ewe baba–jagi – jaga sudija tu@ilac branilac prvi stra@ar drugi stra@ar pisar pozivar glas...

Sowa Bogdanovi}

SU\EWE BABA–JAGI

150 Sowa Bogdanovi}

SOWA BOGDANOVI], je ro|ena u Zagrebu 1935. godine. UBeograd je do{la kao izbeglica 1941. godine. Gimnaziju je zavr{ilau Kragujevcu. Studirala je istoriju umetnosti u Beogradu. Zadiplomski rad Nazarenske ideje u delu Dimitrija Avramovi}adobila je nagradu Spomen zbirke Pavla Beqanskog. Magistriralaje na temi Mihailo Valtrovi} i Dragutin Milutinovi} kao is-traìva~i srpskih starina. Posle zavr{enih studija izabrana jeasistenta u Institutu za istoriju umetnosti na Filozofskomfakultetu u Beogradu gde je vodila projekte Bibliografija iistoriografija srpske umetnosti. Objavqivala je radove u nau-~nim ~asopisima i zbornicima.

Posle penzionisawa posvetila se kwièvnom radu. Pi{e dram-ske tekstove, romane i pripovetke. Objavila je komediju Kapija(Savremena srpska drama, 16), Crvenkapa u Nebajci (Savremenasrpska drama 17) i Ederlanda (Savremena srpska drama 18). Odpozori{nih komada za decu izvode se: Crvenkapa u Nebajci (De~ijidramski studijo u â~ku, premjera 2. 2.2001) i Ederlanda (Malopozori{te “Du{ko Radovi}”, premijera 20. 2. 2002). Lutkarskopozori{te u Ni{u priprema Crvenkapu u Nebajci za sezonu2004/2005. godine.

Predstava se odigravau dva toka:

1. u `ivo, na sceni

2. kao film na ekranu.

Lica na sceni:BABA – JAGA

SUDIJA

TU@ILAC

BRANILAC

PRVI STRA@AR

DRUGI STRA@AR

PISAR

POZIVAR

GLAS SPIKERA

STATISTI:

3 sprema~ice

2 portira

vodoinstalater

moler

elektri~ar

kafe-kuvarica

13 ~lanova porote(iz publike)

Stanovnici sela Zaputanka(na filmu)IVAN – IVANU[KA (8 godina)

Marusja wegova sestra(Oko 6 godina)

JEGOR PAVLOVI^, drvose~a,wihov otac (Oko 40 godina)

GLA[A, wihova ma}eha(Oko 20 godina)

DUWA[A, devoj~ica (14-15godina)

STJEPAN IVANOVI^,Duwa{in otac, (Oko 45 godina)

JEVDOKIJA, Duwa{ina majka(Oko 40 godina)

BABA MARFA, Duwa{ina baba

VAWA, de~ak 12-13 godina,

AKSIWA, Vawina majka, udovica(Oko 35 godina)

AQONA, devoj~ica, (13-14 godina)

TAWU[A, wena sestra(4-5 godina)

BABU[KA PELAGIJA, wihovabaka.

Svi stanovnici sela Zaputanke suodeveni u bednu i okrpqenu ruskuseqa~ku ode}u.

Su|ewe Baba-Jagi 151

Sowa BOGDANOVI]

SU\EWE BABA–JAGI

PRVI ÎN

Podiè se zavesa. Scena je name{tena kao klasi~na sudnica: sudijin stoizdignut na podijumu, klupe za tuìoca, branioca i optuènog. U dnusudnice centralno mesto zuzima veliki televizijski (ili bioskopski)ekran. Pozornica je sa publikom povezana {irokim stepenicama. Na-me{taj u sudnici je klasi~an, ali obojen ìvim bojama. Na zidu iznadsudijinog stola stoji velika slika (ili kip) “Pravde” sa terazijama icrnim povezom preko o~iju. Na svakoj klupi pi{e krupnim {arenimslovima kome je namewena: SUDIJA, OPTU@ENI, TU@ILAC, OD-BRANA, POROTA, PISAR. U uglu, uz samu rampu je {amlica na kojoj jenatpis: POZIVAR. Iznad ekrana je natpis: SVEDOCI. U trenutkukada se podiè zavesa scena je prazna a ekran uga{en.

Orkestar po~iwe da svira mar{. Pozivar ulazi sve~anim korakom potaktu mar{a i staje na sredinu scene. On je patuqak, cirkuska nakaza.Lice mu je ru`no, ali ne i sme{no. (Zapravo dobro napravqena maska).Odeven je kao dvorska luda samo {to su boje wegovog odela tamne. Urukama nosi gong. On je ozbiqan, skoro mra~an. Takav ostaje do krajapredstave. îm stupi na sredinu scene utihne muzika.

POZIVAR: (Udara u gong)Slavni Sud ulazi!

Orkestar ponovo po~iwe da svira mar{ i po taktu mar{a u sudnicuulaze: Sudija, Tuìlac, Branilac i Pisar. Oni su odeveni u klasi~neodore ali neuobi~ajenih boja: sudija je u qubi~astom (razne nijanse isteboje, ~ak je perika qubi~asta). Tuìlac je na isti na~in zelen, Branilacroze a Pisar plav. Pisar ima iza uva pero (Starinsko za umakawe umastilo, ili ~ak gu{~ije), oko vrata na jemstveniku vise mu mastionicai zapisni~ka kwiga, a pred sobom gura kolica sa kamerom kojom }e dasnima celo su|ewe. Pero, mastilo i zapisni~ku kwigu uo{te ne upo-trebqava. U predstavi Pisara zovu Tehnika. Svi ulaze na svoja mestaali ostaju da stoje.

POZIVAR: Slavni Sud zaseda.(Povla~i se u kraj scene, sasvim ispred rampe i seda nasvoju stoli~icu. Tokom predstave on ostaje tu, ustajesamo kada ima repliku. Vrlo pa`qivo prati su|ewe)

SUDIJA: (Sudija je sitan, `goqav starac, ruàn, sa povelikimnosom. Glas mu je piskav, slab, ima govornu manu. Svojefizi~ke nedostake nadokna|uje nagla{eno lepim mani-rima, odmerenim, staloènim i kultivisanim govorom,umerenom patetikom i dostojanstvom)Otvaram su|ewe!(Udara sudijskim ~eki}em o sto)Neka u|e optuèna Baba-Jaga.

152 Sowa Bogdanovi}

POZIVAR: (Sve~anim korakom dolazi do vrata i vi~e)Neka u|e optuèna Baba-Jaga,(Okre}e se. Dolazi do sredine pozornica, okre}e se publi-ci i ponovo objavquje)Ulazi Optuèna.(Pozivar seda na svoje mesto na {amlicu)

Dva Straàra uvode Baba Jagu. Straàri su obu~eni u policijsku uni-formu, ali je uniforma ùta kao limun. To su dva rumena, tupa i glupamomka, wihova lica su pokrivena dobro napravqenim maskama. Tokomsu|ewa oni ne mawaju izraz lica i ne reaguju ni na {to {to se u sudnicidoga|a. Baba Jaga je odevena kao {to smo navikli da se prikazuju ve{ti-ce: na glavi ima {iqatu kapu i veliku grbu na le|ima. Lice sa velikimnosom i bradavicama je maska. Baba Jaga seda na optuèni~ku klupu.

SUDIJA: Uvaèni Sude i po{tovana publiko. Kao {to je poznato,Vrhovni Savet Ujediwenog ~ove~nstva doneo je odluku dase svi nerasvetqeni zlo~ini koji su se odigrali u isto-riji planete Zemqe naknadno rasvetle i da se zlo~incimapo pravdi i zakonima Ujediwenog ~ove~anstva sudi, a sveu ciqu da se najzad stane na put zlo~ina~kom delovawukome je stanovni{tvo planete Zemqe oduvek bilo sklono.Na taj na~in, makar i retroaktivno, ho}emo da postig-nemo unifikaciju eti~kih normi i principa svih Zem-qana tokom wihove istorije. Ovaj veliki poduhvat imajo{ jedan ciq, a to je retrokativno nametawe po{tovawaqudskih prava, posebno prava deteta, Zemqanima koji sujo{ i danas skloni da ta davno proklamovana i usvojenaprava kr{e. U tom ciqu osnovan je Vrhovni sud Ujediwe-nog ~ove~anstva u gradu Hagenburgu. Mi smo posle duèg istudioznog izu~avawa istorije planete Zemqe napravilispisak zlo~inaca koje treba izvesti pred lice Pravde.Po{to slavni Sud nije kompetentan, hm, a nema ni mate-rijalnih sredstava, hm, da okrivqene progoni i hapsi na{irokoj teritoriji na{e Planete, zlo~inci su pozvanida se sami prijavquju. Preko svakog o~ekivawa oni su seodazvali u velikom broju, tako da je kapacitet Hagenbur-{kog istra`nog zatvora ve} prebukiran. Seriju su|ewaotvaramo jednim od najpoznatijih, i rekao bih najprotivu-re~nijih zlo~ina u istoriji sudstva koji se odigrao udavnoj pro{losti, ali jo{ uvek pobu|uje veliko intere-sovawe {irom planete Zemqe. Radi se, naime, o zlo~inusvima dobro poznate Baba Jage nad ve}im brojem malo-letnih lica. Baba Jaga se me|u prvima odazvala na{emgorepomenutom pozivu i od tada uìva gostoprimstvo


}elije broj 7 Istra`nog zatvora grada Hagenburga. Jednaverzija toga zlo~ina je svima dobro poznata jer se pre-pri~ava {irom planete Zemqe ve} hiqadu godina. Ta severzija, kao {to znamo, zasniva na prvobitnom iskazusamih `rtava – Ivice i wegove sestre Marice. Verzija jenesumwivo jednostrana, a uz to u prepri~avawu tokomvekova sigurno i dosta izmewena. Krivica pomenute BabaJage nikada nije dokazana niti je doti~na Baba Jaga zaizvr{eni zlo~in (ako ga je po~inila), ka`wena. U inte-resu pravde du`ni smo da obavimo pravedno su|ewe u kome}emo dati priliku i optuènoj i `rtvama i svedocima dakaù svoju re~. Posle nesumwivo dokazane istine izre}i}emo nad Optuènom pravednu presudu ili }emo je oslo-boditi. Iskaze `rtava i svedoka, koji su svi smrtni qudiprati}emo preko temporalnog videofona.(Seda, a posle wega posedaju svi u sudnici. Za vremewegovog govora prisutni u sudnici su pokazivali, svakona svoj na~in, dosadu)Sada molim Pozivara da za Porotu izabere iz po{tovanepublike trinaest po{tenih gra}ana sa neprikosnovenompro{lo{}u koji nisu ni u kakvom srodstvu ni sa optu-ènom Baba Jagom ni sa `rtvama pomenutog zlo~ina, ni sasvedocima optu`be i odbrane.

POZIVAR: (Ustaje, prilazi stepenicama koje vode sa pozornice ugledali{te)Molim da se iz po{tovane publike sami jave dobrovoqciza porotu.

U publici se diè nekoliko ruku. Pozivar improvizuje i izvodi Po-rotnike na pozornicu.

POZIVAR: Zavr{ili smo sa izborom Porote. Molim vas zauzmitesvoja mesta u klupi za porotnike.

Porotnici zauzimaju svoja mesta u klupi za porotnike i odmah sedaju.

POZIVAR: Molim cewenu Porotu da ponovi za mnom re~i zakletve:(Porota ustaje)Podignite svi desnu ruku(Porotnici podiù desnu ruku)

POZIVAR iPOROTA: Zakliwem se Slavnom Sudu Ujediwenog ~ove~anstva da ni

sa Optuènom ni sa wenim `rtvama, kao ni sa svedocimanisam ni u kakvom srodstvu ni prijateqstvu. Zakliwem seda }u ovaj slu~aj razmatrati bez predrasuda i da }u suditipravedno po svojoj savesti. Tako mi Bog pomogao. Amin.

154 Sowa Bogdanovi}

SUDIJA: Sada moète sesti.(Porotnici sedaju i daqe ìvo prate su|ewe, u~estvuju,do{aptavaju se, ~ude se, zgraàvaju, odobrvaju, negoduju,ve} prema prilikama. Pona{aju se kao da su u publici)Optuèna ustanite.(Baba Jaga ustaje)Poloìte zakletvu.

POZIVAR iBABA JAGA: Zakliwem se Slavnom Sudu Ujediwenog ~ove~anstva da }u

govoriti istinu i samo istinu. Tako mi Bog pomogao.Amin.

SUDIJA: Optuèna sedite.(Baba Jaga seda)Da li priznajete da ste vi Baba Jaga?

BABA JAGA: Priznajem da sam ja osoba na koju mislite.

SUDIJA: Da li bi ste mogli konkretnije da mi odgovorite?

BABA JAGA: S obzirom na okolnosti moj odgovor je najkonkretnijikoji mogu da dam.

SUDIJA: S obzirom na okolnosti sud }e prihvatiti identifi-kaciju iako je nauobi~ajena.(Sudija udara sudijskim ~eki}em o pult)Po~iwemo raspravu. Molim Tuìoca da uzme re~.

TU@ILAC: (Tuìlac je ogroman, robustan i grub ~ovek, snaàn iruàn, grubog glasa. Wegovo veoma ugla|eno i pomaloulizi~ko pona{awe je u kontrastu sa wegovim izgledom)Ceweni Sude. U ime Pravde Ujediwenog ~ove~anstvapodièm optu`nicu protiv ovde prisutne Baba Jage da jepo~inila niz te{kih krivi~nih dela, boqe re}i zlo~ina.Optuùjem je za vi{estruko kidnapovawe, ubistvo i qu-do`derstvo.

SUDIJA: Molim Tuìoca da navede vreme i mesto na kome su sepomenuti zlo~ini odigrali.

TU@ILAC: Iz ove vremenske udaqenosti, ceweni Sude, te{ko jeodrediti vreme i mesto u kome je optuèna Baba Jagaizvela ova inkriminisana nedela. Ja sam za podizaweoptu`nice imao na raspolagawu samo ve} pomenuto us-meno predawe koje je zbog svoje velike ra{irenostiupravo u tom pogledu neprecizno i nepouzdano. Jedinomogu da tvrdim da se doga|aj, o kome }emo raspravqatipred ovim cewenim Sudom, odigrao u doba ~ednog i beza-


zlenog detiwstva zemaqskog ~ove~anstva, pa je zlo~inoptuène Baba Jage u toliko gnusniji i stra{niji. Na-stoja}u zato da do kraja bude rasvetqen a svirepa zlo-~inka pravedno ka`wena. Toliko.(Tuìlac seda na svoje mesto)

SUDIJA: Molim Odbranu da uzme re~.

BRANILAC: (Branilac je mali, debequ{kast, bezazlen, nesposoban iboja`qiv stvor, ali se trudi)Ceweni Sude. Kao branilac nalazim se u delikatnompoloàju. Od detiwstva sam se gnu{ao te{kog i svirepogzlo~ina Optuène. Priznajem da sam se nerado prihvatioodbrane ove opake individue. Me|utim, kada sam se udu-bio u sli~aj, tj. kada sam pa`qivo analizirao usmenopredawe, uo~io sam da u wemu ima okolnosti koje mogu dadovedu u sumwu navode optu`nice. I pored sve odvratno-sti koju oduvek ose}am prema ovde prisutnoj individui(Pokazuje prstom na Baba Jagu)kao branilac moram da budem na wenoj strani, a premapredawu, ako se na wega gleda bez predrasuda, zlo~in inije izvr{en, bar {to se ti~e ubistva i qudo`derstva,jer sve su `rtve ostale ìve i zdrave. [to se kidnapo-vawa ti~e, ono je izvr{eno na blag i human na~in. Deca sunamamqena na slatki{e i dobru hranu i to, moram dapodvu~em, u doba stra{ne gladi. Pored toga, nema sumwe,sve do trenutka kada su, hm, umorena (Ukolko su uop{tebila umorena?) ona su bila sre}na i zadovoqna. Na osnovugore navedenih ~iwenica predlaèm cewenom Sudu daoptu`bu preina~i u kidnapovawe sa olak{avaju}im okol-nostima, a zlo~in umorstva i qudo`derstva da svede samona nameru, jer izvr{ewa, ili nije ni bilo, ili je ~aro-lijom poni{teno. Toliko.

SUDIJA: Prihvata se re~ Odbrane.

TU@ILAC: Stavqam prigovor na re~ Odbrane.

SUDIJA: Prihvata se prigovor Optu`be.

U sudnici nastaje àmor ~u|ewa, zgraàvawa, odobravawa i negodovawa.Svi tiho ali ù~no me|u sobom raspravqaju.

SUDIJA: (Udara ~eki}em o sto)Molim za mir u sudnici. Pre nego {to pre|emo nasaslu{avawe svedoka moram da postavim nekoliko pi-tawa Optuènoj.(Obra}a se Baba Jagi)Imate li {ta da kaète u svoju odbranu.

156 Sowa Bogdanovi}

BABA JAGA: Za sada ne èlim ni{ta da kaèm u svoju odbranu.

SUDIJA: Priznajete li da ste krivi za dela kojima vas teretioptu`nica.

BABA JAGA: Priznajem i ne priznajem. Sve je to druga~ije nego {toizgleda.

SUDIJA: Molim Optuènu da bude konkretnija.

BABA JAGA: U ovom trenutku ne mogu da budem konkretnija, po{to-vani Gospodine Sudija.

SUDIJA: Hm. Ima li Odbrana neko obja{wewe za ~udno pona{aweOptuène?

BRANILAC: Ne Gospodine Sudija. Zbog preoptere}enosti Suda Optu-èna pre su|ewa nije bila u kontaktu sa svojim Bra-niocem.

U sudnici ~u|ewe, do{aptavawe i smeh.

SUDIJA: A da. Da, da...(Sudija je za trenutak zbuwen)Predlaèm kratku pauzu da bi Sud mogao da se pripremiza saslu{avawe svedoka.

Pozivar ustaje, udara u gong. Svi su iznena|eni zbog neo~ekivanog pre-kida su}ewa. Straàri izvode Baba Jagu. Pozivar izvodi Porotu. Su-dija, Tuìlac i Branilac izlaze na drugu stranu. Na sceni ostaje samoPisar koji barata oko ekrana i tehnike.

Spu{ta se zavesa


DRUGI ÎN

Podiè se zavesa.Svi su na svojim mestima kao u Prvom ~inu. @agor usudnici. Baba Jaga ne komunicira ni sa kim. Straàri stoje kao lutke.

SUDIJA: (Udara sudijskim ~eki}em o sto)Molim za mir u sudnici. Po~e}emo sa ispitivawem sve-doka. Molim Tehniku da pripremi temporalni videofonza komunikaciju.

Pisar ustaje sa svog mesta, prilazi ekranu i ukqu~uje ga. Na ekranu sepojavquje krupan natpis: TEMPORALNI VIDEOFON SPREMAN ZAKOMUNIKACIJU. ûju se zvu~ni signali: Piiip, piiip, piiip.

PISAR: Molim Gospodina Sudiju da mi da potrebne koordinatekako bi mogla da se uspostavi komunikacija izme|u sve-doka i Suda.

SUDIJA: Molim Optu`bu da da Tehnici potrebne koordinate kakobi mogla da uspostavi komunikaciju izme|u svedoka iSuda.

TU@ILAC: Ali, Gospodine Sudija, mi nemamo pojma o koordinatamajer nam nisu poznati mesto i vreme izvr{ewa zlo~ina.

SUDIJA: Da li bi Odbrana mogla da nam da potrebne koordinate?

BRANILAC: Na àlost Gospodine Sudija, ni Odbrana nije bila umogu}nosti da vr{i istragu povodom ovog zlo~ina, pa nemoè da pomogne Tehnici.

SUDIJA: Zna~i, ova posledwa re~ tehnike – temporalni videofon- u koji smo polagali toliko nade nije ni od kakvekoristi.

BRANILAC: Da li bi ste, Gospodine Sudija, zamolili Optuènu dabude qubazna da nam pomogne.

SUDIJA: Hm. To nije uobi~ajeno, ali nemamo izbora. Optuèna, dali ste u stawu da nam pomognete?

BABA JAGA: Delimi~no, Gospodine Sudija. Nisam u mogu}nosti dauspostavim direktnu komunikaciju sa svedocima, ali mo-gu da prikaèm Sudu dokazni materijal.

SUDIJA: Dobro! Sajajno! Zapravo boqe i{ta nego ni{ta.

BABA JAGA: (Prilazi temporalnom videofonu i okre}e dugmad. Naekranu se pojavquje naslov: Dokazni materijal br. 1)Dokazni materijal je spreman Gospodine Sudija.

158 Sowa Bogdanovi}

SUDIJA: Zahvaqujem. Optuèna, vratite se na svoje mesto.

TU@ILAC: Smatram da je neumesno da Optuèna stavqa Sudu naraspolagawe svoj dokazni materijal.

SUDIJA: Imate li boqe re{ewe Gospodine Kolega? Molim Tehni-ku da prikaè pripremqeni dokazni materijal.

Baba Jaga seda na optuèni~ku klupu i uko~eno gleda ispred sebe. Stra-àri i daqe stoje kao lutke i ne reaguju ni na {ta. Svi ostali, zajednosa Porotom, opu{taju se i spremaju se da gledaju film. Pona{aju se kaoda nisu vi{e u sudnici nego u bioskopu. Komentari{u tiho izme|u sebe,grickaju semenke, `va}u `vake, jedu bombone, ~okolade i bacaju otpatkena pod. Sudija, Tuìlac i Branilac pripremaju blokove i olovke ispremaju se da prave bele{ke.

* * *DOKAZNI MATERIJAL BR. 1.

Na ekranu se pojavquje drvena pozadina. Kamera se polako udaqava iotkriva sve ve}u povr{inu: prvo se u kadru vidi velika drvena stupa, panoge Babu{ke Pelagije, pa cela Babu{ka Pelagija koja u stupi ne{totuca. Weno lice je smireno i odi{e dobrotom i poverewem. Kamerapostepeno obuhvata pusto, zapu{teno seqa~ko dvori{te. Starica zavr-{ava posao, sipa iz stupe neko bra{no u drvenu posudu i s wom ulazi u izbu.

Izba je klasi~no name{tena. U jednom uglu je velika ruska pe}. Kojasluì uku}anima i za spavawe. Na sredini prostorije je drveni sto,nepokriven, uz wega gruba klupa. Aqona i Tawu{a sede za stolom predpraznom ~inijom iz koje su jele drvenim ka{ikama.

BABU[KAPELAGIJA: Jeste li se nahranile golubice moje?

(Aqona }uti, Tawu{a tiho pla~e)Nemoj da pla~e{, golubice moja.(Miluje Tawu{u po kosi i qubi je u teme)Istucala sam u stupi ìra. Skuva}u ka{u, prste da poli-è{. Malo ìra, malo koprivice, malo repice... Jo{ kadbih imala soli i grudvu masla bilo bi...(Odmahne rukom)ali, moè i bez toga.

AQONA: (Odgurne ~iniju i ka{iku)Kako moè{ babu{ka? Zar ne vidi{ da }emo pomreti odgladi!? @eludac me boli od brezove kore i kopriva.

BABU[KAPELAGIJA: Ni{ta nema bez Bo`je voqe. Ako je pisano da umremo –

umre}emo, ako je pisano da ìvimo – poìve}emo.


AQONA: Ne}u vi{e da jedem ka{u od ìra. Idem u {umu danaberem jagoda i pe~uraka. Mo`da }u i neko pti~je jaje dana|em.

Uzima iz ugla korpu i izlazi iz sobe. Za wom izlaze Babu{ka Pelagija iTawu{a.

BABU[KAPELAGIJA: ûvaj se golubice moja. [uma je opasna. Tvog oca, pokojnog

Zosimu Petrovi~a, zveri u {umi rastrgo{e, samo ko{~i-ce oglodane ostado{e...

AQONA: (Ogor~eno i sa ironijom)Vi{e volim da mene gladne zveri pojedu, nego da i ja odgladi umrem kao moja maj~ica, pokojna Agafija Sera-fimovna i moja bra}a Prohor i Fjodor, Bog da im svimadu{u prosti.(Navla{ se prekristi)

Aqona odlazi u {umu puna prigu{enog besa i revolta. Babu{ka Pelagijagleda zabrinuto za wom i krsti se. Seda na prag sa Tawu{om. Tawu{astavqa glavu Babu{ki u krilo i nastavqa tiho da pla~e.

* * *

TU@ILAC: Kakva dobrota! Kakva duboka, autenti~na religioznost!

SUDIJA: (Iskreno ganut obra}a se Tuìocu)Ba{ kao {to ste se u svom pledoajeu divno izraziliGospodine Kolega, ovo je ~edno i bezazleno detiwstvo~ove~anstva.

BRANILAC: A ja sam se mogao zakleti da se doga|aj odigrao u Ne-ma~koj.

TU@ILAC: Kao i obi~no bili ste u zabludi, Gospodine Kolega. Svojuzlo~ina~ku delatnost Baba Jaga je obavqala u Rusiji, i tou vreme velike gladi!(Zapisuje ne{to u bele`nicu)To }u joj uzeti kao oteàvaju}u okolnost.

BRANILAC: A ja bih joj to, naprotiv, uzeo kao olak{avaju}u okolnost(I on ne{to zapisuje u bele`nicu)

Sudija lupa sudijskim ~eki}em o sto.

Ekran se osvetqava i pojavquje se natpis: POSLE 3 DANA

160 Sowa Bogdanovi}

Babu{ka Pelagija, isto kao i u prethodnoj sceni sedi na pragu, drìTawu{ku u krilu i tiho joj peva uspavanku.

BABU[KAPELAGIJA: Daleko, daleko,

Iza sedam gora,Blista se ribwakRibica pun.Samo je jedna me|’ wima zlatnaI ona pade Tawu{i u ~un.....

Dok ona peva, Aqona izlazi iz {ume sre}na i vesela, jedva vu~e prepunukorpu.

AQONA: Babu{ka! Tawu{a! Kakva nas je sre}a strefila!

Babu{ka Pelagija i Tawu{a ska~u, grle i qube Aqonu.

BABU[KAPELAGIJA: Aqonka, golubice moja, ìva si i zdrava. Bog je milostiv.

Lepotice moja, mudrice moja.

AQONA: Babu{ka! Tawu{a! [ta sam vam sve donela! Ajdmo u ku}u.Ovo niko ìv ne sme da vidi!

Aqona vu~e za ruku baku i ulazi u izbu, za wima Tawu{a. Svi van sebe odsre}e i uzbu|ewa.

Unutra{wost izbe. Babu{ka Pelagija , Aqona i Tawu{a oko stola.Aqona vadi iz korpe hranu i re|a po stolu. Svi su sre}ni i ne mogu daveruju svojim o~ima. Tawu{a pokazuje na veliku pe~enu gusku.

TAWU[A: [ta je to?

AQONA: Guska. Velika pe~ena guska. Da li si Babu{ka to nekada usvom ìvotu jela?

BABU[KAPELAGIJA: Nikada. Samo sam ~ula da gospoda jedu.

AQONA: A ovo? Za ovo ni gospoda ne znaju.(Vadi razne slatki{e)

TAWU[A: (Jede)Ovo je ~udesno! Ovo je prekrasno!

BABU[KAPELAGIJA: Ovo je nebeska hrana, dete moje.

AQONA: Brzo Tawu{a. Nemamo vremena.(Vadi iz korpe kola~e, hleb, kobasice)Okrepi se pa da idemo. Vra}am se odmah i vodim Tawu{u,a ti Babu{ka, sve dobro sakrij i jedi po malo, da niko nevidi.


BABU[KAPELAGIJA: Ni{ta ne razumem.

AQONA: U {umi ìvi Baba Jaga. Uzela me je za slu{kiwu. Slu-ìla sam tri dana i ona je sa mnom mnogo zadovoqna.

BABU[KAPELAGIJA: Bog s tobom! U{tini me da vidim dal’ sam budna.

AQONA: ([tipa je za mi{ku)Vidi{ da ne sawa{. Jedi. Hrana je prava.

BABU[KAPELAGIJA: Jedem, jedem, al’ ne mogu da verujem.

AQONA: Babu{ka, molim ti se, nikom ni slovca o ovome, a ja idemodma natrag i vodim Tawu{u. Da se prehrani dete, a moèmalo i da pomogne.

BABU[KAPELAGIJA: O Gospode, kakva sre}a!

(Krsti se)Tawu{a, golubice moja, ja ono o zlatnoj ribici pevam, kadeto ti ~uda!(Qubi je i grli)Slu{aj Aqonu{ku i Baba Jagu, budi dobra i moli se Bogu.

AQONA: (Qubi babu{ku, uzima Tawu{u za ruku i polazi)Moram da ùrim, a ti nemoj da brine{. Trknu}u do tebekad uzmognem i done}u ti opet hrane. To je moja zarada.

Babu{ka Pelagija krsti decu, qubi ih i prati do vrata. Deca izlaze aBabu{ka staje na prag i ma{e za wima.

Unutra{wost izbe. Kamera prati Pelagiju kako se kre}e.

BABU[KAPELAGIJA: Kakva blagodat! Koje blagostawe! U svom ìvotu nisam

vid’la toliko hrane.(Slaè hranu u sanduk)Grehota je i sramota da sve to sama pojedem ... a tolikaglad me|’ narodom. Al’ moram! Aqonu{ka naredila danikom o ovom ni slovca ne reknem... Ma gde }e mi du{a?!.... Susetka, udovica Aksiwa od gladi umire. Na pe}i leìi ~eka da joj se Bog smiluje .... A sin, Vawu{ka travu ikorewe jede.(Uzima u ruke gusku i ho}e da je spusti u sanduk)Bog }e me kaznit’ ako sve ovo sama pojedem.

162 Sowa Bogdanovi}

(Uzima odlu~no no` da odse~e komad guske, a onda sepredomisli i stavqa celu gusku u koritance)Ovo }e ìvot da spase udovici Aksiwi i wenom Va-wu{ki. Moje golubice imaju hrane koliko im voqa, ameni, starici, i ne treba ...(Sada ve} odlu~no deli hranu. Jedan deo slaè u sanduk, adrugi u koritance na stolu)Quti}e se na mene moja Aqonu{ka, al’ boqe da se onaquti nego Bog dragi... a i ào mi je.

* * *

TU@ILAC: (Dirnut je do suza)Pogledajte kako je to plemenit i bezazlen svet. Kojadobrota! Kakva nesebi~nost!

SUDIJA: êdno detiwstvo ~ove~anstva.

* * *

Duwa{ino dvori{te. Ono je isto kao i Babu{ke Pelagije ali je urednijei mawe siroma{no. Uz drvo je privezana koza. Na buwi{tu ~eprkajupetao i nekoliko koko{ka. Vidi se da tu ìve zdravi i jaki qudi.Porodica je okupqena oko jednog zeca koji je ve} odran i o~i{}en.Jevdokija, sa velikim noèm u rukama, upravo dovr{ava pripremu pe-~enice. Duwa{a, ìvahna i vesela raspiruje vatru na kojoj }e se pe}i zec.Baba Marfa, kostoboqna, leì na powavi i je~i. Stjepan Ivanovi},mrzovoqan i }utqiv, malo podaqe od wih sprema raàw.

JEVDOKIJA: Uh, da imamo soli, pa da ga dobro nasolimo.

DUWA[A: I leba raànog, da nam je, i ...

BABA MARFA: Boqe da smo to u ku}i radili, da ne piqe susedi u na{upe~enicu.

JEVDOKIJA: Nema ko da piqi. Udovica Aksiwa ve} nedequ dana spe}i nije si{la, od gladi umire, a Vawu{ka kraj we sedi,ne mi~e se.

DUWA[A: Mogli bi Vawki nogicu da damo, od smrti da ga spasemo.

BABA MARFA: A on posle Aqonku da oèni, budalice jedna.

DUWA[A: Ako Vawka od gladi umre, obe }emo sede pletenice ple-sti.

JEVDOKIJA: Ne brini. îm Aksiwa umre prièni}emo ga. Ogradu}emo izme|u ku}a sru{it’, imawe pro{irit’...


BABA MARFA: Idi snajo, pogledaj jel’ kom{ijska avlija prazna. Da nereskiramo.

* * *

BRANILAC: Izgleda da bezazleno detiwstvo ~ove~anstva ima i nekeru`nije strane.

TU@ILAC: Ne preterujmo dragi Kolega. Ovo je ba{ simpati~no.

* * *

Jevdokija ostavqa no`, prilazi plotu. û~i i viri kroz rupu. Ma{erukom i zove Duwa{u. Duwa{a prilazi i ona viri.

Kamera obuhvata Jevdokiju i Duwa{u koje vire kroz plot, ali i ono {toone vide kroz plot. (Aksiwina ku}a je izme|u Pelagijine i Jevdokijineku}e, obru{ena i zapu{tena, jo{ vi{e nego Pelagijina. Plot izme|uAksiwinog i Pelagijinog dvori{ta je razvaqen, a izme|u Aksiwinog iJevdokijinog lepo odràvan) Babu{ka Pelagija prelazi preko plota idolazi do Aksiwine izbe. U rukama nosi koritance pokriveno krpom.

BABU[KAPELAGIJA:

Pomaè Bog Aksiwu{ka. Jesi l’ rada gostima?

AKSIWA: (Slabim glasom iz izbe)Rada sam, rada! Bog }e te nagradit’ {to nisi zaboravilasamrtnicu.

Pelagija ulazi u izbu. Jevdokija i Duwa{a se odmi~u od plota.

JEVDOKIJA: [ta li to Pelgija odnese udovici?

STJEPANIVANOVI]: Gledaj svoja posla èno!

JEVDOKIJA: (Niti ~uje, niti slu{a {ta wen mu` govori)Ba{ povelika gomila u koritancetu. Al’ lukavica, krpompokrila... Tr~i Duwa{a da vidi{ {ta susedi mun|are.

Kamera prati Duwa{u koja preska~e ogradu i tr~i do prozora Aksiwineizbe da viri i prislu{kuje.

STJEPANIVANOVI]: @enetine!

Udovi~ina izba sasvim sli~na izbi Babu{ke Pelagije. Aksiwa, jo{ uvekmlada ali izmu~ena bole{}u, leì na pe}i pokrivena nekim krpama.Babu{ka Pelagija sedi za stolom. Pred wom je drveno koritance otkri-veno. Hrana pore|ana na stolu. Vawa, bled i slaba{an, stoji poredstola zabezeknut i ne moè svojim o~ima da veruje.

164 Sowa Bogdanovi}

BABU[KAPELAGIJA: Eto, tako je to bilo, golubi}i moji. Verovali, ne ve-

rovali, hrana je tu. Gospod nam je {aqe s neba da nas odgladne smrti spase.

AKSIWA: Hvala ti Pelagija. Bog }e te nagraditi za tvoju dobrotu.Samo Vawka da mi u ìvotu ostane. Da do snage do|e.

BABU[KAPELAGIJA: Da}e Bog, da}e Bog.

AKSIWA: Pa da na Aqoninoj i Vawkinoj svadbi zaigramo, da ovajplot do kraja sru{imo, a nas dve jo{ malo u ìvotu dauìvamo.

BABU[KAPELAGIJA: Neka bude Bo`ja voqa Aksiwu{ka moja. A meni je vreme

da krenem.(Ustaje i kre}e ku}i)

Duwa{ino dvori{te. Zec se okre}e na ra`wu. Baba Marfa sedi napowavi i pohlepno gleda u pe~ewe. Stjepan Ivanovi} vrti raàw. Du-wa{a pri~a uzbu|ena, uz ìvu gestikulaciju.

DUWA[A: Ba{ tako! Hrane, o~i da ti ispadnu! Sve im Babu{kaPelagija donela.

JEVDOKIJA: Koliko li je woj ostalo?!

BABA MARFA: I tako, kaè{, svadbu snuju Pelagija i Aksiwa!?

DUWA[A: Joj baba, da vidi{ samo kaka je to ’rana. U ìvotu nisivid’la! Koji na{ neslan zec! Guska pe~ena, debela. Koba-sice! Lebac, beo ko kola~! U ìvotu nisi vid’la!

BABA MARFA: Sad }e Vawka za Aqonom u {umu. Ne bila ja ìva do su-tra ako ga Aksiwa ne po{’qe da se i on javi u sluge kodBaba Jage.

JEVDOKIJA: A ti Duwa{a, potr~i za wim. Nemoj da ti ga Aqonkaispred nosa {}api.

STJEPANIVANOVI]: Nikuda ti ne}e{ i}i. Dok sam ja ìv niko u ovoj ku}i

ne}e umreti od gladi.

JEVDOKIJA: (Potpuno ignori{e {ta mu` govori)Uzmi korpicu, kao po jagode po{la, pa polako, kri{om,za wim. Vrebaj....

BABA MARFA: I ne prilazi mu dok duboko u {umu ne za|ete.

DUWA[A: Ama ne brinite. Znam ja kako }u.


* * *

BRANILAC: Prepreden svet.

TU@ILAC: Ne preuveli~avajmo Kolega.

* * *

Izba Ivice i Marice. No}. Cela porodica leì na pe}i. Marusja iIvanu{ka spavaju. Jegor Pavlovi} i wegova èna Gla{a, tiho razgo-varaju.

GLA[A: û li ti Jegore Pavlovi~u {ta se po selu {u{ka?

JEGORPAVLOVI^: Ne slu{am ja babske spletke.

GLA[A: Nisu to spletke. @iva je istina. Sva su deca iz selaoti{la da traè sre}u, samo tvoja leè na pe}i i gladuju.

JEGORPAVLOVI^: Od kud gladuju! Najbogatiji smo u selu.

GLA[A: Kakvo bogatstvo!? Kad pojedemo ono malo bra{na {toimamo i mi }emo brezovu koru da tucamo.(Grli ga i qubi)A deca bi sre}u na{la. Gospodsku bi hranu jela. I nama bidonela. Pelagijina Aqona...

JEGORPAVLOVI^: Wihova pokojna mati nikad ih same ne bi u {umu poslala.

GLA[A: (Pla~nim i maznim glasom)Niko ma}ehi ne veruje. Samo na pokojnicu misli{. Menene voli{. Ja svoju mladost `rtvujem za tebe i tvojuslinavu decu a ti...(Pla~e)

JEGORPAVLOVI^: (Grli je i bri{e joj suze)

Ne pla~i Gla{ewka. Srce mi se cepa kad pla~e{. Uh {tone trpim ènske suze! Znam da ne misli{ zlo mojojde~ici, ali mali su. Kud }e oni sami po {umi da traèBaba Jagu!?

GLA[A: (Prenemaè se)Samo na svoju decu misli{, a ja sam tebi tu|a. Da ja odgladi umrem odmah bi me zaboravio. Sutra bi doveo druguda tvoju decu ~uva.(Pla~e sve ja~e)

166 Sowa Bogdanovi}

JEGORPAVLOVI^: Zna{ da nije tako. @ivot bi za tebe dao. Volim te ko o~i

svoje.

GLA[A: Da me voli{ pustio bi decu da odu u {umu da traè sre}u.Ako ne}e{ wih da po{aqe{, sama }u se javiti Baba Jagi uslu{kiwe, da ne{to zaradim.

JEGORPAVLOVI^: Ama jesi luda, Gla{a, sre}o moja! Ne moè{ ti mene

ostavit’. Posla}emo decu. Samo kako? Ne moèmo ih tektako od ku}e oterat’.

GLA[A: Ne}emo ih terat’. Idemo sutra zajdno u {umu. Vatricu}emo im zaloìt’, neka sede, nek’ se greju, a nas dvoje dalagacko kidnemo. A?

Roditeqi i daqe {apu}u, ali im se glasovi polako gube. Gla{a se ulagujemuù, mazi se.

Ekran se zamra~uje, pa se ponovo osvetqava i pojavquje se natpis:

SUTRA DAN U VEÊ

Izba Ivice i Marice. Name{tna je klasi~no ali je u woj sve lep{e iurednije nago u drugim izbama. Ima lepih folklornih drvodeqskih rado-va, spremnih da se, kad bude vreme, nose negde na sajam na prodaju. I ku}niname{taj je lep drvodeqski rad. Gla{a sprema ve~eru, vesela {to je samasa muèm. Iznosi na sto dve pe~ene ptice, pe~urke, dva velika komadahleba. Jegor Pavlovi~ sedi za stolom pognute glave, dubko nesre}an.

GLA[A: Evo i ve~erice.(Jegor Pavlovi~ se zapla~e)[ta ti je Jegore Pavlovi~u?

JEGORPAVLOVI^: Kako da jedem ove jarebice kad se mo`da gladni vukovi

nasla|uju mesom moje de~ice!

GLA[A: Pomeri se s mesta.(Gura ga u {ali, ko bajagi da se quti)Oni se sada kod Baba Jage goste, pe~enog labuda jedu, nanas i ne misle.

JEGORPAVLOVI^: (Odgurne rukom hranu, ustaje, uzima sekiru)

Idem u {umu da na|em svoje sirotane. Ako ih ne na|em, odrvo }u se obesiti.

GLA[A: (Baca se na kolena pred wega i grli mu noge)Ne, Jegore Pavlovi~u! Ako se ti obesi{ meni vi{eìvota na ovom svetu nema. [ta }u sama i neza{ti}ena,brez tebe! Boqe da sko~im u jezero da se udavim.


JEGORPAVLOVI^: Mlada si Gla{ewka, lako }e{ ti sebi drugog muà na}i, a

ja svoju de~icu preàlit’ ne mogu.

GLA[A: Pusti decu!(Ustaje, grli ga i qubi)Dobro je wima tamo gde su. Ako ne moè{ bez de~ice,rodi}u ja tebi drugu, jo{ lep{u od ove. Ajde, zagrli me.

Vrata se iznenada {irom otvaraju i u izbu ulaze Ivanu{ka i Marusja,tr~e ocu u zagrqaj. On ih obasipa poqupcima.

GLA[A: Eto ti tvoje de~ice Jegore Pavlovi~u, ìve i zdrave! E,ba{ ste glupi. Niste ni traìli Baba Jagu. [ta sad davam dam za ve~eru?!

JEGORPAVLOVI^: Neka pojedu ovo, a nama odreì leba.

GLA[A: Ja ne odustajem. Biraj Jegore Pavlovi~u, ili oni, ili jaidem da sluìm kod Baba Jage.

JEGORPAVLOVI^: Dobro Gla{ewka, dogovori}emo se sutra.

GLA[A: (Postavqa na sto jo{ hrane)Ve~erajte, pa na spavawe, slinava de~urlijo!.

Ekran se zamra~uje i pojavquje se natpis:

DVA DANA KASNIJE

Mala seoska crkva brvnara. Porta prazna. Iz crkve se ~uje slu`baboìja, a onda po~iwu da zvone zvona. Stanovnici sela Zaputanke izlazeiz crkve, krste se po pravoslavnom obredu i zadràvaju se u grupicama uporti. Svi sem Babu{ke Pelagije su zabrinuti, samo je ona, kao i uvek,blaèna i smirena. Ona stoji u po~etku sama, a onda joj prilazi Aksiwa,oporavqena i zdrava, ali quta.

AKSIWA: E moja Pelagija, tvoja Aqona, prokletnica, upropastimoga Vawku.

BABU[KAPELAGIJA: Ne gre{i du{u Aksiwa. Nikome moja Aqonka, golubica

moja, nije naudila. Ona je, pametnica, meni strogo nare-dila da onu hranu nikome ne pokazujem, a ja, maloumna,mislim Bog }e me ka{tigovat’ ako tebe, Aksiwu{ka moja,i tvog Vawku od gladne smrti ne spasem.

168 Sowa Bogdanovi}

AKSIWA: I onda si ga u smrt oterala.(Kuka kao za pokojnikom)Boqe da je Bog mene uzeo, nego bez svog jedinca, svojenade, da ostanem.

BABU[KAPELAGIJA: Ja sam ti Aksiwa, samo hranu donela, a ti si sama Vawku

u {umu poslala. I {to kuka{? Sad smo se Bogu dragompomolili da nam de~icu ìvu i zdravu iz {ume vrati.Bog je dobar. Vide}e{. Kad se najmawe budemo nadali,eto wih. Vrati}e se zdravi i veseli. Jo{ }e nam ipoklone doneti.

GLA[A: U pravu je Pelagija. Yabe se sekirate. Oni sad kod BabaJage pe~enog labuda jedu, na nas i ne misle.

JEVDOKIJA: Lako je tebi Gla{a, kad svoje dece nema{. Da je wihovapokojna mati ìva i ona bi s nama kukala. A ti Pelagija,prokleta da si {to nam decu upropasti.

STJEPANIVANOVI^: [ta ti je kriva Pelagija!? Sama si dete u {umu oterala.

JEVDOKIJA: Tvoja je mati navalila. Da je mene neko pitao, nikuda onane bi i{la.

BABA MARFA: Laè{, ku~ko! O}e{ pred sinom da me ocrni{. Znam jatvoje spletke i podmetaqke.

JEVDOKIJA: I to mi je zahvalnost! Hranim te, trpim te takvu boga-qastu i nesposobnu i po{tujem te, a ti mene kod muàopawkava{, mene, gaduro kqakava.

BABA MARFA: Opajdaro! Da sam ja pri snazi, ne bi ti meni tako...

STJEPANIVANOVI^: ]ut, ènetine!

* * *

BRANILAC: êdno detiwstvo ~ove~anstva!

* * *

Dok traje prepirka ~uje se de~iji àgor i smeh. Glasovi postaju svebliì.

BABU[KAPELAGIJA: Ej, qudi! ûjte! Evo na{e de~ice!


Svi se primire i okre}u se odakle dolaze glasovi. Deca dolaze puteqkomiz {ume. Svi na motkama nose bo{~e pune hrane i stvari. Na ~elu koloneidu Ivanu{ka i Marusja. Marusja, pored bo{~e nosi {areno jastu~e uobliku srceta, a Ivanu{ka {vajcarski zidni sat sa de~akom i devoj-~icom koji pokazuju kakvo }e biti vreme. Aqona vodi Tawu{u za ruku.Obe na le|ima nose bo{~e pune hrane. Aqona jo{ i punu korpu, a prekole|a je prebacila {areni prekriva~ od pa~voraka. Posledwi idu Duwa{ai Vawka. Oni su natovareni najvi{e i zajedno vuku, na velikoj grani,posteqinu i razno poku}anstvo. Na vrhu je stolica za quqawe.

* * *

PISAR: Ovo mu do|e kao humanitarna pomo}.

BRANILAC: De~ici ne fali smisao za prakti~nost.

TU@ILAC: Ni{ta se ne vidi od kriminalne delatnosti Optu`ene.Materijal je tendencozno napravqen.

SUDIJA: Drage kolege, sa~ekajmo, ima jo{ dokaznog materijala, davidimo sve do kraja.

* * *

Qudi isred crkve okre}u se u pravcu graje. Na licima brigu i `alostzamewuju radost i neverica. Sva|e i neprijateqstva su zaboravqeni.Deca tr~e u naru~je svojim porodicama. Nastaje radost i veseqe. Svakaporodica je odvojena i razgovara posebno, ali se neke replike ~uju razgo-vetno, a onda se cela radwa objediwuje.

GLA[A: (Detiwasto pohlepna i radosna, grli Marusju i Iva-nu{ku)Jastu~e! Vidi kakvo jastu~e! Ko srce.(Privija ga na grudi)A tek ovo!(Uzima sat iz Ivanu{kinih ruku)Jegore Pavlovi~u, vidi ovo! Kakve su nam stvari doneli!A ti ih ne bi pustio.

JEVDOKIJA: (Grli Vawku i Duwa{u zajedno)Vidi ti moju de~icu kako su se lepo sku}ili. Ko matori.Misle na budu}nost.

GLA[A: Jel’ vam to Baba Jaga poklonila?

MARUSJA: Nije, sami smo uzeli. Baba Jaga je odletela o ovo jeostavila.

170 Sowa Bogdanovi}

JEGORPAVLOVI^: Kako je odletela?

MARUSJA: Ja je gurnula u pe}, a ona odletela.

AKSIWA: Bulazni{ dete.

IVANU[KA: Istina je. Marusja je gurnula Baba Jagu u pe}, onda je BabaJaga zajedno sa ku}om odletela u nebo a mi, i sve ovestvari smo ostali.

U me|uvremenu svi su se okrenuli prema Marusji i ona postaje centargrupe.

BABU[KAPELAGIJA: Aqona, golubice moja, ka`i nam ti {ta je bilo.

AQONA: Ne znam ti ja ni{ta Babu{ka. Tawu{a i ja smo se dobronave~erale. Onda smo legle u krevet, na bele gospodskeperjane du{eke i zaspale. Probudile smo se na travi aoko nas razbacana hrana, stvari i deca iz Zaputanke.

DUWA[A: Jeste, tako je. Ja i Vawka ve~erasmo i legosmo u krevet.Probudili smo se na travi. Od Baba Jagine ku}e ostalisamo kola~i i ove stvari.

AQONA: Sve smo pokupili, ni{ta nisamo ostavili.

IVANU[KA: Baba Jaga je odletela u nebo zajedno sa ku}om, a okolo jegrmelo i sevalo.

TAWU[A: A prvo je nas sve pojela.

VAWKA: Nije nas pojela. @ivi smo i zdravi.

IVANU[KA: Samo vas je umrtvila i stavila u tepsije.

DUWA[A: Nikakvih tepsija nije bilo.

IVANU[KA: Marusja nas je spasla. Ona je gurnula Baba Jagu u pe} ionda je po~elo da grmi i seva. Baba Jaga je zajedno s ku}omodletela na nebo, a mi smo pali na zemqu.

AQONA: Ja ni{ta nisam vid’la.

MARUSJA: Gurnula sam Baba Jagu u pe}, a ona je odletela u nebo ko’tica. O~i mi ispale ako la`em.

JEGORPAVLOVI^: A {to to u~ini Marusjewka?


MARUSJA: Cuwala sam okolo i vidla mrtvu decu u tepsijama. Upla-{ila sam se da }e Baba Jaga mene i Ivanu{ku da turi utepsije.

JEGORPAVLOVI^:

Jel’ ko video te tepsije?

IVANU[KA: Ne samo, Marusja.

AKSIWA: Izmi{qa.

MARUSJA: Ni{ta ja ne izmi{qam.

DUWA[A: Marusja laè.

MARUSJA: Ne pomerila se s mesta ako laèm.

VAWKA: Ja ni{ta ne znam. Spavao sam.

BABU[KAPELAGIJA: Bogu hvala, sve se dobro zavr{ilo. Deca su ìva i zdrava.

JEGORPAVLOVI^: Pa onda hajdemo ku}i.

(Uzima od Marusje bo{~u, Gla{a uzim {areno jastu~e isat)Dovi|ewa susedi.(Polaze ku}i)

JEVDOKIJA: Hajdemo i mi Aksiwu{ka da pomognemo na{oj de~ici daodvuku svoje stvari.

Jevdokija uzima od Duwa{e granu, Aksiwa prihvata Vawkin kraj grane.Wih dve kre}u, Vawka i Duwa{a sa bo{~ama, za wima. Duwa{a uzimaVawku za ruku. Wemu je nezgodno, ali se ne otima. Baba Marfa kre}e zadecom, vrlo zadovoqna. Stjepan Ivanovi~ ide posledwi.

BABU[KAPELAGIJA:

Samo kad ste se vi meni vratile ìve i zdrave, golubicemoje.(Grli svoje unu~ice. Pogleda u nebo)Evo i ki{ice. Bog se smilovao. Sad }e potoci da nabujaju,ìto da naraste i svaka blagodat past }e na Zaputanku.

AQONA: Hajdemo brè ku}i da ne pokisnemo.

Ki{a po~iwe da pqu{ti. Babu{ka Pelagija, Aqonka i Tawu{a se smeju itr~e ku}i.

172 Sowa Bogdanovi}

* * *

BRANILAC: Zapravo nikakvih dokaza protiv Optuène nema.

TU@ILAC: Naravno, kad nam je dokazni materijal podnela samaOptuèna. To je frizirana dokumentacija Gospodine Ko-lega.

SUDIJA: Ne smemo donositi preurawene zakqu~ke. Svedoci suveoma nesigurni i daju kontradiktorne izjave, ali jo{ima dokaznog materijala. Predlaèm kratku pauzu.

Svi ustaju sa bukom, razgovraju izme|u sebe, do{aptavaju se, komen-tari{u film. Zvani~na atmosfera sudnice i je skoro sasvim izgubqena.Pisar iskqu~uje temporalni videofon. Straàri izvode Baba Jagu. Dokse sudnica prazni

SPU[TA SE ZAVESA


TRE]I ÎN

Podiè se zavesa. U sudnici su svi na svojim mestima, ali se mnogoizgubilo od zvani~nosti suda iz prvog ~ina. I porota i sudski personalse jo{ uvek sme{taju, me{koqe i do{aptavaju. Pozivar sedi na {amlicii budno prati {ta se doga|a. Baba Jaga i straàri dosledno ostajunepokretni i nezainteresovani. Temporalni videofon je ukqu~en. Nawemu je natpis: TEMPORALNI VIDEOFON SPREMAN ZA KOMU-NIKACIJU i ~uje se dosadno i stalno piip, piip, piip.

SUDIJA: Nastavqamo sa saslu{avawem svedoka. Molim Optuènuda bude qubazna i stavi nam na raspolagawe drugi deodokaznog materijala.

BABA JAGA: Sa zadovoqstvom, Gospodine Sudija.(Prilazi temporalnom fideofonu, okre}e dugmad. Naekranu se pojavquje natpis: Dokazni materijal br. 2)

TU@ILAC: Ovo je cirkus.

BRANILAC: [ta vi predlaète Gospodine Kolega?

SUDIJA: Molim Gospodu za malo pa`we. Optuèna, vratite se nasvoje mesto.

Baba Jaga se vra}a na optuèni~ku klupu. U sudnici se svi smiruju. Pisarstaje za kameru, Branilac i Tuìlac pripremaju bele`nice. Porota vadikese sa kokicama i sprema se za zabavu.

DOKAZNI MATERIJAL br. 2.

Kamera prati Aqonin put. Ona, s korpom preko ruke izlazi iz dvori-{ta, ide preko livade, ~esto zastajkuje, gleda oko sebe ima li {to da sepojede, peva i glumi (Jer to su wene misli)

AQONA: Bako moja, Pelagija,Iako si dobra, mila,Ni od Boga, ni od qudi,Nagra|ena nisi bila.(Zadiè sukwicu i gazi preko potoka, onda ulazi u mladuretku {umicu)@ivot ti je bol i patwa,Al’ ti veru ne poquqa.Ja sam samo ~ovek bedan,Bezbo`nik sam bez pasuqa.([uma je gusta a staza sasvim uska. Aqona traì jagodei pe~urke ali joj je korpa i daqe prazna)

174 Sowa Bogdanovi}

U ambaru nema ìta,U slaniku nema soli,Nema mesa, nema masti,@eludac me stra{no boli.(Aqona je ve} umorna i o~ajna od beuspe{ne potrage zahranom. Seda na jedan paw i daqe peva)Iznemogla ve} sam jako,Puta nema, {uma gusta,Jagode su retko vo}e,Pe~urkice – nada pusta.(Neka ìvotiwica {mugne kroz paprat. Aqona sko~i ipoku{a da je uhvati, ali bez uspeha. Ponovo seda na paw)Pojela bih ja i bubu,Gu{tera, pa ~ak i zmiju.Znaju oni za glad moju,Pa se ve{to sada kriju.(Odlu~no ustaje. Nastavqa da ide kroz gustu {umu bezstaze)Prodala bih du{u svoju,Za komadi} tvrdog hleba.Ja sam mlada, ja sam zdrava!Meni sada hrane treba.(Iznenada se nalazi pred ku}om od kola~a, ta~no onak-vom kakva se crta u bajci o Ivici i Marici. Stajezapawena)Vidi ku}a od kola~a!Dal’ sam budna, ili snevam?Mo`da sam od gladi mrtvaPa u raju sada pevam.(Odlomi pa~e crepa i jede)Ne, hrana je izistinskaDal’ iz pakla il’ sa nebaSve jedno je meni gladnoj,Jer mi sada stra{no treba.(Lomi crep na ku}i, okna i sve {to moè lako da seodlomi. Brzo jede i trpa u korpu)Svi |avoli da se skupe,Upla{ili sad me ne bi.Naje{}u se, i pone}uMalko i Tawu{a tebi.

Iz ku}e naglo izlazi Baba Jaga. Aqona koja je do malo ~as prizivala|avole, sada se prestra{i i poku{ava da prikrije svoju kra|u.


BABA JAGA: A! Uhvatila sam te, lopove! O}e{ ku}u da mi sru{i{!

AQONA: Ne! Nisam! Samo sam... Smilujte se, molim vas. Poludelasam od gladi. Ne znam {ta radim.

BABA JAGA: Hranu treba zaraditi, a ne krasti.

AQONA: Ho}u ja da radim. Jaka sam ja. Sve }u da radim za malohleba.

BABA JAGA: Sluàvka mi ba{ treba. Ajdemo u ku}u da se dogovorimo.

AQONA: Ovakoj se sre}i nisam nadala! Bog }e te nagraditi, go-spoja, za tvoju dobrotu.

* * *

TU@ILAC: Predstava za narod s muzikom i pevawem.

BRANILAC: Ba{ je qupko.

* * *

Aqonka i Baba Jaga ulaze u ku}u. Ekran se zamra~uje, zatim se ponovoosvetqava i pojavquje se natpis:

POSLE TRI DANA

Unutra{wost Baba Jagine ku}ice. Sve je lepo, ~isto i slatko, u stilu{vajcarsko-nema~ke herc rustike. Baba Jaga sedi na stolici za quqawe.Aqona pere sudove u velikoj crvenoj vangli.

BABA JAGA: Vredno si i dobro radila, devojko.

AQONA: Trudim se da budem zahvalna.

BABA JAGA: Koga ima{ kod ku}e?

AQONA: Staru baku i sestricu.

BABA JAGA: Tvoja se baka sigurno brine zbog tebe?

AQONA: Brine i tuguje. A Tawu{a po ceo dan pla~e od gladi.

BABA JAGA: Jel’ ti ào bake i sestrice?

AQONA: Joj! Mnogo mi je ào. Svaki mi je zalogaj gorak kad sesetim kako gladuju.

BABA JAGA: [to ne ode{ malo ku}i. Odnesi im korpu hrane, tolikosi do sada zaradila, a sestricu dovedi ovamo. Neka seprehrani. Moè i da pomogne po ne{to.

AQONA: Kako ste dobri! Bi}emo vam svi do groba zahvalni.

176 Sowa Bogdanovi}

Na ekranu se pojavquje natpis:

ISTOG DANA U VEÊ

Baba Jagina ku}a kao u prethodnoj sceni. Aqona i Tawu{a sede za stolomi jedu. Pred wima je brdo hrane. Baba Jaga donosi dve velike ~a{e vo}nogsoka.

BABA JAGA: Umorne ste od puta. Popijte ovo pa lezite da se leponaspavate, a sutra na posao.

TAWU[A: (Pije)Ala je slatko.

BABA JAGA: Idi Aqonka, razmesti krevet, pa lezite obe.

AQONA: Ho}u, samo da raspremim sto i operem sudove.

BABA JAGA: Nemoj, sutra }e{.

Aqona i Tawu{a se skidaju u ko{uqice, mole se pred spavawe, leù uveliki krevet sa perinom i perjanim jastucima i odmah tonu u san.

Na ekranu se pojavquje natpis:

SUTRA DAN

Vawka ide kroz {umu istim putem kojim je prolazila Aqona. On jeprepla{en. Ide nasumice. Za wim kri{om ide Duwa{a. Ona je vesela ivragolasta. Prati ga i ~eka pogodan trenutak da mu pri|e. U {umi kojaje za Vawku izvor strave i uàsa, Duwa{a se lepo zabavqa.

DUWA[A: (Peva)Sad }u da smuvam VawkuAqona, izvini me,Jer samo jedan momak,Za obe rodi se.

Vawka se trza na svaki {um, gubi snagi. Peva.

VAWKA: Nije lako biti gladan,Prepla{en i tako jadanKao {to sam sada ja.No} se bliì,Strah me hvata,Da je ìv moj dobri tata,Ne bih bio ovde sam.

DUWA[A: (Skrivena iza grma, prati ga saàqivim pogledom)Takav je, nikakav,Smuvan je, spetqn je,Ali je jedini,I ne}u dati drugoj,Da mi ga ugrabi.


VAWKA: (Seda na paw, o~ajan je)Se{}u ovde, i umre}u.Baba Jagu na}i ne}u,Zaluto sam, jadan ja.

DUWA[A: (Naglo izlazi pred wega, kao jako je iznena|ena)Ej! Vawka!

VAWKA: (Zbuwen)[ta radi{ ovde?

DUWA[A: Berem jagode. A ti?

VAWKA: I ja.

DUWA[A: Gde ti je korpa?

VAWKA: Izgubio sam je. I ja sam se izgubio.

DUWA[A: Jadni moj Vawu{ka, pilence moje, {ta }emo sad?

VAWKA: Ni{ta. Idi ti svojim putem a ja }u svojim.

DUWA[A: Kako }e{ svojim putem kad si zalutao? Boqe da idemozajedno.

VAWKA: Ne, idi ti samo. Ja moram sam.

Vawka ustaje i brzo kre}e, ali ga Duwa{a u stopu prati i ne pu{ta.

DUWA[A: [to beì{ od mene Vawka?

VAWKA: Ne beìm al’ boqe da ide svaki svojim putem.

DUWA[A: Boji{ me se? E, moj Vawka!(Zgrabi ga sa le|a i kao u {ali poku{ava da ga zagrli. Onse otima, ali je ona ve}a i ja~a od wega. Qubi ga)[ta ti je? Ne boj se, ne}u te pojesti.

VAWKA: Ama ostavi me na miru. Ne}u da idem s tobom.

DUWA[A: A ja ne}u da te ostavim!(Smeje se i golica ga)Ti si moj momak. Nikada je tebe ne}u ostaviti.

VAWKA: Okani me se.

DUWA[A: Kako da te se okanem kad te volim, moj Vawu{ka, pilencemoje. Idem za tobom od sada, pa dok sam ìva. Kud ti, tud ija, kao {to je Bog zapovedio.

VAWKA: Idi ti svojim putem, a ja }u svojim.

178 Sowa Bogdanovi}

DUWA[A: Kako jarence moje kada ja vi{e nemam svoga puta. Tvoj putje i moj put.

Iznenada nailaze na Baba Jaginu ku}u od kola~a.

DUWA[A: Vidi ku}a od kola~a! Da gricnemo malo Vawka?(Odmah po~iwe da lomi crep sa ku}e, da jede i trpaVawki u usta)

VAWKA: Jesi li luda?(Poku{ava da je spre~i)

DUWA[A: Ma samo malo da probamo.

VAWKA: Ne smemo to dirat’. Nije na{e.

DUWA[A: Prpa Vawka! Ne sme{ da ukrade{!(Lomi crep i trpa u Vawki u usta)

VAWKA: Ostavi to! Quti}e se Baba Jaga.

DUWA[A: Koja Baba Jaga?

VAWKA: Ne znam. Onako sam reko. Ne znam za{to.

BABA JAGA: (Izlazi iz ku}e)A, lopovi! Do{li da kradu. Ku}u mi ru{e. I{ odavdegamadi nedokazana.

VAWKA: Joj.(Po~iwe da pla~e)Nisam ja ni{ta diro. Ona je odlomila komad ku}e. Nisamja.

BABA JAGA: Nemoj ti meni! Sav si musav od kola~a. Zajedno ste krali,a ti si mu{ko pa }e{ vi{e da nastrada{.

VAWKA: Nisam. Nismo zajedno. U {umi se za mene prika~ila, pasve za mnom tr~i. Ne bih ja ni{ta ukrao.

DUWA[A: Ne quti se na wega, gospoja. Nije on kriv.

BABA JAGA: Kako nije kriv? A ko je kriv?(Hvata ga za ruku i po~iwe da ga cima)

DUWA[A: Ja sam odlomila komadi}ak ku}e. Nikad u svom `ivotunisam videla ku}u od kola~a. Evo, vrati}u {to sam odlo-mila.(Pru`a Baba Jagi kola~)

BABA JAGA: Vidi ti wu kako brani momka! A nije ba{ neki. @go-qavko. Od kud ste se deli ovde?


DUWA[A: Po{li po jagode, pa zalutali.

BABA JAGA: Mrak se hvata. Kako }ete ku}i?

DUWA[A: Ne znam. Budite milostivi, pustite nas da prespavamonegde u {upi da nas no}as u {umi gladne zveri ne pojedu.

BABA JAGA: U|ite u ku}u, prespavajte, a sutra zorom, put pod noge i davas moje o~i vi{e ne vide.

U Baba Jaginoj ku}i Vawka i Duwa{a sede za stolom i jedu. Sto je punhrane.

BABA JAGA: (Nosi im po ~a{u vo}nog soka)Evo de~ice moja, kad se dobro najedete, popijte ovo, pa ukrevet.

VAWKA: Zar }emo zajedno da spavamo?

BABA JAGA: Ne morate zajedno. Ako ne}e{ spavaj pod krevetom.

Deca piju sok. Ubrzo im se sklapaju o~i. Prilaze krevetu, onom istom ukoji su ju~e legle Aqona i Tawu{a. Vawka se snebiva. Duwa{a ga poù-ruje. Svla~e se u ko{uqice, ulaze u krevet. Oboje se krste. Duwa{azagrli Vawku. On nema snage da se brani, pada u san, a i Duwa{a odmah zawim.

Ekran se zamra~uje. Pojavquje se natpis:

POSLE TRI DANA

U {umi gori vatrica. Pored vatre Ivanu{ka i Marusja sede.

MARUSJA: Opet su kidnuli.

IVANU[KA: Hajdemo ku}i.

MARUSJA: Ju~e je bilo po tvome, a danas }e biti po mome.

IVANU[KA: A {ta to?

MARUSJA: Idemo kod Baba Jage.

IVANU[KA: Ama to su Gla{ine izmi{qotine.

MARUSJA: Nisu. Sva su deca iz Zaputanke ve} tamo. Baba PelagijinaAqonka je svakakva ~udesa od we donela. Kaè, ima ku}uod kola~a.

IVANU[KA: I ti veruje{?

MARUSJA: Verujem.

IVANU[KA: Hajdemo ku}i.

MARUSJA: Ti idi a ja }u da traìm ku}u od kola~a.

180 Sowa Bogdanovi}

IVANU[KA: Marusja, hajde!

MARUSJA: Ne}u!

Marusja potr~i veselo i nesta{no, Ivanu{ka u po~etku nerado tr~i zawom. Poku{ava da uhvati sestricu. Marusja ci~i, izmi~e mu, kiko}e se.Ivanu{ka prihvata igru. Pojavquje se krupan {areni leptir. Decavesela i razdragana tr~e za leptirom. Iznenada pred wima iskrsne BabaJagina ku}ica.

MARUSJA: Jesam li ti rekla!(Lomi ukrase sa ku}e, jede)

IVANU[KA: Nemoj Marusja!

Iz ku}e naglo izlazi Baba Jaga i zgrabi Marusju za kiku.

BABA JAGA: Sad }e{ da strada{ nevaqalice jedna! Ho}e{ ku}u da misru{i{!

IVANU[KA: Nemoj da je bije{ gospoja. Mala je.

BABA JAGA: Kako mala!? Neko mora da mi plati ovu {tetu.

IVANU[KA: Ja }u da platim gospoja. Moè{ mene da bije{ ako ti jevoqa.

BABA JAGA: Ne}u da te bijem. Boqe je da plati{.

IVANU[KA: Nemam ~ime da platim, ali mogu da odradim.

BABA JAGA: Moè. Posla ima za oboje. Ajdemo u ku}u da se do-govorimo.

Ve} poznata Baba Jagina ku}a. Pred decom gomila hrane. Oni ve~eraju.Baba Jaga donosi uobi~ajene dve ~a{e soka.

BABA JAGA: Popijte ovo, pa na spavawe. Sutra }u vam re}i {ta daradite.

Ivanu{ka popije svoju ~a{iu na iskap. Marusja koja se stalno vrtela iradoznalo zverala oko sebe, slu~ajno svoju ~a{u prevrne. Boje}i se kazne,brzo ispravi ~a{u, a baricu otre rukavom. Baba Jaga nije ni{ta pri-metila.

BABA JAGA: Sad brzo u krevet!

Deca prilaze onom istom krevetu, brzo se skidaju u ko{uqice i leù.Ivanu{ka odmah tone u san. Marusja zatvara o~i i pravi se da spava.Baba Jaga izlazi iz sobe. Marusja se vrpoqi. Otvara o~i i drma Iva-nu{ku.


MARUSJA: Ivanu{ka, meni se pi{ki.(Ivanu{ka ne reaguje. Duboko spava)Ivanu{ka, probudi se. Meni se pi{ki. Zaspao je ko klada.Moram sama napoqe.

Marusja ustaje iz kreveta bosa u ko{uqici. Tiho otvara vrata i izlazinapoqe. Malo se pribojava jer je mrak. û~ne iza jednog `buna i pi{ki.Polazi natrag, a onda vidi osvetqen prozor. Prilazi polako i zavirida vidi {ta je tamo. Baba Jaga je okrenuta le|ima ka prozoru. Ispred weje velika pe} za hleb. Sva deca iz Zaputanke leè u velikim tepsijamamrtva, a dve tepsije (Za Ivanu{ku i Marusju?) su jo{ uvek prazne. BabaJaga stoji ispred otvorene pe}i u kojoj gori vatra. Marusja je pre-stravqena. U o~ajawu, odlu~no ulazi kroz prozor, prilazi Baba Jagi sle|a i gurne je u pe}. Baba Jaga, iznena|ena neo~ekivanim napadom gubiravnoteù i pada u otvor pe}i. Nastaje sna`na grmqavina, a onda sejedno vreme ni{ta ne vidi od dima.

Dim se razilazi. Od ku}e nema vi{e ni traga. Sva deca spavaju na travi, aoko wih je razbacana wihova ode}a, stvari iz ku}e, kola~i kojima je ku}abila obloèna i mnogo hrane. Marusja je jedina me|u decom budna. Ona je u{oku. Glasno pla~e i pretura po stvarima. Traì svoju i Ivanu{kinuode}u, obla~i se usput, a Ivanu{kine stvari stavqa pored wega. Svremena na vreme drmusa brata.

MARUSJA: Ivanu{ka, braco, probudi se! Mora{ da se probudi{!

Ivanu{ka dugo ne reaguje. Marusja, po{to se obukla i daqe, stalnopla~u}i, uzima dva ~ar{ava i prostire ih pored Ivanu{ke. Polako birahranu i stvari. Sve slaè na ~ar{ave i pravi od wih bo{~e. Od stvariuzima {areno jastu~e u obliku srceta i {vajcarski zidni sat sa kuka-vicom koji pokazuje kakvo }e biti vreme. Ivanu{ka se budi.

IVANU[KA: [ta to bi?

MARUSJA: E moj braco, umalo da poginemo i ja i ti. Baba Jaga jehtela da nas ispe~e u velikoj pe}i.

IVANU[KA: [ta pri~a{ sestrice?

MARUSJA: Pusti sad to. Ispri~a}u ti posle, sve polako, a sada dauzmemo odavde {ta moèmo da ponesemo pa da idemo ku}i.

IVANU[KA: Vidi Marusja! Sva deca iz Zaputanke koja se pre nasoti{la kod Baba Jage.

MARUSJA: Ostavi ih. Mrtvi su. Bili su u tepsijama. Spremala seBaba Jaga da ih ispe~e.

182 Sowa Bogdanovi}

IVANU[KA: Ma {ta pri~a{!?

MARUSJA: Sre}e mi moje, ne laèm. Hajdemo braco ku}i dok smoìvi. Hajdemo kad ti kaèm.

Deca polako po~iwu da se bude jedno po jedno.

TAWU[A: (Drmusa Aqonu)Aqonu{ka, Qonka, probudi se.(Pla~e)Hajdemo ku}i! Ho}u ku}i!

AQONA: (Budi se i seda)[ta je ovo?

IVANU[KA: Ne pitaj Aqona. Obla~i se. Idemo ku}i.

AQONA: A Baba Jaga?

IVANU[KA: Nema nikakve Baba Jage. Kupi {to moè{ da ponese{. Paidemo.

DUWA[A: Vawka, Vawka, budi se. Hajde, budi se pilence moje.

VAWKA: Pusti me da spavam.

IVANU[KA: Ama, budite se, deco! Moramo brzo odavde.

VAWKA: Gde sam ja?

AQONA: [ta te briga gde si! Obla~ite se brzo, pa idemo.

Deca jedno po jedno ustaju, traè svoju ode}u, obla~e se. Uzimaju ~ar{ave,u wih stavqaju hranu i druge stvari. Prave bo{~e, uzimaju motke,zabacuju bo{~e na le|a i spremaju se da idu. Ostalo je jo{ mnogo stvari.

DUWA[A: Hajde Vawka, uzmi jednu veliku granu pa da natovarimosve {to je ostalo.

VAWKA: Za{to da vu~emo sve to?

DUWA[A: Treba}e nam, pilence moje, ovo je prilika da se sku}imo.

VAWKA: Ne}u da se ku}im! Mali sam ja.

DUWA[A: Hajde, hajde, posle }e{ da mi kaè{ hvala. Ovakvu pri-liku nikad u ìvotu ne}emo imati.

Vawka poslu{no tovari. Kolona dece se ve} formirala. Polako ihprolazi zbuwenost i sawivost. Vi{e ih nije briga za Baba Jagu. Po~iwuda razgovaraju me|u sobom i da se smeju. Kre}u uz sve ve}u galamu ku}i.Ekran se gasi.


* * *

TU@ILAC: Iako je sve dobro frizirano, ipak se moè videti jasnanamera Optuène da potrpa ovu bezazlenu de~icu u uà-renu pe}.

BRANILAC: Ta zlo~ina~ka namera moè da se pretpostavi, ali nemoè da se dokaè. Mo`da Baba Jaga uop{te nije name-ravala decu da potrpa u pe}.

PISAR: Meni se ~ini da ste podlegli sugestiji male Marusje, i daono uop{te nije bila pe}.

SUDIJA: Zanimqiva opaska. U svakom slu~aju treba da vidimo jo{jedan film pre nego {to donesemo zakqu~ke.

Svi po~iwu da se kome{aju, ustaju, pri~aju.

SUDIJA: Molim za mir u sudnici! Optuèna je najavila raspletdoga|aja u filmu br. 3. Ta~no za deset minuta nastavqamoprikazivawe dokaznog materijala.

SPU[TA SE ZAVESA

184 Sowa Bogdanovi}

ÊTVRTI ÎN

Podiè se zavesa. U sudnici su svi na svojim mestima. Atmosfera jeprili~no napeta. Su|ewe je ve} po~elo. Ose}a se rasplet doga|aja. BabaJaga stoji ispred temporalnog videofona. Na wemu je natpis TEM-PORALNI VIDEOFON SPREMAN ZA KOMUNIKACIJU i ~uje sepiip, piip, piip. Baba Jaga okre}e dugmad. Na ekranu se pojavquje natpis:

DOKAZNI MATERIJAL BR. 3

SUDIJA: Nadam se da }ete nam najzad otkriti svoj identitet.

BABA JAGA: Sve u svoje vreme. Molim Slavni Sud i po{tovanu Poro-tu da sada pa`qivo pogledaju Dokazni materijal.

* * *

Dokazni materijal br. 3 je ceo snimqen u vidu crta}a ili video igrice.Na ekranu se prvo pojavquje karta vasione sa nebeskim telima u kre-tawu. ûje se neutralni metalni glas spikera.

SPIKER: Kao {to je mnogima poznato, izme|u planeta Aribamus iKarisatis vodio se stotinama zemaqskih godina rat okodominacije u svemiru. Jedna od planeta kojom su obaprotivnika htela da ovladaju bila je i planeta Zemqa. Uciqu prou~avawa prirode planete Zemqe upu}en je saplanete Aribamus jedan vojno nau~ni tim ~iji je zadatakbio da detaqno izu~e planetu Zemqu. Ovaj zadatak jetrebalo obaviti u najve}oj tajnosti, ne samo od Zemqana,nego i od protivnika sa planete Karisatis.

Dok spiker govori na ekranu se pojavquje karta svemira, uo~ava seplaneta Zemqa, ona je prvo mala, pa postaje sve ve}a. Jedan svemirskibrod se usmerava prema Zemqi, pribliàva joj se, i na kraju se prizemqujeu pustiwskom predelu.

SPIKER: Posle prizemqewa na brdovitom, pustiwskom predeluAzije, koji je izabran kao najpogodniji za centralnipunkt istraìvawa, mladi oficiri-istraìva~i u svo-jim malim letilicama, uputili su se na izvr{ewe svojihzadataka.

Na ekranu se vidi kako iz velikog svemirskog broda pole}u jedna zadrugom svemirske letilice u obliku lete}ih tawira.


* * *

SUDIJA: Ne shvatam kakve ovo veze ima sa dana{wim su|ewem!

BABA JAGA: Malo strpqewa Gospodine Sudija. Uskoro }e vam bitijasno.

* * *

SPIKER: Kapetan Baba Joga(Izgovara ime sa izrazitim umlautima i ~udnim nagla-skom, tako da se ne prepoznaje odmah da je to Baba Jaga)dobio je zadatak da pribavi nekoliko primeraka Zemqanabele rase, po mogu}nosti mladunaca, radi biolo{ko –antropolo{kih istpitivawa.

Na ekranu se izdvaja jedna letilica koju kamera i daqe prati. U leti-lici je vanzemaqac potpuno bela lica u pilotskom kombinezonu, sa ra-dio prijemnikom na le|ima i antenama na glavi.

SPIKER: Komisija je odlu~ila da se biolo{ki materijal prikupi uRusiji jer je ta zemqa, zbog svojih nepreglednih prostran-stava pokrivenih stoletnim {umama, retke naseqenosti,bila najpogodnija za delikatni zadatak.

Na ekranu se vidi letilica koja leti nad prostranstvima Rusije. Videse sela i gradovi.

SPIKER: Nadle}u}i daleko ra{trkana sela i gradove Rusije, ka-petan Baba Joge je krenuo uz reku Dowec, i tamo je, naobali jednog jezerceta, zapazio Zaputanku, malo, veomausamqeno selo, skriveno na obronku stoletne {ume.

Kamera fiksira iz vazduha Zaputanku.

SPIKER: Kao {to i samo ime kaè. Zaputanka je izgubqeno selo, aosnovali su je posle sloma jedne od seqa~kih buna seqacikoji su se beè}i od vlasti sklonili u pust predeonadomak {ume.

Kamera prolazi kroz selo. Vide se ku}e i ìteqi sela Zaputanke kako ihje Baba Joga video iz letilice.

SPIKER: Ovo gnezdo biv{ih begunaca bilo je izuzetno povoqno jero wegovim ìteqima nigde nije bilo pouzdane eviden-cije, pa se wihov gubitak te{ko mogao primetiti. BabaJoge se sa spusto duboko u {umu, dosta delko od Zaputanke.Za{titio se energetskim koridorima i podesio odgova-raju}e atmosferske prilike koje su dovele do gladi uZaputanki. Kada je glad dovoqno ovladala, preduzeo jeprve korake za izvr{ewe svoga zadatka.

186 Sowa Bogdanovi}

Dok spiker pri~a kamera se spu{ta u {umu gde se prizemqila letilica.Baba Joge izlazi iz letilice, u hokus - pokus stilu pomo}u {arenihliciderskih kola~a “obla~i” letilicu i daje joj izgled kolibe. Kameraprikazuje prvu prostoriju koja je name{tena u {vajcarskom rusti~nom“herc” stilu, sa drvenim stolom, udobnom posteqom itd, zatim pre-lazi u drugu prostoriju koja izgleda sasvim kao komandna soba u svemir-skom brodu. Centralni deo zauzima komora za hibernaciju. Izvan komorestoji 6 kapsula za hibernisana tela. Baba Joge se u toj prostorijiobla~i. Prvo navla~i belu ko{uqu, pa {iroki ruski sarafan, Velikuvunenu maramu prebacuje preko le|a i pokriva radio – stanicu, ondastavqa na lice masku- lice stare ène, i na kraju veliku {iqatu kapukojom pokriva antene. Sada na ekranu vidimo onu istu Baba Jagu kojastoji ispred ekrana. U sudnici je op{te zaprepa{}ewe, neverica itd.Baba Jaga daqinskim upravqa~em zaustavqa prikazivawe na svoj slici ugro planu.

* * *

BABA JAGA: (Dok se Baba Joge na filmu obla~i, Baba Jaga u sudnici sepolako demaskira, dok ne ostane u svemirskom odelu i samaskom vanzemaqca kao kapetan Baba Joge)Jeste li zadovoqni Gospodine Sudija? Dakle, moj zadatakje bio da Misiji obezbedim nekoliko primeraka Zemqanabele rase radi biolo{ko – antropolo{kih ispitivawa.

SUDIJA: (Poku{ava da prevazi|e {ok i da, kao, mirno, nastaviispitivawe Optuène, ali od uzbu|ewa se gubi i jakomuca)Kakva je vrsta biolo{ko – antropoli{kih ispitivawabila u pitawu?

BABA JOGE: To je bilo van moje nadle`nosti pa nisam bio detaqno uto upu}en.

TU@ILAC: I kakva je sudbina ~ekala te, kako rekoste, “primerkeZemqana” posle biolo{ko – antropolo~kih ispitivawa?

BABA JOGE: Ni na to pitawe nisam u stawu da dam precizan odgovorjer ni daqa sudbina primeraka nije bila u mojoj nadle-`nosti.

TU@ILAC: Ipak, poku{ajte da nam date bar neke indikacije.

BABA JOGE: Oh, to su samo naga|awa. Recimo, mogli su biti vra}enina Zemqu sa izbrisanim pam}ewem, ili zadràni trajno unekom zoolo{kom vrtu na Aribamusu, ili jednostavnouni{teni – fernichten.


TU@ILAC: Uàsno! Ovim postupkom Optuèna je ugrozila qudskaprava stanovnika planete Zemqe.

SUDIJA: I vi{e od toga! Ona je ugrozila prava deteta o kojima seUjediweno ~ove~anstvo planete Zamqe tako beskompro-misno stara.

BABA JOGE: Koliko je meni poznato, ovakva re{ewa su sasvim uobi~a-jena i na planeti Zemqi. Iskori{}eni eksperimentalnimaterijal biolo{kog porekla se jednostavno uni{tava.

SUDIJA: Hm. Daqe.

BABA JOGE: Sela sam ispred ekrana kojim sam kontrolisala ceopredeo i ~ekala prvo dete da krene u {umu.

* * *Baba Joge daqinskim upravqa~em ponovo pokre}e film. Na ekranu sepojavquje Baba Jaga kako sedi u komandnoj prostoriji pred monitorom iposmatra Zaputanku. Na monitoru se pojavquje Aqona koja kre}e u{umu. Baba Jaga je hvata u energetsku zamku i polako usmerava prema{umskoj ku}ici. Sada na ekranu imamo Baba Jagu koja na svom kompjuteruigra video-igricu sa decom iz Zaputenke uz pomo} yojstika ili mi{a.Dok video-igrica traje sudija nastavqa ispitivawe Optuène.

* * *

SUDIJA: Moète li nam re}i kapetane Joge u koje je vreme izve-dena va{a, hm, ekspedicija.

BABA JOGE: Ra~unaju}i po zemaqskom vremenu 1637. godine.

TU@ILAC: Neverovatno! Svi smo mislili da se tragedija Ivice iMarice odigrala u dubokom sredwem veku.

BABA JOGE: (Ignori{e upadicu)Da ne bi zloupotrebqavali dragoceno vreme SlavnogSuda prikaza}emo samo onaj dokazni materijal koji dosada niste videli a koji je relevantan za daqe razumevawedoga|aja.

* * *

Baba Joge daqinskim upravqa~em mewa sliku na ekranu. Pojavquju seAqona i Tawu{a kako sede za stolom i jedu. Baba Jaga, okrenuta decile|ima, sipa iz tetrapaka (mogao bi biti neke prepoznatqive marke, napr. Fruktal) u dve velike ~a{e sok, a u sok dodaje po jednu pilulu i sveto pa`qivo me{a da se dobro rastvori.

188 Sowa Bogdanovi}

* * *

BRANILAC: Sad mi je jasno. Optuèna je u sok stavila uspavquju}esredstvo.

BABA JOGE: Vrlo vispreno zapaàwe Gospodina Branioca.

* * *Baba Joge mewa sliku: Aqona i Tawu{a leè u posteqi i duboko spavaju.Baba Jaga otvara tajna vrata kamuflirana ukrasnom policom za sudovei sa lako}om prenosi u komandnu prostoriju, prvo Aqonu, pa Tawu{u.Priprema {pric sa iwekcijama i daje po jednu iwekciju, prvo Aqoni, paTawu{i, a onda ih prenosi u kapsule. Kapsule ostaju otvorene.

* * *

BRANILAC: Ostavili ste otvorene kapsule.

BABA JOGE: Ovoga puta neinteligentan komentar Gospodina Branio-ca. Deca jo{ uvek nisu zamrznuta i mora im se ostavitimogu}nost da di{u. Ja nisam imao zadatak da transpor-tujem na Aribamus le{eve nego ìve i sveè primerkequdske rase.

TU@ILAC: Sve ovo potpuno mewa sliku. Moramo da preformuli-{emo optu`nicu.

BRANILAC: Molim da se sa~eka sa novom formulacijom optu`nicedok ne vidimo ceo dokazni materijal.

SUDIJA: Odbrana je u pravu. Molim jo{ malo strpqewa. Kasnije}emo postavqati pitwa Optuènoj.

TU@ILAC: Optuènom ili Optuènoj kapetane Joge?

BABA JAGA: Svejedno. Na Aribamusu, kao i na mogim planetama uSvemiru polovi se ne razlikuju.

* * *Baba Jaga mewa sliku: U komandnoj sobi leì u kapsulama ve} ~etirideteta. Baba Jaga priprema veliki aparat za hibernaciju. Kamera obi-lazi prostoriju sa svih strana i zaustavqa se na mestu gde se Baba Jagavidi s lica, a iza wenih le|a – prozor. Vidi se kako pode{ava tempe-raturu na –1000 stepeni. @iva u termometru se polako spu{ta. Za tovreme na prozoru se pojavquje Marusja. U prvom trenutku ona je za~u|ena,zatim upla{ena, pa uspani~ena. U panici uska~e kroz prozor u sobu,zale}e se i s le|a gurne Baba Jagu u otvor hiberatora i zarvara vrata,ûje se eksplozija. Nastaje dim.


* * *

SUDIJA: I {ta se zapravo dogodilo?

BABA JOGE: Kada sam tako iznenada gurnut u hibernator udario samglavom u termostat. To je izazvalo eksploziju i kvar nahibernatoru. Morao sam brzo da reagujem. Oslobodio samse balasta i hitno se vratio u bazu.

* * *Na ekranu se sve to pokazuje: letilica odle}e a u {umi ostaju deca,stvari i hrana. Isti raspored kao u III ~inu.

* * *SUDIJA: Zna~i li to da je Optu`eni odustao od svog zadatka?

BABA JOGE: Na to pitawe nisam obavezan da odgovorim jer se neodnosi na optu`bu, ali }u zadovoqiti Va{u radoznalostGospodine Sudija. U bazi sam opravio hibernator i vra-tio se u Rusiju. Potreban qudski materijal sam na{ao nadrugoj strani Doweca.

SUDIJA: Zamima me, prosto privatno, da li ste upotrebili istimetod?

BABA JOGE: Pa privatno }u vam i odgovoriti Gospodine Sudija. Ovo-ga puta sam upotrebio drasti~niji i jednostavniji metod.Hvatao sam usamqene pastire i pastirice na velikimrazdaqinama direktno u energetsku mre`u i usisavao ih uletilicu. Tamo sam ih uspavqivao uspavquju}im gasom izatvarao u kapsule. Svaku sam odmah, direktno unosio uhibernator.

SUDIJA: Zar se niste bojali da vas neko sa zemqe ne vidi?

BABA JOGE: Ha, ha, ha! Ako je neko od ovog lakovernog sveta i videokako se de~ica uznose u nebo mislio je da prisustvujevaznesewu an|ela.

* * *Dok Baba Joge pri~a, sve se ubrzano odigrava na crta}u.

* * *TU@ILAC: I {ta je posla bilo sa tom sirotom de~icom?

BABA JOGE: Pojma nemam. Ve} sam vam objasnio da to nije moj prob-lem.

190 Sowa Bogdanovi}

BRANILAC: Da li ste se odmah vratili na Aribamus?

BABA JOGE: Nisam obavezan da odgovorim na pitawe jer se ne odnosina moje delovawe u Zaputanki.

BRANILAC: Naravno, naravno, prosto sam radoznao.

BABA JOGE: Ako je samo radoznalost u pitawu vrlo }u vam radoodgovoriti. Dobio sam novi zadatak i nisam se ni vra}aona Aribamus.

SUDIJA: (Zagrcnuo se od zaprepa{}ewa)Ostali ste stotinama godina na planeti Zemqi?

BABA JOGE: Preko na{e {pijunske mreè dobili smo obave{tewe dasu na{i protivnici sa planete Karisatis ve} uvelikopo~eli invazuju na planetu Zemqu infiltriraju}i seme|u Zemqane. Dobio sam zadatak da otkrivam infil-trirane Karisatovce koje je posle na{a tajna slu`balikvidirala.

BRANILAC: Kakva invazija?! Niko ni za kakvu invaziju vanzemaqacana planetu Zemqu nije ~uo!

BABA JOGE: (Prislawa masku ve{tice uz lice, po~iwe da se vrti,igra i da se kiko}e)Ha, ha, ha, hi, hi, hi, hu, hu, hu, ho, ho, ho. Ponovo sampostao {umska ve{tica koja je izvodila razna ~udesa,ulivala strah i po{tovawe Zemqanima. Ali, to je bilasamo kamuflaà. Zapravo sam otkrivao infiltriranestanovnike Karisatisa, a na{i komandosi sa Aribamusasu ih fizi~ki likvidirali.

BRANILAC: Ovo je stra{no! Da ne poveruje{.

BABA JOGE: Naravno, da ne poveruje{! Jadni bezazleni Zemqani. Ve}stotinama godina traje infiltracija vanzemaqaca nava{u planetu.

TU@ILAC: Optuèni, vi se rugate Slavnom, Vrhovnom sudu Ujedi-wenog ~ove~anstva planete Zemqe!

BABA JOGE: Slavni Vrhovni sud Ujediwenog ~ove~anstva planete Zem-qe je pod tajnim nadzorom planete Karisatis. Ovo “va{e”su|ewe organizovano je na Aribamusu sa ciqem da sesuzbije delovawe Karisatisa na sudbinu planete Zemqe.

POZIVAR: Kapetane Joge! ko vas je ovlastio da pred Zemqanimaiznosite tajne gospodara Ujediwenog univerzuma?


BABA JOGE: [ta mislite?

POZIVAR: Da li ste ovo uradili kao slobodan strelac ili saodobrewem i planom va{e vrhovne vlasti?

SUDIJA: (Muca stra{no)Molim Pozivara da ne pekora~uje svoja zvani~na ovla-{}ewa.

POZIVAR: ]ut’ matori!(Skida masku s lica, a ispod we se nalazi maska vanzemaq-ca, ista kao kod Baba Joge, samo zelena. Obra}a se BabaJoge)Odgovorite! Imate li nalog svojih pretpostavqenih zaovu diverziju?

BABA JOGE: Pukovni~e Omnius, va{a stogodi{wa infiltracija uHagenburgu nije tajna za Aribamus. Svi ste otkriveni ipra}eni.

POZIVAR: Ko vas je ovlastio da sve ovo govorite pred Zemqanima?

BABA JOGE: Zemqani? Nemojte da me zasmejavate pukovni~e. Kogabriga za Zemqane!

POZIVAR: Molim poru~nike Striksa i Friksa da odmah uhapsekapetana Baba Joge.

Straàri skidaju maske, ispod wih se nalaze maske vanzemaqaca zeleneboje. Oni pritr~avaju Baba Jogeu i poku{avaju da mu stave lisice naruke. Pisar, koji je u me|uvremenu skinuo masku – lice Zemqana i ostao umaski vanzemaqca bele boje, naglo vadi dva svemirska pi{toqa, jednimblokira akciju Striksa i Friksa a drugi dobacije Baba Jogeu. Baba Jogeve{to hvata pi{toq i uperi ga u Pozivara.

Pozivar zvi`di.

Iza kulisa izle}u: dva portira, vodoinstalater i elektri~ar. Oni sviu trku skidaju svoje maske sa lica i ostaju u zelenim maskama van-zemaqaca sa Karisatisa, izvla~e oru`je i uzimaju na ni{an Baba Jogea iPisara.

Pisar zvizne.

Ule}u vanzemaqci sa Aribamusa: tri sprema~ice sa kofama i metlama,kafe kuvarica sa velikom yezvom u rukama i moler sa molerskom ~etkom.Skidaju maske i ostaju u belim maskama vanzemaqaca. Oni brzo izvla~eoru`je iz svojih rekvizita.

Sve se odigrava velikom brzinom i sasvim iznenada. Porotnici ustaju igledaju unezvereno oko sebe. Ne znaju {ta da rade. Sudiji je pozlilo, ho}eda se onesvesti. Tuìlac koji je i sam u {oku poku{ava da ga pridrì i

192 Sowa Bogdanovi}

odrì u koliko – toliko dostojanstvenom stavu. Branilac poku{ava dasipa ~a{u vode i da osvesti Sudiju ali mu se voda prosipa jer mu se tresuruke. Vanzemaqci uop{te ne obra}aju pa`wu na wih.

POZIVAR: U redu, u redu! Mislim da su nam snage podjednake. Nemasvrhe da se sada borimo. Mogli bi po{teno da otvorimokarte i da se sporazumemo.

BABA JOGE: Ne verujem da su izjedna~ene. Zatvorske }elije su punespecijalaca sa Aribamusa. Poru~ni~e Baba Unge nare-dite poru~niku Baba Zega – alijas kqu~aru zatvorskih}elija grada Hagenburga da oslobodi “zatvorenike” a ondauspostavite vezu sa na{om komandom.

PISAR: (Vadi toki-voki)Pa`wa, pa`wa, nare|ewe poru~niku Baba Zega da pri-stupi izvr{ewu plana 031(U isto vreme okre}e dugmad na temporalnom videofonui uspostavqa vezu sa bazom)

BABA ZEGA: (Kao glas koji se ~uje na toki-vokiju)Naredba primqena. Stièm sa 52 Aribamvca iz zatvor-skih }elija u roku od 5 minuta.

Tuìlac i branilac pridràvaju obeznawenog Sudiju. Porotnici suzbuweni i izbezumqeni. Neki vri{te.

POZIVAR: [ta }emo sa Zemqanima?

BABA JOGE: Kakvim Zemqanima? A! Zemqanima! Pa izbacite ih na-poqe.

STRIKS: Trebalo bi da im isperemo mozak.

FRIKS: Ili bar da im izbri{emo pam}ewe.

BABA JOGE: Nemamo vremena. Na{i pretpostavqeni stiù za neko-liko trenutaka.

POZIVAR: Pa isterajte ih napoqe.

SUDIJA: Kako se usu|ujete!?

TU@ILAC: Mi smo ~lanovi Vrhovnog suda Ujediwenog ~o...

POZIVAR: Ama, zabole me za va{ Sud. Ajde, mi~i se matori. Kape-tane Friks, obavestite smesta na{u komandu o neo~eki-vanom razvoju doga|aja.

Kapetan Friks vadi iz yepa mobilni telefon i odlazi u kraj da tele-fonira.


SUDIJA: Na ovome ne sme da ostane. Mi }emo se àliti Vrhovnom...

BABA JOGE: (Ignori{e Sudiju)Progla{avam daqu raspravu strogo poverqivom. Ispra-znite smesta prostoriju.

STRIKS: [ta }emo sa publikom? Da li da ih zadrìmo i podvrg-nemo kolektivnom ispirawu mozga?

POZIVAR: Ne trudite se. Isterajte ih napoqe. Slobodno neka pri-~aju. Niko im ne}e verovati. Tako je to me|u Zemqanima.

Sudija, Tuìlac i Branilac poku{avaju da odu iza kulisa, ali vanze-maqci i wih i porotu grubo i nervozno guraju u publiku. Publikaaplaudira.

Pozivar izlazi na rampu iza wega se spu{ta zavesa.

POZIVAR: (Ispred zavese, publici)Ama izlazite qudi, brè, brè. Predstava je zavr{ena.Aplaudirajte ako ho}ete u foajeu ili na ulici. Oveprostorije se moraju isprazniti. Potrebne su gospoda-rima Svemira, a vi idite, idite ku}i dragi Zemqani i nebrinite. @ivite svoj ìvot, ovo je samo bajka. Nije zava{e u{i i o~i rasprava me|u gospodarima sveta.

Iza zavese se ~uju glasni zvuci kao iz nekog nau~no-fantasti~nog filmao ratu svetova, na engleskom jeziku. Poru~nici Striks i Friks izvodeSudiju, Tuìoca i Branioca kroz celo gledali{te, uz put poùruju ipubliku da iza|e. Izvode ih na ulicu, a tamo ih ~ekaju bolni~ka kola zaludake na kojima je tablica TAXI , trpaju ih sve u ta kola i odvoze. Svirazvodnici u pozori{tu, blagajnik, ~uvari, imaju na licima maske vanze-maqaca, neki bele, neki zelene. Zvuci sa pozornice se preko zvu~nikaprenose u gledali{te, pa u foaje i daqe prate publiku na ulicu. Pred-stava se zavr{ava sasvim iznenada, na pre~ac. Svi su zabezeknuti izblanuti.

194 Sowa Bogdanovi}

ewe baba–jagi – jaga sudija tu@ilac branilac prvi stra@ar drugi stra@ar pisar pozivar glas...

Documents