INTERMODALNI TRANSPORT U SRBIJI

IMOD XWORKSHOP

Prof. dr Slobodan Zečević, dipl.inž.

TEME IZLAGANJA

A. STANJE SISTEMA INTERMODALNOG TRANSPORTA PO KOMPONENTAMA

B. STANJE POTENCIJALA SISTEMA INTERMODALNOG TRANSPORTA

TOVARNO MANIPULATIVNA

JEDINICA

TRANSPORTNA SREDSTVA

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

OPERATERI ORGANIZACIJA

TELEMATIKA

INTERMODALNI TRANSPORTNI

LANCI

PLANSKO REGULATIVNI INSTRUMENTI

TERMINALI -MREŽA

TERMINALA

STANJE SISTEMA INTERMODALNOG

TRANSPORTA

Tovarno manipulativna jedinica

• Konteneri U Srbiji u vlasništvu nema više od 500 kontenera, uglavnom od 20ft, open top, i nisu za međunarodni saobraćajPreko 99% kontenera u prometu Srbije je u vlasništvu stranih kompanija, sa strukturom 60/40 u korist 20ftZbog odnosa uvoz/izvoz (4/1) istovareni, prazni konteneri se povlače u depoe u regionu

Tovarno manipulativna jedinica

• Izmenjivi transportni sudovi (swap body)Skoro da nisu prisutni u vlasništvu u Srbiji

• Bimodalne jedinice-roadrailer Nisu prisutne u Srbiji

• Zbog nedostatka izmenjivih transportnih sudova i železničkih kola roba se uglavnom prevozi drumom, a zbog nedostatka kontenera čekanje na otpremu robe se meri danima

• ŽelezničkaInventarski park železničkih kola za prevoz kontenera je oko 400-500 kola serije K, R i S, od čega je tehnički raspoloživo 200-300 kola, uglavnom serije RJedna otprema je čekala 18 dana na dostavu kola u tehnologiji transporta kontenera

Transportna sredstva

• Drumska Oko 100 specijalizovanih vozila za prevoz kontenera

• Rečna Ro-Ro brodovi trenutno nisu u vlasništvu Srpskih brodaraPlovilo tipa Evropa II (60 kontenera) je na raspolaganju intermodalnom transportu

Transportna sredstva

Saobraćajna infrastruktura

• Na koridoru X moguće je, uz određena ograničenja brzine kretanja, provesti kompoziciju Ro-La tehnologije

• Prema dosadašnjim ispitivanjima, na koridoru X moguće je sprovesti pošiljke prema kodu P/C 70 i C400 (na nekim deonicama i P/C 80)

Terminali, mreža terminala

KONTENERSKI

• ŽIT – Beograd• Luka Beograd• Luka Pančevo• Smederevo• Aleksinac• Novi Sad• Užice• Kragujevac• Itd.

HUCKE-PACK

Tehnologija ATehnologija B - BGTehnologija C - BGTehnologija bimodalnog tr.

RO – RO

u planovima razvoja

nivo planske dokumentacije bez fizičkog razvoja - 80 %nivo razvoja planske dokumentacije sa nukleusom fizičkog razvoja - 15 %nivo nepotpunog fizičko tehnološkog razvoja - 5 %

Promovisanimrežom

Rađena plansko projektantska dokumentacija

Delimično razvijena

fizička struktura

SuboticaSenta

Sombor - ApatinZrenjaninNovi Sad

Sremska MitrovicaBeograd

ŠabacSmederevo

PančevoPrahovoJagodina

UžiceČačak

KragujevacKraljevo

NišDimitrovgrad

Priština

SuboticaSenta

Sombor - ApatinZrenjaninNovi Sad

Sremska MitrovicaBeograd

ŠabacSmederevo

Pančevo

JagodinaUžice

NišDimitrovgrad

Senta Sombor - Apatin

Novi SadSremska Mitrovica

BeogradŠabac

SmederevoPančevo

Potencijalne lokacije terminala intermodalnog transporta

• Kontenerski:SuboticaSentaSomborNovi SadSremska MitrovicaŠabacBeogradPančevoSmederevoUžiceNišDimitrovgradPreševo

• Hucke pack:SuboticaBeogradNišDimitrovgradPreševo

• Ro-Ro:Novi SadBeogradPančevoSmederevoPrahovo

Operateri i organizacija

• Operateri Agenti, uglavnom strane kompanije sa svojim predstavnicimaŠpediteri ŽIT

Operateri i organizacija

• Organizacija Linijske železničke veze ne postojeBlok kontenerski vozovi uglavnom saobraćaju ka pomorskim lukamaOd severno jadranskih luka (Kopar, Rijeka) do Beograda, transit time je često 3-4 dana i pored bilateralnih sporazumaRečna kontenerska linija Beograd - Konstanca i obratno (otvorena 12. maja 2005.)Prosečni mesečni Ro-Ro tranzit je oko 300 vozila

Plansko regulativni instrumenti

• 1985. - Društveni dogovor o razvoju integralnog transporta (Savezna vlada)

• 1986. - proglašena i promovisana Mreža RTC-a Srbije (SFRJ)

• 1996. - Prostorni plan Republike Srbije (uključena mreža RTC-a)

• 2002. - Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010. godine - izabrani razvojni programi (program 47 – Mreža robno transportnih centara regionalnog i balkanskog karaktera)

Plansko regulativni instrumenti

• Poslednjih godina Nekoliko projekata (Studija robnih tokova sa aspekta koncepta razvoja logističkog-intermodalnog transporta Opštine Smederevo) Dva međunarodna projekta

• IMOD X – Intermodalna rešenja i konkurentnost u transportnom sektoru Srbije

• Multimodalni logistički lanci NRW - Balkan

Plansko regulativni instrumenti

• 2003.-2005. - sklopljeni bilateralni sporazumi sa Hrvatskom, Bugarskom i Mađarskom

• 2005. - ratifikacija multilateralnog sporazuma AGTC

• Regulativa postoji, ali elementi iz sporazuma često se ne poštuju

Plansko regulativni instrumenti

Nema stimulativnih mera, nema značajnijih poreskih olakšica, oslobađanja od taksi, i dr. Nema obračuna i naplate eksternih troškovaNedostatak fiskalnih i investicionih meraJoš uvek nema dovoljno privatnog kapitala u intermodalnom transportu

Telematika

• RIS (River Information System) – uveden na jednom delu Dunava

• Informacione baze o intermodalnom transportnom sistemu skoro da ne postoje

• Nema praćenja tržišta sa aspekta generatora intermodalnih tokova

Intermodalni transportni lanci

• Kontenerski tokovi – 18000 – 20000 TEU/god.• Prisutni su različiti modaliteti lanaca

odnos ova dva lanca je 50:50

drum železnicapomorska

luka

SolunKoparRijekaBarKonstanca

preferentna uloga 50-70%

Intermodalni transportni lanci

• Najzastupljenije robe u nacionalnim intermodalnim transportnim lancima su:

građevinski materijal (kamen, šljunak, itd.)žitaricerude

• Relacije – 300, 400 km• 200 do 300 TEU / dan

železničkidrumski

vodni

POTENCIJALNIINTERMODALNI TRANSPORTNI

TOKOVIKORIDOR VII

• IZVOZ• UVOZ

• TRANZIT

KORIDOR X

• IZVOZ• UVOZ

• TRANZIT

PANČEVO

NOVI SAD

NIŠ

BEOGRAD

0% 10% 20% 30% 40% 50%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

0% 10% 20% 30% 40% 50%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

3814163077

16560

11386

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

Uvozno – izvozni i tranzitni tokovi drumskog transporta sa Podunavskim zemljamabroj vozila, rastojanje transporta – 2004. god.

Hipoteza:5% ovog transporta je 15000 vozila u Ro-Ro transportu 6500 (uvoz/izvoz) i 8500 (tranzit)

tranzit: 109 861

tranzit: 59 625

PANČEVO

NOVI SAD

NIŠ

BEOGRAD

Uvozno – izvozni i tranzitni tokovi drumskog transporta u gravitacionoj zoni Podunavskih zemlja

broj vozila, rastojanje transporta – 2004. god.

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

141923134802

37714

31043

tranzit: 165 318

tranzit: 156 797

Hipoteza:5% ovog transporta je 33500 vozila u Ro-Ro transportu 17500 (uvoz/izvoz) i 16000 (tranzit) 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

preko 1400

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

preko 1400

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%

do 600

600-800

800-1000

1000-1400

PANČEVO

NOVI SAD

NIŠ

BEOGRAD

Uvozni tokovi drumskog transporta sa gravitacionog područja koridora X

broj vozila, rastojanje transporta – 2004. god.

0% 20% 40% 60% 80% 100%

do 600

600-1000

1000-1400

Hipoteza:5% ovog transporta je 9500 vozila u hucke-pack transportu

122 701

20 865

22 286

23 715

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35% 40%

do 600

600-1000

1000-1400

1400-2000

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

do 600

600-1000

1000-1400

1400-2000

preko 2000

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

do 600

600-1000

PANČEVO

NOVI SAD

NIŠ

BEOGRAD

Izvozni tokovi drumskog transporta za gravitaciono područje koridora X

broj vozila, rastojanje transporta – 2004. god.

0% 20% 40% 60% 80% 100%

do 600

600-1000

1000-1400

Hipoteza:5% ovog transporta je 9000 vozila u hucke-pack transportu

144 141

8 909

10 626

23 7330% 20% 40% 60% 80% 100%

do 600

600-1000

0% 10% 20% 30% 40% 50%

do 600

600-1000

1000-1400

1400-2000

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70%

do 600

600-1000

1000-1400

1400-2000

preko 2000

Potencijali terminala u Smederevu

Novi Sad

Pri{tina

Podgorica

BEOGRADSmederevo

Zona visoke preferencije tokova

Zona podeljene pripadnosti tokova

Zona slabe preferentnosti tokova terminalu intermodalnog transporta

zemljavid

transporta

vrsta robe

QR

Ro - Rohuckepackonteneri

min ocena sr ocena max ocena

količina

verovatnoća

QminK

PminK

QsrK

PsrK

QmaxK

PmaxK

PET STRATEGIJA

Struktura rastojanja izvoza/uvoza robe u zonu gravitacije terminala u Smederevu – drumski transport

0

10

20

30

40

50

60

do 600 600-800 800-1200 1200-1500 preko 1500

rastojanje (km)

(%)

0

10

20

30

40

50

do 600 600-800 800-1200 1200-1500 preko 1500

rastojanje (km)

(%)

uvoz

izvoz

rastojanje (km)

rastojanje (km)

Struktura udaljenosti korisnika od terminala u Smederevu - izvoz/uvoz robe u konteneru

uvoz

izvoz

0

10

20

30

40

50

60

70

do 100 100-200 200-300 preko 300

rastojanje (km)

(%)0

10

20

30

40

50

60

do 100 100-200 200-300 preko 300

rastojanje (km)

(%)

rastojanje (km)

rastojanje (km)

Procena tokova u tehnologiji kontenerskog transporta – izvoz (optimistička varijanta)

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

2005 2010 2010 2010 2015

S1 S2 S3 S4 S5

TEU/god

Procena godišnjih tokova u tehnologijama intermodalnog transporta preko terminala u Smederevu za 2010. godinu

2005 2010 2010 2010 2015S1 S2 S3 S4 S5

• Kontenerski transport – 6000-19000 TEU• Hucke-pack transport – 1000 – 6000 jedinica• Ro-Ro transport – 2000 – 7000 jedinica

sa tranzitom – 4000 – 12000 jedinica

Tržište lanaca intermodalnog transporta

19000 ≈ 0

potencijal

TEU

planirano očekivano realno stanje

Realizacija zavisi od svih faktora i komponenti koji utiču i čine intermodalni

transportni sistem

TOVARNO MANIPULATIVNA

JEDINICA

TRANSPORTNA SREDSTVA

SAOBRAĆAJNA INFRASTRUKTURA

OPERATERI ORGANIZACIJA

TELEMATIKA

INTERMODALNI TRANSPORTNI

LANCI

PLANSKO REGULATIVNI INSTRUMENTI

TERMINALI -MREŽA

TERMINALA

RAZVOJ SISTEMA INTERMODALNOG

TRANSPORTA