I KOLOKVIJUM EKONOMIKA

1.Definisanje osnovnih pojmova u turizmuTurizam je ljudska aktivnost koja obuhvata ponasanje coveka, upotrebu resursa, medjusobnu interakciju ljudi i koja ima svoju istoriju, naucnu osnovu i obuhvata veliki broj ljudi.Za izucavanje turizma neophodni su rezultati iz oblasti geografije, istorije, statistike, ekonomike, antropologije, matematike, sociologije, psihologije, demografije itd. Zbog toga u izucavanju i definisanju turizma ucestvuje veliki broj strucnjaka razlicitih profila,a takodje postoji i vise aspekata izucavanja turizma i veliki broj definicija.2.Sta podrazumeva razumevanje fenomena turizma?Razumevanje fenomena turizma podrazumeva stvaranje niza uzrocno-posledicnih cinjenica i veza.3.Gde se nalaze polazne osnove za sveobuhvatno izucavanje turizma?Polazne osnove za sveobuhvatno izucavanje turizma mogu biti u sferi oblasti geografije,istorije.itd.4.Zasto se o turizmu ne moze govoriti samo sa ekonomskih pozicija?O turizmu se ne moze govoriti samo sa ekonomskih pozicija zbog toga sto turizam nije jednostavan skup,vec slozena ljudska aktivnost.5.Na cemu je akcenat sa ekonomskog aspekta izucavanja turizma?Sa ekonomskog aspekta izucavanja turizma,akcenat je na primeni dostignuca ekonomskih nauka, uz koriscenje dostignuca iz statistike,geografije,organizacije rada i psihologije.6.U cemu je razlika izmedju turizma kao privredne delatnosti i turisticke privrede?Turisticka privreda podrazumeva kompleksno delovanje raznih privrednih i neprivrednih delatnosti.7.Sta se nalazi u fokusu izucavanja ekonomike turizma?Fokus izucavanja ekonomike turizma je na ekonomskim funkcijama turizma,uz uvazavanje uloge i znacaja neekonomskih funkcija turizma, narocito sa aspekta zadovoljenja potreba turista.8.Sta se izucava kroz makro-ekonomski aspekt Ekonomike turizma?Sa ovog aspekta izucavaju se pojave,procesi i problemi kao sto su: bruto domaci proizvod, bruto nacionalni proizvod, nacionalni dohodak, potrosnja, stednja, kamate, investicije, ekonomski rast, spoljno trgovinska razmena, devizni kursevi,platni bilans,inflacija itd..9.Sta se izucava kroz mikro-ekonomski aspekt Ekonomike turizma?Kroz mikro ekonomski aspekt izucavaju se pojedinacne ekonomske pojave, velicine i odnosi vezani za turiste kao potrosace i turisticka preduzeca.Odnosi se na:

-Privredne turisticke subjekte(domacinstva i tur.preduzeca)-Formiranje i raspodela profita i stednje,-Formiranje cena,-Distribucija tur.usluga i roba namenjenih za tur.potrosnju,-Individualnu stednju i akumulaciju-Zivotni standard-Licnu potrosnju.10.Koji su osnovni pristupi definisanju turizma?( Oblast-Definisanje pojmova turista i turizam)Postoji veliki broj definicija turizma,ali ne postoji jedinstvena definicija.Osnovni pristupi u definisanju turizma su:-institucionalni(bavi se ulogom i znacajem pojedinih institucija,posrednika i organizacija u turistickim aktivnostima),-proizvodni(istrazuje turisticke usluge, proizvodnju, trziste i potraznju),-istorijski(prati istorijske i razvojne aspekte turizma),-ekonomski(bazira se na analizi ponude i potraznje i uticaja turizma na nacionalnu ekonomiju),-socioloski(fokusira se na turiste kao individue i uticaj turizma na drustvo),-geografski(bavi se pitanjem lokacija geografskih atraktivnosti),-interdisciplinarni(posmatra turizam kao fenomen koji ima sve lemente privrednog i drustvenog zivota).11.Kako AIEST( International Association of Scientific Experts in Tourism)definise turizam?Turizam je skup odnosa i pojava koji proizilaze iz putovanja i boravka posetilaca nekog mesta,ako se tim boravkom ne zasniva stalno prebivaliste i ako tim boravkom nije povezana nikakva privredna aktivnost.12.Sta karakterise turistickog potrosaca?Turistickog potrosaca karakterise to da je u turistickom mestu iskljucivo potrosac, jer koristi novcana sredstva stecena u mestu svog stalnog boravka.13.Sta razlikuje putnika i turistu sa socioloskog aspekta?Sa socioloskog aspekta razlika izmedju putnika i turiste je u tome sto je putnik zeljan saznanja i putuje u nameri da stekne nova znanja i iskustva,putnik ide da gleda,vidi,nauci i razume.Turista nije aktivno bice poput putnika,vec je pasivan.On ocekuje da mu se na putovanju dese lepe stvari,a putnih sam traga za njima.Putnik sam uci jezik i kulturnu istoriju zemlje koju posecuje a turista ocekuje da mu se to “servira” od strane prevodioca,vodica itd..14.Kada i zasto je doslo do uvodjenja termina privremeni posetilac i ekskurzista?Na Konferenciji UN u Rimu 1963 Godine,uvedeni su termini “privremeni posetilac” i “ekskurzista”,zbog zakljucka da bi termin turista trebalo zameniti terminom privremeni posetilac da bi se mogao vrsiti precizniji statisticki pregled.

15.Koji pojmovi odredjuju osnove subjekte turistickih putovanja?Pojmovi koji odredjuju osnovne subjekte putovanja su: vreme za koje se napusta mesto stalnog boravka,motivi za preduzimanje turistickog putovanja i izvori sredstava koja se trose na putovanju.16.Kako se definise posetilac i koje grupe obuhvata?Posetilac je svaka osoba koja boravi u zemlji koju je posetila nezavisno od razloga posete,osim onih koji su dosli zbog zaposlenja u toj zemlji, i pojam posetioca obuhvata pojam turiste i ekskurziste.17.Kako se definise turista? Kako se definise ekskurzista?-Turista je privremeni posetilac koj boravi u zemlji u koju je posetio najmanje 24 casa iz sledecih razloga:odmora,i poslovnih,porodicnih,javnih,drustvenih i politickih odnosa.-Ekskurzista je privremeni posetilac koji boravi manje od 24 casa u zemlji koju je posetio,ukljucujuci i putnike na pomorskim kruznim putovanjima.18.Koji su osnovni motivi turistickih putovanja?Mogu biti:*Iz licnog zadovoljstva-godisnji odmori, aktivno bavljenje sportom,poseta rodjacima i prijateljima..itd*Poslovni motivi – Poslovni stastanci,misije,seminari..*Drugi motivi- Zdravstveni,tranzit,studijski…19.Ko ulazi u turisticku klasifikaciju?Turisti( stranci,rezidenti-stranci, i clanovi raznih posada) i izletnici( putnici na krstarenjima,dnevni posetioci,strane posade).20.Ko ne ulazi u turisticku klasifikaciju?Nomadi,radnici u pogranicnim zonama,izbeglice,diplomate,stalni i privremeni imigranti,clanovi oruzanih snaga.21.Na cemu se zasniva podela istorijskog razvoja turizma na pojedine faze?(Oblast istorijski razvoj turizma)Zasniva se na razlikama izmedju stepena razvijenosti saobracajnih sredstava,motiva putovanja i broja ucesnika u putovanjima.22.Koje su najvaznije faze u istorijskom razvoju turizma i koje periode obuhvataju?-Predfaza (od “prapocetaka” do 1841.)-Pocetna faza (1841-1914)-Razvojna faza (1914-1945)-Visoka faza (od 1945. do danas).

23.Predfaza, od “prapocetaka” do 1841 godine?Predfaza, ili drugim recima, epoha turizma privilegovanih klasa, je period u kome se nalaze pojave analogne danasnjem turizmu.Tada su putovali samo oni koji su raspolagali slobodnim vremenom i slobodnim novcanim sredstvima-privilegovane klase(robovlasnici,feudalci,kapitalisti).Ova epoha trajala je oko 5000 godina.Tadasnji putnici su putovali peske i prelazili relativno male relacije u potrazi za hranom ili stanistem.Prapocetak turistickih putovanja nalazi se u vreme stare Mesopotamije,Sumera i Vavilona kada je ustanovljen novac kao platezno sredstvo,ali takodje i zahvaljujuci pojavi tocka.Veruje se da je jedno od prvih turistickih putovanja preuzela egipatska kraljica Hatsepsut,sto je prikazano na zidnom reljefu hrama u Luksoru.Prvi ugostiteljski objekti javili su se u Vavilonu,Asiriji,Persiji i Palestini kao prenocista za hodocasnike- karavan-saraji, razne krcme, gostionice.idt..Prvi pisani dokument o ugostiteljskim objektima bio je Hamurabijev zakonik.U staroj Grckoj, Olimpijske igre bile su jak motiv putovanja.Osim njih, postojale su i istmijske,nemejske i pitijske igre.Takodje su bila popularna putovanja do svetilista ( Delfi i Delos) i lekovite banje (Epidaurum i Eubeja) Ugostiteljstvo je najvise bilo razvijeno u Atini,ali i u Korintu.U antickoj Grckoj postojali su i posebni ugostiteljski objekti (ksenodohija) postojale su i leshe,pandokeje,katagogije i katalizeje, ali i mnogi objekti za ishranu i pice – oinonije(vinarije),razne krcme,termopolije,kapeleje…Postojala je i posebna vrsta ugostiteljskog objekta kojim je upravljala drzava- pritaneja, i u njoj se priredjivao svecani rucak u cast pobednicima na Olimpijskim igrama.U periodu stare Grcke,stvorena je i pravna regulativa radi zastite putnika i gostiju.U vreme Rimskog carstva,putovali su uglavnom robovlasnici i pripadnici drzavne uprave,i putovalo se uglavnom radi razonode i odmora. S obzirom na to da je rimska drzava vrsila mnoga osvajanja,izgradjena je razgranata mreza puteva koja je olaksavala putovanja.Putevi su se koristili uglavnom za potrebe imperije,ali i za odlazak na zdravstvenu rehabilitaciju rimskih legionara,posete termalnim izvorima,lecilistima kai i za odmor slobodnih rimskih gradjana i organizovanje priredbi.U rimskoj drzavi posebno su bile znacajne i privlacne javne priredbe,prvobitno izvodjene u Circus Maximusu,a kasnije u Coloseumu.I u starom Rimu su takodje postojali mnogi ugostiteljski objekti – od jednostavnih konacista uz puteve i reke,do objekata u kojima su se pruzale usluge hrane i pica- masiones i mutaciones.

Raspad Rimske drzave 476 oznacava pocetak feudalizma i za to vreme putovanja su gotovo zamrla.Tokom srednjeg veka religija je bila osnovna ideoloska sila drustva.Aktivnost crkve,pogotovo rimokatolicke,dominira u svim sferama zivota.U ovom periodu se retko putovalo iz 2 bitna razloga:-raspadom teritorija robovlasnickih drzava uzrokovani su nemiri,nesigurnost i veliki porezi-crkva je svojom dogmom zabranjivala sve aktivnosti koje se odnose na razvoj tela i duha i sticanje saznanja izvan religije.Najveci broj putovanja u ovom periodu bila su motivisana verskim razlozima.Burzoaskom revolucijom gradjanska klasa preuzima prevlast i dolazi do procvata ekonomske,kulturne,politicke i umetnicke misli,sto je bilo pogodno za procvat turizma.Posebno u 17 i 18 veku naglasena su individualna putovanja mlade burzoazije,inspirisana raznim naucnim i tehnickim dostignucima i saznanjima, novim politickim idejama i razvojem ekonomije i kulture.Od pocetka 19 veka pojavljuje se pokret “povratak prirodi”inspirisan pesnicima romantizma koji pruza veci podsticaj na putovanja i otkrivanje sveta.24.Pocetna faza, 1841-1914Pocetna faza pocinje industrijskom revolucijom – pojava parne masine, parobroda, zeleznice,razvoj puteva, pronalaskom motora sa unutrasnjim sagorevanjem i kasnije automobila i prvog aviona.-Prvi voz na parni pogon pojavio se u Jorksiru u Engleskoj 1825.-Prva zeleznicka linija Liverpul – Mancester otvorena je 1830.-Prva brodska linija izmedju Engleske i Severne Amerike otvorena je 1820.-Avion brace Rajt 1903(probni let valjda..?!)-Benzinski motor i automobil 1884-Prva linija metroa otvorena je u Londonu 1863.-Prvi lift pojavio se 1900.-Prvi elektricni tramvaj pojavio se u Berlinu 1879.Kao kljucna godina kojom zapocinje ova faza razvoja turizma uzima se 1841 kada je Tomas Kuk organizovao prvo grupno putovanje zeleznicom.Neposredno posle toga,Kuk otvara prvu turisticku agenciju 1845. U to vreme stampa se veliki broj brosura,itinerera i serija vodica po nekim zemljama,kao i niz strucnih studija.Hoteli i restorani postaju vrlo luksuzni objekti koji se razvrstavaju u kategorije.

25.Razvojna faza, 1914-1945. Godine(koje su pozitivne i negativne promene)?Razvojnu fazu karakterise period izmedju dva svetska rata.U vreme Prvog svetskog rata razvojne tendencije turizma su zaustavljene i unisten je veliki broj hotela i restorana,a mnogi su i pretvoreni u improvizovane bolnice i utocista(ovo su Negativne promene).Dalji podsticaj za razvoj turizma dat je 1936 kada su se radnicki sindikati u Francuskoj izborili za pravo na 14-dnevni placeni godisnji odmor.To je omogucilo da se u turisticka kretanja ukljuci veliki broj ljudi.Pojavljuju se i prvi hotelski i restoranski lanci.Prvi omladinski hotel-hostel,izgradjen je u Velikoj Britaniji 1930. Prvi kamp za odmor (Holiday camp) otvoren je 1937.pozitivne promene)26.Visoka faza, od 1945. godine do danasVisoka faza nastupa nakon Drugog svetskog rata.Tada dolazi do oporavljanja svetske privrede i liberalizacije.Znacajno je i unapredjenje prevoznih sredstava,narocitno razvoj vazdusnog saobracaja.Mlazni avion uveden je krajem 60’ ih godina i sirokotrupni avion 70’.Nastavlja se i tradicija izgradnje hotelskih i restoranskih lanaca.Maticne korporacije otvaraju svoje hotele i restorane u udaljenim i egzoticnim mestima.Pojavljuju se i novi tipovi hotelskih i rest. kapaciteta- Risort objekti,turisticko-hotelski kompleksi,restorani brze hrane,turisticka sela itd.Sve intenzivnije se razvijaju i drustvene turisticke organizacije.27.Koji akt predstavlja osnov ekonomskog uticaja turizma? Zasto?(Oblast Karakteristike tur. traznje)Osnov ekonomskog uticaja turizma,osnovna spona izmedju turizma i privrede je akt potrosnje,zbog toga sto pojedinac mora prvo da utrosi odredjena novcana sredstva da bi zadovoljio turisticku potrebu.28.Sta su ljudske potrebe?(oblast turisticke potrebe i tur.motivi).Potrebe predstavljaju unutrasnju tenziju ili nezadovoljstvo koje osoba zeli da ublazi ili otkloni,potrebe su neogranicene i uvek prisutne!(npr zelja za 6 iz Ekonomike :D) Ispoljavaju se u zahtevima i traznji za proizvodima ili uslugama cijim bi koriscenjem otklonili tenziju i ostvarili zeljeni nivo blagostanja.29.Koje su primarne a koje sekundarne potrebe?Ljudske potrebe dele se na primarne i sekundarne.Primarne su urodjene,fizioloske- za hranom,picem,ogrevom.Sekundarne su one koje nemaju egzistencijalni karakter-potreba za ucenjem,stvaralastvom,putovanjem,socijalizacijom itd..i covek ih zadovoljava posle primarnih.

30.Maslovljeva podela(hijerarhija) potrebaPodelio je osnovne ljudske potrebe u 7 kategorija:-Fizioloske(hrana,pice,odeca..)-Potrebe za sigurnoscu-drustvene potrebe(za ljubavlju i pripadnoscu)-Potrebe za postovanjem(potrebe ega)-Potrebe za samoostvarenjem(potvrdjivanjem,samoartikulacijom..-.-)-Potrebe za znanjem i razumevanjem-Potrebe za estetikom.(lepota pejzaza itd..)31.Objasnite supstituciju turistickih potreba i njene vrste.?Supstitucija je misaoni proces donosenja odluke u kojem se zadovoljenje nekih potreba zamenjuje zadovoljenjem nekih prioritetnijih potreba.Moze biti vertikalna i horizontalna.-Vertikalna supstitucija postoji kada se potencijalni turista opredeli da umesto turisticke potrebe zadovolji neku drugu sekundarnu potrebu.-Horizontalna supstitucija se javlja kada je u pitanju zamena jedne turisticke potrebe drugom turistickom potrebom.32.Sta su motivi?Motiv je faktor koji podstice,usmerava i integrise covekovo ponasanje,drugim recima,to je unutrasnja pokretacka snaga coveka.33.Sta su turisticki motivi?Osnovni turisticki motiv je unutrasnji podsticaj coveku da se ukljuci u turisticka kretanja.Preduzimanje turistickih putovanja moze biti motivisano razlicitim faktorima,kao npr:odmorom,potrebom za upoznavanjem prirodnih lepota,lovom,razonodom,posetom kulturno-istorijskom nasledju,gastronomijom itd.34.Koje su najvaznije grupe turistickih motiva?Prirodni faktori predstavljaju najznacajniji motiv za putovanje,i oni se mogu razvrstati u 3 grupe:-motivi koji se nalaze u spletu razlicitih vrsta zagadjenja(buka,urbanizacija,kisele kise…)-motivi koji se nalaze u domenu relativno nepovoljnih prirodnih odlika podrucja iz kojih turisti dolaze(hladnija klima,nepostojanje mora..itd.)-motivi koji proizilaze iz relativno dobre ocuvanosti prirodnih faktora u receptivnim turistickim zemljama u odnosu na zemlje iz kojih turisti dolaze(bolja klima,cistiji vazduh,bogatija flora i fauna…)

35.Zbog cega se turisticko trziste smatra trzistem kupca?(oblast Spoljasnje pretpostavke formiranja turisticke traznje).Turisticko trziste se smatra trzistem kupca jer je turista centralna figura koja svojim stavovima,navikama i zeljama i mogucnostima u znacajnoj meri formira i ponasanje svih ucesnika turisticke ponude.36.Objektivne spoljasnje pretpostavke formiranja turisticke traznje?!Objektivne spoljasnje pretpostavke formiranja turisticke traznje su slobodno vreme,slobodna novcana sredstva,zivotni standard,zivotna i radna sredina.37.Zivotni standard kao spoljasnja pretpostavka formiranja turisticke traznje.Zivotni standard je osnovni okvir od koje se polazi u analizi objektivnih faktora formiranja turisticke traznje i obuhvata uslove zivota i rada pojedinca.38.Radna i zivotna sredina kao spoljasnja pretpostavka formiranja turisticke traznje?!Radna i zivotna sredina spadaju u faktore koji deluju na formiranje turistickih potreba(zelja da se pobegne od odredjenih uslova zivota,zelja za odmorom od rada,beg od zagadjenja.itd..)39.Slobodno vreme kao spoljasnja pretpostavka formiranja turisticke traznjeSlobodno vreme se definise kao deo vremena od 24 casa koji ostaje na raspolaganju coveku posle vremena provedenog na radnom mestu.To je vreme koje je potrebno da se pojedinac odmori od procesa rada i pripremi za dalji rad,ali slobodno vreme mogu ispunjavati i obaveze nevezane za rad.40.Slobodna novcana sredstva kao spoljasnja pretpostavka formiranja turisticke traznjeSlobodna novcana sredstva predstavljaju drugu neophodnu pretpostavku za preduzimanje turistickih putovanja i zadovoljenje turistickih potreba.Svaki pojedinac donosi odluku o tome na sta ce potrositi slobodna novcana sredstva.Tada moze doci i do horizontalne i vertikalne supstitucije.41.Subjektivne spoljasnje pretpostavke formiranja turisticke traznjeMisli se na subjektivno ponasanje svakog pojedinca u vezi sa donosenjem odluke da li ce svoje slobodno vreme i slobodna novcana sredstva potrositi na turisticko putovanje.Odluka moze biti zasnovana na racionalnom i iracionalnom razmisljanju(kada pojedinac radi prestiza,mode ili snobizma prevazidje svoje platezne sposobnosti).Ako smo siromasni ne mozemo da se bahanalisemo u Amsterdamu!:d42.Kada i zasto turisticke potrebe postaju relevantna ekonomska snaga(oblast heterogenost i segmentacija turisticke traznje)Turisticke potrebe postaju vazna ekonomska snaga sa stanovista traznje onda kada mogu da se izraze i potrvrde u plateznoj moci nosilaca turistickih potreba.

43.U cemu se ogleda heterogenost turisticke traznje?Heterogenost turisticke traznje ogleda se u raznolikosti potreba turista.Razlike medju potrosacima mogu se bazirati na odredjenim karakteristikama-demografskim,psihografskim,geografskim i faktorima ponasanja turista na putovanju.Turisticka traznja je heterogena onda kada je u pitanju ponasanje prilikom donosenja odluke o putovanju

Postoje tri organizacione forme putovanja na koje se odlucuje turisticka traznja:-individualno(putovanje prema licnom izboru)-organizovano putovanje(grupno),u organizaciji agencije ili organizatora putovanja-mesovito putovanje kod kojeg se u individualno putovanje ukljucuju elementi delova paket aranzmana agencija,npr. prevoz,smestaj…44.Kriterijumi za segmentaciju turisticke traznjeSegmentacija turistickog trzista bazira se na formiranju segmenata na bazi procene viska slobodnih novcanih sredstava namenjenih turistickoj potrosnji.45.Sta se prikazuje piramidom turisticke traznje?Piramida tur. traznje pokazuje velicinu pojedinih segmenata potrosaca(na apscisi) i velicinu kupovne moci pojedinih segmenata potrosaca( na ordinati).46.Geografski kriterijumi za segmentaciju turisticke traznje?Geografski kriterijum cesto se uzima kao kriterijum za segmentaciju.Emitivne destinacije,regioni ili gradovi,su one iz kojih turisti odlaze u receptivne turisticke destinacije.Osim prostorne segmentacije,geografski kriterijum moze podrazumevati i druge faktore kao npr.: tip naselja iz kojih turisti dolaze,klimatske uslove,prirodne barijere,hidrografske uslove,politicke barijere…47.Elasticnost turisticke traznje na ekonomske faktore?(oblast elasticnost turisticke traznje)Ekonomski faktori koji uticu na elasticnost turisticke traznje podrazumevaju:dohodak potrosaca,cene,nivo zivotnog standarda,devizni kurs,promocionu politiku..itd-Primarnu elasticnost turisticke traznje stvaraju promene u ekonomskim kategorijama od kojih zavisi turisticka traznja-Sekundarna elasticnost turisticke traznje su promene u ponudi koje uticu na turisticku traznju u vidu povratne sprege48.Elasticnost turisticke traznje na vanekonomske faktoreVanekonomski faktori koji uticu na elasticnost traznje mogu biti prirodni ambijent,politicki uslovi,moda,prestiz,tradicija,rat,krize,epidemije itd…49.Dohodovna elasticnost turisticke traznje?Dohodovna elasticnost podrazumeva brzi porast izdataka za turisticka putovanja u odnosu na porast dohotka.

50.Sta se izrazava koeficijentom elasticnosti turisticke traznje?Preko koeficijenta elasticnosti izrazava se stepen korelacije(medjusobna povezanost) izmedju promena u obimu izdataka turisticke traznje u odnosu na promene u dohotku.51.Elasticnost turisticke traznje na cene uslugaTuristicka traznja ispoljava visok stepen elasticnosti na cene usluga.Elasticnost traznje odredjuje gornju granicu,odnosno maksimalni potencijal za kupovinu turistickog proizvoda po odredjenoj ceni.52.Elasticnost turisticke potrosnje u odnosu na pojedine vrste turistickog prometaElasticnost turisticke potrosnje pokazuje razlicite stepene elasticnosti u odnosu na pojedine vrste turistickog prometa.53.Elasticnost turisticke traznje u odnosu na stepen inflacijeTuristicka traznja je elasticna i na stepen inflacije,odnosno odnos onog stepena inflacije u zemlji u kojoj pojedinac zivi i onog u receptivnoj zemlji.54.Karakteristicke turisticke ponude?Turisticku ponudu cini kolicina roba i usluga koja se plasira,odnosno nudi turistima na turistickom trzistu u odredjeno vreme i na odredjenom mestu.Turista vrsi izbor roba i usluga koje ce na odredjenoj destinaciji zadovoljiti njegove potrebe.55.Koji su osnovni faktori formiranja turisticke ponude?(oblast pretpostavke formiranja tur.ponude)Osnovni faktori koji ucestvuju u formiranju turisticke ponude su:-Atraktivni ili privlacni faktori (atraktivnost prostora)-Komunikativni ili saobracajni( saobracajna dostupnost)-Receptivni ili prihvatni faktori(izgradjeni receptivni kapaciteti

56.Elementi uticaja na formiranje turisticke ponude po FreyeruNa nivou preduzeca:-Profitabilnost,preduzetnicke aktivnosti,inovacije,spremnost za posao.-Stepen tehnike-Troskovi proizvodnje-Ponuda radne snageNa nivou drzave:-Zakonodavstvo-Devizni,granicni i carinski propisi-Medjunarodni ekonomski i politicki odnosiNa nivou turisticke traznje:-Motivi-Moda -Dostignuti nivo medjunarodnog turistickog prometaNa nivou Privrede:- Dostignuti stepen privrednog razvoja- Devizne potrebe - Alokacija resursa - Cene I devizni kurs - Radna mesta I uslovi proizvodnje - Troškovi poreza - Infrastruktura Na nivou okoline:-Klima -Pejzaž - Geografski položaj - Flora I fauna Na nivou drustva: - Vrednosti I norme - Društveno uredjenje -Socijalna struktura - Slobodno vreme - Kulturno-istorijska ponuda - Analiza navedenih faktora formiranja turističke ponude zasniva se na tome da je turističko tržište specifično u odnosu na ostala tržišta, posebno tržišta roba.

57.Kako se sa ekonomskog aspekta definiše atraktivnost i kako se razvrstavaju atraktivni elementi turističke ponude? Atraktivnost predstavlja osnovni preduslov koji treba da bude ispunjen da bi se turista odlučio za organizaciju turističkog putovanja u konkretnu destinaciju.Atraktivni faktori imaju ulogu da privuku potencijalne turiste u odredjenu prostornu celinu. Atraktivnost se može definisati kao sposobnost specifičnog elementa ili kombinacije elemenata turističke ponude da privuče veći broj posetilaca na odredjeno područje u cilju ekonomske valorizacije.

Atraktivni elementi mogu biti : -Prirodni (biotropni) – podrazumevaju privlačnost brojnih prirodnih elemenata koji omogućavaju zadovoljenje različitih potreba turista. U prirodne atraktivne faktore ubjrajaju se klimatski elementi (vlažnost vazduha, količina padavina, insolacija…), hidrografski elementi (mora, jezera, reke…), flora I fauna I odredjeni oblici reljefa, bogatstvo pejzaža… -Društveni (antropični) – podrazumeva privlačnost kulturno-istorijskih spomenika, različitih društvenih manifestacija, folklora, običaja, ustanova… Ovi resursi nastali su delovanjem ljudskog rada. 58. Kako se može nadomestiti nedostatak prirodnih i antropogenih resursa? Nedostatak prirodnih I antropogenih resursa može se nadomestiti izgrđjenim atraktivnostima (tematski parkovi, zabavno-rekreativni kompleksi…). 59. Komunikativni faktori turističke ponude Komunikativni faktori turističke ponude podrazumevaju prevozna sredstva,saobraćajnu infrastrukturu I suprastrukturu (puteve, železnice, aerodrome) I razvijenost saobraćajnih grana (drumski, avionski, vodeni, železnički).

60. Receptivni faktori turističke ponude Receptivni faktori podrazumevaju organizacione forme u domenu smeštaja, ishrane, zabave, razonode I rekreacije turista. Dele se na dve velike grupe: -Direktne receptivne kapacitete – usluge pružaju uglavom privremenim posetiocima neke destinacije (osnovni I komplementarni smeštajni objekti, ugostiteljski objekti, trgovinske radnje, objekti I ustanove kulturnog I sportskog karaktera…) -Indirektne receptivne kapacitete – objekti čije se poslovanje finansira iz budžeta lokalne uprave I samoupravena osnovu prikupljenih poreza od boravišnih taksi, lokalnih poreza itd. (parkovi,šetališta,vidikovci, javni ukrasni objekti…)

62. Od kojih faktora zavisi atraktivnost turističke destinacije? Atraktivnost turističke destinacije zavisi od brojnih faktora kao što su: -Geografski položaj -Klima -Topografija,kultura,koncentracija turističke ponude - Nivo organizovanosti I kvaliteta ponude -Stepen razvijenosti kapaciteta za smeštaj I ishranu -Uslovi za sport I rekreaciju -Medijski promotivni uticaj - Motivi turističke tražnje I drugi. 63.Sta cini turisticku ponudu?Tur ponudu čini količina roba i suluga (turističkih dobara) koja se želi plasirati, odnosno koja se nudi turistima na turističkom tržištu u određeno vreme i na određenom mestu

64.Ko cini konacno uoblicavanje turisticke ponude?Turista je u suštini taj koji oblikuje ukupnu turističku uslugu što znači da on vrši izbor roba i usluga koje će na određenoj tur destinaciji zadovoljiti njegove specifične tur potrebe.65.Na cemu se zasniva analiza navedenih faktora formiranja turisticke ponude?(nismo sigurni ovo pitanje)!!!Na prirodnim karakteristikama nekog podrucja,kulturno istorijskom nasledju ,razvijenost saobracajne infrastrukture,raspolozivosti objekata za smestaj,ishranu,zabavu, rekreaciju i sl.66.Sistemski pristup turizmu(oblast Heterogenost turisticke ponude)Polazeći od sistemskog pristupa, može se reći da je turizam složen sistem sastavljen od većeg broja sistema I podsistema. Osnovu sistema turizma čine privredne delatnosti kao što su ugostiteljstvo, saobraćaj, zanatstvo, turističke I putničke agencije… 67. Na šta se odnosi heterogenost turističke ponude? Heterogenost turističke ponude podrazumeva slojevitu strukturu turizma.Različite potrebe turista ne mogu se zadovoljiti uslugama I proizvodima samo jedne, već čitavim nizom privrednih I neprivrednih delatnosti I aktivnosti.68.Koja je osnovna pretpostavka tržišne ravnoteže izmenu turističke ponude i turističke tražnje?Osnovna pretpostavka ravnoteže izmedju turističke ponude I turističke tražnje je bogatstvo I raznovrsnost ponude. Tržišna ravnoteža izmedju turističke tražnje I turističke ponude dobija se kada tačno odredjeni segment platežno sposobnih potrošača odabere odredjeni segment ponude čija cenovna skala odgovara njihovoj platežnoj sposobnosti. Zadovoljan potrošač je onaj koji smatra da je dobio vrednost za novac.Istovremeno, subjekti turističke ponude tako ostvaruju svoj ekonomski cilj.

69.Sta podrazumevaju komunikativni faktori i koja je njihova uloga u razvoju turizma?Komunikativni faktori turističke ponude podrazumevaju prevozna sredstva,saobraćajnu infrastrukturu i suprastrukturu (puteve, železnice, aerodrome) I razvijenost saobraćajnih grana (drumski, avionski, vodeni, železnički).i ovo se ponavljalo pitanje!

70.Sta podrazumevaju receptivni(prihvatni) faktori?pogledati pitanje 60 valjda se ponavlja?!71.Sta spada u direktne a sta u indirektne receptivne kapacitete?Pogledaj pitanje 60 opet :d72.Od cega zavise obim,struktura,kvalitet i vreme poslovanje receptivnih kapaciteta?ovo ne znamo isto

73. Objasnite piramidalni prikaz pripadajućeg segmenta tržišta turističke tražnje u odnosu na određeni segment turističke ponude?Osnovna pretpostavka tržišne ravnoteže između turističke tražnje I turističke ponude jeste datačno određeni segment platežno sposobnih potrošača odabere određeni segment ponude čija cenovna skala odgovara njihovoj platežnoj sposobnosti.74.Od kojih faktora zavisi stepen atraktivnosti pojedine destinacije??????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????75. Iz čega proizilazi neelastičnost turističke tražnje?Neelastičnost turističke ponude je osobina koja polazi iz sezonalnosti poslovanja najvećeg dela turističke privrede I iz potrebe relativno visokog investicionog ulaganja sredstava za izgradnju kapaciteta turističke privrede.76. Neelastičnost turističke ponude u odnosu na izvorne i izvedene faktore turističke ponudeKod izvornih faktora turističke ponude,koji se odnose na geografski položaj, vegetaciju, klimuitd, reč je o visokoj neelastičnosti atraktivnih faktora turističke ponude. Izvedeni faktoriturističke ponude su fleksibilniji u odnosu na izvorne. 77.Uticaj sezonalnosti na neelasticnost turisticke traznje?- ni ovo ne znam!-78. Metode utvrđivanja veličine turističkog objekta?U receptivnim turističkim zemljama sa izraženom turističkom sezonom, veličina turističkog objekta najčešće se odredjuje na osnovu metode vršnog kapaciteta I metode prosečnog vršnog opterećenja kapaciteta.79.Mogucnost uticaja na neelasticnost turisticke traznje.Bez obzira na generalno visoku neelastičnost turističke ponude, ipak postoje razne mogućnosti uticaja na nju.Smanjenje neelastičnosti moguće je postići kroz prilagodjavanje potreba izgradnje turističkih kapaciteta prirodnoj sredini,tj. adaptacijom prirodnom okruženju.

80.Objasnite metodu vrsnog kapacitetaMetoda vršnog kapaciteta podrazumeva izjednačenje moguće veličine tražnje koja se očekujeu kratkom vremenu, samo za vreme špica sezone, sa ukupnim kapacitetom budućegsmeštajnog objekta. 81. Šta se postiže metodom prosečnog vršnog opterećenja kapaciteta ? Metodom prosečnog vršnog opterećenja kapaciteta odbacje se moguća maksimalna tražnja u vrhu sezone I odredjuje manji prihvatni kapacitet koji obezbedjuje viši godišnji stepen iskorišćenosti kapaciteta I time utiče na smanjenje visokih fiksnih troškova poslovanja objekta.82.Kojim merama se moze ublaziti i uticati na neelasticnost turisticke ponude?S obzirom na dinamicne promene na strani turisticke traznje i njenu izrazenu visoku elasticnost,potrebno je da subjekti tur.ponude adekvatno i blagovremeno prilagode svoju turisticku ponudu.Posebnu paznju trebalo bi posvetiti uzrocima i posledicama neelasticnosti tur.ponude posebno njenog atraktivnog faktora.83.Karakter rada u turizmu?(oblast se zove karakteristike tur.usluge kao predmeta razmene u turizmu)-Karakter rada turizma kao privredne delatnosti je nematerijalan (uslužni). Aktivnosti delatnosti koje neposredno deluju u turizmu (ugostiteljstvo, saobraćaj, turističke agencije, trgovine na malo) su izrazito uslužne.(to znaci da nema nekog konkretnog proizvoda npr. cokolade)84.Karakteristike turisticke uslugeTurističke usluge se dominantno sastoje od akata,procesa,ideja,informacija… Njihovo korišćenje se formira u doživljaj,iskustvo,zadovoljstvo I sl. One su nematerijalnog karaktera jer se ne mogu proceniti i izraziti fizički. U sklopu turističke usluge opipljivi elementi mogu biti hrana,piće,suveniri,uniforma zaposlenih,fizičko okruženje itd.85.Kako se objasnjava nematerijalni karakter rada u turizmu?(see question 84)86.Šta podrazumeva varijabilnost turističkih usluga? Varijabilnost turističkih usluga se manifestuje kroz oscilacije tražnje za turističkim uslugama tokom vremena. 87. Šta podrazumeva nedeljivost turističkih usluga?Nedeljivost turističkih usluga se odnosi na simultanost proizvodnje I potrošnje turističkih usluga.

88. Objasnite heterogenost, kvarljivost i odsustvo svojine turističkih usluga?-Heterogenost turističkih usluga proizilazi iz učešća velikog broja nezavisnih subjekata u njihovom stvaranju.

-Kvarljivost turističkih usluga predstavlja nemogućnost skladištenja, čuvanja ili odlaganja potrošnje usluga.

-Odsustvo svojine je nemogućnost posedovanja. Potrošač ne može imati u svojini neku turističku uslugu ali mu može biti data na korišćenje ili se javlja u vidu doživljaja,iskustva itd.89. Sezonski karakter poslovanja u turizmu-Pod sezonalnošću se podrazumeva tendencija turističke tražnje da se koncentriše na odredjene,relativno kratke periode tokom godineFaktori sezonalnosti: Sezonske varijacije turističke tražnje ispoljavaju se pod uticajem prirodnih I institucionalnih faktora. -Prirodni se odnose na pojave I promene u prirodnom okruženju. -Institucionalni se vezuju za ustanovljene državne,verske I ostale odmore I praznike.90. Uticaj sezonalnosti na poslovanje u turizmu-Sezonsko usmeravanje turističkih tokova uzrokuje dominantnost turističke ražnje u odnosu na turističku ponudu, posebno u periodima vršnog opterećenja tražnje. Za mediteranske zemlje to se odnosi na letnju sezonu a za planinske zimske centre su to zimski meseci. -Karakteristika turističke tražnje da se koncentriše u kraćem vremenskom period tokom godine ima brojne implikacije na poslovanje subjekata turističke ponude.- Problem nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta u periodima van sezone subjekti na strani turističke ponude rešavaju na različite načine. Pored diferenciranja cena primanjuju se I različite promotivne aktivnosti. Ublažavanju sezonalnosti doprinosi na određeni način povećanje fonda slobodnog vremena potencijalnih turista I “cepanje” godišnjih odmora na više delova. U desezorisanju turističkih tokova doprinos imaju podsticajna putovanja koja se organizuju gotovo ravnomerno tokom cele godine.91. Šta se nalazi u osnovi ekonomskih efekata turizma?(oblast ekonomske funkcije i efekti tur.)U njihovoj osnovi se nalazi turisticka potrošnja.92.Šta je turistička potrošnja, kako se definiše?To je deo nacionalnog dohtka,tj.lične potrošnje koju stanovništvo izdvaja za realizovanje turističkih putovanja u okviru zemlje I inostranstva ,tj.za turističke svrhe bez obzira da li se cin potrošnje dogodio u mestu stalnog boravka turiste, u procesu prevoza ili u turističkoj destinaciji

93. Od čega zavisi visina turističke potrošnje? Od sklonosti ka potrošnji i od kvaliteta roba i usluga koju nude brojni subjekti na straniturističke ponude..94. Šta je turistički promet i šta se njime izražava? Turistički promet je u suštini statistička kategorija kojom se izrazava:-fizički promet u nekom području, destinaciji ili turističkom mestu -finansijski promet ostvaren dolascima turista - obim poslovanja u nekom preduzeću koje svoj primarni I privredni interes ostvaruje na turističkom trzistu.95. Objasnite dimenzije turističkog prometa?-obim turističkog prometa-broj turista ili/I broj njihovih noćenja -dinamika turističkog prometa-stopa rasta turističkog prometa - struktura turističkog prometa-predstavlja njegovu raspodelu npr.raspodelu ukupnog međunarodnog broja turista

Oblast: Statističko merenje u turizmu96. Koji faktori u teorijsko-metodološkom i praktičnom smislu izazivaju nedoumice i problem kod evidentiranja i sagledavanja turističke potrošnje? Problem u ovom kontekstu proizilaze,pre svega,iz heterogene strukture turizma,odnosno brojnosti privrednih I neprivrednih delatnosti koje učestvuju u realizovanju turističke potrošnje97. Objasnite najvažnije metode evidentiranja turističke potrošnje?-metod procene na osnovu ostvarenog turističkog prometa (broj domaćih I stranih turista ili njihovih noćenja I prosečne dnevne potrošnje po vrstama I kategorijama korišćenih objekata za smeštaj) ili -metod povremenog anketiranja turista..98. Realne mogućnosti prikupljanja podataka o turističkom prometu-Prva mogućnost jeste da se turista registruje dolaskom na turističku destinaciju odnosno u smeštajni objekat gde namerava da boravi ili ostvari noćenje.

-Druga mogućnost jeste da se turista registruje prolaskom kroz državnu granicu uz 24-časovno brojanje putnika u svakom vozilu tokom cele godine posebno u toku turističke sezone,što se smatra izuzetno obimnim I napornim I ekonomski ne isplativim poslom.

99. Do kojih zaključaka se može doći kvantitativnom i kvalitativnom analizom turističkog prometa?-dostignut stepen razvoja turizma bez obzira da li je reč o jednoj nacionalnoj teritoriji,području ili mestu jedne zemlje, ili je reč o nekoj široj geografsko-turističkoj celini kao što su kontineti,regioni ili ukupan svetski prospekt. - razvoj fenomena turizma u određenom vremenskom period -strukturnim promenama koje se dešavaju -prosečnoj duzini boravka turista I sl.

-jubilarno 100.to pitanje-(oblast dostignuti stepen razvoja turizma u svetu)100.Dostignuti nivo, dinamika i struktura međunarodnog turističkog prometa u svetuU 2009 godini u svetu je bilo uključeno 880.000.000 ljudi što je pad u odnosu na 2008 god. od 4.2%.ostvareni prihod u 2009 god je iznosio 852 milijardi USD tj 611 milijardi evra što je takođe pad u odnosu na 2008 god. od 5.7%101. Najvažnije receptivne zemlje u menunarodnom turizmu po broju dolazaka i ostvarenim prihodima?-Po dolascima: Francuska, SAD, Španija, Kina,Italija,Velika Britanija, Turska, Nemačka, Malezija, Meksiko-Prema ostvarenim prihodima: SAD, Španija,Fancuska, Italija,Kina, Nemačka,Velika Britanija, Australija, Turska, Austija.102. Najvažnij izvori tražnje u međunarodnom turizmu u svetu?-Kina, Japan, Ruska Federacija i Velika Britanija.

(oblast Direktni i indirektni ekonomski uticaji turizma na privredu)103. Kakvi mogu biti ekonomski efekti ako se ima u vidu cilj istraživanja?Ekonomski efekti mogu biti:-fizicki I finansijski - direktni I indirektni -pozitivni I negativni - registrovani I neregistrovani -vidljivi I skriveni - merljivi I nemerljivi 104.Zbog čega turizam nije uvek stabilan izvor prihoda?Turizam nije uvek stabilan izvor prihoda za određenu destinaciju jer turisti ne moraju biti visoko lojalni određenoj turističkoj destinaciji.

105. Koji faktori utiču na pravac ekonomskog razvoja turizma?-vrsta turisticke destinacije u odnosu na njene prirodne karakteristike -osnovnu vrstu turističkog proizvoda koju nudi na tržistu - obim I strukturu turističke potrošnje -stanje razvijenosti ukupne ekonomije u drzavi ili konkretnoj destinaciji - veličinu I vrstu lokalne ekonomije u smislu da li je dominantno uslužna, proizvodna ili mesovita - stepen u kome turistička potrošnja cirkulise u okviru lokalne ekonomije,odnosno od stepena uvoza za proizvode I usluge -stepena zavisnosti lokalne ekonomije od senzacionalnosti I mogućnosti da umanji izrazenu senzacionalnost ukoliko ona postoji..106. U čemu se ogledaju najvažniji ekonomski efekti turizma?-rastu dohotka subjekta turisticke ponude po osnovu ostvarene turisticke potrosnje - rastu javnih prihoda od sredstava prikupljenih po osnovu naplacenih poreza I boravisnih taksi - rastu broja zaposlenih u delatnostima koje su direktno ili indirektno vezane za turizam kao restrukturiranje trzista rada - rastu preduzetnicke aktivnosti - rastu privatnih I javnih kapitalnih ulaganja - aktiviranju ne privrednih resursa -jacanju regionalnih razvoja I medjuregionalne saradnje - podsticanju opsteg privrednog rasta I razvoja - rastu zivotnog standard lokalnog stanovnistva I dr.107. Negativne ekonomske posledice razvoja turizma? - potencijalna prekomerna zavisnost lokalne privrede od delatnosti turizma - limitirana individualna rentabilnost investicija usled naglasene senzacionalnosti - odliv turisticke potrosnje iz nacionalne rkonomijr kroz putovanje domaceg stanovistva u inostanstvo- dodatni troskovi koji se alimentiraju gradkoj vlasti koja upravlja turizmom I dr.108. Koje su osnovne makroekonomske funkcije turizma?-konverziona funkcija- induktivna funkcija - multiplikativna funkcija -akceleratorska funkcija - izvozna funkcija -funkcija uravnotezenja robnonovcanih odnosa - funkcija podsticanja razvoja nerazvijenih podrucja i - funkcija zaposljavanja