ORGANIZACIONI OBLICI INTEGRACIJE U OBLASTI TURISTIČKE PRIVREDEOpšte karakteristike procesa koncetracije u turizmu Veliki broj masovnih društvenih turističkih organizacija postavljenih na amaterskoj osnovi (planinarska društva, društva automobilista, omladinske ferijalne organizacije, organizacije kampera, organizacije socijalnog osiguranja, itd) stupaju organizovano na strani turističke tražnje sa stanovišta želje da obezbede povoljnije uslove putovanja i boravka za svoje članstvo. Koncentraciju turističke tražnje obezbeđuje, kroz razne oblike udruživanja i veliki broj putničkih agencija koje posluju na komercijalnoj osnovi, kao i ostale organizacije turističke privrede i van nje. Ovde se prvenstveno misli na značajnu ulogu TOUR- operatora u SR Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, SAD i dr. Pošto koncentrisana tražnja vrši pritisak na ponudu, ona bi morala da se kroz ukrupnjvanje postavi u ravnopravan položaj u odnosu na tražnju. Faktori koji limitirajuće utiču na razvijanje integracionih procesa u okviru turističke ponude sa stanovišta njene koncentracije u odnosu na proces koncentracije koji se odvija u ostalim privrednim delatnostima, posebno u industriji :-          Poslovanje u okviru turističke privrede (naglašen sezonski karakter)-          Karakteristike tehnološkog procesa pružanja usluga u ugostiteljstvu sa naglašenom ulogom ličnog rada-          Niska individualna rentabilnost poslovanja posebno u ugostiteljstvu. U Italiji oko 90, 0 % svih objekata za smeštaj sačinjavaju organizacione jedinice čiji kapacitet ne prelazi više od 45 ležaja. Slična je situacija i u ostalim poznatim turističkim zemljama. Ovo su tzv. porodična turistička preduzeća koja su predstavljala osnovnu bazu razvoja turizma najveceg broja turističkih zemalja. Kod ovih organizacionih jedinica postojala je u osnovi povezanost izmedju rada i kapitala, jer su njihovi vlasnici učestvovali u procesu pružanja usluga sa članovima svojih porodica.Ipak se zapažaju i drugi tipovi organizacionih jedinica u turizmu čiji su kapaciteti daleko veći i koji su svoju egzistenciju bazirali na odvojenosti rada od kapitala. To se posebno odnosi na oblast globalizacije u hotelijerstvu sa stvaranjem velihih kompanija i lanaca hotela i kompleks formiranja sistema restorana ’’brze ishrane’’. OBLICI HORIZONTALNE KONCENTRACIJE U TURIZMU Horizontalna koncentracija u turizmu svodi se na kooperaciju aktivnosti unutar određene privredne grane.Ovi oblici koncentracije mogu da se vrše u okviru određenog turističkog mesta, izvora turističke tražnje ili na široj teritorijalnoj osnovi.Prednosti horizontalne koncentracije ogledaju se u :-          Stvaranju uslova za što veće uštede po osnovu nabavke i korišćenja reprodukcionog materijala i racionalnijeg korišćenja zaposlenog osoblja-          Stvaraju se povoljniji uslovi za racionalniju investicionu aktivnost a posebno za proširivanje kapaciteta-          Uslovi za organizovanje efikasnijeg istraživanja turističkog tržišta, promocije, prodaje, nabavke i dr.-          Povećava se konkurentska sposobnost sa stanovišta odnosa prema turističkoj tražnji i ostaloj turističkoj ponudi i dr... Kad su u pitanju hotizontalni oblici povezivanja u oblasti turističkih agencija, kao najizrazitiji primeri mogu se naći u Nemačkoj.1968. godine u ovoj zemlji je došlo do formiranja snažne poslovne grupacije turističkih agencija pod nazivom TUI (Touristik Union International) od strane četiri velike turističke agencije (turoperatori ili organizatori putovanja) : Touropa, Scarnow, Hummel i Dr. Tigges.Već u 1970. U ovu grupaciju se uključuje i Air-tours International, da bi u 1972. Godini u ovu grupaciju usl i Trans Europa. Ukupni kapital ove grupacije u 1978. Godini iznosio je oko 50 miliona DM, a ostvareni bruto

promet oko 2,7 milijardi DM, odnosno preko nje je organizovano putovanje iz Nemačke u inostranstvo za oko 2,1 miliona turista.U toj godini je organizovano preko 500 čarter letova nedeljno u toku letnje turističke sezone iz Nemačke na 45 aerodroma u Evropi i Severnoj Africi.Najvažnija destinacija za putovanje bila je Španija u koju je 1978. Upućeno oko 800 hiljada turista. Bila su popularna i kružna putovanja brodovima, tako da je 1974/78 godine ostvaren promet oko 40 hiljada turista koji su koristili ove vrste paket aranžmana.TUI je sada najuspešniji organizator putovanja na svetu. Kroz svoje brojne brošure i kataloge nudi preko 4 hiljade raznih vrsta programa. Još u 1993 ostvario je oko 2,7 miliona paket aranžmana za putovanje Nemaca u inostranstvo uz ukupan bruto promet od oko 5 milijardi DM. Sa ovakvim rezultatima učestvovao je sa 33% na ukupnom tržištu paket aranžmana za putovanje u inostranstvo iz Nemačke.Već dugi niz godina TUI  je postao velika multinacionalna kompanija sa preko 20 milijardi EUR-a bruto prometa u 2001. God . i preko 300 mliona EUR-a profita.Kad su u pitanju turoperatorski poslovi ima razgranate aktivnosti ne samo u Nemačkoj već i u ostalim zemljama EU a posebno : V. Britaniji, Irskoj, Holandiji, Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Austriji, i njen razvoj je sve više išao i u pravcu vertikalne integraciji posebno sa razvijanjem aktivnosti smeštajnih kapaciteta i avio prevoza.Kad je u pitanju praksa formiranja horizontalnih oblika koncentracije u oblasti hotelskog poslovanja, onda se zapažaju široke pojave formiranja lanaca hotela koji u svetu posluju pod jedinstvenim nazivom. U ovim sučajevima postoji tipizirani kvalitet usluga, jedinstveni rezervacioni sistem, zajednička promociona politika kao i drugi zajednički elementi poslovne politike. OBLICI VERTIKALNE KONCENTRACIJE U TURIZMU Reč je o razvijanju raznih oblika integracije između preduzeća iz oblasti ugostiteljstva, saobraćaja, turističkih agencija, trgovine i drugih. Tu se mogu uključiti i delatnosti iz oblasti bankarstva, poljoprivrede, industrije i ostalih delatnosti zainteresovanih za razvoj turizma. Vertikalnim oblicima povezivanja obično predhode razni oblici horizontalne koncentracije. Kad je u pitanju povezivanje turističkih agencija, vazdušnog saobraćaja, hotelskih kapaciteta, izdavačke delatnosti i široke prodajne mreže malih putničkih agencija, najčešće se pominje primer najvećeg organizatora putovanja u Velikoj Britaniji, Thomson grupe, koja je formirana još 1965 godine.Ima dominantan položaj na tržištu organizovanog prometa u Velikoj Britaniji sa oko 35 % učešća i preko 8 miliona paket aranžmana za putovanje Britanaca u inostranstvo u toku godine. Poznati su brojni primeri vertikalne integracije kada je reč o velikim vazduhoplovnim kompanijama koje su razvijale sopstvene lance hotela. Tu su primeri vazduhoplovne kompanije Pan American (PAN-AM) koja je radila na formiranju lanaca hotela International Hotels Corporation i TWA koja je u 1967 godini otkupila jednu od dve grupacije Hiltonovih hotela u čijem sastavu je tada bilo 39 hotela u 25 zemalja sveta sa kapacitetom od oko 15 hiljada soba, kao i primeri drugih vazduhoplovnih kompanija. Posebno se ističu : Lufthanse, Air France, Swissair i druge, koje su svoju osnovnu delatnost proširile i na formiranje svojih lanaca hotela najviše kategorije. Vazduhoplovne kompanije su svoju delatnost po vertikalnoj liniji proširivale i kroz formiranje sopstvenih organizatora putovanja. Pored turističkih agencija i kompanija vazduhoplovnog saobraćaja u proces vertikalne integracije u turizmu u svetu bile su uključene i poznate banke, velike robne kuce, osiguravajuće kompanije, lanci hotela kao i neke velike kompanije iz oblasti poljoprivrede, industrije i izdavačke kuće. DRUŠTVENE TURISTIČKE ORGANIZACIJE Društvene turističke organizacije baziraju svoju aktivnost na principu dobrovoljnosti i nelukrativnosti. Osnovni cilj njihovog delovanja ogleda se u stvaranju povoljnih uslova za uključivanje u turističke tokove ili

delovanje na planu obezbeđenja koordinatorske aktivnosti velikog broja privrednih i neprivrednih delatosti koje učestvuju u zadovoljavanju potreba turista. Polazeći od ovoga, razlikuju se dve osnovne grupe društvenih turističkih organizacija sa stanovišta njihovog karaktera :-          Inicijativne turističke organiacije i-          Receptivne turističke organizacije. Inicijativne turističke organizacije imaju za cilj da pod što povoljnijim uslovima aktiviraju potencijalne turiste sa stanovišta cena i kvaliteta usluga i da pomažu kompletiranju turističke ponude u bilo kom vidu. (društva planinara ili alpinista, kampera, biciklista...)Sva ova društva imaju za cilj da obezbede povoljne uslove za uključivanje svog članstva u turističke tokove kroz sklapanje povoljnih aranžmana sa raznim predstavnicima turističke ponude ili kroz izgradnju sopstvenih kapaciteta koji ne posliju sa ciljem da stiču dobit. Receptivne društvene turističke organizacije su nastale još sredinom devetnaestog veka, kao rezultat prvih pokušaja da se u okviru turističkih mesta obezbedi koordinacija delovanja raznih organizacija, u okviru turističke ponude, koje su učestvovale u zadovoljenju potreba turista.U Švajcarskoj je već 1893 godine formiran Nacionalni turistički savez.   OSNOVI TURISTIČKE POLITIKE I ORANIZACIONI OBLICI DELOVANJA DRŽAVE U RAZVOJU TURIZMA Turistička politika je svesno usmerena na postabljanje ciljeva i utvrđivanje sredstava kojima će se aktivirat sve društvene i ekonomske funkcije turizma.Posebno je isticana uloga turizma kao značajnog faktora platnog bilansa zemlje.Vodeća uloga države u stimulisanju razvoja inostranog turizma proizašla je iz specifičnosti turističke delatnosti, dnosno njenog direktog uticaja na ekonomski položaj svih delatnosti koje učestvuju u turizmu, a posebno na ugostiteljstvo kao osnov turističke privrede. Tu se pre svega misli na izrazito sezonski karakter aktivnosti u međunarodnom turzmu, visok stepen elastičnosti turističke tražnje i neelastičnosti turističke ponude kao i na heterogenost turizma kao privredne delatnosti. Cilj opšte turističke politike predstavlja realizovanje zajedničkih interesa svi faktora u turizmu sa stanovišta želje da se formira adekvatna kompleksna turistička ponuda i stimuliše inostrana i domaća tražnja, tj. Da se što više iskoristi turistička ponuda u datoj zemlji i da se na toj osnovi uspešno realizuju ekonomske i društvene funkcije turizma u okviru društveno-ekonomskog razvoja određene zemlje. Posebna turistička politika ima za cilj da se unaprede određeni pojedinačni domeni tj, faktori turizma i po pravilu treba da bude usklađena sa opštom turističkom politikom, Kao nosilac turističke politike najčešće se javlja država, a kada je reč o međunarodnoj državnoj politici onda se kao nosioci mogu javiti međunarodne zvaničn turističke organizacije i udruženja. Koordiniranje aktivnosti velikog broja različitih delatnosti koje učestvuju u podmirenju usluga turistima, sa stanovišta vođenja jedinstvene turističke politike, bilo je relativno jednostavnije uspostaviti na nivou pojedinih turističkih mesta, nego na nivou zemlje u celini. Tu se misli na sledeće najvažnije oblasti :Saobraćaj, prosveta i kultura, socijalna politika, finansije, zdravstvo, trgovina i ugostiteljstvo itd. Osnovni problem koji se postavljao pred državnu upravu sa stanovišta postavljanja adekvatne organizacije njenog delovanja na području razvoja turizma jesu u stvari teškoće koje nastaju prilikom uspostavljanja koordinacije aktivnosti raznih resora državne uprave značajnih za razvoj turizma kao i prilikom postavljanja adekvatne organizacije po vertikalnoj liniji. 

Državni organi za turizam egzistiraju u okviru državne uprave ili izvan nje. Sa tog stanovišta postoje NEPOSREDNI i POSREDNI državn organi koji sprovode turističku politiku. NEPOSREDNI organi državne uprave za razvoj turizma su kolektivni organi (komitet za turizam, savet za turizam i sl.) ili posebni državni organi (ministarstvo za trgovinu i turizam, ministarstvo za saobraćaj i turizam i sl.) Za razliku od neposrednih organa, POSREDNI DRŽAVNI ORGANI za razvoj turizma su van izvršnih organa državne uprave. To su specijalizovane organizacije na koje državna uprava prenosi nadležnost z domena razvoja turizma na nacionalnom planu, posebno kada je reč o razvoju inostranog turizma. ORGANIZACIJA DRŽAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U ŠPANIJI Postojalo je pre svega Ministarstvo za informacije i turizam sa dva posebna podsekretarijata. Jedan od njih bio je nadležan za turizam, a drugi za informacije. Podsekretarijat za razvoj turizma imao je sledeće važnije nadležnosti po upravnoj liniji :-          Samostalno donošenje većeg broja propisa iz oblasti turizma,-          Donošenje odluka o proglašenju turističkih mesta i područja,-          Odobravanje izgradnje najvažnijih turističkih objekata (javnih i privatnih)-          Utvrđivanje kategorizacije objekata za smeštaj i ishranu i dr.... Što se tiče koordinacije po horizontalnoj liniji, ona se sprovodila na taj način što su se sve nacionalne turističke organizacije i organi bili ovom podsekretarijatu podređeni.Vertikalna koordinacija se obezbeđivala na bazi postojanja posebnih državnih organa za turizam u 50 provincija.Uloga društvenih turističkih organizacija bila je ograničena i uglavnom usmerena na lokalne okvire. Sredinom 1987 godine došlo je do radikalnih promena u pogledu organizacije državnih organa za turizam posebno po vertikalnoj liniji u smislu preciznijeg definisanja nadležnosti državnih organa za turizam na nivou regiona i pojedinih lokalnih uprava. Ove promene su završene u celini do kraja 1979 godine. Osnovna karakteristika ovih promena ogleda se u tome što je bitno smanjena nadležnost centralnih održavnih organa za turizam a povećana uloga organa nadležnih za razvoj turizma na nivou pojedinih regiona i provincija. Nadležnosti razvoja turizma na nivou centralnih državnih organa nalazile su se u okviru Ministarstva za trgoviu i turizam, u čijem sastavu je postojao Sekretarijat za trgovinu i Sekretarijat za turizam.Nadležnosti u okviru pomenutog Sekretarijata za turizam, organizovane kao organizacije sa visokim stepenom samostalnosti kao što su :-          Institut za istražvanje turizma (Instituto Espanol de Tourismo)-          Kongresi i izložbe (E.C.C.E.)-          Organizacija za poslovanje paradoresa i albergesa (A.T.A.) i-          Škola z oblast turizma (Escuela aprial de Turismo) U Španiji je u eriodu od 1982 do 2000 godine stalno unaređivana organizacija državnih organa za turizam.Inovacije turističke politike Španije u poslednje vreme usmerene su na povećanje konkurentnosti preduzeća turističke rivrede na međunarodnom tržištu. To znači  stimulisanje kvaliteta turističkog proizvoda, uvođenje tehnoloških inovacija, poboljšanje menadžmenta kao i unapređivanje nivoa obrazovanja i znanja u turizmu. Da bi se uspešno realizovala nova strategija turističke politike Španije pored postojećeg državnog resora za turizam u 1994 i 1995 godini formirana su dva važna organizaciona oblika u okviru vlade i to : Interministarski komitet za turizam i Brod za promociju turizma. Interministarski komitet za turizam kao najviše telo vlade, uključuje visoke predstavnike relevantnih ministarstava. Ima zadatal da predlaže rešenja za unapređenje turizma u napred izloženom smislu. Na baži njihovih predloga za pomenute namene je već u 1994 godini uloženo 244.000 miliona pezeta. 

Brod za promociju turizma formiran 1995 godine, ima za cilj da poveže nadležne državne centralne, provincijske i lokalne organe za turizam sa privatnim sektorom.U ovom smisli formirane su tri sledeće grupe:-  za turistički proizvod usmeren prema različitim segmentima,-  za turističko tržište u smislu izbora prioritetnih tržišta i segmenata, i-  za razvoj komunikacija i informatike vezanih za pojedine važnije proizvode i tržišta. Sada se turizam nalazi u nadležnosti MINISTARSTVA ZA INDUSTRIJU, TURIZAM I TRGOVINU, a promocija turizma Španije u okviru specijalizovane organizacije TURESPANA (Španski institut za promociju turizma). U periodu od skoro 45 godina, turistička politika Španije imala je odlučujući uticaj na uspešan razvoj turizma. Ona se stalno usavršavala i menjala sa promenama na međunarodnom turističkom tržišzu. Njena uspešna uloga je pored ostalog omogućila da Španija od 1,6 milijardi dolara prihoda u 1965 godini ostvari prihod od preko 50 milijardi dolara u 2008 godini. ORGANIZACIJA DRŽAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U ITALIJI Izuzetno značajnu ulogu posebno od 1972 godine imali su odgovarajući regionalni državni organi za razvoj turizma (21 region) koji su o vertikalnoj liniji vezani za predhodno pomenute centralne državne organe za turizam na nivou Italije,  a posebno Ministarstvo za turizam i priredbe i ENIT.  Na nivou provincija značajnu ulogu su imali odgovarajući državni organi za turizam EPT-e koji obezbeđuju horizontalnu koordinaciju na teritoriji konkretne provincije, a za svoju aktivnost su odgovorni pomeutoj direkciji i konkretnom državnom organu za turizam. Pomenuti neposredni i posredni državni organi za turizam italije imali su nadležnosti u okviru sl. Važnijih grupa poslova:-          Planiranje i razvoj turizma u okvru nacionalnih planova razzvoja-          Politika i organizacija turističke propagande i informativne delatnosti u inostranstvu i zemlji-          Istraživački rad za potrebe vođenja turističke politike kao i obezbeđenje turističke statistike idr... ENIT kao specijalizovani posredni državni organ za turizam ima zadatak da se brine o organizovanju i funkcionisanju promocone i informativne delatnosti u inostranstvu posredstvom oko 50 predstavništva u raznim zemljama sveta i godišnjim budžetima od oko 55 milijardi lira u 1978 godini. Njegove nadležnosti su sledeće:-          Organizovanje aktivnosti rada predstavništva u inostranstvu-          Organizovanje plaćenog publiciteta putem štampe, radija i televizije u inostranstvu-          Publikovanje prospekta, vodiča, brošura i ostalog informativnog materijala na stranim jezicima-          Izrada i proizvodnja turističkih filmova i dr... Pomenutim izmenama organizovanja državnih organa za urizam u toku 1972 i 1977 godine posebno je ojačala uloga regionalnih organa za turizam koji su dobili sledeće važnije aktivnosti:-          Regulisanje aktivnosti i kontrola rada kao nosilaca turističkog prometa-          Priprema zakonskih nacrta za regulisanje poslovanja hotela, agencija i ostalih nosilaca turističkog prometa-          Primena zakona o poslovanju pomenutih nosilaca turističkog prometa i izdavanja dozvola za rad hotela, restorana  dr.... Radikalne romene izvršene su 1995 godine, formiran je Centralni državni organ za turizam pod direktnim rukovodstvom predsednika Saveta ministara. Ovo telo je preuzelo i nadležnosti Ministarstva za turizam i priredbe, koje je ukinuto sredinom 1993 godine. Državni resor za turizam dobio je sledeće važnije nadležnosti:-          Definisanje trogodišnjeg programa razvoja turizma uz obuhvatanje svih važnijih sektora i njegovu primenu

-          Učešće Italije u međunarodnim organizacijama i potpisivanje međudržavnih sporazuma za oblast turizma-          Koordinacija regionalnih aktivnosti , stvaranje adekvatnog imidža u inostranstvu i dr... Svake godine se pod kontrolom predsednika Saveta ministara formira poseban fond za finansijsku podršku usmerenu na povećanje kvaliteta smeštajnih kapaciteta u skladu sa zakonskim propisima Italije i EU. Fond se raspoređuje na turističke regione od strane predsednika Saveta ministara i to 70% na bazi ostvarenog turističkog prometa i obima smeštajnih kapaciteta, a 30% na bazi jedinstvenih kriterijuma za sve regione, polazeći od prioritetnih potreba koje se utvrđuju zahtevima nadležnih organa EU. Pored ovih radikalnih promena, zabeležene su i ozbiljnije reforme u slučaju ENIT-a. Od 1994 godine došlo je do sužavanja mreže ENIT-a u inostranstvu, smanjenja sredstava iz državnog budžeta (30 umesto 42 milijarde lira vec u 1994 godini) daleko veće koordinacije sa Institutom za promociju spoljne trgovine (ICE) i italijanskim ambasadama i smanjenja administrativnih troškovaStrateški pravac razvoja ENIT-a sastoji se u tome da poveća kvalitet promocionih aktivnosti u inostranstvu i kroz proširenje saradnje sa drugim važnijim organizacijama, a posebno da daleko više uključi privatni sektor.Sada se turizam nalazi u nadležnosti Ministarstva za kuturna dobra i aktivnosti, u čijem sastavu se nalazi i nadležna Direkcija za turizam. ENIT je i dalje nadležan za promociju turizma Italije u inostranstvu. ORGANIZACIJA DRŽAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U FRANCUSKOJ Što se tiče vertikalne koordinacije treba istaći da je i ona bila uspešo sprovedena jer se vršila putem posebnih departmanskih uprava za turizam na regionalnom planu (23 provincije) kao i putem posebnih organa u turističkim mestima. Od 27 septembra 1978 godine formirano je posebno Ministarstvo za omladinu, sport i razonodu. U okviru njega deluje i posebna Direkcija za turizam , pored još tri direkcije : direkcija za omladinu, direkcija za sport i direkcija za administraciju.Direkcija za turizam je odgovorna za pripremu i sprovođenje turističke politike a vrši kontrolu rada turističkih centara za informacije u zemlji i turističkih predstavništva za informativnu i promocionu delatnost u inostranstvu. Organizaciono posmatrano ona se sastoji uz tri glavna organizaciona oblika:-          Uprava za socijalni turizam i brigu o turističkoj privredi-          Uprava za promociju turizma i-          Uprava za proučavanje i istraživanje turizma. U daljem razvoju oblas turizma se nalazi u sastavu Ministarstva za industriju, pošte i turizam. Istovremeno u okviru ovog resora državne uprave postoji Sekretarijat za turizam sa sledećim nadležnostima:-          Vodi politiku razvoja turizma zemlje  celini i predlaže vladi konkretne mere-          Koordinira razvoj turizma sa drugim ministarstvima i državnim sekretarijatima i-          Kreira promocione aktivnosti turizma Francuske u zemlji i inostranstvu. Direkcija za turizam je organ Sekretarijata a turizam. Bavi se neposredno unapređenjem usluga u hotelsko-ugostiteljskoj privredi, turističkim agencijama, prihvatom i sadržajem boravka turista, vodičkom službom, promocijom u zemlji i inostranstvu, kao i standardizacijom i kategorizacijom objekata za smeštaj i ishranu i drugim poslovima.U sastavu ove direkcije postoje sledeći sektori:-          Ze ekonomska pitanja-          Za organizaciju promocije u zemlji i inostranstvu,-          Planiranje i razvoj turizma i koordinaciju rada regionalnih delegacija.... Od 1987 godine promocijom turizma Francuske u zemlji i inostranstvu bavi se posebna specijalizovana institucija pod nazovom MAISON DE LA FRANCE. 

Sada se turizam nalazi u nadležnosti Ministarstva za turizam, dok je za promociju turizma Francuske nadležna specijalizovana organizacija Maison de la France. SINTEZA KARAKTERISTIČNIH KRETANJA U ORGANIZACIJI TURISTIČKE POLITIKE I DRŽAVNIH ORGANA ZA TURIZAM U teoriji i praksi razvoja turizma kada je reč o oblasti državnih organa za turizam koristi se uobičajen naziv Nacionalna turistička administracija (National Tourism Administraions – NTA). Širina funkcija Nacionalne turističke administracije kao i organizacioni oblici koji se koriste za njihovu realizaciju i povezivanje svih nosilaca turističke politike, razlikuju se u zavisnosti od specifičnosti organizacije državne uprave u celini, kao i značaja koji turizam ima za datu zemlju.    MEĐUNARODNE TURISTIČKE ORGANIZACIJE I UDRUŽENJA Međunarodna unija zvaničnih turističkih organizacija (IUOTO ) kao i nevladina organizacija obuhvatala je predstavnike zvaničnih neposrednih ili posrednih državnih organa za turizam iz preko 100 zemalja.1925 godine, u Hagu formirana je organizacija koja je obuhvatala zvanične organizacije za propagandu u turizmu iz pojedinih zemalja. Naziv i status dobila je na kongresima održanim 1946 godine u Londonu, i 1947 godine u Parizu. Njeno sedište je bilo u Ženevi. Osnovne funkcije IUTO :-          Podstiče razvoj međunarodnog turizma u svetskim razmerama-          Ističe ulogu turizma kao značajnog faktora u razvoju međunarodnih ekonomskih odnosa,-          Stimuliše brži razvoj privredno nedovoljno razvijenih zemalja kroz razvoj međunarodnog turizma i dr...Zbog uloge koju je imala u razvoju međunarodnog turizma, IUOTO je dobio status savetodavne organizacije OUN, odnosno UNESCO-a.Prva svetska konferencija u Rimu – 1963 godine pod pokroviteljstvom OUN.1974 izvršena je radikalna transforacija ove organizacije i dobija naziv SVETSKA Turistička Organizacija –WTO. Sastoji je od 150 članica vladinih delegacija zemalja članica OUN.  Ima preko 350 članica. WTO se nalazi u Madridu i najveći deo sredstava za njeno funkcionisanje obezbeđuje španska vlada. Osnovni zadatak WTO je da utiče na razvoj turizma sa stanovišta njegovog doprinosa privrednom razvoju i povećanja zaposlenosti stanovništva, zaštiti životne sredine i kulturno – istorijskih spomenika u turističkim destinacijama, promociji mira , kao i boljeg razumevanja među ljudima u svetu.Tokom 2004 godine WTO dobija status specijalizovane organizacije u sistem Organizacije UN  . Za razvoj međunarodnog turizma važnu ulogu imaju i regionane organizacije kao što su :Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj – OECD, Evropska Unija, Organizacija afričkih zemalja, Afrička zajednica i dr...To se odnosi i na važne finansijske institucije : Evropska investiviona banka, Afrička invesiciona banka, Azijska banka za razvoj i dr... Kad su u pitanju nevladine međunarodne organizacije, za razvoj međunarodnog turizma su : Svetska asocijacija turističkih agencija WATA, Univerzalna federacija asocijacija turističkih agencija UFTAA, ICTA, IATA, AACC i druge...       

MARKETING KONCEPCIJA I NJENA PRIMENA U TURIZMUMarketing koncepcija: sam termin ne može adekvatno da se prevede na naš jezik, jer ožnačava sistem organizacije poslovanja, tj. Metod rukovođenja koji se svesno primenjuje.Definicija Kotlera:Marketing je analiziranje, organizovanje, planiranje i kontrolisanje potencijalnih izvora kupaca, politike i aktivnosti preduzeća , sa stanovišta želje da se zadovolje potrebe i zahtevi izabranih grupa kupaca i na toj osnovi ostvari dobit.U novoj marketing koncepciji kupci su u centru pažnje, dok su u staroj bili proizvodi u centru pažnje.Marketing sektor obuhvata sledeće najvažnije pojedinačne funkcije :Istraživanje tržišta, istraživanje i razvoj, prodaju, nabavku, propgandu, transport reprodukcionih materijaa i gotovih proizvoda, kreditiranje potrošača i veze sa javnošću.Kada  je reč o primeni marketing koncepcije kod nas, potrebno je insistirati  na tome da se ona vodi iz potreba preduzeća, što će omogućiti ostvarenje  što povoljnijih ekonomskih rezultata poslovanja.Osnovni cilj svih nosilaca  turističke politike na makro i mikro planu je usmeravanje aktivnosti ka usešnom zadovoljenju potreba sadašnjih i budućih turista i da na toj osnovi ostvare maksimalnu dobit uz što manje angažovanje sredstava.Svi nosioci turističke politike koji koordiniraju razvoj turizma na svim nivoima treba da budu tako organizovani da njihova aktivnost maksimalno odražava sadašnje i očekivane zahteve domaćih i stranih turista. To znači da istraživanje tržišta treba pre svega da omogući dobijanje potrebnih informacija za vođenje turističke politike u raznim domenima koordiniranja razvoja turizma. Reč je o sledećim najvažnijim funkcijama :Turističkoj propagandi, merama za stimulisanje proširene reprodukcije u turizmu, vođenju politike cena, izradi srednjoročnih planova razvoja turizma na datom nivou u okviru drruštvenih planova razvoja idr... Funkcija istraživanja turističkog tržišta predstavlja značajnu komponentu marketing koncepta, jer se kroz njeno sprovođenje dobijaju podaci o karakteristikama i zahtevima sadašnjih i budućih turista kao potrošača, adekvatnosti turističke ponude u odnosu na zahtev tražnje itd.       TURISTIČKO TRŽIŠTE I NJEGOVE KARAKTERISTIKETURISTIČKE POTREBE I TURISTIČKA POTROŠNJA KARAKTERISTIKE TURISTIČKIH POTREBA Klasifikacija ljudskih potreba:

1. Neophodne potrebe2. Dopunske potrebe1. Opšte kuturne potrebe2. Luksuzne potrebe

 Po mišljenu Krapfa saturacija turističkih potreba ne može se ni zamisliti u socio-psihološkom smislu s obzirom na to da će pojedinci koji imaju materijalne mogućnosti i steknu turističke navike, nastojati da se ponašaju tako što će :-          Koristiti sve složenije i kvalitetnije usluge-          Putovati u nova mesta, nove i udaljenije zemlje

-          I što će slobodno vreme koje se stalno povećava sve više da koriste za zadovoljenje turističkih potreba KARAKTERISTIKE TURISTIČKE POTROŠNJE Turističke potrebe predhode turističkoj potrošnji. U zavisnosti od kvantuma turističkih potreba i kupovne moći stanovništva (izražene na osnovu mase nacionalnog dohoka ili lične potrošnje po glavi stanovnika ili porodice) dolazi do pojave turističke tražnje.Uslovi za pojavu turističke potrošnje se stvaraju teko onda kad nosioci turističkih potreba (pojedinci ili porodice) raspolažu odgovarajućom masom novčanih sredstava i slobodnim vremenom za zadovoljenje turističkih potreba. Menges definiše turističku potrošnju na sledeći način:’’Turističkom potrošnjom se smatra onaj deo nacionalnog dohotka koji stanovništvo izdvaja u turističke svrhe’’ SAD, 1989 godine, utrošila ukupno oko 663 milijarde dolara u turističke svrhe, na putovanja u okviru SAD 628 milijardi, a na putovanja u inostranstvo oko 35 milijardi dolara. Time je turistička potrošnja realizovana samo u zemlj učestvovala sa 11,8 % u društvenom proizvodu te godine. Za putovanje u inostranstvo, po glavi stanovnika Austrijanci su 1974 godine trošili 180 dolara. Austrija je u 1997 godini bila na vodećoj poziciji sa godišnjom potrošnjom za putovanje u inostranstvo po stanovniku od 1350 dolara. Analize pokazuju da je učešće turističke potrošnje u nacionalnom dohotku ekonomski razvijenih zemalja negde oko 3%, onosno 5-8% u ukupnoj ličnoj potrošnji. Kod evropskih zemalja članica OECD u 1994 godini je turistička potrošnja za putovanja u inostranstvo učestvovala u proseku sa 3,1% u ukunoj vrednosti lične potrošnje.Za utvrđivanje turističke potrošnje primenjuje se u glavnom:-          Metod procene na osnovu ostvarenog turističkog prometa-          Metod povremenog anketiranja turista Turistička potrošnja stranih turista u prerhodnoj Jugoslaviji utvrđivana je na dva načina :-          Na bazi registrovanog deviznog priliva kod Narodne banke i-          Na bazi povremene ankete Struktura turističke potrošnje predstavlja značajan pokazitelj stepena razvoja turizma date zemlje ili turističkog mesta. Visok procenat učešća izdataka za smeštaj, ishranu i transport, a relativno malo učešće izdataka za ostale potrebe pokazitelji su relativne nerazijenosti turističke privrede date zemlje ili turističkog mesta. Krapf je jos davno konstatovao da strani turisti u proseku troše oko 50% svog budžeta za smeštaj i ishranu na konkretnom turističkom tržištu, daljih 25% za transport, a za ostale izdatke oko 25%. TURISTIČKO TRŽIŠTE I KARAKTERISTIKE NJEGOVE PONUDE I TRAŽNJE KARAKTERISTIKE TURISTIČKOG TRŽIŠTA Tržište predstavlja skup odnosa ponude i tražnj, tj. Oblik putem koga se posredstvom novca vrši razmena materijanih dobara i usluga. Pri ovome na strani tražnje se javljaju kupci kao nosioci raznih potreba i slobodnih novčanih sredstava, a na strani ponude razne vrste prodavaca koji obezbeđuju zadovoljenje potreba kupaca. 

Konstituitivni elementi turističkog tržišta:Turistička tražnja i ponuda (subjekti turističkog tržišta), turistička usluga (predmet turističkog trišta) i cene. Osnovni tržišni problem koji proizilazi iz ovakvog odnosa turističke tražnje i ponude, sastoji se u neophodnosti prostorne i vremenske sinhronizacije raznih učesnika na strani ponude sa stanovišta težnje da se što uspešnije zadovolje zahtevi nosilaca turističke tražnje.Sledeća specifičnost turističkog tržišta ogleda se u izuzetno naglašenoj sezonskoj koncentraciji turističkog prometa, što utiče na dimenzioniranje turističke ponude u odnosu na zahteve turističke tražnje u punoj turističkoj sezoni  (u najvećem broju turističkih zemalja realizuje se oko 70 – 80% ukupnog turističkog prometa u periodu od juna do septembra tokom godine). Ova specifičnost utiče na relativno nepovoljno prosečno godišnje korišćenje smeštajnih kapaciteta, kao i nedovoljnu aktivnost ostalih elemenata turističke ponude, što deluje na ekonomski položaj ove privredne delatnosti.Pomenuta karakteristika posebno je potencirana i činjenicom da se u turizmu proces pružanja turističkih usluga obavlja istovremeno sa procesom potrošnje, tako da ne postoje mogućnsti uskladištenja turističkih usluga u periodima slabijeg inteziteta turističke tražnje.Turistička tražnja se usmerava prema turističkoj ponudi. Stepen elastičnosti ponude i tražnje sa svoje strane utiče na to da turističko tržište bude mnogo manje podložno uticaju zakona vrednosti u odnosu na ostala tržišta roba i usluga, što značajno utiče  na formiranje cena turističkih usluga. TURISTIČKA TRAŽNJA I FAKTORI KOJI JE USLOVLJAVAJU KARAKTERISTIKE TURISTIČKE TRAŽNJE Definicija turističke tražnje : njen osnov predstavljaju ljudske potrebe za putovanjima u okviru zemlje i inostranstva u turističke svrhe, i platežna sposobnost nosilaca turističkih potreba.Turističke potrebe, kao osnov turističke tražnje, postaju relevantna ekonomska snag sa stanovišta tražnje tek onda kada mogu da se izraze i potvrde u platežnoj moći nosilaca turističkih potreba. Osnovna specifičnost turističke tražnje ogleda se u visokom sepenu njene elasičnosti. Generalno, tražnja raste ili opada u zavisnosti od četiri razloga : Porast tražnje :-          Porast prihoda (normalna dobra),  pad prihoda (inferiorna dobra)-          Rast cena supstituta-          Pad cena komplementarnih proizvoda-          Karakteristike kvaliteta se sad više vrednuju Pad tražnje:-          Pad prihoda (normalna dobra),   porast prihoda (inferiorna dobra)-          Pad cena supstitita-          Rast cena komplementarnih proizvoda-          Karakteristike kvaliteta se sad manje vrednuju Elastičnost turističke tražnje ispoljava se posebno u odnosu na prihode nosilaca turističkih potreba, cene turističkih usluga i propagandu. Na intezitet turističke tražnje i njenu elastičnost značajno utiču i faktori koji nisu ekonomske prirode. Sezonski karakter turizma isto tako utiče na koncentrisanost turističke tražnje u određenim periodima tokom godine. ELASTIČNOST TURISTIČKE TRAŽNJE U ODNOSU NA PRIHODE NOSILACA TURISTIČKIH POTREBA Engelov zakon prema kome nastaju sledeće promene ako se povećaju prihodi stanovništva :-          smanjuje se postotak prihoda koji odlazi za ishranu

-          ostaje nepromenjen postotak za stanarinu, gorivo i osvetljenje-          ostaje uglavnom isto postotak za odeću i-          naglo se povećava postotak za ’’ostalo’’ Uticaj sezonskog karaktera turizma na tržište Više od 50% turističke tražnje inostranih turista kod svih zemalja koncentrisano je na period letnjih meseciNa osnovu rezultata ankete jednog instituta u Francuskoj vidi se da u toku jula i avgusta na godinji odmor putuje oko 75% a ostalih meseci samo 25% Francuza. FAKTORI TURISTČKE TRAŽNJE Sve faktore koji utču na formiranje turističke tražnje S. I Z. Marković dele na dve grupe, i to na objektivne i subjektivne faktore. Objektivnim faktorima turističke tražnje smatraju se oni faktori koji su nezavisni od ponašanja pojedinca.Faktori koji mogu da budu odraz individualnih mogućnosti i sklonosti pojedinca, nazivaju se subjektivnim faktorima. U grupu objektivnih faktora S. I Z. Marković svrstavaju sledeće podgrupe koje obuhvataju veći broj pojedinačnih faktora :-          radnu i životnu sredinu-          prirodni ambijent-          slobodno vreme-          slobodna sredstva-          ostale objektivne faktore tražnje Subjektivni faktori tražnje obuhvataju : lične sklonosti čoveka za ambijentom turističkog cilja, kulturno nasleđe, lične potrebe, socijalnu sredinu itd... Objektivne faktore tražnje čine : industrijalizacija, demografski rast, klasna struktura društva, političke prilike, društveni sistem i zakonodavstvo, privredna razvijenost, nacionalni dohodak i dohodak stanovništva, socijalna politika, sulovi rada i plaćeni godišnji odmor zaposlenih ljudi. Prva grupa, koju nazivamo opštim faktorima, utiče na turističku tražnju u opšte, tj. Uslovljava pojavu turističke tražnje u određenoj društvenoj sredini, tj. Izvoru tražnje. Za razliko od njih, specifični faktori određuju turističku tražnju za uslugama date zemlje, područja ili preduzeća turističke privrede. Najvažniji opšti faktori turističke tražnje su :-          karakteristike društvenog sistema konkretne zemlje-          politički i ekonomski uslovi u zemlji i svetu-          karakteristike socijalne politike u zemlji-          dostognuti stepen industrijalizacihe i urbanizacije .... i dr.... na turističku tražnju deuju i specifični faktori kao što su :-          turistički monopol određenih zemalja ili područja-          geografski i klimatski uslovi datog područja-          karakteristike društvenog i političkog sistema konkretne turističke zemlje i dr... Bull smatra da postoje tri grupe ekonomskih varijabli koje utiču na turističku tražnju :

1. ekonomske varijable  u oblastima u kojima se generiše tražnja2. ekonomske varijable koje su vezane za same destinacije3. varijable veze

TURISTIČKA PONUDA I FAKTORI KOJI JE USLOVLJAVAJU Prema mišljenju Hunzikera i Krapfa, turistička ponuda predstavlja količinu dobara koja se želi plasirati po određenim cenama, ako se radi o domaćem tržištu – odnosno po određenom deviznom kursu ako je u pitanju inostrano tržište. Turističku ponudu u širem smislu čine usluge privrednih delatnosti koje sačinjavaju turističku privredu i osalih privrednih i neprivrednih delatnosti koje učestvuju u zadovoljenju potreba domaćih i stranih turista. U užem smislu, tj. Kao ponudu koja u osnovi obuhvata uslužnje delatnosti turističke privrede dat zemlje. Ponuda može da raste ili opada u zavisnosti da li postoje neka od tri razloga a to su : Porast ponude :-          pad troškova proizvodnje ili prodaje-          sniženje poreza na proizvodnju ili prodaju-          manje poslovnih šansi u drugim delatnostima Pad ponude:-          rast troškova proizvodnje ili prodaje-          porast poreza na proizvodnju ili prodaju-          više poslovnih šansi u drugim delatnostima Najvažniji društveno-ekonomski uslovi u kojima deluje turistička ponuda :-          karakteristike društvenog i ekonomskog sistema date zemlje-          akumulativna sposobnost privrede date zemlje-          karakteristike investicione politike u pogledu nosilaca strukture invsticija-          kredina politika i uslovi za plasman stranog kapitala u razvoju turizma.... i dr. VELIČINA TURISTIČKOG TRŽIŠTA I NJEGOVA KLASIFIKACIJA SAD, turistička potrošnja u domaćem turizmu 1966 godine iznosila je oko 26 milijardi dolara, a 1989 godine oko 628 milijardi dolara. Pri razmatranju klasifikacije turističkog tržišta moglo bi se poći od toga da li se turistički promet odvija u okviru zemlje ili van njenih granica.Zavisno od toga razlikuje se :-           međunarodno i-          Domaće turističko tržišteU okviru međunarodnog turističkog tržišta zavisno od toga da li se turistički promet odvija u okviru jednog kontinenta ili između pojedinih kontinenata, razlikuju se :-          Interkontinentalno i-          Kontinentalno turističko tržište Turistička tražnja je heterogena sa stanovišta karakteristika nosilaca turističkih potreba, tj, domaćih i stranih turista. Razlkovanje primarnog i sekundarnog tržišta:Primarno turističko tržište se formira u neposrednoj vezi između turističke tražnje i turističke ponude u užem smislu. Za razliku od ovoga, sekundarno tržište obuhvata gotovo celokupnu nacionalnu privredu koja na primarnom turističkom tržištu u većoj ili manjoj meri nalazi područje za plasman svojih proizvoda. TIPOVI TURISTA 

U pogledu toga kave će proizvode/usluge nuditi i kome će ih nuditi, turističke destinacije i preduzeća se mogu odlučiti da razviju i promovišu jedan uniforman proizvod za čitavo tržište, čime kroz masovnost i jednostavnost žele postići niže troškove i cene. Danas, turistička privreda i destinacije shvataju da na tržištu postoji više različitih tipova privremenih posetilaca. Preduzeća i destinacije nastoje da grupišu te potrošače na način da su ovi po određenim karakteristikama na primer, pol, starosna grupa, obrazovanje itd, slični unutar grupa, a da se grupe po istim kriterijumima međusobno značajno različite.Te grupe se nazivaju tržišni segmenti, a sam postupak grupisanja segmentacija.Tim se segmentima prilagođavaju postojeći ili razvijaju i nude novi turistički proizvod, diferenciraju cene, biraju različiti načini prodaje i kreiraju različite promotivne kampanje. Prema Coltman-u, tržišna segmentacija bazirana je na četiri predpostavke :

1. Turisti se mogu grupisati u različit tržišne segmente2. Ljudi imaju različite potrebe i preferencije za odmorom i putovanjima u zavisnosti od konkretnog tržišnog

segmenta u kome se nalaze3. Pojedine destinacije ili turistička iskustva privlačiće određene tržišne segmente više nego druga4. Nosioci turističke ponude mogu poboljšati svoje marketinške napore razvijajući proizvode koji privlače

specifične tržišne segmente

 SEGMENTACIJA TRŽIŠTA JE PROCES PODELE RŽIŠTA NA RAZLIČITE GRUPE KUPACA/POTROŠAČA KOJI IMAJU MEĐUSOBNO RAZLIČITE ZAHTEVE I REAKCIJE U POGLEDU PROIZVODA, CENA, KANALA PRODAJE ILI PROMOCIJE, PRI ČEMU SU OVI ZAHTEVI REAKCIJE UNUTAR TIH GRUPA SLIČNI. Te grupe kupaca/potrošača zajedničkih karakteristika nazivaju se tržišni segmenti. METODE SEGMENTACIJE TURISTIČKOG TRŽIŠTA Tipovi segmentacije turista sa stanovišta potreba turističkih destinacija :-          Geografska segmentacija (region, zemlja, veličina naselja, gustina naseljenosti, klma...)-          Demografska segmentacija (starost, pol, obrazovanje, zanimanje, religija, rasa, nacionalnost)-          Psihografska segmentacija (društvena klasa, životni stil, ličnost...)-          Biheviorstička segmentacija (prilike, koristi, korisnički status, intenzitet korišćenja..)U turističkom ponašanju, što se proizvodnje tiče mogu se uočiti dva glavna trenda :-          kompleksne grupe motiva u aktivnosti i-          diversifikacija ciljnih grupa Stav Smith-a kaže da se različiti načini segmentacije turističkog tržišta mogu grupisati u dve široke kategorije :

1. segmentacija bazirana na varijablama (deskriptorima) vezanim za putovanje2. segmentacija bazirana na varijablama (deskriptorima) vezanim za turiste

 Segmentacija baziraba ba deskriptorima vezaim za putovanje proizilazi od podele turističkog tržišta prema tipu putovanja :a)        iz zadovoljstvab)       poslovnac)        posete prijateljima i rodbinid)       ostala. U okviru ovih kategorija moguća je dalja segmentacija na osnovama vezanim za putovanje

Na primer segment putnika iz zadovoljstva može se dodatno podeliti po segmentia zavisno do sledećih varijabli :-          destinacija, način bukiranja, organizaciona forma, vrsta paketa, cena paeta itd... Varijable vezane za turiste mogu imati više podgrupa te se može reći da se ovaj vid segmentacije može vršiti na bazi sledećih varijabli :-          socio-demografske varijable-          geografske varijable-          psihografske : vezane za životni stil-          varijable vezane za koristi i obim upotrebe proizvoda-          varijable vezane za ponašanje u prošlosti                  KARAKTERISTIKE I PERSPEKTIVE RAZVOJA MEĐUNARODNOG TURIZMA U SVETUNivo i dinamika međunarodnog turizma u svetu Međunarodni turizam u svetu krajem prošlog veka dostigao je izuzetno visok nivo. U 2000 godini zabeleženo je učešće od 687,3 miliona stranih turista koji su za zadovoljenje svojih turističkih potreba van zemlje svog stalnog boravka utrošili 473,4 milijardi USD.Dinamika razvoja međunarodnog turizma u svetu bila je izuzetno povoljna jos od 1950 godine. Njen intenzitet rasta bio je brži kako od ukupnog razvoja svetske privrede, tako i ukupnog obima razmene roba i usluga sa inostranstvom. Stagnacija je zabeležena i u 1983 godini sa blagim rastom turista od 1,23% i turističke potrošnje od 1,55%.Međunarodni turizam je daleko lakše savlađivao dejstvo ekonomske recesije u odnosu na ostale segmente društvenog i privrednog razvoja. Ovo se odnosi i na period oziljne ekonomske recesije 1973 – 1976 godine kao i na 1997 i 1998 godinu. Čak i u ovim situacijama beležen je blagi rast svetskog turizma.Turizam se razvijao brže od svetske ekonomije i životnog standarda, na to su delovali i ostali faktori kao što su : brži razvoj stepena urbanizacije i motorizacije u razvijenim zemljama na strani turističke tražnje i veliko angaživanje države i krupnog kapitala u poznatim turističkim zemljama.Kad je u pitanju delovanje faktora vanekonomske prirode onda se vidi da su u obuhvaćenom pedesetogodišnjem periodu oni najizrazitike delovali na međunarodni turizam 1968 godine kada je  zabeležena blaža stagnacija međunarodnog turizma.Ovo prvenstveno zbog dejstva rathih sukoba širih razmera na području Srednjeg istoka koji su počeli 1967 godine.U obuhvaćenom periodu od 50 godina međunarodni turizam je lakše podnosio udare ekonomske recesije, kao i delovanje faktora vanekonomske prirode u odnosu na druge segmente društvenog razvoja.Negativno dejstvo faktora vanekonomske prirode (rat u Iraku, teroristički napadi na turiste, epidemija SARS-a, kriza u koju su zapale velike vazduhoplovne kompanije, radikalno pooštravanje vizne politike i

bezbednosnih mera..) kao posledice ovih faktora uz blažu ekonomsku recesiju koja se javila kao posledica ovih faktora, došlo je do prekida tendencije prisutne već dugi niz godina kada je u pitanju povećanje uloge putovanja na duge distance.Strah od putovanja avionom vodio je ka značajnom povećanju uloge putovanja drumom na kraćim i srednjim destinacijama kao i turističkih boravaka u zemlji ili užem regionu.U 2003 godini, 80% međunarodnog turističkog prometa realizovalo se na području istog regiona, a samo 20% se odnosilo na putovanja između regiona.Međunarodni turizam u svetu u periodu od 1950 – 2000 godine imao je izuzetno dinamičan razvoj. Pod dejstvom faktora vanekonomske prirode ovaj uspešan razvoj zaustavljen je 2001 godine i stagnacija je prisutna zaključno sa 2003 godinom, da bi se u periodu od 2004 – 2008 godine kompenziralo negativno dejstvo pomenutih faktora.       REGIONALNA STRUKTURA MEĐUNARODNOG TURIZMA U raspodeli međunarodnog turizma u svetu dominantno mesto zauzimaju tri glavna regiona i to : Evropa, Azija i Pacifik, i Amerika. Ova tri regiona su u 2006 godini apsorbovala 90,3% od ukupnog svetskog turističkog prometa, odnosno 92,9% od ukupnih prihoda realizovanih u međunarodnom turizmu.Evropski region u okviru svetskog turizma zauzimao je superiorno prvo mesto sa 54,4% učešća u turističkom prometu i 51,1% u realizovanim prihodima.Drugi po značaju je region Azije i Pacifika sa učešćem od 19,8% u turističkom prometu i 20,8% u prihodima od svetskog turizma u 2006 godini.Treći po redu je region Amerike sa učešćem od 16,1% u turističkom prometu i 21% u raspodeli prihoda u 2006 godini.U 2006 godini region Severne Amerike apsorbovao je 10,7% od svetskog turističkog prometa, odnosno 15m4% prihoda.Kod posmatranja dinamike regionalnog učešća međunarodnog turizma u svetu od 1950 – 2006 godine dogodile su se bitne izmene. One se prvenstveno odnose na značajnije smanjenje uloge regiona Severne Amerike uz istovremeno izrazito povečanje uloge Azije i Pacifika. Evropa je uspela da sačuva svoje dominantno mesto uz smanjenje učešća u raspodeli turističkog prometa ali i uz povećanje svog učešča u raspodeli prihoda od svetskog turizma.Region Afrike je u 2006 godini učestvovao sa 4,8% u turističkom prometu i 3,3 u prihodima.Region Srednjeg Istoka učestvovao je sa 4,9 % u turističkom prometu i 3,7% u prihodima u 2000 godini.Od 1950 – 1965 godine zapažena je stalna tendencija smanjenja uloge regiona Amerike a posebno Severne Amerike i povećanja uloge Evrope.Period od 1965 – 1980 karakteriše izrazitije smanjenje uloge Evrope, istovremeno blago je povećana uloga Južne Amerike i Karipskog područja.Odlučijući faktor koji je uslovio brži razvoj turizma u pomenutim regionima vezan je za veliki prodor vazdušnog saobraćaja u međunarodni turizam koji je omogućio da se brže savlađuju velika odstojanja uz relativno povoljne cene prevoza.Period od 1980 – 2000 godine karakteriše nastavak smanjenja uloge Evrope i zaustavljanje smanjenja značaja Amerike. Zapaža se stagnacija u razvoju turizma Afrike, Srednjeg Istoka i Južne Azije, i izuzetno povečanje uloge Istočnje Azije i Pacifika. U okviru ovog regiona posebno je zapažen dinamičan rast u slučaju Severoistočne Azije (NR Kina, NR Kina – Hong Kong i Makao SAR, Japan i Tajvan i druge..)Period od 2000 – 2006 pokazuje nastavak tendencije smanjenja uloge Evrope koja je i dalje dominantna u međunarodnom turizmu sa 54,4% učešća u broju turista i 51,1% u raspodeli prihoda u 2006 godini.   

      UČEŠĆE VAŽNIJIH ZEMALJA U MEĐUNARODNOM TURIZMUUčešće pojedinih zemalja u raspodeli prihoda  Zemlje koje su u periodu od 1980  - 2000 godine imale izuzetno viskoke prosečne godišnje stope rasta su : Rusija, NR Kina, Turska, Mađarska, Indonezija, Češka, Poljska, Argentina, Malezija, Australija i Tajland i dr.Pored ovih zemalja dinamičniji razvoj u odnosu na svetski prosek imale su sledeće zemlje koje su i 1980 godine imale važnu ulogu u raspodeli prihoda od svetskog turizma : SAD, Irska, Japan, Hong Kong, Makao, Grčka, Singapur, Egipat, Portugal, Kanada i Španija.Zemlje koje su imale sporiju dinamiku u odnosu na svetski prosek i koje su tradicionalno razvijene turističke zemlje su : Austrija, Meksiko, Velika Britanija, Nemačka, Italija, Francuska, Belgija, Holandija, Švajcarska i skandinavske zemlje.Promene regionalne strukture međunarodnog turizma su se prvenstveno odnosile na izuzetnu ekspanziju turizma Istočne Azije i Pacifika.U raspodeli prihoda izdvajaju se 4 zemlje : SAD, Italija, Francuska i ŠpanijaKad je u pitanju redosled zemalja na rang listi ostvarenih prihoda u obuhvaćenom dvadesetododišnjem periodu onda je najveće pomeranje zabeleženo kod sledećih zemalja : Rusije, Mađarske, Poljske, NR Kine, Turske, Republike Koreje, Ćeške, Austrije, Tajlanda, Indonezije, Malezije i Makaoa. Istovremeno najveći pad na rang listi zabeležen je kod sledećih zemalja : Meksika, Švajcarske, Belgije, Izraela, Danske, Indije, Brazila, Singapura, Švedske i Tajvana. UČEŠĆE VAŽNIJIH ZEMALJA KAO IZVORA TRAŽNJE U MEĐUNARODNOM TURIZMU Uloga zemalja se smanjila i pored aktiviranja novih izvora tražnje : Rusija, NR Kina, Poljska, Koreja, Tajvan, Brazil...Zemlje sa daleko nižim nivoom privredne delatnosti postale su važni izvori turističke tražnje u svetu. To se prvenstveno odnosi na na NR Kinu, zatim sledi rusija koja se nalazi na 11 - om mestu. Ovaj novi fenomen u razvoju međunarodnog turizma ima poseban značaj i za njegov budući rauvoj jer pokazuje da se i u zemljama sa relativno nižim nivoom privrednog razvoja povećavaju potrebe za turističkim putovanjima u inostranstvo.Posmatrano u dinamici, pored NR Kine, Rusije i Poljske najveće prosečne godišnje stope rasta turističke potrošnje zabeležile su sledeće zemlje : republika koreja, Singapur, Italija, Tajvan, Japan, Brazil, Australija, Švedska, SAD, V.Britanija i Austrija. Istovremeno najnepovoljniju dinamiku zabečežiča je Nemačka i Holandija, zatim Francuska, Belgija, Danska i Švajcarska. Kada je u pitanju uloga pojedinih zemalja onda se posebno izdvajaju četiri zemlje i to : SAD, Nemačka, Japan i Velika Britanija. Ova grupa u 1997godini apsorbovala je 36,4% a u 1980 godini 40,2%     PERSPEKTIVE RAZVOJA MEĐUNARODNOG TURIZMA U SVETU Međunarodni turizam imao je izuzetno povoljnu tendenciju od 1950 – 2008 godineBroj učesnika u međunarodnom turizmu u ovom periodu povećavalo se prosečno godišnje za 4,3% a prihodi za 5,9%. Povoljna razvojna tendencija nastavljena je i u periodu od 2000 – 2008 godine sa prosečnom

stopom rasta broja turista od 3,8% i potrošnje 9%. Ocenjivalo se da bi rast u domaćem turizmu mogao da prati realni rast društvenog proizvoda. PREDVIĐANJA PERSPEKTIVA RAZVOJA MEĐUNARODNOG TURIZMA OD STRANE WTO Prva istraživanja vršena 1991 godine predviđala su da će se broj turista u međunarodnom turizmu u svetu prosečno godišnje povećavati i to :Od 1990 – 2000 godine za 3,8% iOd 2000 – 2010 godine za 3,5 % Kada je u ptianju očekivanja dinamika za pojedine regione onda se u slučaju Evrope predviđala prosečna godišnja stopa rasta od 2,7% za prvi period, a za drugi 2,5%U evropi ostvareni su povoljnji rezultati u odnosu na data predviđanja dok su u slučaju Amerike nepovoljniji. Za region Azije i Pacifika su povoljniji u odnosu na data predviđanja. Najveću masu učesnika u međunarodnom turizmu i dalje će predstavljati turisti sa srednjim i relativno nižim prihodima, koji su i omogućili da turizam preraste u masovnu pojavu.Pored turista sa srednjim i nižim prihodima, posebnu pažnju treba posvetiti turistima sa visokim prihodima. Oni će takođe imati značajnu ulogu u budućem razvoju turizma. Usmeravaće se sve više na individualna turistička putovanja i to na udaljenija područja, nautički turizam, duža krstarenja brodom po toplim morima kao i druge kvalitetne vidove turizma. Koristiće takođe i organizovani turistički promet ali kroz izbor kvalitetnih paket aranžmana.Važniju grupu turista takođe će sačinjavati učesnici brojnih međunarodnih političkih, naučnih, kulturnih, sajamskih, sportskih i drugih skupova.U okviru očekivanih promena na strani turističke tražnje procenjuje se da se može očekivati povećanje učešća mlađih osoba, posebno đaka i studenata i relativno starijih osoba – posebno penzionera.Međunarodni turizam će se i dalje masovnije usmeravati prema tri osnovna pravca : toplim morima, planinskim turistilkim centrima i velikim gradovima. Posebnu ulogu će imati nacionalni parkovi koji se nalaze pod zaštitom države kao izuzetno vredni prirodni resursi.Povećaće se uloga nautičkog turizma i raznih vrsta sportova na vodi.        POLOŽAJ I PERSPEKTIVE EVROPE U MEĐUNARODNOM TURIZMUGlobalna ocena položaja Evrope na međunarodnom turističkom tržištu Evropa ima dominantnu poziciju u međunarodnom turizmu kao receptivni i inicijativni turistički region.Receptivna uloga EvropeU 2000. Godini 392,7 miliona turista posetilo je 50 evropskih zemalja. Ovo je predstavljalo 57,1% od ukupnog međunarodnog turističkog prometa u svetu.Preliminarni rezultati pokayali su da je u 2008 godini taj region posetilo 487,9 miliona turista, što znači da je rast bio svega 0,1%.Kad su u pitanju vidovi prevoza koje su strani turisti koristili tokom posete evropskim zemljama u 2006 godini, dominantnu ulogu ima drumski saobraćaj sa 51,2%, i vazdušni saobraćaj sa 41,8% učešća.Svrha posete stranih turista Evropi u 2006 godini bila je prvenstveno vezana za odmor i rekreaciju sa 53%, poslovne i profesionalne obaveze 16,9% i ostali motivi sa 29,9%. Inicijativna uloga Evrope

U 2006 godini realiyovano je 475,2 miliona turisttičkih putovanja iz evropskih zemljalja u inostranstvo. To predstavlja 56,2% od ukupnog svetskog turističkog prometa.u 2006 godini 75% turista je putovalo u inostranstvo čisto iz turističkih razloga(odmor), 20% je putovalo iz raznih poslovnih razloga, i svega 5% iz ostalih razloga.Kad su u pitanju vidovi prevoza, onda se vidi da je avionski prevoz dominantan sa učešćem od 46,2% a zatim slede automobili sa 32%, autobusi sa 10%.dok su ostali vidovi prevoza, železnicom i vodenim tokovima učestvovali sa 12%. PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA EVROPE DO 2020 GODINE Predviđa se nastavak povoljne tendencije turizma Evrope u narednih 10 odnosno 20 godina.Evropa će u narednih 20 godina predstavljati najznačajniji region turističke tražnje za razvoj međunarodnog turizma u svetu. Zemlje Centralno-istočne evrope  imaće najdinamičniji razvoj. POLOŽAJ I PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA POJEDINIH SUBREGIONA EVROPE Položaj zemalja zapadne Evrope  U skriptama          KARAKTERISTIKE RAZVOJA INOSTRANOG TURIZMA AUSTRIJE Austrija se svrstava u turistički razvijenu zemlju sveta. Njena receptivna uloga u razvoju međunarodnog  turizma posebno je značajna. Ova zemlja je u 2006 godini sa prihodom od 13,3 milijarde eur učestvovala sa 2,3% u ukupnom prihodu od međunarodnog turizma. Posebna specifičnost Austrije kao turističke zemlje sastoji se upravo u tome što svoju atraktivnost bazira na izuzetno povoljnim uslovima za razvoj planinskog turizma kroz razne oblike aktivne rekreacije.Austrija ima izuzetno važnu ulogu i kao inicijativna turistička zemlja sa tendencijom stalnog rasta.U 2006 godini registrovano je 28,0 miliona noćenja domaćih turista što je predstavljalo 28,5% od ukupno realizovanog broja noćenja u toj godini.Smeštajni kapaciteti AustrijeUkupni smeštajni kapaciteti u 1332 godini su iznosili 1 135,2 hiljade ležaja od čega se na osnovne (hotele, motele, pansione) odnosilo 646,1 hiljada ili 56,9% a na komplementarne 43,1%. KARAKTERISTIKE RAZVOJA TURIZMA U SRBIJITuristički promet i kapaciteti za smeštaj OBIM I STRUKTURA TURISTIČKOG PROMETA U Srbiji je 2008. Godine registrovano 2.266.166 dolazaka turista koji su ostvarili ukupno 7.334.106 noćenja. Srbija je 2008 godine dostigla tek 62 % turističkog prometa iz 1989 godine mereno brojem noćenja.Osnovna karakteristika turizma u Srbiji je visoko učešće domaćeg turističkog prometa preko 70% u dolascima i reko 80% u noćenjima. Posetioci bivših republika Nekadašnje SFRJ predstavljaju glavni generator turističke tražnje u Srbiji, sa 42% od ukupnog broja dolazaka i 38% svih noćenja.

Zvanična statistika sva turistička mesta u zemlji po osnovu toga kako su locirana i sa kojom vrstom atraktivnih receptivnih i komunikativnih faktora raspolažu, deli na glavne administrativne centre (Beograd i Novi Sad), banjska mesta, planinska mesta, ostala turistička mesta.Beograd i Novi Sad apsorbuju preko trećine svih dolazaka, a čak 64% dolazaka stranih turista.Za Beograd i Novi Sad su ključni strani turisti sa preko 50% dolazaka i skoro 60% noćenja. U ostalim vrstama mesta dominira domaći turistički promet a posebno kada su u pitanju banjska i planinska mesta, gde domaći gosti u dolascima i noćenjima čine preko 90% tražnje.KAPACITETI ZA SMEŠTAJU 2008 godini Srbija je raspolagala sa oko 116.000 ležaja od čega su hoteli i slični objekti obuhvatali 47% a komplementarni 53%. Najveći porast zabeležen je 2007 godine kada je broj prijavljenih ležaja u komplementarnim kapacitetima u odnosu na prethodnu godinu porastao za 50%.TURISTIČKI BILANS SRBIJEProcenu potrošnje inostranih turista u Srbiji vrši Narodna banka Srbije, koristeči svoju deviznu statistiku i podatke o turističkom prometu koje dobija od Republičkog zavoda za statistiku. U 2008 godini prema proračunima NBS , Srbija je ostvarila 944 miliona USD prihoda od inostranog turizma.Srbija ima i deficit u turističkom bilansu (preko 300 miliona USD u 2008 godini)Srpski državljani su u inostranstvu na putovanja portošili milijardu i 254 američkih dolara. INSTITUCIONALNI OKVIR RAZVOJA TURIZMA U SRBIJIJAVNI SEKTOR U okviru Vlade republike Srbije, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je odgovorno za vođenje politike u turizmu. U okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Državni sekretar za turizamm upravlja Sektorom za turizam i Sektorom za turističku inspekciju koji su direktno odgovorni za turizam.Sektor za turizam u okviru MTTU obuhvata tri odeljenja : Odeljenje za tržište, odeljenje za razvoj i odeljenje za međunarodnu saradnju.Marketing Srbije kao turističke destinacije je u nadležnosti nacionalne turističke organizacije zemlje – Turističke organizacije Srbije.Turistička organizacija Srbije kao kvazidržavni organ, finansira se iz republičkog budžeta.Organizacije koje su odgovorne za marketing turizma na nivou turističkih mesta (gradova i opština) nazivaju se lokalne turističke organizacije – LTO. UDRUŽENJE PRIVATNOG SEKTORA Udruženje putničkih agencija Srbije – YUTA je osnovano 1954 godine kao asocijacija putničkih agencija prethodne Jugoslavije. Cilj njenog delovanja je unapređenje rada turističkih agencija i zaštita korisnika turističkih usluga, preko 400 turističkih agencija su članovi YUTA.Radna tela YUTA su podeljena na tri grupe:1. organizatori putovanja2. subagenti3. pridruženi članovi udruženja.Organizatore putovanja čine tour operatori koji imaju dozvole izdate od strane Ministarstva i ova grupa je podeljena na podgrupe za receptivni i inicijativni turizam.Sub-agenti su članovi koji posreduju ili doprinose neposrednoj realizaciji turističkih aranžmana.U Srbiji postoji i Udruženje turističkih agencija Srbijee ATAS koje broji oko 30 članovaPoslovno udruženje ugostitelja HORES zastupa hotele, motele i ostale smeštajne kapacitete i dobavljače u turizmu. Sa svojih 180 članova pokriva 85% smeštajnih kapaciteta Srbije.Oko 30% čalanova su privatnici a 70% društvena preduzeća.Pored nih važno je pomenuti i organizacije koje su od izuzetnog uticaja na turistička kretanja kao što su Auto – moto savez Srbije, AMS Vojvodine i dr... PERSPEKTIVE RAZVOJA TURIZMA U SRBIJIRazvoj u bezbednijem okruženju 

Koncept bezbednosti i lične sigurnosti koji je veoma važan za turizam ugrožen je ratovima i terorizmom. Bezbednost u turizmu pojavio se kao važan faktor još u sedamdesetim godinama sa prvim otmicama aviona. Uticaj tehnologije na razvoj turizmaInformaciona i komunikaciona tehnologija imaju ogroman uticaj na celokupno poslovanje u turizmu. Veliki broj destinacija ima svest o tome kolika je snaga interneta pa sami razvijaju svoj web biznis. Austrijski TIS Cover system je verovatno najuspešniji primer. Ovakvi veb sajtovi integrišu sve informacije o destinaciji na interaktivan način i nude pristup svim pružaocima usluga sa potpunom mogućnošču rezervacije. TREND KA KRAĆIM ODMORIMADanas se turisti opredeljuju za češće i kraće odmore u odnosu na tradicionalne godišnje odmore koji su trajali dve ili više nedelja. Kraće radno vreme u Evropi, raniji odlazak u penziju i veći raspoloživi prihodi su doveli do povećane tražnje češćih ali kraćih odmora.Trend ka kraćim odmorima i mogućnosti koje nudi internet dovode do porasta rezervacija putničkih karata i hotelskih soba u poslednjem trenutku, često po povoljim cenama jer se pružaoci usluga takmiče u prodaji preostalih kapaciteta. SVE ZAHTEVNIJI TURISTIPrednosti mora, peska i sunca iako još uvek važne, nisu više automatski garancija za uspešnu sezonu, jer turisti sve manje  i manje su spremni da prihvate standardne paket aranžmane. Masovni turizam je zamenjen odmorima napravljenim po meri putnika.Odmori u primorskim destinacijama, posete gradovima i ture autobusom ili privatnim prevozom sada obuhvataju 70% međunarodnih odmora među Evropljanima.Prema analizi WTO turizan će se proširiti na sledeće oblasti :Avanturistička putovanja, krstarenja, eko turizam, kulturni turizam, tematski turizam...Putničko udruženje pacifičke oblasti PATA je predložilo i druge oblike turizma koji ce dobiti na važnosti tokom 21. VekaPorast religioznog turizma i pojava sekundarnih gradova.Istraživanja WTO su pokazala da su oblici turizma sa nekom posebnom motivacijom kao što su sport, kultura ili ruralni turizam pokazali veliku otpornost na krizne situacije.Jošjedan značajan trend je rast udela starijih osoba u ukupnoj turističkoj tražnji, jer ova grupa predstavlja najbogatiji deo stanovništva u Evropi, SAD, Japanu. Ovu kategoriju čine u glavnom penzioneri koji imaju dovoljno slobodnog vremena i zainteresovani su za putovanja. KLJUČNI TURISTIČKI PROIZVODI Osnovni razvojni dokument s kojim Srbija raspolaže kada je u pitanju turizam jeste Strategija turizma Republike Srbije, koju su izradili Horwath Consulting Zagreb i Ekonomski fakultet Beograd, za Ministarstvo trgovine turizma i suluga Republike Srbije 2005 godine.Strategijom je utvrđeno da su za Srbiju posebno interesantni sledeći turistički proizvodi :Kratki gradski odmor (city break)Kružna putovanja (touring)Poslovni turizamZdravstveni turizamPlanine i jezeraDogađaji (Events)Ruralni turizamSpecijalni interesi   TURISTIČKO STRUKTURISANJE SRBIJE

Primena koncepta turističkog razvoja direktno utiče i na regionalni aspekt razvoja turizma u Srbiji jer bi se prvo i najbrže turistički razvijala ona područja koja bi imala najveći potencijal za brzu pripremu i komercijalizaciju takozvanih quick win proizvoda.Konkurentnost se gradi unutar turističkog klastera s obzirom da se turističko iskustvo događa na relativno malim geografskim područjima koja su tradicionalno poznata kao turističke destinacije.Pojam turističkog klastera podrazumeva skup turističkih atrakcija, turističke infra i suprastrukture, sadrđaja i aktivnosti, odnosno uslužnih i proizvodnih preduzeća, koncntrisanih na homogenom geografskom području gde se događa turistička aktivnost.U srbiji su definisana četiri klastera : Beograd, Vojvodina, Jugozapadna Srbija i Jugoistočna Srbija.Beograd sa svojim okruženjem je trenutno jedini klaster odnosno destinacija koja može nastupati na globalnom tržištu. Po strukturi i kvalitetu turističkog iskustva Beograd se može nositi s konkurentskim destinacijama.Vojvodina se strateški pozicionira kao iskustvo vode i panonski užitak. Igra na kartu rečnog i kanalskog vodenog blaga, nautičkog turizma i banja i vrlo diversifikovane atrakcijske strukture urbanih naselja, salaša, lovišta, konjskih trkališta ...Jugozapadna Srbija kao spoj istorije i tradicije s prirodnim atraktivnostima i aktivnostima, nesumljivo je jedna od potencijalno najjačih karika u uspostavljanju turističkog sistema Srbije.Jugistočna Srbija  je izuzetno atraktivna posebno za specijalne interese, kao i banjski i planinski turizam. PROJEKCIJE TRŽIŠTAStrategijom razvoja turizma u Republici Srbiji date su i projekcije razvoja turističkog sektora Srbije u dve varijante : umerenoj i ambicioznoj.Umerena varijanta – polazeći od broja i procenjene strukture noćenja po karakterističnim proizvodima Srbije u 2004 godinim procenjeno je da će u 2015 godini Srbija realizovati 15 miliona registrovanih turističkih noćenja. U ostvarenom broju turističkih noćenja, strana noćenja bi imala učešće od oko 48% dok bi domaća noćenja bilo preostalih 52% ukupnih noćenja.U ukupnom broju ostvarenih noćenja 2015 godine, najveći značaj bi imali proizvodi Planine i jezera 20,3%, poslovni turizam 20%, odnosno zdravstveni turizam 16,6%. Ambiciozna varijanta. Polazeći od broja i procenjene strukture noćenja po karakterističnim proizvodima srbije u 2004 godini, prema ovoj varijanti u 2015 godini Srbija bi mogla da realizuje 18 miliona registrovanih turističkih noćenja što u odnosu na 2004 godinu predstavlja povečanje od 2,7 puta, odnosno stopu rasta od 10,5% godišnje. OSNOVNE PRETPOSTAVKE DALJEG RAZVOJA TURIZMA U SRBIJIU kontekstu prethodnog, razvoj turističkog proizvoda Srbije sa strateškog aspekta mora biti baziran na sledećim principima : Privatni sektor, uključenost vlada koja je ključna u pomoći privatnom sektoru u sadašnjoj fazi razvoja, različiti nosioci turističke ponude(hoteli, putničke agencije, restorani..), neophodnost da vlade igraju paralelne ali odvojene uloge u turističkoj industriji : definisanje politika, uvođenje zakona , sprovođenje zakona, alokacija resursa...