Факултет за образовање дипломираних правника и дипломираних економиста за руководеће

Правни смер

Студент: Марко Милић бр. инд. Д364/10

Предмет: СТАТИСТИКА

Тема:Појам, предмет, задаци, значај и подела статистике

Семинарски рад

Професор:

jul 2011. godine

SADRŽAJ:

MARKETING STRATEGIJA 2

Definicija pojmova strategija i strategija marketinga 3

Porterova podela strategija 4

Strategija intezivnog korišćenja tržišta 4

Strategija ekstenzivnog korišćenja tržišta 4

Strategija diferenciranog marketinga 5

Strategija diversifikacije tržišta 4

koncentrisani tip horizontalni tip lateralni tip obrazloženje diversifikacije rizici diversifikacije

Strategija segmentacije tržišta 7

SEGMENTACIJA TRŽIŠTA 9

Vrste segmetacija tržišta 9

Osnove za segmentaciju tržišta široke potrošnje 9

Osnove za segmentaciju industrijskih tržišta 10

Zahtevi za uspešnu segmentaciju 11

LITERATURA 13

MARKETING STRATEGIJA

Definicija pojmova „strategija“ i „strategija marketinga“!

Strategija se definiše kao konačno oblikovanje dugoročnih ciljeva i određivanje okvirnih smernica za njihovo dosledno

ostvarivanje.

Strategija marketinga predstavlja mogućnost da svi zainteresovani učesnici (dioničari, manadžment, radnici , sindikati, i

dr.) shvate temeljne dugoročne marketinške ciljeve na ciljnom tržištu, kao i mogućnosti za njihovo ostvarenje u okruženju uz

kvalitetno osiguravanje potrebnih resursa.

Marketing strategija je process koji dozvoljava organizaciji da koncetriše svoja (uvek ograničena) sredstva na najveće

prilike da uvećaju prodaju i ostvare značajnu prednost u odnosu na konkurenciju.

Marketing strategija je najefikasnija kada je integralni deo korporativne – kompanijske strategije, definišući kako će

organizacija privući klijente, predvideti poteze konkurencije i uspeti na tržištu.

Marketing strategija takođe služi kao temelj markteinškog plana. Marketing plan sadrži set specifičnih akcija potrebnih za

uspešnu implementaciju specifične – usvojene marketinške strategije

Na primer:

“Uzeti jeftiniji proizvod da bi privukli potrošače . Jednom kada organizacija – firma preko jeftinijeg proizvoda uspostavi

poslovne veze – odnose sa kupcima , organizacija – firma će prodati dodatni, mnogostruko skuplji proizvod – i time osigurati i

povećati potrošačev odnos – potražnju za jeftinijim proizvodom.”

Strategija je različita od taktike. Ako je moguće napisati taktički marketing plan bez glasa tržišta ,bez dobro osmišljene

strategije, to nije preporučljivo.

Bez glasa marketing strategije, marketing plan nema osnovu, temelj.

Marketing strategija služi kao fundametalni oslonac, nosioc marketing planova osmišljenih da dostignu marketinške ciljeve

i zadatke. Veoma je važno da ti ciljevi imaju merljive rezulate.

Dobra marketing strategija treba da integriše firmine marketinške ciljeve, firmine slogane i definicije te firmine akcione

taktike u jednu kohezivnu strategiju.

Cilj marketing strategije je da obezbedi temelj iz kog će se razviti taktički plan.

Marketing strategije su delomično rezvijene iz šire korporativne strategije, korporativne misije i korporativnih ciljeva.

Strategije treba da proističu iz firminih odlukama određenih ciljeva.

Na marketing strategije utiče i niz faktora iz mikroekonomske sredine.

Marketing strategije su dinamične i interaktivne. One su delom planirane a delom ne.

Tipovi – vrste marketing strategija

Svaka marketing strategija je jedinstvena, ali ako izdvojimo individualizirajuće detalje , svaka strategija može biti svedena

na generičku – osnovnu marketing teoriju.

Postoji veliki broj načina kategorizacije ovih osnovnih podela strategija. Kratak opis jedne najčešće korištenih šema

kategorizacije - podela marketing strategija je:

Strategija zasnovane da dominaciji na tržištu – u ovoj šemi, firme se klasifikuju po njihovom udelu na tržištu ili uticaju na

idustrijsku granu. Tipično tu imamo četiri tipa strategije dominacije:

Leader – firma sa najvećim uticajem i udelom na tržištu

Challenger – firma sa novim programom i idejama pojavljuje se kao izazivač lidera

Follower - firma koja prati dostignuća lidera te ih primenjuje na svoju strategiju

Nicher – nova firma koja se pojavljuje na delu tržišta neinteresantom liderima

Porterova podela strategija

Michael Porter procenio strategije na dve dimenzije strateškog delokruga i strateške snage. Strateški delokrug

predstavlja veličinu uticaja na tržište dok strateška snaga predstavlja firminu dokazanu konkurentnu prednost.

Našao je tri tipa strategije kao najvažnija:

Strategija Intezivnog / ekstenzivnog korišćenja tržišta

Strategija difrencije / diferenciranog marketinga

Strategija segmentacija tržišta

Strategija intezivnog korišćenja tržišta

Ova strategija naglašava efikasnost. Proizvodnjom velike količine standardizovanih proizvoda , firma se nada da će steći

prednost na skali ekonomičnosti uz uticaj efekta krive iskustva. Proizvod je često u osnovi jednostavan proizvod koji je proizveden

sa relativno malim troškovima u velikim količinama sa mogućnošću zadovoljavanja potreba veoma velike baze klijenata.

Održavanje ove strategije zahteva kontinualnu potragu za smanjenjem troškova u svim aspektima posla.

Strategija ekstenzivnog korišćenja tržišta

Ova strategija često sadrži načine da napravi prividne – virtuelne nedostatke jeftinih proizvoda na tržištu. Da bi bila

uspešna , ova strategija često zahteva priličan deo prednosti na tržištu ili povlašćen pristup sirovinama, delovima, komponentama,

radnoj snazi ili nekom drugom važnom nabavnom ili sirovinskom delu. Bez jedne ili više ovih prednosti , strategija lako može biti

oponašana od strane kokurencije. Uspešna implementacija takođe treba i sledeće:

napredne tehnike i veštine

dizajn proizvoda za što jednostavniju proizvodnju

pristup jeftinom kapitalu – novcu

lak nadzor radnika

čvrstu kontrolu troškova

stimulaciju zasnovanu na kvantitativnim ciljem

Primer ove strategije su supermarketi kao što je Interex.

Strategija diferenciranog marketinga

Difrencijacija uključuje kreiranje proizvoda koji će se predstaviti, biti prepoznat kao jedinstven.

Jedinstvene osobine ili jedinstvena korisnost treba da obezbede superiornu vrednost za klijenta ukoliko se želi da

ova strategija bude uspešna.

Zbog toga što klijenti- kupci prepoznaju proizvod kao vankonkurentan, neuporediv, vanserijski ,

elastičnost cena u odnosu na zahteve teži ka smanjivanju i klijenti – kupci teže ka većoj lojalnosti tom proizvodu-

robnoj marki.

Ovim se omogućava važna izdvojenost – prednost u odnosu ka konkurenciju. Kako god tu često ima

dodatnih troškova povezanih sa diferencijacijom osobina proizvoda i to može zahtevati i strategiju nagradnih –

povlaštenih cena i proizvoda

Da bi ova strategija opstala , da bi se ova strategija održavala firma mora imati:

jake istraživačka i razvojna znanja I sposobnosti

jak inženjerski kadar sa zavidnim poznavanjem potrebnih veština

jak kreativni kadar

odličnu saradnju sa distributerima i distributerskim kanalima

jaku marketing agenciju ili snažna marketing znanja

podstrek zasnovan sa subjektivnim pokazateljima

mogućnost da se predstave karakteristike proizvoda koje ga izdvajaju

mogućnost da se i pod pritiskom dalje usavršava i inovira

mogućnost da se privuku veoma obrazovani – kvalifikovani i kreativni ljudi

Strategija diversifikacije tržišta

Diversifikacija je vrsta rastuće marketing strategije za firmu. Traži da se poveća profitabilnosti kroz veći

obim prodaje upotrebom novih proizvoda i novih tržišta. Diversifikacija se može javiti i kao poslovna jedinica na

korporativnom nivou. Na nivou poslovne jedinice , najverovatnije će se proširiti nov segment industrije u kojoj već

posluje. Na korporativnom nivou, generalno ulazi u obećavajuće poslove izvan žiže interesovanja postojećih

poslovnih jedinica.

Diversifikacija je deo o četiri osnovne marketing strategije definisane proizvod / tržište Ansoff matrice:

Ansoff pokazuje da se diversifikaciona strategija nalazi odvojena od ostale tri strategije. Prve tri strategije

se uobičajeno bave sa istim tehnički, finansijskim, i robno-trgovinskim resursima za originalni proizvodni program,

dok diversifikacija uobičajeno zahteva sticanje novih vestina, novih tehnika i novih kapaciteta.

Zato, diversifikacija predstavlja rizičniju strategiju od sve četiri kojima se bavi firma.

Ideja diversifikacije zavisi od subjektivne inerpretacije “novog” tržišta i “novog” proizvoda, što bi trebalo

da se reflektuje više u prepoznavanju od strane klijenata nego menadžera. Zaista, proizvodi napravljeni da kreiraju

ili stimulišu nova tržišta, nova tržišta ih predstavljaju kao inovatorski proizvod.

Različiti tipovi diversifikacionih strategija

Strategije diversifikacije mogu uključe interni razvoj novog proizvoda ili tržišta, sa saglasnošču firme, a u

savezu sa komplementarnim kompanijama radi licenciranja novih tehnologija, i distribucije ili uvoza proizvodne

linije proizvedene od strane neke druge firme. Generalno, završna strategija uključuje kombinaciju ovih opcija.

Ova kombinacija je određena funkcijom dostupnih prilika i saglasno sa ciljevima i resursima kompanije.

Imamo tri tipa diversifikacije:

Koncetrisani

Horizontalni

Lateralni

Koncentrisana diversifikacija

Kompanija dodaje nove proizvode ili usluge koje su u tehničkoj ili komercijalnoj sinergiji sa trenutnim

proizvodima i koji će privući novu potrošačku grupu. Cilj je korist iz sinergijkog efekta određenog

komplementarnim aktivnostima, tako da proširi firmino tržište privlačenjem nove grupe potrošača. Koncetrisana

diversifikacija ne vodi kompaniju u totalno novi svet jer ona posluje na sličnoj teritoriji na jednom od dva glavna

polja (tehnologija ili marketing), Stoga ova vrsta diversifikacije se čini zadatke lakšim, zbog toga i ne obavezno

uspešnim.

Horizontalna diversifikacija

Kompanija dodaje nove proizvode ili usluge koji su tehnološki ili komercijalno nevezani sa trenutne

proizvode, ali koji mogu imati uticaj na sadašnje kupce. U konkurentnom okruženju, ova vrsta diversifikacije je

poželjna ukoliko su sadašnji klijenti lojalni trenutnom proizvodnom programu i ako novi proizvodi imaju dobar

kvalitet i ako su dobro promovisani sa dobro odmerenom cenom. Pored toga, novi proizvod je predstavljen u istom

ekonomskom okruženju sa već postojećim proizvodima, što može voditi otporu i nestabilnosti. Drugim rečima, ova

strategija teži da poveća firminu zavisnost od određenog segmenta tržišta.

Lateralna diversifikacija (Konglomerat diversifikacija)

Kompanija predstavlja tržištu novi proizvod ili uslugu koja nije tehnološki ili komercijalno u sinergiji sa

trenutnim proizvodima, ali koji mogu uticati na novu grupe potrošača. Konglomerat diversifikacija ima veoma

malo veza sa trenutnim poslovanjem firme. Stoga, glavni razlozi za prihvatanje ovakve strategije su da prvo

poboljšaju profitabilnost i fleksibilnost kompanije, i drugo da omoguće bolje prihvatanje od strane tržišta kapitala

kako kompanija postaje veća. Iako je ova strategija veoma rizična, ukoliko je uspešna može da omogući uvećan

rast i profitabilnost.

Obrazloženje diversifikacije

Prema Calori i Harvatopoulos (1988), imamo dve dimezije obrazloženja za diversifikaciju. Prvo je vezano

za prirodu strateškog cilja: diversifikacija može biti defanzivna i ofanzivna.

Defanzivni razlozi mogu biti povećanje rizika skupljanjem tržišta, ili primoravanje na diverisifikaciju kada

trenutni proizvod ili trenutna tržišna orjentacija ne mogu da omoguće dalje mogućnosti za rast.

Ofanzivni razlozi mogu biti osvajanje novih pozicija, hvatanje prilika koje obećavaju veću profitabilnost

nego ekspanziju mogućnosti, ili korišćenje rezervisanog novca koga ima više nego što ekspanzija traži.

Druga dimezija uključuje predviđene troškove diversifikacije: menadžment može predviđati veliku

ekonomsku vrednost ( rast, profitabilnost ) ili prvo i glavno veliku koherenciju i komplementarnost sa njihovim

trenutnim aktivnostima ( iskorišćavanje know-how, veće iskorišćenje dostupnih resursa i kapaciteta). I dodatno,

kompanije mogu istražiti diversifikaciju samo da dobiju merljivu komparaciju između ove strategije i ekspanzije.

Rizici diversifikacije

Diversifikacije je najrizičnija od sve četiri strategije prezentovane u Ansoff matrici zahteva veoma pažljivu

istragu. Ulazak na nepoznato tržište sa slabo ili nepoznatim proizvodima povlači za sobom nedostatak iskustva u

novim veštinama i potrebnim tehnikama. Stoga, kompanija stvalja sebe u veluku nesigurnost. Šta više

diversifikacija može dovesti do neminovnog širenja ljudskih i finansijskih resursa, koji mogu poremetiti cilj,

obaveze i ustaljena ulaganja u jezgro industrije. Stoga, firma treba izabrati ovu opciju samo kada je trenutni

proizvod ili trenutna marketinška orjentacija ne nedu više opcija za rast. Način da se izmere šanse za uspeh ,

različiti testovi mogu se uraditi:

Test atraktivnosti: industrija koja je izabrana mora biti ili atraktivana ili imati mogućnosti da postane

atraktivna

Test koštanja ulaska: cena ulaska ne sme pređe sve buduće profite

Test najbolje od : novi proizvod mora dati konkurentnu prednost u zaradi u odnosu na korporativne

proizvode ili obrnuto

Zbog velikih rizika objašnjenih pre , mnogi pokušaji kompanija za diverisfikacijom su vodili do propada. Kako

god ima nekoliko dobrih primera uspešne diversifikacije:

Virgin je prešao sa muzičke produkcije na tustička putovanja i mobilne telefone

Walt Disney je prešao sa produkcije crtanih filmova do tematskih zabavnih parkova i nekretnina za odmor

Canon se diversifikovao od proizvođača kamera i foto aparata u kompaniju koja proizvodi ceo nov širok

spektar kancelarisjkog pribora.

Strategija segmentacije tržišta

Segmentacija - termin u marketingu koji označava skupinu budućih kupaca predstavljenih po grupama

(segmentima) koji imaju zajedničke potrebe i reagovaće slično na marketinške akcije.

U ovoj strategiji firma se koncentriše na nekoliko delova-ciljeva na tržištu. Ova strategija se još zove

fokusirana strategija. Firma se nada da će fokusiranjem svojih marketinških napora na jedno ili dva uska

segmenta tržišta, i krojenjem marketinga prema tim specijalizovanim tržištima moći bolje da predvidi i ispuni

potrebe tog ciljnog tržišta.

Firma tipično traži način da postigne konkurentnu prednost kroz delotvornost radije nego kroz produktivnost.

Najprikladnija je za relativno male firme ali je može koristiti bilo koja kompanija. Kao fokusirana strategija može se koristiti na

selektivne ciljeve koji su manje osetljivi na zamene ili gde je konkurencija slabija čime se ostvaruje nadprosečni povraćaj investicije.

Proces podele tržišta u skladu sa sličnostima koje postoje između različitih podgrupa na tržištu, sličnosti mogu biti

zajedničke karakteristike ili zajedničke potrebe i želje. Tržišna segmentacija dolazi kao rezultat istraživanja da svi potencijalni

korisnici proizvoda nisu isti, i da isti pristup svima neće zainteresovati sve moguće klijente. Zbog toga , postalo esencijalno da se

razviju različite marketinške taktike zasnovane na razlikama među potencijalnim korisnicima u nameri da efektivno pokrije celo

tržište za određen proizvod.

Za ovu strategiju može se reći da ima četiri osnovne strategije segmentacije tržišta:

strategija prema ličnim obeležijima i ponašanju

strategija prema demografskim principima

strategija prema geografskim odrednicama i

strategija prema tržišnim obeležima kupaca

Segmentacija tržišta

Segmentacija tržišta je proces podele tržišta na posebne delove ili grupe, a prema izvesnim zajedničkim kriterijumima sa

ciljem stvaranja dovoljno homogenih segmenata unutar grupe, a međusobno različitih. Segmentacija tržišta je proces podele tržišta

na određen broj relativno homogenih celina koje imaju slične interese prema proizvodu, tj. pokazuju odredene sličnosti u ponašanju.

Pretpostavka za segmentaciju tržista je njegovo poznavanje. Ona je složenija kada je reč o potrošnoj robi. Da bi se

pristupilo segmentaciji tržista segment mora da bude:

- pristupačan,

- tačno utvrđen,

- značajan, merljiv,

- prihvatljiv,

- dovoljno veliki da bi bio prihvatljiv.

Praktična korist segmentacije tržišta za proizvodača leži u činjenici da će prodati više proizvoda, što ih bolje prilagodi

potrebama, zahtevima i kupovnoj moći potrošača. To bi zahtevalo individualno poznavanje svakog pojedinačnog potrošača što je

neizvodljivo. Zato treba nastojati da se sprovede takva segmentacija koja omogućava grupisanje potrošača / kupaca koje povezuju

zajedničke osobine.

Prema Kotleru postoje različiti pristupi segmentiranju tržišta potrošnih dobara.

Imamo tržište sa 6 kupaca. Pretpostavka je da je svaki pojedini kupac potencijalno odvojeno tržište sa svojim

specifičnostima. Rezultati izvršene segmentacije tržišta postaju osnova za planiranje marketing aktivnosti i izradu konkretnih

marketing programa koji će odgovarati identifikovanim potrebama ciljnog segmenta.

Vrste segmentacije tržišta:

nesegmentirano tržište;

potpuna segmentacija

segmentacija tržišta prema prema kategorijama zarade;

segmentacija tržišta prema životnom dobu A i B

segmentacija tržišta prema zaradama i starosti:

Postoje različiti pristupi segmentaciji tržišta.

Pretpostavka je da svaki kupac ima potencijalno odvojeno tržište sa svojim specifičnostima. Za takvo tržište postoje

sledeće mogucnosti:

da ostane nesegmentirano,

da bude potpuno segmentirano,

da bude segmentirano po jednom i po dva ili više kriterijuma.

Osnove za segmentaciju roba široke potrošnje

Kriterijumi koji se koriste za segmentaciju tržišta potrošnih dobara su:

1. GEOGRAFSKI – tržište se deli na određene geografske jedinice kao što su države,regije, pokrajne, gradovi. Cilj

je da se identifikuju razlike u potrebama u zavisnosti od teritorijalne pripadnosti;

2. DEMOGRAFSKI – ovde ima više kriterijuma koji se međusobno kombinuju. Neki od njih su:

životno doba – u različitim fazama životnog ciklusa čovek ima različite potrebe (potrebe šestomesečne

bebe razlikuju se od potreba tek rođene);

pol – koristi se za određivanje ciljnih tržišta konfekcija, kozmetika, obuće itd;

lična primanja – primenjuje se kod tržišta trajnih potrošnih dobara: automobila, opremanje stana,

turističke usluge;

zanimanje;obrazovanje;religija;nacionalnost;

3. PSIHOGRAFSKI – neki od njih su:

Pripadnost društvenom sloju – utiče na preferencije kupaca u izboru opremanja stana, izboru marke

automobila, odeće, o potrebama za materijalnim dobrima i duhovnom zadovoljavanju;

Način života – mnogi proizvođači (npr. odeća) kreiraju posebne asortimane proizvoda u skladu sa stilom i

načinom življenja njihovih potencijalnih kupaca (odeća za skromnu ženu, za sportski tip);

Lične karakteristike – potreba za dominacijom, promenama, inovacijom, napredovanjem na poslu.;

4. BIHEVIORISTIČKI – kao kriterijume koristi znanje, stav prema proizvodu, način upotrebe proizvoda, način

reakcije itd. Npr. prevoznici u putničkom saobracaju – železnica formira specijalni poslovni voz, avio-kompanije

organizuju čarter letove (u jeku sezone).

Kao kriterijumi segmentacije tržišta vrlo često se koriste i određene prednosti koje se traže kod

proizvoda.

Segmentacija se može vršiti prema upotrebnoj vrednosti (prašak za pranje rublja u mašini, za ručno

pranje, za posuđe);

Obim i broj kupovina proizvoda su osnov za segmentaciju tržišta na grupe slabih, prosečnih i jakih.

Status privrženosti proizvodu – korišcenjem metoda ABC moguce je izdvojiti sledeće segmente:

nepokolebljive pristalice (uvek kupuju proizvode iste marke);

pristalice podeljene privrženosti (s vremena na vreme menjaju marku);

promenjive pristalice (dugo koriste isti prvi ,pa bez razloga prelaze na drugi);

prevrtljivce (nisu privrženi nijednoj marki).

Osnove za segmentaciju industrijskih tržišta

Kriterijumi koji se koriste kod segmentacije tržišnih proizvodnih dobara su:

GEOGRAFSKI i to u kombinaciji sa BIHEVIORISTICKIM, i to:

Upotrebna vrednost proizvoda;

Status kupaca;

Nivo upotrebe;

Status privrženosti;

Kao kriterijumi mogu se koristiti motivi kupovine, uslovi isporuke, način plaćanja, usluge u vezi sa

proizvodom.

Na osnovu geografskih kriterijuma najpre se odredi geografska lokacija, vrsta krajnjeg korisnika, vrsta

industrijske delatnosti, veličina kupaca, poslovna praksa, finansijska situacija, stil, ponašanja itd.

Kriterijumi su:

Demografski kriterijum- industrija, veličina kompanije, lokacija;

Varijable poslovanja- tehnologija, status kupovine, potrebe kupaca;

Pristup nabavki od strane ciljnih kompanija - opšta nabavna politika, kriterijumi nabavke, organizacija

nabavne funkcije, struktura organizacije, priroda postojećih odnosa;

Situacioni faktori - hitnost, specifična primena, veličina porudzbine;

Lične karakteristike i stavovi- sličnost organizacije, kulture, stav prema riziku, privrženost;

PRIMER:

Kompanija “R” za proizvodnju inžinjering komponenti zadovoljava potrebe više segmenata od kojih su i

segment automobilske industrije i segment teške industrije.

AUTO INDUSTRIJA TEŠKA INDUSTRIJA

- Standardni proizvod - proizvod prilagoden kupcu;

- zajedničko pakovanje - pojedinačno pakovanje;

- isporuka tačno na vreme - isporuka “X “ meseci po porudžbini;

- sredstva promocije: sponzorstvo - sredstva promocije, izložbe, sajmovi;

Primer opisuje tržište industrijskih komponenti gde su ciljni kupci dovoljno različiti da se za njih moraju

formirati različite strategije, planirati marketing aktivnosti da bi uspešno bilo uslužena oba segmenta.

Ova segmentacija se isplati jer obećava višegodišnje opsluživanje, iskorišćavanje. Ako su troškovi

segmentacije veći od dobiti ono nema smisla.

Proces segmentacije je odvojen od **** ( biranja segmenta kome se opredeliti) i pozicioniranja

( određivanja adekvatnog marketing miksa za svaki segment). Krajnja namera je da se identifikuju grupe sličnih

kupaca i potencijalnih kupaca, da se odrede prioriteti grupe kojima se obraćati, da se razumenju njihova

ponašanja, i da se odgovori sa adekvatnom marketinškom strategijom da bi se zadovoljile različite pretpostavke za

svaki izabrani segment. Prihod je prema tome poboljšan.

Unapređena segmentacija vodi ka značajnim marketinškim efektima i efikasnosti. Sa ispravnom

segmentacijom , pravi proizvodi su izabrani, rezultati reklamne kampanje su poboljšane i zadovoljstvo kupaca će

biti uvećano.

Zahtevi za uspešnu segmentaciju su:

Homogenost unutar segmenta

Heterogenost među segmentima

Segmenti su merljivi i laki za identifikaciju

Segmenti su pristupačni i dostupni za akcije

Segmenti su dovoljno veliki da budu profitabilni

Ovaj kriterium može se sumirati rečima DAMAS:

D - Differential – Različit: mora odgovoriti različito na različite marketinške akcije

A - Actionable – Delotvoran : morate imati proizvod za ovaj segment

M - Measurable – Merljiv: veličina i kupovna moć treba da budu merljive

A - Accessible – Pristupačan: mora biti dovoljno i efikasno pristupačan

S - Substantial – Znatan: segment treba da bude dovoljno veliki i dovoljno profitabilan

U današnje vreme na studijima u Americi studenti uče mešavinu marketinga predstavljenu sa četiri P

Product – proizvod, Place – mesto, Promotion – propaganda, Price – cena )

Proizvod – usluga šta god je ono što se prodaje – što je na tržištu

Cena – predstavlja ne samo trenutnu cenu nego i cenovni elasticitet

Mesto – je evidentno zamenilo distribuciju jednostavno gde ili koje područje marketinška kampanja treba da pokrije, kao

izvor , kao tip distributivnog kanala ( maloprodaja, veleprodaja, on-line itd.) koji treba koristiti. Danas ideja mesta nije

ograničena na geografski profil ili na demogarfski i na ostale kategorije. Ova definicija se pojavila pre više od deset godina

sa ekspanzijom interneta i mogućnosti da je ciljna grupa ljudi i ne samo ljudi bude neograničena u geografskom smislu.

Propaganda – jednostavno upućuje koji medijum će preneti poruku i šta je krajnja dobit ponuđene marketinške strategije.

Literatura:

www.wikipedia.org

www.themanager.org

www.answers.com

www.businessplans.org

www.stat.ohio-state.edu

Dr. Bratislav B. Prokopović (2005), Osnovi marketinga , Cekom books, Novi Sad

Greg Allenby (2006), “Market Definition, Market Segmentation and Brand Positioning” Ohio State University, 2006.

Geraldine Fennell, Albert Bemmaor, (2002), “Market Segmentation Research: Beyond Within and Across Group Differences,”

Marketing Letters, Bridgeport

Porter, M. E. (1980), "Competitive Strategy: Techniques for Analyzing Industries and Competitors". New York, Free Press.

Ansoff, I. H. (1957), Strategies for diversification, Harvard Business Re