govorni parametri i tuga

745

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 4. 745-763, 2011.

UDK: 159.946.3.072 ; 159.942.53.072

ID: 188498700Originalni nau!ni rad

Zorka KA"I#1

0DMD�,9$129,ûUniverzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

GOVORNI PARAMETRI I TUGA2

Osnovni cilj ovog istra!ivanja je da se ispitaju varijacije govornih parametara u ekspresiji tuge u odnosu na emotivno neanga!ovanu (ne-utralnu) govornu produkciju. Teorijski okvir za ovaj rad predstavljaju ispitivanja varijabilnosti govornog izraza, kao i dosada"nja ispitivanja varijacija govornih parametara u ekspresiji emocija u srpskoj artikau-lacionoj bazi i artikulacionim bazama drugih jezika. U ovom istra!i-vanju analizirane su prose#ne vrednosti i opseg varijacija intenziteta i trajanja glasova u izolovano izgovorenim re#ima, koje su govornici u eksperimentu izgovarali kao iskaze bez predikacije. Ispitivanje je obav-ljeno na delu Korpusa govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku. Analizirani su glasovi u 20 izolovanih re#i-iskaza koje je "est izvornih govornika srpskog jezika variralo u neutralnom izgovoru, kao referentnom, i u ekspresiji tuge. Ispitivani akusti#ki parametri anali-zirani su softverskim paketom PRAAT, a statisti#ka analiza dobijenih rezultata ura$ena je u SPSS paketu. Varijacije kvaliteta artikulacije, kvaliteta glasa i opsega promena osnovnog tona u re#ima-iskazima analizirane su ekspertskim slu"anjem. Prose#ne vrednosti trajanja, intenziteta, kao i varijacije opsega promena osnovnog tona i varijacije kvaliteta artikulacije i kvaliteta glasa u govornoj ekspresiji tuge navo-1 E-mail: [email protected]

2 Rad je realizovan u okviru projekta Jezici i kulture u vremenu i prostoru OI 178002 koji $nansira Ministarstvo nauke i prosvete Republike Srbije – ciklus nau!nih projekata 2011-2014.


746

de na zaklju!ak da postoje odre"ene pravilnosti u promeni govornih parametara u ekspresiji tuge.

Klju!ne re!i: govorni parametri, emotivno neanga#ovan govor, govorna ekspresija tuge

UVOD

Kada se pominje jezi!ko izra"avanje obi!no se ka"e da se jezik mo"e izra"avati na dva analogna na!ina – govorenjem i pisanjem. Me-#utim, govorenje je, ipak, najpotpuniji i najprirodniji jezi!ki izraz (ci-vilizacijski zna!aj pisma, sa njegovom trajno$%u i prenosivo$%u, pret-hodnim iskazom se ne dovodi u pitanje). Ono $to ljudski govor !ini najkompletnijim jezi!kim izrazom je kombinacija dveju klasa govor-nih jedinica, odnosno kombinacija segmenata i prozodijskih obele"ja. Varijabilni delovi segmenata (trajanje, intenzitet, frekvencija, akusti!-ki kvalitet) omogu%uju promenjivost govornog toka, a ta promenjivost se realizuje kao variranje tempa govora, variranje glasnosti, variranje melodijskih tokova, smenjivanje akcentovanih i neakcentovanih slo-gova, variranje u raspore#ivanju disajnih pauza, variranje ritma, pa i variranje razli!itih parajezi!kih obele"ja. Varijabilnost govornog izra-za govornik koristi kao dodatno jezi!ko izra"ajno sredstvo, a tu vari-jabilnost koristi i sagovornik koji na osnovu perceptivnog iskustva, pored oformljenih poruka u govornom izrazu, prima i informacije o samom govorniku, odnosno informacije o govornikovim stavovima prema temi i sagovorniku, o govornikovom emocionalnom i zdrav-stvenom stanju i sli!no.

Razli!iti vidovi pona$anja predstavljaju manifestaciju !oveko-vog biolo$kog i psihi!kog funkcionisanja. Mo"e se re%i da ne postoji ni jedan susret me#u ljudima, ni jedna komunikativna situacija u kojoj se ne manifestuje verbalnim ili neverbalnim sredstvima makar minimalni vid bilo pozitivnog, bilo negativnog emocionalnog odnosa prema govorniku, sagovorniku ili temi komunikacije. Za svakog !o-veka su emocionalne reakcije okru"enja vrlo bitne, pa se zbog toga perceptivno iskustvo u uo!avanju verbalne i neverbalne manifestacije emocija sti!e vrlo rano i stalno se usavr$ava (Ka$i%, Jovi%i%, 2005).

Bez upu$tanja u psiholo$ke teorije o su$tini emocija, na ovom me-stu se kratko nazna!avaju neverbalne i verbalne manifestacije emocija

747

koje svaki !ovek na osnovu svog "ivotnog i komunikativnog iskustva opa"a kod drugog !oveka.

Slika 1 – Op!ta kategorizacija ekspresije emocija (adaptirano prema: Tato R. et al)

Somatski znaci, koje sagovornici opa"aju kod govornika u razli!i-tim emotivnim stanjima, i koji mogu biti va"an pokazatelj tih stanja, su: bledilo ko"e, rumenilo ko"e, znojenje, poreme#eno disanje, karak-teristi!no dr"anje tela, karakteristi!ni pokreti ruku i sli!no.

Facijalna ekspresija je najuo!ljiviji pratilac emotivnih stanja. Tako za ve#inu ljudi osmehnuto govornikovo lice predstavlja izraz poziti-vnih emocija, dok namr$teno lice odra"ava negativne, gr! na licu od-ra"ava strah ili bol, pla! - tugu i sli!no. Po$to prirodna komunikativna situacija podrazumeva govornika i sagovornika u isto vreme na istom mestu, sagovornici istovremeno prate verbalnu poruku i facijalnu eks-presiju uo!avaju#i njihov sklad ili nesklad („gledanje u o!i”).

Verbalna ekspresija emocija manifestuje se u dva vida – u jezi-!kim porukama i u akusti!kim informacijama.

Ukoliko "eli da poka"e emocije, govornik #e birati jezi!ka (lingvi-sti!ka) izra"ajna sredstva koja mogu biti va"ni znaci u prepoznavanju emocija. Naime, iskaz mo"e biti ekspresivno formiran razli!itim je-zi!kim sredstvima (leksika, tip iskaza, red re!i i sli!no), a ceo jedan funkcionalni stil (pesni!ki) u osnovi ima emotivno jezi!ko izra"ava-

Ka$i#, Z., Ivanovi#, M.: Govorni parametri i tuga


748

nje. Me!utim, ukoliko govornik poku"ava da prikrije svoje emocije, on to naj#e"$e #ini izborom odgovaraju$ih emotivno neutralnih jezi#kih sredstava da bi kod slu"alaca ostavio %eljeni utisak. Upravo zbog toga lingvisti#ka informacija nije uvek dovoljno pouzdan pokazatelj emo-tivnog stanja govornika (Ivanovi$, Ka"i$, 2011a).

Me!utim, akusti#ke informacije sadr%ane u varijacijama parame-tara govornog izraza predstavljaju va%ne nosioce emotivnog izraza. Percepcijom pomenutih varijacija sagovornik mo%e dobiti preciznije informacije o vrsti emotivnog stanja u kome se nalazi govornik. Ostaje otvoreno istra%iva#ko pitanje: koje su varijacije govornih parametara, u kolikoj meri, i u kakvoj kombinaciji zna#ajne za percepciju ekspresije pojedinih emocija.

Govorni parametri u ekspresiji emocijaOsnovni nosioci ekspresije emocija u govoru su varijacije govornih

parametara koja se ispoljavaju na tri nivoa: suprasegmentnom, odnosno prozodijskom (speci&#ne varijacije frekvencije, intenziteta, trajanja i pauza), segmentnom (promene kvaliteta artikulacije) i intra-segmentnom (op"ti kvalitet glasa, odnosno govora).

Suprasegmentna (prozodijska) obele%ja predstavljaju slu"ao#ev do%ivljaj varijacija akusti#kih parametara govornog izraza, odnosno auditivni do%ivljaj varijacija trajanja, intenziteta, frekvencije, smenji-vanja zvu#nih segmenata i pauza, smenjivanja akcentovanih i neak-centovanih slogova, tj. auditivnu percepciju tempa, glasnosti, intona-cije i ritma (Ka"i$, 2000). Varijacije tempa, glasnosti, intonacije i ritma pojedina#no i u me!usobnim kombinacijama, u odnosu na neutralno govorenje (govorenje bez emotivnog anga%ovanja), u najve$oj meri doprinose manifestaciji emocija u govornom izrazu.

Kvalitet artikulacije odre!uje manja ili ve$a mi"i$na napetost artikulatora tokom govorne produkcije. Tako se uslovno mo%e govoriti o ”#vrstoj” (intenzivnoj, artikulaciji sa jasnim nastupom), ti-pi#noj i „labavoj” (opu"tenoj, nerazgovetnoj) artikulaciji. O kvalitetu artikulacije mo%e se govoriti kao o individualnoj karakteristici govornika koja odra%ava temperament ili automatizovane navike. Me!utim, varijacije kvaliteta artikulacije kod istog govornika u zna#ajnoj meri doprinose govornoj ekspresiji emocija, namera i

749

Ka!i", Z., Ivanovi", M.: Govorni parametri i tuga

stavova. Kvalitet artikulacije direktno se odra#ava na akusti$ki kvali-tet (boju) produkovanih segmenata.

Kvalitet glasa je vi!edimenzionalna karakteristika koja se mo#e sagledavati iz raznih aspekata - kao stalno prisutno fundamentalno svojstvo govora koje identi%kuje govornika kao pojedinca i kao pro-menjiva kategorija tokom govornog procesa (za aspekt promenjivosti u upotrebi je termin kvali%kator glasa ili parajezi$ko obele#je).

Po!to su dosada!nja istra#ivanja govorne ekspresije emocija kod izvornih govornika srpskog jezika (Jovi$i" i sar., 2003; Jovi$i" i sar., 2004a; Jovi$i", Ka!i", 2004; Jovi$i" et al, 2004b; &or'evi" i sar., 2004; Ka!i", Jovi$i", 2005; Rajkovi" i sar, 2005; Jovi$i" et al, 2005; Jovi$i" et al, 2006; Rajkovi" et al, 2007; Ivanovi", 2008; &or'evi" i sar., 2008; Ivanovi", 2009; Ivanovi", Ka!i", 2011a; Ivanovi", Ka!i", 2011b) po-kazala da se sa stanovi!ta netreniranih slu!alaca najbolje prepoznaje govorna ekspresija tuge, za ovo istra#ivanje odabrano je istra#ivanje govornih parametara u ekspresiji tuge u odnosu na emotivno neanga-#ovan govor.

Cilj rada

Osnovni cilj ovog rada bio je da se istra#i variranje govornih pa-rametara u govornoj ekspresiji tuge u odnosu na emotivno neanga#o-van govor u artikulacionoj bazi srpskog jezika. Odnosno, cilj je bio da se poku!a dati odgovor na pitanje koji objektivni akusti$ki parametri navode netrenirane slu!aoce da prepoznaju govornu ekspresiju tuge i da takvu govornu produkciju opisuju na slede"i na$in: najavljuje pla!, razvu!eno, monotono, sporo, usporeno, veoma tiho, sti"ano, depresivno, kao da odaje ravnodu"nost prema #ivotu, setno, melanholi!no...

METODOLOGIJA ISTRA(IVANJA

Istra#ivanje manifestacija govornih parametara u govornoj ek-spresiji tuge, $iji se rezultati iznose u ovom radu, izvr!eno je na ve" formiranoj govornoj bazi emotivnih iskaza Korpus govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku – GEES (Jovi$i" i saradnici, 2004a).


750

Izolovane, semanti!ki neutralne re!i, na kojima je izvr"ena analiza go-vornih parametara su: Mirko, !urka, standard, pijaca, padavine, demon-stracije, ponedeljak, godina, Petar, predstava, drvo, ki"a, Milan, kompjuter, zgrade, inostranstvo, klinci, Mirjana, more, rezultati. Navedene re!i-iska-ze je "est govornika izgovaralo na dva na!ina: u neutralnoj ekspresiji i u ekspresiji tuge. Simulirana ekspresija evaluirana je preko odgovora netreniranih slu"alaca. U korpus su u"le samo produkcije koje su pre-poznate kao neutralan izgovor i kao ekspresija tuge.

U evaluaciji korpusa netrenirani slu"aoci imali su i dodatni zah-tev. Pored odgovora koju ekspresiju !uju, trebalo je i da daju odgovor na osnovu !ega su prepoznali odgovaraju#u ekspresiju. U ovom radu odgovori slu"alaca su dovo$eni u vezu sa objektivnim parametrima i klasi%kovani u odnosu na sferu iskustva.

Parametri: kvalitet artikulacije, kvalitet glasa i osnovni ton (in-tonacija), analizirani su auditivnom analizom na taj na!in "to su tre-nirani slu"aoci poredili govornu ekspresiju tuge sa neutralnim izgovo-rom kod svakog od "est govornika.

Parametri: trajanje i intenzitet analizirani su na segmentiranim pojedina!nim glasovima. Segmentacijom je obuhva#en izgovor sva-ke re!i u neutralnom izgovoru i u ekspresiji tuge kod "est govornika (segmentacija glasova izvr"ena je u 240 re!i). Segmentacija, kao i od-govaraju#a merenja parametara realizovana je softverskim paketom PRAAT za akusti!ku analizu govora, koji pru&a mogu#nosti merenja velikog broja akusti!kih obele&ja.

Varijacije trajanja i intenziteta glasova u neutralnom izgovoru i u ekspresiji tuge analizirane su prema klasi%kacionim grupama glasova jer se po"lo od pretpostavke da se glasovi unutar iste klase, ina!e srod-ni po artikulaciono-akusti!kim karakteristikama, pona"aju sli!no u svim tipovima izgovora. Po"lo se od pretpostavke da svaki od glasova iz iste klasi%kacione grupe ima sli!nu tendenciju varijacija kod svih predstavnika grupe.

U analizi su razdvojeni akcentovani (dugi i kratki) i neakcento-vani vokali zbog akusti!kih obele&ja u op"tem realizovanju slogovnog akcenta i zbog prirode srpskog akcenatskog sistema. S obzirom na to da je jedna od odlika artikulacione baze srpskog jezika da pored vokala u jezgru sloga mo&e biti i sonant r kada se na$e u interkon-sonantskoj poziciji, njegove varijacije analizirane su me$u vokalima.

751


Opravdanje za ovakvo raspore#ivanje jeste postojanje neutralnog vo-kalskog segmenta u izgovoru glasa r u svim pozicijama u kojima je on slogotvoran.

Unutar grupe sonanata, posebno su obra#eni nazali kao njihova podgrupa, s obzirom na $injenicu da se pri artikulaciji nazala u oral-noj duplji potpuno prekida tok fonacionoj struji (sli$nost sa plozivima), dok se spu!tanjem mekog nepca propu!ta jedan deo fonacione struje iz farinksa u nosnu duplju. Ove speci%$nosti u artikulaciji nazala u odno-su na oralne (prave) sonante smatrane su razlogom za izdvajanje ovih glasova u posebnu podgrupu pa su o$ekivane i izvesne speci%$nosti kod nazala u varijacijama akusti$kih parametara. Glasovi, $iji su parametri analizirani u ovom istra&ivanju, su: vokali (akcentovani dugi i kratki, neakcentovani): i, e, a, o, u, vokalno r; oralni (pravi) sonanti: j, v, r, l, lj; nazali: m, n; plozivi: p, t, k, g, d:; frikativi, !, ", s, z; afrikat c.

Rezultati do kojih se do!lo u ovom radu statisti$ki su obra#e-ni. Za tu svrhu kori!"en je softverski paket SPSS. Statisti$ka analiza podrazumevala je dobijanje usrednjenih vrednosti i varijacionih polja merenog parametra, za sve govornike i sve izabrane govorne segmen-te, u neutralnom izgovoru i u govornoj ekspresiji tuge.

REZULTATI I DISKUSIJA

Kvalitet artikulacije U ve"ini istra&ivanja govorne ekspresije emocija u drugim artiku-

lacionim bazama (Abelin, A., Allwood, J., 2000; Campbell, N., 2000) osnovna pa&nja je posve"ivana prozodijskim obele&jima, a minimalna kvalitetu artikulacije. Me#utim, pokazalo se da postoji jaka korelaci-ja izme#u govorne ekspresije emocija i kvaliteta artikulacije. Naime, od kvaliteta artikulacije zavisi ukupan akusti$ki kvalitet (akusti$ka struktura) govornih segmenata.

Prilikom auditivne analize tehnikom treniranog slu!anja u go-vornoj ekspresiji tuge uo$ena je „labava“, opu!tena i sporadi$no ne-razgovetna artikulacija. Ovaj tip artikulacije, naro$ito kod frikativa dovodi do speci%$ne distorzije (Jovi$i" et al, 2010). Distorzija se mo&e uo$iti i kod drugih klasi%kacionih grupa, jer svaka nerazgovetna ar-tikulacija predstavlja neki od tipova distorzije. Kraj iskaza je naro$ito


752

kvalitativno ugrožen. Naime, pojedinim glasovima koji su produko-vani u "nalnoj poziciji reči, ni tehnikom treniranog slušanja, ni ek-spertskom proverom nije mogao biti određen intenzitet, nisu se „čuli“, odnosno, pretpostavlja se da ih govornici nisu ni produkovali. Pošto su ove pojave uočene u ovom govornom korpusu u kome su govorni-ci bili glumci, dakle profesionalci kojima je govor jedno od osnovnih sredstava umetničkog izraza, pretpostavlja se da su ove pojave u spon-tanoj ekspresiji tuge brojnije i intenzivnije.

Ovakav kvalitet artikulacije može da bude parametar zbog koga netrenirani slušaoci doživljavaju ekspresiju tuge kao „razvučen“ govor.

Kvalitet glasaUočene su karakteristične promene kvaliteta glasa u odnosu na

neutralni govor prilikom govorne manifestacije tuge. Pokazalo se da postoji jaka korelacija između govorne ekspresije emocija i kvalite-ta glasa, odnosno da mnoga akustička obeležja kvaliteta glasa mogu imati diskriminativnu ulogu prilikom percepcije govorne manifestaci-je emocija. Najuočljivija promena kvaliteta glasa u govornoj ekspresiji tuge, u odnosu na neutralni govor kod istih govornika, je škripav glas sa elementima tremora.

Lever (1980) opisuje "ziološke karakteristike škripavog glasa na sledeći način: ukrućene glasnice, neregularni glotalni impulsi, sime-trični glotalni impulsi sa kratkom usponskom ivicom; on takođe opi-suje akustičke korelate ovog kvaliteta glasa navodeći da ga karakteriše vrlo nizak osnovni ton Fo, mali koe"cijent otvorenosti glotisa (Open Quotient ) i mala amplituda (AV).

Ovakav kvalitet glasa može da bude parametar zbog koga netreni-rani slušaoci doživljavaju ekspresiju tuge kao govor koji „najavljuje plač“.

Osnovni ton (intonacija)Intonacija, kao jedno od osnovnih prozodijskih obeležja u govoru,

de"nisana je varijacijom osnovne frekvencije glasa F0. U ovom istra-živanju, treniranim slušanjem procenjivane su intonacione konture reči-iskaza u neutralnom izgovoru i u ekspresiji tuge. Pokazalo se da tugu odlikuje blago snižavanje osnovnog tona u odnosu na neutralno govorenje, ali izrazito sužavanje opsega promena osnovnog tona.

U prethodnom istraživanju (Kašić, Jovičić, 2005) koje je obavlje-no na neinteraktivnom diskursu, koji predstavlja deo korpusa GEES, merene su sledeće veličine:

753


a) srednja vrednost F0 za ceo diskurs; b) opseg promene F0 koji je dobijen kao razlika maksimalne i mi-

nimalne vrednosti F0 u okviru celog diskursa; v) srednja brzina promene F0, odre#ena kao srednja vrednost

apsolutne razlike F0 za susedne prozore u analizi (srednji izvod konture F0).

U pomenutom istra$ivanju uo%ena je nedvosmislena diskrimi-nacija govorne ekspresije aktivnih emocija (ljutnje, radosti i straha) i tuge kao pasivne emocije, na osnovu sni$avanja osnovnog tona i izra-zitog su$avanja njegovog opsega promena.

Su$avanje opsega promena osnovnog tona je jedan od klju%nih objektivnih parametara zbog koga netrenirani slu!aoci do$ivljavaju ekspresiju tuge kao „monotono“ govorenje.

Trajanje Pokazalo se da su varijacije trajanja govornih segmenata jedno

od bitnih obele$ja koje karakteri!e manifestaciju emocija u govoru. Prethodno istra$ivanje (Jovi%i", Ka!i", 2004) varijacija akusti%kih pa-rametara u funkciji karakterizacije ekspresije emocija izvr!eno je na neinteraktivnom diskursu u kome ima 79 re%i, %ije je trajanje oko 35 sekundi kada se izgovara neutralnim, odnosno emotivno neanga$ova-nim govorom. Pod trajanjem govornih segmenata podrazumevalo se efektivno trajanje kontinuiranih govornih segmenata i trajanje pauza izme#u govornih segmenata. Pokazalo se da tugu odlikuje izrazito us-poren tempo koji se posti$e produ$avanjem i govornih segmenata i pa-uza izme#u njih. Trajanje pauza je indikativan statisti%ki parametar. On pokazuje da su kod izrazito aktivnih emocija - ljutnje i radosti - pauze u govoru znatno kra"e u odnosu na neutralan govor, dok su pauze u govornoj ekspresiji tuge, kao pasivne emocije, izrazito duge.

Po!to je u prethodnom istra$ivanju mereno trajanje kontinuira-nog govora, kao celine izme#u dveju disajnih pauza, u ovom istra$iva-nju je analizirano tarajanje glasova, kao najmanjih govornih segmena-ta da bi se utvrdile varijacije u okviru klasi&kacionih grupa u govornoj ekspresiji tuge u odnosu na emotivno neanga$ovano govorenje. Po!to je trajanje i individualna karakteristika, ovaj parametar je analiziran preko prose%nog trajanja koje je utvr#eno za !est razli%itih govornika. U narednoj tebeli izlo$eni su rezultati analize varijacija trajanja kla-


754

si!kacionih grupa glasova u okviru dva tipa govorne ekspresije, kao i opseg varijacija trajanja grupa glasova u okviru pojedina"nih tipova govorne ekspresije.

Tabela 1 – Dva tipa varijacija prose!nog trajanja glasova u sekundama Rang varijacija trajanja iste

vrste glasova u govornoj ekspresiji tuge u odnosu na

neutralnu ekspresiju

Rang trajanja razli"itih vrsta glasova u dva tipa govorne ekspresije

NEUTRALNO TUGA

akcentovani vokali - dugi

0.070

afrikati

0,174


0.237afrikati

0,031


0.169

afrikati

0,205akcentovani vokali - kratki

0.029

frikativi

0,115

frikativi

0,140

frikativi

0,025

akcentovani vokali - kratki

0.103

akcentovani vokali - kratki

0.132 plozivi

0,023

plozivi

0,099

plozivi

0,122nazali

0,017

nazali

0,081

nazali

0,098neakcentovani vokali

0,015

neakcentovani vokali

0,074


0,089oralni sonanti

0,012

oralni sonanti

0,065

oralni sonanti

0,077Opseg varijacija trajanja me#u razli"itim vrstama

glasova u istom tipu ekspresije

0,109 0,160

Analizom je utvr#eno da klasi!kaciona grupa glasova ima stati-sti"ki zna"ajan efekat na prose"no trajanje glasova u govornoj ekspre-

755


siji emocija. To zna#i da je prose#no trajanje svakog glasa u razli#itim varijantama govorne ekspresije uslovljeno, odnosno odre$eno njego-vim artikulacionim i akusti#kim karakteristikama na osnovu kojih je svrstan u odre$enu klasi%kacionu grupu (Ivanovi", 2008).

U Tabeli 1 prikazana su dva tipa varijacija prose#nog trajanja glaso-va. Jedan tip varijacija predstavlja razli#ito trajanje glasova u sistemu u okviru jednog tipa ekspresije. Vertikalna kolona NEUTRALNO mogla bi uslovno predstavljati tendenciju trajanja glasova kod izvornih govorni-ka srpskog jezika. Napomena uslovno je nu&na zbog velike varijabilno-sti ovog parametra na individualnom planu i na planu komunikativne situacije. Dakle, uva&avaju"i uslovnost tendencije, moglo bi se zaklju#iti da je u emotivno neanga&ovanom govoru (koji je u spontanim situaci-jama prava retkost!) poredak trajanja glasova od najdu&ih do najkra"ih slede"i: afrikati, akcentovani dugi vokali, frikativi, akcentovani kratki vokali, plozivi, nazali, neakcentovani kratki vokali, oralni sonanti. Ta-ko$e bi se moglo, na osnovu ove kolone zaklju#iti da je prose#na razlika izme$u trajanja najdu&ih i najkra"ih grupa glasova, odnosno opseg va-rijacije trajanja glasova 109 milisekundi. Ovi rezultati su u skladu (od-nosno nisu u velikom neskladu) sa ranijim istra&ivanjima varijantnosti trajanja glasova (Ka!i" i sar., 1987).

Vertikalna kolona TUGA pokazuje da se u odnosu na neutralnu ekspresiju u govornoj ekspresiji tuge produ&ava trajanje svih grupa glasova. Tako$e je vidljivo da to nije linearno produ&avanje glasova nego da se u ovom tipu ekspresije menja poredak trajanja; najdu&e trajanje imaju akcentovani dugi vokali. Dakle izmena poretka dugih akcentovanih vokala i afrikata, pored produ&avanja svih grupa glaso-va, u istra&ivanom govornom korpusu je marker govorne ekspresije tuge. Marker, u odnosu na neutralno govorenje, je i !iri raspon vari-jacija trajanja. U ekspresiji tuge ovaj raspon iznosi 160 milisekundi u odnosu na raspon od 109 milisekundi u neutralnoj ekspresiji.

Prva vertikalna kolona pokazuje rang varijacija trajanja iste vrste glasova u govornoj ekspresiji tuge u odnosu na neutralnu ekspresiju. Najve"a odstupanja od srednje vrednosti, odnosno najve"i opseg varija-cija trajanja u ispitivanom korpusu utvr$en je za akcentovane duge vo-kale (0.070), zatim za afrikate (odstupanje od srednje vrednosti 0.031).


756

Ne!to su manjeg opsega varijacija trajanja akcentovani kratki vokali (0.029), frikativi (0,025) i plozivi (0,023). Stabilnost tendencije trajanja, odnosno mali opseg varijacija imaju nazali (0,017) i neakcentovani vo-kali (0,015), a najstabilnijeg trajanja, s najmanjim opsegom varijacija su oralni sonanti (prose"no odstupanje od srednje vrednosti 0.012).

Prema klasi#kaciji akusti"kih obele$ja za pojedine emocije oko zone prose"nih vrednosti (Tato R. et al) trajanje ploziva, trajanje sona-nata i trajanje frikativa je iznad prose"nih vrednosti u ekspresiji tuge, a trajanje slogova i trajanje vokala je ispod prose"nih vrednosti. Ovi autori nisu za tugu na!li ni jedan parametar u prose"noj vrednosti. Rezultati na!eg istra$ivanja trajanja glasova se poklapaju sa navede-nim rezultatima u nalazu trajanja ploziva, trajanja sonanata, trajanja frikativa i "injenici da se ni jedna grupa glasova ne javlja u prose"nim vrednostima. Na!i rezultati se ne sla$u sa navedenim istra$ivanjem u delu nalaza za trajanje vokala i slogova (jezgro vokala "ine akcentova-ni vokali), jer u na!em istra$ivanju trajanje svih glasova je iznad pro-se"nih vrednosti, a naro"ito trajanje akcentovanih dugih vokala, "iji je opseg varijacije najve%i. Ova razlika u rezultatima sigurno proisti"e iz razlika u istra$ivanim artikulacionim bazama, odnosno iz razli"ite prirode slogovnog akcenta.

Odgovori netreniranih slu!alaca prilikom karakterizacije govor-ne ekspresije tuge kao: „sporo“, „usporeno“, „razvu"eno“ sigurno su uslovljeni perceptivnim iskustvom u slu!anju tu$nih ljudi, a objektiv-ni parametri produ$avanja govornih segmenata i pauza su u osnovi tog iskustva.

Intenzitet Prethodno istra$ivanje (Jovi"i%, Ka!i%, 2004) varijacija akusti"-

kih parametara u funkciji karakterizacije ekspresije emocija izvr!eno je na neinteraktivnom diskursu. U tom istra$ivanju potvr&ena je pret-postavka da je energija govora ve%a prilikom ekspresije aktivnih emo-cija kao !to su ljutnja, radost i strah, a manja kod ekspresije tuge kao pasivne emocije u pore&enju sa neutralnim govorom, odnosno da tugu manifestuje intenzitetski veoma ujedna"en govor.

U ovom istra$ivanju analizirane su varijacije intenziteta segmen-tiranih glasova u dva tipa ekspresije kod !est govornika. Za potrebe

757

ovog istra!ivanja meren je ukupan intenzitet pojedina"nih glasova da bi se videlo kako ovo akusti"ko obele!je varira u razli"itim tipovima govorne ekspresije, odnosno da bi se ispitalo kako varijacije intenzite-ta glasova karakteri#u govornu ekspresiju tuge.

Tabela 2 – Dva tipa varijacija prose!nog intenziteta glasova u prose!nim decibelskim vrednostima

Rang varijacija intenziteta iste vrste glasova u govornoj ekspresiji tuge u odnosu na neutralnu ekspresiju

Rang intenziteta razli"itih vrsta glasova u dva tipa govorne ekspresijeNEUTRALNO TUGA

akcentovani vokali

10,50

akcentovani vokali

45,54

akcentovani vokali

35,04oralni sonanti

9,59

nazali

39,78

nazali

31,61neakcentovani vokali

8,82

oralni sonanti

37,84

frikativi

29,17nazali

8,17


36,08

oralni sonanti

28,25plozivi

6,49

frikativi

34,49


27,26frikativi

5,32

plozivi

31,04

Plozivi

24,55afrikati

5,00

afrikati

28,12

afrikati

23,12Raspon varijacija intenziteta me$u razli"itim vrstama glasova u istom tipu ekspresije

17,42 11,92

U Tabeli 2 mogu se uo"iti dva tipa varijacija. Prvi tip predstavljaju intenzitetske razlike me$u glasovima unutar glasovnog sistema (ver-tikalni rangovi za NEUTRALNO i TUGA). Uz napomenu da se, ipak, radi o govornicima sa treniranim scenskim govorom, i da nisu razd-

Ka#i%, Z., Ivanovi%, M.: Govorni parametri i tuga


758

vajani tezultati za zvu!ne i bezvu!ne konsonante, rezultati za neu-tralni izgovor nisu u suprotnosti sa podacima koji su ranije izno"eni za sonornost, odnosno !ujnost glasova u srpskoj artikulacionoj bazi (Mileti#, 1952: 48), a rezultati pokazuju sli!nu tendenciju kao i rezul-tati istra$ivanja intenziteta glasova u drugim artikulacionim bazama (Kristal, 1996).

Mo$e se videti da su (u istra$ivanom korpusu) prose!ne vrednosti intenziteta glasova unutar glasovnog sistema u neutralnom izgovoru u rasponu od 17,42 decibela (najve#i intenzitet 45,54 decibela za ak-centovane vokale i najmanji 28,12 decibela za bezvu!ni afrikat c). Ta-ko%e se mo$e videte da postoje varijacije intenziteta me%u razli!itim grupama glasova u govornoj ekspresiji tuge, ali je iu!ljivo smanjivanje opsega varijacija u odnosu na neutralni izgovor (35,04-23,12=11,92), dok se raspon varijacija trajanja pove#ava. Zna!i da bi kao jedan od objektivnih pokazatelja govorne ekspresije tuge moglo biti pove#anje raspona varijacija trajanja i smanjenje raspona varijacija intenziteta glasovnih grupa unutar glasovnog sistema. Tako%e se u koloni TUGA vidi da se intenzitet glasova ne smanjuje linearno u odnosu na neu-tralno govorenje. Posebno izmena mesta u rangu frikativa potvr%uje izneto mi"ljenje prilikom treniranog slu"anja kvaliteta artikulacije da u ekspresiji tuge dolazi do speci&!ne distorzije frikativa.

Prva vertikalna kolona pokazuje rang varijacija intenziteta iste vrste glasova u govornoj ekspresiji tuge u odnosu na neutralnu ek-spresiju. Ovo je rang smanjivanja intenziteta u odnosu na neutralno govorenje. Najvi"e se smanjuje intenzitet najsonornijih glasova, kao "to su: akcentovani vokali, oralni sonanti i neakcentovani vokali. S ob-zirom na ulogu ovih sonornih glasova u percepciji govora i s obzirom na njihovu frekventnost u govoru (Ka"i#, 2003), jasno je da je jedna od najuo!ljivijih karakteristika govorne ekspresije tuge sni$en intenzitet govora, pa je o!ekivan i opis netreniranih slu"alaca da govorna ekspre-sija tuge deluje: „sti!ano“, „veoma tiho“... Slede#i na rangu smanjivanja intenziteta su: nazali, plozivi, frikativi i afrikati !ija je varijacija tako-%e zna!ajna u smislu sni$avanja intenziteta govora u ekspresiji tuge.

759

* * *Dosada!nja istra"ivanja govorne ekspresije emocija, koja su pr-

venstveno podstaknuta primenom saznanja u govornim tehnologija-ma, su do!la do odre#enih saznanja na osnovu kojih se mogu formu-lisati me#uodnosi nekih osnovnih emocija i malog broja akusti$kih obele$ja. U tabeli 3 prikazan je u deskriptivnoj formi jedan ovakav me#uodnos.

Tabela 3 – Odnos emocija i govornih parametara (adaptirano prema Murray I.R, Arnnot J.L, 1993)

GOVORNI PARAMETAR TUGABrzina govora Malo sporija

Srednji F0 Malo ni"iOpseg F0 Malo u"i

Promena F0 Promena nani"eIntenzitet Ni"i

Kvalitet glasa RezonantanArtikulacija Nerazgovetna

Iako su rezultati koje su izlo"ili Murray i Arnnot (1993) krajnje deskriptivni, ipak, tabela pokazuje da su u ekspresiji tuge uo$ena kao va"na akusti$ka obele"ja u sva tri osnovna domena: amplitudskom, vremenskom i spektralnom, kao !to je uo$ena i va"nost kvalitet arti-kulacije i kvaliteta glasa.

Rezultati pominjanih prethodnih istra"ivanja i rezultati istra"i-vanja koji se u ovom radu iznose tako#e potvr#uju zna$aj variranja svih parametara govora u karakterizaciji govorne ekspresije tuge u odnosu na neutralno govorenje. U odnosu na deskriptivnu karakteri-zaciju iznetu u Tabeli 3, rezultati ovog istra"ivanja pokazuju da su kod izvornih govornika srpskog jezika sve navedene promene intenzivnije i uo$ljivije.

ZAKLJU%AK

Uz napomenu da su ovde izneti rezultati analize varijacija govornih parametara u govornoj ekspresiji tuge u odnosu na emotivno neanga"o-van govor na ograni$enom govornom korpusu, uz ogradu da je govorna

Ka!i&, Z., Ivanovi&, M.: Govorni parametri i tuga


760

manifestacija emocije simulirana, ipak se mogu izvesti neki zaklju!ci koji mogu ukazivati na pravce daljeg istra"ivanja ovog fenomena.

Govornu ekspresiju tuge, kao pasivne emocije, karakteri#e u od-nosu na emotivno neanga"ovan govor objektivna promena svih klju!-nih govornih parametara.

Od paralingvisti!kih obele"ja karakteri#e je promena kvaliteta ar-tikulacije i promena kvaliteta glasa. Artikulacija je opu#tena i spora-di!no nerazgovetna, a kvalitet glasa „#kripav“ sa elementima tremora.

Od akusti!kih obele"ja karakteri#e je promena osnovnog tona (intonacije), trajanja i intenziteta. U govornornoj ekspresiji tuge blago se sni"ava osnovni ton, ali se izrazito su"ava opseg i brzina promena osnovnog tona.

Ekspresiju tuge odlikuje izrazito usporen tempo koji se posti"e pro-du"avanjem i govornih segmenata i pauza izme$u njih. Pored produ"a-vanja govornih segmenata, i pro#iren raspon varijacija trajanja pojedi-nih grupa glasova u odnosu na neutralno govorenje je zna!ajan marker ekspresije tuge, kao #to je marker i nelinearnost produ"avanja glasova.

Tugu manifestuje izrazito sni"avanje intenziteta i intenzitetski veoma ujedna!en govor, odnosno smanjenje raspona varijacija inten-ziteta glasovnih grupa unutar glasovnog sistema i nelinearnost sni"a-vanja intenziteta glasovnih grupa.

Jedan od objektivnih pokazatelja govorne ekspresije tuge, kada su u pitanju glasovi, mo"e biti pove%anje raspona varijacija trajanja i smanjenje raspona varijacija intenziteta glasovnih grupa unutar gla-sovnog sistema.

Netrenirani slu#aoci, odnosno u!esnici u govornom aktu, prepo-znaju govornu ekspresiju tuge na osnovu dva tipa iskustva. Prvi tip iskustva je prete"no auditivno iskustvo ste!eno tokom komunikativnih situacija u kojima su slu#ali govornu ekspresiju tuge. Ovaj tip iskustva ilustruju odgovori koji su u ovom radu dovo$eni u vezu sa objektivnim govornim parametrima, kao: najavljuje pla!, razvu!eno, monotono, sporo, usporeno, veoma tiho, sti"ano. Drugi tip prepoznavanja se ne vezuje za auditivno iskustvo nego za iskustvo u prepoznavanju emotivnog stanja na osnovu auditivnog do"ivljaja, #to potvr$uju odgovori: depresivno, kao da odaje ravnodu"nost prema #ivotu, setno, melanholi!no.

761

LITERATURA

�� Abelin, A., Allwood, J. (2000). Cross linguistic interpretation of emotional prosody. Proc. of ISCA Workshop on Speech & Emotion. Northern Ireland.

�� Campbell, N. (2000). Databases of emotional speech. CREST, JST (Japan Science and Technology).Kyoto, Japan.

�� !or"evi# M., Jovi$i# S., Rajkovi# M., Ka%i# Z. (2004). Analiza zna$ajnosti akusti$kih obele&ja u distinkciji primarnih emocija u emotivnom govoru. Zbornik radova DOGS 2004. Novi Sad: Fakultet tehni$kih nauka, 53-56.

�� !or"evi# M., Jovi$i# S., Ka%i# Z. (2008). Statisti$ka interpretacija individualnih intonacionih obele&ja. Primenjena lingvistika 9, 75-87.

�� Ivanovi#, M. (2008). Trajanje glasova u govornoj ekspresiji primarnih emocija. DOGS – 2008 – Zbornik radova. Novi Sad: Fakultet tehni$kih nauka, 82-86.

�� Ivanovi#, M. (2009). Jezi$ka sredstva kao nosioci dodatne informacije o govorniku. Istra&ivanja u specijalnoj edukaciji i rehabilitaciji (urednik-Dobrivoje Radovanovi#). Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, 55-67.

�� Ivanovi# M.P., Ka%i# Z. (2011a). Variranje trajanja segmenata u govornoj ekspresiji emocija. Specijalna edukacija i rehanbilitacija 2, 341-353.

�� Ivanovi# M.P., Ka%i# Z. (2011b). Intenzitetske varijacije u govornoj ekspresiji primarnih emocija.

�� Jovi$i#, S., Ka%i#, Z, !or"evi#, M., Vojnovi#, M., Rajkovi#, M. (2003). Formiranje korpusa govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku. XI telekomunikacioni forum TELFOR 2003 Zbornik radova. Beograd.

��Jovi$i# S., Ka%i# Z, !or"evi# M., Vojnovi# M., Rajkovi# M., Savkovi# J. (2004). Korpus govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku – GEES. Govor i jezik: multidisciplinarna istra!ivanja. Beograd: IEFPG, 36-62.

�� Jovi$i# S. T., Ka%i# Z., !or"evi# M., Rajkovi# M.(2004). Serbian Emotional Speech Database: Design, Processing and Evaluation. Int. Conf. SPECOM 2004. St Petersburg, Russia.

��Jovi$i#, S. T., Ka%i# Z. (2004). Govorna ekspresija emocija. Govor i jezik- multidisciplinarna istra!ivanja. Beograd: IEFPG, 185-214.

Ka%i#, Z., Ivanovi#, M.: Govorni parametri i tuga


762

��Jovi!i" S., Rajkovi" M., #or$evi" M., Ka%i" Z. (2005). Prosodic Characteristics of Emotional Speech: Analysis of Dynamic Behaviour of Acoustic Features. Int. Conf. Forum Acusticum, Budapest, 29 August – 2 September 2005: I 211-214

��Jovi!i" S.T., Rajkovi" M., #or$evi" M., Ka%i" Z. (2006). Perceptual and Statistical Analysis of Emotional Speech in Man-Computer Communication. SPECOM 2006, St. Petersburg, 25-29 June 2006.

��Jovi!i" S., Ka%i" Z., Puni%i" S. (2010). Production and perception of distortion in word-initial friction duration. Journal of Communication Disorders 43/5, 335-346.

��Ka%i" Z., Peter S., Uro%evi" Z., Filipovi" M. (1987). Varijantnost trajanja glasova u re!i. Zbornik radova XXXI jugoslovenske konferencije ETAN. Bled, 229-233.

��Ka%i", Z. (2000). Funkcija suprasegmenata u govornom izrazu. Beogradska defektolo!ka !kola 2-3, 113-124.

��Ka%i" Z. (2003). Percepcija distinktivnih obele&ja u izolovanim jednoslo&nim re!ima kod dece mla$eg %kolskog uzrasta. Istra"ivanja u defektologiji – Smetnje u razvoju. Beograd: Defektolo%ki fakultet - CIDD, 217-240.

��Ka%i" Z., Jovi!i" S. (2005). Neke govorne manifestacije emocija u artikulacionoj bazi srpskog jezika. Srpski jezik, X/1-2, 273-287.

��Kristal, D. (2006). Kembri#ka enciklopedija jezika. Beograd: Nolit.��Laver J. (1080). $e phonetic description of voice quality. Cambridge:

University Press.��Mileti", B. (1952). Osnovi fonetike srpskoga jezika. Beograd: Znanje.��Murray I.R, Arnnot J.L.(1993). Towards the simulation of human

emotion in synthetic speech: A review of the literature of al vocal emotion. JASA, 93(2), 1097-1108.

��Rajkovi" M., Jovi!i" S., #or$evi" M., Ka%i" Z. (2005). Akusti!ke karakteristike akcentovanog sloga u emotivnom govoru. Budva: ETRAN 2005, Zbornik radova: 373-376.

��Rajkovi" M., Jovi!i" S., Ka%i" Z., #or$evi" M. (2007). Psycholinguistic Experiments in Recognition of Vocal Emotions Expression: Multidimensional Coherence. Primenjena lingvistika 8, 231-244.

��Tato R, Santos R., Kompe R, Pardo J. M. Emotion Recognition in Speech Signal. http://lorien.die.upm.es/partners/sony/thesis.html

763

SPEECH PARAMETERS AND SADNESS

Zorka Ka!i", Maja Ivanovi"University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation

Summary

#e main goal of this research paper is to examine speech para-meters variations in expression of sadness, according to emotionally unengaged (neutral) speech production. #e theoretical framework for this work is speech expression variability research, and contemporary research of speech parameters variations in primary emotions expre-ssions in Serbian articulation base and articulation base of other lan-guages. Average valuations were analysed in this research paper toge-ther with intensity and duration of sounds variations scope in isolated pronounced words which the speakers in the experiment pronounced as expressions without predication. #e examination was done on one part of the Corpus of emotions and opinions speech expression in the Serbian language. #e analysed sounds were in 20 isolated words – expressions which were varied in neutral pronunciation by six native speakers of the Serbian language, as referential, and in expression of sadness. #e researched acoustic parameters were analysed in softwa-re package PRAAT, and statistic analysis of given results was done in SPSS package. Variations of articulation quality, sound quality and changes scope of basic tone in words – expressions were analysed by expert listening. Average values of duration, intensity, and scope va-riations of basic tone changes and quality variations and variations of articulation quality and sound quality in speech expression of sadness bring to the conclusion, that there exist certain regularities in speech parameters changes in sadness expression.

Key words: speech parameters, emotionally unengaged speech, speech expression of sadness

Primljeno, 14. 11. 2011. Prihva!eno, 9. 12. 2011.


govorni parametri i tuga

Documents