ekonomika turizma ii i iii deo.docx

7/27/2019 Ekonomika turizma II i III deo.docx

1/27

Ekonomika turizma ispitna pitanja II i III deo

41.TURISTICKA DESTINACIJA Sam pojam destinacija potice od latinske recidestination, sto u izvornom obliku znaci odrediste, kao i krajnji ili usputni

cilj. Turisticka destinacija moze biti mesto za odmor ili poslovni centar koji

turisti posecuju i gde borave. Najispravnije je pod turistickom destinacijom

podrazumevati jedno ili vise mesta u koja turisti borave, a koja predstavljaju

osnovni cilj njihovog kretanja.

42.DEFINISANJE TURISTICKE DESTINACIJE - Konvencija UNWTO definiseturisticku estinaciju kao znacajno mesto koje se posecuje tokom

putovanja. Razlikuje tri osnovne vrste turistickih estinacija: ualjenu,

glavnu i motivisucu. Udaljena turisticka destinacija predstavlja najudaljenije

mesto u odnosu na mesto stalnog boravka turiste. Galvna destinacija

podrazumeva mesto gde je turista proveo najvise vremena. Motivisuca

destinacija podrazumeva mesto koje posetilac smatra primarnim ciljem

posete.

43.VRSTE TURISTICKIH DESTINACIJA1. Klasicne destinacije (prirodne, kulturneili istorijske privlacnosti obezbedjuju dugotrajan boravak na destinaciji) kao

sto su: St. Tropez, Dubrovnik, Rodos. 2. Destinacije sa specificnim predelima

i zivim svetom (stanista su za retke vrste flore i faune) kao sto su ostrva

Galapagos, rezervat prirode Zasavica. 3. Destinacije poslovnog turizma (kada

industrijski ili komercijalni centar rekonstruise istorijsko jezgro ili kvartove za

soping, centar za zabavu), kao sto su Mancester ili Glasgov. 4. Stopover

destinacije (destinacije za predah koje se nalaze na pravcima kretanja iz

emitivnih u receptivne estinacije, uz mogucnost smestaja, ishrane) kaosto su: Kale i Bulonj u Francuskoj. 5. Short-break destinacije ( destinacije za

kratak boravak). Privlacne najcesce domacim turistima za boravak tokom

vikenda ili preko dana, mali provincijski gradovi, kao sto su: Amsterdam,

Piza, Briz. 6. Destinacije za jednodnevne posete (izletnicke destinacije u

okviru odredjene regije, primorski centri, trgovinski centri)


2/27

44.DEFINISANJE I VRSTE TURISTICKE ATRAKCIJE Pod pojmom turistickeatrakcije podrazumeva se sve ono sto sluzi privlacenju turista, a to mogu biti

prirodne atraktivnosti kao sto su vulkani, planinski vrhovi, pecine itd.

Karakteristicna kulturna obelezja, specijalni dogadjaji, festivali, proslave,

karnevali i sl. Vrste atrakcija: 1. Prirodne atrakcije: a) atrakcije sa

zivotinjama: safari parkovi, zooloski vrtovi, rezervati prirode itd. b) parkovi i

vrtovi:botanicke baste, javni parkovi, rezervati prirode. 2. Kulturno-istorijske

atrakcije: a) religiozna mesta:manastiri, crkve, katedrale i sl. b) muzeji i

galerije: umetnicke galerije, gradske kuce itd. c)istorijska mesta:dvorci,

zamkovi, palate i dr. d) arheoloska nalazista 3. Izgradjene atrakcije: a)

zabavno-rekreativni kompelski: vodeni parkovi, luna parkovi, soping centri i

sl. b) tematski parkovi c) tematska prodajna mesta:botanicki centri, zabavni

parkovi d) atrakcije u sklopu radnog mesta:zanatske radionice 4. Dogadjaji:

a) sportski dogadjaji: takmicenja, olimpijske igre, trke, mitinzi i sl. b)

izvodjacka umetnost:koncerti, festivali, sabori c) poslovni dogadjaji:sajmovi,

kongresi, mitinzi.

45.ULOGA I ZNACAJ UGOSTITELJSTVA U RAZVOJU TURIZMA Ugostiteljstvo jeusluzna i privredna delatnost cija je misija dugorocno zadovoljenje ljudskih

osnovnih fizioloskih potreba ljudi, koje iz razlicitih razloga nisu zadovoljene

na uobicajen nacin u okviru domacinstva46.DEFINISANJE I ZNACAJ UGOSTITELJSTVA Ugostiteljstvo sjedinjuje u sebi

grupe poslova proizvodnog, usluznog, trgovinskog, ogranizacionog,

rekreativnog i zdravstvenog karaktera. Grupa poslova proizvodnog

karaktera obuhvata:pripremanje toplih i hladnih jela, peciva i poslastica i

pripremanje pica. Grupa poslova usluznog karaktera obuhvata:usluge

smestaja, posluzivanje toplih i hladnih jela, peciva i poslastica, posluzivanje

toplih i hladnih alokholnih i bezalkoholnih pica i napitaka. Grupa poslova

trgovinskog karaktera obuhvata: prodaju trgovniske robe, suvenira i sl.prodaju dnevne stampe i duvanskih proizvoda. Grupa poslova

ogranizacionog karaktera obuhvata: ogranizaciju seminara, simpozijuma i

kongresa. Grupa poslova rekreativong karaktera obuhvata:koriscenje

teretane, dvorana za pedl tenis i skvos, koriscenje terena za tenis i golf,

jahanje i sl. Grupa poslova zdravstvenog karaktera obuhvata: koriscenje


3/27

sauna, bazena sa termalnom vodom, fizikalnu, kinezi, hidro, helio i aero

terapiju. Ekonomski znacaj ugostiteljstva ogleda se u tome sto ugostiteljstvo

svojom ekonomskom ativnoscu ostvaruje kvantitativno i kvalitativno

izrazene rezultate rada, cijom realizacijom se podmiruju potrebe pojedinaca,

preduzeca i drustva u celini.

47.PODELA I KLASIFIKACIJA UGOSTITELJSTVA Kriterijumi koji se najcescekoriste pri podeli ugostiteljstva su: Vrste usluga i tehnoloski proces rada,

vrste ugostiteljskih potrosaca, vremenski period u kome se obavlja

ugostiteljska delatnost, duzina boravka ugostiteljskih potrosaca, mesto

pruzanja ugostiteljskih usluga, komercijalnost poslovanja, sopstvenost

sredstava za obavljanje ugostiteljske delatnosti.

48.OSNOVNE VRSTE I KARAKTERISTIKE KAPACITETA ZA SMESTAJUgostiteljskeposlovne jdinice za smestaj dele se na osnovne (glavne) i komplementarne

(dopunske). Osnovne ugostiteljske poslovne jedinice obuhvataju: hotele,

motele, pansione, turisticka naselja, prenocista i sl. Komplementarne

ugostiteljske poslovne jedinice obuhvataju: domacu radinost, kampove,

banjska i klimatska lecilista, odmaralista i planinarske domove.

49.SMESTAJNI KAPACITETI SRBIJERepublika Srbija je 2007. Godine raspolagasa 17.328 poslovnih jedinica koje direktno ulaze u ponudu hotelsko-

ugostiteljskih kapaciteta, u kojima je zaposleno blizu 60.000 radnika. U ovimoblicima smestaja registrovano je 46.349 soba i 116.182 lezaja. Od 2004.

Godine doslo je do znacajnog povecanja broja soba (za preko 100.000) i

broja lezajeva (oko 30.000). u Osnovnim smestajnim smestajnim

kapacitetima Srbije nalazi se 55%, a u komplementarnim 45% od ukupnog

broja soba. U strkturi osnovnih smestajnih kapaciteta dominiraju hoteli sa

ucescem 75%, dok kod komplementarnih dominiraju privatne sobe (44%),

ucesce kampova je 12%, a banjskih lecilista 10%.

50.OSNOVNE VRSTE I KARAKTERISTIKE KAPACITETA ZA ISHRANU TURISTA unajopstijem smislu, ugostiteljske poslovne jedinice za ishranu i pice dele se

na: Osnovne I posebne.

- OSNOVNE ugostiteljske jedinice sa ishranu i pice obuhvataju:restorane,kafane, gostionice, krcme, barove, bifee i ugostiteljske poslovne jedinice

na javnim prevoznim sredstvima.


4/27

- POSEBNE ugostiteljske jedinice za ishranu i pice obuhvataju:restoranedrustvene ishrane, poslasticarnice, pecenjarnice, cajdzinice,

cevabdzinice, ascinice, picerije i ostale(kantine, kioske i dr.)

51.RESTORANI BRZE HRANE ( FAST FOOD RESTAURANT) Koncepcija brzehrane nastala je pre 50-ak godina najpre na trzistu SAD, a zatim se prenosi u

Kanadu, zemlje Zapadne Evrope, Japan, Australiju, pa i u nasu zemlju,

Zasniva se na sistemu fransizinga. Osnovne karakteristike sistema brze

prehrane, koji danas poprima obelezja savremene industrije, jesu: brza

usluga bez posrednika, uvek sveza hrana, prepoznatljiv ukus hrane, ljubazno

osoblje, relativno niske cene, usluga bez cekanja, rezervacije itd. U vodece

svetske lance restorana brze hrane ubrajaju se: McDonals, Dairy Queen,

Pizza Hut, KFC, Burger King, Taco bell, Quick itd.

52.SLOW FOOD RESTORANI Organizacija Slow Foo International voiporeklo od nezvanicne organizacije koja je osnovana 1986, godine pod

imenom Agricola. Cilj ovog uruzenja je bio a se suprostavi sirenju lanca

restorana McDonals u Italiji. Na logou organizacije je puz kao jasna

poruka da treba usporiti tempo koji smo samo sebi nametnuli. U jednom

ovakvom restoranu, sva hrana je ogranskog porekla, tj. nema genetskimodifikovane hrane. Ono sto restoran, bar ili drugi ugostiteljski objekat koji

sluzi jelo i pice svrstava u Slow Foo grupu jeste sam nacin pripreme i

birge oko hrane u celom postupku usluge, od nabavke namirnica do

serviranja gotovg jela gostima.

53.ULOGA I ZNACAJ SAOBRACAJA U RAZVOJU TURIZMA (SAOBRACAJ KAOORGANIZACIONI DEO TURIZMA 54.) Transport je komunikativni faktor

neophodan za razvoj turizma i jedan je od osnovnih, esencijalnih elemenata

turistickih usluga. To podrazumeva koriscenje sredstava transporta kako zadolazak u destinaciju, tako i za kretanje kroz samu destinaciju, a za neke i

najvazniji element iskustva sa turistickog putovanja. Osnovni elementi svakog

saobracajnog sistema su: Put, Terminal, Transportna jedinica i motivacija. Put

moze biti u potpunosti vestacki, kao sto su to razni asfaltni putevi i pruge , ili

prirodni, kao sto su voda i vazduh. Terminali predstavljaju najudaljeniju tacku


5/27

do koje se sistem transporta prostire u smislu kraja puta. Oni obezbedjuju

korisnicima pristup vozilu ili deluju kao prekretnica izmedju razlicitih puteva.

Transportna jedinica je odredjeno sredstvo transporta, vozilo koje olaksava

kretanje. Oblik transportne jedinice zavisi od velikog broja faktora kao sto

su:traznja za putovanjem, koriscenja tehnologija, vid prevoza i motivacija.

Motivacija se smatra najvaznijim elementom u ravoju saobracaja. Putnicki

saobracaj se deli na: drumski, vodeni, zeleznicki i vazdusni.

54.SAOBRACAJ KAO ORGANIZACIONI DEO TURIZMA- Transport je komunikativnifaktor neophodan za razvoj turizma i jedan je od osnovnih, esencijalnih,

elemenata turistickih usluga. To podrazumeva koriscenje sredstava transporta

kako za dolazak u destinaciju, tako i za krajnje kretanje kroz samu destinaciju i

njemu okolinu. Osnovni elementi svakog saobracajnog sistema su put, terminal,

transportna jedinica, motivacija.

55. ULOGA VAZDUSNOG SAOBRACAJA U RAZVOJU TURIZMAU odnosu na druge

vidove saobracaja, vazdusni saobracaj predstavlja najmladju i najprespektivniju

granu. Njegov znacaj proistice iz brzine, udobnosti i bezbednosti, kao i relativnoniskih cena.Avio-saobracaj je imao dinamican razvoj i ekspanziju, pre svega

zahvaljujuci tehnoloskim poboljsanjima u avio-tehnologiji, sto se odrazilo na

povecanje brzine i ustedu goriva. Prvi avion konstruisala su braca Rajt 1903.

Godine. Danas se avioprevozom preveze oko 2.200.000.000 putnika godisnje, a

komercijalna avijacija generise vise od 150.000.000.000 USD prihoda godisnje I

zaposljava 550.000 ljudi. Boeing je najveci svetski proizvodjac aviona. Podela avio-

saobracaja moze se izvrsiti, pre svega, zavisno od toga da li se odvija unutar jedne

zemlje ili na medjunarodnom planu, i to na domaci i medjunarodni vazdusnisaobracaj. U odnosu na predmet prevoza deli se na: putnicki, kargo(teretni) i

postanski. Zavisno od toga da li je regulisan redom letenja deli se na:redovni,

vazdusni i carter vazdusni saobracaj.


6/27

56. AVIO-TRANSPORT U SRBIJI Kada je rec o vazdusnom saobracaju kao

potencijalu za razvoj turizma, moze se istaci da Srbija raspolaze sa cak 19

aerodroma s asfaltiranim pistama i sa jos 44 aerodroma sa neasfaltiranim

pistama. Srbija ima svog nacionalnog prevoznikaJAT. JAT je osnovan 17. Juna

1927. Goine kao rustvo za vazusni saobracaj AEROPUT, ciji je naslenik jat

Airways (clan je IATA). U Srbiji postoji 39 zvanicno upisanih aerodroma, ali je

samo njih 5 uvrsteno na listu aerodroma sa IATA kodom i to: aerorom Nikola

Tesla Beogra, aerorom Batajnica Beogra, aerorom Konstantin veliki

Nis, aerorom Ponikve Uzice i aerorom slatina Pristina.

57.SISTEM REGULACIJE U AVIO-SAOBRACAJUICAO je osnovana 1947. Godine

na bazi zakljucaka Cikaske konvencije. Predstavlja specijalizovanu organizaciju

UN, sa sedistem u Montrealu. Osnovni ciljevi ove organizacije su: pomoc urazvoju medjunarodnog vazdusnog saobracaja radi obezbedjenja njegovog

sistematskog napretka, izbegavanje diksrimiancije u pristupu svih clanica

razvoju i koriscenju svih vazdusnih prevoza, povecanje bezbednosti prevoza i

izbegavanje neumerene konkurencije medju vazdusnim prevoziocima. IATA je

udruzenje redovnih avio-prevozilaca, osnovano 1919. Godine u Hagu,

obnovljeno aprila 1945. God. U havani. Sa sedistem je u Montrealu. Nastala je

kao rezultat potrebe jedne univerzalne poslovne asocijacije koja bi poslovala po

najvisim poslovnim standardima na dinamicnom medjunarodnom trzistu avio-

saobracaja. U nadleznosti IATA nalaze se slledece najvaznije funkcije:

formiranje cena prevoza u redovnom medjunarodnom avio-saobracaju,

uskladjivanje redova letenja na redovnim medjunarodnim linijama, zastupanje i

obracun potrazivanja itd.


7/27

58. ULOGA I ZNACAJ VODENOG SAOBRACAJA ZA RAZVOJ TURIZMA Ovaj vid

transporta podrazumeva prevoz morem, rekama, jezerima i kanalima. Smatra

se najstarijim vidom transporta. Njegov razvoj moze se pratiti jos od praistorije.

Oblici transporta vodom se mogu podeliti prema Holoveju na pet osnovnih

kategorija: Linijsko putovanje brodom, Krstarenja, Kratka putovanja brodom,

Putovanja i ekskurzije kopnenim vodama i Zakupljeni ili iznajmljeni privatni ili

vlastiti vodeni prevoz.Najvece svetske rute krstarenja nalaze se u sedam regija

sveta: 1. Folrida, Karibi, Bermuda i Bahami 2. Zapadna obala Meksika, SAD i

Kanada, Panama i Panamski kanal 3. Mediteran, podeljen na zapadni i istocni

sektor 4. Pacificka ostrva i daleki istok 5. Balticko more, galvni gradovi Severne

Evrope i zapadna obala Norveske 6. Zapadna Afrika i ostrva u Atlantiku,

Kanarska ostrva, Madeira 7. Krstarenja oko sveta.

59. VODENI SAOBRACAJ U SRBIJI Za Srbiju je recni saobracaj izuzetno vazan,

posebno sa aspekta razvoja medjunarodnog i pre svega nautickog turizma. U

ovom kontekstu se posebno isticu reke Dunav, Sava i kanal DTD. Najvazniji

vodeni put u Srbiji je Dunav, koji je plovan celim svojim tokom kroz nasu zemlju

(587 km) i nesmunjivo predstavlja najveci ekonomski potencijal I pripada

panevropskom plovnom putu koridor 7 koji povezuje srednju Evropu sa oblascu

Crnog mora.

60. ULOGA I ZNACAJ ZELEZNICKOG SAOBRACAAJ U RAZVOJU TURIZMA

Prednosti zeleznickog prevoza ogledaju se pre svega u tome sto se vozovi

oduvek smatraju relativno bezbednim i jeftinim prevoznim sredstvima u kojima

postoji mogucnost kretanja duz cele kompozicije, mogu se kretati kroz

atraktivne predele te se omogucava razgledanje tokom puta, mogu spadati u

ekoloske oblike putovajnja, zeleznicki terminali su cesto centralno locirani, rute

su nezagusene i sl.

61. ZELEZNICKI SAOBRACAJ U SRBIJI Najvazniji zeleznicki pravci u Srbiji krecu

od beograda ka: - zapadu ( ka Sremskoj Mitrovici i granici sa Hrvatskom)

severu ( ka Novom Sadu, Subotici i granici sa Madjarskom) severoistoku ( ka

Pancevu, Vrscu i granici sa Rumunijom) jugu ( ka Nisu, leskovcu i granici sa

Makedonijom)jugozapadu ( ka Valjevu, Uzicu I granici sa Crnom Gorom)ka


8/27

jugu ( ka lapovu, Kraljevu, Kosovu Polju, Djeneral Jankovicu i granici sa

makedonijom). Za razvoj turizma u nasoj zemlji moze biti znacajna Sarganska

osmica, kao deo pruge uzanog koloseka izmedju Uzica i visegrada, odnosno

Mokre gore i Kremana preko brda Sargan.

62. ULOGA I ZNACAJ DRUMSKOG SAOBRACAJA U RAZVOJU TURIZMAPojavom

motorinh vozila krajem 19. veka drumski saobracaj se ukljucuje u turisticke

tokove kako za prevoz robe za turisticku potrosnju, tako i za prevoz

putnika.Danas drumski saobracaj zahvaljujuci svojim pogodnostima, pre svega

pokretljivosti, prilagodljivosti i dinamici, predstavlja najznacajniji vid prevoza

inostranih turista.Osnovna podela drumskog saobracaja je na autobuski i

automobilski. Autobuski saobracaj obuhvata: javni(redovne autobuske linije),

autobuske ture i ekskurzije i transfere. Kada je u pitanju automoblski saobracaj,ucesce privatnih automobila je dominantno u ukupno prevezenim turistima u

medjunarodnom turizmu.

63. DRUMSKI SAOBRACAJ U SRBIJI kada je rec o drumskom saobracaju,

saobracajna infrastrkutura Srbije moze se generalno oceniti kao relativno

solidna, ali jos uvek nedovoljon razvijena. Ova konstatacija se moze potkrepiti

postojanjem samo jednog autoputa. Putevi E klase A u Srbiji su: -PUT E65

deonicaRibariceKosovska MitovicaPristinaDjeneral Jankovic; - PUT E70deonicaBatrovci BeogradVrsac Vatin; PUT E75 deonica - Horgos

Subotica Novi Sad Indjija Beograd Pojate Nis Grdelica; PUT E80

deonicaKotromanPozegaPojateNisGrdelica

64. TURISTICKE AGENCIJE I NJIHOVA ULOGA U RAZVOJU TURIZMA Da bi se

ostvarili ekonomski efekti od turizma neophodno je uspostavljanje konatka

izmedju traznje i ponude, u cemu nezamenjljivu ulogu imaju posrednici.Zadatak

posrednika u turizmu jeste da transformisu proizvode i usluge iz forme u kojoj

nisu dostupni potrosacima u formu u kojoj su im dostupni.


9/27

65.POJAM, ULOGA I ZNACAJ TURISTICKIH AGENCIJA Najveci znacaj u

posredovanju u turizmu imaju turisticke agencije i drustvene turisticke

organizacije. Ovi posrenici prestavljaju svojevrstan most izmeju turisticketraznje i turisticke ponude, povezujuci mnogobrojne i raznovrsne zelje i potrebe

heterogene i atomizirane turisticke traznje sa brojnim mogucnostima turisticke

ponude.

66. DELATOST TURISTICKIH AGENCIJA I NJIHOVE VRSTEU delokrugu turistickih

agencija nalazise veci borj aktivnosti, medju kojima se izdvajaju aktivnosti

vezane za: kreiranje i otvaranje novih turistickih podrucija i mesta radi

stimulisanja traznje na preduzimanje putovanja; propagandu, tj. razvijanje

interesa za putovanjima na bazi razlicitih propagandnih i reklamnih

materijala;informisanjeu smislu ozbezbedjivanja brojnih podataka i informacija

u pisanoj i usmenoj formi a u vezi sa konkretnim putovanjem;distribuciju

odnosno prodaju razlicitih programa putovanja ili pojedinacnih

usluga;realizaciju sopstvenih putovanja u smislu organizovanja individualnih ili

grupnih putovanja. Navedene aktivnosti se mogu svrstati u dve najsire grupe

poslova: 1. Posrednicki poslovi 2. Ogranizovanje pausalnih putovanja


10/27

Osnovne razlike izmdju turoperatora I putnickih agencija

TUROPERATOR PUTNICKA AGNECIJA

Trgovac na veliko Trgovac na malo

Organizator i posrednik Posrednik

Kreira vlastiti proizvod Plasira na trzistu tudje proizvode

Kupuje usluge u vlastito ime i za

vlastiti racun

Prodaje usluge u svoje ime, ali za

tudj racun

Osnovni izvor prihoda: prodaja

vlastitih proizvoda

Osnovni izvor prihoda: Provizija

Snosi rizik za neprodane kapacitete Ne snosi rizik za neprodane

kapacitete

Po pravila nema direktan kontakt sa

potrosacima

Ima direktan kontakt sa potrosacima

Prodaju svojih proizvoda najcesce

obavlja preko posrednika

Vrsi direktnu prodaju potrosacima

Glavna funkcija:organizaciona Glavna funkcija: PosrednickaIma na trzistu specificnu

informativno-savetodavnu funkciju

Preovladava opsta informativno-

savetodavna funkcija

Funkcija promocije je veoma vazna Izrazena komercijalno-propagandna

funkcija

Vrste putnickih agencija

-Prema teritoriji : koju pokrivaju: lokalne, regionalne, nacionalne i

medjunarodne

-Prema broju poslovnica : pojedinacne i slozene

-Prema samostalnosti u radu : samostalne i zavisne od osnivaca

-Prema preteznom sadrzaju rada : veleprodavci(turoperatori) i

maloprodavci(klasicni posrednici)

-Prema podruciju pruzanja usluga : inicijativne i receptivne


11/27

67.PRATECE TURISTICKE USLUGE- to su usluge koje se nude kako turistima

direktno,tako i drugim pruzaocima turistickih usluga. Generalno se mogu

podeliti na one koje se pruzaju turistima,kao sto su:

1. Usluge turistickih vodica i pratilaca grupa,animatora,uslugeosiguranja,kreditiranja i menjacke sluzbe, duty-free sopovi, izdavaoci

incentive vaucera

2. Usluge koje su namenjene pruzaocima turistickih usluga kao sto su:usluge obrazovanja, treninga i instruktaze, novinara

3. Usluge marketinga: konsultanske marketing usluge, predstavnistva,agencije za promociju i propagandu

4. Tegnicke usluge: dizajniranje web sajtova, implementacija tehnickihresenja, odrzavanje, instalacija, popravke.

68. USLUGE NAMENJENE TURISTIMA- Ne postoji termin koji je univerzalno

prihvacen za specificnu vrstu poslova koji obuhvataju pratioce grupa, vodice,

informatore i interpretatore, niti posebna privredna delatnost u koju se svi

ovi poslovi mogu svrstati. Turisticki vodici i pratioci uobicajeno poseduju

znanje vise stranih jezika, imaju visok nivo opste kulture, poseduju dobre

organizacione sposobnosti, komunikativni su, snalazljivi, ljubazni i slicno.

Animacija kao podrucje delovanja u okviru turisticke aktivnosti postoji

prakticno od pocetka turizma kao privredne delatnosti. Pod pojmom

animacija uobicajeno se podrazumeva ljubazan poziv na zajednicku

aktivnost. Moglo bi se reci da ona obuhvata sledeca podrucja: sport i

rekreaciju, zabavne priredbe, kulturno-socijalnu animaciju. Animatori su

cesti organizatori zabava na kruzerima, instruktori na izletima i ekskurzijama

(ronjenje, skijanje, ekstremne aktivnosti bunggie jumpping i sl.).

69. USLUGE USMERENE KA TURISTICKOJ PONUDI- Obrazovanje i trening.

Obrazovanje za sektor turizma treba da odrazi ssve specificnosti turistickih

usluga, jer je za uspeh turistickih preduzeca i turistickih destinacija kljucno

zadovoljstvo turista, a ono zavisi pre svega od kvaliteta ljudskog rada. U

njihovom obrazovanju ucestvuju brojne obrazovne institucije koje im


12/27

omogucavaju i formalno obrazovanje, ali i kontuirano skolovanje i

unapredjenje znanja i vestina tokom radnog veka. U grupu dodatnih

pratecih turistickih usluga mogu se svrstati i poslovni turistickih novinara,

stampanih, elektronskih i audio-vizuelnih medija, kao i izdavaca

specijalizovanih naucno-strucnih ili popularnih casopisa

70. OSTALE PRATECE USLUGE- Usluge sa podrucja marketinganamenjene

su kako turistickim potrosacima, tako i subjektima turisticke privrede. Njih

pruza veliki broj putnickih savetnika- konsultanata, ekspertskih i marketing

konsultantskih kuca i pojedinaca, opunomocenih agencija, propagandnih

agencija, dizajnera, arhitekata, prevodilaca, izdavaca, prodajnih mesta.

Informaticke usluge pruzaju se i u gradjenju mreza provajdera koje

omogucavaju pristup putnickim agentima centralnom kompjuterskomrezervacionom sistemu. Razvoj informacione tehnologije doveli su do

potrebe angazovanja i zaposljavanja, stalno ili povremeno specijalizovanih

kompjuterskih eksperata.

71.INTEGRACIONI PROCESI U TURIZMU- Preduzeca turisticke privrede

nastoje da obezbede ostvarivanje ekonomije velikog obima, jacu kontrolu i

razvoj trzista nabavke i prodaje, kao i iskoriscenje diferencijalnih prednosti u

cilju profitabilnog poslovanja u srodnim oblastima. S obzirom na navedeneciljeve, razvijaju se i razliciti tipovi integracija u poslovanju subjekata na

turistickom trzistu. Rec je o tri osnovna tipa integracija: horizontalnoj,

vertikalnog i komplementarnoj integraciji.

72. Horizontalni tip integracije u turizmu

Horizontalni tip integracije podrazumeva kooperaciju i povezivanje poslovnih

aktivnosti unutar jedne odredjene privredne grane.72.1 Navedite primere horizontalne integracije u turizmu

Karakteristican primer horizontalnog tipa integracije u hotelijerstvu predstavljaju

medjunarodni hotelski lanci. Hotelski lanac je sistem povezanih hotela sa

prepoznatljivim imenom i zagarantovanim standardom, iza kojeg stoji trzisno

poznato ime (brand). Rec je o povezivanju jedne vrste i tipa objekata za smestaj,


13/27

ali i o ukljucivanju restoraterstva u hotelski biznis ( npr. McDonald's). Kod

medjunarodnih hotelskih lanaca koji spadaju u najvise kategorije postoji tipiziran

kvalitet usluga, jedinstven informacioni sistem, zajednicka promociona politika i

drugi elemeti poslovne politike.

72.2.Koji su voedi svetski hotelski lanci po broju sobaPo broju soba najveca je:-InterContinental Hotels Group PLC, Windsor, Englandsa 646,679 soba,

-Wyndham Hotel Group, Parsippany , New Jersey

-Marriott International Inc, Bethesda, Maryland

-Hilton Worldwide, McLean, Virginia

-Accor Hospitality, Paris, France

-Choice Hotels International Inc, Silver Spring, Maryland

-Best Western International, Phoenix, Arizona

-Starwood Hotels & Resorts Worldwide Inc, White Plains, New York-Carlson Hotels Worldwide, Minneapolis, Minnesota

-Hyatt Hotels Corp, Chicago, Illinois

72.3 Primeri horizontalne integracije kod organizatora putovanja

TUI ( Touristik Union International ) nastao 1968. horizontalnim spajanjem

tadasnje cetiri velike putnicke agencije(Touropa, Scarnow, Hummel i Dr. Tigges) u

Zapadnoj Nemackoj, dok se 1970 pridruzuje Airtours International , zatim 1972 i

Trans Europa. Brojni turoperatori u Evropi nastali su na slican nacin. Npr. Sunair (

Belgrija), Holland International( Holandija)

72.4 Oblici horizontalne integracijeHorizontalna integracija pored zajednickog vlasnistva moze da ima i oblik ugovora

avio-kompanija o zajednickim uslugama rezervisanja, kao sto je ugovor o

siframa izmedju British Airways-a i US Air-a ili ugovori o rukovodjenju ili fransizi

medju hotelima.

U medjunarodnom hotelskom sektoru, multinacionalne korporacije ucestvuju u

horizontalnoj intefraciji u vidu stranih direktnih investicija,lizinga, ugovora o

upravljanju, fransize, ugovora o marketingu.

72.5Koje su najvanije prenosti horizontalne integracije?

-obogacivanje i prosirenje asortimana ponude, kao i njenog plasmana na siretrziste

-lakse se dolazi do investicionih sredstava

-ostvarivanje boljis finansijskih efekata

-povecanje stepena koriscenja kapaciteta

-mogucnosti ustede po osnovu nabavke i koriscenja reprodukcionog materijala


14/27

-racionalnije koriscenje zaposlenog osoblja

-smanjenje troskova za investicionu aktivnost (npr prosirenje, modernizacija

kapaciteta)

-stvaranje povoljnijih uslova za efikasnije istrazivanje turistickog trzista

-bolja prodaja, promocija i nabavka-prepoznatljiva propaganda

-povecanje cena i profitabilnosti

-ublazavanje neizvesnosti poslovanja

-povecanje konkurentske sposobnosti i dr.

73. Vertikalni tip integracije u turizmu

73.1. ta porazumeva vertikalna koncentracija u turizmu?

Vertikalna koncentracija podrazumeva vid poslovne saradnje izmedju preduzecakoja pripadaju ugostiteljstvu, saobracaju, turistickim agencijama i drugim

delatnostima turisticke privrede, ali i ukljucivanje i onih delatnosti iz oblasti

bankarstva, osiguranja, sporta i drugih zainteresovanih za razvoj turizma. Rec je o

svim onim delatnostima koje se medjusovno dopunjuju s aspekta formiranja

kompleksne turisticke usluge i koje u medjusovnom povezivanju nalaze na

ekonomsku opravdanos svog poslovanja.

73.2. Osnovni tipovi vertikalne koncentracije u ugostiteljstvu

- Proizvodni tip ( odnosi se na oblike saradnje izmedju ugostiteljskih preduzeca i

dobavljaca reprodukcionog materijala, sirovina, materijala za izradu i sl.)- Prodajni tip poslovnog povezivanja ( Rasprostranjen u praksi. Vezuje se za

plasman ugostiteljskih usluga preko sireg organizacionog sistema. Cesto se u

medjunarodnoj i domacoj praksi mogu naci slucajevi da se veliki turoperatori

opredeljuju za razvoj ugostiteljstva, ukljucivanjem postojecih smestajnih

kapaciteta u svoj poslovni sistem, ili kroz izgradnju novih. Ugostiteljska, najcesce

hotelska, preduzeca mogu formirati sopstvene turisticke agencije, u cilju boljeg,

organizovanog plasmana svojih kapaciteta. )

73.3 Primeri vertikalne koncentracije u turizmu

Poznate avio-kompanije, Lufthanse, Air France, Swissair, svoju osnovnu delatnostsu prosirile na formiranje svojih lanaca hotela najvise na kategorije i sopstvene

organizatore putovanja. Americka avio-kompanija Pan American World Airways je

1946

na prostorima Latinske Amerike i Kariba osnovala hotelsku korporaciju Inter

Continental Hotels & Resorts. Prvi hoteli iz ovog lanca bili su namenjeni


15/27

korisnicima usluga avio-saobracaja i osoblju avio-kompanije. U Latinskoj Americi

je deset godina po osnivanju sagradjeno 14 InterContinetal hotela. 80 % korisnika

cine poslovni putnici.

Medju 50 najvecih hotelskih lanaca sveta nalazi se i Walt Disney Compani koja

predstavlja karateristican primer vertikalnog poslovnog povezivanja hotelijerstvasa industrijom zabave.

Tipican primer vertikalnog povezivanja hotelijerstva sa industrije igara na srecu je

Las Vegas, grad u kome je koncentrisano najvise mega-hotela na svetu. Medju 50

najvecih hotelskih lanaca sveta ubrajaju se i tri kompanije iz Las Vegasa - Park

Place Entertainment, Mandalay Resort Group i MGM Mirage.

73.4. Oblici vertikalne koncentracije u turizmu

-Najveci organizator putovanja u Velikoj Britaniji , Thomson Groupkoja je

formirana 1965 najizrazitiji je primer vertikalnog oblika integracije. Ovu

korporaciju u svoj sistem ukljucuje dalatnosti turistickih agencija, vazdusnogsaobracaja, hotelijerstva, izdavastva i prodajnu mrezu malih putnickih agencija.

Na trzistu organizovanih putovanja u V.Britaniji Thomson Holidays ima ucesce oko

35% sa preko 8.000.000 paket aranzmana na godisnje za putovanje Britanaca u

inostranstvo.

-oblik zajednickog vlasnistva kompanija koje obezvedjuju razlicite komponente

turisticke ponude i koja poprima razlicite sablone poslovanja u razlicitim

zemljama. British Airways i Lufthansa imaju ucesca u akcijskom kapitalu u

hotelima u nekim zemljama u koje lete. Turoperatori u Nemackoj se vise oslanjaju

na redovne letovi od turoperatora u VBritaniji koji se dominantno orijentisu nacarter letove.

73.5 Primeri vertikalne koncentracije za hotelska i saobradajna preuzeda-zeleznicke kompanije Union Pacific, Canadian Pacific, Ohio Railroad i hoteli i drugi

objekti za smestaj u SAD i Kanadi

-brodske kompanije i hoteli i cele destinacije. Brodska kompanija Matson

Navigation je vodila cetiri glavna hotela u Waikiki, delu Honolulua, i mnogo

doprinela celokupnom razvoju Havajskih ostrva

-avio-kompanije : PanAm sa Intercontinental-om i TWA sa Hilton International-om

-American Express je ukljucen u poslovanje velikog broja hotelskih i rent-a-carpreduzeca sirom sveta.

73. 6 Osnovne prednosti vertikalne koncentracije

-unapredjenje kvaliteta usluga

-osiguravanje i prosirenje trzista za plasman usluga

-zauzimanje povoljnijih trzisnih pozicija


16/27

-bolja koordinacija turistickih usluga

-smanjivanje neizvesnosti kada je u pitanju buduca ponuda

-olaksano dobijanje i obrada informacija

-obezbedjenje inputa po povoljnijim cenama

-ostvarivanje boljih ekonomskih rezultata (smanjenje transportnih i drugihtroskova)

73.7 Kako razliiti tipovi integracija utiu na prihoe o menunaronogturizma?

Vertikalna integracija mze podrazumevati podizanje dodatne barijere tako da

preduzece ne moze lako da smanji isporuku proizvoda (turistickih usluga) kada je

opala traznja. Primer za to je vlasnistvo turistickih smestajnih kapaciteta u

destinaciji koja se suocava sa dugogodisnjim problemima u vidu terorizma ili sa

drugim vidovima nasilja ili se nalazi u opadajucem delu krive koja predstavlja

zivotni ciklus neke destinacije73.8Konglomerati kao oblik koncentracije u turizmu

Konglomerati su preduzeca koja svoj rast ostvaruju diversifikovanjem tj

razgranicavanjem proizvodnog usluznog programa tako da se tehnologije i

proizvodi (usluge) pa prema tome i njihovi kanali prodaje i trzista, medjusobno

bitno razlikuju i najcesce nemaju nikakvih dodirnih tacaka.

74. Medjunarodne turistike organizacije i udruenja

74.1. Zbog ega je nastala UN WTO?Razvojem turizma omogucava se i brzi razvoj pojedinih manje razvijenih regiona u

okviru odredjene zemlje , zadrzavanje seoskog stanovnistva i smanjenje njihovog

odlaska u prenaseljene gradove. Uocavaju se i veoma znacajni drustveni,

interkulturalni, socijalni efekti turizma kroz licna prijateljstva, bolje razumevanje

medju ljudima razlicitih nacija, doprinos mogucim negativnim efektima njegovog

razvoja na prirodno, socio-kulturno i dr. okruzenje, sem ako taj razvoj nije brizljivo

planiran, organizovan i kontrolisan. Svetska turisticka organizacija (WTO)

ohrabruje vlade zemalja da odigraju kljucnu ulogu u razvoju turizma kroz

partnerstvo sa privatnim sektorom, lokalnom zajednicom i nevladinimorganizacijama.

74.2.Od kojih elementata se sastoji struktura WTO?

Struktura WTO se sastoji od sledecih tela :

Generalna skupstina, Izvrsni savet, Regionalne komisije, Komiteti i Sekretarijat.

74.3Koje su osnovne aktivnosti i funkcije WTO?


17/27

Sekretarijat kojim rukovodi Generalni sekretar, koji je supervizor oko 90 stakbi

zaposlenih u sedistu u Madridu. Sekretarijat je odgovoran za implementaciju

programa rada UNWTO i pruzanje usluga svim clanicama. Pored finansijske

podrske spanske blade, kancelariju za Aziju i Pacifik u Osaki, Japan, finansira

japanska vlada. Zvanicni jezici UNWTO su :engleski, spanski, francuski , ruski iarapski.

74.4Koje su najznaajnije regionalne i nevlaine menunarone organizacijekoje uestvuju u razvoju turizma?

-OECD- organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

- EU- Evropska Unija

-Organizacija africkih zemalja, Organizacija zemalja Jugoistocne Azije;

-finansijske institucije kao sto su : Evropska investiciona banka, Azijska banka za

razvoj i dr, WATA ( Svetska asocijacija turistickih agencija sa sedistem u Zenevi,

ICTA-medjunarodni savet turistickih agencija sa sredistem u londonu, UIC-medjunarodna zeleznicka unija u parizu, AIEST, i mnogi drugi.

75. Medjunarodna udruenja turistikih agencija i hotelijerstva

U uslovima kada su turisticka putovanja popraimila masovni karakter, poslovna

saradnja izmedju razlicitih subjekata na turistickom trzistu postala intenzivnija

javila se i potreba za formiranjem medjunarodnih udruzenja turistickih agencija.

Prva medjunarodna asocijacija putnickih agenija ( Federation Internationale Des

Agences Voyages- FIAV) formirana je u Parizu 1915.75.1. Uloga i znaaj UFTAA

UFTAA ( Universal Federation od Travel Agents Associations ) u Rimu 1966.

doneta, spajanjem dva udruzenja u jedinstvenu asocijaciju u Svetsku federaciju

udruzenja turistickih agencija, sa sredistem u Monaku.

Osnovni cilj udruzenja kao subjekta koji ce pregovarati sa davaocima usluga,

drzavnim i nedrzavnim organizacijama koje se bave turizmom u ime i za racun

profesije putnickih agenata, pruzanje pravne zastite preko nacionalnih udruzenja,

pruzanje moralne, materijalne, profesionalne i tehnicke pomoci u cilju zauzimanja

sto povoljnijeg polozaja u medjunarodnom turizmu.Aktivnosti UFTAA su usmerene na resavanje pravnih i ekonomskih problema u

radu agencija kroz rad specijalizovanih strucnih komisija. Posebaan naglasak je na

uskladjivanju poslovnih odnosa sa hotelijerima i vazduhoplovnim prevoziocima iz

razlicitih zemalja.

75.2.Uloga i znaaj IH /RA


18/27

Jedina asocijacija koja ima medjunarodni karakter je IH & RA- Medjunarodna

asocijacija hotelijera i restoratera. Osnovana 1946 kao poslovno udruzenje koje

reprezentuje ugostiteljstvo u globalnim okvirima. Njene clanice su nacionalna

udruzenja hotelskog i restoraterskog poslovanja iz razlicitih delova sveta, kao i

nacionalni lanci hotela i restorana sa oko 50 brendova. IH & RA priznata od UN,zastupa interese oko 300,000 hotela i 8,000.000 restorana u kojima je sirom sveta

zaposleno oko 600.000.000 ljudi.

IH & RA je jedina medjunarodna asocijacija koja ima eksluzivno pravo da zastupa i

brani interese hotelske i resoranske industrije sirom sveta. To je neprofitna

organizacija koja je posvecena pomaganju svojim clanicama da ostvare svoje

poslovne ciljeve i da budu pripremljene za buducnost.

76. Nacionalne turistike organizacije i udruenja

76.1.Nacionalne turistike organizacije i uruenja u navelikim emitivnimtritima

-ASTA ( Americko udruzenje turistickih agencija) - najveca asocijacija turistickih

agencija u svetu , oko 22.000 agencija. Osnovano je 1931. sa ciljevima koji se

odnose na razvoj turizma, posebno sa aspekta razvojanja medjunarodne saradnje

turistickih agencija.

- DRV ( Nemacko Udruzenje turistickih agencija ) osnovano 1951. Delovanje

udruzenja usmereno je na regulisanje medjusobnih odnosa velikih evropskih

turoperatora iz Nemacke, kao i odnosa izmedju turoperatora i turistickih agencija.- ABTA( Britansko udruzenje turistickih agencija) poznata je kao prva medju

nacionalnim asocijacijama koja je tezila donosenju regulative koja bi bila

obavezujuca za clanica.

- SNAV( Syndicat Nation des Agences de Voyage) u Francuskoj

- FIAVET ( Federacione Italiana Associazione Imprese Viaggi e Turismo ) u Italiji.

Postoje i druga udruzenja koja deluju u oblasti turizma:

ATAS ( Asocijacija turistickih agencija Srbije) , HORES ( Udruzenje hotelijera i

resoratera Srbije, Grupacija Beohoteli ) , HGS ( Organizacija za unapredjenje

hotelijerstva i gastronomije Srbije ) , SACEN ( Medjunarodni centar za razvoj iunapredjenje ugostiteljstva i turizma ) , AMSS ( Auto-moto savez Srbije) , Lovacki

savez Srbije i dr.

76.2.Uruenja i organizacije iz oblasti turizma u naoj zemlji, YUTAPostoji jos od 1954. Do 1991 je obuhvatalo oko 200 clanica svih prostora bivse

Jugoslavije. Najznacajnija udruzenja su :


19/27

- ZTAS- Zdruzenje turistickih agencij Slovenije, formirano 1996 koje okuplja oko

50 clanica iz Slovenije

- UHTA- Udruzenje hrvatskih turistickih agencija koje je osnovano 1992.

Pocetkom 2003. godine asocijacija formirana u nasoj zemljimenja naziv u

Poslovno udruzenje turistickih agencija Srbije i Crne Gore, YUTA, koje okupljapreko 380 agencija sa podrucija Srbije i Crne Gore. Preko privrednih subjekata

koje su clanice ove poslovne asocijacije, ostvaruje se preko 90% organizovanog

turistickog prometa u nasoj zemlji.

76.3.Zajeniki ciljevi nacionalnih uruenja turistikih agencija- uspostavljanje razlicitih oblika saradnje i preduzimanje aktivnosti na

usaglasavanju spornih pitanja sa odredjenim grupacijama ( iz oblasti saobracaja,

hotelijerstva, osiguranja i dr.) a radi zastite interesa turistickih agencija.

- regulisanje osnova sa drzavom i njenim organima, pre svega s aspekta donosenja

propisa koji ce pozitivno uticati na poslovanje turistickih agencija, ukljucujuci isaradnju sa drzavnim i paradrzavnim organima iz oblasti turizma ( npr

Ministarstva i nacionalne turisticke organizacije )

- usaglasavanje interesa izzmedju samih clanica udruzenja , posevno radi zastite

interesa potrosaca i poslovnih partnera. Razliciti oblici dogovora medju clanicama

imaju za cilj unapredjenje poslovanja i kvaliteta rada i predstavljaju odredjenu

vrstu ekternih standarda za preduzeca- clanice. Jedan od ciljeva u ovom kontekstu

je i borba protiv nesavesnog ponasanja pojedinih agencija, donosenje i provvera

postovanja kodeksa ponsanja, aktivnosti na resavanju sporova izmedju agencija

clanica, resavanje prigovora klijenata i sl.- razmena informacija, prenosenje znanja i permanentno obrazovanje kadrova

koji su zaposleni u turizmu

- razvoj spostvenog informacionog sistema radi unapredjenja komuniciranja i

ukupnog poslovanja agencija clanica udruzenja

77. Politika razvoja turizma i organizacija dravnih organa za turizam

Turisti, takodje mogu konzumirati hranu i pice koji su uvezeni, tako da konkretna

turisticka destinacija ima veoma mali priliv stranog novca po osnovu pruzanja ovihusluga. U suprotnom, ukoliko turisti koriste usluge smetaja i prevoza koje pruzaju

domaca preduzeca i kupuju se domaci proizvodi i usluge, utoliko su dodatna

vrednost i devizni priliv daleko veci. Iz toga sledi da razliciti tipovi integracija uticu

na distribuciju prihoda od medjunarodnog turizma.


20/27

78. Turistika politika?

78.1.ta je turistika politika i na ta je usmerena?Turisticka politika predstavlja skup regulative, pravila, uputstava, direktiva i

razvojno-promotivnih zadataka i strategija kao okvira za kolektivne i individualneodluke koje direktvno uticu na razvoj turizma i dnevne aktivnosti aktera.

Usmerena je na upravljanje ponasanjem ekonomskih subjekata, potrosaca, tj.

turista ili turistickih preduzeca, prema njihovim ciljnim funkcijama.

78.2.Kako se eli turistika politika?-instrumente fiskalne politike

-instrumente monetarno-kreditne politike

-instrumente politike cena

-instrumente spoljno-trgovinske i devizne politike

-instrumente politike dohotka i potrosnje-kontrolne instrumente na razlicitim podrucjima

78.3.Koji su ciljevi opte ekonomske politike?-poboljsanje platnog bilansa

-diversifikacija dryavne baye

-regionalni razvoj

-povecanje dohotka

-rast drzavnog budzeta

-otvaranje novih radnih mesta

78.4.ta treba a obezbei turistika politika?-pravila igre i uslova koje operatiori u sektoru turizma moraju ispunjavati ( zakoni i

uredbe)

- kontrolu prihvatljivog ponasanja u realizaciji aktivnosti (inspekcije)

- zajednicke smernice i/ili uputstva (pravilnici,norme i sl.) za sve ili vecinu aktera u

turizmu

- upravljanje procesima uspostavljanja konsenzusa oko posebnih vizija, strategija i

ciljeva razvoja za pojedine klastere/destinacije/proizvode

- okvir za javno-privatne rasprave o ulozi turizma u nacionalnoj ekonomiji i

drustvu- efikasan ,,interface'' sa svim drugim sektorima ekonomije i drustva

- dnevni uticaj na nacionalne marketing aktivnosti i programima prijema gostiju i

sl.

78.5.Koji elementi formiraju strukturu turistike politike?-ciljevi razvoja tj ciljne funkcije ( zeljena stanja u koja se zeli dospeti )


21/27

-mere ili instrumenti ( koji se izrazavaju razlicitim parametrima)

-akteri tj nosioci ( drzava i drzavne institucije i organizacije) turisticke politike

-izvrsioci turisticke politike (privredni subjekti i njihove asocijacije)

79. Ciljevi razvoja turizmaciljevi razvoja ili ciljne funkcije su stratefijski ili operativni ciljevi razvoja izrazeni u

ekonomskim velicana, cije je promene moguce pratiti i meriti.

79.1.Na ta se mogu onositi ciljne funkcije turistike politike?-funkcije koje izrazavaju promenu rasta ekonomskih kategorija koje se postavljaju

kao ciljevi razvoja ( dohodak i potrosnja,zaposlenost, multiplikativni uticaj i sl.)

-funkcije koje izrazavaju utrosak resursa(inputa) da bi se postigao rast koji se prati

u prethodnoj grupi funkcija

79.2.Na koja kljuna poruja se onose ciljne funkcije razvoja turizma namakro nivou?

mogu se odnositi :

- kvalitet zivota stanovnistva

-doprinos rastu nacionalnog dohotka

-zastita i valorizacija prirodnih resursa

79.3.Na koja kljuna poruja se onose ciljne funkcije razvoja turizma namikro nivou?

odnose se na ciljne funkcije poslovanja ekonomskih subjekata u turizmu pri cemu

se isticu osnovne funkcije :-turisticki promet

-prihod ili bruto proizvod koji se ostvaruje prodajom turistickih usluga

-prihodi koji se ostvaruju na instranim trzistima

-dohodak, plate i drugi indikatori poslovanja privrednog subjekta koji se prikazuje

u njegovom finansijskom izvestaju i sl.

79.4.ta su ugoroni ciljevi English Tourist Boar?ETB je dugorocne ciljeve turisticke politike sveo na 5 tacaka koje ukazuju na

najvaznije pravce razmisljanja i aktivnosti radi daljeg razvoja turizma koji je 199.

zemlji doneo oko 20 mlrd USD prihoda od medjunarodnog turizma :1. Podsticanje opstih, dugorocnih ekonomskih efekata engleske turisticke

industrije

2. Podsticanje javnog razumevanja socijalnih, ekonomskih i kulturnih vrednosti

turizma


22/27

3. Uspostavljanje ravnoteze izmedju razvoja turizma i kapaciteta i vrsta turistickih

objekata

4. Produziti turisticku sezonu i prosiriti ekonomske koristi od turizma u celoj zemlji

5. Podici standard informacija, smestaja, ugostiteljstva i ostalih usluga za turiste

80. Instrumenti turistike politike

Koriste se za usmeravanje ponasanja aktera i ostvarivanje ciljeva turisticke

politike.

80.1.ta porazumevaju instrumenti turistike politike?Podrazumeva celokupna infrastruktura okruzenja u kojem ekonomski subjekti u

turizmu cine izbor i ostvaruju ciljne funkcije- dakle sve ono sto regulise ponasanje

privrednih subjekata, a donose nosioci turisticke razvojne politike.

80.2.U koje osnovne grupe se svrstavaju instrumenti turistike politike?

- instrumente fiskalne politike- instrumente monetarno-kreditne politike

- instrumente politike cena

- instrumente spoljno-trgovinske i devizne politike

- instrumente politike dohotka i potrosnje

- kontrolne instrumente na razlicitim podrucjima

80.3.Koji instrumenti turistike politike postoje u onosu na resurse?- Instrumenti koji deluju na koriscenje prirodnih resursa ili definisu cenu tih

resursa

- Instrumenti koji regulisu koricenje radnih resursa u proizvodnom procesu tj cenurada, nadnice, socijalna i radna prava, trziste rada i sl.

- instrumenti koji deluju na koriscenje kapitala i kapitalnih resursa, tj. cenu

kapirala, ulaz stranog kapitala, vlasnicke uslove, uslove alokacije kapitala i sl.

- instrumenti koji oblikuju drustveno okruzenje, kao sto su brojne pogodnosti ili

ogranicenja u ponasanju privrednih subjekata.

- instumente turisticke politike donosi drzava, pa ona sprovodi i njihovu

klasifikaciju prema nivoima organizovanosti, nadleznosti i sadrzaju instrumenata.

80.4.Kako se mogu poeliti instrumenti turistike politike sa aspekta

percepcije rave?- Zakonodavstvo, tj. pravne norme koje se odnose na razlicita podrucja ( prirodni

resursi, radni resursi , kapiral i sl. )

-Instrumenti makroekonomske politike kao skup razlicitih mera fiskalne,

monetarne, zemljisne i dr. politike. Ovi instrumenti se dalje mogu odnositi na


23/27

odredjena podrucja ( npr. ralicite regione, zemlje, posebne vidove turizma, izvoz,

uvoz i sl. ) i na pojedine grane, prihodne i socijalne grupe i sl.

-Instumenti pomocu kojih drzava deluje na razvoj i distribuciju javnih usluga

koje realizuju javna preduzeca i institucije - energetika, telekomunikacije,

skolstvo, zdravstvo i sl. i to posebno kroz nacin organizacije, kontrolu cena,njihovu dostupnost za pojedina podrucja i kategorije korisnika i sl.

- Instrumenti koje koristi lokalna uprava i samoupravau cilju da, u okviru svojih

nadleznosti, sprovede ciljeve ukupne turisticke politike

-Instrumenti politike zastite okoline ( koji se odnose na npr. zastitu atmosfere,

regulisu pojedini izvor) , kojima se ostvaruje politika odrzivog razvoja, npr.

ekoloske takse, subvencije, dozvole, osiguranja i sl.

81. Akteri turistikepolitike-nosioci i izvrioci

81.1.Ko su nosioci a ko izvrioci turistike politike?Kao nosilac turisticke politike najcesce se javlja drza, odnosno odgovarajuci

drzavni organi na razlicitim nivoima. Na nivou zemlje, u celini, nosioci turisticke

politike su centralni drzavni organi, a na nivou uzih regiona i privrednih regija to

su izvrsni organi drzavne uprave, nadlezni za razvoj turizma na nivou uzih

regionalnih zajednica ili turistickih mesta.

81.2.Koje su osnovne vrste ravnih organa u turizmu?Drzavni organi za turizam mogu postojati u okviru drzavne uprave ili van nje, te sa

tog stanovista razlikuju neposredni i posredni drzavni organi koji sprovode

turisticku politiku. Neposredni organi drzavne uprave za razvoj turizma jesukolektivni organi ( komiteti, saveti i sl.) ili posebni drzavni organi (ministarstva,

uprave i sl. ) Posredni drzavni organi za razvoj turizma su izvan izvrsnih organa

drzavne uprave i egzistiraju kao specijalizovane organizacije na koje drzavna

uprava prenosi nadleznosti iz domena ravoja turizma na nacionalnom nivou.

81.3.ta je NTA?NTA ( Nacionalna Turisticka Administracija) .Vecina zemalja ostvaruje turisticku

politiku u okviru centralnih drzavnih organa, formiranjem posebnog resora, dok je

kod manjeg broja zemalja resor turizma objedinjen, zajedno sa trgovinom,

saobracajem , privredom... i dr. srodnim resorima pri cemu se formira posebnadirekcija ili uprava za turizam.

81.4.Koja reenja NTA ominiraju u svetu?Danas u svetu dominiraju resenja NTA koja se, pored funkcija na nivou zemlje u

celini, bave i vertikalnim povezivanjem i koordinacijom nizih nivoa organizovanosti

( provincije, regioni, turisticka mesta) kao i kreiranjem informacionih sistema u


24/27

zemlji i inostranstvu i njegovim povezivanjem sa avio-kompanijama,

turoperatorima, velikim lancima hotela i sl. Osnovni izvor finansiranja NTA je

drzavni budzet.

81.5.Koje su najvanije aktivnosti NTA?

-izrada strategija i planova razvoja turizma zemlje u okviru ukupnog drustvenog iprivrednog razvoja, koji objedinjuju sverelevantne elemente, kao sto su : prostor i

njegova zastita, ukljucujuci i zastitu ljudske okoline, razvoj saobracajnih i ostalih

infrastruktura, kao i razvoj uzeg sektora turisticke ponude

-koordinacija razvoja turizma izmedju razlicitih resora centralne drzavne uprave

nadleznih za oblast turizma

-zakonski i kontrolni mehanizam zastite potrosackih prava stranih i domacih

turista

-briga o zastiti zivotne sredine u poznatim turistickim regionima i mestima

-sistem obrazovanja za potrebe turizma i organizovanje razlicitih formi stalnogusavrsavanja zaposlenih u vaznim oblastima koje su bitne za uspesan razvoj

turizma

82. Organizacija dravnih organa za turizam u Srbiji

Obuhvata veliki broj sastavnih delova(elemenata) na razlicitim nivoima.

82.1. Koji su osnovni elementi organizacije ravnih organa za turizam uSrbiji?

- Drzavni organi ( sa kljucnom ulogom koju je imalo Ministarstvo turizma, a zatim

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga ili sada, Ministarstvo ekonomije iregionalnog razvoja - sektor turizma ) .

- paradrzavni organi sa vodecom ulogom Turisticke Organizacije Srbije ( TOS) , kao

javne sluzbe na nivou Republike, i turisticke organizacije na ostalim nivoima

(gradovi i opstine)

-drustvene turisticke organizacije na nivou opstina

82.2.Koja su bila kljuna poruja aktivnosti MTTU?

kreiranje i sprovodjenje turisticke politike, tj ekonomske politike u turizmu zakonodavna, tj nominativna aktivnost kojom se uredjuju ukupni odnosi u

turizmu Srbije medjunarodna saradnja u oblasti turizma koja se ostvaruje po drzavnoj

liniji.

82.3.Kakva su ananja reenja u Srbiji ravnih organa za turizam?


25/27

TOS je naziv koji se po Zakonu o turizmu Republike Srbije iz '94 koristi u

,,unutrasnjem" saobracaju tj u poslovanju na domacem trzistu, dok se u

inostranstvu oznacava sa NTO.

Prema resenjima iz Zakona o turizmu iz 2005.god, turisticke organizacije imaju

status pravnog lica, posluju u skladu sa propisima o javnim sluzbama i upisuju se ujavni registar u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u turistickim

organizacijama, primenjuju se propisi kojima se uredjuju javni odnosi u drzavnim

organima.

Pored nacionalne turisticke organizacije (TOS) postoje i teritorijalne turisticke

organizacije i turisticke organizacije lokalne samouprave.

82.4.Koje unutranjejedinice obuhvata Sektor za turizam MERR?-Odeljenje za strategijski razvoj

-Odeljenje za istrazivanje turistickog trzista i kategorizaciju

-Odeljenje za imovinsko-pravne , normativne i upravne poslove-Odeljenje za plan i analizu

82.5.Turistika organizacija Srbije, struktura-sektor za razvoj i domace trziste,

-sektor za programiranje i ostvarivanje promotivne aktivnosti na inostranom

trzistu i -sektor za saradnju sa nacionalnim i medjunarodnim organizacijama.

82.6.TOS, najvaniji posloviOdnose se na unapredjenje i promociju turizma, kao i koordinaciju akrivnosti

turistickih organizacija , privrednih i drugih subjekata u turizmu na teritoriji

Republike Srbije82.7. Turistike organizacije lokalne samouprave u Srbiji

Turisticke organizacije opstina i gradova u cilju ocuvanja i zastite turistickih

vredonosti na teritoriji opstine , odnosno grada u okviru svojih prava

obezbedjuju :

- izradu programa razvoja turizma i odgovarajucih planiskih akata,

-unapredjenje opstih uslova za prihvat i boravak turista u turistickim mestima,

-usmeravanje i koordinaciju aktivnosti nosilaca turisticke ponude na obogacivanju

i podizanju nivoa kvaliteta turistickih i komplementarnih sadrzaja u turistickim

mestima,


26/27

-organizovanje turisticke informativno-propagandne delatnosti, kulturnih ,

sportskih i dr. manifestacija od interesa za unapredjenje turizma opstine, tj

grada i dr.


27/27

ekonomika turizma ii i iii deo.docx

Documents