godina xiii · broj 70 · 15. oktobar 2011. · besplatan ... · ne dozvolimo da se to pono-vi....

GODINA XIII · BROJ 70 · 15. oktobar 2011. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.rs

ODUZETA IMOVINA NEĆE BITI VRAĆENA SAMO FAŠISTIMA!

LSV SprečiLa amneStiju pripadnika okupacionih Snaga u drugom SVetSkom ratu strana 7

strana 3

strana 6

strana 10–11

maja SedLareVić pozdraViLa otVaranje kanceLarije ap VojVodine BriSeLu

primedBe LSV na nacrt regionaLnog proStornog pLana

Formirati i geodetski

zavod Vojvodine

VeLiki ekonomSki proBLemi na SeVeru Bačke

Centralizam uništio

nekada moćnu subotičku privredu

u organizaciji LSV, oBeLežena četVrta godišnjica od dana kada je noVi Sad zauStaVio fašiSte

Svako ko je bio prisilno mobilisan, ko se opirao za vreme mobilizacije može

to da dokaže i naravno da će imati pravo na

povraćaj imovine, kaže Aleksandra Jerkov

Hiljade ljudi u koloni uprkos pljusku

Dok je nas, fašizam u Novom Sadu,

Vojvodini i Srbiji neće proći,

poručio Nenad Čanak

Lepa vest, mada kasni dve godine

strana 14–15

aktuelno

NOVI SAD – U proteklih jedanaest godina, jedna od najčešće korišćenih fraza bila je žalopojka zbog odsu-stva nekakvog „šestog okto-bra“, koji bi petooktobarske promene, za kojima se toliko težilo, učinio trajnim i nepo-vratnim. Međutim, malo ko se setio da se „šesti oktobar“ već bio dogodio, i ne samo neopaženo prošunjao kroz istoriju nego da je već imao i ulicu u Novom Sadu i da su promene koje je on doneo zaista i bile trajne i duboke. Govorim, naravno, o šestom oktobru 1988. godine.

Ratovi i strah

Današnje generacije malo ili ništa ne znaju o tom oktobru i toj godini. Podsetiću, tada su celo leto ulice vojvođan-skih gradova odzvanjale od patriotskih govora mitingaša koji su govorili o užasavaju-ćem položaju Srba na Koso-vu i kako taj položaj (koji će dovesti do potpunog iselje-nja svega srpskog s Kosova) nije moguće popraviti ako se ne ukloni „autonomaško rukovodstvo“ u Vojvodini i ne usvoji novi ustav jer je Ustav iz 1974. razbio Srbiju i srpska policija ne može na Kosovu da zavede red i mir. Još odjekuju reči Mihalja

Kertesa „Ako se ja kao Ma-đar ne bojim Srbije, zašto je se vi, Srbi, bojite“ i govor Zo-rana Sokolovića s belog tre-ma Banovine (posle ostavki kompletnog vojvođanskog rukovodstva), u kome je obećavao jedinstvo i prospe-

ritet, a razularena rulja pre-bijala osamdesetog policaj-ca. Usledili su ratovi i klanice i strah i nesigurnost i para-vojske koje su delile pravdu po vojvođanskim ulicama i prebijale i iseljavale.A policija nije baš volela te u šarenim uniformama, ali je morala da ćuti jer su takva bila naređenja „odozgo“. Bili su korisni jer su odrađivali najprljavije poslove, a država se pravila da i ne zna ko su. Još na nekom zidu u Novom Sadu stoji već izbledeo pla-kat Badže i Arkana (načelni-ka Javne bezbednosti Srbije i komandanta paravojne Srp-ske dobrovoljačke garde),

a posle su obojica ubijeni u beogradskim restoranima, kažu, iz akciznih razloga.

Šta još nije jasno?

I, danas, kada se otvore novi-ne, zaista nije jasno koji deo

naše stvarnosti nije jasan? Arkan je od vođe navijača postao ratni komandant, a navijači nisu prestali da se dresiraju u jurišnike čije usluge će „već nekom zatre-bati“, pa se sada neko čudi što su prestali s manevrima i prešli na sporadične ulične čarke, tek „da se probaju“ pred odlučujući pohod na preuzimanje vlasti u drža-vi. I zašto se čuditi takvim grupama kada je za prijem potrebno ne znati napamet igrače tima za koji se navija nego, recimo, „spaliti šiptar-sku pekaru“.Zašto se ko čudi fanatizmu maloletnika kada im je de-

promene koje je doneo trajne Su i duBoke, a mnogi i ne znaju da Se dogodio

Šesti oktobarPiše: Nenad Čanak

2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD – Zamenik predsednika Lige socijalde-mokrata Vojvodine Bojan Kostreš izjavio je za emisiju Politbiro, koja se emituje na Radio-televiziji Vojvodine, da je LSV spremna kad god

da izbori budu raspisani.– Mislim da nema razloga da ne budu u roku, to je negde sredinom marta pa

do kraja aprila meseca. Ako budu raspisani ranije, mi ćemo ranije, naravno, izaći na njih i izaći pred građa-ne sa svojim programom i podneti izveštaj šta smo uradili prethodne četiri godine – rekao je Kostreš. Komentarišući mogućnost ranijeg raspisivanja izbora, portparolka LSV Aleksan-dra Jerkov rekla je da Liga nema takvu informaciju. – Ukoliko budu, Liga soci-jaldemokrata Vojvodine je za njih spremna – rekla je Jerkova novinarima u Na-rodnoj skupštini Republike Srbije.

Dobra vest iz Brisela

BRISEL – Evropska komisija preporučila je 12. oktobra da se Srbiji da status kandidata za članstvo na osnovu izve-štaja o značajnom napretku naše zemlje u većini oblasti iz evropske agende. Prego-vori o članstvu biće otvoreni čim Srbija ostvari napredak u rešavanju pitanja koja su već „na stolu“ u dijalogu s Prištinom, preneo je Ta-njug. Predsednik LSV Ne-nad Čanak istakao je u izjavi za Tanjug da je svaka vest o napretku Srbije na putu ka Evropskoj uniji dobrodošla. – Vest iz Brisela je u ovom trenutku zaista dobra, ali će

ona dobiti na stvarnoj težini ukoliko bude potvrđena u decembru, kada se donosi konačna odluka o statusu Srbije u EU – dodao je Ča-nak. Lider LSV je izrazio

nadu da će decembarska od-luka biti pozitivna za Srbiju, što će biti opipljiv dokaz da je ona „učinila dobre stvari i da je sve bliža Evropi“.

LSV spremna za izbore

ZRENJANIN – Potpredsed-nica Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Maja Sedlarević i predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton održali su početkom oktobra učeni-cima Zrenjaninske gimna-zije u Gradskoj kući u Zre-njaninu javni čas posvećen antifašizmu. Maja Sedlare-vić je istakla da je fašizam iz Drugog svetskog rata pošast o kojoj treba uvek otvoreno govoriti, a da su antifašistič-ke tekovine, ne samo za Zre-njanin i Vojvodinu već i za celu Srbiju, ključne za mo-dernu istoriju, te da na njih treba podsećati ne samo na

obeležavanjima godišnjica već svakog dana.Aleksandar Marton je pod-

setio da je 2. oktobra 1944. godine grad oslobođen od fašizma i da je zato to je-dan od najvažnijih datuma u modernoj istoriji Zrenja-nina. On je dodao da je tog dana poražena ideja fašiz-ma, ali ne i njegovi pojavni oblici.

Javni čas gimnazijalcima o antifašizmu

...tada su celo leto ulice vojvođanskih gradova odzvanjale od patriotskih govora mitingaša koji su govorili o užasavajućem položaju Srba na Kosovu i kako taj položaj

(koji će dovesti do potpunog iseljenja svega srpskog s Kosova) nije moguće popraviti ako se ne ukloni „autonomaško rukovodstvo“ u

Vojvodini i ne usvoji novi ustav...

www.lsv.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

mokratski režim u Srbiji pre deset godina ponudio veronauku u državnim ško-lama u (kako u Ustavu piše) sekularnoj državi, kada čak i MUP Srbije ima svoju kr-snu slavu, a Patrijarh traži zabranu Parade ponosa. Da ne pominjem one episkope koji već godinama deci u tom povodu poručuju sta-rozavetnu mudrost da „drvo koje ploda ne rađa treba sa-seći i u vatru baciti“, ma ko-liko god to mirisalo na Hi-tlerove krematorijume.Zašto se ko čudi što ruski ambasador čita patriotske bukvice državnom vrhu kada se na zgradi Stranke Ruskih Službi u Novom Sadu vijori natpis u kome se zahvaljuje Rusiji na ru-skom, naravno, a Tomislav Nikolić pre samo par godi-na izgovara (kao predsednik Skupštine Srbije) da „ne vidi ništa loše u tome da Srbija bude ruska gubernija“. I šta je onda čudno u tome što fa-šistički pokret Dveri ima na svom sajtu i svoj program preveden na ruski? Ili SA ruskog?

Evropa i Balkan

Pre dvadeset i tri godine bezmalo sve što je postojalo u Vojvodini proglašavano

je za „elemenat državnosti“. Na taj način su joj oduzeti svi resursi do mere da je čak i Lutrija Vojvodine postala elemenat državnosti. Ostav-ljena je ispražnjena ljuštura pokrajinske administracije, Skupština i Izvršno veće. Danas, posle toliko borbe, i Skupština Vojvodine poči-nje da se ljulja potresana sa-movoljom izvršne vlasti koja je koristi tek kao „grupu za pritisak“ bez ikakvog digni-teta, pa čak i elementarne procedure pri zakazivanju i otkazivanju sednica. I zašto se onda neko čudi što je u centralizovanoj Srbiji neka-da bogata Vojvodina, kada su joj oduzeta prava, novac i unutrašnja organizacija, postala nerazvijena regija – kako kaže hladna statistika.Zašto se neko čudi što Do-brica Ćosić još uvek igra svoje političke domine kada se nikada država nije ogra-dila od mantre smrti koja glasi „Srbija je uvek dobijala u ratu, a gubila u miru“. Je-dino što čudi jeste to što još kao da niko nije primetio da je Vojvodina uvek do-bijala u Evropi, a gubila na Balkanu. Autorski tekst predsednika LSV objavljen je u listu Dnevnik, 2. oktobra 2011.

NOVI SAD – Više hiljada građana Novog Sada 7. ok-tobra je, uprkos velikom pljusku, učestvovalo u šetnji pod nazivom „Stop fašizmu“, koja se sada već tradicional-no organizuje u znak sećanja na veliki antifašistički mi-ting kojim je na taj dan 2007. godine sprečeno okupljanje neonacista. Pored članova i funkcione-ra Lige socijaldemokrata Vojvodine i građana koje je predvodio Nenad Čanak, kao i predstavnika Gej strejt alijanse, šetnji su se priklju-čili i članovi i funkcioneri Srpskog pokreta obnove, s članom Predsedništva SPO Milanom Đukićem na čelu. Kolona je prošla istom ru-tom kao i 2007. godine – od Zmaj Jovinog spomenika, kroz Dunavsku ulicu, do Spomenika žrtvama racije, gde je predsednik LSV odr-žao govor. Nenad Čanak je podsetio da je Novi Sad pre četiri godine pokazao da je grad u kojem je moguće biti drugačiji, te da fašisti nisu uspeli da pro-đu njegovim ulicama i vre-đaju uspomenu na sve one koje su aveti fašizma odnele u celom dvadesetom veku.

Kosti s dna Dunava zaklinju nasda ne popustimo fašistima

– Dunav, naš Dunav i kosti s njegovog dna zaklinju nas da ne dozvolimo da se to pono-vi. Nećemo dozvoliti da naše ulice ponovo budu potoci kojima teče krv, a sve je to ono što nam obećavaju i čime nam prete. Nisu dozvolili da se ljudi okupe u Beogradu, pokušali su da opstruiraju i ovaj skup. U Novom Sadu im to neće proći – rekao je Čanak. On je podsetio i da Liga deset godina upozorava na fašizaciju zemlje i govori o tome, ali kao da su njeni va-paji nečujni. – Kao da niko ne razume da je pogrešna ta priča o tome da je nekoga brojčano malo. Jel’ treba da se sutra borimo kada ih bude mnogo? A oni se raz-množavaju kao i svaka nečist, kao i svaka pokora. Kao i sve ono što je zlo, što je prljavo, što ne zaslužuje da postoji – rekao je predsednik LSV. – Uspeli smo da bude zabra-njen Nacionalni stroj, uspeli smo da se počne sa zabrana-ma ostalih fašističkih grupa. Zašto još postoje? Zašto ih štiti Ustavni sud? Zašto ih

štite svi oni koji nečinjenjem dozvoljavaju da oni traju – upitao je on.

Ko krije i štedi zločince?

Čanak je upitao i zašto niko nije kažnjen kada je pre sedam godina Novi Sad bio razbijen zbog hapšenja ratnog zločinca Veselina Šljivančanina.– Ko krije i ko štedi sve te zlo-čince koji su kao amnestirani time što su maloletni ili jedva punoletni – rekao je Čanak i dodao i da država mora raditi svoj posao. – Ona mora obezbediti ljudima slobodu kretanja, zbora i dogo-vora, jer bi bilo jako strašno kada bi smo mi, kao najlojalniji deo ovog društva rekli – bra-nićemo se sami. I zato ću po-noviti: fašizam u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji, dok je nas i svih nas ovde, nikada neće pro-ći – zaključio je Čanak.Predsednik Političkog saveta Dušan Jakovljev, potpredsed-nik LSV Aleksandar Jovano-vić i potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV Maja Sedlarević, kao i pred-stavnici SPO Milan Đukić, Vladimir Jelić i Nemanja Sta-rović položili su vence na Spo-menik žrtvama racije.

oBeLežena četVrta godišnjica od kada je noVi Sad zauStaVio fašiSte

Dok je nas, fašizam neće proći


NOVI SAD – Omalovažava-nje najvišeg predstavničkog tela i ostalih institucija Vojvo-dine unazad nekoliko godina više je matrica nego puki in-cident. Za razliku od prethodna dva saziva, koji su u različitim po-litičkim okolnostima uspeli da održe izvestan politički uticaj koji Beograd nije mogao pre-nebregnuti, danas Skupština Vojvodine praktično služi kao paravan za namirivanje unutarstranačkih interesa, pre svega u Demokratskoj stran-ci. Stoga, u pokrajini nikog preterano nije ni iznenadilo kada je nedavno skandalozno otkazana skupštinska sednica na kojoj je trebalo da se voj-vođanski poslanici izjasne o zakonu o vraćanju imovine APV.

Statut je bio pokazna vežba

No, to nije jedini incident koji je ovaj skupštinski saziv „progutao“. Način usvajanja i prekrajanja vojvođanskog Sta-tuta bio je tek prava „pokazna vežba“ kad je reč o uvredama i omalovažavanju ove insti-tucije. Naime, Statut je dobio saglasnost republičkog parla-menta 14 meseci nakon njego-vog usvajanja u pokrajinskom. A tih 14 meseci vojvođanski poslanici u javnosti su poni-žavani, vređani i optuživani za separatizam. Pristali su i da se predlog Statuta dva puta

prekraja dok nisu zadovoljili stroge učitelje u stranačkim centralama, tako da su repu-bličkom paralmentu poslate tri verzije tog teksta. Prva ver-zija upućena je oktobra 2008. godne, druga godinu dana kasnije, to jest nakon sednice Skupštine Vojvodine u subo-tu, 7. novembra, kada je po-krajinski parlament pristao da usvoji nametnute „amandma-ne“ na svoj predlog (poslanici LSV su zbog toga napustili salu), a treća nekoliko dana potom, 12. novembra, i to nakon neobičnih intervencija Odbora za propise Skupštine Vojvodine na tekstu izvrše-nim mimo procedure. A što se tiče kapaciteta novog Statu-ta, možda nabolje govori oce-na istoričara Ranka Končara, koji je, po njegovom usvaja-nju, primetio da, posmatrano s istorijskog aspekta, taj akt uz Zakon o nadležnostima pokrajiine predstavlja „naj-niži nivo autonomije koji je Vojvodina u prošlosti imala“. Prema njegovim rečima, nai-me, u oba ta dokumenta, „više se mislilo na ulogu Republike u ograničavanju autonomnih prava no o stvarnoj autono-mnosti Vojvodine“.

Sve bahatiji odnos

Iako su očekivanja nekih po-krajinskih zvaničnika bila da Statut APV donosi političku prelomnicu u pogledu racio-nalne unutrašnje organizaci-

je Srbije, dve godine kasnije više je nego očigledno da ona ne da nisu ispunjena već je i odnos centralne vlasti prema Vojvodini bivao sve bahatiji. Zbog kršenja budžetske oba-veze centralne vlasti prema pokrajini vojvođanska kasa samo u ovoj godini zakinuta je za osam milijardi dinara. Vojvodina je, po usvajanju Statuta, u 2010. ušla s nešto više nadležnosti, ali sa znatno manje para nego ranijih go-dina. Poruka centralne vlasti bila je više nego očigledna: nove ingerencije pokrajinska administracija moći će videti samo na papiru. Usledilo je

potom i zakidanja Vojvodine u raspodeli sredstava iz Naci-onalnog investicionog plana kojim je rukovodila ministar-ka Verica Kalanović, pošto je pokrajini namenila samo dva procenta od ukupnih sred-stava namenjenih za projekte koji se finansiraju iz NIP-a! Is-postavilo se kasnije da su, eto, „omaškom“ administracije u Nemanjinoj 11, Banovini dva puta uračunili i sredstava za Koridor 10.

Autonomija se ne uklapa u centralistički recept

Dakle, aktuelni saziv malo se

ovajdio od famoznog ustav-nog minimuma od sedam procenata, jer on ni u jednom budžetu dosad nije ispošto-van. Pa čak i u vezi s otvara-njem kancelarije u Briselu demonstriran je ponižavajući odnos države prema Vojvo-dini, koja je kao „loš đak“ kažnjena sa još dve godine čekanja na „vizu“ za sedište Evropske unije. Za razliku od prethodna dva saziva pokrajinskog parlamen-ta, koja su uspela da se izbore za oživljavanje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, utvrđivanje vojvođanskih sim-bola (grb i zastava), da usvoje

Saziv Skupštine APV 2000–2004. (Nenad Čanak predsednik parlamenta)- doneti simboli Vojvodine (zastava i grb)- reosnovana Vojvođanska akademija nauka i umetnosti- usvojen „omnibus“ zakon o vraćanju dela nadležnosti APV- osnovana javna preduzeća „Vode Vojvodine“ i „Vojvodinašume“- usvojeno nekoliko desetina zakonskih predloga

Saziv Skupštine APV 2004–2008. (Bojan Kostreš predsednik parlamenta)- Vojvođani poslušali Kostrešov poziv na bojkot ustavnog referenduma- uspešno oborio koncesiju koja je Vojvodinu mogla koštati 450 miliona evra- poziv Vladi Srbije 2005. godine da zabrani Obraz i ostale fašističke organizacije - formiranje pokrajinskog Saveta za bezbednost, u kojem učestvuju i predstavnici MUP-a- otvoren Vojvođanski biznis centar u Parizu, maj 2005.

Aktuelni saziv Skupštine APV- usvojen predlog Statuta Vojvodine iz trećeg pokušaja- pokrajinski parlament onemogućen da se izjasni o zakonu o javnoj svojini- odbijena inicijativa LSV da se raspravlja o obeštećenju Vojvodine zbog privatizacije NIS-a i za formiranje pokrajinskog zavoda za statistiku

urušaVanje najVišeg predStaVničkog teLa građanki i građana ap VojVodine

Pokrajinski parlament izgubio svaku političku inicijativu


Pre pet godina, 11. oktobra 2006. godine, kao predsednik Skupštine AP Vojvodine pozvao sam građane na bojkot referen-duma o novom Ustavu Srbije. Odluku sam doneo posle kon-sultacija s predstavnicima voj-vođanskih partija, nacionalnih saveta i stručnjacima ustavnog prava, tokom kojih sam zaključio da Vojvodina novim Ustavom ne dobija zakonodavnu, izvršnu i delimičnu sudsku vlast, izvorne prihode i imovinu, kao što je bilo traženo i dogovoreno u Platfor-mi Izvršnog veća o položaju Voj-vodine u novom Ustavu Srbije. A s tom platformom ispratili smo i tadašnjeg predsednika pokrajin-ske vlade Bojana Pajtića u Beo-grad na pisanje Ustava. Vratio se sa 7% za Vojvodinu u budžetu Srbije. Povrh svega, nije postoja-la demokratska procedura javne rasprave, građani nisu mogli da utiču na donošenje teksta Ustava, domaće pravo je stavljeno iznad međunarodnog i bilo je sasvim evidentno da će on biti kočnica evropskim integracijama Srbije.

Lepo smo upozoravali

Istog momenta usledile su izjave pojedinih funkcionera SVM i DS-a u Vojvodini da sam zlou-potrebio funkciju i da će tražiti moju smenu. Podsećam, odgo-vorio sam im da ću uvek kada mora da se bira između Vojvo-dine i funkcije, odabrati Vojvodi-nu. U kampanji protiv ustavnog referenduma, u kojoj sam uče-stvovao, mi ligaši lepo smo upo-zoravali na sve mane tog Ustava, kao i na to da je priča o 7% no-vaca za Vojvodinu iz republičkog budžeta puka prevara. Iako smo

bili usamljeni u pozivu na boj-kot, građanke i građani Vojvodi-ne su nas poslušali i ustavni refe-rendum u Vojvodini nije prošao. Nisu se obazirali ni na flajere s pozivima koji su im ubačeni u poštanske sandučiće s potpisom Bojana Pajtića. Ustav u Vojvo-dini nije prošao. Ali, prošao je u ostatku Srbije. Danas, pet godina kasnije, mnogima je jasno da će on na kraju biti prepreka evrop-skim integracijama Srbije i da će – morati da se menja.

Veliki napredak

U međuvremenu, kakav god bio, taj Ustav se mora i treba pošto-vati. Politika je veština mogu-ćeg i zajedno s ostalih četvoro poslanika LSV u republičkom parlamentu (Nenadom Čankom, Aleksandrom Jerkov, Radova-nom Radovanovićem i Olenom Papugom) trudim se da u parla-mentu iz zakona koji se usvajaju, ograničeni tako lošim Ustavom, izvučemo maksimum za Vojvo-dinu. Tako je bilo i s upravo usvoje-nim Zakonom o javnoj svojini. On sam po sebi zaslužuje ocenu jedan plus, ali u ovom trenutku – baš zbog takvog Ustava – nije moglo više. Ipak, njime je učinjen još jedan korak ka definisanju vojvođanske autonomije. Jer, u ovom trenutku jeste sporno šta je vojvođanska imovina, ali više nije sporno da Vojvodina treba da ima svojinu. A to je veliki napredak za Vojvo-dinu kojoj su svih ovih godina sporili i ime, a kamoli autonomi-ju i imovinu.Sada hitno treba doneti zakon o finansiranju nadležnosti APV. I da sam ja neko ko može da utiče na rad pokrajinske admi-nistracije, ja bih to sebi stavio u prioritet. Nažalost, iako je u proteklom

periodu otvoreno nekoliko tema ključnih za funkcionisanje pokrajinske autonomije, vojvo-đanski parlament je ćutao. To pokazuje da aktuelni saziv po-krajinskog parlamenta gubi po-litičku inicijativu baš u periodu kada bi trebalo da dominira u javnom životu, što ostavlja gorak ukus urušavanja ugleda i imena najvažnijeg predstavničkog tela građanki i građana Vojvodine.To urušavanje traje već neko vreme, a jedan od najtužnijih primera bio je onda kada je pristao na to da mu Statut APV bude vraćen na popravni.

Partijski radnici

Takve stvari ne čude kada se uzme u obzir da se mnogi po-slanici i dalje ponašaju kao par-tijski radnici odgovorni svojim partijskim centralama, umesto građanima koji su ih birali. Ipak, urušavanje pokrajinskog parla-menta ide na teret aktuelnog ru-kovodstva Skupštine APV. Svaki predsednik parlamenta u svom mandatu odgovara za to da li je ugled i legitimitet tog tela pora-stao ili opao. U ovom slučaju, osim predsednika Skupštine AP Vojvodine, funkcionera SVM Šandora Egerešija, krivicu deli i Demokratska stranka, koja ima većinu poslanika. Zakon o finansiranju nadležnosti Voj-vodine treba da napišu Vlada i Skupština Vojvodine umesto da opet čekaju da se u Beogra-du imenuje neka radna grupa, pa da reaguju naknadno ili da uopšte ne reaguju.

Taj zakon je prilika da pokrajin-ska adminsitracija povrati bar deo poljuljanog ugleda. Nadam se da će tako i biti.

Blog Bojana Kostreša objavljen na sajtu LSV

Pet godina muke s UstavomPiše: Bojan Kostreš, zamenik predsednika LSV

nekoliko desetina zakonskih predloga, vode aktivnu an-tiustavnu kampanju, obore zakon o koncesijama jer je bio protivan interesima po-krajine i mnogo toga drugog – aktuelni saziv apsolutno je izgubio političku inicijativu. Važeći Ustav Srbije očigled-no ne obezebeđuje nikakvu autonomiju Vojvodine, jer je svaki republički zakon jači

od pokrajinskog Statuta i cela igranka oko vojvođanske aut-nomije i ustupanja dela nad-ležnosti tek je redistribucija dela političke moći u okviru iste političke oligarhije, od čega građani nemaju koristi. A centralizam je zapravo re-cept za očuvanje monopola vlasti, u koji se vojvođanska autnomija ne uklapa jer na-rušava zacrtane monopole.

NOVI SAD – Zamenik predsednika Lige socijalde-mokrata Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da je skan-dalozno otkazivanje skup-štinske sednice na kojoj je trebalo da se raspravlja o za-konu o javnoj svojini poka-zatelj da aktuelni saziv Skup-štine Vojvodine gubi politič-ku inicijativu baš u periodu kad se otvaraju ključne teme za funkcionisanje pokrajin-ske autonomije. Kostreš je u intervjuu za portal Auto-nomija.info istakao i da je za to odgovorna većina koju čine poslanici Demokratske stranke, kao i sam predsed-nik Skupštine APV Šandor Egereši, inače funkcioner SVM. Podsetimo, poslanička grupa LSV u Skupštini APV uputi-la je još 26. septembra pismo predsedniku skupštine Šan-

doru Egerešiju u kojem od njega traži da zakaže hitnu sednicu pokrajinskog parla-menta na kojoj bi se utvrdilo kako je došlo do otkazivanja sednice zakazane za 12. sep-tembar. Bojan Kostreš je naveo da na-kon Egerešijevog odbijanja da zakaže sednicu na kojoj bi se raščistilo šta se zapravo dogodilo tog 12. septembra LSV neće ponovo pokretati tu inicijativu budući da nije bilo podrške koalicionih par-tnera, pa zahtev LSV nema podršku petine poslanika. – Ali mi smo očekivali po-dršku naših koalicionih partnera. Ne pada nam na pamet da to radimo s radi-kalima. Jedino smo mogli da dobijemo podršku DS i SVM, ali ni jedni ni drugi ne žele da otvore to pitanje – naveo je Kostreš.

Izostala podrška u razotkrivanju bruke


NOVI SAD – Liga socijaldemokrata Vojvodine pozdravlja konačno otva-ranje kancelarije AP Vojvodine u Briselu – izjavila je potpredsednica Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV mr Maja Sedlarević dan pre nego što je pokrajinski premijer Bojan Pajtić presekao vrpcu i otvrio tu kancelariju 10. oktobra. Ona je rekla da je to lepa vest, ali da bi bila još lepša da se dogo-dila bar dve godine ranije.

Ipak nismo čekali kandidaturu

– Podsetiću, postojanje te kancelarije omogućeno je amandmanom na Za-kon o nadležnostima koji su Nenad Čanak i Bojan Kostreš dogovorili s premijerom Mirkom Cvetkovićem novembra 2009. godine, kada su neki smatrali da je to neostvarivo – navela je Sedlarevićeva. Ona je ipak napome-nula da su se i pre i posle toga mnogi protivili toj kancelariji. – Primera radi, pokrajinski premijer dr Bojan Pajtić poručivao je da se to ne bi isplatilo, da ne gubimo ništa zbog toga što kancelarije još nema, kao i da se mora sačekati kandidatu-ra Srbije za članstvo u EU. Da je tako, kancelarije još ne bi bilo – navela je ona. Sedlarevićeva je ocenila i da je u međuvremenu zbog otezanja pro-pušten niz projekata, da je Vojvodina izgubila mnogo novca, a kancelarije u Briselu su pre AP Vojvodine otvorili i Niš i Kragujevac.– Kada treba postati deo Evrope, ili se u nju vratiti, Brisel je glavna adresa, jer je to grad u kojem prestavništva ima preko 300 evropskih regija, orga-nizacija i institucija. Zato nas raduje

što Autonomna Pokrajina Vojvodina konačno dobija kancelariju tamo gde je, po nama, odavno trebalo da bude – rekla je Sedlarevićeva.

Liga nije ćutala

O postojanju ideje i dužini borbe za vojvođansku kancelariju u Briselu najbolje svedoči podatak da je Bojan Kostreš novembra 2006. godine govo-rio da bi otvaranje predstavništva Voj-vodine u Briselu bilo zamajac za dalji razvoj i pokrajine i čitave zemlje.Treba reći i da su se funkcioneri i funkcionerke LSV, kada su svi od nje bili odustali, borili za otvaranje kan-celarije u sedištu evropskih regija, a naročito Maja Sedlarević. Ona je u nebrojeno navrata ukazivala na to da ne treba čekati status kandidata za EU, da kancelariju u Briselu imaju i Re-publika Srpska i Kanton Sarajevo, da Vojvodina gubi novac jer je tamo još nema i da to ne mora ni da nas ko-šta jer bi nas „u podstanare“ primile regije poput Baden Virtenberga ili Istre. Međutim, ministar inostra-nih poslova Srbije Vuk Jere-mić, posle sastanka s Boja-nom Pajtićem u Novom Sadu, početkom novembra prošle godine, obećao je da će kancelarija Vojvodine u Briselu biti otvorena počet-kom 2011. godine, kao i da će se nalaziti u zgradi Misi-je Srbije pri Evropskoj uniji u Briselu. Ipak, s otvaranjem ove kancelarije odugovlači-lo se još deset meseci.

LSVO: Kada je Pajtić lagao?

Dan nakon objavljenog saopštenja Maje Sedlarević, pojedini mediji su objavi-li saopštenje koje je bez ijednog ime-na potpisala Omladina Demokratske stranke za Vojvodinu, a u kojem se op-tužuju Nenad Čanak i Bojan Kostreš da sebi pripisuju zasluge dr Bojana Pajtića?! Na to je 11. oktobra uzvratila Omladina LSV otvorenim pismom Pajtiću dr Boja-nu, koje je potpisala predsednica LSVO Draga Dukić. Ona ga je zamolila da to pismo prosledi organizaciji koja mu je bliska. Prenosimo ga u celini:„Danas je tačno pet godina od kako je Bojan Kostreš, tada predsednik Skup-štine AP Vojvodine, pozvao na bojkot ustavnog referenduma, uz obrazlože-nje da je Ustav loš za Vojvodinu. Na

tom referendumu u Vojvodini građanke i

građani nisu podr-žali Predlog ustava Republike Srbije, iako su poštanski sandučići građa-na bili napunjeni različitim flaje-rima s potpisima dr Bojana Pajtića, dr Vojislava Šeše-

lja i dr Vojislava Koštunice,

k o j i su ih složno p o z i -vali da na re-f e r e n -d u m

izađu.Isti taj Pajtić dr Bojan prethodno je, samoinicijativno, tokom jedne noći, odustao od Platforme Izvršnog veća o položaju Vojvodine u budućem Usta-vu Srbije iza koje su LSV i DS staja-li zajedno i kojom je za Vojvodinu tražena zakonodavna, izvršna i deli-mična sudska vlast, izvorni prihodi i imovina. Sve ono što je prethodnih dana za njega bilo neprihvatljivo pre-ko noći je pregazio i proglasio kao veliku pobedu, pa je tako njegov lični uspeh postalo i to da Vojvodina dobije 7% republičkog budžeta, iako taj isti republički budžet Vojvodina puni ba-rem pet puta više. Danas je premijer Mirko Cvetković na Odboru za finansije Narodne skupšti-ne rekao da je tačno da u Ustavu piše da budžet Vojvodine treba da izno-si sedam posto budžeta Srbije, ali da nigde ne piše da to treba da joj Srbija obezbedi. Vojvodini se od tih 7% sada duguje toliko da je na rubu bankrota. Da li je to ta Pajtićeva pobeda? Da li je to onaj Pajtić koji je, dok smo godinama govorili da Vojvodina mora imati kancelariju u Briselu, tvrdio da se ta kancelarija ne bi isplatila, da ne gubimo ništa zbog toga što je još nema i da se za to mora sačekati kan-didatura Srbije za članstvo u EU? Pa kada je lagao? Onda, ili sada dok se slika kada je sve gotovo?“, navedeno je u otvorenom pismu. Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine pozvala je Pajtića dr Bojana i da prestane da se slika trošeći novac građana i građanki, te da konačno uradi nešto u interesu AP Vojvodine, a zatim mu i zahvalila što će preneti njihovu poruku.

mr maja SedLareVić pozdraViLa otVaranje kanceLarije ap VojVodine u BriSeLu

Lepa vest, mada kasni dve godineKada treba postati deo evrope, ili se u nju vratiti, brisel je glavna adresa, kazala Sedlarevićeva

dragana dukić


NOVI SAD – Predsednici Narodne skupštine Slavici Đukić Dejanović i Zakono-davnom odboru podnela sam zahtev za autentično tu-mačenje odredbe Zakona o povraćaju oduzete imovine i obeštećenju koji se odnosi na pravo restitucije pripadnika okupacionih snaga – saop-štila je narodna poslanica i

portparolka LSV Aleksandra Jerkov 13. oktobra.– Nigde u Zakonu o restituciji ne piše da se imovina ne vraća Mađarima ili Nemcima. Imo-vina se ne vraća pripadnicima okupacionih snaga u Drugom svetskom ratu.Amandman Saveza vojvo-đanskih Mađara kojem smo se protivili i koji nije prošao u zakon oslobađao je odgovor-nosti za učešće u okupacio-

nim fašističkim snagama sve one koji su pre početka rata imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Da im je to uspelo, svi ti ljudi bili bi ko-lektivno abolirani – ukazala je ona i navela i da bi u tom slu-čaju, primera radi, naslednici Petera Egnera, osvedočenog ratnog zločinca, imali bi pra-vo na povraćaj imovine.

Neprihvatljivi amandmani

Kako objašnjava Aleksandra Jerkov, originalni Predlog zakona o restituciji koji je podnela Vlada Srbije predvi-đao je da „pravo na povraćaj imovine nemaju pripadnici okupacionih snaga tokom Drugog svetskog rata, kao i njihovi potomci“. I to je bilo potpuno prihvatljivo. Ali na

ovakvo rešenje amandmane su naknadno podneli i sama Vlada i SVM. Amandman koji je predložila Vlada to pravo je ograničavao samo na one pripadnike okupacionih snaga koji su strani državlja-ni, što bi značilo da je onim pripadnicima okupacionih snaga koji su naši državljani sve oprošteno. Amandman SVM išao je čak i dalje i oslo-bađao odgovornosti za učešće u okupacionim fašističkim snagama sve one koji su pre početka rata imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije?! Vlada je posle pritiska LSV i još nekoliko partija povukla amandman, a zatim je otpao i amandman SVM.

Neistinita teza

Pravi problem, međutim, kaže Jerkova, nastao je nakon što je Vlada povukla svoj aman-dman, a SVM u skupštinskoj raspravi počeo da brani svoj. Tada se pojavila neistinita teza, oko koje se i danas vodi rasprava, da se tom odredbom Zakona Mađarima uskraćuje pravo na povraćaj imovine. SVM je najavio i žalbu Ustav-nom sudu, a predsednik te partije Ištvan Pastor čak je pi-sao predsedniku Srbije Borisu Tadiću, od kojeg je tražio da ne potpiše Zakon o restituciji jer se pojedinim odredbama „potvrđuje princip kolektivne

krivice, krši Ustav, ali i dovode u pitanje napori za postizanje istorijskog pomirenja srpskog i mađarskog naroda“.

Laž i uvreda za mađarsku nacionalnu zajednicu u Vojvodini

– Nakon odbijanja amandma-na, SVM je proglasio da za-kon ponovo uvodi kolektivnu krivicu mađarskog naroda. To ne samo da je laž nego je

i uvreda za mađarsku nacio-nalnu zajednicu u Vojvodini jer time SVM direktno tvrdi da su svi vojvođanski Mađa-ri bili pripadnici fašističkih snaga – istakla je Aleksandra Jerkov.Ona je poručila i da očeku-je da Zakonodavni odbor donese Predlog autentičnog tumačenja da oni pripadnici

okupacionih snaga koji su rehabilitovani mogu imati pravo na restituciju.– To znači da će svako, bez obzira na to koje nacionalno-sti bio, ko je prisilno mobili-san, ko je pružao otpor mobi-lizaciji ili se na bilo koji način tome protivio, moći da bude rehabilitovan i da traži imovi-nu nazad. To, naravno, važi i za njegove potomke.Isto tako, važno je utvrditi i da pripadnici kolaboracioni-

stičkih i kvislinških grupacija budu svrstani u okupacione snage – istakla je ona.– Ako je iko protiv kolektiv-ne krivice, LSV je protv nje. Ali isto kao što smo protiv kolektivne krivice, tako smo i protiv kolektivne abolicije, i to posebno na osnovu mesta prebivališta određenog dana vašeg života – navela je ona.

imoVina neće Biti Vraćena Samo fašiStima!

Nisu svi vojvođanski

Mađari sarađivali s

okupatoromsvaKo Ko je bio prisilno mobilisan, Ko se opirao za vreme mobilizacije može to da

dokaže i naravno da će imati pravo na povraćaj imovine, kaže aleKsandra jerKov

Peter Egner neće dobiti imovinu

Aleksandra Jerkova je objasnila i da je neusvajanje amandmana SVM bilo ispravno rešenje jer, da je kojim slučajem usvojen, po-vraćaj imovine bi mogao tražiti i nekadašnji pripadnik Gestapoa rodom iz Srbije Peter Egner, koji je tokom rata organizovao de-portaciju oko 150.000 ljudi s ovih prostora u nacističke koncen-tracione logore. – Isto tako, njegova jedinica se tereti da je tokom 1941. i 1942. godine direktno ubila oko 17.000 muškaraca, žena i dece. Nikad nije osuđen za ove zločine jer je umro pre suđenja – kaže Jerkova. Egner je rođen u Crvenki i do početka rata je živeo u Srbiji, a u ratu je učestvovao kao pripadnik divizije Princ Eugen, koja se sa-stojala uglavnom od domaćih Nemaca, a za vreme rata počinila je neke od najkrvavijih zločina na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Pritisak Budimpešte

Ubrzo nakon povlačenja spornog amandmana počele su da stižu i packe od zvanične Budimpešte. Za samo nekoliko dana se oglasilo nekoliko visokih mađarskih zvaničnika koji su upo-zorili da će Zakon o restituciji udaljiti Srbiju od Evrope. Ko-mentarišući spekulacije da bi nam Budimpešta mogla blokirati evrointegracije, predsednik LSV Nenad Čanak rekao je da će se Liga ozbiljno zamisliti „ako treba da bira između EU i reha-bilitacije onih koji su naše sugrađane streljali i bacali pod led“.– Razmislićemo kakva je to EU i želimo li u nju uopšte da uđe-mo. Mora da postoji crvena linija. Apsurdno je da nas EU, ko-joj je jedan od ugaonih kamena antifašizam, ucenjuje fašistima – rekao je Čanak.

teMa8 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

NOVI SAD – U Službenom glasniku Republike Srbije zva-nično je potvrđeno da se Voj-vodina nalazi u klubu nedo-voljno razvijenih regiona jer joj je ostvarena vrednost bru-to domaćeg proizvoda ispod republičkog proseka. Valja, međutim, podsetiti na to da su zahvaljujući akciji Vojvo-đanskog kluba iz Novog Sada u našu javnost još početkom ove godine prodrli šokantni ekonomski podaci da je ne-kada najrazvijeniji region Sr-bije u poslednjoj deceniji pao ispod republičkog proseka. Vojvođansku javnost pri tome nije toliko frapirala okolnost da je pokrajinski BDP per ca-pita (po glavi stanovnika) is-pao skoro dvostruko manji od onog u Beogradskom regionu, nego da je on dospeo da bude niži, i to za oko sedam odsto, od prosečnog BDP per capita Centralne Srbije.

„U Vojvodini između 1988. i 2002. godine nacionalni do-hodak sa 3.000 dolara pao na 1.200“

Tendencija stalnog opadanja učešća privrednog potencijala Vojvodine u Srbiji počela je u suštini još od vremena Milo-ševićeve centralizacije Srbije, koja se propagandno nazivala „postizanjem jedinstva Repu-blike“ – ali t a j

proces nije zaustavljen ni po-sle 5. oktobra 2000. godine. Ključni podatak, koji ilustruje pljačkanje Vojvodine tokom Miloševićeve vladavine i „je-dinstva Srbije“, nalazi se u tome da je u Pokrajini, između 1988. i 2002, nacionalni doho-dak sa oko 3.000 dolara per ca-pita bio pao na oko 1.200 do-lara, ali je on i u tom razdoblju ipak i dalje stalno bio iznad onog u Srbiji u celini, koji je 2002. godine procenjivan na 800 dolara per capita (kako je, na osnovnu zvaničnih podata-ka tadašnjeg Saveznog zavoda za statistiku, izračunala nevla-dina grupa V-24).Slična slika se dobija i upo-ređivanjem tendencija u kre-tanju društvenog proizvoda. Godišnji društveni proizvod u Pokrajini 1989. godine bio je 6,095 milijardi dolara, a 1999. tek 2,534 milijarde – što zna-či da je Vojvodina u tom razdoblju „ i z -g u -bi-

la“ gotovo 28 milijardi dolara društvenog proizvoda (u po-ređenju s teoretski fiksiranim društvenim proizvodom iz 1989). U istom razdoblju, go-dišnji društveni proizvod Sr-bije bez AP opao je sa 12,169 milijardi dolara na 5,189 mi-lijardi, a ukupno je centralno područje Republike izgubilo 54,5 milijardi dolara. Kad se, međutim, ovi gubici podele s brojem stanovnika (Vojvodi-na u stanovništvu Srbije uče-stvuje sa oko 26,5 odsto) vidi se da je svaki Vojvođanin u Miloševićevim vremenima „izgubio“ 13.578 dolara (tada oko 15.641 evra), a svaki sta-novnik centralne Srbije 10.642 dolara (tada oko 12.266 evra). Izgubili su, naravno, mnogo više i jedni i drugi, jer ova ra-čunica polazi od zamrznutog stanja iz 1989. godine, dakle polazi od pretpostavke „dece-nije bez razvoja“.

„Republički zavod za sta-tistiku godinama ’krije’

regionalne podatke, što je samo po sebi skandalozno“

Međutim, i posle „de-mokratskog oslo-bođenja“ zemlje, 5. oktobra 2000.

godine, tendencija o p a -

drugi pišu: komentar dimitrija BoaroVa oBjaVLjen u LiStu dneVnik

Briga o razvoju Vojvodine mora se vratiti Vojvodini

Vojvodina dužnik svojim firmamaNOVI SAD – Liga socijaldemo-krata Vojvodine izjasniće se o predloženom rebalansu budžeta za 2011. godinu tek pošto bude poznato da li će biti usvojen amandman Saveza vojvođan-skih Mađara (SVM), izjavila je 11. oktobra poslanica LSV Alek-sandra Jerkov. – Stranački orga-ni će doneti odluku u zavisnosti od sudbine amandmana SVM, kojim se traži isplata duga po-krajinskom Fondu za kapitalne investicije – rekla je Jerkova no-vinarima u republičkom parla-mentu. Prema njenim rečima, to

su pare koje Srbija duguje Voj-vodini, a „zbog neprebacivanja tog novca u vojvođanski budžet Vojvodina je dovedena na rub propasti i bankrota“.

Kako obezbediti sredstva?

Aleksandra Jerkov je dodala da se postavlja pitanje kako Vojvo-dina može obezbediti sredstva koja joj garantuje Ustav Srbije ukoliko ih sama Srbija ne da, a ukoliko ih Vojvodina ne pri-hoduje. Zbog toga je, kako je navela Jerkova, problematičan predloženi rebalans, kao i odnos Vlade Srbije prema Vojvodini. SVM je uslovio podršku predlo-ženom rebalansu budžeta usva-janjem amandmana kojim je za-traženo da se dug pokrajinskom Fondu za kapitalne investicije od osam milijardi dinara isplati u tri jednake rate zaključno do karaja godine. Premijer Mirko Cvetković najavio je da će ovaj amandman SVM biti preispitan.– Nemam ništa protiv toga da amandman SVM bude prihva-ćen, ali ne mogu da kažem ka-kva će biti njegova sudbina jer ga tehničke službe Vlade još nisu proučile – naglasio je Cvetković. On je predložio da predstavnici Vojvodine izađu s konkretnim

dokumentima o neizmirenim obavezama republičkog budžeta kako se ne bi spekulisalo o tom dugu.

Četiri milijade duga preduzećima

Šta se u stvari desilo? Od nešto preko devet milijardi dinara predviđenih za investicije u Vojvodinu, iz Budžeta Republi-ke Srbije do sada je Vojvodini preneto svega milijardu dinara. Sama činjenica da je velik deo planiranih investicija u Vojvodi-

ni ne samo u toku, već dobrim delom i završen, ostaje problem kako da firme koje su uredno završile planirane poslove na-plate izvedeni posao. Pritom, u navedenim poslovima pojavlju-je se Vojvodina odnosno Fond za kapitalna ulaganja kao inve-stitor, pa samim tim izvođači radova traže novac od Pokrajine i pokrajinskih institucija, iako je suštinski državna kasa ta koja je u ovom slučaju dužnik. Tako Vojvodina prema nekim poda-cima duguje oko četiri milijarde dinara preduzećima za kapitalne poslove u ovoj godini.

Ko ćuti za 840, ćuti i za 80 miliona

To, međutim, ne traje od juče. Umesto sedam posto koje je slavodobitno pre pet godina na-javljivao Bojan Pajtić, Vojvodina stalno dobija sve manje. Ćutao je godinama, dok LSV traži da se Vojvodina sa 840 miliona evra obešteti zbog prodaje NIS-a. A reč je o sumi koja je dovoljna za otvaranje 250.000 radnih me-sta. I kako onda očekivati da se upravo on zauzme za naplatu tih osam milijardi dinara duga od Republike, odnosno 80 miliona evra?

ukRatko


danja učešća privrede Vojvo-dine u privrednom produktu Srbije nastavljena je – što upu-ćuje na dva pravca zaključiva-nja. Ili se jednom uhvaćena tendencija zaostajanja nije mogla zaustaviti „redovnim merama“ i u „zatečenoj pri-vrednoj strukturi“. Ili je pak reč o tome da je Milošević sklonjen, ali je njegov centra-listički sistem nastavio da eko-nomski provincijalizuje Voj-vodinu. Naime, učešće Vojvo-dine u društvenom proizvodu Srbije, prema podacima no-vosadskog Centra za strateška ekonomska istraživanja „Voj-vodina – CES“, 2000. godine iznosilo je 31,5 odsto, 2001. godine je poskočilo na 33 od-sto, a zatim je počela tendenci-ja stalnog pada – 2002. godine 30,9 odsto, 2003. godine 30,6 odsto, 2004. godine 29,8 odsto itd., sve do današnjeg dana, kada se to učešće može pro-ceniti na manje od 25 odsto (s obzirom na translatornu „po-vezanost“ DP s pojmom BDP-a). Problem je, naravno, i u tome što Republički zavod za statistiku godinama „krije“ re-gionalne podatke, što je samo po sebi skandalozno (rukovo-dioci RSZ pravdaju se da APV neće posebno da im plati ta-kvu vrstu istraživanja?!).Ima mišljenja da gorenavede-ni podaci ne upućuju toliko na manje učešće „proizvodnje“ BDP-a u Vojvodini u okvi-ru Srbije, nego na tendenciju „centralizacije evidencije“ tog proizvoda, pošto su mnoge

vojvođanske firme, naročito one iz domena finansij-

skih usluga, sedišta premestile u

B e o g r a d (gotovo

s v e

banke, osiguravajuća društva itd.). Drugi, opet, kažu da je problem Vojvodine i dalje vi-soko učešće poljoprivrede u formiranju BDP-a (oko 22 od-sto), a poznato je da ova grana odbacuje malo profita i zaradu i da u njoj, paralelno s tehnič-kim progresom, sve manje ljudi ima zaposlenje i zaradu. Treći smatraju da je Vojvodina posebno loše prošla u procesu privatizacije, jer su se mnogi „patrioti“, kojima je u ovom „graničnom regionu“ omo-gućena kupovina fabrika, više bavili isisavanjem kapitala iz tih fabrika nego njihovom re-vitalizacijom...

„Vojvodina sada ima manje plate ne samo od Slovenije i Hrvatske, kako je to i ranije bilo, nego manje i od Crne Gore i Bosne i Hercegovine“

Na to se može odgovoriti i tako da se svemu nađe uzrok u „sebičnim“ centralističkim odlukama iz Beograda, kako u Narodnoj banci Srbije (koja je

prodavala vojvođanske banke i DDOR Novi Sad i od čega Vojvodina nije imala nikakav prihod) tako i u Republičkoj agenciji za privatizaciju (koja u Novom Sadu ima samo isturenu „kancelariju“ i koja ne uplaćuje Vojvodini 50 od-sto prihoda od svake prodaje društvenog i državnog kapi-tala na teritoriji Vojvodine), ali i u Vladi Srbije, koja čita-vu deceniju stalno smanjuje učešće „agrarnog budžeta“ u državnom budžetu i sve dosad je uporno čuvala ekskluzivni monopol na upravljenje dr-žavnom svojinom koja se na-lazi u Vojvodini.Da ceo problem nije „ekono-micističko-akademski“ vidi se i po tome što su prosečne pla-te u Vojvodini manje od 370 evra, to jest ispod su republič-kog proseka od oko 390 evra. Tek, Vojvodina sad ima manje plate ne samo od Slovenije i Hrvatske, kako je to i ranije bilo, nego manje i od Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Taj podatak će sigurno imati

konkretne političke posledice u Vojvodini, mada je vero-vatno reč o tome da APV ima relativno mnogo manje držav-nih činovnika i zaposlenih u javnim preduzećima – koji u Srbiji vuku prosek naviše. No, to se narodu u Pokrajini ipak ne može ponuditi kao prihvat-ljivo objašnjenje.Ovo zabrinjavajuće i šokan-tno osiromašenje Vojvodine, u kojoj se i posle usvajanja novog Statuta APV i pratećeg zakona o njegovom sprovo-đenju zapravo ni o čemu i ništa ne odlučuje, nije u eko-nomskom interesu ni Srbije ni Beograda, pa ni „lečenje“ njenog ekonomskog položa-ja ne treba shvatiti tako da se nekom mora „oduzeti“ da bi se Vojvodini „nešto dalo“. Reč je o tome da se briga o razvoju Vojvodine „vrati“ Vojvodini, a za to je pre svega potrebno da joj se vrati ona svojina nad dr-žavnim kapitalom koji je sama nekada stvorila.

Komentar je objavljen 25. septembra

drugi pišu: komentar dimitrija BoaroVa oBjaVLjen u LiStu dneVnik

Briga o razvoju Vojvodine mora se vratiti Vojvodini

Google obeležio godišnjicu rođenja Mihajla Pupina

NOVI SAD – Početna strana svetskog internet pretraživa-ča Google 9. oktobra bila je posvećena 157. godišnjici ro-đenja Mihajla Pupina. Na cr-težu u čast rođenja ovog veli-kog svetskog naučnika pred-stavljeni su dečak i devojčica koji s dva različita brda raz-govaraju telefonom. Mihajlo Idvorski Pupin rođen je 9. oktobra 1854. godine u Idvo-ru. Otac Konstantin i majka Olimpijada, zemljoradnici, imali su desetoro dece, pet sinova i pet kćeri. Nakon za-vršene osnovne škole, u jesen 1872. godine pošao je na ško-lovanje u Prag. U 20. godini odlazi u SAD. U jesen 1879. godine položio je prijemni ispit na Koledžu Kolumbija u Njujorku. Po završetku ško-

lovanja dobio je odmah sti-pendiju kao odličan student za studije matematike i fizike u Kembridžu u Velikoj Brita-niji (1883–1885), a zatim u Berlinu (1885–1889), gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije. Punih četrdeset go-dina radio je kao nastavnik i profesor na Univerzitetu Kolumbija. Patentirao je 34 pronalaska. Za svoje autobio-grafsko delo „Sa pašnjaka do naučenjaka“, 1924. godine, dobio je Pulicerovu nagradu. Bio je oženjen Amerikankom Sarom Katarinom Džekson iz Njujorka. Imao je s njom ċerku Varvaru. Umro je 12. marta 1935. u Njujorku i sa-hranjen na groblju Vudlaun u Bronksu. Nešto je manje poznato da je Pupin u Idvoru planirao da napravi svoje-vrstan koledž, po ugledu na američke, u kojem bi se mla-di zemljoradnici, na konkret-nim primerima, učili kako da proizvedu kvalitetno voće, da ga dobro plasiraju i da na tome još bolje zarade. Zgra-da Narodnog doma, koja je označavala početak izgradnje Pupinovog koledža, danas se koristi kao idvorski Dom kulture. U Idvoru se nalazi i rodna kuća Mihajla Pupina.

10 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

NOVI SAD – Više od polovi-ne primedaba Lige socijalde-mokrata Vojvodine upućenih na Nacrt regionalnog pro-stornog plana AP Vojvodine usvojeno je, dok će ostale po-slanici LSV pokušati da kroz formu amandmana ugrade u taj akt tokom skupštinske ra-sprave u pokrajinskom parla-mentu. Kako je za Slobodnu Vojvodinu potvrdio predsed-nik Stručnog saveta LSV za urbanizam i građevinarstvo Radoje Cvetkov, sve podne-te primedbe bile su realne i stručno obrađene, tako da se Liga s pravom može pohvaliti da je uspela da Nacrt prostor-nog plana značajno poboljša.

Klinički centar Novog Sadarasteretiće pokrajinski

Cvetkov kao pobedu LSV, u ime Vojvodine, ističe usvaja-nje nekoliko važnih prime-daba:– Veoma je važno to što je usvojena naša primedba o neophodnosti formiranja ge-odetskog zavoda Vojvodine. To je veoma značajno, pošto ćemo nakon njegovog formi-ranja konačno u toj oblasti moći da detaljno i kvalitetno pratimo situaciju na celoj te-ritoriji Vojvodine, da imamo

svoje geodetske karte i tako dalje – ističe Cvetkov. On do-daje i da je veoma važno to što je, na osnovu primedbe LSV, u Regionalni prostorni plan AP Vojvodine uvrštena i izgrad-

nja kliničkog centra Novog Sada. – Od izuzetne važnosti je da Novi Sad, kao glavni grad Voj-vodine, ima svoj klinički cen-tar kako bi se omogućila što kvalitetnija usluga pacijenti-ma. Istovremeno, na taj način će se rasteretiti i Klinički cen-tar Vojvodine – zaključio je Cvetkov. Prihvaćene su i pri-medbe Saveta LSV za saobra-ćaj koje se odnose na dopunu teksta nacrta iz oblasti putnog i železničkog saobraćaja, što će, prema rečima Cvetkova, omogućiti izgradnju i rekon-strukciju pojedinih pravaca koji prvobitno nisu bili pred-viđeni ovim nacrtom. Sada predstoji da stručni

saveti Lige pregledaju sva obrazloženja nadležne komi-sije i da nakon analize osmisle amandmane kojima bi se Re-gionalni prostorni plan APV dodatno popravio na samoj

sednici Skupštine Vojvodine, na kojoj će biti usvojen.

Nastavljamo borbu amandmanima

Potpredsednica Izvršnog od-bora Glavnog odbora LSV Maja Sedlarević navodi za Slobodnu Vojvodinu da je Liga socijaldemokrata Vojvo-dine bila jedina stranka koja se angažovala oko Nacrta re-gionalnog prostornog plana APV i da su, kao i prilikom izrade Predloga prostornog plana Republike Srbije, njeni stručni saveti veoma kvalitet-no pripremili svoje primedbe. Ona kaže da će poslanici LSV u vojvođanskom parlamentu

prihVaćeno Više od poLoVine primedaBa Lige SocijaLdemokrata VojVodine na nacrt regionaLnog proStornog pLana ap VojVodine

FORMIRATI I GEODETSKI ZAVOD VOJVODINE

FORMIRATI I GEODETSKI ZAVOD VOJVODINEprostorni plan je doKument na osnovu Koga se donose Svi oStali Strateški dokumenti iz različitih oblaSti. on je osnova za bilo KaKav razvoj i bilo KaKvu promenu u ap vojvodini. meĐu primedbama lSv koje niSu prihvaćene jeSte sKladište gasa, poput onog u banatsKom dvoru, Kojim bi upravljala pokrajina. to će liga pokušati još da izdejStvuje amandmanima na sednici poKrajinsKog parlamenta

teMa

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

lIGaŠ

RadojeCvetkov

Radoje Cvetkov je rođen 25. ja-nuara 1948. godine u Novom Sadu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Arhitektonski fa-kultet završio je u Beogradu, u klasi profesora Uroša Martino-vića 1973. godine. Nakon diplo-miranja pa sve do danas bavi se projektovanjem objekata visoko-gradnje. Još kao apsolvent 1973. godine zaposlio se u projektnom birou Stambenog preduzeća, da bi do 1990. godine radio još i u projektantskim kućama „Urbis“, „Veduta“, „Ingrad“, projektant-skom birou Zavoda za fizičku kulturu i „Panonijainženjering“. Od 1990. godine prelazi u pri-vatnike i osniva sopstveni arhi-tektonski biro „C&S“ – Cvetkov u Novom Sadu. Član je Društva arhitekata Novog Sada (DANS) i Udruženja primenjenih umet-nika Vojvodine (UPIDIV). Do-bitnik je nekoliko nagrada – po-krajinske „Borbine“ nagrade za arhitekturu 1979. godine, za pro-jekat Bloka A-4 na Novom nase-lju, nagrade Oktobarskog salona 1982. godine za enterijer i nagra-de Zavoda za zaštitu spomenika kulture za enterijer kafea „Mati-ca“ u Novom Sadu. U svojoj ar-hitektonskoj praksi izradio je više kolektivnih stambenih zgrada u Novom Sadu, oko 30 individual-nih rezidencijalnih i vikend-kuća u Novom Sadu i okolini i preko 50 enterijera ugostiteljskih, po-slovnih i turističkih objekata u Novom Sadu. Među najznačajni-jim svakako su zgrade „Dalton“ na Bulevaru oslobođenja i banke „Sosiete general“ u Železničkoj

ulici u Novom Sadu. Takođe, Cvetkov je projektovao i Dom kulture u Vrbasu, fudbalske stadione u Sjenici i Lučanima, kao i enterijere hotela „Leopold“ na Petrovaradinskoj tvrđavi, „Prag“ u Beogradu, „Novi Sad“ u Novom Sadu, te ulaz i centralni hol novosadskog hotela „Park“. Cvetkov je simpatizer Lige još od 1990. godine, a član stranke po-stao je 2009. godine. Trenutno je predsednik Saveta LSV za urba-nizam i graditeljstvo i član Glav-nog odbora stranke u tom svoj-stvu. Radio je na stručnoj analizi i koordinirao rad saveta LSV na primedbama povodom usvaja-nja Prostornog plana Republike Srbije i Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine. Od 1996. do 2000. godine bio je član Izvršnog odbora Skupštine grada Novog Sada zadužen za oblast urbanizma, stanovanja i zaštite životne sredine. U vreme njegovog mandata urađen je naj-veći broj regulacionih planova dotad i Generalni urbanistički plan grada od 2000. do 2021. go-dine, čime je uveden red u plani-ranje razvoja grada. Pored toga, na njegovu inicijativu formirana je gradska pešačka zona i krenulo se s urbanim uređenjem grada i postavljanjem klupa, ogradica oko travnjaka, kandelabara i slič-no. Cvetkov je 2000. godine iza-bran za člana pokrajinske vlade u senci zadužen za urbanizam. U mladosti se bavio plivanjem i vaterpolom u plivačkom i vater-polo klubu „Vojvodina“. Oženjen je i ima dvoje dece.

Saveti radili i na Nacrtu

Predsednik Stručnog saveta LSV za urbanizam i građevinarstvo Radoje Cvetkov ističe za Slobodnu Vojvodinu da su članovi šest ili sedam različitih stručnih saveta LSV dali svoj doprinos Na-crtu regionalnog prostornog plana AP Vojvodine kroz preko 80 primedaba upućenih nadležnoj komisiji. Članovi ostalih saveta, kojih u LSV ima preko 20, svoj doprinos dali su još prilikom same izrade Nacrta.

VeStI


pokušati amandmanima da promene ono što stručnim savetima nije pošlo za rukom njihovim primedbama. – Jedna od najvažnijih prime-daba LSV, koja nije prihvaće-na, bila je da je neophodno formirati skladište gasa, po-put onog u Banatskom Dvo-ru, kojim bi upravljala pokra-jina. Odbijen je i predlog za formiranje centra za projekte AP Vojvodine, koji bi obav-ljao poslove informisanja, obrazovanja i koordinacije projekata EU na području Vojvodine. Zbog toga ćemo pokušati da to izdejstvujemo preko amandmana na sednici po-krajinske skupštine – istakla je Sedlarevićeva. Dodaje da je, uprkos kašnjenju od goto-vo godinu dana, od krucijalne važnosti da se ovaj strateški i dugoročni dokument usvo-ji, pošto se na osnovu njega izrađuju i lokalni prostorni planovi, a onda i sva ostala propratna dokumentacija.– Prostorni plan jeste doku-ment na osnovu koga se do-nose svi ostali strateški doku-menti iz različitih oblasti. On je osnova za bilo kakav razvoj i bilo kakvu promenu u AP Vojvodini – istakla je Maja Sedlarević.

uSpešan angažman LSV i priLikom uSVajanja proStornog pLana repuBLike SrBijeZacrtali i granični prelaz, postavljanje optičkih kablova, zaštitu turističkih lokaliteta...Liga socijaldemokrata Vojvodi-ne veoma uspešno se angažo-vala i prilikom usvajanja Pro-stornog plana Republike Srbije prošle godine, a stranački struč-ni saveti i tom prilikom imali su odlučujuću ulogu. Narodna po-slanica LSV Aleksandra Jerkov za Slobodnu Vojvodinu kaže da je LSV preko Odbora za urbani-zam Narodne skupštine Repu-blike Srbije uspela da se izbori za to da se Prostornim planom predvidi otvaranje dva međunarodna granič-na prelaza – u Na-kovu kod Kikinde i na tromeđi izme-đu Srbije, Mađarske i Rumunije. Ona do-daje da smo se izborili i da se među turističke destinacije od posebnog značaja uvrsti i Donji Srem – Posavina, što u prvobit-noj verziji tog akta uopšte nije bilo predviđeno.

– To se moralo ispraviti jer se u Sremu nalaze važni i tu-ristički atraktivni lokaliteti kao što su arheološki lokalitet Sirmijum, specijalni rezervat prirode Obedska bara, speci-jalni rezervat prirode Zasavica i drugi – navodi Jerkova. Ona napominje da je u Predlog za-kona o prostornom planiranju, u odeljku o turističkim klasteri-

ma ubačena i odrednica AP ispred reči Vojvodina, jer LSV smatra da po-

dela po turističkim klasterima treba da

bude podudarna s ostalim zakon-skim podelama na regione.

– Na ovaj način se sami regioni sti-

mulišu da više ulažu u turizam i na taj način

ostvaruju bolje r e z u l t a -te – kaže

Jerkova. O n a

dodaje da je, u najvećoj meri zahvaljujući LSV, Prostornim planom predviđena rekon-strukcija i izgradnja deonice državnog puta prvog reda Vr-bas – Kula – Sombor – državna granica Bački Breg s vezom na planirani južni autoput kroz Mađarsku. Takođe, u predlog zakona je u poglavlju „Elek-tronske komunikacije“ uba-čeno da je važno omogućiti postavljanje optičkih kablova u zemljištu vodoprivrede kao i u putnom zemljištu opštinskih i državnih puteva. – Zahvaljujući Ligi, opštine iz Vojvodine više neće biti obu-hvaćene nijednim od urbanih, klasterskih ili bilo kojih dru-gih područja Grada Beograda, što je do sada u više navrata bio slučaj – istakla je Jerkova. Ona je dodala da je Liga više nego zadovoljna postignutim uspehom i kvalitetom svojih predloga koji su postali deo Prostornog plana Republike Srbije.

Omladina LSV širom Vojvodine obeležila Svetski dan mira

NOVI SAD – Omladina Lige socijaldemokrata Vojvodine raznim akcijama obeležila je širom pokrajine Svetski dan mira, 21. septembar, uz pod-sećanje građanki i građana o značaju tog datuma. Omla-dinke i omladinci pridružili su se hiljadama ljudi širom planete uz slogan da mir ne zaslužuje samo jedan dan, već celu godinu.– Ovom akcijom, koju radi-mo u velikom broju gradova i opština širom Vojvodine, obeležavamo ovaj praznik, uz zalaganje za slobodno društvo bez nasilja i diskriminacije, da se tolerancija neguje u jed-noj multikulturalnoj sredini i da se razvije svest o različi-tostima. Upotreba maternjeg jezika i pripadnost različitoj nacionalnoj ili verskoj zajed-nici ne sme biti povod za šire-nje mržnje i upotrebu nasilja – rekao je generalni sekretar LSVO Milorad Ponjavić. On je naveo da je u poslednje vreme bilo slučajeva da neko, samo zato što je različit, biva pretučen.– Obaveza svih nas jeste da poštujemo svačije pravo na različitost, a nadležnih orga-na da spreče sukobe i kazne odgovorne pojedince koji se koriste nasiljem. Ovo je ujedno i poziv za sve da daju svoj doprinos u izgradnji i očuvanju mira – zaključio je Ponjavić. Pored ulične akcije, novosadska Omladina je, u Kino-sali, organizovala i pro-jekciju filma „Peace one day“, dok su Šidu ligašice i ligaši, uz promotivni materijal, gra-đankama i građanima delili jabuke.– Ova akcija osmišljena je tako kako bismo podsetili lju-de na to da ih sitnice, u stvari, čine srećnima, kao kada, na primer, s voljenom osobom podele sočnu jabuku. Da smo svi jednaki jer težimo istim stvarima – ljubavi, miru, slo-zi – objasnila je predsednica LSVO Šid Tatjana Šarac. Ak-cija je obeležena i u Beočinu, Pančevu, Zrenjaninu, Žitištu, Apatinu, Somboru, Bačkoj Topoli, Sremskoj Mitrovici i mnogim drugim mestima širom Vojvodine.

12 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

ZRENJANIN – Gradski odbor LSV Zrenjanin, u saradnji s mesnim organi-zacijama, bio je prethod-nih meseci nosilac akci-je „Deca su budućnost“, tokom koje je u nekoliko gradskih i seoskih sredina priređen program za naj-mlađe. Reč je o seriji pred-stava u izvođenju glumaca teatra „Magnusa“, a za do-bru zabavu bili su zaduženi klovn Bimbo i mađioničar Hari Magnus, pa se dečji smeh širio Tomaševcem, Melencima, Čentom, Belim Blatom, Botošem, Arad-cem, Stajićevom, Ečkom, Mužljom i Zrenjaninom. A zbog velikog interesovanja akcija je krajem septembra nastavljena, pa su klovna Bimba i mađioničara Ha-rija Magnusa imala priliku da vide i deca iz Banatskog Despotovca, Orlovata, Far-každina, Perleza, Mihajlo-va, Lukinog Sela, Šumica, Lukićeva, Taraša i Elemi-ra.

Približili kulturu najmlađima

Tokom akcije prikupljani su potpisi podrške za inicijativu da kulturno-zabavni program za naj-mlađe, posebno u manjim sredinama kao što su sela, bude bogatiji i sa-držajniji. Ovo je već treći put da GrO LSV organizuje ovu akciju, a predstave su i ranije izazvale veliko interesovanje i dece i roditelja. Predsednik Izvršnog odbora GrO LSV Zrenjanin Dragan Nedeljkov istakao je značaj decentraliza-cije kulture i potrebu da se ra-znovrsni sadržaji, namenjeni pre svega najmlađima, održa-vaju i u naseljenim mestima. Dobar primer za to upravo je ova akcija GrO LSV.– Na ovaj način približili smo kulturu najmlađima u sredinama u kojima nema-ju često priliku da uživaju u takvim sadržajima. Cilj ove

akcije jeste i n i c i j at i -

va da se obogati p r o -g r a m -ski sa-držaj u

m a n j i m m e s t i m a ,

a dokazalo se i da postoji veliko in-

teresovanje za to – rekao je Nedeljkov.

Učinili nešto lepo za decu

– Naša želja bila je da učini-mo nešto lepo za najmlađe, da upotpunimo ove letnje dane, jer mi smo i u ovom periodu veoma aktivni. Predstave su održane u dva-naest mesnih zajednica u gradu i naseljenim mestima – izjavila je Branislava Jova-nov, članica Izvršnog odbo-ra GrO LSV Zrenjanin. – Mislim da je ovo lepa ide-ja i bilo bi dobro da ima što više ovakvih događaja – ista-kao Ivica Rogić, predsednik Mesne organizacije LSV Zeleno polje, i dodao da je broj posetilaca bio izuzetno dobar. A što se posete tiče, samo u sali te Mesne zajed-nice, na primer, bilo je oko 200 dece i roditelja!

gradSki odBor LSV zrenjanin priBLižaVa kuLturu i deci u manjim Sredinama

Puno dečjeg smeha u mestima oko Zrenjanina

cilj ove aKcije jeste inicijativa da se obogati programSki Sadržaj u manjim meStima, a dokazalo se i da postoji veliKo interesovanje za to

akCentI

Dečji smeh se širio Tomaševcem, Melencima, Čentom, Belim Blatom, Botošem, Aradcem,

Stajićevom, Ečkom, Mužljom i Zrenjaninom, a kasnije Banatskim Despotovcem, Orlovatom, Farkaždinom, Perlezom, Mihajlovom, Lukinim

Selom, Šumicama, Lukićevom, Tarašom i Elemirom

Na ovaj način približili smo kulturu

najmlađima u sredinama u kojima nemaju često priliku da uživaju u takvim

sadržajima

NOVI SAD – Prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, prvo u Srbiji iza kojeg stoji usta-nova iz sistema socijalne za-štite – Centar za socijalni rad – počelo je s radom u Novom Sadu. Prihvatilište je otvore-no u okviru programa „Zašti-ta i integracija žrtava trgovi-ne ljudima u AP Vojvodini“, koja se realizuje u saradnji s Novosadskim humanitarnim centrom (NSHC), a uz po-dršku zajedničkog programa Komesarijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR-a), Kancelarije UN za borbu protiv droge i organizova-nog kriminala (UNODC-a) i Međunarodne organizacije za migracije (IOM-a). Otva-ranju su prisustvovali mini-star rada i socijalne politike Rasim Ljajić, predsednik Skupštine grada Novog Sada Aleksandar Jovanović, Ge-org Gudštajn iz IOM-a, kao i direktor Centra za socijalni

rad Gojko Vujnović, Dejan Živković iz NSHC-a i Siniša Krgić iz novosadske policije.

Ljajić: Vraćanje u društvene tokove

Otvaranje prihvatilišta fi-nansirale su vlade Belgije i Švajcarske, a pod pokrovitelj-stvom globalne inicijative za borbu protiv trgovine ljudi-ma (UN.GIFT). Ljajić je ista-kao da će prihvatilište imati za cilj zaštitu, rehabilitaciju i reintegraciju žrtava trgovine ljudima u društvene tokove. – Važno je i što se otvaranjem prihvatilišta na najbolji način pokazuje pozitivan primer saradnje organa lokalne sa-mouprave i nevladinog sek-tora – kazao je Ljajić, najaviv-ši da će u narednom periodu biti otvoreno još pet centara

za žrtve trafikinga, od kojih prvi u Zemunu. Jovanović je kazao da su prošle godine identifikovane 32 žrtve trafi-kinga u Novom Sadu, oko 45 u Vojvodini, a u Srbiji 89 žr-tava trgovine ljudima.– Trgovina ljudima jedna je od najvećih i najprofitabil-nijih svetskih kriminalnih aktivnosti i naša zemlja, s ob-zirom na to da je u tranziciji i s iskustvom rata, predstavlja povoljan ambijent za ovakvu vrstu kriminala. Novi Sad i Vojvodina nisu izuzeti iz toga i što pre uočimo, shvatimo i prihvatimo trgovinu ljudima kao društveni problem brže ćemo kao društvo moći ade-kvatno da reagujemo i poku-šamo da ga rešimo – zaklju-čio je Jovanović.

Stručna pomoć, smeštaj i ishrana

Jovanović je podsetio da

Novi Sad, preko Centra za socijalni rad, podržava pro-grame koji pomažu socijalno ugroženim grupama, navo-deći rad Sigurne dečje kuće i Sigurne ženske kuće. On je zahvalio na pomoći kancela-rijama UN-a, ali i vladama Belgije i Švajcarske, koje su omogućile da NSHC i Cen-tar za socijalni rad zajedno ostvare program zaštite i reintegracije žrtava trgovine ljudima. Govoreći o siste-mu zaštite žrtava trafikinga, Georg Gudštajn kazao je da partnerstvo ustanova so-cijalne zaštite i nevladinog sektora predstavlja održiviji program za reintegraciju žr-tve. On je dodao da je dona-cijom obezbeđen program stručne pomoći, dok Centar za socijalni rad pruža usluge smeštaja i ishrane.

Otvoreno prihvatilište za žrtve trafikinga


ukRatko

NOVI SAD – Kroz više desetina konkursnih pro-cedura za podsticanje ra-zvoja ruralnih područja, proteklih sedam godina u vojvođansku infrastrukturu i poljoprivrednu proizvod-nju uloženo je nekoliko mi-lijardi dinara bespovratnih sredstava – kaže za Slobod-nu Vojvodinu pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Daniel Petrović. Osim toga, aktivnim učešćem u pro-jektima lokalnih zajednica, koje su pokazale inicijativu, postignut je napredak u in-formisanju i unapređenju poljoprivredne proizvod-nje.

Ulaganja u mlade snage

Pored toga, Sekretarijat je i ove godine organizovao konkurs za dodelu stimu-lansa staračkim domaćinstv i -ma koja su u 2011. godini izdala svoja zemljišta u za-

kup. Prvenstveno su dobre stimulanse dobila doma-ćinstva koja su svoju zemlju dala u zakup mladim oso-bama. – S obzirom na to da delova-nje ovog Sekretarijata obu-hvata verovatno najširu cilj-nu grupu, mislilo se na bu-dućnost agrara u Vojvodini, ali i na vremešne paore čija zemlja zaslužuje mlađe ge-neracije u snazi i volji da se bave poljoprivredom. Tako je i ove godine sproveden postupak dodele sredstava, po osnovu javnog oglasa, za obradivo poljoprivredno

z e m l j i š t e koje je

dato u z a k u p mlađim l i c i m a – kaže Petrović.

Pre-

ma njegovim rečima, kriza je naterala mnoge građane i građanke Vojvodine da se okrenu poljoprivredi, a s druge strane stariji poljo-privrednici nemaju snage, ali ni volje da rade. – Zato je ovaj potez Se-kretarijata za rezultat imao izuzetan odziv gazdinstava čiji su vlasnici premašili 65. godinu života, a koji su svo-ju zemlju dali u zakup mla-đim licima. Javni oglas je bio aktuelan dva meseca, tj. do kraja septembra, a pri-mljeno je oko 3.000 prijava koje konkurišu za korišće-nje sredstava u ukupnom iznosu od 100 miliona di-nara – rekao je Petrović.

Pomoć penzionerima

– Podnosioci zahteva, koji ispunjavaju uslove, imaće

pravo na kori-šćenje sredstava u visini do 6.000 dinara po hekta-

ru godišnje, ako su zemlju u zakup dali

osobi koja je nosilac regi-strovanog poljoprivrednog gazdinstva (RPG) i nije sta-rija od 60 godina – kaže Pe-trović. On dodaje da će sta-račka domaćinstva koja su svoju zemlju dala u zakup vlasnicima registrovanih domaćinstava, koji su stariji od 40 godina, a pritom su i vlasnici obradivog zemljišta koje se graniči sa zemlji-štem koje se daje u zakup, dobiti 8.000 dinara. Najveći stimulans od 10.000 dinara po hektaru godišnje dobiće staračka domaćinstva čiju zemlju su uzele u zakup osobe koje nisu starije od 40 godina i koje su ujedno i vlasnici poljoprivrednog zemljišta koje se graniči sa zemljištem koje se daje u zakup. Za razliku od proš-le godine kriterijumi ovog oglasa prošireni su i na po-

ljoprivrednike penzionere s invalidskom penzijom koji su ove godine svoju zemlju dali u zakup. Njima ova na-doknada prošle godine nije bila omogućena.

danieL petroVić, pokrajinSki Sekretar za poLjopriVredu, VodopriVredu i šumarStVo

Milijarde dinara za vojvođansku infrastrukturu i poljoprivredu

Petrović uvećao budžet

Zahvaljujući zalaganju Daniela Petrovića, vojvođan-ski budžet je sada u znatnoj meri posvećen i po-ljoprivredi. Dok je Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspolagao s nešto više od 300.000 dinara pre sedam godina, ono sad ras-polaže s preko pet milijardi dinara.

Zrenjaninska toplana spremna za grejnu sezonu

ZRENJANIN – Predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton i direktor JP „Gradska stambena agen-cija“ Zrenjanin Dejan Čapo posetili su nedavno zrenjanin-sko Javno komunalno predu-zeće „Gradska toplana“, gde su s direktorom Vladimirom Tešićem razgovarali o toku sanacije toplovoda i predstoje-ćoj grejnoj sezoni. Tešić je tom prilikom istakao da to predu-zeće spremno dočekuje zimu, kao i da je obavljen veći broj sanacija.– Nova kotlarnica je pripre-mljena, a vratili smo i veći deo duga prema „Srbijagasu“, tako da ne preti prekid isporuke gasa. Postoji i deo vrelovoda koji je u dosta lošem stanju, a dalje sanacije će zavisiti od finansija i vremena, međutim mi se nadamo da problema neće biti – istakao je direk-tor „Gradske toplane“. Prema Tešićevim rečima, cenu gasa određuje Vlada Republike Srbije na predlog Agencije za energetiku RS, a „Srbijagas“ i distributeri već su podneli zahtev za podizanje cene tog energenta. Ako Vlada RS taj predlog usvoji, očekuje se ko-rekcija cene, koja će biti viša za 15-ak odsto.– Ukoliko se to desi, zrenja-ninska „Gradska toplana“ iza-ći će u susret svim građanima koji redovno izmiruju svoja dugovanja i odobriće popust od pet odsto kako bismo na taj ublažili nezavidnu situaciju i krizu u kojoj se nalazimo – najavio je Vladimir Tešić.Aleksandar Marton pohvalio je menadžment javnog predu-zeća i istakao da je zadovoljan onim što je do sada učinjeno.– Kada je toplovodna mreža u pitanju, urađeno je puno i činjenica je da je ona u mno-go boljem stanju nego pret-hodnih godina. To smo uočili još prošle godine, kada nije bilo većih havarija, a zima je bila jedna od najhladnijih u proteklih dvadeset godina – ocenio je on dodajući da je JP „Gradska toplana“ jedno od najboljih preduzeća u Zrenja-ninu, zbog čega građani mogu očekivati tople radijatore i ove zime.

lokal14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

NOVI SAD – Pobednik kon-kursa „Moj Novi Sad“, koji je organizovao Gradski od-bor Lige socijaldemokrata Novi Sad, jeste Daniel Erdeg, autor filma „Novi Sad u po-kretu“. Podsetimo, nije bilo nikakvih ograničenja kad je forma i ideja u pitanju ni u

kom smislu, jedini uslovi su bili ti da film nije duži od pet minuta i da se snima kame-rom mobilnog telefona. Po-bednički film zainteresovani mogu naći na stranici Lige

socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad na Fejsbuku. Žiri je odlučio da zbog izu-zetne kreativnosti i uloženog truda nagradi pomenutog autora, kome je nagrada uru-čena u prostorijama Grad-skog odbora LSV. U pitanju je bilo takmičenje u okviru kojeg su učesnici imali pri-liku da snime kratak film o našem gradu, onako kako ga svako od nas ponaosob vidi i kako ona ili on žele da ga zabeleže. Cilj ove akcije bio je da mladi ljudi iskažu svoj stav, da nauče da formiraju svoju misao i kroz različite forme i oblike predstave je drugim ljudima i javnosti, a sve u nameri da se Novi Sad učini najboljim mogućim mestom za život.

Ligaši očistili natpis Ujvidek na ulazu u Novi SadNOVI SAD – Članice i čla-novi Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Novi Sad očistili su nedavno tablu na ulazu u grad na kojoj je neko sprejom preškrabao natpis Ujvidek. Tom prilikom

predsednik Gradskog odbora LSV Novi Sad Radovan Lati-nović rekao je da se Liga 21 go-dinu bori protiv svakog oblika netrpeljivosti i da su se ligaši tamo okupili da simbolično pokažu kako ne daju da bilo ko, makar i sprejom, narušava međunacionalne odnose u No-vom Sadu. – Ne damo ni sprejom! Novi Sad je naša kuća, grad svih njegovih građanki i građana i ponosan je na sve svoje naro-de i pripadnike nacionalnih zajednica – rekao je Latinović. On je napomenuo da se u No-

vom Sadu ravnopravno i u zva-ničnoj upotrebi pored srpskog koristi i mađarski, slovački i rusinski jezik i njihova pisma. – Ponosni smo i na njih i na sve ostale jezike nacionalnih zajed-nica koje tu žive. Naš Novi Sad

je takav, bogat različitostima, zato je i Ujvidek. Tako je bilo i tako će i biti – rekao je on. Latinović je takođe zatražio od policije i nadležnih organa da ekstremisti i huligani budu kažnjavani, pogotovo ako čine dela kojima je cilj narušavanje međunacionalnog sklada. – S druge strane, ligašice i li-gaši su i u najtežim godinama, tokom devedesetih, uspeli da to bogatstvo sačuvaju i da se suprotstave fašistima i ekstre-mistima. I nemamo nameru ni danas ni ubuduće da im popu-stimo – rekao je Latinović.

Daniel Erdeg pobednik konkursa „Moj Novi Sad“

SUBOTICA – Centralizam u Srbiji je od početka devedesetih godina prošlog veka ostavio du-bok trag na ekonomskoj mapi Subotice i odredio njene pozi-cije za dugi niz godina. Njego-ve posledice po stanje privrede i poljoprivrede slobodno se mogu nazvati katastrofalnim. Onog momenta kad su Subo-tici, kao i Pokrajini, ukinuti izvorni prihodi i pravo da njima upravlja, počeli su se urušavati veliki privredni i poljoprivredni sistemi, i to jedan za drugim. Za njima su potom počela da po-srću mala i srednja preduzeća koja su bila oslonjena na te si-steme i, naravno, poljoprivredni proizvođači. Oslabljene fabrike i preduzeća na kraju su postale predmet raznih modela privati-zacije, takođe vođenih iz jednog centra.

Poguban uticaj privatizacije

Privatizacija, započeta još po-četkom 1990-ih, koja se nalazi

pred okončanjem, ostavila je dubok trag na ekonomskoj mapi Subotice i odredila njene pozi-cije za naredne decenije. Danas raspolaže sa svega nekoliko veli-kih kapaciteta i brojnim malim i srednjim preduzećima. Prema podacima do kojih smo došli, u Subotici i okolini propalo je ili je pod stečajem više od deset velikih firmi, među kojima su Podrum Palić, „29. novembar“, „Sever“, „Fidelinka“, „Partizan“, „Mlekoprodukt“...

Vrh ledenog brega

– U Subotici, kao dugogodiš-njem opozicionom gradu, kao multietničkoj i pograničnoj sre-dini, što se doživljavalo kao po-litička mana, a ne kao bogatstvo razlika, uništeni su svi veliki in-dustrijski kapaciteti i preduzeća – kaže za Slobodnu Vojvodinu predsednik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvo-dine Subotica Veljko Vojnić, inače diplomirani građevinski

inženjer. Centrale i glavne fi-lijale firmi sele se u Beograd, a prema podacima, ove godine na evidenciji filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Subo-tici evidentirano je skoro 10.000 ljudi, što je kao i u svim drugim sredinama samo vrh ledenog brega pošto velik deo nezapo-slenih nije na toj evidenciji i snalazi se kako ume.

Sve manje radnika u privredi Posmatrano u brojkama, još 1992. godine u Subotici je bilo zaposleno 45.710 osoba, od čega 21.600 u industriji. U privredi je četiri petine zaposlenih radilo u velikim preduzećima, srednja preduzeća su bila malobroj-na, a ostatak je radio u malim odnosno mikro preduzećima. Opštinska uprava je u to vre-me imala svega 208 zaposlenih. Zanimljiv je podatak da je u pe-riodu od 1992. do 2003. godine zaposlenost u privredi opala za 20%, a da je u isto to vreme u vanprivredi porasla, što govori govori o povećanju broja zapo-slenih u javnom sektoru i pro-padanju industrije.

Decentralizacija ključ razvoja grada

– Osnovni preduslov stvarnog razvoja jeste decentralizacija koja se svuda u svetu pokazala kao razvojna, a centralizacija to nije nigde, pa nije ni kod nas. I nikada neće ni biti. Preko je potrebno da se deo novca koji se zaradi u Subotici i ubere na

Centralizam uništio nekada moćnu subotičku privreduu subotici i oKolini propalo je ili je pod Stečajem više od deSet velikih firmi, meĐu kojima Su podrum palić, „29. novembar“, „Sever“, „fidelinka“, „partizan“, „mlekoprodukt“...

Jedina svetla tačka

S druge strane, jedna od retkih svetlih tačaka u privredi Suboti-ce jesu mala i srednja preduzeća (MSP), koja u ovom trenutku zapošljavaju oko 65 odsto zaposlenih u privredi, dok velika pre-duzeća zapošljavaju svega 34 odsto zaposlenih u privredi Su-botice. Taj trend se nastavlja s daljim smanjenjem broja velikih preduzeća. – Iako se može reći da je sektor malih i srednjih preduzeća da-nas praktično ključni faktor zapošljavanja u privredi Subotice, treba imati u vidu i da ona u ovom trenutku ne mogu da ap-sorbuju svu radnu snagu koja je ostala na ulici nakon raspada velikih kompanija u kojima je radilo više hiljada ljudi – ukazuje Vojnić, dodajući da bi se to uz pametnu strategiju razvoja MSP u budućnosti ipak moglo dogoditi.


RUMA – Skupština opštine Ruma donela je na poslednjoj sednici odluku o poskuplje-nju vode za 10,5 procenata, čime je voda u Rumi, po ceni od 39,49 dinara bez PDV za domaćinstva i 82,46 dinara bez PDV za pri-vredne subjekte, postala najskuplja u Sremu i svega nešto jeftinija od vode u Beogradu! Odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine bio je protiv tog poskupljenja iz više razloga, između ostalog i zbog toga što je u februa-ru cena vode već korigovana za 4,5 odsto. Kako za Slobodnu Vojvodinu ističe pred-sednik OO LSV Ruma Nenad Tomić, i na-kon novog poskupljenja građani i građanke Rume u nekim delovima opštine imaju loše snadbevanje vodom, dok je ponegde uopšte i nemaju, ali je ipak najveći problem to što će usvojeno poskupljenje biti iskorišćeno za povećanje zarada u Vodovodu za 7,8 proce-nata!

Gubitaši podižu plate

– Upravo najveći rashod ovog javnog pre-duzeća i jeste isplata zarada zaposlenih u periodu od 1. januara do 31. jula, i to ne-verovatnih 58.566.814,00 dinara, što čini čak 38,56 procenata ukupnih rashoda. Oni su gubitaši, a povećavaju plate, iako su im i sadašnje zarade daleko više od onih koje primaju ostali građani – upozorava Tomić dodajući da je ovakav bahat način ponaša-

nja nedopustiv.– Postavlja se pitanje kako će reagovati bu-dući investitori kad vide cenu kubnog metra vode od 82,46 dinara bez PDV – zapitao je Tomić i dodao da je javna tajna da JP „Vo-dovod” godinama unazad služi za zapošlja-vanje stranačkih kadrova, uglavnom SPS.

Bez predstavnika LSV u izbornoj komisiji

Na istoj sednici odbijen je i predlog od-bornika LSV da u Opštinsku izbornu ko-misiju bude imenovan predstavnik odbor-ničke grupe LDP–LSV–GG Živko Matije-vić. Pošto je ta odbornička grupa formi-rana kao poslednja u SO Ruma, do sada nije imala svog stalnog člana u Opšinskoj izbornoj komisiji, iako po Zakonu o lokal-nim izborima na to ima pravo. Odbornik LSV Vladimir Racković upozorio je kolege odbornike da ne postoje zakonsko-proce-duralni propusti u predlogu LSV, kao i da je odbijanje tog predloga direktno kršenje zakona.– Čim dobijemo obrazloženje odluke, ža-lićemo se Upravnom sudu, budući da od-bijanje našeg zahteva nije pravno uteme-ljeno. Ne smemo dozvoliti da dočekamo naredne izbore bez člana u izbornoj komi-siji, pogotovo zato što na to imamo pravo – ističe za Slobodnu Vojvodinu Nenad To-mić dodajući da se zakon mora poštovati.

Liga SocijaLdemokrata VojVodine gLaSaLa protiV poSkupLjenja Vode

Ne mogu gubitaši podizati plate na račun građananenad tomić, predSednik oo lSv ruma, ukazuje na to da Su plate zapoSlenih u tamošnjem vodovodu ionako veće od plata njihovih SugraĐana, a poStavlja Se pitanje i kako će reagovati budući inveStitori kada vide cenu kubnog metra vode od 82,46 dinara bez pdv

Akcija povodom Dana protiv gladi

Opštinski odbor Lige socijaldemokrata Vojvodine Ruma i Forum žena LSV Ruma pokrenuo je dobrotvornu kampanju pod nazivom „ŠIROKO SRCE kao ravnica”, u okviru koje će od građana prikuplja-ti odeću kako bi je preko Crvenog krsta prosledili onima kojima je najpotrebnija. Takođe, povodom Svetskog dana hrane, 16. oktobra, i Međunarodnog dana borbe protiv gladi, 17. oktobra, OO LSV Ruma će 16. oktobra organizovati kuvanje i po-delu hrane za korisnike narodne kuhinje Crvenog krsta Ruma. Sugrađani koji žele da pomognu mogu to učiniti tako što će tog dana doneti prilog u hrani (pogača, hleb, kiflice), koji će biti deljeni uz obrok.

Šta Je CentRalIZaM

UČINIO VOJVODINI

ime raznih poreza i doprinosa direktno slije u gradsku kasu – kaže veljko Vojnić. – Tek tada će grad moći stalno i svuda da rešava infrastruktur-ne probleme, koji jesu rak-rana svih delova grada i okolnih se-oskih naselja i najveća kočnica ozbiljnog investiranja. Sada se nagomilani problemi rešavaju povremeno i ponegde. Uglav-

nom tamo gde odredi neko iz administrativnog centra koji upravlja državnim budžetom, i to samo kada smatra da je to politički isplativo – ukazuje on. – Takođe se neće dešavati da u nedostatku novca grad zadrža-va sredstva koja pripadaju me-snim zajednicama da bi i sam mogao da funkcioniše, a one će, opet, imati svoja sredstva i moći uspešno da rešavaju svoje konkretne probleme, što sada svakako nije slučaj – predočava Vojnić.– Setimo se kako je izgledala Vojvodina i koliko je bila bogata dok je ima-la punu autonomiju? Kako je izgledala do početka devedese-

tih godina? Dok nije bilo ove centralizacije? Plaćao se tako-zvani porez na promet, umesto današnjeg PDV-a. Tada su se prilikom uplate poreza popu-njavale tri uplatnice. Jedna tre-ćina poreza direktno je išla gra-du (tada opštini), druga Pokra-jini, a treća Republici. Svako je upravljao svojim delom i bilo je novca za sve i za svakoga. U tom

periodu su građeni i izgrađeni svi industrijski i poljoprivredni kompleksi u Subotici i okolini o kojima smo govorili i kojih danas uglavnom više nema. – zaključio je Vojnić.

Sela u teškoj situaciji

Poseban problem, kaže Veljko Vojnić, jeste u selima gde su pro-pale zemljoradničke zadruge koje su držala ta sela u životu. „S druge strane, dosta ljudi u tim selima je radilo u velikim kompanijama i fabrikama, koje su preko noći nestale. Ti ljudi sad pokušavaju da žive od zemlje, a svi znamo kako je teška situacija u poljoprivredi“, rekao je Vojnić. On upozorava da je to dovelo do odlaska mladih ljudi iz sela u veće sredine, zbog čega sela ubrzano propadaju i stare.

veljko vojnić

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.rs

TEMERIN – Opštinski odbor Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Temerin osu-dio je sve incidente koji su se proteklih nedelja desili u tom mestu, a u kojima su pretežno učestvovali maloletnici, oce-njujući pritom da je na delu ponovno zaoštravanje nacionalnih odnosa koje se nekažnjeno u ciklusima ponavlja u ovoj opštini.

Ko ima najviše koristi od tenzija?

Predsednik opštinskog odbora LSV Te-merin Robert Karan ističe za Slobodnu Vojvodinu da je situacija u Temerinu veoma kompleksna, a odnosi među Sr-bima i Mađarima opterećeni mnogim problemima iz bliže prošlosti. Među-tim, jedan od najvećih problema, prema njegovoj oceni, predstavljaju pripadnici ekstremno desničarskih organizacija poput Obraza ili 64 županije, koji svo-jim delovanjem narušavaju odnose u ovoj osetljivoj sredini. On podseća da se od devedesetih godina naovamo nacio-nalna netrpeljivost u Temerinu najčešće

ispoljavala u predizbornom periodu te da gotovo da nije bilo kampanje koja nije bila propraćena tučama, grafitima mržnje i produbljivanjem jaza među stanovnicima Temerina različitih nacija. A od toga su, kako ističe, najviše koristi uvek imale nacionalistički opredeljene partije.

– Nemamo dokaze i ne tvrdimo da iza tih ekstremista stoje pojedine političke partije. Najiskrenije se nadamo da to nije slučaj. Međutim, nemoguće je oteti se utisku da se incidenti i zaoštravanje odnosa gotovo po pravilu dešavaju ne-posredno pred izbore ili u periodu koji im prethodi. Kao sada – ističe Karan.

Pronaći odgovorne

Kako kaže, čini se da bi ovog puta stvari mogle imati drugačiji epilog i da se ko-načno napravi iskorak u odnosu na rani-ji period, a nadu uliva to što su se nakon poslednjih međunacionalnih sukoba u Temerinu ozbiljnije angažovali brojni državni i pokrajinski organi. Angažovali su se i mediji, mada neki od njih pot-puno neprofesionalno, podižući tenzije umesto da ih spuste. – Nadam se da će se nakon angažovanja policije, Žandarmerije, ministra polici-je, pokrajinskog ombudsmana i ostalih institucija jednom za svagda razrešiti si-tuacija u Temerinu, pronaći odgovorni

za narušavanje odnosa među nacijama i biti kažnjeni za svoja dosadašnja činje-nja – zaključio je Robert Karan. On je dodao da većina stanovnika Temerina svih nacija podržava miran i tolerantan međusobni život, ali da uvek ima onih kojima to ne odgovara zbog njihovih sit-nih interesa.

Liga SocijaLdemokrata VojVodine temerin oSuđuje incidente na nacionaLnoj oSnoVi

Ponavljanje istog scenarija: incidenti pred izbore

Skretanje pažnje javnosti

Predsednik LSV Temerin Robert Karan uka-zuje na to da osim ekstremnih opcija ima i drugih kojima sadašnje zaoštravanje pogo-duje. „Najlakše je nacionalnim incidentima i pove-ćanjem tenzija skrenuti pažnju javnosti s važ-nijih stvari. A mnogima ne odgovara da se u Temerinu na čistac isteraju neke stvari poput nenamenskog trošenja preko milion i po evra od mesnog samodoprinosa, zbog čega je LSV već podnela šest krivičnih prijava. Tu su i problemi s kanalizacijom, nepostojanje kanala za atmosferske vode, arsen u vodovodu i mnogi drugi“, upozorava Karan.

NOVI SAD – Liga soci-jaldemokrata Vojvodine od 10. oktobra ima nov, moderan internet portal koji se nalazi na adre-si www.lsv.rs. Na ovom portalu mogu se pronaći najnovije vesti, saopšte-nja, intervjui, kao i naja-ve aktivnosti LSV. Vesti

su prikazane na veoma pregledan, pristupačan i interaktivan način i vrlo ih je lako moguće šerovati preko društve-nih mreža na internetu kao što su Facebook ili Twitter. Osim što su ve-sti razvrstane u nekoliko potkategorija kao što su Izjave, Saopštenja ili Go-vori, uvedene su i rubrike Odbori LSV, Forum žena LSV, Omladina LSV i Edukacija LSV, što omo-gućava bolje predstavlja-nje ovih važnih delova stranke, ali i olakšava posetiocima portala da brže dođu do podataka koji ih zanimaju. Takođe, na novom portalu LSV prvi put je uveden Blog, koji će redovno pisati najviši stranački funkci-oneri, a već sada se mogu pročitati tekstovi Nenada Čanka, Bojana Kostreša, Maje Sedlarević i Alek-

sandre Jerkov. U rubrici Multimedija nalaze se vi-deo-materijali, foto-gale-rije, kao i stranačka bibli-oteka, a u rubrici O nama mogu se pronaći svi važ-ni stranački dokumenti od Statuta i Programa stranke do njenih dekla-racija, kao i šire istorije

stranke. Ustoj rubrici su i imena i biografije svih stranačkih funkcionera, kao i članova Lige koji obavljaju javne funkcije. Posebna rubrika je po-svećena medijima, gde se na veoma lak i brz način može doći do svih svežih informacija u vezi sa LSV od najava stranačkih ak-tivnosti do saopštenja i fotografija funkcionera. Portal je direktno po-vezan s Liginim nalozi-ma na već pomenutim Facebooku i Twitteru, ali i na Flickru i Youtu-beu. Takođe, portalu se može vrlo lako pristupi-ti i preko telefona pošto je napravljena i njegova verzija za mobilne telefo-ne. Na novom portalu se lako može pronaći i ru-brika Uključi se, gde sva-ko ko želi vrlo lako može popuniti upitnik i postati član LSV.

Nov i moderan internet portal LSV

godina xiii · broj 70 · 15. oktobar 2011. · besplatan ... · ne dozvolimo da se to pono-vi....

Documents