endokrini sistem ,anatomija i fiziologija
TRANSCRIPT
![Page 1: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/1.jpg)
ENDOKRINI SISTEM SISTEM ŽLEZDA SA UNUTRAŠNJIM LUČENJEM
![Page 2: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/2.jpg)
ХИПОТАЛАМУС
ХИПОФИЗА
ЕПИФИЗА
ПАРАТИРЕОИДЕА
ТИРЕОИДЕА
ТИМУС
НАДБУБРЕГ
БУБРЕГ
СРЦЕ
ЦРЕВНИ СИСТЕМ
ПАНКРЕАС
ГОНАДЕ
![Page 3: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/3.jpg)
• Просторно удаљени делови тела морају међусобно да комуницирају, како би тело складно функционисало
![Page 4: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/4.jpg)
Електрични и хемијски
Неуротрансмитери (неурохормони)
Близу места лучења
Иста група ћелија
Брзо
Кратко
Пренос путем крви
Хормони
Удаљено од места лучења
Различита ткива
Споро
Дуго
НЕРВНИ
СИСТЕМ
ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ
Тип деловања
Гласници
Место деловања
Циљне ћелије
Брзина
Трајање деловања
![Page 5: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/5.jpg)
Ендокрини систем функционише захваљујући лучењу хормона – течних хемијских супстанци које регулишу процесе унутар тела
• МЕТАБОЛИЗАМ• РАСТ• РАЗВОЈ• РЕПРОДУКЦИЈУ По хемијском саставу могу бити: • ПРОТЕИНИ • СТЕРОИДИ• АМИНИ
1 hipotalamus; 2 držak (infundibulum); 3 stražnji režanj hipofize (neurohipofiza); 4 prednji režanj hipofize (adenohipofiza); 6 glomeruli bubrega; 7 i 10 mliječne žlijezde; 8 glatki mišići maternice; 9 kosti, tkiva; 11 testis; 14 jajnik; 15 štitna žlijezda; 16 nadbubrežna žlijezda
![Page 6: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/6.jpg)
• Хормони ендокриних жлезда се излучују у крвоток и долазе до циљних органа, где делују
• Циљни орган и циљне ћелије хормон препознају по рецептору
![Page 7: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/7.jpg)
ХИПОТАЛАМУС
Део мозга који је преко нервне петељке повезан са ендокрином жлездом ХИПОФИЗОМ
Хипофиза је повезана са већином ендокриних жлезда
Управо та веза ХИПОТАЛАМУС – ХИПОФИЗА – ПОДРЕЂЕНА ЖЛЕЗДА
представља осовину нервне и ендокрине контроле процеса у телу
У хипоталамусу се стварају две групе хормона од којих зависи рад хипофизе:• ослобађајући-рилизинг хормони (GHRH, CRH, TRH, GnRH) и • кочећи хормони.
![Page 8: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/8.jpg)
![Page 9: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/9.jpg)
![Page 10: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/10.jpg)
HIPOFIZASmeštena je u udubljenju, turskom sedlu, klinaste kosti.
Spojena je pomoću infundibuluma sa hipotalamusom.
Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja: prednjeg (adenohipofiza), srednjeg (intermedijarni) i zadnjeg (neurohipofiza).
![Page 11: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/11.jpg)
ХИПОФИЗА
• Налази се у лобањи, са доње стране међумозга.
• Хипофизу чине
Предњи режањ – АДЕНОХИПОФИЗА
Аденохипофиза лучи хормоне STH, ACTH, TSH, пролактин, FSH, LH
STH Соматотропни хормон (хормон раста) подстиче раст тела, делујући директно на хрскавичаво и коштано ткиво, а утиче и на раст ћелија у организму.
ACTH Адренокортикотропни хормон стимулише стварање кортикостероидних хормона у кори надбубрегаТSH Тиреотропни хормон стимулише стварање тиреоидних хормона T3 и T4 Пролактин изазива раст и развој млечних жлезда, као и производњу и лучење млека. FSH Фоликулостимулирајући хормон утиче на стварање сперматозоида и јајних ћелија.LH Лутеинизирајући хормон стимулиће ендокрино ткиво јајника и семеника да луче одговарајуће полне хормоне.
![Page 12: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/12.jpg)
Задњи режањ - НЕУРОХИПОФИЗА
Хормони који су пореклом из хипоталамуса, али се депонују у неурохипофизи су окситоцин и антидиуретички хормон (ADH).
ОКСИТОЦИН - изазива лучење млека код породиље.- изазива грчење мишића материце, чиме утиче на порођај.-у мушком телу обезбеђује избацивање сперме.
ADH- омогућава задржавање воде у организму (спречава диурезу)- повећава крвни притисак
![Page 13: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/13.jpg)
![Page 14: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/14.jpg)
ШТИТНА ЖЛЕЗДАNalaze se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika.
Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH.
Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone za čiju je sintezu neophodan jod.
![Page 15: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/15.jpg)
![Page 16: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/16.jpg)
PARATIREOIDNA ŽLEZDA
![Page 17: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/17.jpg)
ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Четири мале ендокрине жлезде у нивоу
штитне жлезде, али на леђној страни врата• Стварају хормон ПАРАТХОРМОН
ПАРАТХОРМОН • Заједно са хормоном штитне жлезде –
тиреокалцитонином, учествује у регулацији јона калцијума и фосфата у крви
• Паратхормон повећава концентрацију јона калцијума у крви (у случају његовог пада), тако што мобилише калцијум из костију и усмерава га у крв
• Подстиче, помоћу витамина Д, појачану апсорпцију калцијума из хране у танком цреву
• Тиреокалцитонин смањује присутност јона калцијума у крви (у случају његовог пораста), тако што усмерава калцијум у кости.
![Page 18: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/18.jpg)
ДЕЈСТВО ПАРАШТИТНЕ ЖЛЕЗДЕ
![Page 19: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/19.jpg)
ПАНКРЕАС
• Смештен је на левој страни горњег трбуха, испод желуца
• Учествује у регулацији концентрације глукозе у телесним течностима.
• Лучи два хормона:
Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген.
Смањује количину шећера у крви, тако што усмерава шећер из крву у ткива и убрзава улазак глукозе у ћелије.
У јетри и скелетним мишићима стимулише претварање глукозе у резервну материју гликоген. Остварује ефекат супротан
инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв
Битан је у условима гладовања.
Остварује ефекат супротан инсулину - утиче на разградњу гликогена до глукозе и њен улазак у крв
Битан је у условима гладовања.
ИНСУЛИН
ГЛУКАГОН
![Page 20: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/20.jpg)
НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ
парне жлезде смештене у масном ткиву изнад бубрега
Граде је два ембрионално, анатомски и функционално, различита дела – кора и срж
![Page 21: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/21.jpg)
НАДБУБРЕЖНЕ ЖЛЕЗДЕ
• У кори настају две групе кортикостероидних хормона
У сржи, која је измењена симпатичка ганглија,
• настају хормони катехоламини, међу којима је најпознатији
Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему.
Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на промене у средини.
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава присутност глукозе у крви итд.
Осим из сржи надбубрега, адреналин се лучи и у аутономном нервном систему.
Један је од важних хормона стреса, јер на виши ниво подиже спремност тела да реагује на промене у средини.
Под његовим утицајем убрзава се рад срца као пумпе, интензивира се размена гасова, шире се зенице, повећава присутност глукозе у крви итд.
МИНЕРАЛОКОРТИКОИДИГЛУКОКОРТИКОИДИ
АДРЕНАЛИН
![Page 22: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/22.jpg)
Hormoni kore nadbubrežne žlezde
Kora luči sledeće grupe hormona:
1. mineralokortikoide: aldosteron, kortikosteron, koji regulišu promet minerala (posebno Na i K) i vode, čime održavaju homeostazu; nazivaju se ''hormoni koji čuvaju život'';
2. glikokortikoide: među njima je najaktivniji kortizol; regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida;
3. androgene i estrogene hormone koji utiču na razvoj polnih organa u dečijem uzrastu.
![Page 23: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/23.jpg)
Oдговор на стрес
Kако тело реагује на стресне ситуације?
Постоје три фазе• фаза узбуне, • фаза отпора• фаза пада система
*Фаза узбуне моментална, краткотрајна реакција на кризу
1. повећано енергетско искоришћење у свим ћелијама тела2. мобилизација гликогенских и липидних резерви3. утишавање активности црева и мокраћне бешике4. промена у протоку периферне и централне крви5. повећано знојење6. убрзање рада срца и размене гасова
*Фаза отпора дуготрајнo метаболичкo прилагођавање
1. мобилизација преосталих извора енергије (ослобађање липида из масног ткива и аминокиселина из скелетних мишића)2. одржање складишта глукозе - периферна ткива (осим нервног) разлажу липиде да би добила енергију3. увећање концентрације глукозе у крви (јетра синтетише глукозу из других угљених хидрата, аминокиселина и липида)4. очување воде и соли у телесним течностима
*Фаза пада системаурушавање функција виталних система
Узроци су:- исцрпљивање липидних резерви- неспособност стварања глукокортикоида- отказивање равнотеже електролита- функционално оштећење виталних органа
![Page 24: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/24.jpg)
ENDOKRINI PANKREAS
Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ, od kojih
β ćelije luče insulin (insula = ostrvo), α luče glukagon.
![Page 25: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/25.jpg)
Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ, od kojih
β ćelije luče insulin (insula = ostrvo), a
α luče glukagon. pankreas
![Page 26: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/26.jpg)
Hormoni endokrinoд pankreasa
1. Insulin
2. GlukagonOva dva hormona deluju antagonistički na metabolizam glikoze – insulin smanjuje, a glukagon povećava koncentraciju glikoze u krvi.
Pri nedostatku insulina dolazi do hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) što izaziva šećernu bolest.
![Page 27: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/27.jpg)
ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
![Page 28: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/28.jpg)
ПОЛНЕ ЖЛЕЗДЕ
• Луче стероидне полне хормоне• Најпознатији мушки (андрогени) хормон је
• Женски полни хормони су ТЕСТОСТЕРОН
ЕСТРОГЕНИ
Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ...
Битан за исказивање примарних и секундарних полних одлика мушкарца.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне одлике су интензиван раст тела, увећање мишићне масе, промена боја гласа, маљавост тела, стварање сперме, интересовање за супротни пол, израженија агресивност ...
Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ...
Утичу на исказивање примарних и секундарних полних одлика жене.
Примарне полне карактеристике су анатомско обликовање полних органа.
Секундарне полне карактеристике су полно сазревање, тј. раст дојки, маљавост тела, формирање женских облина, успостављање менструалних циклуса, интересовање за супротни пол ...
Утиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће Утиче на овулацију, функционално обликовање дојки, припрему тела за трудноћу, као и одржање саме трудноће
ПРОГЕСТЕРОН
![Page 29: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/29.jpg)
Остали органи са ендокрином улогом
Многи органи у нашем телу имају, поред основне и додатну, ендокрину улогу, јер стварају течне регулаторне материје, хормоне.
Такви су, на пример,
•ЕПИФИЗА
•ЋЕЛИЈЕ У ЗИДОВИМА КРВНИХ СУДОВА
•ОРГАНИ ЗА ВАРЕЊЕ ХРАНЕ
•СРЦЕ
•БУБРЕГ
•ТИМУС
Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
![Page 30: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/30.jpg)
Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
Тимус (грудна жлезда) се налази испод грудне кости, близу њеног краја. Са нашим одрастањем умањује се волумен ове жлезде. Лучи хормоне тимозине, који имају важну улогу у одбрамбеним моћима нашег тела.
![Page 31: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/31.jpg)
Epifiza ili pinealna žlezda (lat. Glandula pinealis) je mala endokrina žlezda u mozgu, locirana između moždanih hemisfera. Kod čoveka ova žlezda je veličine zrna graška. Epifiza luči melatonin koji reguliše budnost i spavanje. Kod životinja melotonin je zadužen za funkciju polnog nagona, ponašanje, rast krzna, kamuflažu i zimski san. Glavne ćelije u epifizi koje luče hormon se zovu pinealociti
![Page 32: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/32.jpg)
У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела.
У ткивима многих органа луче се тзв. ткивни хормони. Делују обично на месту, или близу места где су излучени. Пример је материја хистамин, коју луче ћелије епитела уз крвни суд, као одговор тела на улазак страних материја. Хистамин је заслужан за бурне алергијске реакције тела.
Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова.
Хормони бубрега утичу на лучење алдостерона (ренин, на пример), на стварање еритроцита и стање крвних судова.Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање:- присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока;- слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи.
Хормони цревног система утичу на временску припремљеност органа варења за надолазећу храну, чиме се обезбеђује њено оптимално разлагање:- присутна храна у желуцу стимулише, преко нервног система, лучење желудачног хормона гастрина, који изазива појачано лучење желудачног сока;- слузокожа 12-палачног црева лучи хормон секретин, који стимулише секрецију базног панкреасног сока. Такође лучи хормон холецистокинин, који стимулише ослобађање жучи.
Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога.
Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања.
Епифиза је, уз хипофизу, друга мождана жлезда. Налази се на крову међумозга. Код човека се у потпуности не зна њена улога.
Лучи хормон мелатонин, битан у нашем прилагођавању на ноћно-дневни ритам и смену сна и будног стања. Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
Срце продукује активну супстанцу која регулише концентрацију соли у телу, тиме укупне телесне воде, што за последицу има и утицај на висину крвног притиска
![Page 33: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/33.jpg)
МЕХАНИЗАМ ПОВРАТНЕ СПРЕГЕ
Рад ендокриног система почива на механизму повратне спреге
и то у највећој мери НЕГАТИВНЕ ПОВРАТНЕ
СПРЕГЕ
Мозак
Ендокрине ћелије
Циљнећелије
Биолошкиодговор
Пов
ратн
а сп
рега
![Page 34: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/34.jpg)
УЉЕЗ У СКУПУ
ГЛУКАГОН
АДРЕНАЛИН
ПАРАТХОРМОН
КОРТИЗОЛ
ИНСУЛИН
![Page 35: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/35.jpg)
УЉЕЗ У СКУПУ
STH
FSH
LH
ПРОЛАКТИН
ADH
![Page 36: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/36.jpg)
СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА ХОРМОН Циљна структура
ПАРАТХОРМОН
ОКСИТОЦИН
ТИРОКСИН
ВАЗОПРЕСИН
АЛДОСТЕРОН
TSH
ACTH
FSH
АДРЕНАЛИН
ТЕСТОСТЕРОН
МАТЕРИЦА
БУБРЕГ
ЈАЈНИК
МИШИЋИ
МИТОХОНДРИЈЕ
БУБРЕГ
СРЦЕ
ТИРЕОИДЕА
КОСТ
КОРА НАДБУБРЕГА
![Page 37: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/37.jpg)
TRH
КОРТИЗОЛ
ГЛУКАГОН
ПРОГЕСТЕРОН
ПРОЛАКТИН
ВАЗОПРЕСИН
АДРЕНАЛИН
МЕЛАТОНИН
ЕСТРОГЕН
КАЛЦИТОНИН
КОРА НАДБУБРЕГА
ЕПИФИЗА
ЖУТО ТЕЛО ЈАЈНИКА
ПАНКРЕАС
ТИРЕОИДЕА
АДЕНОХИПОФИЗА
СРЖ НАДБУБРЕГА
АДЕНОХИПОФИЗА
ХИПОТАЛАМУС
ФОЛИКУЛ ЈАЈНИКА
СПАРИВАЊЕ ПОЈМОВА
ХОРМОН МЕСТО ЛУЧЕЊА
![Page 38: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/38.jpg)
ХИПОФИЗА
ДВОДЕЛНОСТ КРВНИ СИСТЕМ
ГЛАВА МЕЂУМОЗАК
ДАБЛ-ДЕК ВЕЛИКИ
УСТА ГЛАД
Две половине јабуке МАЛИ
ОЧИ СИТОСТ
Женски костим КАПИЛАРИ
КОСА III КОМОРА
ТРЕНЕРКА СРЦЕ
КАПА Осморегулација
АСОЦИЈАЦИЈЕ
![Page 39: Endokrini sistem ,anatomija i fiziologija](https://reader033.vdocuments.site/reader033/viewer/2022050622/558c9fcfd8b42a306d8b465e/html5/thumbnails/39.jpg)
СТРЕС
НАЧИН ЖИВОТА ХИПЕРГЛИКЕМИЈА
АДРЕНАЛИН ТАХИКАРДИЈА
РАЗУЗДАНИ “Шећерна водица”
ХОРМОН Промена фреквенце
ХЕДОНИСТИЧКИ “ГУСТА КРВ”
ШИРЕЊЕ ЗЕНИЦА СИМПАТИКУС
СПОРТСКИ РАСТ ГЛУКАГОНА
Љубавни састанак КОНТРАКЦИЈЕ
БОЕМСКИ ПАД ИНСУЛИНА
Тест из математике СРЦЕ
АСОЦИЈАЦИЈЕ