivnost u postavci, istovre-meno prate}i komad kao perkusionista.

IspitivanjeU Showcase programu srpskog

teatra video sam Urbi Et Orbi u reìjiAndra{a Urbana. Ovaj reditelj koji radi uSubotici, i otud na ma|arskom, velikimkoracima ulazi u srpsko pozori{te: jo{jedna njegova predstava prikazana je uShowcase-u, i jedna u glavnoj selekcijiBitefa. Video sam komad za ~etiri glumcakojima je data sloboda da improvizujudok jedan po jedan zauzimaju centralnupoziciju na sceni da govore o svojimìvotima koji se – pod intenzivnim ispiti-vanjem njihovih bli`njih – otkrivaju kaoprili~no odbojni. Mlada èna koja pono -sno tvrdi da je devica prvo priznaje kakorado masturbira, a najzad i da je aborti-rala kao tinejdèrka. Mu{karac koji seàli na svog {efa razotkriva se kao lo{ inemaran otac. Preostalih dvoje su nimfo-manka i pedofil. Njihove ispovesti pratirastu}a histeri~na èlja za pokorom, dokmonolozi za mikrofonom ustupaju mestokrvavom ritualu. Ovo je duboko uzne-miruju}a predstava, koju odlikuje visokoeksplozivna gluma i snaàn ose}aj re -diteljskog stila.

Ian Herber t

DA LI ME ÛJETE U BEOGRADU?Ovaj tekst je originalno objavljen u ~asopisu

Theatre Record, Vol. XXVIII, broj 20

PavanaStil je odlikovao i drugu predstavu iz

Showcase-a, adaptaciju drame plodnogpisca @an-Lik Lagarsa preminulog 1995,koji od svoje rane smrti sti~e sve vi{euticaja u Francuskoj. Komad Praviladobrog pona{anja u modernom dru{tvupo~inje kao monolog – niz prili~no banal-nih uputstava kako postupati u klju~nimìvotnim trenucima – ro|enje, udvaran-je, ven~anje, smrt; u predstavi prevodiocai reditelja An|elke Nikoli} komad jetransformisan u pavanu, gde glavnognaratora –figuru Kler Rejner1 kojasmireno sedi tokom ~itavog komada, osimu jednom momentu kada poteè revolveriz svoje damske ta{nice – prati prefinjenipar koji nudi (i povremeno peva) cini~nekomentare, i drugi par odeven u benkice,koji odigrava ìvotne izazove kroz stilizo-van pokret. Povremeno sme{no, a povre-meno iznena |uju}e dirljivo, predstavaAn|elke Ni koli} izvla~i mnogo iz tekstakoji naizgled malo obe}ava.

Ako èlite da dalje istraùjete savre-menu srpsku dramu, Bitefov duh vodilja,Jovan ]irilov, priredio je dobru antologijuza srpski PEN (www.pen cent@bits -yu.net), Beskraj na 10 kvadrata, kojapredstavlja sedam uspe{nih tekstovanastalih poslednjih godina, od pisaca ve}poznatih i izvan Srbije (Du{an Ko va -~evi}: Profesionalac, Biljana Srbljanovi}:Barbelo, Uglje{a [ajtinac: Hadersfild) alii drugih koji zasluùju da budu {irepoznati – Ljubomir Simovi} (Putuju}epozori{te [opalovic), Vida Ognjenovi}(Mileva Ajn{tajn), Neboj{a Rom~evi}(Karolina Nojber) i MilenaMarkovi} ([ine).(Prevela Sun~ica Milosavljevi} )1 Engleska novinarka, ro|ena 1931. Naj{ire je

poznata ka Draga Saveta po savetima ~itaoci-ma. Istaknuta humaniskinja i aktiviskinja.Odlikovana ordenom reda Oficir britanskeimperije. (Prim. prev.)

Od nedavno na mestu predsednikaSaveza dramskih umetnika Srbijeje Ljiljana \uri}, glumica, u sta -

tusu istaknutog samostalnog umetnika.Odlikuju je, izme|u ostalog, ener gi~nost iistrajnost a pomenimo da tako|e obavlja ifunkciju predse davaju}eg Koordina-cionog odbora svih, odnosno 14 umet-ni~kih udruènja.

Koji su glavni momenti va{e kon -cepcije u dvogodi{njem mandatu na ~eluSDUS-a?

Jedna od primarnih stvari mi je biloponovno pokretanje Ludusa. Iskreno,mislila sam da je stra{no {to je posletoliko godina obustavljeno izlaènje.Zatim, i èlja i prioritet mi je da udru -ènju vratim ~lanstvo, naravno ne mi -slim bukvalno, ve} da kolege probudim izu~malosti. Mali broj njih se odazivapozivima na saradnju, a bez tog, dru -{tveno-korisnog rada, ne mogu se ostva -riti stale{ki ciljevi niti re{iti nastaliproblemi, a ima ih mnogo. Tu je i ne zao -bilazan problem samostalnih umetnika,potom, potrebno je pratiti doga|ajevezane za povra}aj imovine Saveza,poja~ati saradnju sa kolegama i pozo -ri{tima u Srbiji, nastojati da u~estvujemou dono{enju zakona koji su od vitalnogzna~aja za umetnike i razvoj umetnostiuop{te...

Da li su strukovna udruènja pot -rebna danas?

Njihovo mesto u 21. veku je veomava`no, jer se samo ja~anjem pozicija

staleà kao celine obezbe|uju boljiindividualni uslovi za rad i stvarala{tvo.Zato poku{avamo, mislim na ~lanovePredsedni{tva i stru~nu slu`bu, da po -nudimo ~lanstvu realan program imogu}nost da se ne{to ostvari. Uverenasam da }e na{ poziv na saradnju nad -vladati nezainteresovanost, letargiju,li~ni interes... Potrebno je vratiti po ve -renje ~lanova u udruènje kao esnafsku

instituciju koja moè da pomogne uperiodu tranzicije, kada je kultura navetrometini, kada dràva nema nacio -nalni kulturni plan, kada ne postojesistemski zakoni, kada nema zakona opozori{tu i kinematografiji, kada se upozori{tima radi ad hoc, bez dugoro~nogplana, pogotovo u unutra{njosti.

Na{ Savez nema samo soci jal -ni/sindikalni karakter kao {to je slu~aj

na Zapadu, ve} ima i zna~ajnu umet -ni~ku orijentaciju. On samo doneklepruà socijalnu za{titu (npr. regulisanjeautorskih prava, fond solidarnosti).Prvenstveno deluje kroz programe, re -cimo dodeljuje nagrade, bavi se izda -va{tvom... Dakle, usmeren je na pra}enjeumetni~kih dostignu}a.

Pomenuli ste nagrade. Zbog nezain-teresovanosti ~lanstva i institucija kul -ture de{avalo se da se priznanja nedodele jer nema dovoljno predloènihkandidata.

Prosto je neverovatno da pozori{ta nepredlaù svoje predstave i svoje umet -nike. De{ava se da promaknu sjajnaostvarenja, i to zbog indolentnosti insti tu -cija, a to (blago re~eno) zaista nije ko -rektno. Savez na vreme obave{tava,podse}a i naàlost, opet u nekim pozo -ri{tima nema reakcija. Nadam se da }ese to promeniti. Upravo su raspisanikonkursi za nagrade Bojan Stupica iLjubinka Bobi}.

Jedan od ciljeva Saveza je i ja~anjeveza sa unutra{njo{}u?

Trudimo se da uspostavimo ja~usaradnju i ~lanovi Predsedni{tva }e obi}isva pozori{ta u Srbiji. Susre}emo se savelikim problemima. Upe~atljiv primer jeono {to se de{avalo i {to se de{ava uZaje~aru. A nije nemogu}e da se to do -godi i u drugim teatrima. înjenica je dapostoje materijalni problemi, da je unekim pozori{nim mestima privredanerazvijena. Zato se teatrima u Srbijimora posvetiti i problemima se morapri}i na ozbiljan i studiozan na~in.

Kakva je saradnja sa dràvniminstitucijama, koliko SDUS ima uticajana politi~ke odluke vezane za umetnike?

Kada sam se prihvatila ovog poslabila sam svesna da se mora na}i na~inda se uspostavi komunikacija sa Mi -nistarstvom kulture i da Savez, zajednosa ostalim udruènjima, treba da dadoprinos u budu}oj izradi Zakona oudruènjima i izvr{i pritisak na vla -daju}e institucije za {to hitnije dono{enjeZakona o kulturi. KOO umetni~kih udru -ènja je u~estvovao u nacrtu pojedinihta~aka koje su se odnosile na poloàjsamostalnih umetnika. Iz iskustva znamda kada sva udruènja nastupajuzajedno, brè se izlazi u susret na{imzahtevima. Kada delujemo pojedina~no,~esto nema ni odgovora. Imajmo u viduda zahtevi 11000 umetnika imajuspecifi~nu teìnu.

Dakle, dràva nekada ho}e da iza|eu susret a nekada, kao kada su pravaumetnika u pitanju, ne. Samostalace,koji ~ine desetinu na{eg ~lanstva, vlasttretira kao gra|ane drugog reda.înjenica je da Grad nema zakonskuobavezu da preuzme pla}anje doprinosaza njih, ali mi traìmo revidiranje za ko -na po kome se svim kategorijama pla}ajudoprinosi osim samostalcima. Pri tom,poslodavci nemaju obavezu da samo -stalnom umetniku uve}aju ho no rare zaonoliki procenat koliko iznose doprinosi.Tako je njihova zarada uvek nià odzarade zaposlenih ili neza po slenih ko -lega. I ovo nije sindikalno pitanje, ve}pitanje statusa.

Savez je stao i iza inicijative zarehabilitaciju umetnika?

Zahvaljuju}i gospodinu Bori Maj -dancu, do{li smo do informacije da je re~o 20 streljanih glumaca, od kojih su nekistradali i bez presude. Radimo naprikupljanju dokumentacije, a uskoro bitrebalo i da uspostavimo kontakte saporodicama. To }e biti dug i naporanposao. Pre vi{e od dve godine, „Ve~ernjenovosti” su pokrenule akciju rehabi li -tacije @anke Stoki}, koja je u{la u sud -sku proceduru.

Vrlo je va`no da SDUS posveti vi{epa`nje afirmaciji svojih ~lanova. Nesmemo da dozvolimo da se zaboravevelikani, treba da negujemo se}anje nanjih, pa }e ih se i dru{tvo setiti. S tim uvezi pravimo izlo`bu posve}enu njima,koja bi trebalo da obi|e sva pozori{ta.Tako|e, slede}e godine pripremamoproslavu 90 godina od osnivanja Udru -ènja glumaca Kraljevine Jugoslavije(koje je 1950. preraslo u SDUS). Malo jeudruènja koja imaju takvu tradiciju.

Za kraj, ~ini mi se da su mnogeaktivnosti posve}ene starijim kolegama,{ta Savez moè da ponudi mladima?

Pre bih rekla {ta mladi mogu daponude Savezu. Oni moraju da shvate datreba da se drè zajedno, da {tite interesstaleà, jer }e tako i njihova budu}nostbiti izvesnija. I ja sam to nau~ila tek ukontaktu sa kolegama koji su mogli i, {toje jo{ va`nije, koji su hteli ne{to da uradeza esnaf. Shvatila sam da nam niko ne}epokloniti status u nastupaju}em vre -menu. Ne}emo na}i mesto u dru{tvuukoliko se sami ne izborimoza njega.

12LUDUS 147Lu

Aleksandra Jakš i¯

ZA MESTO U DRU[TVU MORAMO SE IZBORITI SAMIUmetnici treba dashvate da ako sedrè zajedno bolje }e{tititi interes staleà,a tako }e i njihovabudu}nost biti izve -snija. I ja sam tonau~ila tek u kontak-tu sa kolegama kojisu mogli i, {to je jo{va`nije, koji su hteline{to da urade zaesnaf


„LA@E[ MELITA” I DRUGI ADUTI „DU[KA RADOVI]A”Fokus interesovanja ove Ku}e u jubilarnoj,

{ezdesetoj godini postojanja, bi}e dramska

klasika. Tako }emo u 2009-oj videti Ri~arda

III, [est lica traì pisca, Bu|enje prole}a,

Olivera Tvista...

Malo pozori{te „Du{ko Radovi}”obeleìlo je 59. ro|endan ju bi -lejom i premijerom. „Oka -

menjeni princ“, za{titini znak ovogteatra odno sno Scene za mladu publiku,izveden je 50. put, i to nakon jo{ jednoguspe{nog gostovanja, ovoga puta uJapanu! Za tri godine postojanja i igran-ja, ova neobi~na predstava putovala je nazna~ajne inostrane festivale, osvajala

nagrade, i najva`nije, uvek ostavljalasnaàn uti sak na publiku, bez obzira nato da li je igrana u Beogradu, Solunu,Sankt Peterburgu ili Kopenhagenu. UJapanu, na smotri „Kijimuna Festa”,Princ je izveden tri puta na Okinavi, uzpomo} glumca-prevodioca koji je davaoobja{njenja i ~itao sinopsis publici uposebno kreiranim pauzama predstave.Na dalekom Istoku je jo{ jednom

potvr|ena mo} ove predstave da, zah -valjuju}i izvrsnoj glumi Ivana To mi}a iGorana Jevti}a, prevazi|e jezi~ke barijerei komunicira sa publikom, ma u kojojzemlji.

„Laè{ Melita” hrvatskog piscaIvana Ku{ana, u dramatizaciji Sene\orovi} i reìji Bojana \or|eva, nova jepredstava na De~joj sceni. Komad se bavipotrebom najmla|ih da laù odnosnopoku{ajem pravljenja razlike izme|ubujne ma{te i laì. Melita je opsednutaizmi{ljanjem pri~a, ~ini se da njenolaganje nema nikakvu svrhu, {to po~injeda zabrinjava ~lanove njene porodice.Radnju pokre}e maj~in odlazak na put,kada brat i otac (koji i sami imajuporoke, hranu odnosno cigarete) smi -{ljaju plan kako da ´poprave´ Melitu –~ine}i da njene pri~e postanu stvarne.Ona }e tada postati svesna mo}i koju re~iimaju u oblikovanju stvarnosti... „Laè{Melita” je vesela, duhovita predstava

{armantne glume. Njenoj dinamici do -prinosi brza smena scena, kao i muzikaMarka Grubi}a. Svedena scenografija(stepenaste pregrade vise sa cugova) ikostim su vizuelno oboga}eni upotrebomjarkih boja. Naslovnu ulogu tuma~iodli~na Vladislava \or|evi}.

Fokus interesovanja ove Ku}e u ju -bilarnoj, {ezdesetoj godini postojanja,bi}e dramska klasika. Tako }emo u 2009-oj videti Ri~arda III, [est lica traì pisca,Bu|enje prole}a, Olivera Tvista, De~akePavlove ulice, praizvedbu opere za decuVe{tice iz Venecije, ali i nekolikosavremenih komada.

Ljiljana \uri}, predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije

Ljiljana \uri} (Foto: \. Tomi})

Laè{ Melita (Foto: \. Tomi})

LUDUS 147

Fenomen komada „Maratonci tr~epo~asni krug” Du{ana Kova~evi}ajedinstven je verovatno i u svet-

skim okvirima. Dug je niz doma}hih istranih pozori{nih predstava koje sudobile verziju i na velikom platnu, kao ifilmskih hitova adaptiranih za scenu. Neznamo, me|utim, ni za jednu dramu kojaje posle pozori{ne, filmske i mjuziklverzije postala ~ak i opera i to u inostra-noj produkciji.

Doma}a publika videla je te najnovi-je, operske Maratonce pro{log meseca naBEMUS-u.

Komad koji je Kova~evi} napisao jo{kao student dramaturgije, imao jepaizvedbu 1972. godine u Ateljeu 212.Deset godina kasnije inspirisao je redite -lja Slobodana [ijana za istomeni filmkoji je postao, malo je re}i, kultni. Na -ravno, nemerljiva zasluga za to pripada iantologijskoj gluma~koj ekipi, u kojoj subili Mija Aleksi}, Mi}a Tomi}, PavleVujisi}, Danilo Bata Stojkovi}, BogdanDikli}, Bora Todorovi}, Seka Sabli},Zoran Radmilovi}.

Ne samo da su Maratonci uspe{noizdràli prelazak iz teatra na velikiekran, ve} su se replike iz drame iscenarija prelile i u ìvot kroz svako -dnevni govor mnogih generacija. Kada sepojavila Internet mreà, dìnglovi i in -serti preplavili su veb stranice pa takopretraìva~ Google na upit sa naslovomdrame izbacuje vi{e od 30.000 odrednica.

U prole}e ove godine Maratonci suosvojili jo{ jednu formu – mjuzikl, koji surealizovali reditelj Kokan Mladenovi},troje kompozitora – Marko Grubi}, IrenaPopovi}, Zoran Simjanovi} i koreografMojca Horvat. Mada je u po~etku biloskepse kako }e delovati kad Laki po~neda peva, a Bili Piton da igra, komad je i uovom „pakovanju” osvojio publiku iPozori{te na Terazijama dobilo je hit za

koji se karte rasprodaju ~im iza|emese~ni repertoar.

Pravo iznena|anje, me|utim, iza -zvala je vest da }e Maratonci postati iopera. Neobi~nog zadatka prihvatila sekompozitorka Isidora @ebeljan, najmla|a~lanica Srpske akademije nauka i umet-nosti. Projekat je zapo~eo kada je engle -ski operski reditelj i umetni~ki direktorfestivala u Bregencu (Austrija) DejvidPauntni, koji je reìrao njenu prvu operuZora D. (2003), naru~io novo delo i za -traìo da to bude crna komedija tematskivezana za na{e prostore. Libreto za ope -ru u jednom ~inu i 14 scena napisali sukompozitorka, njena sestra, dramaturgMilica @ebeljan i suprug, oboista i pisacBorislav î~ova~ki.

„Kada je stigla porud`bina Festivalau Bregencu i Genezis fondacije iz Lon -dona, nas troje smo se vrlo brzo opredeliliza Maratonce”, kaè Isidora @ebeljan. Zanju je to „komad o porodici, nepobedivostinjenih zakona, konzervativizmu, men -talitetu, o politi~ko-porodi~noj korektno stizajednice koja uvek vodi u totalita-rizam.” Maratonci su i pri~a o kapitaliz-mu, komercijalizaciji, zara|ivanju i jedi-noj krajnjoj konsekvenci koja iz toga udana{njem svetu proisti~e, a to je da je„smrt jedini siguran pos’o”, zapisala jeIsidora @ebeljan u programu predstave.

Originalni tekst drame kombinovanje sa filmskim scenarijem, izba~ene suscene sa krematorijumom zbog razli~iteprirode medija, ansambl je sveden naosam ~lanova, a jedan lik je promeniopol. Kristina je umesto oca Bilija dobilarobusnu tetku Ruìcu. Opera je kom -ponovana na srpskom, a zatim ju je re -diteljka Nikola Rab, u saradnji sa kom -pozitorkom, prepevala na nema~ki jezik.Svetska premijera izvedena je 20. avgu -sta u Bregencu, na Bodenskom jezeru.Orkestar Isidore @ebeljan – 17 ~lanova s

dirigentom Premilom Petrovi}em i inter-nacionalna ekipa peva~a – sopran, alt,dva tenora, dva baritona i bas-baritonpostigli su veliki uspeh i kod {irokepublike i kod muzi~kih stru~njaka.

„ârobna opera koja nas u~i slu -{anju, gledanju i smejanju...”, „muzika unajboljoj operskoj tradiciji, plasti~nihzvu~nih slika, sna`na, duhovita i u sade-jstvu sa radnjom”, neke su od ocena ino -stranih kriti~ara.

Doma}a premijera, u okviru BE -MUS-a, 14. oktobra u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu do~ekana je sa ve -likim interesovanjem, a ispra}ena ovaci-jama. Dva dana kasnije odràna je re -priza, ponovo pred rasprodatom salom.

Stilski ovo delo, prema tuma~enjusame autorke, pripada najboljoj tradicijibuffo opere i zato bi joj, posle izvo|enjana srpskom, najbolje odgovarao prepevna italijanski jezik. Publika je, me|utim,i na nema~kom (uz prevod na lumi-titlu),sasvim dobro razumela crnohumornupri~u predstavljenu na efektan teatarskina~in. Uz muziku sa elementima balka-nskog zvuka, u izuzetno ma{tovitoj sce -nografiji Dankana Hejlera, peva~i sudemonstrirali ne samo visok kvalitet gla -sovnih mogu}nosti ve} i spremnost napuno atraktivne fizi~ke radnje (koreografscena borbe bio je Ran. A. Braun).Opera u trajanju od 90 minuta zadràlaje najpopularnije replike i gegove i speci-fi~nim humorom, {armom, lakom raspe-vano{}u, u isto vreme sa gorkim i mud -rim ukazivanjem na velike ìvotne isti -ne, u potpunosti o~uvala duh originalnogkomada. Kova}evi} je posle premijereizjavio da je zadovoljan i muzikom ipredstavom. S obzirom da Maratoncitako uspe{no izdràvaju transformacijekroz razli~ite medije, njegovi fanovi po -~eli su da se raspituju kada }e Topalovi}ipostati i likovi uvideo igrici.

13

Susreti pozori{ta i drugih umetnosti

Zor ica D imi t r i jev i¯

„MARATONCI” KAO PREDSTAVA, FILM, MJUZIKL, OPERA...„ârobna opera koja nas u~i slu{anju,gledanju i smejanju...”, „muzika u najboljojoperskoj tradiciji, plasti~nih zvu~nih slika,sna`na, duhovita i u sadejstvu sa radnjom”,neke su od ocena inostranih kriti~ara zaoperu „Maratonci“

Na po~etku presti`nog teatarskogfestivala „Dani Zorana Rad -milovi}a“ u Zaje~aru, u foajeu

teatra koji nosi ime legendarnog glumca,otvorena je izlo`ba radova VukiceMika~e „Bez maske“ na kojoj je pred-stavljeno ~etrdesetak vrsnih portretadoajena ovda{njeg glumi{ta.

Mogli su se ~uti mnogi komentarihvale od zaista brojnih posetilaca, a

Vukica, ako je pitate, i re~ju i objektivomkaè da je za nju fotografija – na~inìvota. To da je na~in gledanja na stvari ina~in mi{ljenja se, veli, podrazumeva.

Kolekcija fotografija „Bez maske“,koja obuhvata portrete doajena na{egglumi{ta, ~uva se u Muzeju pozori{neumetnosti Srbije, a Mika~i je ovo ~ak~etvrta izlo`ba ove godine. Na Bijenaluumetnosti u Pan~evu je imala samostal-

nu izlo`bu „Sonja – Cirkus istorija“,posve}enu Sonji Vuki}evi} i njenim pred-stavama, u maju je u beogradskoj galeri-ji „Ozon“ imala izlo`bu posve}enu Kseni-ji Ze~evi}, a u aprilu u Galeriji „MinaKaradì}“ u Loznici izlo`bu „Na visokimpotpeticama“.

„Zadovoljna sam“, kaè Vukicakomentari{u}i ovakav saldo i dodaje:„prebacila sam sve norme.“ O tome kakohvata gluma~ki lik i trenutak napominje:

GLUMCE TREBA VOLETIIzlo`ba fotografija Vukice Mika~e na

festivalu „Dani Zorana Radmilovi}a“

„Glumce treba razumeti, voleti, ~uti... bitiim posve}en. Pretpostavljam da je todobar recept ~im sam za portret LjubeTadi}a dobila zlatnu plaketu Foto-savezaSrbije i Skup{tine grada.“

U tajnu pozori{ne fotografije, poVuki~inim re~ima, „zaviruje se kao i umnoge druge tajne, ljubavlju. U svakomslu~aju, kad se spusti zavesa, uvek ili,ako ho}ete – ipak, ostaje fotografija,dokument, monografija... Ako ste ih

pravili iz du{e, iskreno, one umeju i samesebi da kr~e put i obezbede ìvot. Prizna-jem, ne fotografi{em samo po zo ri{te,glumce, portrete. Privla~i me i mrtvapriroda. Na svim svojim putovanjimalovim ba{ nju, mrtvu prirodu. Imampoziv iz Bara da slede}e leto izlaèm tefotografije. Ina~e, planova nemam. A nijeih ni lako ni preporu~ljivo imatiu ovoj zemlji.“

14

Intervju

LUDUS 147Lu

Tat jana Nje¦ i¯

KULTURA JE JEDINO [TO NAM PREOSTAJEPonekad je potrebno stvari prelomiti na

na~in na koji to ~ini teatar da bi se do{lo do

istine. Naro~ito kada je direktni put ka njoj

nemogu}

Turneji. Zato ne bih da se ponavljam.Re}i }u samo jedno: za razliku od svihostalih umetnika, glumci su sami, svojimtelom i li~no{}u umetni~ko delo. Oni sujedini umetnici koji se izraàvaju po -sredno. To je njihova magija i stra{niusud. Danas su slavljeni i oboàvani,sutra vi{e niko ne zna da postoje. Moèteli zamisliti pakleniju situaciju?

[ta je, po vama, su{tinsko u teatru,najva`nija odrednica pozori{ta?

Za mene je najva`nije to {to je teatarve~it. Bio sam letos na Kritu i kora~aopozornicom u Knososu, staroj 4000 go -dina. Mislite da se to pozori{te bitnijerazlikuje od dana{njeg? Sigurno ne.Kada smo snimali uvodne scene zaSabirni centar slu~ajno smo, usredSahare, nai{li na anti~ko pozori{te unestalom rimskom gradu Duga. Seli smo

cve}em i da to izlaù po holovimaprovincijskih domova kulture... No, Cicije imala sasvim povoljno mi{ljenje o mom„pozori{nom komadu“ i predloìla ganovom upravniku Neboj{i Bradi}u da tostave na repertoar. On je imao petlju dane{to tako u~ini te stra{ne 1996. godine.Komad je dobio pregr{t nagrada na Ste -rijinom pozorju a predstava imala skoro100 izvo|enja pred punim gledali{tem.Tako sam postao pozori{ni pisac aTurneja pozori{ni komad. Dvanaestgodina kasnije poku{ao sam da snimim,reìram film. Izgleda da sam uspeo.

Turneja je, dakle, „ljubavno pismoglumcima”?

Jo{ kada se pojavio komad, a i ka -snije, kada sam scenario za film ponudiojednoj glumici, pojavljivala se neka vrstasumnje u moje namere prema glumcima.Nekoliko ljudi je smatralo da sam isuvi{esurov prema toj bran{i. Ja sam znao dasu to gluposti. Moji roditelji su glumci, svimoji prijatelji su glumci, odrastao sam sanjima i ostao vezan za njihovu sudbinuvi{e nego bilo ko. Zar bih mogao danapi{em bilo {ta {to bi im naudilo, dovelou sumnju njihov integritet? Bolje od svihsam znao koliko moè biti zlehudaglum~eva sudbina, koliko mnogo patnjea malo radosti i nagrade oni dobijajutokom svog mukotrpnog ìvota. I da samhteo, nisam mogao ostati neosetljiv nasve to.

Ko su zapravo dramski umetnici?O tome se direktno govori, izgovara u

Ceo svoj ìvot proveo sam s glum -cima, ceo svoj ìvot posve}en samnjima – rekao je na po~etku raz -

govora za Ludus Goran Markovi},filmski i pozori{ni reditelj, scenarista idramski pisac, pedagog... ukratko, stva -ralac bogatog opusa oven~an visokimpriznanjima. Trenutak u kome razgo -varamo obeleèn je, izme|u ostalog,uspesima njegovog filma Turneja za kojikaè i da je „ljubavno pismo glumcima”{to se sa scene preselilo na filmskoplatno...

– Turneja je napisana kao filmskiscenario, s tim {to nisam imao iluzija da}e jednoga dana biti snimljena. Pisanjesam zapo~eo 1995. a zavr{io slede}egodine. Ko se se}a tih vremena razume}eza{to nisam verovao da je mogu}e u Mi -lo{evi}evoj diktaturi napraviti jedantakav siè. Uradio sam to za svoju du{u.Ne{to kao: ovakav film bih snimio da neìvim ovaj nego neki drugi ìvot. Ili: da jesada sloboda onda bih probao da uradimba{ ovo. Kako su okolnosti bile sasvimsuprotne a ja u prili~no beznade`nojsituaciji, oti{ao sam kod Ivane Dimi},moje prijateljice i tada{njeg dramaturgaAteljea 212, i prili~no boja`ljivo joj staviopozori{nu adaptaciju Turneje na sto.Imao sam ve} skoro 50 i poku{avao samda zapo~nem sasvim novu karijerupozori{nog pisca??? Pomalo sam sebili~io na one penzionisane glumce koji, odvi{ka vremena i manjka anga`mana,naprasno po~inju da slikaju vaze sa

u amfiteatar i rekao sam mome ocu:„Glumac, odglumi nam ne{to“. On jeiza{ao na scenu i rekao nekolikore~enica, onako, {ale radi. Ali, bilo je topravo pozori{te. Kao Narodno, ili ono naotvorenom prostoru u Avinjonu. Teatar jeneuni{tiv. Zato {to je tako jednostavan.Ni{ta nije potrebno da bi postojalo po -zori{te. Samo glumci i publika.

Odnos pozori{ta i realnosti? U ~emuse dodiruju, preklapaju, gde se razilazeili mimoilaze?

Mislim da je pozori{te ogledalo stvar -nosti. Sve {to se oko nas doga|a u njemuse prelama i deluje nekako promenjeno,izvrnuto ali ne manje istinito od stvar -nosti. Ponekad je potrebno stvari pre -lomiti na na~in na koji to ~ini teatar da bise do{lo do istine. Naro~ito kada jedirektni put ka njoj nemogu}.

U drami Govorna mana suo~avatepozori{te i politiku; {ta je najmar -kantnija odrednica tog susreta (ilisudara) i kako uop{te pulsira taj spoj?

Da, a u Turneji se sudaraju po zori{tei rat. Meni pozicija glumca, njegovata~ka gledi{ta, koja je apsolutno dru -ga~ija od bilo ~ije, sluì da analiziramfenomene. Nisam ni sociolog, ni istori~ar,niti ~ovek koji razume politiku. Meni jepotrebna ta ta~ka posmatranja da bihsam shvatio {ta se oko mene de{ava. Azatim to prosledio gledaocima mojihfilmova i pozori{nih komada. Na po ~et -ku, nisam siguran dokle }e me ta vizuradovesti. Ali verujem svetu glumca. Zato{to je nevin i ~edan. Zato {to se igra i sanajozbiljnijim stvarima. Uostalom, takose zove va{ ~asopis, zar ne?

U komadu Pandorina kutija, izme -|u ostalog, otvarate pitanje dru{tvene(politi~ke) (ne)odgovornosti umetnikapogotovo u tzv. burnim vremenima?Kako gledate na to pitanje? Mislite li dasu umetnici „savest” dru{tva? Umetnici(glumci) su, s jedne strane, osetljivijabi}a a, sa druge, shodno prirodi svojedelatnosti, svojevrsni idoli mnogima.Koliko, kao takvi (ne)imaju prava naslabosti, gre{ke?...

U ìvotu sam nau~io da li~nostumetnika treba odvojiti od njegovog dela.Da, da... Ima toliko velikih umetnika kojisu privatno bili te{ka |ubrad i tolikodivnih ljudi bez talenta. @ivot ~esto nijenimalo pravedan.

Uloga reditelja (u pozori{tu)? Svo -jevremeno ste rekli da je va{ ideal, kadaje reìja u pitanju, da je ima {to manje,odnosno da je {to manje vidljiva?

Pa, da. Reditelji koriste tu|e talente iuobli~uju ih u celinu. [to vi{e dobiti odprotagonista i saradnika a {to manje seprime}ivati, za mene je ideal reìje.

Name}e se pitanje pozicije, snage,(ne)mo}i umetnosti? U jednom odintervjua ste rekli da film ili drama „nemoè menjati stvarnost, ne moèmenjati ni{ta sem ljudske du{e.”

Da. Sto puta sam se uverio da umet -nost ne moè posluìti ni za {ta prak -ti~no. âk ni kada su stvari tako o~i -gledne kakve su bile, na primer, po -slednjih dvadeset godina. Ali setite sekoliko ljudi je na{lo tada utehu u po -zori{tu. Duhovni balans je ~esto mnogo

LUDUS 14715

va`niji od odnosa politi~kih snaga.Poljaci su najteè godine preìveli pokatedralama u religioznom transu, na{iljudi su i{li u pozori{te. Imate li boljupohvalu za tu instituciju?

A pozicija kulture, danas i ovde?Kultura je jedino {to nam preostaje. I

{to nemamo. [to pre odlu~imo da ìvimokao kulturni, civilizovani narod tim pre}emo se smiriti. Nama je, po meni, sadanajpotrebnije ba{ to – mir.

[irom Evrope slede}e godine }ekulturnim projektima biti obeleèna 20-godi{njica pada Berlinskog zida, do -ga|aja koji je nepovratno promenioprofil kontinenta. Tako je nastala i idejao projektu „Posle pada“, u okviru kojeg}e 14 evropskih pozori{ta u narednojsezoni postaviti po jedan komad na temupada zida. U Srbiji se tog posla prihvati-lo Beogradsko dramsko pozori{te, koje jepak zadatak da komad napi{e i reìrapoverilo vama. [ta za vas zna~i padBerlinskog zida?

U trenutku kada se odigravao, padBerlinskog zida je predstavljao plane-tarni doga|aj, dotad nevi|enu atrakciju.Vremenom je ovaj istorijski trenutakdobio mitsko i, kona~no, simboli~kozna~enje. Ne treba biti mnogo pametanpa ga povezati sa padom komunizma.Ali, ono {to znamo sada jeste da je taj padpo~eo mnogo pre ru{enja Berlinskog zidai da jo{ uvek nije zavr{en. êsto samrazmi{ljao u kom trenutku je iz zidaizva|ena prva cigla. Ono {to mogu datvrdim jeste da sam ih i ja izvukao neko-liko prave}i svoje filmove u SFRJ.

U polazi{tu projekta navedena su trizna~enja: pad ~oveka, ru{enje Berlin-skog zida i istoimena drama ArturaMilera. [ta vam je najbliè?

Mene najvi{e interesuje trenutakpada ~oveka. To u na{im ìvotima pred-stavlja najdramati~niji trenutak i popravilu je odli~an materijal za pri~u.Kako ko doìvljava i preìvljava sop -stveni pad je u najmanju ruku intere-santno, a za mene i fascinantno. Trenu-tak istine, ~as kada se suo~avamo saonim {ta je na{ ìvot bio i kakav }e odsada biti. Taj stra{ni preokret koji naspostavlja na mesto kome pripadamo i

oduvek smo pripadali, jedino {to to nismoznali...

Mislite li da su vi|enja zna~enja ikonsekvenci pada Berlinskog zida umomentu kada se to de{avalo biladruga~ija od dana{nje percepcije?

Mogu da govorim samo u svoje ime.Od najranije mladosti, jo{ kao student uPragu, bio sam suo~en sa mra~nomsilom. Za mene je ona bila oli~ena u real-nom socijalizmu i takozvanom Sovjet-skom bloku. U trenutku kada su 1968.tenkovi preplavili zemlju u kojoj samstudirao, a jedan se uparkirao ispredmog fakulteta i uperio svoju cev premaulaznim vratima, shvatio sam da moramsve svoje potencijale usmeriti u borbuprotiv mra~ne sile. Prvi i poslednji putzid sam video 1988. kada se moj film Ve}vi|eno vrteo na festivalu u tada{njemZapadnom Berlinu. Jednoga dana sam seod{etao do osmatra~nice na êk Pointârliju, da bih odande, preko vrha temonstruozne, apsurdne gra|evine, pos -matrao mog ìvotnog neprijatelja –komunizam. Mislio sam da je moj san onjegovom nestanku jako daleko od ostva -renja, a ve} idu}e godine zid je pao kaoda ga nikada nije ni bilo, kao nekakvakula od karata. Bio sam zate~en, pren-eraèn. Nisam znao kako da se pona{amsada kada sam bio li{en glavnog usme -renja svih svojih napora.

Moèmo li govoriti o sièu va{egbudu}eg dramskog teksta o padu Berlin-skog zida?

To jo{ uvek ne znam ta~no. Imam uglavi nekoliko prili~no nejasnih ideja imotiva kojima bih se eventualno bavio.Moram da sa~ekam izvesno vreme dastvari u mojoj glavi sazru. Samo pisanjeje lak{i deo posla. [to sam stariji, sve vi{eshvatam zna~enje pojma odgovornost.

Prerano je za pitanje o ànru koma-da, ali ipak...

Da, rano je. Ipak, voleo bih da na -pi{em komediju. Ukoliko je to mogu}e naovu temu. Ali, za{to ne? Nema te stvarisa kojom se ne moète na{aliti...

Va{a nedavno objavljena knjiga„Male tajne” (Clio) tako|e je, moglo bi sere}i, „ljubavno pismo” pozori{tu. Napromociji ste rekli da ste je pisali i da

biste neke stvari „otrgli od zaborava”.Kako se moglo ~uti na toj promociji„junaci te knjige vra}aju veru u ljude i uumetnost”?

Te{ko mi je re}i kako moja knjigadeluje. Zapisao sam i slobodno uobli~iohroniku jedne pozori{ne trupe koja jedelovala izme|u 1939. i 1958. godine ibila sr` Beogradskog dramskog dozori{tau njegovim najslavnijim danima.

Knjiga Male tajne satkana je i odfaktografije i od fikcije... Kao sin Radeta iOlivere Markovi} i kasnije kroz svoj rad,ceo ìvot, hteo ne hteo, upu}en sam naglumce. U knjizi je, dakle, re~ o auten-ti~noj gluma~koj trupi koja je ostavilaozbiljnog traga u kulturi i bila vrlo aktiv-na pre i posle Drugog svetskog rata, pa~ak se nekako odràvala i u vreme rata.Mnogi od njih vi{e nisu me|u ìvima, asmatrao sam da pri~u treba oteti od zabo-rava. Razgovarao sam sa svojim ocem i sjo{ nekima, sakupio gra|u. No, uvekimam potrebu da doma{tam, na svojna~in doradim pri~u.

U knjizi, izme|u ostalog, pominjetePetra Radovanovi}a, ~oveka iza koganije ostalo mnogo faktografske gra|e.[to je, po vama, najbitnije kada je onjemu re~?

Ne znam mnogo o tom ~oveku. Samoponeki detalj: da je bio mecena pomenutetrupe, bogat ~ovek, poginuo pod bomba-ma u Drugom svetskom ratu... Bilo jepotrebno izmisliti mu biografiju i to samu~inio.

Govore}i svojevremeno o tome da stebili svedok mnogih stvari u ìvotu glu -maca, pomenuli ste i prvu platu doajenaovda{njeg glumi{ta Ljube Tadi}a?

Eto, kako rekoh, toliko sam star da ito pamtim. Bio sam dete kad je primioprvu platu u pozori{tu, a sticajem okol-nosti zatekao se tu u datom trenutku.Upitao me {ta ho}u da mi kupi. A jaonako, detinje, zaista kao vrhunacluksuza u to vreme, zatraìm – gumene~izme. Pomazio me, uzeo za ruku, odveou onda{nju „Borovo” prodavnicu i –kupio mi gumene ~izme!

Kad pogledate svoj rediteljsko-spisateljski opus {ta je to {to vas najvi{eodre|uje, {to vas motivi{e da radite to {toradite i na na~in na koji to ~inite?

Vorkoholizam, skribomanija i,po malo... Ne bih o tome.

Glumac je ne{to kao biljka

Danilo: [ta misli{, govno jedno, da si ne{to zato {to...{to se tamo negdje, zatri dinara krevelji{?!

@aki: Ja se kreveljim??? O ~emu ti pri~a{, ~ove~e?(Danilo uhvati @akija za vrat i jednim potezom mu zabije glavu u povr{inu

stola. @aki leì u ~udnom poloàju i krklja bore}i se za vazduh.)Danilo: Uobrazio si, jebem li ti krv prosja~ku, da si ne{to samo zato {to te

prepoznaju na ulici!@aki: Pusti me...Danilo: Je l´ zna{ da ja takve, kao {to si ti, mogu da kupim na stotine?!

Svakog od vas mogu da iznajmim! Da mi igrate u ku}i, da mi glumite u kloze-tu, dok serem!

@aki: Upo...mo}...Mi{ko: Danilo!... ôve~e!Danilo: [to je?!Mi{ko: Pa, to je samo glumac!Danilo: I – {to onda?!Mi{ko: Zna{ li ti {ta je to, kakva je to stvar?(Danilo zastane ne shvataju}i pitanje.)Mi{ko: Glumac je ne{to...kao biljka, to...je bubica, manja od ne~ijeg nokta.

On je bi}e koje svako moè da zgazi, da ga, neka`njen, ukoni sa ovoga sveta...(Danilo pusti @akijev vrat i po~e pa`ljivo da slu{a Mi{ka. @aki, dokopav{i

se vazduha, stra{no ka{lje.)Mi{ko: Glumac je najkrhkiji, najranjiviji od svih ljudi koji hodaju ovom

planetom. Ne treba da mu preti{; kamoli da ga bije{. Dovoljno je da mu kaè{:„Ej, ti tamo! Veze ti nema{”, pa da se on sru{i kao kula od karata... Zna{ li {taradi glumac posle zavr{etka svake predstave? Ma kako njegov uspeh bio blis-tav, neosporan, ma koliko silne aplauze i ovacije po`njeo, on se iskrada izgarderobe i po~inje da se {unja holom, da cunja bifeom, da se smuca ulicomispred pozori{ta, sve u potrazi za bilo kakvom sumnjom u svoje delo. Da, da...Kao kakav policijski dou{nik, on oslu{kuje reakcije gledalaca, nju{i tajnismisao koji one sadrè. I kada najzad prona|e ono {to je traìo (nedopadanje,ravnodu{nost, odbijanje), potpuno obeshrabren odlazi svojoj ku}i da bi se tamopekao na tihoj vatri: „To {to radim nema nikakvog smisla... Niko ne voli mojuglumu... Nemam trunke talenta...” – mota se po njegovoj ludoj glavi po celuno}. Sutradan se budi svestan da ga o~ekuje jo{ jedan uzaludan poku{aj. Celogdana prikuplja snagu da bi uve~e, nag kao od majke ro|en, ponovo stao predneartikulisanu masu u mraku i izloìo se njenim nemilosrdnim pogledima.Pred njima otvara svoju utrobu, denuncira svoju najdublju intimu, priznajesve svoje tajne. Za{to? Samo zbog minuta ili dva koliko traje aplauz kojim gana kraju njegova verna publika nagra|uje za njegov nadljudski (ili neljudski)napor. Samo tih nekoliko ~asaka glumac je spokojan, nesvestan sveop{tegbesmisla. îm zavesa padne, sve po~inje iznova. Ponovo je tu njegova sumnja,najstra{nija od svih muka koje je ~ovek sebi izmislio.

(Iz drame „Turneja”, knjiga „Osma sednica i druge drame” GoranaMarkovi}a. Izdava~: „Dnevnik” Novi Sad)

Ludus ne moè bez

Ministarstva za kulturu

Republike Srbije, a

verujemo da ni

Ministarstvo ne moè

bez Ludusa

16LUDUS 147Lu

Presti`na nagrada „Dimitrije Par -li}” koju Udruènje baletskihumetnika Srbije od 1997. godine

dodeljuje za najbolju koreografiju, celo -kupni koreografski opus ili izuzetnuumetni~ko-tehni~ku interpretaciju, ovegodine pripala je ansamblu „Ister teatra”za predstavu „Tri sestre, ili okolo-naokoloêhova”. Komad je premijerno izvedenkrajem pro{le godine u „Magacinu”, uokviru programa Stanice – servisa zasavremeni ples, a kasnije je izvo|en i uprostorijama Dah teatra. Polaze}i od ~u -vene êhovljeve drame, ~lanovi „Isterteatra” napravili su „pesimisti~ku ple -sno-dramsku komediju” na temu beziz -laznosti i klaustrofobije, koja je orga -nizovana po principima muzi~ke kom -pozicije, odnosno smenjivanjem emotivno

razli~ito obojenih scena i prizora.„Nismo o~ekivali nagradu i stra{no

nam je drago {to smo je dobili jer smoimali velikih problema u radu na pred -stavi. Dugo smo razmi{ljali kako da ê -hova preto~imo u ples a da mu ostanemoverni – priznanje je potvrda da smo utome uspeli, da smo do~arali atmosferuêhovljevih èna koje su zarobljene uprovinciji iz koje ne znaju kako dapobegnu”, kaè koreografkinja i ple sa -~ica An|elija Todorovi}.

êhovom se nedavno bavio i Dahteatar u svojoj „Pri~i o ~aju”, a po mi{ -ljenju Todorovi}eve, to nije slu~ajno:„Protekle godine êhov se dosta igrao popozori{tima u regionu, a pogotovo Trisestre, verovatno {to tema tog komadareflektuje stanje u kom i sami ìvimo; to

ose}anje izolovanosti i neostvarenostiìvota van duhovne otad`bine, u dubokojprovinciji, i na{a je pri~a, pri~a o iz -begli{tvu, raseljenima po svetu... Ima ijo{ ne{to u toj drami {to se moè uporeditisa trenutnom situacijom u Srbiji, a to jenada u neko bolje vreme koje dolazi”,kaè An|elija Todorovi}, koja u predstavituma~i ulogu Olge. Tu su i Danica Ara -povi} (Ma{a), Jelena Jovi} (Natalija),Isidora Stani{i} (Irina) i ârni \eri}(Andrej). Koreografija je grupni autorskiprojekat „Ister teatra”, kompozitor jeNenad Jeli}, scenograf Vladimir Todo -rovi}, a dramaturg Damir Vijuk.

Me|u zapaènijim predstavamaovog pozori{ta su i Lista sumnjivih ili koje pojeo puding, Na{a gospa od sve}a iBum tras – deda pas, sve tri na sceniBitef teatra, a gotovo svakog leta „Isterteatar” izveo je i neku uli~nu predstavuili performans, kao {to su Svadba u Srba,Plaà, Karta za vi{e vo`nji... Neisko -ri{}eni i neistraèni pozori{ni prostori suzanimljiviji za publiku jer joj nudeinteraktivni pozori{ni doìvljaj, ali pro -blem adekvatnih prostora za rad tokomcele godine ostaje: „Nedavno je reno -virana sala Vuk Karadì}, koja }e bitiokrenuta savremenom plesu, ali osim njepostoje samo jo{ Magacin i Reks. Neza -visna scena raste – pored Dah teatra,Plavog pozori{ta, Mimarta i drugih trupakoje postoje od sredine devedesetih,poslednjih {est-sedam godina se pojavilai nova scena savremenog plesa pred -vo|ena Dalijom A}in. Mislim da Beogradpolako dobija jednu zna~ajnu paraleluinstitucionalnom pozori{tu, a to zna~i da}e morati da se otvore jo{ neki specija -lizovani prostori gde }e ljudi znati {ta iduda gledaju”, obja{njava Todorovi}eva.

Ister teatar je, ina~e, jedan od os ni -va~a ANET-a (Asocijacije nezavisnihteatara) i ~lan Internacionalnog plesnogsaveta (International Dance Council).Me|u poznatim svetskim pozori{tima sakojima su sara|ivali su „Volksbuhne” izBerlina, „Teatro della Contraddizione” izMilana i Centar za savremenu umetnostiz Bukure{ta.

Nagrada „Dimitrije Parli}”, koja imje uru~ena na sve~anosti u Narodnompozori{tu, sastoji se od plakete sa likomDimitrija Parli}a (rad akademskogvajara Rista Mihi}a), diplome UBUS-a inov~anog iznosa od 80.000 dinara. @iri usastavu: Jelena Kajgo (predsednik), Pa{aMusi}, Marija Jankovi}, Sonja Lapa ta -nov i Isidora Stani{i}, tom prilikom jedodelio i nagrade za ìvotno delo, koje suove godine dobili Mira Sanjina-[ilje-govi}, prvakinja Baleta Narodnogpozori{ta u Beogradu, i Vera Fele, balets-ki pedagog iz Novog Sada.

Podse}anja radi, recimo da je neza -visnu pozori{nu trupu „Ister teatar”osnovala 1994. godine grupa profe sio -nalnih pozori{nih umetnika koja je è -lela da istraùje mogu}nosti fizi~kogteatra i njegovog kombinovanja sa kla -si~nim, dramskim teatrom. Ime su po -zajmili od anti~kog naziva Dunava, rekekoja ima simboli~an zna~aj jer spaja vi{eod 80 miliona ljudi koji govore raznimjezicima, imaju druga~iju religiju ikulturu. Od sredine devedesetih do danasova trupa je profilisala svoj izraz i po -stala prepoznatljiva na doma}oj plesnojsceni, a osim po raznim prostorima uBeogradu nastupali su i na Festivalueksperimentalnog teatra u Kairu, „Alt fe -stu” u Bistrici (Rumunija), Festiva -lu „360” u Bielefeldu (Nema~ka), Festi -valu mladih pozori{ta u Sofiji, Edin -bur{kom Fringe festivalu, kao i naInfantu i Sterijinom pozorju u NovomSadu, Festivalu „Fiat” u Podgorici,beo gradskom „Bitefu”...

Ti jana Spas i¯

ÊHOV PRETOÊN U PLES„Protekle godine êhov se dosta igrao popozori{tima u regionu, a pogotovo Tri sestre,verovatno {to tema tog komada reflektujestanje u kom i sami ìvimo; to ose}anjeizolovanosti i neostvarenosti ìvota vanduhovne otad`bine, u dubokoj provinciji, ina{a je pri~a, pri~a o izbegli{tvu, raseljeni-ma po svetu... Ima i jo{ ne{to u toj drami {tose moè uporediti sa trenutnom situacijom uSrbiji, a to je nada u neko bolje vreme kojedolazi”, kaè An|elija Todorovi}

Predstava „Klanica pet”, rediteljaFahrudina Nuna Salihbegovi}a(koprodukcija Open Arc Theatre

Beograd i Amsterdam Cyber Theatre),nastala je na osnovu nau~no-fan ta sti~ -nog, antiratnog, filozofskog, metafikci-jskog romana Kurta Vonegata (1969).Re~ je o obliku totalnog, digitalnog, tehnoili sajber teatra, u kojem glumci na sceni,sloèno i interaktivno, koegzistiraju sanovim tehnologijama. Ideja totalnogtehno teatra, u razli~itim varijantama,ima zavidan istorijski kontinuitet, urazmi{ljanjima Riharda Vagnera, Oska -ra [lemera, Ervina Piskatora, RobertaEdmonda Dònsa, Roberta Vilsona, Ro -berta Lepaà, Hajnera Gebelsa i drugih.

Na scenografski ogoljenom prostorupredstave „Klanica pet”, pet glumaca, satri strane opkoljenih velikim ekranima,predstavljaju doga|aje iz ìvota pro -tagoniste Bilija Pilgrima, koji je preìveobombardovanje Drezdena krajem Dru -gog svetskog rata. Fragmenti se pri -kazuju alinearno, vremenski i prostornoisprekidano, pomalo i {izoidno, pri ~emutakva forma naracije odgovara sadràju– prikazu odsustva logike i smisla, ukontekstu zastra{uju}ih ratnih zlo~ina,koji se ~ine u ime raznoraznih, politi~kinametnutih, krajnje sebi~nih ciljeva. Sviglumci nastupaju vrlo predano i uz bud -ljivo, menjaju}i likove koje predstavljaju:Vahidin Preli} (Lazaro, Eliot), Imer

Mu{kolaj (Nemac, Viri), Andrijana Lu -bina (Majka), Jovana Raki} (Valensija).Njihovi izrazi su naj~e{}e svedeni nabolne grimase koje slikovito izraàvajubeznade`nost potrage za smislom uop{tem besmislu ratova.

Najzna~ajniji aspekat te izvedbe je -ste inovativna upotreba novih tehno -logija, odnosno sloène, interaktivnepromene digitalne scenografije. U tompogledu je o predstavi mogu}e govoritikao o metamedijskom delu, gde soft -verski pristup starijim medijima formiranovu avangardu metamedijskog dru{tva(teze Leva Manovi~a). Ta vrsta digi tal -nog pozori{ta predstavlja i oblik kriti~kerefleksije savremene interfejs kulture,fuzije tehnologije i kulture, koja zna~ajnodefini{e globalnu svakodnevicu. Pritome, izuzetno je va`no napomenuti daova ambiciozna, zahtevna, monumen tal -na i, za na{ kontekst, zaista avangardnaforma, uop{te nije sama sebi svrha. To je,ina~e, ~est slu~aj, kada je re~ o ovoj vrstiformalne spektakularnosti. Strukturapredstave je, dakle, u celini, odgova raju -}a manifestacija sadràja – zbunjuju}eglutanja po mra~nim podrumima indivi -dualne i dru{tvene podsvesti, traènjaobja{njenja za ludilo ratnih pusto{enja,kao i neposustaju}ih poku{aja da seodrì ìvot, iako se sveokolo raspada.

Ana Tas i¯

„KLANICA PET” U DIGITALNOM POZORI[TUTotalni tehno teatar

Nagrada „Dimitrije Parli}” Ister teatru

LUDUS 14717

Ovogodi{nja nagrada za dramskostvarala{tvo „Borislav Mihajlovi} –Mihiz”, jednoglasnom odlukom

ìrija, dodeljena je dramskoj spisateljiciiz Beograda Mileni – Minji Bogavac (26).Nagrada, koja se sastoji od nov~anogiznosa, umetni~kog predmeta, sve~anepovelje i {tampanja knjige izabranihdrama, dobitnici je sve~ano uru~ena uMihizovom rodnom mestu Irigu 17. okto-bra.

O dobitniku Mihizove nagrade, kojuod 2005. godine dodeljuju istoimeni fond iSrpska ~itaonica u Irigu, a pod po -kroviteljstvom Izvr{nog ve}a Vojvodine iMinistarstva kulture Srbije, odlu~ivali suknjièvnik Ferenc Deak, reditelj KokanMladenovi} i teatrolog Svetislav Jovanov.

„Njene drame oli~avaju faze jedne,istina tek profilisane, ali nadasve ubed -ljive potrage, kako za istinom savre-menog sveta tako i za iluzionisti~komistinom scene. One emaniraju autenti~nugamu emocija, razornu ironiju, eruditskikriti~ki duh i nesputanu te`nju za dram-skim iskazom kao totalnim govorom”,stoji u obrazloènju ìrija. Izme|u osta-log napomenuto je i da je ta mlada dram-ska spisateljica u svojim delima uspelada se predstavi „istovremeno kao na{anajapstraktnija i najdirektnija, ponajvi{eelitisti~ka, ali i najangaòvanija dra -mati~arka.”

Milena – Minja Bogavac je ro|ena uBeogradu. Diplomirala je na katedri zadramaturgiju Fakulteta dramskihumetnosti. Od 1999. radi kao dramaturg,scenarista, performer i asistent reìje navi{e od dvadeset umetni~kih projekata uokviru pozori{ne trupe DMS (DramaMental Studio), ~iji je jedan od osniva~a.Nort Fors, TD@, Dragi tata, Gama kas...to su naslovi nekih od njenih dela u

kojima ispisuje dramu svojih vr{njaka ipoetiku svoje generacije.

„Napisala sam najpre Trilogiju ucrnom (North force, Crvena i TD@) i jo{neke drame koje su, moglo bi se re}i,generacijske”, kaè Milena i dodaje: „Po -slednje dve koje sam napisala odlaze uneke eksperimente. U formi i po sadràjusu ambicioznije, bave se {irim temamakoje nisu mo`da tako aktuelne, ali susvevremenije. Po godinama sam jo{ uvekmlad pisac i te generacijske drame, spo~etka, bile su nekako iskrene i dobrezato {to su nastale kada u ìvotu nisamimala bilo kakvo drugo iskustvo doodrastanja. I o tome sam pisala. Mislimda je ono za {ta sam dobila nagradu i {toje zaokruìlo moj dosada{nji dramskiopus komad Balerina ili Gama kas kojijo{ nije izveden. Odnosno izvela sam galetos sama kao monodramu na jednomsimpozijumu u Austriji. Ali se nadam seda }e posle ovog priznanja ugledati i svojìvot na nekoj sceni.”

Minja pi{e i poeziju. Zovu je hip-hopprincezom beogradskog asfalta. Voli daglumi, reìra, da javno nastupa. Njenidramski tekstovi prevedeni na vi{ejezika, predstavljeni su na festivalima uAvinjonu, Njujorku, Londonu... Pi{e iizvodi slem poeziju. „Sve {to radim jenekako vezano za pisanje, za re~i ipozori{te”, pri~a nam. „Dramsko pisanjeje prostor gde se ta dva moja najve}ainteresovanja i najve}e ljubavi – pisanjei pozori{te – spajaju. Van teatra sebidozvoljavam luksuz da se povremenobavim performansom, glumom i drugimzanimljivim stvarima. Poezija koju pi -{em je urbana performans poezija kojana neki na~in korespondira sa pozo -ri{tem. Volim da glumim, mada mislimda je to {to radim vi{e izvo|enje. Neznam koliko sam svestrana, vi{e samposve}ena pozori{tu i tome ~ime sebavim. Ali mi zato neke druge stvarijako te{ko idu, kao matematika, eko -nomija i tome sli~no.”

Minja Bogavac je najmla|i dobitniknagrade „Borislav Mihajlovi} – Mihiz”.U ve} pominjanom obrazloènju se isti~ei da se „Minjin dramski opus markantnoizdvaja bogatim senzibilitetom koji odra -àva duh vremena, ali i izvornom te` -njom ka radikalnom izrazu koji odra -àva duh modernog teatra...”

Na pitanje da li ima nameru daradikalno menja na{e pozori{te i {ta tozapravo zna~i odgovara: „Imam tu na -meru. Moji prijatelji i saradnici kaù daimam fobiju od arhaizama. I stvarno,svaku staru re~ i svaki stari glagolskioblik ~ujem kao da me ubode u uvo,imam neverovatnu potrebu za savre-menim izrazom. Sa druge strane mislimda svako ko se bavi teatrom èli da gamenja. S obzirom na to da radim u ovojsredini u kojoj je pozori{te veoma za -starelo za neke evropske i svetske uslove,utoliko je moja èlja ja~a, u smislu dabudem veoma radikalna u svemu {topi{em i radim.”

A o tome kako vidi svoju profesional-nu budu}nost kaè: „Imala sam 18 godi-na kada sam napisala svoju prvu dramui 19 kada je postavljena u Bitef teatru itada se za mene zalepila ta etiketa naj -mla|a dramska spisateljica. Nadam seda to vi{e ne}e biti posle ove nagrede. Jer

kako klecavim kolenima kucam navratima pozori{ta i stara~kim glasomgovorim Ja sam najmla|i pisac, molimvas uzmite mojunovu dramu!”

HIP-HOP PRINCEZA BEOGRADSKOG ASFALTASa Minjom Bogavac, dobitnicom nagrade „Borislav Mihajlovi} – Mihiz”

kad vam stalno govore da ste mlad pisacto je kao da vam kaù da jo{ niste pisac,tako da bih volela da nakon izvedenihosam komada napokon dobijem tretmanozbiljnog pisca. U budu}nosti vidim sebe

Ol ivera Mi lošev i¯

„Njene drame ema -

niraju autenti~nu ga -

mu emocija, razornu

ironiju, eruditski kri -

ti~ki duh i nesputanu

te`nju za dramskim

iskazom kao total-

nim govorom. (...)

Ona je na{a najap-

straktnija i najdirek-

tnija, ponajvi{e eli -

tisti~ka, ali i najan-

gaòvanija dramska

spisateljica”, pi{e,

izme|u ostalog, u

obrazloènju ìrija

za dodelu nagrade

„Borislav Mihajlovi}

– Mihiz”.

„U budu}nosti vidim

sebe kako klecavim

kolenima kucam na

vratima pozori{ta i

stara~kim glasom

govorim Ja sam naj -

mla|i pisac, molim

vas uzmite moju novu

dramu!” – kaè Mile-

na Bogavac

18

Reprint “Ludus”

LUDUS 147Lu

Jovan Hristi} – pesnik, dramski pisac,profesor dramaturgije, esejista. Povodza razgovor su Pozori{ni referati u

kojima su (kao i u dvema prethodnimknjigama, Pozori{te, pozori{te i Po -zori{te, pozori{te II ) sabrani osvrti napozori{ne predstave, koje Hristi} objav -ljuje u ~asopisu Knjièvnost od 1972.godine.

Razgovaram sa pozori{nim kriti -~arom koji je ostao bez posla. Pozori{tanisu zatvorena, predstave se igraju, ali tine objavljuje{ kritiku. To nije paradoks,ve} ~injenica.

înjenica je ovo. Moja poslednja po -zori{na kritika u ~asopisu Knjièvnostiza}i }e u broju 11/12 za ovu godinu. Toje, za sad, poslednji broj Knjièvnostikoji }e iza}i. A kako sam bio i ostaoveran Knjièvnosti moja karijerapozori{nog kriti~ara je posle dvadesetjedne godine – dvadeset jedan je zgodanbroj, triput sedam – gotova.

Ako bih te parafrazirao, kriti~arradi posao u kome ima priliku da ~inisavr{en zlo~in, budu}i da je ,,pozori{tejedina umetnost koja ne moè da setrajanjem suprotstavi kritici“. Nije li tajzlo~in postao manje savr{en otkako sepredstave snimaju i ~uvaju na filmskojili magnetoskopskoj traci?

Ne. Evo za{to. Gledao sam predstaveu pozori{tu i te iste predstave na te -leviziji. Pre nekoliko ve~eri mogli smo nateleviziji da vidimo predstavu Mara Sad

Pitera Bruka, a ja sam tu predstavu gle -dao pre skoro trideset godina, u Nju jorku,kad je ona bila hit sezone i u Engleskoj iu Americi. To su potpuno razli~ite stvari.Na televiziji ili na filmu reìser snimijedan detalj koji je u tom trenutku, u tojsceni vaàn. On na to ima potpuno pravo.Me|utim, pozori{te – to je cela pozornica.U pozori{tu je va`no koliko ono {to sede{ava u junaku i {to nam junak po -kazuje toliko i ono kako drugi reaguju nato {to se de{ava u junaku. Zamisli,recimo, ,,Mi{olovku“ u Hamletu da re -ìser snima samo glumce koji igrajukomad kome je Hamlet dopisao dva -desetak stihova, da mi ne vidimo kakosve vreme kralj i kraljica reaguju na to.Jer, to je su{tina ,,Mi{olovke“: ne igraputuju}ih glumaca, nego reakcija kralja ikraljice, reakcija Hamleta, reakcijaHoracijeva. Dakle, pozornica je jedanogroman prostor u kome je svako zbi -vanje va`no. Televizijska ili filmskakamera izdvaja ono {to je njoj va`no, igubi se ta slika celine.

Jednom si rekao da je pozori{nikriti~ar neostvareni reditelj.

Ja to mislim i danas. Za knjièvnekriti~are kaù da su neostvareni pesnici.Skerli} je bio veliki knjièvni kriti~ar, apisao je bedne lirske pesme. Ja mislim daje pozori{ni kriti~ar neostvareni reditelj.Kad pi{e kritiku, on pi{e iz perspektivesvoje reìje tog komada, kako bi on to

reìrao.Pre dvadeset godina igrana je tvoja

Terasa. Tada si rekao da si hteo danapravi{ komad o svojoj generaciji kojaje ve} bila pre{la Danteovu „polovinuìvotnog puta“...

Evo smo na pragu {ezdesete godine...Moè{ li da zamisli{ komad o

generaciji na ovoj tre}ini puta?Ne znam vi{e. Ja sam napisao Te -

rasu... Ne mislim da je to dobar komad,ne{to tu nije i{lo, mada su neki kriti~arivrlo lepo pisali o tome. Ali, ne{to nije i{lo.Ne znam {ta. I posle Terase ja vi{e ni{taza pozori{te nisam napisao. Ne pravim jaod toga ni dramu, ni misteriju, jed -nostavno – slavina je presahla.

Zavr{io si, ako }emo kod simbolike,sa komadom koji je za temu imao smrt.

Ne{to sam tu probao, sa tom ènomkoja umire...

ûdno se sudbina poigrala sa glumi-com. Glumica koja je u tvojoj dramituma~ila lik mlade – one koja je obolelaod te{ke bolesti, ta glumica je poslenekoliko godina...

...umrla od te iste bolesti. To jestra{no! A meni je uàsno milo {to je zatu ulogu Neda Spasojevi} dobila Sterijinunagradu. Ona je to igrala sjajno. I ostajemi jedno malo zadovoljstvo da sam uspeoda napi{em dobru ènsku ulogu, {to jepodvig u na{oj dramskoj knjièvnosti. Naprste se mogu izbrojati dobre ènskeuloge u na{oj drami dvadesetog veka.

Glumica koja }e tek oboleti tako jedobro odigrala tu ulogu da se ~ovek, snaknadnim se}anjem, prenerazi.

Moèmo da kaèmo dve stvari. Prvo,da tu postoji neka misterija, da je NedaSpasojevi} osetila da u njoj tinja bolest.Drugo, da je Neda Spasojevi} bila velikaglumica koja je umela da se uìvi usvaku ljudsku situaciju koju je igrala, ito potpuno da se uìvi. Ne znam {ta ti seod ovoga dvoga vi{e svi|a? Znam da biJung bio za onu prvu varijantu: da je onapredosetila ne{to u svom telu. Ali, to su

ve} spekulacije. Mi moramo umreti, to jejasno.

Neda je, drugim re~ima, igralaistinito. Neki uveravaju da je istina upozori{tu ~esto zapravo jedno lo{eopona{anje ìvota.

Mislim da istinito u pozori{tu uop{tenije podraàvanje ìvota. Podraàvanjeìvota bi bilo, recimo, kad bi... Hajde dase vratimo na Hamleta. Hamlet umire odotrova. Kad bi on podraàvao pokrete~oveka koji umire od otrova na nekojklinici, to bi na pozornici bilo koje{ta.Ali, ono {to je istinito na pozornici, to jekad nam glumac pokazuje zna~enjeonoga {to se zbiva sa tim ~ovekom, {ta tozna~i.

Ako je to istina, {ta je onda la` napozornici?

La` na pozornici je, kako kaèHamlet, kada glumac testeri{e vazduh ipravi pokrete koji ne zna~e ni{ta, kojinas ne uvode u doìvljaj, u stav, uemociju lika koji glumac igra... Se}am se,gledao sam u Londonu davno, glumac jei umro, dramu Artura Milera Svi mojisinovi.. Svi znamo tu dramu. To je dramao fabrikantu aviona koji je podmetao lo{efabrikovane delove, pa su se avioni ru{ilii njegov sin je poginuo u takvom avionu.Kad on to shvati, odlazi da se ubije. Tajglumac koji igra fabrikanta aviona zna{kako odlazi? Nema nijednog pateti~noggesta. On napravi gest koji kao da kaè:êk, moram da odem gore u sobu dauzmem ne{to {to sam zaboravio! I u tomtrenutku mi vidimo tog ~oveka. Tajpokret, jednostavan, koji svi mi pravimokad izlazimo iz ku}e, pa kaèmo: êk dase vratim, zaboravio sam klju~eve odauta, ili nov~anik, ili ne znam {ta...Odjednom sam bio iznena|en, ne pa -tetikom tog gesta, nego pravom ljudskomreakcijom... Da je on nama stavio doznanja da ide da izvr{i samoubitstvo, tobi bilo koje{ta.

I{ao si na probe Terase?Kad god bi me Predrag Baj~eti}

pustio... Bio sam zahvalan i Nedi Spa -sojevi}, i Milo{u @uti}u, i Radetu Mar -kovi}u i svim glumcima koji su igrali umojim komadima – {to uop{te to rade, {touop{te igraju te moje literarne fantazije.A onda sam poku{avao da, zajedno saBaj~eti}em, pronalazim neke istinitereakcije. Nekada sam pitao, {to nije uveksa odobravanjem bilo do~ekivano: za{toovako, a za{to ne onako? Sad kad mi -slim, ja sam na tim probama zapravotraìo isto {to traìm u svojim pozori{nimkritikama: tu istinitost, taj pokret, tajodnos koji u jednom trenutku otkrivane{to, a nije samo ~ista pozori{na re -torika.

Govorimo o glumcima. Ti si ìvotproveo sa osobom koja je glumica. Kaè{da te glumci iznenade na sceni. Iznena-di li te i Tanja Lukjanova, mada si naneki na~in svedok u stvaranju jedneuloge?

Pa, iznenadi me, kako da me neiznenadi! A da u~estvujem u procesustvaranje njenog lika, ne u~estvujem.Poku{avam da ne smetam.

Ne znam da li }e{ se sloìti sa Dò -nom Sajmonom, na{im zemljakom, kojikaè: „Pisac je za mene bio i ostao Bog,a reditelj je, u najboljem slu~aju, poptoga Boga, mada znam da su popovi~esto opasni ljudi koji ne sluè ni Boguni ~ove~anstvu.“ Koliko je pisac vaàn upozori{tu? Pitanje je mo`da banalno, aliako se setimo onoga {to se de{avalo usvetskom pa i u na{em pozori{tu, ~ini seda ima smisla.

Kada je jednom u{ao u pozori{te,pisac je postao uàsno vaàn. Ono {tovidimo u mnogim dana{njim pred -stavama koje se nazivaju „rediteljskim“,to je da su one stvarane apsolutno mimopisca i njegovog teksta. Za{to ti rediteljikoji nemilosrdno ~erupaju i sakate tekst,ne napi{u sami dramu koju bi hteli dareìraju? Boìdar Violi} ima, za mene,jednu od najboljih definicija reìje. Onkaè da se u reìji ponovo prelazi putstvaranja jedne drame. Zna{, postojimisao pisca koji je seo da pi{e dramu, ipostoji misao drame koju je on napisao.To su dve stvari. Reditelj mora da mislizajedno sa dramom. Onda do|u mudracipa kaù: reditelj i glumci su repro -duktivci. Koje{ta. U svojim istorijskimdramama [ekspir je mislio zajedno saengleskom istorijom, pa ko sme da kaèda je on reproduktivac?

„Na{a nostalgija za tragedijom” –pisao si pre dvadesetak godina – „to jenostalgija za sudbinom, za logosom kojinegde postoji, ~ije postojanje ose}amo usvakom svom postupku. Ose}amo danegde idemo, a hteli bismo da znamo:kuda i kako?“

Ja mislim da u ovom veku postojitragi~ni pesnik: êhov, mada njegovedrame zahtevaju da se i komedija itragedija ponovo defini{u. Mi govorimo otragedijama misle}i na teorije tragedijekoje su vladale u petnaestom, {es nae -stom, sedamnaestom, osamnaestom idevetnaestom veku. Potrebno je ponovorazmotriti {ta je to tragedija, odnosno {taje to u dramama koje zovemo tragedi -jama {to nas danas uzbu|uje isto onakokao {to je Grke u Atini uzbu|ivalaOrestija? Jer, o~igledno je da nasuzbu|uju druge stvari. Postoje dramekoje nas uzbu|uju i potresaju, a teo -reti~ari kaù da one nisu tragedije.Za{to? Zato {to ne odgovaraju davnozastarelim teorijama o tragediji.

Prièljkujemo tragediju u tragi~nimvremenima...

\AVO ODNEO MOJU GENERACIJU!„Ludus” broj 1, novembar 1993, deo intervjua Jovana Hristi}a, pozori{nog kriti~ara

Razgovarao Fe l iks Paš i¯

„Pokaìmo da se kultura jedne nacije ne

moè ubiti apsurdima u politici”, rekao je,

izme|u ostalog, Jovan Hristi}.

(Foto: B. Ignjatovi})


LUDUS 14719

Grci su ìveli sa svojim mitovima.Njima su pri~e o porodici Atrida ili oEdipovoj porodici bile tu, na dohvat ruke.Nama se zbivaju strahovite stvari kojemi zovemo tragedijom. Re~ tragedija jeu{la u obi~nu upotrebu, i sad se odnosina sve {to je uàsno, sve {to je stra{no,sve {to se zavr{ava nekom smr}u, nekimubijanjem. Moj primer je uvek Orestija.Cela pri~a Orestije je saèta u dva stihakod Homera, kad u Odiseji Nestor pri~aTelemahu {ta se dogodilo sa trojanskimvojskovo|ama kad su se vratili ku}i. Udva stiha Homer kaè, ja to grubo pa -rafraziram: Agamemnon je, zna{, do{aoku}i, pa su ga Klitemnestra i Egist ubili,a onda je do{ao Orest pa je ubio Kli -temnestru i Egista. Samo uporedi ta dvastiha, taj novinski izve{taj o ubistvu iEshilovu Orestiju. Eshil je od toga na -pravio tragediju o problemu pravde: {taje pravda? Mi smo okruèni ubi stvi ma.Svakog dana ~itamo u novinama o ubi -stvima, o odse~enim glavama, o ne znam~emu, o jezivim stvarima koje nas po -tresu... E, sad, treba jedan pisac koji biod toga napravio jedan veliki ljudski,moralni, zovi ga kako ho}e{, problem!Nego se pisci zadovoljavaju time da nampodnesu jo{ jedan izve{taj o tome {ta sezbiva.

Blià nam je, izgleda, komedija.Jeste, ta je linija u srpskoj dra -

maturgiji neuporedivo ja~a. [ta je to? Udevetnaestom veku imamo masu dramakoje su pretendovale da budu tragedije.[ta je ostalo od toga?

Ostali su \ura Jak{i} i Laza Kosti},sa po jednom dramom. Tu vaè nekifizi~ki zakoni, verovatno zakon spojenihsudova. Kad u jednom sudu nema do -voljno te~nosti, te~nost se preliva iz sudau kojem je ima. Kad nema tragedije,onda komedija zauzima ceo prostordrame. Da li Srbi imaju posebnu na -klonost prema komediji? Ja mislim daimaju. Oni su veliki podsmeva~i, iro -nizatori. Pogledaj samo na{e narodneposlovice... Nu{i} je tu meni velikiprimer. Nu{i} je jedan od najve}ih na{ihi tragi~ara i komi~ara. Uzmi Oàlo{}enuporodicu, pa i Pokojnika... SterijiniRodoljupci i Oàlo{}ena porodica, to su ustvari neke na{e tragedije koje suskrenule u komediju.

Na kraju krajeva, i Du{ko Kova -~evi}...

I Du{ko Kova~evi} koji svoju po -slednju dramu naziva Urnebesnatragedija. Jeste tema tragi~na, ali sve seodigrava kao komedija. Ne moè dapobegne od komedije.

E sad smo stigli na kraj svakekomedije, mislim u na{im ìvotima.

Sad smo na kraju svega. Ima ljudi koji kaù: {ta }e nam

uop{te pozori{te? E, s tim se apsolutno ne slaèm.

Pozori{te nam danas, upravo danas,treba vi{e nego ikad. Pozori{te nam trebazato da nam pokaè, ako ne ovu na{urealnost kao nekakav moralni ili ljudskiveliki problem, treba nam da nampokaè da ova grozna realnost u kojojìvimo nije jedina realnost, da mi nepristajemo na nju. Onog trenutka kad biprestale da se igraju predstave u Beo -gradu, to bi bilo stra{no: u Beogradu bizavladalo mrak gori nego kad nemaelektri~ne struje. Primer koji ja stalnonavodim je ovaj. Pogledaj godinu u kojojje iza{ao Kamijev Stranac. Devet stotina~etrdeset druga. Godinu u kojoj je iza{laSartova knjiga Bi}e i ni{tavilo. Godinadevetsto ~etrdeset druga. Najsumornijagodina okupacije u Francuskoj. Glamurje nastavio da izdaje knjige, Sartr i Kami

su pisali, Francuska komedija je igralapredstave.

I na{e Narodno pozori{te je igralopredstave...

I na{e Narodno pozori{te je igralopredstave, ali su, za razliku od glumacaFrancuske komedije, na{i glumci posleosloba|anja i{li u zatvor, ili su streljani.Niko tada nije shvatio da su to bili ljudikoji su odràvali duhovni ìvot nacije.[ta bi bio na{ vek bez Bi}a i ni{tavila,bez Kamijevog Stranca, koji su iza{li ugluvom dobu okupacije i pokazali dafrancuska kultura i francuska misaopostoje i da ih jedna okupacija ne moèuni{titi? Mi koji volimo pozori{te, i onikoji prave pozori{te, moramo stalno to dadokazujemo: da jedno grozno, glupavo,iracionalno, surovo i prljavo ratovanje nemoè da uni{ti duhovnu kulturu jednenacije.

Da li je, onda trebalo odràti Bitef?Ja mislim – da. Ja sam se borio, kao

predsednik Glavnog odbora Sterijinogpozorja, da se Sterijino pozorje i ovegodine odrì samo zato da pokaèmo dase kultura jedne nacije ne moè ubitiapsurdima u politici. Nikad ne}u dazaboravim kad je Mira Banjac na ovomSterijinom pozorju primila nagradu „Jo -van \or|evi}“. Ona je govorila sjajno.Rekla je samo ~etri re~enice od kojih japamtim jednu: „Moète nam uzeti i hleb,ali nam kulturu ne moète uzeti.“

@ivimo u okolnostima koje namstra{no smanjuju duhovni prostor. Pretinam opasnost provincijalizacije, u svimoblastima, pogotovo u pozori{tu koje nijemobilna umetnost.

Preti, i to je ono {to je stra{no. Malaje uteha da preti i drugima. Umesto dapoku{amo na svaki na~in da stvorimo {to{iri duhovni i umetni~ki prostor, mi gasuàvamo, i delimo na sitne neke pro -stor~i}e. To je apsurd. Valjda }e do}i itrenutak osve{}ivanja. Nije re~ ni okakvoj jugoslovenskoj, ju`noslovenskojpatetici bratstva i jedinstva. Re~ je jed -nostavno o tome da je svakome ko ne{toradi potreban i neko prema kome }e seon odmeriti. Bez odmeravanja sa dru -gima nema ni~ega. Praznina i ludilo.

Re}i }u ti jedan detalj. Na jednom odovogodi{njih filmskih festivala, na komeje nagradu, po svim umetni~kim kriteri-jumima, trebalo da dobije Rade [er -bedìja, ona je dodeljena drugome jer jeìriju re~eno da je ne moè dobiti zato{to je strani dràvljanin.

To je koje{ta! Ja }u ti navesti jedandrugi primer. Sin mog dobrog prijateljaje ovde, u Beogradu, diplomirao mikro -biologiju. Podneo je molbu da nastavistudije u Americi. Oni su ga pozvali dado|e na prijemni ispit za postdiplomskestudije. I on se odjednom na{ao predkomisijom od nekoliko profesora od kojihsu dvojica ili trojica imali Nobelovunagradu. Jedan je bio Amerikanac, jedanje bio Kinez, tre}i je bio crnac... Kad mishvatimo da nije va`no koje si boje, kojesi rase, koje si nacije, nego koliko zna{ ikoliko ume{, onda }e se ne{to dogoditi una{em dru{tvu. Mene savr{eno ne za -nima je li Rade [erbe|ìja dràvljaninGrenlanda ili je dràvljanin Hrvatske.Mene zanima da li je on dobar glumac.

Kako i da li je uop{te mogu}e,obnoviti kakvo-takvo pozori{no bratst-vo, da kaèm tu pateti~nu re~?

Ne znam. Pozori{te je umetnost, kojase te{ko seli. Treba ogroman novac dajedna predstava do|e iz jednog grada udrugi. Treba platiti hotel glumcima.Trebaju vagoni i kamioni da se prebacidekor. Ne znam kako... Mo`da bi u nekojpredstavi u kojoj glumci igraju u svojim

kostimima, nemaju nikakvog dekoraosim stola, dve stolice i jedne ~a{e nastolu, mo`da bi takvi beogradski glumcioti{li u Zagreb i takvi, isti takvi za -greba~ki glumci, vrlo rado do{li uBeograd. Ja u to ho}u da verujem.

Moèmo pretpostaviti da }emo jednovreme, mo`da ~ak dugo vreme, bitiosu|eni da ìvimo sami sa sobom.

Bojim se da ho}emo, a to je stra{no!Da ìvimo izme|u Beograda,

Kragujevca, Uìca, Vr{ca, i da nam je tosvet.

Svaki svet koji se suàva je grozan.Onda nam ostaje da poèlimo kao

Isidora: „Trebalo bi da svi moèmo, kaoEdip, samo koraknuti preko praga udonji svet, i bez {uma nestati.“

Preti nam, sa tim suàvanjem du -hovnog prostora, opasnost da polakosahnemo. Jednostavno nemamo prema~emu da odmerimo. Pogotovo ovde, uSrbiji, gde smo u potpunoj izolaciji. Po -gledaj {ta su zna~ila gostovanja engle -skih i francuskih pozori{ta u Beogradu.[ta je zna~io Bitef! Zna~ilo je uveksuo~avanje sa nekim drugim idejama,drugim shvatanjim pozori{ta, na ovaj ilionaj na~in zna~io je podstrek da se i kodnas ne{to menja. E sad, kad ne dolazepozori{ta iz Evrope kod nas, na {ta smoosu|eni? Na uàs!

Da zavr{im pitanjem iz PrustovogUpitnika: Kakvo je sada{nje stanjetvoga duha?

O~ajno. Ubijen sam ovom izolacijom.Ja mogu da podnesem da provedem zimuu hladnoj sobi, mogu da podnesem dajedem suvi hleb i kuvani krompir, sve tomogu da podnesem. Ali, da ne znam {tase zbiva u raznim delovima sveta upozori{tu, e to ne mogu da podnesem! Tomi je stra{no.

Ima{ uvek {anse da u|e{ u neki likda pobegne{ od stvarnosti.

Pa, ne mogu. Mogu samo da igrambudalu u svoja ~etiri zida. Bez tihkulturnih informacija, kulturnih raz -mena, ìvot postaje potpuno besmislen.Bar za mene.

I to je do~ekala tvoja generacija,posle onog Danteovog praga?

Jeste. Mi smo do ~etrdeset osme ìveliu takvoj izolaciji. Od onoga {to se zbivalou Evropi znali smo samo tendecionoprepri~ane pri~e u na{im ~asopisima, una{im novinama. Onda si, odjednom,posle ~etrdeset osme mogao da dobije{sve informacije, da kupi{ knjige... Se}amse kako smo Vladimir Dimitrijevi} i ja uJugoslovenskoj knjizi kupovali Dòjsa,Foknera... I sad ponovo treba da slu~ajnodoznam da je iza{la neka knjiga, a da jane mogu da je poru~im. Pa, to je stvarno

– kako bi rekao pokojni Sreten Mari} –jezovito.

Tu vrstu oskudice, naàlost, jedandeblji sloj stanovni{tva niti }e osetiti, nitiose}a.

Nije to situacija samo kod nas. To jesituacija u Francuskoj, to je situacija uEngleskoj. Sloj ljudi koji se interesuju zaono {to se zbiva u svetu svuda je tanak.Ali, taj tanak sloj ljudi nije onemogu}enda svoja interesovanja ostvari... Znam jadobro da francuskog malogra|anina ba{briga {ta se igra u pozori{tima o Lon -donu. Ali znam isto tako da ljudi iz onogtankog sloja koje to interesuje imamogu}nost da, s vremena na vreme,otputuju u London pa da pogledaju nekupredstavu, ili da neka predstava izLondona do|e u Pariz. E, mi smo u tomeonemogu}eni.

Sad ulazi{, recimo, u ~etvrti kvartalìvota. Po~eo si sa kvartalom blokade iulazi{ u kvartal blokade...

[ta je moja generacija doìvela?Malo detinjstva pre rata, sre}nog, trigodine okupacije, onda ~etiri godineblokade, staljinisti~ke, pa onda jednootvaranje i neke godine la`nog pro -speriteta materijalnog i sad, opet, godineblokade. \avo odneo tugeneraciju!


Profesionalna gradska pozori{ta uSrbiji dele niz sli~nih problema, nopo mnogo ~emu su i razli~ita. Ona

koja rade u bogatijim centrima, kao {tosu Beograd i Novi Sad, gde je pozori{nainfrastruktura razvijenija, gde postojeteatarske akademije i velika koncen-tracija kvalitetnih umetnika, u boljoj supoziciji u odnosu na male teatre u unu -tra{njosti koji rade u sredinama koje, uve}ini slu~ajeva, nemaju zna~ajniju tea -tarsku tradiciju, a imaju slabu infra-strukturu, manjak kadra, dok je neretkoi sam odnos osniva~a prema pozori{tuoptere}en nepoznavanjem specifi~nostiprocesa rada u takvim institucijama, ali inedovoljno profesionalnim odnosomprema radu u samom teatru.

Letos registorovani potres u Po zo -ri{tu „Zoran Radmilovi}“ u Zaje~aru,kada je gradsko pozori{te ukinuto i kadasu svi zaposleni ostali bez posla, da bipotom u istom prostoru bilo osnovanoregionalno Pozori{te Timo~ke krajine„Zoran Radmilovi}“ u kome je u radnomodnosu trenutno samo upravnik, dakletaj „potres“ izazvao je polemiku ustru~noj i lai~koj javnosti, ali, budimorealni, ovaj presedan se, bez obzira narazli~ita tuma~enja, sasvim legitimnomoè posmatrati i kao najava nu`nihpromena. Najzad, do tih promena uZaje~aru je i do{lo. One, naàlost, nisuposledica nekakve strategije razvojapozori{nih institucija u Srbiji, ali supravno mogu}e i lako mogu biti prime -njene i u drugim sredinama.

Upravo zbog toga {to je u Zaje~aru iprakti~no pokrenuto pitanje statusagradskih pozori{ta, na ovogodi{njemFestivalu „Dani Zorana Radmilovi}a“,organizovano je savetovanje ~ija je temabila „Status profesionalnih pozori{ta uunutra{njosti Srbije“. Ambicija organi-

zatora, Fondacije „Zoran Radmilovi}“bila je da upravo u Zaje~aru zapo~nedijalog uprava profesionalnih teatara uunutra{njosti, da se apostrofiraju proble-mi, te da se kroz dijalog sa dràvom, aliprevashodno sa lokalnom samoupravom,na|u re{enja koja bi, bez obzira naaktuelnu pravnu regulativu, omogu}ilabolje uslove za rad i, najzad, opstanakteatara.

Poziv za u~e{}e na ovom skupu bio jeupu}en republi~kom i pokrajinskom mi -nistru kulture, predstavnicima gradskihvlasti zaduènih za kulturu u sredinamagde rade profesionalni teatri i direktori-ma pozori{ta u ovim gradovima, pred -sedniku Saveza dramskih umetnikaSrbije Ljiljani \uri}, predstavnicimaSterijinog pozorja, predstavnicima kate-dra za produkciju Fakulteta dramskihumetnosti u Beogradu i Akademije umet-nosti u Novom Sadu, te istaknutim po -zori{tnicima. Od 39 teatara u Srbiji, nasavetovanju su se pojavili izaslanici 11teatara, mahom onih iz manjih sredinakoje ovaj problem itekako „svrbi“, zatimpredstavnici Sterijinog pozorja, SDUS-a isvega ~etiri predstavnika lokanih sa -mouprava i to iz Zaje~ara, Vranja, Pirotai Kru{evca. Nije bilo ni predstavnikaMinistarstva kulture, ni pokrajinskihvlasti. Ovakav odziv jo{ jednom je potvr-dio inertnost mnogih pozori{nih ljudi kojiprobleme posmatraju parcijalno, tj. zain-teresuju ih tek kada „zakucaju i nanjihova vrata“.

U uvodnom izlaganju, moderatorovog skupa (koji je ujedno i autor ovogteksta) @eljko Huba~, podsetio je prisutnena osnovne elemente i na~ela aktuelnogpredloga Zakona o kulturi, koji je pro{aofazu javne rasprave i koji bi trebalo dabude osnova za novu kulturnu politikuSrbije. Ukratko je analizirao situaciju sa

zakonskom regulativom iz domena kul -ture i teatra u evropskim zemljama utranziciji i postavio pitanje da li treba„sedeti skr{tenih ruku“ i ~ekati usvaja -nje novog Zakona o kulturi, koji sam posebi ne}e re{iti ~arobnim {tapi}em sveprobleme, ili promene treba inicirati izinstitucija, graditi sistem unutar posto-je}ih normi. Jedan od najbolnijih akutnihproblema u dana{njim teatrima u unu -tra{njosti je nedostatak sredstava zapravljenje predstava i veliki broj zapo -slenih u administraciji, a manjak kva -litetnih glumaca. Lokalni mo}nici sugodinama unazad udomljavali partijskekadrove, prijatelje i ro|ake u pozori{ta,~ime je budèt teatara postao prevelik zaone najsiroma{nije op{tine. Potom jerepubli~ka Vlada donela uredbu kojom jedefinisala plate zaposlenih u ustanova-ma kulture u Srbiji, {to je bio za mnogeop{tinske budète skoro nepodno{ljivpritisak. Taj problem je bio i neposredanpovod za ga{enje pozori{ta u Zaje~aru.Pri tom, vi{e od 90% sredstava koja seizdvajaju za kulturu na lokalu, odlaze zarad pozori{ta, a tro{e se na plate, dok susredstva za projekte nerazumno mala,{to dovodi u pitanje umetni~ku oprav-danost postojanja tih teatara. Za~aranikrug, reklo bi se.

Milivoje Mla|enovi}, upravnik Srp -skog narodnog pozori{ta iz Novog Sada,ina~e umetni~ki direktor zaje~arskogFestivala i inicijator ovog skupa, tako|eje bio mi{ljenja da Zakon o kulturi ne}ere{iti sve probleme, te da do njegovogdono{enja treba insistirati na promena-ma unutar pozori{nih ku}a, a u prviplan je postavio pitanje planiranja reper-toara. Mirjana Markovinovi}, predstav -nik Sterijinog pozorja, tetrografskim po -dacima je ukazala na ozbiljnu razlikuizme|u teatara u Srbiji, {to iziskuje

razli~ite pristupe re{avanju problema.Naime, u Vojvodini, Beogradu i tzv. uòjSrbiji radi po 13 pozori{ta, ukupno 39.Vojvo|anska „pokrivaju“ oko dva mili -ona stanovnika, imaju blizu 80 premi-jera u sezoni i pose}enost od 321 000gledalaca. Beogradska, na sli~nom brojustanovnika, ostvare 70 premijera u se -zoni, predstave vidi ~ak 550 000 gledala-ca, dok pozori{ta u uòj Srbiji, gde ìvioko tri miliona stanovnika, u sezoniimaju svega 40 premijera i oko 230 000gledalaca. Boìdar \urovi}, zamenikupravnika Narodnog pozori{ta u Beo -gradu, apostrofirao je ~injenicu da naso~ekuje smanjenje javne potro{nje i da utom smislu moramo {to pre da se poza -bavimo reorganizacijom, koja, pak, morabiti sprovedena od strane ljudi iz profesi-je. Zaloìo se da se ~elni ljudi teatarabiraju putem javnih konkursa, te da sepoja~a saradnja manjih teatara sa na -cionalnim pozori{tima, kroz koprodukci-je, razmene gostovanja i sl. NenadVukovi}, upravnik leskova~kog pozo -ri{ta, ozna~io je velike autorske honorarekao jednu od najve}ih prepreka umet-ni~kog razvoja malih teatarskih ku}a, aapostrofirao je probleme koje ti teatriimaju sa onim glumcima koji nisu umogu}nosti da kvalitetno odgovore napotrebe repertoara, a time {to ne rade iprimaju platu, onemogu}avaju uprave daangaùju mlade i {kolovane glumce.Dejan Pen~i} Poljanski je bio mi{ljenjada razgovor nije usmeren na pravina~in, te da je krivica za velike honorareautora, pre svih reditelja, na upravnici-ma koji nisu u stanju da odrede i ispo -{tuju cenovnik, koji bi bio odre|en nanivou svih teatara. Zanimljivo je biloizlaganje Milenka Iktarevi}a, upravnikatuzlankog pozori{ta, koji je prisutnimaukazao na komplikovanu proceduru

20LUDUS 147Lu

¤e l jko Huba÷

POSTOJE]E STANJE VODI DO GA[ENJA MALIH POZORI[TASudbina profesionalnih pozori{ta u unutra{njosti Srbije

Na Festivalu „Dani Zorana Radmilovi}a“ uZaje~aru, 22. oktobra odràno je saveto-vanje na temu Status profesionalnihpozori{ta u unutra{njosti Srbije na kome je,pre svega, bilo re~i o brojnim problemima

obezbe|ivanja sredstava na vi{e nivoavlasi u BiH (grad, kanton, federacija),apostrofirao da su ta sredstva manja odonih kojima raspolaè ve}ina teatara uSrbiji (celokupan budèt za projekte ujednoj sezoni tuzlanskog pozori{ta je oko40 000 evra), ali i pokazao da je sistemkod njih takav da na mese~nom nivoumoraju da pravdaju utro{ak sredstava,{to mogu}nost nenamenskog tro{enjanovca svodi na minimum. Zoran @i -vkovi}, ~lan Predsedni{tva SDUS-a, za -merio je organizatorima {to nisu pozvalive}i broj glumaca da uzmu u~e{}e usavetovanju. @ivkovi} (ina~e i sam glu -mac pirotskog teatra) smatra da su zaanaga`man glumaca odgovorne upraveteatara, te da se ne moè govoriti o„neupotrebljivim“ glumcima, jer takvih,po njegovom mi{ljenju, nema u na{imteatrima. Branislav Nedi}, direktor Kru -{eva~kog pozori{ta, smatra da je va`nauloga Ministarstva kulture u procesure{avanja problema u srpskim teatrima,Nemanja Rankovi}, umetni~ki direktorteatra iz Uìca je insistirao da teatrimoraju da defini{u strate{ki plan razvojaza duì period, a direktorica De~jegpozori{ta iz Subotice, Jaka Prka Vujevi},potencirala je zna~aj me|unarodne sa -radnje u razvoju pograni~nih teatara.Goran Ibrajter, direktor zrenjaninskogteatra i Vladimir Grubanov, rukovodilaclutkarske scene istog pozori{ta, te BranaMarijanovi}, direktor kikindskog teatra,govorili su o problemima sa kojima sesusre}u njihova pozori{ta, dok je o prob-lemima u finansiranju Sterijinog pozorjagovorio Miroslav Radonji}. Upravnikzaje~arskog pozori{ta, Vladimir \uri~i},pojasnio je aktuelnu situaciju u novo-formiranom teatru, koji nije optere}en nidugovima, ni vi{kom zaposlenih, no nje -gov optimizam glede budu}nosti ovogpozori{ta nije delila i jedna od prisutnihbiv{ih glumica zaje~arskog teatra, kojaje, nakon zvani~nog kraja Savetovanja,skrenula prisutnima pa`nju na to da suglumci u Zaje~aru sada u situaciji daprose jer su bez ikakvih primanja ve}nekoliko meseci.

Ova ìva diskusija, koja je natrenutke bila i vrlo polemi~na, trajala jevi{e od tri sata i ve}ina prisutnih sesloìla da je razmena mi{ljenja neophod-na, jer bez koordinisane akcije nemaperspektive. Apel koji je sa sastankaupu}en javnosti ukazuje na to da jeovakav status kvo neodrìv i da nemi-novno dovodi do ga{enja pozori{ta, a daje u dobroj meri doveo do umiranja umet-nosti u teatru. Predlog ve}ine bio je da senajzad zna~ajno aktivira rad Zajednicaprofesionalnih pozori{ta Srbije i Vojvo-dine, koje bi u najkra}em roku morale danaprave tzv. belu knjigu problema sakojima se susre}u svi teatri u unu tra{ -njosti Srbije, na tehni~kom, umetni~komi na planu saradnje sa lokalnom sa mo -upravom, te da bi upravo ove Zajednicetrebalo da u budu}nosti organizuju sli~neskupove sa ciljem da se svi aktivnouklju~e u proces re{avanja problema.

Ono {to je svakako bio, intimno, najz-na~ajniji utisak koji nosimo sa ovogskupa je ~injenica da su mnogi shvatilida je sudbina teatara u unutra{njostiugroèna, da se trenutak re{avanja na -gomilanih problema pribliìo i da je tajose}aj ugroènosti jakkohezioni faktor.

Istorija, Pozori{te mladih Novi Sad

Umetnost i dokolica, Narodno pozori{te Uìce

LUDUS 14721

IMA LI LEKA?

Kad god se pomene poloàj pozori{ta u unutra{njosti, tokom ovih dvadesetgodina koliko se bavim teatrom, suo~avam se sa istim neprobojnim zidom. Svisu svesni problema, svi su èljni promena, svi se nadaju uspehu – i apsolutnoniko nije raspoloèn da ne{to zaista i menja (u pitanju je trajna radnja). Bilokakva pozitivna de{avanja, koja s vremena na vreme skrenu pozornost„uobraènih“ prestoni~kih javnih li~nosti i medija, svedu se vrlo brzo na nivoekcesa. Istovremeno, „kalimero“ sindrom, toliko uobi~ajen za institucijekulture u unutra{njosti, spre~ava i teatarske poslenike da ne{to konkretnourade, ali i lokalne mo}nike da ih ozbiljno shvate. Mo`da }e nekom zazvu~atigrubo, ali nemam vi{e stomak da utvr|ujem istoriju bolesti, traìm uzroke iposledice, utvr|ujem simptome, postavljam dijagnozu. Sve je davno i re~eno izapisano. Postavljam direktno pitanje – ima li, dakle, leka?

Nesporno je da je sistemsko re{enje neophodno. Dokle god nacionalnakulturna politika podràna osnovnim Zakonom o kulturi i specijalizovanomlegislativom ne profunkcioni{e, gotovo je zaludno pri~ati o ovoj temi iz prostograzloga {to svaki potez na nivou lokala moè biti sveden na kozmetiku,samovolju ili eksperiment. Bez uvrede, ali zbivanja u Zaje~aru su sasvimo~igledan primer. Ono {to je bitno u me|uvremenu uraditi jeste edukacijajavnih radnika u lokalnim samoupravama i institucijama kulture – ne bi lishvatili da su i jedni i drugi tu pre svega zbog potreba stanovnika regije.Pozori{te koje igra predstave tri puta mese~no, pravi premijere po logiciplanova i programa ustanovljenih tokom samoupravnog socijalizma ikomunisti~ke uravnilovke (za svakog po ne{to), po direktivi, sa ansamblom nadoìvotnoj plati – zaposlenom po ko zna kakvom principu – nije nikomepotrebno i gubi svoju svrhu. Logi~no je da lokalna samouprava onda doìvljavateatar u svojoj sredini kao rupu u dèpu. Isto tako, dok lokalna administracijane shvati da nije izabrana samo da bi napla}ivala takse, izdavala gra|evinskedozvole i ubirala poreze, ve} da osmi{ljeno organizuje kompletan dru{tveniìvot zajednice, u svakom njegovom aspektu, teatarski poslenici uz sav trud –osta}e u istom poloàju. Nivo svesti u ve}ini srpskih regija ostao je na nivou izvremena Milo{a Obrenovi}a i vladavine kmetova, a organizacioni princippreìveo je iz doba entuzijazma proleterskih brigada (i teatar je tad bio na O-RUK!).

Kultura jedne sredine je izvanredno sredstvo za promociju uspe{nostinjenog funkcionisanja. Asfaltirane ulice i àrdinjere na banderama jesu, presvega, slika dobrodo{lice, ali, ono {to je najbitnije – svest populacije, njen odnosprema prostoru u kome ìvi, vaspitanje i etika menjaju se i prilago|avajusavremenoj civilizaciji upravo kroz institucije kulture. Smisao pozori{ta umanjim sredinama nije dakle po Milo{evom principu „da se vidi da i ja u svojojSrbijici teatar za polzu imam“, ve} ima daleko ozbiljniji i op{tiji socijalnizna~aj. Redovne pozori{ne predstave, gostovanja u okolini, ali i van zemlje, tedobro osmi{ljeni festivali, a sve zajedno sa probojnom marketin{komkampanjom, jesu jedan od na~ina da se lokal predstavi {iroj zajednici, ali i dasvoju poveè sa svetom. Pozori{te jeste „skupa“, ali je i vi{estruko korisna„igra~ka“, te je edukacija lokalne administracije, menadèra kulture,operativaca razli~itih profesija o njenom zna~aju i mogu}nostima veoma bitna.îni mi se da bi Ministarstvo kulture moglo, bez prevelikih tro{kova i preusvajanja potrebnih zakona, da organizuje neophodne seminare i kursevevezane za ovu oblast. Bila bi to istovremeno i odli~na priprema terena zapromene koje }e zakoni doneti.

Primer zna~aja teatra u lokalnoj zajednici svakako je nedavno pokrenutakampanja Ministarstva kulture Velike Britanije da pozori{ta koja prilagodesvoj repertoar mla|oj publici, dobiju subvencije kako bi populaciji od 18 do 26godina starosti delili besplatne ulaznice. Ideja je da ih sklone sa ulice i izpabova, da im pro{ire horizont interesovanja.

Teatar u malim sredinama mora da bude mobilan, aktuelan, edukativan,podsticajan i savremen. Ne postavlja se Nu{i}eva komedija na scenu zato {tonarod „èli da se smeje“, ve} zato {to predstava treba ne{to i da kaè, dokaè,kreativno, estetski preoblikuje. Samo redovno izvo|enje predstava na mati~nojsceni (u zavisnosti od broja stanovnika – minimalno dva puta nedeljno), dobrasaradnja sa lokalnim obrazovnim institucijama, po~etkom sezone utana~enagostovanja u regionu, povezivanje sa drugim teatrima manjih sredina – nesamo u zemlji, mogu doprineti uspe{nom radu pozori{ta. Utvr|ivanjerepertoarske politike koja }e zadovoljiti potrebe zajednice za umetni~kimdoìvljajem, ali i suo~avanjem sa problemima svakida{njice na lokalnom iglobalnom nivou – tako|e je bitan faktor. Vi{egodi{nji plan rada ipopularizacije pozori{ta sa jasno odre|enim ciljem vezanim za promocijusavremenih socijalnih, kulturnih i umetni~kih ideja, te kori{}enje enormnogpotencijala mladih umetnika – autora (reditelja, pisaca), koji svoje mesto upo~etku te{ko nalaze u prestonici, svakako je klju~no za funkcionisanje teatrau lokalu i njegov preobraàj. Najzad, transformisanje utavorenog ansambla uzpomo} redovnih, otvorenih audicija za svaki novi projekat, koje }e bitiogla{avane u stru~nim, lokalnim i nacionalnim medijima; te ostvarivanjeugovorne saradnje sa novim ~lanovima, ~ime }e se posti}i konkurencijatalenata (tako uobi~ajena u trì{noj utakmici, ~ak i u kulturi), doprine}euspostavljanju novog, zdravog pozori{nog modela.

Sve navedeno predstavlja jednostavne, ne skupe, ali su{tinske poteze zarevitalizaciju teatarske mreè u Srbiji. Dokazano je da slabije razvijena,zapostavljena na nacionalnom nivou, podru~ja najbolji podsticaj za op{tu,socijalnu regeneraciju dobijaju upravo – oìvljavanjem kulture svoje sredine,spajanjem lokalnog identiteta sa globalnim, civilizacijskim promenama.

Ma{a Stoki} /Autorski tekst Ma{e Stoki} prezentovan na savetovanju u Zaje~aru/

Odabrani i uni{teni, Narodno pozori{te Ni{

Sabirni centar, [aba~ko pozori{te

Sabirni centar, Narodno pozori{te Subotica

Od zna~ajnijih ovosezonskih pred-stava s podru~ja Vojvodine, naprvom mestu izdvaja se vansezons-

ki Joèf Na|, realizuju}i novu predstavuRegionalnog kreativnog ateljea u Ka -njiì, koji nosi njegovo ime. Po~etaksezone 2008/2009. u Vojvodini su obe -leìli i ambiciozni projekti Srpskog naro-dnog pozori{ta, a kao repertoarska od -rednica koja se ne da propustiti, namet-nula se predstava „Ogovaranje” Neboj{eRom~evi}a, u Narodnom pozori{tu uSomboru.

U senci ovih, ali ne i u hladu, treba

navesti i predstave kikindskog, odnosnozrenjaninskog pozori{ta, u kojima je[ekspirovog „Tita Andronika” podnazivom O nasilju reìrala An|elkaNikoli}, odnosno Gogoljeve Mrtve du{eLjuboslav Majera.

***Hrabrost da jo{ za vreme Bitefa

otpo~ne novu sezonu, imalo je samoSrpsko narodno pozori{te u Novom Sadu,ali ne bez pokri}a, jer je po prvi put uskorijoj istoriji srpskog teatra jedna (veli-

ka) ku}a producirala predstavu po tekstusavremenog pisca/spisateljice, ne takodavno, praizvedenu u drugoj (velikoj)ku}i. Re~ je o Brodu za lutke MileneMarkovi}. Novosadska verzija je povere-na rediteljki Ani Tomovi}, dok je kaospecijalitet predstave servirana muzikaDarka Rundeka, koji je na premijeriuìvo u~estvovao na sceni SNP-a.

Drugi veliki projekat Drame Srpskognarodnog pozori{ta, tako|e, specifi~an jerimejk beogradskog dela, predstave Je libilo kneève ve~ere Vide Ognjenovi}, ureìji same autorke. Lalo{ki jezik kojimje drama pisana, aktuelne diskusije okoizme{tanja spomenika Ja{i Tomi}u izcentra Novog Sada, okolnosti su koje suakteri predstave znali dobro da iskoriste ikreiraju dopadljivo repertoarsko ostva -renje.

Sho-Bo-Gen-Zo Joèfa Na|a, nadrugoj strani, u ravnici istine, kako bi tojedan novosadski slikar nazvao, na~istinu kanji{ke scene priziva japanskogratnika i njegovu konkubinu – ~ovekai(li) ènu – u ~istoj pojavnosti umetnikakoji ne poznaje granice, iako su oneevidentno, uvek, unutar njega samog.Joèf Na| telesno{}u, i opet muzikom (nasceni su pridruèni @oel Lendr nakontrabasu i Ako{ Selevenji na du -va~kim instrumentima i perkusijama),donosi jednu perfekcionisti~ku igru natemu harmonije/istine/saglasja/„logike”teatra.

Jo{ se neko poigrava teatrom, boljere}i – u teatru. Ljubi{a Risti} je ponovokod ku}e, {to je reìjom predstaveOgovaranje po tekstu Neboj{e Rom -~evi}a, ali i [ekspira, vi|eno na festivaluGrad teatar u Budvi, a zatim i u Som -boru. Glumci su zdu{no podràli reditel-jevu ideju da se s puno volje i ume}a„opi{e” neko sasvim sli~an njima –Bogoboj Rucovi}, istaknuti glumac Kra -ljevskog narodnog pozori{ta u Beogradus po~etka 20. veka, koji je bio i osniva~prvog alternativnog pozori{nog izraza uSrbiji.

***Bitef kao da je samo poja~ao impuls

otvaranja sezone vojvo|anskog pozori{ta2008. Ni Kikin|ani se nisu dali zbuniti„novim tendencijama”, pa su angaòvaliAn|elku Nikoli} da u 21. veku, u Srbiji,posle duèg perioda na scenu postavi

[ekspirovog „Tita Andronika”, {to jemladoj rediteljki, sve sa Kejvom (Nik),po{lo za rukom u najboljem savremenommaniru ~itanja klasike. [ekspir ponovoradi, ba{ kao i gluma~ki ansambl Naro-dnog pozori{ta u Kikindi, koji je ve}i deopredstave izneo (h)ladno, ba{ kako trebada se prikaù re~i od kojih se ledi krv uìlama, ba{ kakvo je omiljeno oru`je(bezumne?) osvete.

Povratnik na pozori{ne scene u Srbi-ji bio je i Ljuboslav Majera, koji je uzrenjninskom pozori{tu reìrao Mrtvedu{e N. V. Gogolja. î~ikov, „Dèjms”î~ikov, urnebesna je verzija Gogoljevogmesije ruskih zemljoposednika, ~iju„propoved”, oni, naravno (ne) prepozna-ju.

***Po~etak vojvo|anske sezone u profe-

sionalnim pozori{tima doneo je i pred-stave u Subotici. „Deè Kostolanji”, podrukovodstvom Andra{a Urbana, realizo-vao je premijeru Krv Serhija Belbela, ureìji Lasla Kesega, realisti~ku pri~u oefektima i fenomenima terorizma. Dra -ma na srpskom Narodnog pozori -{ta/Kazali{ta/Nepsinhaza u Subotici,premijerno je izvela predstavu Hamlet upikantnom sosu Alda Nikolaja, u reìjiRoberta Raponje, apokrifni zapis o„pravoj” istini elsinor{kog dvora, snadasve humoristi~nimtuma~enjem.

22LUDUS 147Lu

Igor Bur i¯

PIKANTAN TEATARSKI MENIPo~etak sezone u pozori{tima Vojvodine

“O nasilju“, “Brod za lutke“, „Je li bilo

kneève ve~ere“...

OZBILJNO POZORI[TE ZA DECU

De~je scene Pozori{ta mladih u NovomSadu, odnosno Narodnog pozori{ta uZrenjaninu, na po~etku sezone delovalesu raspoloèno i ubedljivo. Na reper-toaru su se na{le predstave Puk! (Upotrazi za ~arobnim biserom) ValerijaPetrova, u reìji Emilije Mrdakovi}, iVetru{kina ledina Uglje{e [ajtinca, ureìji Irene Tot. I u jednoj, i u drugoj, bilisu zastupljeni vredni tekstovi zanimljivihautora, a reìje i ansambli su pokazalisavremen i efikasno promi{ljen tretmanozbiljnog pozori{ta za decu.

Brod za lutke (Foto: B.Lu~i})

Je li bilo kneève ve~ere (Foto: B. Lu~i}) Mrtve du{e

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:

11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka15. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . . primeraka16. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . . primeraka17. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka19. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka10. Mihailo Janketi} . . . . . . . . . . . . primeraka11. Petar Bani}evi} . . . . . . . . . . . . . primeraka12. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . . primeraka13. Ivan Bekjarev . . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Svetlana Bojkovi} . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanjaNaru~ilac:

Adresa:

Telefon:

LUDUS 14723

Ro|ena je u Zagrebu. Nakon za -vr{ene gimnazije, diplomirala jebiologiju na zagreba~kom PMF-u.

Kasnije je nekoliko godina radila kaoprofesor u srednjoj {koli, bavila se dram-skom pedagogijom i savremenim plesom.Od 1995. godine je ~lanica zagreba~koggluma~kog studija g|e se uz pomo} bra}eVajevec upoznaje sa gluma~kom me -todom Li Strasberga. Studije pozori{ne iradio reìje na FDU u Beogradu, u klasiprofesora Egona Savina upisuje 1999.godine.

Asistirala je Dejanu Mija~u („Leda”,Atelje 212), Milo{u Loli}u („Adam iEva”, Bitef teatar), Aleksandru Boìnu(„Maskerata”, Dadov), Borisu Miljkovi}u(„Nevjesta od vjetra”, Narodno pozori{teu Beogradu), Snjeàni Banovi} („Dvije”,Atelje 212), Aleksandru Popovskom(„Vi{njik”, Narodno pozori{te u Beo gra -du), Egonu Savinu („Mleta~ki trgovac”,Jugoslovensko dramsko pozori{te), Mu -stafi Nadarevi}u („Zabune”, Kerempuh, i„Hasanaginica”, HNK Zagreb).

Kao reditelj potpisuje „Vukove” A.Brusta na Sceni „Mata Milo{evi}”,„Pri~u o Dìpsiju Trolmanu” u Ateljeu212, „Ler” Maje Pelevi} u Narodnompozori{tu Subotica, „Savr{ene superhero-je” Ive Modli (Kerempuh, Zagreb),„Epitaf” Dore Delbianco i „Nevakat” H.Dàfi}a i D. Su{i}a u Zenici.

„Na akademiji se dobiju osnovezanata, a nadogradnja se sti~e samo iisklju~ivo radom”, kaè Sla|ana i dodaje,„do sada sam radila kao asistent ili kaosamostalni redatelj u razli~itim pozo -ri{tima, od velikih nacionalnih ku}a, domanjih pozori{ta kao {to je Dadov. Da -na{nje mlade generacije imaju sku~enemogu}nosti za rad u institucionalnimpozori{tima a ve}ina ih ~eka svoju {ansu(isklju~ivo) u Beogradu. Zar treba go -voriti o tome koliko je ta {ansa mala. Zatobih svima koji èle da rade, preporu~ilada poku{aju da rade u pozori{tima vanBeograda. Tu }e dobiti mogu}nost darade sa vrlo kvalitetnim i posve}enimglumcima, da reìraju tekstove sa vi{eaktera i sloènije strukture, da rade navelikim scenama i da se upoznaju saprocesom nastajanja predstave u onomnajogoljenijem obliku. Moja dva jakolepa iskustva van Beograda i NovogSada su rad u NP Subotica i BNP Zeni-ca.”

Govore}i o svojim rediteljskim isku -stvima u Subotici, Sla|ana kaè da ta -mo{nje pozori{te ima sjajnu atmosferu,divne glumce a „neopisiva zaintereso-vanost tehnike tog pozori{ta je zaistane{to {to ne}ete na}i u tom obliku udrugim pozori{nim sredinama.”

Po njenim re~ima, BNP Zenica jeogromno pozori{te, sa velikim ansam-blom i puno problema koji su ostali kaoposledica rata u Bosni, ali njihova po -sve}enost teatru i toplina kojom zra~e sunjenom projektu Nevakat (koji je okupio~itav ansambl), dali neverovatnu stvar-ala~ku energiju; „tako da smo tu velikuansambl predstavu uspeli postaviti zamanje od mesec dana. Ono {to je razlikau odnosu na beogradska ili zagreba~ka

pozori{ta je to da imate dve velike probednevno, da za ve}inu stvari, od kostimado rekvizite, muzike, saradnika iscenografije, morate mnogo vi{e da seangaùjete, morate stalno biti u toku.”

U januaru u Zrenjaninu Sla|anapo~inje da radi tekst mladog dramskogpisca Vladimira \ur|evi}a „Balada oPi{onji i @ugi“. Govore}i o tom svom bu -du}em rediteljskom koraku veli: „Tekst jenastao na osnovu poznatih pesamakultne sarajevske grupe Zabranjenopu{enje. Pi{onja i @uga, dva sedam -naestogodi{njaka, èle da krenu na moredan pre po~etka rata u Sarajevu... Dramaje pisana u klju~u realizma, vrlo jejednostavna u formi, prepli}u se elemen-ti komedije i melodrame. Kada sam jepro~itala, odmah sam pomislila da tojop{tosti treba dati jednu novu dimenziju.Kroz ovu dramu se kao neke osnovneteme mogu ispri~ati razne stvari – ono{to ja èlim da kaèm, uz pomo} ovogdramskog teksta, a podstaknuto je pr -venstveno radom i promatranjem ljudi uZenici, sadràno je u stihu bosanskegrupe Letu {tuke (~iji }u album koristitiu predstavi) koji glasi To nije minima -lizam, al´ ne zna primitivizam {ta je tokapitalizam. To nije minimalizam, svivide niko da prizna koja to gazi nas~izma – nacionalizma. U projektu }e bitiangaòvana Marina Sremac, kao kosti-mograf, Zorana Petrov, kao scenograf iVera Obradovi} kao koreograf.”

A kada je re~ o planovima i èljamakaè: „Igrom slu~aja, do sada sam radilave}inom tekstove doma}ih mladih pisacakojima su to bile praizvedbe drama.Me|utim, ono {to volim i èlim da radimi nadam se da }e se jednoga dana iostvariti je ipak klasika. Postoje 4 tekstakoja su za mene neprikosnovena: dvaRanka Marinkovi}a Glorija i Kiklop,Mihael Kramer Gerharta Hauptmana iMale lisice Lilian Helman... naravno,Miroslav Krleà nije na ovomspisku, jer se podrazumeva.”

Branko Dimi t r i jev i¯

NIKO DA PRIZNA KOJA NASTO GAZI ÎZMA

Kroki (mlade) rediteljke: Sla|ana Kilibarda

Mlada rediteljka, Sla|ana Kilibarda, upravo

se sprema da u Zrenjaninu po~ne probe

teksta „Balada o Pi{onji i @ugi”. Reìrala je

vi{e uspe{nih predstava na scenama u

unutra{njosti Srbije, zatim na prostoru biv{e

Jugoslavije, prièljkuje, razume se rad u

nekom od beogradskih ili novosadskih

pozori{ta i klasiku, ali i skre}e pa`nju na

pogodnosti rada u tzv. manjim sredinama

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592;

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

M O N O G R A F I J E

SVETLANA BOJKOVI]Priredila Ksenija [ukuljevi}

Markovi}cena: 800 dinara

Dramski deo 59-ih Dubrova~kihletnjih igara bio je posve}en 500.godi{njici ro|enja Marina Drì}a.

Prikazane su tri premijere: Glasi iz pla -nina reditelja Renea Medve{eka, Darsa-farsa Matka Sr{ena i Skup Ivice Kun -~evi}a. Igre su ugostile makedonski, va -ra`dinski i ma|arski teatar i zagreba~kiHNK s razli~itim interpretacijama Dun -da Maroja, dubrova~ku i splitsku izved-bu Skupa i lutkarsku predstavu PlakirZagreba~kog kazali{ta mladih. NagradaOrlando za najbolje umetni~ko ostvarenjedodeljena je R. Medve{eku. Reditelj jefragmente dva dela – autora Petra Zo -rani}a i Marina Drì}a – Planina iTirene, spojio u jedinstvenu i organskipovezanu dramatur{ku celinu, natemelju koje je stvorena duhovita, tevizuelno i akusti~ki upe~atljiva predsta-va.

Na 54. Splitskom letu izvedene sudve dramske premijere: EuripidoveBakhe u reìji Olivera Frlji}a i komadMaksima Gorkog Na letovanju u reìjiJanu{a Kice, kojem je i pripala nagradaJudita. Drama o jalovosti ruskog gra -|anstva uo~i revolucije 1905. godine,napisana je kao groteskna panorama licau bezuspe{noj potrazi za smislom ìvota.Kicinu postavku odlikuje izjedna~enagluma ansambla, s vrlo preciznim odno -sima me|u likovima i pokretnim mizan-scenom.

Krajem septembra u Zagrebu je odr -àn Festival svetskog pozori{ta. „Temasmotre je savremeno dramsko pozori{te,a ako bismo traìli zajedni~ku ta~ku, ovegodine to su dve – berlinska scena, iakobi to moglo delovati pretenciozno uzme -mo li u obzir da tamo postoji stotine tea -tara, i flamanska scena”, kaè IvicaBuljan koselektor festivala. U~estvovalisu berlinski Ivanov Dimitra Go~eva iHamlet Tomasa Ostermajera, êkaju}iGodoa Silvija Purkarete, Another SleepyDusty Delta Day Jana Fabrija, 2 Anti -gone trupe Tg Stan i ma|arski IvanovTama{a A{era.

Nakon letnje turneje po svojim ko -producentskim festivalima (Grad TeatarBudva, Kazali{te Ulysses, Mittelfest Civi-dale i Ohridsko leto) Gavellina predstavaKaligula u reìji Tomaà Pandura pre -mijerno je izvedena u Zagrebu. Komad jenastao po motivima istoimene Kamijevedrame, a tematizuje, u slobodnoj obradi,ìvot rimskoga cara kog istori~ar Sve -tonije prikazuje kao pomahnitalog i bo -lesnog vladara. I Kami i Pandur, bave seistorijskom „rehabilitacijom cara”, veru-ju}i da je re~ o ~oveku koji je imao vizijui ùdeo za promenama. Naàlost, kritikakaè da reditelj, insistiranjem na jakojvizuelnosti teatarskih prizora, nije uspeodota}i bit problema omraènog Kaligule.

Prvu ovosezonsku premijeru za decuizvela je slavljeni~ka, dvadesetogodi{nja„Mala scena” iz Zagreba. Rockń´rollza dva mi{a u reìji Ivice [imi}a, du -hovito je preispisivanje Ezopove basne oseoskom i gradskom mi{u. Vrckavi di -jalozi i songovi simpati~nih glodara orazlikama ìvota na selu i gradu kraseovu izvedbu.

Jedan od najintrigantnijih i najiz-vo|enijih dramskih tekstova hrvatskemoderne vra}a se na daske zagreba~kogHNK-a u reìji Tomislava Pavkovi}a.Gotovo cela radnja tragikomedije MilanaBegovi}a, Pustolov pred vratima, sme -{tena je u snove na smrt bolesne mladeène Agneze. Rediteljevo i{~itavanjeteksta druga~ije je negoli to autor udidaskalijama sugeri{e, gluma~ka jepodela relativno mlada i predstava jekostimografski rasko{na.

Paolo Ma|eli je nakon deset godinareìrao u Zagrebu. Vuci i ovce Ostro-vskog premijerno su izvedeni u Kerem-puhu. „U sredi{tu radnje je novac kaozamena utopije, ljubavi... novac kao{argarepa za magarca kako bi mogaohodati i tada lepo crknuti”, objasnio jeMa|eli komad kojim je ilustrovao sve -prisutne sponzoru{e i mutne preduzet -

24

EX YU

LUDUS 147Lu


KAZALI[NI DOGA\AJI U HRVATSKOJ

POZORI[NE NOVOSTI IZ CRNE GORE

Teatarski ìvot EX YU scene

Najbolje umetni~ko ostvarenje u Dubrovniku: Glasi iz planina

Nagrada za dramsko stvarala{tvo„Grad teatar” budvanskog festi-vala dodeljena je Sonji Vuki}evi}

za prepoznatljiv umetni~ki senzibilitetkojim se potvrdila kao reditelj, koreografi balerina, kao i za posve}enost dramskojumetnosti i vrhunski profesionalizam usvim oblicima pozori{nog delovanja.Njena predstava Cirkus istorija je otvo-rila ovogodi{nji 22. festival. U~estvovalisu, izme|u ostalih, predstave: Kralj Edipbeogradskog NP, K@osmos, argentin-sko-{panske Grupe Puja!, u kojoj 8izvo|a~a visi iz velike metalne lopte navisini od 50m; Pictures at an Exhibitionaustrijskog Lutkarsko pozori{te „Karin[efer”, koja je nastala iz po{tovanjaprema slikaru Viktoru Hartmanu; festi-valska koprodukcija Kadmopolis/Udal-jeni po gled u reìji Matjaà Bergera,zasnovana je na antropolo{koj i arheo-lo{koj ideji, koja ispituje mit o nastankugrada na Sredozemnom moru – izme|ukamena i glasa traì zakonitosti civi-lizacija i kul tura, kroz tekstove Beketa,Sartra, Elijara i Pavi}a. Zapaèno jegostovanje nema~kog komada Edena fonHorvata u reìji Roberta ]ulija, Ide svebolje, bolje – sve bolje. Kritika kaè: „Toje jedan ~udnovat kola` koji ]uli donosina scenu. (...) Sa glumcima kre}e se onuzdu` i popreko kroz velike Horvatovekomade Vera, ljubav, nada, malo krozBe~ku {umu i Italijansku no} uzvrhunce Kazimira i Karoline. I daoproste Horvatovi sledbenici: izbeskrupulozno montiranih slika siro-ma{tva, problema nezaposlenosti,fa{izma, napretka mi{lje{nja, ~e`nje iùdnje, nastaje fasciniraju}a slika.”

Festivalska premijera, nastala ukoprodukciji sa NP Sombor je komadOgovaranje (Bogoboj Rucovi}) Neboj{eRom~evi}a u reìji Ljubi{e Risti}a.„Rom~evi}ev Rucovi} je satkan odtra~eva, poluistina, od naga|anja, tu|ema{te i tu|ih strahova, od autenti~nihpodataka – propu{tenih kroz spisatelj -sku prizmu, dakle na specifi~an na~inkrivotvorenih. Svedo~e}i o svojoj eposi isavremenicima, teatru svog doba, ovaj i

ovakav Rucovi}, iako nije prisutan,svedo~i i o sebi. Jer, upravo je on glavniakter svih doga|aja – teatarskih i birti-jskih; svih naga|anja – politi~kih i poli-tikantskih; svih razgovora – vo|enihglasno i {apatom; svih snova – tu|ih ivlastitih, onih koji se u drami pojavljujukao fle{evi i grade projekciju Ruco -vi}evog sna o sopstvenom ìvotu pre -tvorenom u – pozori{te”, zapisao jedramaturg predstave Sa{a Milosavljevi}.

Drugi festival crnogorskog teatra uprodukciji CNP-a, obuhvatio je najboljepro{losezonske predstave profesionalnihcg. pozori{ta i festivalske produkcije ilikoprodukcije premijerno izvedene uCrnoj Gori. Po odluci selektora VeselinaRadunovi}a glavnu re~ su vodila ostva -renja reditelja srednje i starije generaci-je. Tako|e, izbor je pro{iren i na ostalescenske oblike koji po tradicionalnimpozori{nim odrednicama ne pripadajudramskom teatru. Osim takmi~arskih,festival je ove godine imao i Selekciju„Off”. Program „Selekcija” ~inile supredstave: Danilo R.Vojvodi}, Malo gra -|anska svadba E. Milera i San letnjeno}i P. Ma|elija (CNP), Sr~ana kap B.Erakovi}a (Nik{i}ko pozori{te), MedejaS. Milatovi}a (KC Kotor), La`ljivci M.Manojlovi}a (Gradsko pozori{te, Podgori-

ca), i ârobnjak M. Karadì}a (Kral-jevsko pozori{te “Zetski dom”). Uprogram „Selekcije Plus”, ostvarenjastvaralaca iz Crne Gore u drugim sredi-nama, selektor @eljko Huba~ uvrstio je Ulovu na buba{vabe V. Mi}unovi}a (JDP) iSirena Viktorija G. Bulaji}a (NT, [tip).

Najbolja predstava koja na „glu -ma~ki uverljiv i ujedna~en na~in, te uodnosu na Brehta za~udnim scenskimsredstvima, prodorno i ta~no odslikava,do metafizi~kih razmera, bitne problemesavremenog sveta” je Malogra|anskasvadba. Nagrada za najbolju reìjudodeljena je Ma|eliju za „lucidan ikonsekventan rediteljski pristup i otvo -reno do beskona~nosti, kori{}enje [ekspi -rovog teksta kroz gluma~ki, vizuelni,scenski i muzi~ki identitet.”

Kotorska predstava Medeja otvorilaje po~etkom oktobra 10. Internacionalnifestival teatra „Skampa 08” u Elbasanu(Albanija). Na festivalu je u~estvovalo 10predstava iz [vajcarske, Italije, Make-donije, Austrije, Rumunije, Albanije iCrne Gore (uklju~uju}i Pitera Bruka sapredstavom Njarum, Njarum). ReìjaEuripidove drame Slobodana Milatovi}afokusirana je na socijalni poloàj ène imu{karca i neopravdano stradanje decekao `rtava nesavesnihroditelja/odraslih.

Najbolja crnogorska predstava protekle sezone: Malogra|anska svadba

nike. No, kritika je ocenila da se rediteljodlu~io na recikliranje svojih starihre{enja.

Ovacijama je propra}ena premijerakoreodrame Dame s kamelijama, premaromanu Aleksandra Dime Sina, rije~kogHNK Ivana pl. Zajca. Reditelja DamiraZlatara Freja zanimala je pri~a o ~oveku,saose}anju i samo}i. Ansambl je uspeoda svaki prizor ima nagon i napetost, teda pokaè da teatar bez emocija nemasmisla.

Premijera predstave B. M. KoltesaPijani proces u reìji Ivice Buljana,Scene Gorica u Velikoj Gorici, intrigantnoje i podsticajno ~itanje predlo{ka kojenudi pregr{t kakofonijskih veza izme|ulikova i po svojoj morbidnosti sjajno kore-spondira s atmosferom {izofrene da na{ -njice. Koltes hrabro (re)interpretira,adaptira, ali i gradi sebi svojstveno delona temelju romana „Zlo~in i kazna”Dostojevskog. „Gotovo ~ista scena sjednim uko{enim delom i nekoliko raz -bacanih stolica, sna`no dramatur{kosredstvo, odli~no odabrani kostimi,metafizi~ka muzika, nagla{eni su estets-ki okvir predstave. Buljan je majstormizanscena, ´tuma~i´ njegovih predsta-va raspore|eni su prostorom na mate -mati~ki ta~an, a opet razbaru{en na~in.Tako|e, kombinacija pevanja, pevu{enjai plesa kod Buljana je iskaz one ìvotnevitalnosti koja se izokrenula u svojusuprotnost i izaziva mu~ninu”, kaèkritika.

„Birala sam predstave koje tretiraju

na{e sada{nje neuroti~ne teme (KaubojiTeatar EXIT, Metastaze Kerempuh, Na{de~ko Gavella, Turbofolk HNK Ivana pl.Zajca), zatim one koje se bave kriznimpojavama iz na{e nedaleke istorije (Rivai druxi Istarsko NK – Gradsko kazali{tePula i Talijanska drama HNK Ivana pl.Zajca, Zastave, barjaci, stjegovi HNKOsijek, Vu~jak HNK Vara`din, Najboljajuha, najbolja juha ZKM), i predstavesavremene i uglavnom beskompromisnereìje (Opera za tri gro{a HNK Zagreb,Pir malogra|ana Scena Gorica i Sanivanjske no}i Gavela)”, rekla je SnjeànaBanovi}, selektorka ovogodi{njih 23.Gavellinih ve~eri. Deo programa vankonkurencije ~inile su predstave Brod zalutke novosadskog SNP-a, San letne no}iCNP-a iz Podgorice i Tako je moralo bitiJDP-a.

Za mla|u publiku premijerno suizvedena i Guliverovih putovanja u reìjiO. Frlji}a i izvo|enju ZKM-a. „Zanimalome je kako scenski prikazati Sviftovfantasti~ni svet i {ta on danas zna~i decii odraslima. Poku{ao sam napravitipredstavu koja bi se ànrovski moglaodrediti kao komedija, ali koja zadràva ipoliti~ko-satiri~ne odrednice predlo{ka.Jer, ne potcenjujem decu i njihov intelektpokazivanjem sveta boljimnego {to jeste”, kaè reditelj.

LUDUS 147

Ukumanovskom Narodnom teatrupublika je sa mnogo emocijadoìvela premijeru Tetoviranih

du{a Gorana Stefanovskog, reìja JaniBojadì. Predstava prikazuje golgotumakedonskog naroda kroz vekove. Iakoje tekst pisan davno, ti~e se svegasada{njeg, jer razlog borbe aktera bi}eaktuelan dok god ìve.

Na festivalu kamernog teatra „Risto[i{kov” u Strumici u~estvovalo je 12predstava od kojih je najboljom pro -gla{ena Ljubavnik Harolda Pintera ureìji Ljup~a Georgijevskog i izvo|enjuruskog ansambla „Komisarèvskaja” izSankt Petersburga. Tako|e, nagra|en je inajbolji glumac smotre, Meto Jovanovski,za ulogu u predstavi Koza, ili Ko je Silvi-ja Edvarda Olbija, reìja Dino Mustafi},izvo|enje Dramskog teatra iz Skoplja.

U Skoplju je gostovalo irsko pozori{te„Kalipso” sa predstavom za mlade Bajka

za srce engleskog pisca Filipa Ridlija.Re~ je o jednom od najpopularnijihtekstova za mlade, fokusiranom na prob-leme dva tinejdèra, koji stvaraju imagi-naran svet da bi pobegli od kompliko-vanih ìvota. To je pri~a o ljubavi iprijateljstvu, u kojoj akteri pretvarajumra~no i depresivno mesto u magi~anteatar, stvaraju}i tako paralelni univer -zum za sebe i druge.

Sveà, provokativna, energi~na,moderna i aktuelna – takva je predstavaautora Pitera Vajsa, Mara/Sad u reìjiVasila Hristova na sceni MNT-a. „Paci-jenti du{evne bolnice igraju u komaduÚbistvo @an-Pola Marata´ i diskutujuo razlikama izme|u politike i dnevnepolitike. Dilema glavnog lika, odnosnovladara i oca nacije je da li je ispravno iopravdano ono {to ~ini”, rekao je reditelj.Ova ´predstava u predstavi´, svojevr -stan mjuzikl, pokre}e pitanja korupcije,

manipulacije i kontrole, kao glavnihaspekata svake vlasti, kao i volje narodada preuzme vlast. Sva su to pitanja kojase reflektuju na aktuelan, lokalni a isvetski politi~ki momenat. Kritika jeocenila da je Hristov, bez direktnog osvr-ta na stanje u Makedoniji danas, uneosveìnu na doma}u scenu, koja je godi-nama umrtvljena.

Posle Ohridskog leta, u Turskomteatru je odràna i skopska premijeraRomea i Julije u reìji Dejana Proj kov -skog. Savremeno vi|enje [ekspirove tra -gedije dobro je propra}eno i od kritike ipublike. Za to su podjednako zaslu`ni sviakteri odnosno autori izvedbe. Tuma~inaslovnih uloga su nagra|eni „Zlatnimmaskama” za najbolja gluma~ka ostva -renja proteklog Ohridskog leta.

Narodno pozori{te „Jordan HadìKonstantinov – Dìnot” izvelo je premi-

jeru komada Dìnot, u~itelj pisca Bra -tislava Dimitrova, u reìji Dejana Damja -novskog. „Dìnot je zna~ajan za istorijumakedonske drame i teatra jer je napisaoi postavio prve dramske dijaloge koji suimali didakti~no-moralni sadràj. Na{adrama je bazirana na konfliktu izme|uDìnota-u~itelja i Dìnota-~oveka. Idejapostavke je da ga predstavi kao savre-menog Hamleta, ali i da portreti{e naporeu istoriji makedonske dramaturgije.Ne}emo pratiti odre|ene istorijske pred-lo{ke, ili hronologiju, niti }emo razre{itimisteriju njegovog ìvota”, rekao jeDamjanovski.

Jo{ jedna premijera Ohridskog letadoìvela je i svoje prvo izvo|enje uzatvorenom. Re~ je o Snu letnje no}i ureìji Koleta Angelovskog i izvo|enjuskopskog Dramskog tetara. Razlog po -stavke [ekspirove komedije leì u lju -bavi, jer je ona ve~na i sveprisutna, takouvek aktuelna. Predstava na momentedeluje kao de~ja, {arena je, vesele igre samnogo dinamike, pesme, koreografije.Izvedba je atraktivna, precizna, bogata,

ujedna~ene glume, funkcionalne sceno -

grafije, inspirativnog kostima, a u muzi-

ci su kori{}eni makedonski

etno-elementi.

25

EX YU

TEATARSKE VESTI IZ MAKEDONIJE

Krajem septembra u gradu Bugojnoodràni su prvi posleratni, a 16.Susreti pozori{ta lutaka Bosne i

Hercegovine. U~estvovalo je osam pred-stava: mostarski Razbojni~ka pri~a (Po -zori{te lutaka) i Kad se èni kralj Vrdalj(Lutkarsko kazali{te), Pinokio (Dje~ijepozori{te RS), Zlatna jabuka i princezaPaunica (BNP, Zenica), sarajevski Borvisok do neba (Pozori{te mladih) i Bajkao pravdi i nepravdi (Forum teatar), ituzlanski Sre}ko me|u bubama (Dje~ijepozori{te „Pinokio”) i Bajke iz staresehare (Lutkarski teatar SALE).

Poslednjeg dana 29. Me|unarodnogteatarskog festivala autorske poetike uMostarskom teatru mladih premijerno jeizvedena predstava Zver na mesecu,prema drami Ri~arda Kalinoskog. Tekstgovori o mladencima koji su preìveligenocid i krenuli da prona|u sre}u uAmerici, nakon Prvog svetskog rata.Reditelja Mustafi}a privukla je po ve -zanost na{e stvarnosti i one imigrantske

s po~etka 20. veka. „Sli~an je odnos pre -ma pro{losti, koja je razaraju}a i veomatraumati~na, ali tekst i predstava jasnosugeri{u da je optimizam i radost mogupobediti. To je izbegli~ka drama, u kojojdo izraàja dolaze odnos i èlja za potom-stvom, regeneracija porodice i prila -go|avanje jednom druga~ijem kulturo-lo{kom kodu”, kaè reditelj.

Hrvatski reditelj Ivica Kun~evi} usarajevskom Kamernom teatru 55 jepostavio Antigonu. Ta anti~ka tragedija,u savremenom ~itanju, ne postavlja samopitanje treba li ili ne sahraniti mrtvogneprijatelja, niti presu|uje koja je od dvemogu}nosti poèljna ili ispravna, ve} sefokusira na li~nu dramu ~oveka kojimora napraviti jasan, hitan i nedvosmis-len izbor, i to u svetu razorenog sistemamoralnih vrednosti. „To je komad kojiupozorava da dru{tveno-politi~ka pravi-la ne mogu i ne smeju pregaziti nekenajdublje zakone, nepisane, ali nepro -menljive, ljudske... Drama iz svoje sve -

vremenosti govori o na{em vremenu ina{im prostorima”, obja{njava Kun~evi}.Osavremenjivanje klasika najvi{e jeizraèno u vojni~kim kostimima iscenografiji, koji pripadaju vremenima„modernih” ratova. Reditelj u svojoj~istoj, preciznoj i jednostavnoj reìjiuspe {no je realizovao nameru da likoveprikaè na ljudskom nivou, skidaju}i ihsa pijedestala nedodirljivih anti~kihheroja.

Nova sezona u Narodnom pozori{tuSarajevo otvorena je praizvedbom pred-stave Balada o Omeru i Merimi, ra|eneprema tekstu Ferida Sokolovi}a, u reìjiSulejmana Kupusovi}a. „Radnja jesme{tena u vreme nesretnog bo{nja~ko-bo{nja~kog rata u Krajini, kada su dvanajbolja prijatelja oti{la u dve razli~itevojske, jedan kod Babe, a drugi kod sara-jevskog vezira. Re~ je o uzbudljivoj,emotivnoj, i u odre|enom smislu savre-menoj predstavi”, rekao je reditelj.

Narodno pozori{te RS nastavlja

[TA SE DOGA\A U POZORI[TIMA BIH

Na sceni SNG-a Nova Gorica premi-jerno je izveden Krleìn komadLeda u reìji Mateje Kole`nik.

Komedija o no}i burnih emocija, o za -pletenom ljubavnom klupku, varanju ieruptivnim priznanjima. Na jednoj stra -ni su nezadovoljna, dokona aristo krat -kinja Melita i njen bogat, a grub mu`,veleindustrijalac Klanfar. Na drugoj,uvaèn, a stvarala~ki ispra`njen slikarAurelo i njegova èna Klara, koja jesvesna da je on vara, ali zbog ma -terijalne zavisnosti ostaje sa njim...Tokom sezone, u planu su i premijereNu{i}eve „Gospo|e ministarke” i Simo -vi}evog „ûda u [arganu”.

Ansambl Drame ljubljanskog SNG-aizveo je dve premijere. Na maloj sceni,re~ je o komadu @an-Lik Lagarsa Samkraj sveta u reìji Filipa Kalvarija. To jeprvi Lagarsov komad koji je postavljen uSloveniji. Pisac koji se nije proslavio zaìvota, verovatno zbog nekonvencional -nog i inovativnog pozori{nog jezika,danas je jedan od najuvaènijih stvar-alaca, ~ijim delom se podjednako bave iamaterske trupe i najpoznatiji reditelji.Radnja prati mladog ~oveka koji se jednenedelje vra}a ku}i da obavesti porodicu osvojoj bolesti i nastupaju}oj smrti. Poeti-ka i humor su kombinovani u tekstunekoherentne dramske strukture. Za -nimljivo je da je pisac komad menjaonekoliko puta tokom poslednjih pet godi-na svog ìvota. (Tom neobi~nom dramombavio se i Vlatko Ili} u Malom pozori{tu„Du{ko Radovi}”). Na velikoj sceni MileKorun je reìrao Kralja Lira, komplek-snu i radikalnu [ekspirovu tragediju

koja se doti~e ve~ne teme – ~ovekomrazapetim izme|u strasti, opsesije, èlja iiluzije.

Na tre}em Me|unarodnom teatar -skom festivalu JoakimInterFest 2008 uKragujevcu, predstava Intimni auto-portret Fride Kalo Slavenke Milova -novi}-Pregelj i Ivane Vuji} u izvedbiDrame SNG-a Maribor osvojila je trinagrade: za vizuelnost predstave, zareìju i nagradu publike.

U celjskom Slovenskom ljudskomgledali{~u izvedene su dve premijere –jedna za odrasle i jedna za decu. Komedi-ju Sajmona Benta Eling o resocijalizacijiljudi koji su imali psihi~ke probleme(srpska postavka u BDP-u), reìrao jeAndrej Jus, a Ve{tice Roalda Dahla,Miha Alujevi~. Po smrti roditelja, de~akostaje sam sa babom koja mu pripovedazanimljive zgode iz svoje mladosti iotkriva mu istinu o ve{ticama, koje naprvi pogled deluju kao obi~ne ène. Apo{to one imaju svoja godi{nja okuplja -nja, na jedno }e krenuti i mali{an sasvojom bakom.

U skladu sa repertoarskom politikomPre{ernovog gledali{~a iz Kranja, da sepostavljaju klasi~ni komadi koji kore-spondiraju sa sada{njim vremenom, pre -mijerno je izvedena Ibzenova HedaGabler u reìja Edvarda Milera. A prob-lem poloàja èna u dru{tvu je uvekaktuelan. Drugu premijernu izvedbu jereìrao Matja` Pograjc – Moje pesme,moji snovi, po scenariju filmskog klasi-ka. U Sloveniji je prvi put izveden tajpoznati mjuzikl.

Razlog za postavku ne leì samo u

popularnosti ànra, ve} i u temi – grozo-tama nacizma, ljubavi prema svojojzemlji i nezaustavljivoj èlji za slobodom.

Za najmla|e se pobrinulo Mestnogledali{~e Ptuj. Pri~a o prijateljstvu iplemenitosti Livada ~arobne lepoteautorski je projekat Romane Ercegovi~.Devoj~ica koja je oboàvala da ple{e,izgubila je samopouzdanje jer su je decaismevala. U pomo} }e joj do}i medved iodvesti u ~arobni svet.

Jo{ jednog [ekspira za po~etak se -zone je reìrao Sebastijan Horvat u Mest-nom gledali{~u ljubljanskom. Mra~nakomedija Mera za meru govori o proble-mu doslednosti vlasti i nedoslednostivladara. Rediteljka Tijana Zinaji} jepostavila potresnu pri~u Dragice Po -to~njak Za na{e mlade dame (dobitnikGrumove nagrade) koja govori o t a -buiziranoj temi nasilja nad decom.Struktura drame je filmska, fle{-bekovi-ma se prelazi iz sada{njosti u pro{lost. Ana maloj sceni Jaka Andrej Vojevec jereìrala dramu Top Girls K. êr~il.Komad usredsre|en na feminizam je1982. premijerno izveden u „Royal CourtTheatre”, i svrstan me|u 10 najboljihbritanskih tekstova 20. veka. Re~ jekarakteristikama socijalisti~ko-femini -sti~ke kritike i ta~erovskog morala

osamdesetih u Velikoj Britaniji. Najbolja predstava, koju ocenjuje

publika, 15. EX PONTO festivala je Pan -tagruelova snaja Silvija Purkarete uizvo|enju Drame SNG Ljubljana. Tapredstava nije samo posveta Rableovomromanu kao himni humanizma, ve} isamom piscu, tj. njegovom verovanju uindividualnost i kreativnost. Izvedbasadrì lucidnost, parodiju, za~injena jekulinarstvom i seksualno{}u koji Rable -ove re~i prevode u ritam tela. Iako vrlodirektna, predstava je prefinjena i punaironije i kritike ljudskih te`nji i èlja.

Vito Taufer se posle svog ´blok-bastera´ „Sna letnje no}i” prihvationovog [ekspira. Sada je re~ o poslednjemdelu genija iz Straforda – Bura. Predsta-va je nastala kao koprodukcija vi{eslovena~kih teatara. Taufer, na svojna~in, nastavlja tamo gde je [ekspir stao– na sponi sre}e i bola – koriste}iteatarske i filmske elemente.

Festival Bor{tnikovo sre~anje, kojiokuplja najbolje slovena~ke predstaveprotekle sezone, odràn je ~etrdeset tre}iput od 17. do 29. oktobra u Mariboru. Ovegodine smotra je posve}ena 150-go di{ -njici ro|enja Ignacija Bor{tnika. Tak -mi~ile su se predstave: Skriveni strahovina javnim mestima Ivane \jilas, Izda-jnici/\aci i profesori i Lepa Vida Se -

bastijana Horvata, Samoubistvo Edvar-da Milera, Mlado meso Ivice Bu lja -na, Osvaja~ Du{ana Jovanovi}a, Noso -rozi Vite Taufera, Katica iz Heilbrona iliogled s vatrom Fransoa-Mi{ela Pesentija,Tit Andronik reìja Dijego de Brea,Slovena~ko narodno pozori{te JanezaJan{e i Violinista na krovu StanislavaMo{a. Dobitnik Bor{tnikovog prstena jeglumac Aleksander Vali~, a velikanagrada festivala za najbolju predstavupripala je komadu Katica iz Heilbrona iliogled s vatrom u izvedbiljubljanske Drame.

NOVITETI SLOVENA^KOG GLEDALI[ÂAspekti vlasti: Mara/Sad

Po~etak sezone u [ekspirovom znaku: Mera za meru (Foto: B. êferin)

Sekretarijat zakulturu

Skupštine gradaBeograda

usrdno darivasvoje jedinepozorišnenovine. „Ludus“

uzvra}a sblagodarnoš}u.

Realisti Jelene Kajgo su savremenadrama koja, putem analiza ne -koliko me|uljudskih odnosa, su -

gestivno slika vreme u kojem ìvimo,karakteristi~no po op{tem gubitku ilu -zija, i{~ezavanju nada, neprestanimrazo~aranjima. Kroz precizno iscrtanodnos izme|u psihologa Gregora injegovog pacijenta Predraga, u prvomdelu komada, autorka sukobljava dvapogleda na svet, ali nijednom ne dajeprednost, implicitno sugeri{u}i da jesvaka krajnost pogre{an izbor. Predragje tipi~an predstavnik savremenog hi -permaterijalizma, vorkoholi~ar koji radiu marketingu i na berzi. On sve vidi kroznovac, gomilanje materijalnih dobara je

pozicije. On (post)kapitalisti~ki sistemposmatra kao novi oblik ropstva („Nistevi krivi. Kriv je sistem koji od ljudi pravirobote... Gomile robova radi svakodnevnoi dalje u svetu, samo su se preselili sapolja u nebodere.”)

Dalje, kroz odnos Sonje i Gregora, azatim, u drugom delu drame, i krozodnos Sonje i Predraga i njihovu relacijuprema Gordanu i Ratki, definisana su ipitanja uru{avanja stabilnosti i zna~ajaemotivnih i prijateljskih odnosa, odno -sno, prikazana je refleksija dru{tvenogporetka na individualne, mikrosvetove.Sveprisutni materijalizam ra{~ere~io je i{anse za opstanak iskrenosti u part -nerskim/bra~nim odnosima, pri ~emu

maske uljudnosti prikrivaju esencija -lizovano zlo, zavist i licemerje.

Drama Realisti vredna je zbog ta~ -nog, dijalekti~kog dramskog prikazana{e silikonske svakodnevice, sveta kojije sasvim ispao iz zgloba, svirepo istinitepanorame dru{tva kojem je imanentnasumanuta trka za profitom, nedostatakposve}ene me|uljudske komunikacije,

plodnih emotivnih/seksualnih veza itd.Fino i nepretenciozno, bez èlje da budepo svaku cenu originalna, Jelena Kajgo jenapisala jednu iskrenu i istinitu dramukoja ima potencijal da nas podstakne dase zapitamo o uzrocima i posledicamabezglavog prihvatanja nametnutih,konzumeristi~kih,neoliberalnih premisa.

26LUDUS 147Lu

Ana Tas i¯

JELENA KAJGO, REALISTIDramatur{ki informator

Broj likova – pet , tri mu{ka, dva ènska

Jelena KajgoBiografija

Jelena Kajgo je dramaturg,dramski pisac, baletski kriti~ar,pedagog.

Prvi komad Fantomi premi-jerno je izveden u pozori{tu Atel-je 212, u Beogradu 2003, u reìjiGor~ina Stojanovi}a. Drugikomad, Intimus, tako|e u reìjiGor~ina Stojanovi}a, na reper-toaru je Narodnog pozori{ta uBeogardu. Fantomi su 2003. sauspehom igrani u [au{pilhauspozori{tu (Schauspielhaus The -atre) u Be~u, a javna ~itanjaorganizovana su u Minsku (Na -tional Theatre), Lidsu (WestYorkshire Playhouse), Londonu(Gate Theatre) i Bukure{tu(Odeon Theatre). Sa komadomIntimus u~estvovala na radioni-ci projekta NADA u Narodnompozori{tu u Beogradu, i u RoyalNational Theatre Studiju uLondonu 2003.

1989–1990. godine ~lan jeBaletskog ansambla Narodnogpozori{ta u Sarajevu.

1993–1998. godine ~lan jeBaletskog ansambla Pozori{tana Terazijama u Beogradu. Od1998. godine radi u baletskoj{koli „Lujo Davi~o” u Beogradu,kao pedagog Savremene igre,Klasi~nog baleta, Modernepodr{ke. Radila je kao baletskikriti~ar lista Vreme i ~asopisa zaumetni~ku igru Orhestra. Tre -nutno je baletski kriti~ar listaPolitika.

DRAMSKI TEKSTOVI NA INTERNETU

Na internet adresi www.tvorac-grada.com, moè dase na|e veliki broj dramskih tekstova, od klasi~nihdo savremenih autora, stranih, kao i doma}ih. Veli-ka mana ovog foruma/baze je ta {to nema svihinformacija o izvorima tekstova, autora prevoda, dali je re~ o izvornim ili {trihovanim tekstovima itd.Ipak, ovaj forum je vrlo dragocen, zato {to raspo-laè velikim brojem drama.

A.T.

„Kako je tako je”, nova predstava teatra„Suno e Rromengo” u decembru u Beogradu

U oktobru mesecu romski teatar „Suno e Rromengo” (Romski san) prikazao jepremijeru komada „Kako je tako je” u svom pozori{tu u Novim Karlovcima krajIn|ije. To je prva predstava ovog, ve} afirmisanog teatra, od kako je odlukomMinistarstva kulture Srbije, Izvr{enog ve}a Vojvodine i grada In|ije osnovano kaona{e prvo profesionalno romsko pozori{te. Predstava je privukla brojnu stru~nupubliku iz Beograda i Novog Sada, kao i lokalno stanovni{tvo. Komad je reìraoosniva~ i umetni~ki rukovodilac teatra Zoran Jovanovi}, koji je i dizajner kostima,dekora i svetla. Kriti~arka „Ve~ernjih novosti” Aleksandra Glovacki je svoj osvrtzaklju~ila konstatacijom da „predstava progovara o romskom ìvotu neromimama,ali se istom pa`njom obra}a i Romima, govore}i im ne{to mo`da ne novo, alidruga~ijim jezikom o njima samima; jezikom ~iste umetnosti.”

Direktorka CZKD-a Borka Pavi}evi} je neposredno posle premijere pozvalateatar „Suno e Rromengo” da u decembru, sa tom izuzetno uspelom predstavomritualnog ànra, gostuje u Beogradu u prostoru Centra.

njegov credo i razlog postojanja. U tomsmislu, tipi~na je njegova izjava Gregoru:„Ja ne mogu da vas respektujem ako nezara|ujete dobro.” Predrag je emotivnosasvim prazan, neuroti~an, impotentnan,a kada je re~ o postizanju ciljeva, bezikakvih je skrupula. Tako|e, on je `rtvaokruènja, njega je stvorilo dru{tvo koje,preovla|uju}im materijalisti~kim prin -cipima, name}e negiranje ìvota, slo -bodnog vremena, privatnosti, kreativ -nosti, ne dozvoljavaju}i, pri tome,neuspehe, slabosti ili sumnje. Taj bitanodnos izme|u individualnog i dru {tve -nog, odnosno problem posledica promenau dru{tvenom okruènju, na svest poje -dinca, artikuli{e Gregor, sa humanisti~ke

Sa BITEF-a na MESS: Istina u prevodu

bavljenje Nu{i}em. Nova predstava jeNarodni poslanik u reìji Nikole Peja -kovi}a. „Za taj komad smo se odlu~ili jerje deo nacionalnog repertoara, veoma jeaktuelan, duhovit, te uvek dobrodo{aokod publike i glumaca”, kazao je Ljubi{aSavanovi}, umetni~ki direktor.

êtrdeset osmi Internacionalni tea -tarski festival MESS odràn je od 18. do28. oktobra. Ove godine u Sarajevo jepozvano duplo vi{e gostiju nego pro{le ibrojem predstava nadma{eni su festivaliu regionu. Program je podeljen u ~etirikategorije: World MESS, MitteleuropeMESS (ex yu prostori), Future MESS(reditelji do 30 god.), te program zanajmla|e Children MESS, a predstave suigrane i u Zenici i Gora`du. Prikazanikomadi do{li su iz 17 zemalja: Nema~ke– Ivanov; Gr~ke – Dafne i Klo put zado-voljstva, Jedan u deset; Hrvatske – 3

predstave Baca~a senki, Pir malo gra -|ana, Bliznakinje i festivalska kopro-dukcija Gospo|ica Julija; Makedonije –Bubnjevi u no}i; Argentine – Propustporodice Koleman; Brazila – Raimundoi najmanji bend na svetu; SAD iJu`noafri~ke Republike – Istina u prevo-du; Ma|arske – San letnje no}i; Srbije –U lovu na buba{vabe i festivalska kopro-dukcija Fedrina ljubav; Belgije – Pevaj ibudi sretan; Meksika – ûdovi{ta i ~uda:Istorija Kastrata, Sivi automobil;Slovenije – Tramvaj zvani ~eznja, Pipi,Pal~ica; Francuske – @ivot je lep; Benina– P.I. Intimna prezentacija – Zemlja;ê{ke – Sclavi/Emigrantska pesma;Crne Gore – Danilo; Bosne i Hercegovine– Uticaj gama zraka na sablasnenevene, Samoubice, Nakaze, Bura,Staza divlja~i, Bu|enje prole}a.

Gran pri, Zlatni lovorov venac zapredstavu u celini, dodeljen je ~e{kojpredstavi Sclavi/Emigrantska pesma.Slede neke od nagrada. Srebrni lovorovivenci, za najbolje predstave po gorenavedenim kategorijama, dodeljeni sukomadima: Istina u prevodu, Bubnjevi uno}i, Jedan na deset i Pipi. Nagradu„Juroslav Koreni}“ za naboljeg mladogreditelja ravnopravno dele Filip Grinvald(Staza divlja~i) i Martin Ko~ovski(Bubnjevi u no}i). Zlatni lovorov venacza najbolja gluma~ka ostvarenja deleSamuel Finzi (Ivanov), Dùli Dosavi(P.I. Intimna prezentacija – Zemlja),Mirjana Karanovi} (Fedrina ljubav).Venac za najbolju reìju, tako|e deleDimiter Go~ev (Ivanov) i Klaudio ValdesKuri (ûdovi{ta i ~uda:Istorija kastrata).

R O M S K I T E A T A R

LUDUS 147

Odlazak u pozori{te na Brodveju nijejeftina zabava. Karta u parteru zateatar Belasko, gde se od 31. okto-

bra prikazuje Ameri~ki Bufalo DejvidaMemeta, ko{ta 140 dolara. Me|u glumci-ma najpoznatiji je Dòn Leguziano, znani iz brojnih filmova. A kako }e se recesijao kojoj svi govore odraziti na pozori{niìvot, verovatno }emo videti uskoro.Pro{log meseca je, nakon dugog iuspe{nog igranja, skinut sa repertoaramjuzikl Sprej za kosu, posle 2641izvo|enja!

Ponuda je, kao i uvek, raznovrsna.Od starih tekstova tu su i stalno aktuleniSvi moji sinovi Artura Milera, gde igrapoznati Dòn Litgou, Boing boing Kamo-letija, sa izvrsnom Kristinom Baranski iMladi Franke{tajn Mela Bruksa.

U Barimor teatru prikazuje se jo{jedan Memetov komad, Ubrzaj raonik(Speed the plow), satira na ìvot uHolivudu iz 1988. godine, kada je u prvojverziji igrala Madona.

Booth teatar ima na programukomediju Podela imanja Hortona Futa,poznatog kao scenarista klasi~nog filmaUbiti pticu rugalicu, a igra glumica Eliz-abet E{li.

U pripremi je i novi komad NilaLabjuta, Razlozi da se bude lep, o opsed-nutosti spolja{njim izgledom. Po~etkomidu}e godine trebalo bi da ugleda svetlapozornice i nova komedija SemjuelaRafaelsona Akcenat na mladosti, odramskom piscu inspirisanom novommuzom. Igra}e poznati glumac i izuzetnikomi~ar, poznat i po sitkomu Frejèr,Dejvid Hajd Pirs.

Drugi poznati glumac i izuzetnikomi~ar, Nejtan Lejn glumi}e u êkaju}iGodoa, a Dèremi Ajrons bi trebalo daigra u drami Impresionizam MajklaDèkobsa, a partnerka bi mu bila DòanAlen. Kad je re~ o Godou, mnogi se se}ajuprodukcije u Linkoln centru, kada jereìrao Majk Nikols a igrali Stiv Martin iRobin Vilijams. E pa Bil Irvin je tada bioLaki, a sada }e biti Vladimir.

Sa Vest Enda treba da se prenese[ilerova Meri Stjuart, ~uveni BrajanDenehi se obavezao da igra u ê`nji podbrestovima Judìna O’ Nila, a glumicaKeri Fi{er je najavila autobiograskupredstavu ~iji je naslov neprevodiva igrare~i, Wishful Drinking.

U teatrima Of Brodveja tako|e imamnogih ve} oprobanih drama.„Njujor{ka pozori{na radionica” upravoje predstavila Velikog inkvizitora, poromanu Dostojevskog komad je napisalaMari Helen Estjen.

Od novih tekstova tu je Geometrijavatre Stivena Belbera, o bankaru kojipostaje snajperista i upravo se vratio izIraka. Za novembar je predvi|enapremijera adaptacije Helerovog ~uvenogromana Kvaka 22, a teatar „Dramskihorizonti” priprema Molitvu za mogneprijatelja, Krega Lukasa, o dvaprijatelja koji se ponovo sre}u uo~i odlas-ka jednog od njih u rat, u Irak.

Po prvi put }e se u Njujorku prikaza-ti drama Edvarda Bonda Stolica, dok senjegovo More ponovo prikazuje uLondonu.

Za januar je predvi|en jo{ jedankomad Nila Labjuta, igra re~i The BreakOf Noon, {to bi moglo da se prevede kao Ucik podneva.

Od monodrama mo`da }e interesant-na biti komedija u kojoj igra Vil Ferel,koji je u ske~evima u „Subotom uve~euìvo” ~esto igrao Dòrdà Bu{a. Sada}e, u to vreme ve} biv{eg predsednika,igrati i na Brodveju.

I Kreg Lukas }e imati jo{ jednupremijeru, ovoga puta drame Pevaju}a{uma, gde se prepli}u tri perioda,sada{njica, Be~ u vreme Frojda i Parizposle Drugog svetskog rata.

Nije iznena|enje da su njujor{kupremijeru drame Razneseni Sare Kejn,mnogi okarakterisali kao „te{ku zagledanje”. Podse}aju da ni u Londonu,godine 1995, kada je prvi put prikazana,drama nije bila oberu~ke prihva}ena.

Kristofer Durang je napisaoangaòvani komad koji bi trebalo dadoìvi premijeru negde na prole}e, anaslov je Za{to mu~enje nije u redu.

A u Londonu? S obzirom da je dolarne{to porastao u poslednje vreme,ulaznice su opet malo jeftinije na VestEndu nego na Brodveju. Slede predstaveo kojima se govori.

Komedija Uìvaj Alana Beneta,napisana jo{ godine 1980, prati nevoljestarog bra~nog para koji je prinu|en dase preseli u modernu zgradu nakon {to jesru{ena i poslednja ku}a iz jednog odklasi~nih nizova istovetnih porodi~nih

zgrada, naslonjenih jedna na drugu,tako tipi~nih za Englesku posle Drugogsvetskog rata. Sociolog dolazi da posma-tra supru`nike i vidi kako se navikavajuna ìvot u modernim uslovima.

Eurobeat je parodija na takmi~enjanalik Evroviziji, dakle ne{to sli~nokabareu koji je u Beogradu prikazan ufoajeu Pozori{ta na Terazijama. Razlikaje u tome {to u Londonu publika odlu~ujekoja }e od deset prikazanih numerapobediti. U oglasima za predstavu opom-inju se gledateljke da ne nose maskarujer }e se smejati do suza i tako verovatnoupropastiti svoju {minku. U drugomoglasu se tvrdi da }e se publika smejatidok im suze ne poteku niz noge! Ako je iizvedba duhovita kao reklamni oglasi,onda se moè o~ekivati dobra zabava.

Svaki dobar de~ak zasluùjenagradu, Toma Stoparda i AndreaPrevina, jo{ je jedan stari komad koji seponovo prikazuje. To delo nastalo je jo{godine 1977. Prikazano je u okviruproslave kralji~inog jubileja, a radi se ocrnohumornoj komediji koja postavljapitanje da li je opravdano lagati ako jela` najbolji na~in da se ~ovek oslobodistega koje mu name}u drugi. Komad imai hladnoratovske implikacije, jer jeinspirisan susretom jednog od autora,Previna, sa disidentom Viktorom Fajn-bergom – jednim od grupice demon-stranata koji su se okupili na Crvenomtrgu da protestuju protiv sovjetske inter-vencije u êhoslova~koj, 1968. Kao {to jetada bio obi~aj, Fajnberg je progla{enmentalno bolesnim i odsedeo je u institu-

ciji pet godina, ne bi li se prizvao pameti.U komadu se disident zove Ivanov i dokje u bolnici predo~ena mu je mogu}nostda prizna da je bio lud, a da ga je tret-man izle~io, pa }e biti pu{ten. On odbijaiz principa. A tu je i pravi bolesnik koji seisto zove Ivanov i koji misli da dirigujeorkestrom. U predstavi on zaista uvekima orkestar ispred sebe i muzika jeglavna tokom celog komada.

Ivanov, onaj pravi, postavlja se saKenetom Branagom u glavnoj ulozi, u„Wyndham teatru”.

Ni~ija zemlja, Harolda Pintera iz1974. se ponovo radi u Teatru vojvode odJorka.

U tpozori{tu Hejmarket jo{ od majadaje se novi mjuzikl Margerit, autorskogdua, Klod Mi{el~ [enberg i Alen Bublil,koji su ve} imali ogroman uspeh sa MisSajgon. Sada su bili inspirisani Damomsa Kamelijama, ali je radnja preba~ena uvreme Drugog svetskog rata, Margerit jeljubavnica nema~kog oficira u okupira-nom Parizu, a Armon je muzi~ar i ~lanFrancuskog pokreta otpora.

Do februara }e se prikazivati i 39stepenica u Kriterion teatru – igra se ve}dve godine. U romanu po kome je iHi~kok napravio poznati film ima oko150 likova, a predstavi, za koju jeadaptaciju uradio Petrik Barlou, igra ihsamo 4 glumca. Neminovno je da je akci-ja na sceni vrlo brza i energi~na. I, kao{to to ve} biva, predstava je ve}najavljena i na Brodveju.

27

Branko Dimi t r i jev i¯

POZORI[NI @IVOT BRODVEJA I OKRU@ENJAZbivanja na inostranim scenama

U teatrima Of Brodveja ima mnogih ve}

oprobanih drama. „Njujor{ka pozori{na

radionica” upravo je predstavila Velikog

inkvizitora, koji je po romanu Dostojevskog

napisala Mari Helen Estjen

Dragi na{ Mido!Ispra}amo te na tvoje poslednje pu -

tovanje sa ovog na{eg, ne ba{ naro~itosjajnog sveta.

Pro{ao si u svom ìvotu jedan ~astani vredan put, danas sve re|i.

Bili su ~ovek Zdravko i èna Divna iimali dva sina: Miju i Midu. Ribnik...Mija po{ao putem egzaktnim, putemnauke, a Mida neizvesnim putem ume -tnosti...

Ako verujemo da imena nisu slu -~ajna, onda je ime Zdravko tebi Mido,darovalo ~vrstinu karaktera i mentalnozdravlje, a ime Divna onu tajnu koja tezove u umetnost, onu ne`nost koju tinikada nisi krio, a umeo si da jezaodene{ u „mu{ko ruho”.

Pored tebe se svaki prijatelj ose}asigurno, jer si i bez re~i umeo da ga u~i{kako da izdrì sve {to ga sna|e. Bio sisnaàn ~ovek. Snaàn, a neàn. I vre -dan, i principijelan i logi~ar, suprotnomasi glumaca. Zbog toga, sigurno nisibio naro~ito sre}an, ali si imaodostojanstva da to podnosi{ mu{ki. Zatosmo te voleli.

Dobar, jak, nepodmitljiv, stabilan~ovek. Cenu toga znao si samo ti.

Kakav u ìvotu prijatelj, takav si bioi partner na sceni: pouzdan i ~vrst! Poredtebe bilo je lako.

Mislim da su tvoja interesovanja biladublja od glume, ako na glumu gledamokao na pojavnu ve{tinu. Bio si otvoren zau~enje, a da u sebi taloì{ iskustva. Isuprotno gluma~koj profesiji, nisi senikada gurao u prvi red, nisi imao tuvrstu sujete. Bio si sre}an {to radi{!

Danas kada vi{e nisi sa nama, àomi je {to nismo ~e{}e pri~ali, jer me jerazgovor sa tobom uvek umirivao,spu{tao zdravo na zemlju.

I ako postoji li~nost iz literature sakojom bih te, u svojoj ma{ti poistovetila,to je Ljevin iz Tolstojeve „Ane Ka re -njine”. Ta ~istota duha u odnosu nadru{tvo koje ga okruùje i opet, pobedaonoga ko o~uva svoju duhovnost.

To si ti u svom ìvotu obavio.Ima{ ènu Vukicu (~itaj Vu~icu) i dve

}erke: Divnu i Mirnu...Zdravko, Divna, Mija, Mida –

Vukica, Divna, Mirna...Verujem u simboliku ovih imena!ûvajte deco tu veru!A ti, Mido, Ago od Ribnika, kako te je

nazvao tvoj prijatelj Mi{a @uti}, putujspokojno, u nama nepoznatu dimenziju,spokojno, jer si na ovom svetu obavio svojveliki zadatak!

Ljubimo te, ma{emo ti, i neka te an -|eli ~uvaju! A ho}e!!! Verujem u to!

(Re~ Cece Bojkovi} na sahrani)

IN MEMORIAM

MILORAD - MIDA STEVANOVI](1939-2008)

Doajen srpskog glumi{ta, Vasilije –Vasa Panteli} je ro|en 4. aprila 1922. uRumi.

Gluma~ku karijeru je zapo~eo u oku -piranom Kragujevcu, da bi po oslo bo -|enju do{ao u Beograd gde uporedo stu -dira prava i psihologiju, poha|a Dramskistudio pri Narodnom pozori{tu i radi uRadio Beogradu – kao glumac i kaospiker. ^lan Drame Narodnog pozori{tapostaje 1949. i ovom ansamblu ostajeprivrèn sve do kraja karijere.

Kritika je isticala njegove glasovnemogu}nosti, dikciju, impresivnost, pro -mi{ljenost, sugestivnost, samosvojnost,preciznost, istinitost, savremenost glu -ma~kog izraza... Me|u vi{e od 130 rolaisti~u se one iz velikog repertoara: Jago u„Otelu“, Horacio u „Hamletu“, Malvolio u

„[ta god ho}ete“ i Kasio u „JulijuCezaru” kod [ekspira, kod Krleè LeonGlembaj u „Gospoda Glembajevi“ i„Aretej“ u istoimenoj drami, Tiresija uSofoklovom „Caru Edipu“, Karenjin udramatizaciji Tolstojeve „Ane Kare nji -ne“, Novakovi} u Boji}evoj „Gospo|iOlgi“, Hadì Toma u Stankovi}evoj „Ko{ -tani“, Aleksa @uni} u Nu{i}evom „Sum -njivom licu“, Du`d u Kosti}evom „Mak -simu Crnojevi}u“... On sam je najvi{evoleo svog Mi{kina u „Idiotu“, Teslu uistoimenom komadu Crnjanskog i PapuPija dvanaestog u Hohutovom „Na mes -niku“.

Ostvario je i ~etrdesetak uloga nafilmu, zapaène kreacije na televiziji inebrojene upe~atljive gluma~ke bravurena radiju. Skoro sedam decenija scen -

skog trajanja. Mirnog, tihog, nenamet -ljivog, daleko od senzacionalisti~kemedijske pa`nje, ali vrednog, istrajnog,postojanog...

Vasina ljudska i stvarala~ka ra do -znalost nije se ograni~avala na glu -ma~ku umetnost. U svojim pedesetimgodinama po~eo je i da slika, i uprkossvojoj uro|enoj skromnosti, radove jeizlagao u Ni{u, Zemunu i Beogradu.Naj~e{}e su to bili pejzaì, inspirisanidugim {etnjama kroz prirodu koje jevoleo i ~esto im se, sa suprugom, pr -epu{tao.

Nedostaja}e nam njegov bar{unastglas, uvek dobro raspoloènje i zanim -ljive anegdote.

Jelica Stevanovi}

IN MEMORIAM

VASILIJE - VASA PANTELI] (1922-2008)

39 stepenica

Zagreb, 30. septembar 2008.Pre dva dana se zavr{io 42. Bitef, a

ja sam ve} na drugom putovanju.Predstoje}i Bitef je bliì nego {to se ~ini,Anji i meni, i organizatorima, je ve}uveliko vreme da ga pripremamo. Istina,jo{ ne putujem nekud daleko. Ju~e NoviSad, a danas Zagreb. Sino} sam bio uNovom Sadu na gostovanju ju`noafri~kepredstave „Istina u prevodu“ na sceniSNP-a, a jutros ve} putujem vozom uZagreb da vidim „Odmor od povjesti“Borisa Bakala i Katarine Pejovi},„Baca~a sjenki“. To je prvi deo njihovetrilogije inspirisane Kafkom, a poslednjakoju su realizovali. Njihova je ideja da nanarednom Bitefu prikaèmo sva tri delakao zaokruènu celinu. Moram da vidimjo{ preostala dva dela, pored „Eks po -zicije”, koja je dobila specijalnu nagraduna 41. Bitefu, pa da odlu~imo.

Boris me je do~ekao na kolodvoru.Gura kraj sebe Zrinjevcem bicikl, a samnom pri~a o komadu koju }u videti.Pita me da li volim da predstavu gledamiz prvog ili nekog drugog reda. Ne{tosam mu odgovorio, onako naivan kad jeon u pitanju. Redova u ovoj predstaviuop{te nema. Nema ni stolice. Nema nipraznog prostora. Pa ~ega ima, pitate se!Ali kad je koncept „Baca~a sjenki“ na

~elu sa „bezobraznim obmanjiva~em“Bakalom i njemu bliskim dramaturgomKatarinom Pejovi}, da se to unapred nezna, ne}u ni ja da otkrivam u svom„intimnom“ dnevniku ~ega ima. Sva -kako ima iznena|enja. Opet ne{to {to sejo{ nije ni ~ulo ni videlo. Ima {aputanjana jastuku. To je najvi{e {to }u vam re}i.A {ta {apu}u. Svake predstave ne{todrugo. [to da onda zapisujem o ~emu suove ve~eri {aputali. U redu, ipak }uotkriti – ne{to o Brehtovom „Baalu“.Svaki glumac pri~a te ve~eri {ta o tomezna. Ako i to nije neka mistifikacija.

Na predstavu se ulazi polako, jedanpo jedan. Kad je osetio da je to ne{toneobi~no ve} samom ulogom i pristupompredstavi, Jo{ko Juvan~i} je rekao da onodlazi pre nego {to je po~elo. Pogotovukad je ~uo da ne moè da se iza|e tokompredstave – dopalo vam se ili ne...

Novi Sad, 1. oktobar 2008.Ponovo sam u Novom Sadu posle

nepuna dva dana. Predstava „Brod zalutke“ Milene Markovi} u reìji AneTomovi}. Za razliku od Unka koji je uJDP-u isti „bajkoviti“ komad postaviotako da u svakoj epizodi glavni ènski likigra druga glumica, mlada rediteljka je,kako je to autorka napisala, poverila

ulogu Jasni \uri{i}. Bila je to ne samoparada njene mo}i transformacije, ve} iki~ma predstave, ~ime je ova sloènamaterija strukturirana na pravi na~in.Jasna je neverovatna sa svojom visokommerom transformacije od bezazlenedevoj~ice do ve{tice koju ostvaruje satakvom prirodno{}u i ubedljivo{}u, da sekatkada pitate da li sve te uloge zaistaona igra ili ipak poneki lik prihvata jo{jedna glumica. Ipak, time {to imamocrvenu nit jedne glumice, komad postajedaleko jasniji i bolje saose}amo sa likom.Predstava je i erotski veoma hrabra.Pitao sam rediteljku u {ali: „Zar se ujednoj tako finoj devoj~ici toliko togakrije?...” Samo se neodre|eno nasmejala.

Pitao sam Unkovskog {to je menjaoautorkin princip. Odgovorio mi je da je uMileninim „[inama“ ve} primenio sistemda razne likove tuma~i jedna glumica, tenije hteo da se ponavlja.

Uveren sam da je ova predstava„vi|ena“ za naredni Bitef.

Berlin, 22. oktobar 2008.Iako smo Vesna i ja propustili prvi

avion iz Minhena za Berlin krivicom (kobi rekao) Lufthanze, stigao sam napredstavu [tefana Kegija „Airport Kids“,u prevodu recimo „Aerodromska deca“ ili„Deca iz vazdu{ne luke“.

[tefan je dosledan, a u okviru togaraznolik. Uvek bira natur{~ike, alidrugog dru{tvenog sloja i profesije i ondasa njima pravi umetnost. I to an -gaòvanu. Do skora smo bili navikli dadru{tveno i politi~ki angaòvano pozo -ri{te ima realisti~ki stvarnosni oblik, kaou doba naturalizma, ili kao kod ArturaMilera, Kipharta, Vajsa, pa i Brehta uepskom obliku. Kegi je angaòvan, aliredovno u neobi~nom obliku. Tako na -stojnike stavlja u izlog prodavnice, ka -miondìje na drum, a mi, publika, ihgledamo iz njihovog kamiona, nekepodetinjele starice igraju se èleznice uigri zvanoj Monopol, a u predstavi„Airport Kids“ uzima uglavnom decu iztre}eg sveta i preko njih govori odana{njem svetu opasne globalizacije,potpuno li{en svake sentimentalnosti.

Decu je skupio sa svih kontinenataili bar od reditelja gastarbajtera sa svihkontinenata, i oni nam pevaju i igrajusudbinu dana{njeg sveta. Oni su, kao {tosu mnogi na{i Romi u kutijama odkartona, nastanjeni u kontejnerima.

Pred predstavu sam ispred pozori{taiznenadio [tefana i njegovu produ cent -kinju, nama dragu, Barbaru Sutof. Onase àli da je izmo`dena brinu}i se o decina dugoj turneji. Koliko su god eto ne -sta{ni izvan scene, na sceni su najve}iprofesionalci, ~ak i vi{e od odraslih, jerdodaju strast svojoj darovitoj igri. Pitamje da li je predstava mo`da slobodna zanaredni Bitef. „Ne znam da li je mogu}eskupiti decu sa raznih strana“, vajka seBarbara. „Ali vide}emo.“

Berlin, 23. oktobar 2008.Ve~eras sa nestrpljenjem ~ekam

predstavu „Bure baruta“, radoznao davidim kako komad doìvljava Dimitrije

Go~ev, koji je u velikoj formi. Uspeh naBitefu sa „Persijancima“, „Ivanov“ uizmaglici na MESS-u i svugde po svetu.

Sa „Buretom baruta“ napravio jepredstavu koja se razlikuje od obenjegove prethodne predstave. Dok su obetanane na svoj na~in, „Bure baruta“ jeèstoko, ali opet sa pouzdanim ukusom uokviru te èstine. Sva surovost njegovepredstave je izraèna ukusom ~oveka odma{te. Veselje koje ovi „primitivci“pokazuju kad u ne~em makar i veomaniskom uspeju, kao {to je recimo ubistvo,izraàvaju krajnje temperamentnombalkanskom igrom. A ose}a se i pro -branost sredstva. Video sa njegovuprethodnu varijantu „Baruta“ pre ne -koliko godina u Gracu. Se}am se samojabuka koje su se kotrljale prema namana kosini. Sada je to postao poetskisimbol predstave. Majka, jedini pozitivanlik, skuplja jabuke, kao mrtve glave povodi u kojoj su se do malo~as davilizava|eni prijatelji.

Go~ev je zaista u velikoj formi.

Berlin, 24. oktobar 2008.Uve~e sam na predstavi „Dva jadna

Rumuna koji govore poljski“ DoroteMaslovske u Maksim Gorki teatru. Oti{aosam po preporuci ovda{njih poznavalacapozori{ta da vidim ovo delo rediteljaArmina Petrasa (44), ~iji nijedan rad dosada nisam video. Za razliku od Go -~evljevog „Bureta baruta“, ova predstavao rumunskim emigrantima je primerlo{ih kli{ea. Iako reditelj ima razu -mevanja za rumunske emigrante, oni suprikazani kao imbecili, u prejakojstilizaciji, ~ak sa maskom koja uklju~ujei krezubu vilicu.

Berlin, 25. oktobar 2008.Na inicijativu Brigite Firle, direkt -

orke Berlinskog festivala, u~estvujem zaokruglim stolom, na temu „Balkan, kojise Evropom zove“. Povod je predstava„Bure baruta“. Dobijam prvi re~.Po~injem tako {to kaèm da je pozori{te,a pre svega komedija, nemogu}na bezkli{ea. A kod Dejana Dukovskog imamnogo elemenata humornog, istinasurovog, pa ipak. Problem je kad se kli{eiprenesu u ìvot i pogotovu u politiku. Nakli{eima je gra|ena praksa uni{tavanjaJevreja u Nema~koj ili intelektualaca usovjetskim logorima. Nevolja je {to sukli{ei donekle ta~ni. Tako da je i èstokapredstava „Bureta baruta“ donekleistinita u umetni~kom smislu. Dobija re~Jirgen Elseser poznat po svojim sta -vovima bliskim Handkeu. On smatra daje svetska nepravda {to su Srbi izabranikao deùrni krivci. Ni Handke, ponjemu, nije dobio Nobelovu nagradu jerbrani Srbe. Poznata na{a istori~arkaumetnosti Bojana Peji}, sada ve}nekoliko godina u Nema~koj, koja je vi{eputa, pa i ovih dana, napravila kontro -verzne izlo`be u Beogradu, govorila je opredrasudama u sferi umetnosti i upo -trebi likovne umetnosti kao propagatoraretrogradnih ideja. Po neka varnica jesevnula izme|u nje i Elsesera, koji jenastojao da u smislu svojih knjiga o

nema~koj politici kritikuje svaki apriorniantisrpski stav. ûvena je njegovavarijacija na antiratni slogan pacifista:„Ne damo krv za naftu“, propagirao jeslogan „Ne damo krv za Jo{ku“, kriti -kuju}i njegov poziv na vojnu inter ven -ciju u Jugoslaviji. U raspravi su u~e -stvovali i glumac Samuel Finci i rediteljGo~ev.

Posle predstave, a pred jo{ jednureprizu „Bureta baruta“, Brigita, koja jemalo~as bila moderator, pozvala nas jena supu u svom foajeu. Sad smo sviopu{teni, ~ak i do sada dosta uko~enisrbobranitelj Elseser, o~ligledno o~eku -ju}i neke o{tre startove nas ostalih.

U publici su bili i Bora ]osi} sasuprugom Lidijom Klasi} (bio sam sino}kod njih do dva ujutru, pri~aju}i o na{imprilikama i neprilikama). Tako|e je bio idobri stari Klunker, moj vr{njak koji vi{ene dolazi na Bitef, jer nema redovnutribinu da o tome pi{e iligovori na radiju.

28LUDUS 147Lu

Piše: Jovan ]irilov

PUTUJEM, MISLIM, OSE]AM43. Bitef nije daleko

U ”starom” XX veku, onima koji su odlazili u pozori{te, bile su poznate@UTE STOLICE Ateljea 212.

Pre nego {to bi ~ika \ema otvorio vrata i po~eo da pu{ta publiku, razvodnicesu unosile u salu @UTE STOLICE i postavljale ih ispred prvog reda i kaododatak svakom drugom redu gde su mogle da stanu a da ne smetaju. Trebalo jesmestiti skoro svake ve~eri bar pedesetak gostiju, jer su karte naj~e{}e bilerasprodate.

Mnogo godina kasnije Mihiz je napisao ”Autobiografiju o drugima”, gde unekoliko redaka pri~a o tome kako su mu na jednu predstavu, (valjda je bio”Ranjeni orao”) iznenada do{li gosti zbog kojih su bile unete @UTE STOLICE.

Razvodnice koje su, rade}i u Ateljeu 212, zauvek ostale ”zaraène” timpozori{tem, pa`ljivo su pro~itale Mihizove stranice i bile odu{evljene {to su se isame na{le u knjizi. Ne imenom ili zvanjem, ali...! Kada Mihiz napi{e: ”Unetesu @UTE STOLICE...”, onda se zna da su to uradile RAZVODNICE. Dakle, u{lesu u knjigu zahvaljuju}i @UTIM STOLICAMA Ateljea 212 koje su uvek bilepopunjene, a nikad prodate.

Ina~e, u tom ”starom” XX veku, za sve koji su studirali a i radili u Ateljeu212, ovo pozori{te je bilo istureno odeljenje Beogradskog univerziteta.

/Pri~a nekada{njih razvodnica Ateljea 212, Zorice, Mikice, Rade.../

Milan Mihailovi} - Caci

Iz “Uspomenara 212“

@UTE STOLICE

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlaze jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primeraka

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikLjiljana \uri}Glavni i odgovorni urednikTatjana Njeì}

Savet LudusaSvetlana Bojkovi}, Jovan ]irilov, GoranMarkovi}, Dejan Mija~, Gorica Mojovi},Ljubomir Simovi}

RedakcijaBranko Dimitrijevi}, Petar Gruji~i},@eljko Huba~, Aleksandra Jak{i},Branka Krilovi}, AleksandarMilosavljevi}, Miroslav Radonji},Ana Tasi}

Lektura i korekturaAleksandra Jak{i}

Sekretar redakcijeRadmila Sandi}

Tekstove i fotografije slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformi sanja pod brojem 1459

Predstava Deca sa aerodroma [tefana Kegija iz Lozane

Razvodnice Ateljea 212: Rada, Jelena, Cica, Zorica i Sneàna, 1975.g.

intervju: goran markovi] reprint ludus: intervju –...

Documents