diplomski (finalna verzija)

УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ

УЛОГА СЕКТОРА МАЛИХ И

СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

У РАЗВОЈУ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

- Д И П Л О М С К И Р А Д –

Ментор: Кандидат:

Др Биљана Ракић Лидија Савковић

Бр. инд. 35129

Садржај

УВОД

I МАКРОЕКОНОМСКИ АМБИЈЕНТ 4

1. ПОСЛОВНА КЛИМА 42. ОСТВАРИВАЊЕ ПОЛИТИКЕ РАЗВОЈА МСП 73. ПРИМЕРИ ДОБРЕ ПРАКСЕ 9

II РАЗВИЈЕНОСТ МСП СЕКТОРА 10

1. УСЛОВИ РАЗВОЈА МСП 102. ЗНАЧАЈ МСП СЕКТОРА У ПРИРЕДИ СРБИЈЕ 113. СТРУКТУРА МСП СЕКТОРА У СРБИЈИ 144. УКУПАН ПРОМЕТ 165. СПОЉНОТРГОВИНСКА АКТИВНОСТ 17 5.1. ИЗВОЗ МСП ПО ОКРУЗИМА 19 5.2. УВОЗ МСП ПО ОКРУЗИМА 206. ЕФИКАСНОСТ ПОСЛОВАЊА МСП 20

III РЕГИОНАЛНИ АСПЕКТ МСП СЕКТОРА 22 1. РЕГИОНАЛНА РАСПОРЕЂЕНОСТ МСП СЕКТОРА 222. КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА РАЗВИЈЕНОСТИ МСП 243. РАЗЛОЗИ ПРОПАДАЊА МСП СЕКТОРА 25

IV ИНОВАТИВНА СПОСОБНОСТ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ 27

1. ИНОВАТИВНА АКТИВНОСТ 272. КАРАКТЕРИСТИКЕ ИНОВАЦИЈА У СРБИЈИ 283. ФИНАНСИРАЊЕ ИНОВАЦИЈА 314. ЉУДСКИ КАПИТАЛ У СЛУЖБИ ИНОВАЦИЈА 325. СИСТЕМ ИНОВАТИВНЕ ПОДРШКЕ У СРБИЈИ 35

ЗАКЉУЧАК

ЛИТЕРАТУРА

2

УВОД

Србија је суочена са изазовима глобалних економских трендова и интегративних процеса, како на европском тако и на светском тржишту. При томе, њен приоритет несумњиво јесте приступање Европској унији, са развојем конкурентне економије базиране на знању и иновативности.

Технолоски развој и све већи удео услуга у привредним делатностима, поставили су у срдиште пажње преструктурирање привреде, где се истовремено одвијају процеси мега удруживања и растућа улога малих и средњих предузећа као најуочљивијег израза новог предузетништва. Од предузетништва се очекују бројни утицаји на економски и друштвени развој, због чега оно постаје снажан елемент развојне стратегије сваке државе, било да је реч о развијеним или државама у транзицији, као што је Србија.

Процес брзих технолошких промена, који карактерише савремену привреду, већином је резултат нових предузетничких идеја. Не би ни било богатства различитости нових технологија, без иновативностзи предузетника, који су тако нашли свој простор у бројним тржишним нишама. Предузетништво, зато, постаје шанса за Србију, јер предузетници могу допринети већем степену искоришћености расположивих ресурса и бржем привредном расту, којим је могуће достићи развијене земље.

Већина држава очекује управо од предузетништва решење једног од највећих проблема данашњице, тј. високе незапослености. Србија је једна од земаља са највећом стопом незапослености и зато је развој предузетништва њена велика шанса.

Сектор малих и средњих предузећа већ има значајан утицај на укупан економски развој Србије. Обухвата 99,8% привредних субјеката (320.000), са преко 875.000 запослених ангажује 2/3 укупно запослених, остварује преко 2/3 укупног промета, 58% бруто додате вредности, 50% извоза и преко 60% увоза привреде Србије.

Јачање овог сектора, резултат је побољшања општих услова привређивња и креирања стимулативнијег пословног окружења. У наредном периоду, тежиште мера подршке биће усмерено на подстицање оснивања нових малих и средњих предузећа и значајније подизање иновативности и конкурентности МСП сектора као носиоца убрзаног економског развоја.

3

Улога сектора малих и средњих предузећа у развоју привреде Србије

I МАКРОЕКОНОМСКИ АМБИЈЕНТ

У оквиру макроекономског амбијента приказани су нивои развијености Србије и основни резултати транзиционих и структурних реформи. Дата је анализа макроекономског окружења (основна структура БДП, кретања становништва, запослености и незапослености и спољнотрговинске робне размене) и инвестиционог амбијента, као и компаративна анализа са земљама у окружењу и чланицама ЕУ.

1. Пословна клима

Бројне реформе спроведене у периоду од 2001. до 2008. године, успостављање макроекономске стабилности, реструктурирање и приватизација предузећа, консолидација и приватизација банкарског сектора, либерализација цена и спољнотрговинског пословања као и регулисани односи са међународним финансијским институцијама, резултирали су динамичним привредним растом, растом извоза и приливом страних директних инвестиција. Позитивне макроекономске тенденције пратили су: висока незапосленост, проблеми спољњег и унутрашњег дуга, висок спољнотрговински дефицит, раст зарада изнад продуктивности рада, низак ниво конкурентности привреде – проблеми својствени транзиционим процесима. Бруто домаћи производ је континуирано растао по просечној годишњој стопи од 5,2%, а нето зараде по реалној просечној стопи раста од 11,8%, док је број запослених опадао просечно за 0,5%. У структури бруто додате вредности дошло је до промена у 2008. у односу на 2001. годину – БДП по становнику у 2008. порастао је 4,3 пута у односу на 2001. годину.

Графикон 1: Укупан БДП (у милионима USD) и БДП по становнику (у USD) у периоду 2001.-2008.године

4


Графикон 2: Реални раст БДП у периоду 2001.-2008.године

Главни генератори раста БДП биле су услужне делатности: трговина, саобраћај, складиштење и везе, услуге финансијског посредовања,ПТТ ускуге, телекомуникације, пољопривреда и прерађивачка индустрија

Графикон 3: Структура бруто додате вредности у 2008. години

5


Графикон 4: Просечна нето зарада у Србији по годинама (у ЕУР)

Остварен је скок реалних нето зарада са 89,9 евра у 2001. години на 402,7 евра у 2008. години

Инфлација, мерена ценама на мало после високог раста од 40,7% у 2001. смањена је на 6,8% у 2008. години. Србија је у 2005. години проглашена за лидера у спровођењу реформи, у 2006. години се према условима пословања приближила новим чланицама ЕУ, док је у 2007. години погоршан ранг српске привреде. Резултати анализе пословања Светске банке – Извештај о пословању 2008 – показују да је у Србији, у односу на претходну годину, успорен процес за отпочињање пословања (23 дана према 18 дана у 2006.), продужен рок за добијање царинских декларација за извоз са 11 на 12 дана, увоз са

6

12 на 14 дана, смањена флексибилност радног законодавства (индекс ригидности повећан са 38 на 46) – повећан број процедура приликом запошљавања нових радника, утврђивања часова рада, као и приликом отпуштања вишка запослених. Непромењен је инвестициони амбијент пословања и са аспекта лакшег приступа кредитима и са аспекта заштите инвеститора. Поступак укњижавања имовине (111 дана) и прекида пословања је остао непромењен, било путем решавања уговорним споровима (635 дана) било регуларним путем (2,7 година). Напредак је остварен једино у области издавања дозвола (са 211 на 204 дана).

________Улога сектора малих и средњих предузећа у развоју привреде Србије__________

Графикон 5: Општи ниво цена на мало и базна инфлација у периоду 2001.-2008.године (у %)

2. Остваривање политике развоја МСП

У претходном периоду остварен је напредак у остваривању политике развоја МСП, посебно у погледу услова за отпочињање пословања и снажнијом финансијском

7

подршком државе. Из јавних извора обезбеђена су знатна подстицајна средства за кредитирање почетника у пословању, незапослених, неразвијених општина, иноватора, као и за финансирање програма интернационализације пословања МСП, развоја кластера и инфраструктурног опремања пословних инкубатора. Међутим, још увек нису отклоњене бројне препреке за убрзани развој овог сектора. То се односи на сиву економију, укупна фискална захватања, недоступности јавних набавки, монополе, отежану наплату потраживања, претерано администрирање и неадекватан однос пореске администрације, компликоване и скупе административне процедуре. Изостао је развој фондова ризичног капитала и других повољнијих извора финансирања МСП. Није успостављен стални дијалог представника МСП и релевантних институција на националном и локалном нивоу о проблемима, потребама и одговарајућим мерама и инструментима подршке. Нису усклађени програми развоја овог сектора са процесима приватизације и реструктурирања и запостављен је развој пословне сарадње између малих фирми и великих компанија.

__________Улога сектора малих и средњих предузећа у развоју привреде Србије________

У спроведеним истраживањима у току 2005. и 2006. године, представници МСП као највеће проблеме идентификују недостатак адекватних извора финансирања и неусклађене законске процеуре, затим недостатак информација о тржиштима, дефицит кадрова одређених профила, недостатак стандарда и информација о новим технологијама. Током претходних година, помоћ за развој је износила мање од половине циљних 0,7%1.План за подстицање развоја малих и средњих предузећа и предузетништва у периоду од 2005.-2007. године Владе Србије садржи свеобухватан систем стимулативних мера за превазилажење проблема и бржи развој овог сектора, али није подржан одговарајућим буџетом. Осим тога, расположиви људски ресурси нису довољни за ефикасну и брзу реализацију планираног система мера.

Јануара 2007. године, Влада је усвојила документ Процене потреба Републике Србије од 2007. до 2009. године са циљем синтетизовања свих приоритета утврђених у стратегијским документима у један свеобухватни документ. Новоформирани Савет за развој МСП, као међуресорно владино тело, успостављен је управо из разлога да допринесе већој хармонизацији и координацији рада државних институција и унапређењу дијалога са представницима МСП. Обједињавање више економских функција и аспеката у оквиру Министарства за економију и регионални развој допринело је бољој синхронизацији подстицајних програма из области привреде, запошљавања, туризма, регионалног развоја, економских односа са иностранством. Министарство је конституисало Пословни савет, састављен од представника предузећа различитих облика и обима делатности, који има за циљ убрзање процеса реформе правног система у Србији, као и рационализацију законског оквира и елиминисање непотребних и застарелих прописа. Републичка агенција са мрежом регионалних агенција за развој МСП и Пословни центри НСЗ2, повећали су обим, асортиман и квалитет услуга. Настављени су мешународни пројекти уз подршку донатора: Европске уније (ЕАR3 ), Владе Краљевине

1 УН су 1970. године усвојиле циљних 0,7% донаторског БНД за званичан развој.2 НСЗ - Национална служба за запошљавање3 ЕАR - Европска агенција за реконструкцију

8

Норвешке, Владе Краљевине Шпаније, Јапанске владе, Италијанске владе, UNIDO ITPO, ATA, GTZ, и других. Спроведени су програми Министарства економије и регионалног развоја за кредитну подршку почетницима у бизнису и незапосленим лицима, под веома повољним условима, уз децентрализован приступ у промоцији, едукацији и прикупљању кредитних захтева. За ову намену одобрена су средства у износу од око три милијарде динара, што је омогућило оснивање 2.190 фирми са око 8.000 новозапослених. За повољнији и бржи start up значајна је и државна подршка за отварање пословних инкубатора у 14 општина, која се реализује у оквиру Владиног „Програма за развој пословних инкубатора и кластера у Републици Србији 2007-2010“.

Ниво знања и способности предузетника још увек знатно заостаје за потребама стварања конкурентног, извозно оријентисаног сектора МСП. Реформски процеси усмерени ка превазилажењу овог стања су покренути, али захтевају дужи временски период. Највећи напредак остварен је у погледу припрема за изучавање предузетништва у оквиру средњег стручног образовања и повећаног броја приватних средњих и виших школа и факултета које се фокусирају на стицање предузетничких знања.


Приступ МСП изворима финансирања у великој мери је ограничен. Окосницу финансирања и даље представља Фонд за развој Републике Србије, чијим посредством се реализују подстицајне кредитне линије Министарства економије и регионалног развоја по посебним програмима. Банкарски кредити су и даље веома скупи и неприступачни највећем делу заинтересованих МСП. Изостало је успостављање одговарајућих регулатива у областиризико капитала, што ограничава развој микрокредитних и гаранцијских фондова на регионалним и локалним нивоима.

3. Примери добре праксе

Подстицање развоја МСП на локалном нивоу подразумева активности локалних власти на стварању услова који подстичу примену пословних идеја и олакшавају оснивање и раст фирми. Производна и остала инфраструктура, пословне услуге, одређена финансијска средства, континуирани рад на привлачењу додатних спољних ресурса су елементи чије комбиновано присуство обезбеђује оптимално коришћење локалних ресурса. Све већи број градова и општина у Србији покреће иницијативе у сфери локалног економског развоја, посебно у изградњи повољнијег амбијента за пословање МСП и обезбеђењу одређених видова подршке њиховом развоју.

Као примери добре праксе изабране су локалне заједнице (Сомбор, Зрењанин, Лазаревац, Медвеђа и град Крагујевац), које су својим успешним интервенцијама створиле услове за развој МСП и које су, захваљујући томе, успеле да побољшају свој степен развијености и убрзају темпо отварања нових малих привредних субјеката, као и Регионална привредна комора Ваљево која својим активним односом подстиче стварање повољне климе за развој МСП сектора у Колубарском и Мачванском округу. У Општини Сомбор започето је опремање Индустријске зоне „Југ 111“, повећан је ниво развијености

9

општине у односу на просек Републике, смањена незапосленост за985 лица уз раст предузетничке активности (од 2005. године на подручју општине основано је 232 привредна друштва и 901 радња). У Општини Зрењанин започето је инфраструктурно опремање индустријских зона Багљаш и Пристаниште и Слободне зоне Зрењанин, смањене су административне процедуре: скраћено време за добијање свих потребних дозвола на 42 сата; формиран услужни центар где се сви неопходни документи добијају на једном месту; порастао ниво развијености општине у односу на просек Републике, уз раст предузетничке активности (од 2005. године на подручју општине основано је 360 нових привредних друштава и 1.448 радњи). У Граду Крагујевцу порастао је ниво развијености општине у односу на просек Републике, смањена је незапосленост општине за 1.175 лица уз раст предузетничке активности (од 2005. године на подручју општине основано је 449 нових привредних друштава и 2.743 нове радње).

_________Улога сектора малих и средњих предузећа у развоју привреде Србије_________

II РАЗВИЈЕНОСТ МСП СЕКТОРА

Анализа развоја и утицаја МСП сектора на укупан привредни развој земље методолошки је усаглашен са Еуростат стандардима – обједињени су подаци за МСП сектор (број предузећа, број запосених, укупан промет и бруто додата вредност), као и спољнотрговинска активност и ефикасност пословања у 2006. и 2009. години. Дат је и приказ Извештаја Светске банке и Међународне финансијске корпорације о резултатима пословања са оценом досадашњих активности Србије у спровођењу регулаторних реформи, а за компаративну анализу нивоа развијености МСП сектора примењен је свеобухватни Индекс развоја МСП.

1. Услови развоја МСП

Јачање МСП сектора у периоду 2001.-2006. године резултат је побољшања општих услова привређивања и предузетих подстицајних мера и активности од државног до локалног нивоа власти. Доношењем сета закона у областима регистрације, стимулативног пореског система финансирања, испољени су почетни позитивни резултати у функционисању овог сектора – гашење неактивних привредних субјеката и убрзан процес оснивања нових (у 2006. години основано је 28.106 привредних субјеката), рентабилно пословање малих и средњих предузећа (у 2006. години остварили су преко 50% добити привреде, стопа профитабилности је била 38,9% што је изнад просека привреде чија је стопа профитабилности 36,0% и великих система који бележе стопу од 33,2%).

10

У 2006. години МСП сектор је имао доминантно учешће – 268.515 привредних субјеката или 99,7%, 870.979 радника што је 2/3 укупно запослених, остварио је преко 2/3 укупног промета (3.588 млрд. динара), око 60% БДВ (592,0 млрд. динара), преко 40% извоза (182,4 млрд. динара) и 60% увоза (503,2 млрд. динара) привреде Србије.Индекс развоја МСП сектора показује да је Србија до 2006. године направила значајан напредак – 2005. године сврстана у земље са брзим прогресом, а 2006. године достиже ниво развијености МСП сектора из 2003. године Пољске, Мађарске и Словачке (још увек је знатно испод Словеније и Хрватске). Међутим, спорија динамика побољшања пословног амбијента у односу на земље чланице ЕУ за резултат има погоршање ранга српске привреде у 2007. години (са 68.ранга у 2006. на 86.ранг у 2007. години). Током 2008. и 2009. године број новорегистрованих малих и средњих предузећа расте и у 2009. години достиже број од 320.000 или 99,8% свих наших предузећа (око 4.000 више него крајем 2008. године), остварује 68% промета, 58% БДВ, 50% извоза и 51% свих инвестиција.

И поред значајног напретка, МСП сектор још увек није носилац привредног и укупног развоја Републике. Изостаје динамичнији процес економско финансијског јачања овог сектора – недовољан број и слаба економска снага средњих предузећа, слаба динамика прерастања микро и малих у средња предузећа као покретача развоја целокупног сектора, неизједначен правни статус предузетника и правних лица са свим негативним последицама на убрзанији развој предузетништва и ефикаснију валоризацију развојних потенцијала овог значајног привредног сегмента (предузетници чине преко 70%


броја привредних субјеката, учествују са 1/5 у укупном броју запослених, оствареном промету и БДВ привреде Србије). Испољена је недовољна хоризонтална и вертикална повезаност кроз слабу и неефикасну интернационализацију. Висока регионална (Град Београд и Јужно-бачки округ) и гранска (Трговина на велико и мало и Прерађивачка индустрија) концентрација, уз ниску заступљеност грана високе технологије, немогућност преузимања иницијативе у области развоја и примене иновација и техничко-технолошког напретка, повећања продуктивности и конкурентности привреде земље, указује на његов недовољан утицај на смањење регионалних диспропорција и промену привредне структуре земље.

2. Значај МСП сектора у привреди Србије

Креирање нових радних места, подизање животног стандарда, равномерни регионални развој Србије веома зависи од броја и успешности малих и средњих предузећа (МСП) и равномерног распореда у свим нашим регионима. Министарство економије и регионалног развоја је препознало МСП сектор као један од кључних стубова економског развоја4, који уз стране директне инвестиције и процес реструктурирања и приватизације великих предузећа, треба да допринесе и смањењу незапослености и повећању извоза, као и равномернијем регионалном развоју.

4 Економски развој подразумева удруживање приватних привредних субјеката који су заинтересовани за побољшање у јавној сфери као што су одговарајуће саобраћајне мреже, порески аранжмани или систем образовања.Пословна удружења захтевају планирање усмерено на побољшање региона у циљу стварања бољих услова за привредне активности.

11

За ширење и јачање МСП сектора и предузетништва од изузетног значаја је примена Закона о регистрацији привредних субјеката и оснивање Агенције за привредне регистре – регулисана је олакшана, убрзана и јефтинија процедура оснивања предузећа. Основни циљеви и правци развоја МСП сектора дефинисани су Стратегијом развоја малих и средњих предузећа и предузетништва од 2003. до 2008. године, а мере и активности имплементације Стратегије дефинисани су у Акционом плану за развој сектора МСП.

Тежиште активности усмерено је ка унапређењу:

општих макроекономских услова за бављење бизнисом и развој предузетништва;

институционалне инфраструктуре за развој МСП сектора;

законске регулативе;

пореске и инвестиционе политике;

система финансирања.

_________Улога сектора малих и средњих предузећа у разоју привреде Србије_________

Табела 1: Ниво развијености МСП сектора

МСП Учешће МСП у привреди

2005. 2006. 2008. 2009. 2005. 2006. 2008. 2009.

Број предузећа 276.695 268.515 316.000 320.000 99,7% 99,8% 99,8% 99,8%

Број запослених 810.862 870.979 890.877 900.165 59,0% 63,1% 64,2% 66,0%

Промет (млрд.дин.) 2.772 3.589 2.499,4 1.933 65,5% 67,5% 87,9% 68,0%

БДВ (млрд.дин.) 467 592 3.944,1 3.812,6 54,1% 56,9% 60,0% 58,0%

Извоз (млрд.дин.) 115 182 835,8 674 39,6% 43,6% 62,0% 50,0%

Увоз (млрд.дин.) 391 503 1.858,5 1.259 64,0% 59,2% 88,6% 60%

Извор: РЗР

Динамичка анализа нивоа развијености МСП сектора, показује да он постаје све значајнији сегмент привреде у спровођењу структурних реформи. У овом сектору до 2006. године континуирано расте број запослених, висина оствареног промета, БДВ и извоза.Пад броја малих и средњих предузећа и предузетника у 2006. години резултат је извршене пререгистрације и гашења неактивних предузећа, али се повећава утицај МСП сектора на остварену вредност основних индикатора нивоа развијености привреде Србије.

12

У 2009. години долази до пада реализоване вредности робне размене са иностранством, извоза и увоза у односу на 2008. годину. Узроци пада извоза су мања мања инострана тражња (као посчледица светске економске кризе) и пад цена примарних производа на светском тржишту. Узроци пада увозасу слабљење производне активности (пад индустријске производње) и смањена потрошња домаћинстава.

Осцилације МСП у формирању промета привреде последица су повећане пословне активности реструктурираних великих система.

3. Структура МСП сектора у Србији

У складу са Eurostat стандардима, основни критеријум за разврставање предузећа по величини је број запослених, тако да МСП сектор обухвата правна лица:

Микро предузећа – број запослених до 9;

Мала предузећа – број запослених 10-49;

Средња предузећа – број запослених 50-249.

________Улога сектора малих и средњих предузећа у развоју привреде Србије__________

МСП сектор обухвата поред правних лица и предузетнике (физичка лица која самостално обављају делатност – радње), а која су укључена у микро предузећа.

Табела 2: Структура привреде Србије у 2008. години

Микро Мала Средња ВеликаУкупно

привреда

Вредност % Вредност % Вредност % Вредност % Вредност %

Број предузећа 256988 95,5 9027 3,4 2500 0,9 638 0,2 269153 100

Број запослених 416593 30,2 185528 13,4 268858 19,5 508776 36,9 1379755 100

Укупан промет* 1878233 35,3 939564 17,7 770750 14,5 1728751 32,5 5317299 100

БДВ* 263215 25,3 155248 14,9 173520 16,7 449271 43,1 1041253 100

Запосленост по предузећу 2 21 107 797 5

Промет по предузећу* 7,3 104,1 308,3 2709,6 19,8

БДВ по предузећу* 1 17,2 69,4 704,2 3,9

* у мил. динара, извор: РЗР

У 2008. години у Србији су пословала 269.153 привредна субјекта. МСП сектор обухвата 268515 привредних субјеката (99,8% укупног броја). У оквиру МСП сектора најбројнија су микро предузећа (256.988) са учешћем од 95,78%

13

Табела 3: Структура предузећа привреде Србије у 2008. години према облику организовања

Облик организовања

Микро Мала Средња Велика УкупноБрој у % Број у % Број у % Број у % Број у %

Предузећа 64069 23,8 9027 3,4 2500 0,9 638 0,2 76234 28,3АД 771 0,3 711 0,3 741 0,3 287 0,1 2510 0,9ДОО 54116 20,1 7200 2,7 1204 0,4 214 0,1 62734 23,3Остало 9182 3,4 1116 0,4 555 0,2 137 0,1 10990 4,1Предузетници 192919 71,7 192919 71,7Укупно 256988 95,5 9027 3,4 2500 0,9 630 0,2 269153 100

Извор: РЗР

Изражена је секторска и регионална концентрација МСП. Скоро 80% МСП (208.963) послује у четири сектора: Трговина на велико и мало, Прерађивачка индустрија, Саобраћај,складиштење и везе и Послови с некретнинама,изнајмљивање, од којих преко 50% (140.360) у Граду Београду, Нишавском, Јужно-банатском и Златиборском округу.


4. Укупан промет

Анализа оствареног промета МСП указује да је у овом сектору започет убрзанији развој са позитивним утицајем укупна привредна кретања: МСП сектор је у 2006. години остварио 3.588 млрд. динара промета или 67,5% учешћа у промету привреде, у односу на 65,5% у 2005. години, што указује на раст активности МСП. Међутим, у 2009. години реализована вредност промета износи 1.933 млрд. динара што је за 29,3% мање у односу на 2008. годину. Највећи допринос оствареном промету МСП имају микро предузећа. Она остварују више од 1/2 промета МСП (58,9% у 2004., 53,8% у 2005., 52,3% у 2006., 50,2% у 2009.години). Више од 70% промета МСП створено је у два сектора: трговина на велико и мало (52,0%) и прерађивачка индустрија (21,6%). МСП са територије Града Београда и Јужно-бачког округа остварују 50,8% промета МСП.

Табела 4: Структура промета привреде Србије по секторима

Назив сектора2005 2006

МСП Велика МСП ВеликаПривреда укупно 68,2 31,8 65,5 34,5Пољопривреда, шумарство и водопривреда 78,6 21,4 78,2 21,8

Прерађивачка индустрија 57,8 42,2 55,0 45,0

Грађевинарство 72,0 28,0 70,2 29,8Трговина на велико и мало 90,9 9,1 85,2 14,8

14

Хотели и ресторани 90,2 9,8 87,3 12,7Саобраћај складиштење и везе 46,1 53,9 48,1 51,9Финансијско посредовање 100,0 0,0 100,0 0,0Образовање 99,9 0,1 99,9 0,1Здравствени и социјални рад 94,4 5,6 94,6 5,4

Извор: РЗР5 према подацима РЗС6


5. Спољнотрговинска активност

Макроекономска стабилност у првом реду зависи од платно-билансне равнотеже.Висок дефицит текућих трансакција у 2009. години последица је високе спољнотрговинске робне неравнотеже. Највећи део (3/4) остварен је у МСП сектору.

5 РЗР – Републички завод за развој6 РЗС – Републички завод за статистику

15

Анализирајући спољнотрговинске активности МСП сектора привреде Србије уочавају се извозне могућности МСП,у 2008. години остварен је извоз од 11.046,3 мил.USD (892,5 млрд. динара), а у 2009. години 8.346,3 мил. USD извоза (или 674,4 млрд. динара). Са друге стране остварен је два пута већи увоз односно 23.001,6 мил. USD у 2008. години (што је 1.858,5 млрд. динара), а 15.627,9 мил. USD у 2009. години (или 1.262,7 млрд.динара). Спољнотрговински дефицит МСП од 11.955,3 мил.УСД (965,9 млрд.динара) у 2008. години као и дефицит од 7.281,6 мил. USD (588,4 млрд. динара) остварен у 2009. години, представља 3/4 дефицита привреде. Висока увозна зависност изражена је у свим секторима пословања МСП.У спољнотрговинској размени заступљена су два сектора: прерађивачка индустрија и трговина на велико и мало (88,6% вредности извоза и 91,5% вредности увоза оствари се у овим секторима) и два округа: Град Београд и Јужно-бачки округ (46,9% вредности извоза и 70,4% вредности увоза МСП).


Табела 5: Показатељи спољнотрговинске робне размене у 2008. и 2009. години

Групе земаља

Извоз (мил. USD)

Увоз (мил. USD)

Салдо робне размене

(мил. USD)

Покривеност увоза извозом

(%) *

Раст (+) или пад (-)

у % 2009/2008 2008. 2009. 2008. 2009. 2008. 2009. 2008. 2009.

* Покривеност увоза извозом се израчунава: извоз/увоз * 100

16

ЕУ-27 5969,6 4485,5 12184,9 8570,2 -6215,3 -4084,7 48,99 52,3 +52,2

ЦЕФТА 3677,8 2634,0 1814,2 1255,2 +1863,6 +1378,8 202,7 209,8 +35,2

Руска федерација 551,1 349,8 3487,5 1982,9 -2936,4 -1633,1 15,8 17,6 +79,8

Остале земље 847,7 876,9 5515,0 3819,6 -4667,3 -2942,6 15,4 22,96 +58,6

Укупно 11046,3 8346,3 23001,6 15627,9 -11955 -7282 48,0 53,4 +64,2

Извор: ПКС7, подаци Управе царина

Пад извозне активности МСП у 2009. у односу на 2008. годину (са 11.046,3 мил. USD у 2008. на 8.346,3 мил. USD у 2009. години), резултат је светске економске кризе и пада цена примарних производа на сетском тржишт.Узроци пада увоза су слабљење производне активности, тј. пад индустријске производње за 12,1% што је узроковало мањи увоз и репроматеријала и опреме. Такође, и смањена потрошња домаћинстава је утицала на мањи увоз (у 2009. години промет робе у трговини на мало у сталним ценама је за 11,7% мањи у односу на 2008. годину).

Реализована укупна вредност робне размене у 2009. години (23.926,8 мил. USD) је за 29,3% мања у односу на 2008. годину. Укупна спољнотрговинска размена Републике Србије за период јануар-август 2010. године износи 16.570,0 мил. USD и бележи пораст од 8,1% у односу на исти период претходне године.

Иновативност и флексибилност МСП сектора у стању је да убрзано подиже ниво конкурентности у складу са кретањима на светском тржишту.

Подстицање извозног потенцијала МСП сектора, поред континуираног унапређења пословне климе, најбоље се валоризује организовањем и учешћем на међународним сајмовима и пословним сусретима мултинационалних компанија (Coca-Cola, Ball Packaging, Simens, British American Tobacco, Telenor и др.) и представника сектора МСП.


5.1 Извоз МСП по окрузима

Највећи број МСП извозника послује на територији Града Београда и Јужно-бачког округа. Вредност извоза ова два округа чини 20,5% укупног извоза и 46,9% вредности извоза МСП сектора. Опредељујући утицај на висину извоза у скоро свим

7 ПКС - Привредна комора Србије

17

окрузима имају средња предузећа, осим у Јужно-бачком и Мачванском округу (мала предузећа) и Борском округу (микро предузећа). Највеће учешће у извозу на територији Града Београда има сектор Трговина на велико и мало (51,3% извоза округа) и Прерађивачка индустрија (42,0%) у оквиру које доминира подсектор Производња папира, издавање и штампање (11,2% укупног извоза округа). У Јужно-бачком округу највећи је извоз Прерађивачког сектора (41,2% извоза округа) и то подсектора Прехрамбени производи, пића и дуван и Производња текстила и текстилних производа (9,6% и 6,4% извоза округа).

Графикон 7: Регионални распоред извоза МСП у 2008. години

35,70%

4,30%4,60% 8,50%

33,80%

13,10%

Град Београд

Јужно-бачки округ

Борски

Северно-бачки округ

Моравички

Остали окрузи

5.2 Увоз МСП по окрузима

Највећи број МСП увозника послује на територији Града Београда и Јужно-бачког округа. Предузећа са територије ова два округа остварила су у 2008. години 41,7% увоза привреде и 70,4% вредности увоза МСП сектора, уз доминантно учешће сектора Трговина на велико и мало. Пословањем трговинских предузећа остварено је 59,2% увоза Јужно-бачког округа, а 51,3% увоза Града Београда.


Графикон 8: Регионални распоред увоза МСП у 2008. години

18

23%

3,40%3,20% 9,30%

61,10%Град Београд

Јужно-бачки округ

Борски

Северно-бачки округ

Остали окрузи

6. Ефикасност пословања МСП

Рентабилност МСП сектора анализирана на основу учешћа у стварању бруто оперативног вишка као мере профитабилности привреде – профита, указује на континуирано повећање рентабилности – МСП сектор је у 2004. години остварио 47,1% профита привреде; у 2005 50,4% профита привреде,а у 2006. години 165,6 млрд. динара профита што је 52,6% профита привреде. Мала предузећа остварила су 42,5% профита МСП. У 2009. години МСП сектор остварује 58% профита привреде (БДВ). Реални раст БДП у првој половини 2010. године у односу на исти период претходне године износио је 1,2%, док је реални раст БДП у другом кварталу 2010. године у односу на исти период претходне године износио 2,0%. Посматрано по активностима, највећи раст БДП забележен је у: сектору финансијског посредовања (6,9%), сектору саобраћаја (6,6%), сектору вађења руда и камена (10,4%), сектору прерађивачке индустрије (5,7%). Највећи пад профитабилности бележе сектор грађевинарства (11,9%) и сектор хотела и ресторана (8,0%).

Највећи проблеми сконцентрисани су у средњим предузећима (друштвена предузећа губиташи, недовољан број, изостао динамичнији процес прерастања микро и малих предузећа у средња предузећа). Изражена је и висока гранска и регионална концентрација – преко 2/3 профита МСП сектора створено је у секторима Трговина на велико и мало и Прерађивачка индустрија на територији Града Београда и Јужно-бачког округа.


19

Профитабилност МСП сектора анализирана на основу остварених стопа профитабилности предузећа указује да је МСП сектор најпрофитабилнији део привреде Србије – стопа профитабилности МСП у 2006. години износи 38,9%. Према величини и облику организовања најпрофитабилнија су мала ДОО и ортачка МСП (микро и мала). Непрофитабилна су сва друштвена МСП.

Графикон 9: Структура профита привреде Србије према облику организовања у 2009. години

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

АД ДОО Друштвена Јавна Остала


20

III РЕГИОНАЛНИ АСПЕКТ МСП СЕКТОРА

„Без економске једнакости нема националне равноправности“ – синтагма која датира још од почетка 60.-их година ХХ века, представљала је суштину концепта регионалне политике, односно регулисања међурегионалних односа.

1. Регионална распоређеност МСП сектора

Регионална анализа нивоа развијености МСП сектора указује на његову концентрацију и ефикасно пословање у развијеним регионима и великим градовима. Овај сектор је у већини региона значајан, а у неким општинама и једини сегмент привреде у спровођењу структурних реформи, посебно у функцији отварања нових радних места и развоја укупне привреде.

Изразита је регионална неравномерност по питању нивоа развијености МСП у Србији, јер је њихова јака концентрација у Београду и Јужно-бачком округу, где је 40% од укупног броја регистрованих малих и средњих предузећа у земљи, док је у Топличком округу свега испод 1%. Према индексу развоја МСП брз прогрес имају: Град Београд, Јужно-бачки, Северно-бачки и Јужно-банатски округ, док је у осталим окрузима развој економије заснован на тржишним принципима и даље успорен. Окрузи са највишом вредношћу индекса развоја МСП (Топлички, Пчињски и Јабланички) заостају за више од 5 пута за Градом Београдом, који има најразвијенији МСП сектор у земљи. БДП по глави становника у најнеразвијенијем Топличком округу у односу на развијене округе се креће у односу 1:8,5. Стварање јаког приватног сектора кроз оснивање нових и развој постојећих МСП захтева даље унапређење стимулативног пословног амбијента, формирање тржишта финансијских и нефинансијских услуга прилагођених потребама развоја овог сектора уз активније учешће и одговорност локалних самоуправа.

Најконкурантнији део привреде Србије у свим секторима су приватна, а најмање конкурентна друштвена и државна МСП. Један од разлога недовољне конкурентности овог сектора је недовољна хоризонтална и вертикална повезаност предузећа (кластери, пословно-технолошки инкубатори и технолошки паркови). Такође, и висина трошкова рада по запосленом има значајну улогу приликом процењивања конкурентности предузећа, како са становишта инвеститора тако и са аспекта привлачења страних директних инвестиција. Тако, и поред ригорозне контроле и нових механизама надгледања на тржишту рада, у микро и малим предузећима МСП сектора регистрована су најнижа пријављена примања по запосленом, што утиче на скривено побољшавање конкурентности ових предузећа.


21

2. Компаративна анализа развијености МСП сектора

Неразвијен систем пословног повезивања преко кластера, пословно-технолошких инкубатора и технолошких паркова који представљају основ вођења регионалне политике свих високо развијених земаља, један је од узрока недовољне конкурентности МСП сектора и изражених регионалних диспропорција.

Компаративна анализа нивоа развијености МСП сектора по окрузима указује на изражене регионалне диспропорције. На основу резултата пословања МСП Град Београд је најразвијенији, а најнеразвијенији је Топлички округ. У Граду Београду послује 83 пута више МСП који запошљавају 40 пута више радника, остварују 125 пута већи укупан приход, 109 пута већу добит и 58 пута већи губитак него МСП Топличког округа.

Графикон 10: Фактори који неповољно утичу на пословање у 2008. години

Политичка нестабилност

Неефикасност бирократије

Приступ финансијским средствима

Корупција

Порески прописи

Неадекватна инфраструктура

Пореске стопе

Неадекватно обучена радна снага

Нестабилност Владе

Инфлација

Криминал и крађа

Рестриктивни радни прописи 0,00% 5,00% 10,00% 15,00% 20,00%

Извор: Светски Економски Форум

Статистичка база података омогућава компаративну анализу развијености МСП сектора Србије са земљама ЕУ и земљама у окружењу. За утврђивање нивоа развијености МСП сектора у Србији примењен је свеобухватни Индекс развоја МСП.


22

Табела 6: Индекс развоја МСП

Учешће приватног сектора у БДП (%)

Учешће МСП у БДП (%)

Учешће запослених

МСП у укупној

запослености (%)

GDP per capita

(USD/capi ta)

Индекс развоја МСП

- USD/capita

Мађарска 2002 80 57 49,5 4,55 0,23 10272003 80 36,9 56,8 6,58 0,17 1103,5

Хрватска 2002 60 50 67 4,18 0,2 8402003 60 56 65 5,05 0,36 1820,9

Румунија 2002 60 55 20,8 1,64 0,07 1132003 65 55 20,8 2,09 0,07 155,5

Бугарска 2002 70 30 64,7 1,48 0,14 2002003 75 30 42,2 1,98 0,1 188,4

Словенија 2002 65 56,6 64,4 9,07 0,24 21502003 65 56,5 62,6 11,03 0,23 2534,9

Србија 2002 40 46,6 32,4 9,42 0,06 572003 55 46,6 32,4 1,88 0,08 1562004 46,4 51,8 54,7 3,29 0,17 550,12005 64,4 54,1 59 3,53 0,21 735,32006 86,9 56,9 63,2 4,21 0,29 1220,6

Извор: www.unece.org/indust/sme/sme-role.htm

Због недовољне економске и финансијске моћи сектора МСП и неразвијеног финансијског тржишта и тржишних институција, није било могуће да сектор МСП модернизује опрему, овлада новим технологијама и на тај начин преузме водећу улогу у привредним реформама. То је један од кључних разлога што нису испуњени амбициозни циљеви Стратегије развоја МСП од 2003.-2008. године: повећање броја МСП са 270.000 на 400.000 и креирање милион нових радних места.

Стратегија регионалног развоја Републике Србије за период од 2007.-2012. представља први стратешки развојни документ из области регионалног развоја који на конзистентан и целовит начин дефинише основне развојне приоритете регионалног развоја земље и начине њиховог остваривања у наредним годинама.

За постизање већег благостања становништва, Република Србија своју стратегију привредног развоја мора да усмери на подизање регионалне конкурентности, смањење незапослености и сиромаштва. Само подизањем регионалне конкурентности у наредним годинама просечна годишња стопа раста БДП у Републици Србији може да буде 7% до 2012. године, тј. да достигне ниво БДП по становнику (БДП per capita) од око 8.000 USD (долара).

Примарни задатак државе је формирање здравог тржишног амбијента и привлачење страних директних инвестиција. Регионалне диспропорције до 2012. године требале би да буду мање од 1:3 (резвијена : неразвијена подручја).


23

3. Разлози пропадања МСП сектора

Завршетак приватизације предузећа у друштвеном власништву (2007. године) и реструктурирање јавних предузећа (2008. године), један је од приоритетних циљева структурних раформи. Неприватизована предузећа (2.237 друштвених и државних предузећа) суошена су са крупним развојним проблемима (запошљавају 26,4% укупно запослених, стварају 17,1% добити и 32,9% губитка привреде у 2005. години). Неликвидно пословње ових предузећа (губитак је 2,3 пута већи од добитка, а у друштвеним предузећима чак 10 пута) утиче на повећање регионалних диспропорција, заостајање у развоју појединих региона и општина.

Основне групе ограничења бржем расту и развоју МСП сектора (незаокруженост законске и административне регулативе, неизграђеност институционалне инфраструктуре и ограничене могућности за финансијску подршку) још су израженије у неразвијеним подручјима са оскудним инфраструктурним, социјалним и кадровским условима (демографско пражњење и неадекватна квалификациона структура). Изостају значајне активности на повезивању предузећа кроз технолошке и организационе иновације

Основни циљеви развоја и формирања јаког извозно оријентисаног и конкурентног МСП сектора у функцији смањења регионалних диспропорција су:

1. динамичнији регионални привредни раст и развој са нагласком на отварању нових радних места у приватном сектору,

2. боља економска повезаност региона,3. смањење социјалних тензија (повећање запослености и побољшање

квалификационе структуре).


24

IV ИНОВАТИВНА СПОСОБНОСТ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

Иновативни процес је комплексан систем међусобно повезаних институција са циљем да се достигне висок степен иновативних активности, препознатљивости предузећа и конкурентне економије. То подразумева синтезу великих предузећа и МСП, заснованих на новим технологијама научно-истраживачких институција и институционалног система. Привреде код којих је висока заступљеност ових елемената у производним процесима, конкурентније су од привреда које не улажу довољно средстава у иновативни развој, имају слабу комуникацију научних институција и привредних субјеката, не залажу се за висок степен образовања и савремене видове обуке и тренинга радне снаге.

1. Иновативна активност

Иновације, факторски услови засновани на знању и висока технологија добијају све више на значају и постају фундаментални елементи привредног развоја. Низак ниво иновативних акивности српске приврде у периоду 2002.-2004. године представља главну кочницу привредног развоја на савременом међународном тржишту на коме највећи ранг добијају факторски услови засновани на знању и висока технологија. То истовремено утиче на непрепознатљивост привреде и нарушава националну конкурентност са свим негативним последицама по домаће тржиште и будући развој. Тежња за увођење технолошки интензивнијих производних процеса и производњу технолошки интензивних производа захтева велика улагања и образовану радну снагу.

Образовна структура радне снаге Србије је задовољавајућа (6,7% су дипломирани студенти на природним факултетима и инжењери у старосној доби 20-29 година). Недостају стране инвестиције, пре свега greenfield инвестиције, уз значајно већа издвајања из буџета за истрживање и развој.

Предузећа показују висок степен прилагођавања у иновативним активностима. Са аспекта иновација (44% предузећа се бави иновативним активностима), велика предузећа доминирају код роба (60%), док мала предузећа у сектору услуга (47%).

Према међународно важећим критеријумима српска привреда се налази у процесу оснивања почетних услова тог система. Привреду Србије карактерише слаба активност и недостатак пословних иновација, одсуство иновативне мреже, недостатак истраживања, лоша репутација домаћих производа, недовољна подршка у финансијском погледу и инфраструктури, малобројност лабораторија и истраживачких капацитета, и одсуство развојне мреже иновација.

Основне активности усмерене су на успостављању адекватне структуре иновативних достигнућа предузећа (посебно МСП), међусобном повезивању (нарочито са уноверзитетима), формирању критичне масе иновативних МСП, поштовању међународно важећих стандарда и креирању услова за интернационализацију пословних иновација унутар привреде.


25

У поређењу са развијеним земљама, иновативни потенцијал приватног сектора српске привреде је недовољно развијен због: приступа тржишту, репутације, финансирања, инвестиција у иновативни развој и развоја нових производа.

2. Карактеристике иновација у Србији

Основне карактеристике иновација у Србији су:

иновативне активности у циљу усвајања новитета и подизања нивоа конкурентности;

Најзаступљеније активности су усвајање машина, опреме и софтвера (57%), тренинзи (50%) и тржишно представљање иновација (46%), што указује на процес модернизације, побољшања и прилагођавања индустрије.

производна иновација приказује склоност фирми да представе нове или значајно унапређене производе (робе и услуге) на тржишту. Притом, иновација мора бити нова са аспекта предузећа које пласира производ, али не мора бити нова и непозната на тржишту;

У Србији, 44% од свих анкетираних предузећа се баве производним иновацијама. Мала, средња и велика предузећа готово подједнако представљају производне иновације, велика предузећа доминирају код иновативних роба, док мала предузећа у иновацијама у области услуга.

нови иновативни производи који се нису појављивали на тржишту – од свих предузећа 56% су нови производни иноватори, док су 60% имитатори. Што је већа заступљеност нових производних иноватора то је привреда конкурентнија јер иступа на тржишту са потпуно новим производом;

употреба нових или значајно унапређених метода и технологија за производњу и понуду производа – у Србији има 43% предузећа са новим и значајно унапређеним процесима за производњу и понуду производа;

нови иновативни процеси – 79% предузећа је представило новитете у индустрији у периоду 2002.-2004. године у оквиру којих микро учествују са 94%, велика са 69%, мала са 61%, а средња са 48%.


26

Графикон 11: Иновативни процес, 2008.

нови на тржишту

микро мал а сред ња велика

нови за предузеће

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%

шири концепт иновација укључује нове и значајно измењене форме и формације, структуру пословања и пректичне послове, који су усмерени ка унапређењу ефективности и ефикасности пословања, или на приступ тржишту и потрошачима.

Иновације се огледају кроз значај нетехнолошких иновација или „софтвер иновације“. Ширење иновативних активности укључује различите форме креативних побољшања и активности које се односе на: измене корпоративне стратегије, увођење на знању заснованог менаџмент система, промене у организационој структури, измене у тржишним концептима и стратегијама и представљање система квалитета.

заштита иновација – патенти – од свих предузећа која се баве иновативним активностима свега 2,0% има један или више патената, а 1,5% само један одобрен патент. Најзаступљеније су иновативне активности у области заштите интелектуалне својине, и имају предност у односу на патенте, везују се за лидерске предности конкуренције и поверљиве уговоре и трговинске брендове.

На ниво развијености иновација указује и склоност предузећа да повеже формалне мреже и канале својих иновативних активности, и то: са осталим предузећима из групе, добављачима опреме, машина, софтвера, крајњим корисницима, конкуренцијом, консултантима, комерцијалним лабораторијама, приватним институтима, универзитетима и истраживачким институцијама. Од свих предузећа 50% има уговоре са различитим партнерима на пољу иновативних активности. Велика предузећа доминирају код иновативне кооперације са 72% док преостала предузећа учествују са 50%.

Највећи број кооперација везан је за локални и национални ниво. Неколико међународних кооперативних уговора постоји, али су везани непосредно за добављаче, док недостају међународни уговори са иностраним универзитетима и истраживачким институтима. Највише ангажована на спољном плану су велика предузећа, док микро предузећа остварују значајан ниво кооперације са добављачима, клијентима и предузећима из своје делатности.


27

Српски производи (роба и услуге) у 2004. години тржишно су заступљени углавном на националном (73%) и локалном нивоу (67%). Извоз у Европу заступљен је са 24%, док је ван Европе на веома ниском нивоу, посебно код микро и малих предузећа.

Информационе и комуникационе технологије (ИКТ) су у тесној вези са иновацијама. Према извештају СЕФ8, Србија у области ИКТ је рангирана на 79. позицији од 104 анализиране земље. То показује да је степен спремности државе или општине да партиципира у развоју ИКТ или да од ње стиче користи веома мала.

Ефекти иновација, који се остварују преко иновативне активности предузећа, огледају се на унапређењу квалитета, капацитета и флексибилности производње.

Фактори који спречавају иновативност и иновације су: - ограничена расположивост и отежан приступ финансијским средствима; - високи трошкови иновативних активности, висок ризик и трошкови финансирања;- тржиште – информације са тржишта морају бити резултат озбиљне анализе тржишта и

расположивих фактора производње како би се задовољила тражња која је присутна на тржишту;

- недовољно разуђен систем подстицаја као нпр. ниво каматних стопа и обезбеђивање гаранција – ове баријере се односе на сва предузећа (неиновативна и иновативна);

- ниво знања – не представља велико ограничење за иновације јер се предпоставља да је ниво знања и вештина, у достизању конкурентности кроз иновације, незнатно подцењен.

3. Финансирање иновација

Највећа инвестициона улагања у пословне иновације односе се на уобичајене иновационе активности карактеристичне за привреду Србије (прибављање машина, опреме, софтвера), тј. унапређење, модернизација и прилагођавање. Укупан ниво пословних трошкова на истраживање и развој према БДП у периоду 2001.-2004. године, и поред благог раста је веома низак (0,10%; 0,16%; 0,26%; 0,32%; респективно). Са аспекта подршке јавних финансија, улагања у иновације у Србији су такође на ниском нивоу. Подршка јавних финансија највише се односи на велика и средња предузећа.

Финансирање и подстицање иновативне активности је веома важно питање за обезбеђење одрживог привредног развоја и повећања конкурентности привреде Србије. Основни инструменти за подстицање развоја иновација су финансирање и давање гаранција од стране Владе, подстицање инвестиција (домаћих и страних9), или заједничка улагања. Ови инструменти важни су за привреде као што је Србија, где није довољно развијено финансијско тржиште. Такође, МСП сектор је ускраћен да ангажује софистициране технологије у условима високог ризика на неразвијеном финансијском


8 СЕФ – Светски (Међународни) Економски Форум9 Страним директним инвестицијама се, поред капитала, у земљу уносе и савремена технологија и менаџмент, обезбеђују извозна тржишта и активирају процеси који унапређују пословање домаћих предузећа.

28

тржишту. У том циљу потребно је обезбедити повољнији амбијент од постојећег, кога карактерише недовољан степен заштите својинских права и скупи кредити за индустрију, чиме се дестимулишу инвеститори и обесхрабрују позајмице предузећа. Овакви услови представљају препреку брзом расту и развоју привреде.

За привреду Србије добро решење могу представљати заједничка улагања, јер је на тај начин могуће заобићи недовољно развијено финансијско тржиште. Са актуелизацијом питања инвестиционих фондова, као и усвајањем Закона о инвестиционим фондовима, отвара се нова могућност финансирања предузећа.

4. Људски капитал у служби иновација

На знању заснована економија подразумева високо образовану популацију, креативност и нове идеје. Образовни систем Србије је неопходно ускладити са образовним и искуственим потребама које захтева савремено глобално тржиште. Највећи недостатак односи се на танку везу између образовних и истраживачких институција, индустрије и комерцијалног сектора, што утиче на недовољну искоришћеност овог ресурса.

Структуру радне снаге у Србији у 2008. години чини 19,6% запослених са високом стручном спремом, 8,1% са вишом стручном спремом и 31,6% са средњом стручном спремом. Посматрано по секторима, људски фактор је највише ангажован у три сектора: услуге (48,7%), индустрија (27,2%) и пољопривреда (24,1%). Предузетници највише отварају занатске радње, док правна лица крећу у прехрамбену производњу. Остали крећу у област прераде дрвета, туризам, образовање, производњу машина, метала и металних производа, електричних и оптичких уређаја, хемијских производа...

Графикон 12: Структура радне снаге по секторима у 2008. години


29

Код предузећа која се баве иновативном делатношћу, научни и инжењерски субјекти имају 23,1% запослених са завршеним факултетима природних наука, док остали субјекти 16,8%. Код предузећа која се не баве иновативном делатношћу број запослених ове струке је мањи. Према величини предузећа која се баве иновативном делатношћу, највећи број запослених са завршеним факултетом природних наука и инжењера је код микро предузећа, а најмањи код предузећа средње величине.

Графикон 13: Образовни нивои у иновативним фирмама, 2008.

научнии инжењерски

субјекти мик ро ма ла сре дња велика

остали субјекти

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%

Компаративна анализа учешћа студената природних наука и инжењера указује на знатно заостајање Србије у односу на високо развијене и земље чланице ЕУ. Реформом средњег стручног образовања коју спроводи Министарство просвете уз подршку Европске агенције за реконструкцију, предвиђено је увођење предмета предузетништво у образовни систем, од школске 2007/2008. године. Настављена је реализација пилот пројекта предузетничког образовања у огледним одељењима средњих стручних школа. Овим програмом обухваћено је 600 ученика у школама пољопривредних и машинских усмерења и школама електротехничке и медицинске струке. Реализацију огледа прати Центар за стручно образовање, а основан је и Фонд за иновације, као посебан вид подршке стручном образовању.

Пројекат „Партнерство за предузетничко оспособљавање“ који је иницирала и технички подржава Европска тренинг фондација, са циљем промоције предузетничког образовања и оспособљавања на свим нивоима образовања, још увек није реализован. Још увек није донета стратегија за промоцију доживотног предузетничког учења.

Постоје поједине активности различитих институција и организација које се баве обуком МСП. Анализа потребе за обуком углавном постоји у оквиру појединачних организација и институција, али се подаци не размењују и нису свима доступни. Служба за едукацију ПКС врши планирање у циљу успостављања систематске анализе потреба за обуком у пословном окружењу МСП и успоставља стандарде за прикупљање података и њихову анализу за креирањем врсте услуга и обуке.


30

Програме неформалног образовања континуирано спроводе званичне институције за развој предузетништва, Републичка агенција за развој МСП са мрежом регионалних агенција и центара, Национална служба запошљавања, Привредна комора Србије и њихове мреже, SIEPA, уз стално прилагођавање програма новим околностима и потребама корисника.

Тржиште едукативних услуга није довољно развијено, али је евидентно повећање броја актера на њему: факултети, институти, невладине организације, народни, раднички и отворени универзитети и приватне консултантске агенције. Квалитет едукативних програма је неуједначен, будући да још увек нису успостављени механизми издавања лиценци и сертификата за предаваче и модели праћења и оцењивања резултата тренинга који су углавном сведени на оцене непосредних корисника. У Србији, напредак у неформалном образовању може се сагледавати једино на основу доступних извештаја, пре свега, званичних институција.

5. Систем иновативне подршке у Србији

Успостављање ефикасног система иновативне подршке је значајно за креаторе економске политике и организације које обезбеђују пословну подршку, у циљу повезивања и решавања важних питања са стране тражње, понуде и извора информација.

У Србији постоји велика тражња за различитим иновативним активностима. Са аспекта предузећа, чак 68% предузећа има захтеве за финансирање иновативних услуга које нису доступне на домаћем тржишту. Међутим, у структури иновативних услуга свега 8% предузећа показује интересовање за ИР и развој производа, док је тражња за трансфером технологија нешто виша (11%). Доминирају технолошка подршка , за развој нових производа, инсталирање ИТ опреме и нових производних процеса, као и промоција извоза. Мали значај има подршка која се везује за организацију иновативних активности (менаџерске активности, дизајн и др.) и људски ресурс. Због слабе међусобне повезаности предузећа, универзитета и јавних истраживачких института, мање од 20% анкетираних предузећа користи различите изворе знања као информације за своје иновативне активности. Организације за подршку иновација дају предност међународним прегледима како би пратиле светске трендове.

У циљу стимулисања понуде иновација, потребно је мобилисати потенцијалне капацитете, ресурсе, стратешку позицију и будућу подршку иновацијама, како би се повећала иновативна активност и понуда иновација. Главне баријере су у недостатку финансија и поверења у јавни сектор привреде, незадовољавајући однос сарадње организација унутар иновационог система и управљању финансијском подршком која долази од стране јавних фондова.


31

Национална агенција за регионални развој у сарадњи са регионалним центрима за развој малих и средњих предузећа и предузетништва спроводи програм са циљем да пружи директну подршку развоју конкурентности МСП и предузетника, кроз учешће у финансирању трошкова консултантских услуга из области:

уређење пословања у складу са захтевима стандарда квалитета (стандардизација, сертификација, ресертификација и тестирање);

побољшање постојећих и развој нових технолошких процеса, производа и услуга (израда техничке документације, нови дизајн производа и амбалаже, израда и имплементација специјализованог софтвера и сл.);

едукација менаџмента и запослених кроз специјализоване обуке; унапређење безбедности и здравља на раду у оквиру заштите на раду и процену

ризика радних места.

ЗАКЉУЧАК

32

И поред неспорног и значајног напретка, сектор МСП још увек није носилац привредног и укупног развоја Србије. Изостао је динамичнији процес економско-финансијског јачања овог сектора – недовољан број и слаба економска снага средњих предузећа, слаба динамика прерастања микро и малих у средња предузећа као покретача развоја целокупног сектора, неизједначен правни статус предузетника и правних лица са свим негативним последицама на убрзанији развој предузетништва у Србији. До сада су предузете бројне мере у циљу побољшања квалитета сектора МСП: програми промоције сектора МСП у току 2006. године реализовани су кроз промовисање националних програма којима је циљна група сектор МСП, промовисање добрих примера из праксе, организовање специјализованих сајамских манифестација за предузетнике (Пети међународни сајам „БИЗНИС БАЗА 2006.“ који је окупио око 20.000 посетилаца), и др.

У првом полугођу 2007. године одржане су радионице и два такмичења за најбољи Бизнис план у сарадњи са компанијом British American Tobacco, односно у оквиру пројекта који финансира Влада Краљевине Шпаније. У сарадњи са GTZ (Немачка организација за техничку сарадњу) настављен је рад на програму обуке који је намењен за предузетнике у области туризма.

Настављен је активан рад на пољу међународне сарадње, која подразумева наставак започетих пројеката и проналажење нових области сарадње и подршке институционалној инфраструктури која се бави развојем МСП, као и директно повезивање сектора МСП са програмима и пројектима међународне заједнице. Међу најважнијим пројектима могу се издвојити: „Развој приватног сектора – Република Србија“ финансиран од стране Министарства иностраних послова Норвешке, обухвата оснивање бизнис инкубатора и технолошких паркова у Републици Србији; „Подршка Републичкој агенцији за развој МСП“ у сарадњи са UNIDO ITPO из Италије, односи се на интернационализацију предузећа и универзитетску сарадњу, увођење информационог система; „Јачање капацитета Републичке агенције за развој МСП“ финансира Влада Јапана. Техничка канцеларија за сарадњу са Балканом Краљевине Шпаније финансира пројекте „Техничка асистенција за побољшање финансирања МСП“ и „Техничке асистенције за Републичку агенцију“.

Основни приоритети политике економских односа са иностранством су: повећање вредности страних директних инвестиција, пораст извоза, либерализација спољнотрговинског режима и припреме за приступање Светској трговинској организацији (WTO) и за придруживање ЕУ.

У циљу подстицања даљег развоја сектора МСП ради побољшања конкурентности домаће привреде, неопходно је:

Унапређење пословног амбијента – завршетак процеса приватизације, контролисана инфлација, пореска и кредитна политика које стимулишу инвестиције у бизнис, сузбијање тзв.“сиве економије“, ефикасно функционисање свих институција државе.

Унапређење квалитета и ефикасности државне управе и успостављања дијалога приватног и јавног сектора – интензивирање реформе система државне управе и формирање саветодавних органа у циљу пружања високо квалитетних услуга овом сектору.

33

Успостављање институционалног механизма подстицања оснивања нових и развој постојећих МСП (пре свега средњих предузећа), у утврђеним приоритетним циљним групама, делатностима и регионима.

Повећање конкурентности и извозне ефикасности – обезбеђење средстава за развој и примену иновација, употребе ИТ система за руковођење пословима, формирање кластера.

Ефикасна имплементација мера подстицања развоја малих и средњих предузећа и предузетништва – развој start up програма и инструмената микрофинансирања, формирање нових бизнис инкубатора, формална и неформална едукација и атрактивнија промоција МСП.

Интензивирање сарадње домаћих и страних привредних субјеката – унапређење прекограничне и међурегионалне сарадње и подстицање развоја слободних зона.

Сектор МСП је од великог значаја за раст и развој српске привреде. Зато заслужује више пажње, бољу промоцију и већу подршку Владе и Регионалних центара за привредни развој.

ЛИТЕРАТУРА

34

„Извештај о малим и средњим предузећима и предузетништву 2006. године“, Министарство економије и регионалног развоја, Београд, 2007.

„Годишњи извештај о раду у 2007. години“, Републишка агенција за развој малих и средњих предузећа и предузетништва, Београд, 2008.

„Привреда у Србији – развој технолошке иновације“, Привредна комора Србије, Београд, 2008.

„Пројекти конкурентности МСП“, Привредна комора Србије, Београд, 2009.

„Статистика и привредна кретања“, Привредна комора Србије, Београд, 2009.

„Финансирање МСП“, Привредна комора Србије, Београд, 2009.

„Програм развоја конкурентности МСП“, Национална агенција за регионални развој, 2010.

www.pks.co.rs

www.siepa.co.rs

www.minrzs.sr.gov.rs

www.sme.sr.gov.rs

www.fondzarazvoj.sr.gov.rs

www.ranmsp.co.rs

www.razvoj.sr.gov.rs

35

http://www.razvoj.sr.gov.rs/

http://www.ranmsp.co.rs/

http://www.fondzarazvoj.sr.gov.rs/

http://www.sme.sr.gov.rs/

http://www.minrzs.sr.gov.rs/

http://www.siepa.co.rs/

http://www.pks.co.rs/

diplomski (finalna verzija)

Documents