1. УВОД

У обављању послова и задатака полиција предузима криминалистичко тактичке мјере и радње и радње доказивања. У склопу тих радњи је веома значајна потражна дјелатност у циљу откривања кривичних дјела, идентификовања извршилаца и обезбјеђивања доказа. У криминалистичкој теорији се појмови потражне дјелатности и потрага различито тумаче, и могуће је разликовање два приступа у њиховом разјашњавању. Страни аутори им дају веома широка значења и њима означавају укупност свих мјера усмјерених на то да се установи одређено кривично дјело и да се учинилац приведе кривичном гоњењу, односно онај дио дјелатности криминалистичке полиције чија је садржина трагања за лицима и стварима које се могу довести у везу са извршеним кривичним дјелом. Овакво одређивање потражне дјелатности није прихваћено од стране наших криминалиста. Кроз историју до данас појам потрага је дефинисан на разне начине. Неки теоретичари разликују потраге у ужем и ширем смислу. Хартунг подразумјева под потрагом ''укупност свих мјера усмјерених на то да се установи одређено кривично дјело и учинилац приведе кривичном гоњењу''.1[1]

Министарство унутрашњих послова је главни носилац потражне дјелатности. Криминалитет годинама расте, па када се мора размишљати и о побољшању рада, посебно се треба нагласити побољшање потражне дјелатности. Неопходно је да се оперативни радници и полицајци више окрену потражној дјелатности. Потражна дјелатност представља једну од најзначајнијих функција Министарства унутрашњих послова, тј. систем оперативно-тактичких и техничких мјера које се предузимају од стране МУП-а у циљу проналажења одређених лица, предмета и лешева, а који су у вези са кривичним дјелом.2[2] Поред садржаја који се односе на појам и врсте потражне дјелатности у раду ће се посебно размотрити проблематика потражне дјелатности на нивоу МУП-а РС. У раду ће се настојати доћи до сазнања колико су припадници Министарства унутрашњих послова Републике Српске упознати са системом потражне дјелатности, колико исти користе, те како су дефинисани облици и начини спровођења потражне дјелатности, као и до статистичких података који се односе на годишње периоде на територији МУП-а Републике Српске.

Предмет тог истраживања се односи на стање, организацију и функционисање потражне дјелатности у Републици Српској као једне од оперативно тактичких и техничких мјера коју органи унутрашњих послова примјењују у свакодневној борби против криминалитета.

1 [1] Владимир Водинелић, Криминалистика, откривање и доказивање, Теоријски и практични криминалистички и доказни проблеми, Скопље, 1985.године

2[2] Владимир Кривокапић и Милан Жарковић, Криминалистика тактика, Београд 1996. године.

С обзиром да је потражна дјелатност само један од облика борбе против криминалитета потребно је утврдити њену ефикасност у односу на криминалитет уопште.

1.1. Циљеви истраживања су:

1. утврђивање правног основа и поступка за издавање потјернице и објаве у Републици Српској

2. утврђивање ефикасности потражне дјелатности МУП-а РС3. утврђивање колико су припадници МУП-а упознати са системом потражне

дјелатности и колико исти користе4. утврђивање начина и могућности унапређења потражне дјелатности.

1.2. Полазне хипотезе овог истраживања су:

1. ефикасност потражне дјелатности није увијек на задовољавајућем нивоу2. одређени припадници МУП-а РС нису довољно упознати са системом потражне

дјелатности и да исти недовољно користе у склопу оперативне дјелатности.3. боља техничка опремљеност и стручност кадрова помогла би унапређењу

потражне дјелатности.

1.3. Методи који ће се користити у истраживању:

1. Анализа садржаја2. Анкета3. Информативни разговор4. Компарација, дедукција и статистички метод.

1.4. Популација и узорак

Популацију чине припадници Министарства унутрашњих послова, а узорак чини 15 униформисаних полицајаца и 15 инспектора криминалистичке полиције.

1.5. Мјесто и вријеме истраживања

Истраживање ће бити обављено од 10. марта до 10. априла 2008. године, а у истраживању ће бити обухваћен простор цијеле Републике Српске и то за период од 2004. до 2007. године.

1.6. Анализа резултата

У Управи криминалистичке полиције у Бања Луци налази се Одјељење за потраге и потражну дјелатност, које има задатак да координира и контролише рад Одсјека за потраге и потражну дјелатност у ЦЈБ. У Републици Српској користи се јединствени компјутерски систем за потраге и потражну дјелатност, који је доступан радницима полиције у центрима и полицијским станицама који су повезани на поменути систем. Системски претраживач је једноставан за употребу, те пружа могућност за претраживање по многим обиљежјима.

2. ПОЈАМ И ВРСТЕ ПОТРАЖНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

2.1.Појам потражне дјелатности

Потражна дјелатност се одређује као систем оперативно тактичких и техничких мјера и радњи које непосредно предузимају органи унутрашњих послова, по наредби других органа или самоинцијативно, у циљу проналажења одређених лица и предмета који јесу или могу бити у вези са кривичним дјелом, прикупљања обавјештења о њима, односно у циљу потпуног утврђивања идентитета лица и лешева, уколико га није било могуће утврдити на други начин.3[3]

Треба имати у виду да се као предмет потраге сматрају физичка лица, односно предмети и лешеви.4[4]

Својим највећим дијелом потражна дјелатност је сегмент оног облика оперативне дјелатности органа унутрашњих послова који се назива криминалистичка обрада. Као таква она се, post delictum, предузима у циљу:

проналажењу оних учинилаца кривичних дјела који су у бјекству или им се не зна пребивалиште или боравиште;

утврђивања свих релевантних идентификационих обиљежја учинилаца кривичних дјела;

проналажењу несталих лица, ако постоје основи сумње да је до њиховог нестанка дошло услед кривичног дјела;

проналажења предмета који су у вези са кривичним дјелом, односно прикупљања обавјештења о њима;

утврђивања идентитета неидентификованих лешева уколико постоје основи сумње да је до смрти дошло услед кривичног дјела.

Потражна дјелатност се, поред тога, предузима и ван оквира криминалистичке обраде у следећим случајевима:

када треба пронаћи одбјегло душевно болесно лице, опасно по околину;

ради проналаска дјетета или малољетника одбјеглог од куће;

3 [3] Владимир Кривокапић, Милан Жарковић, Криминалистика тактика, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 1999 године, стр 212.

4 [4] У криминалистичкој полемици постоји дилема око тога да ли предмет потрага могу бити и правна лица. о томе шире, М. Жарковић, Учиниоци кривичних дјела као предмет потраге, Безбједност, број 5/93, стр. 496-497

ако постоји оправдан интерес за утврђивање адресе пребивалишта или боравишта оних лица која нису у вези са кривичним дјелом;

када треба утврдити идентитет непознатом лицу;

уколико треба утврдити идентитет пронађеног леша након задесне или природне смрти.

Успјешном и благовременом реализацијом појединих циљева трагања остварују се битни предуслови даљег тока активности поводом конкретне кривичне ствари, али и значајни превентивни ефекти. Присутни у случајевима када се потражна дјелатност предузима post delictum, превентивни ефекти успјешно реализованог трагања нарочито су наглашени онда када се проналажењем лица која су ван криминалистичке обраде (дјеце, малољетника, старих, душевно болесних и сл.), спречава наступање могућих штетних последица.

Важећим подзаконским актима из области потражне дјелатности није одређено значење термина потрага, али се може уочити да се овај термин користи приликом означавања:

појединих облика потражне дјелатности ( нпр. говори се о потрагама за лицима, стварима и лешевима, о локалним, централним и међународним потрагама);

појединих потражних аката (потјернице, објаве и расписи о трагању);

конкретних задатака којима органи унутрашњих послова налажу предузимање потребних (потражних) радњи у циљу проналажења одређених лица или предмета, прикупљања података о њима, односно у циљу утврђивања истовјетности неидентификованих лешева.

Пошто се циљеви криминалистичко-оперативне дјелатности могу успјешно остварити само систематским или планским предузимањем одговарајућих, како неформалних, општих оперативно тактичких, тако и формално процесних истражних радњи, јасно је да се ради остваривања оног њеног дјела који називамо потражна дјелатност морају предузимати различите радње из сваке од наведених група. Све те радње, без обзира на значајне међусобне разлике, због јединства циљева који се њима желе и могу постићи, означавамо као потражне радње.

2.2.Врсте потрага

Мноштво субјеката овлашћених да иницирају трагање, разноврсност објеката, циљева и начина расписивања, као и различита временска и просторна обавезност потражних аката, пружа могућност вишеструке класификације облика потражне дјелатности. С обзиром на то на шта се односе, потраге се могу класификовати на потраге за лицима, предметима и лешевима.

Полазећи од циља трагања, могуће је груписање на потраге у циљу прикупљања података о лицима и предметима, потраге у циљу проналажења и потраге у циљу утврђивања идентитета лица и лешева. По подручју трагања, разликују се локалне, централне и међународне потраге. Врста потражног акта којим је иницирано трагање пружа основ за разврставање потрага на потјернице, објаве и расписе о трагању. Могуће је и класификовање потрага на оне које су расписане на инцијативу органа унутрашњих послова и потраге инициране од стране других субјеката.5[5]

Потраге се могу предузети у односу на следећа лица: осумњичена, окривљена и правоснажно осуђена чија се адреса боравишта или пребивалишта не зна, односно, она која су у бјекству или се крију; лица побегла са издржавања казне затвора или друге санкције везане за лишење слободе; лица оштећена кривичним дјелом, свједоци и друга лица која могу да пруже бажне податке за кривични поступак или оперативну дјелатност, уколико није позната адреса њиховог становања; нестала лица за која постоје основи сумње да је до њиховог нестанка дошло услед кривичног дјела. Потрага се може предузети и према непознатим лицима којима треба утврдити идентитет, односно према оним лицима која су нестала под различитим околностима (непозната и беспомоћна стара лица, глухонјема лица, душевно болесна лица опасна по околину).

Потрага се може усмјерити и ка проналажењу појединих предмета који су у вези са кривичним дјелом а који су од значаја за расвјетљавање кривичног дјела, односно, они који су од већег значаја или вриједности.

2.3 .Потраге с циљем проналажења лица и предмета и потраге ради утврђивања идентитета лица и лешева

Према циљу потраге се могу предузети ради:

утврђивања адресе боравка или пребивалишта осумњичених, окривљених, осуђених, оштећених, сведока и других лица која могу да пруже важне податке за

5[5] Владимир Кривокапић и Милан Жарковић: Криминалистика тактика, Београд, 1996.године

кривични поступак или за оперативну дјелатност, несталих и других лица за које постоји оправдан интерес да да се установи њихово пребивалиште или боравиште;

проналажења и предаје надлежном субјекту дјеце, малоњетника и душевно болесних лица;

проналажења, лишења слободе и спровођења осумњичених, окривљених и осуђених лица;

утврђивање идентитета непознатих лица и лешева;

проналажења предмета.

Утврђивање пребивалишта и боравишта је обавезно у случају бјекства или скривања лица, односно услед немогућности проналажења насталог због непоштовања обавезе пријављивања и одјављивања пребивалишта и боравишта, односно, пријављивања промјене адресе стана.

Сматра се да је лице у бјекству, ако је напустило своје пребивалиште или боравиште и избегава контакт са надлежним органима, мјењајући и кријући мјесто боравка, а крије се, ако се зна да је у одређеном мјесту или подручју, али избјегава додир са органима поступка и потчињавање његовим наредбама. Учинилац кривичног дјела који је претходно лишен слободе налази се у бјекству када је самовласним ослобађањем из затворених просторија или простора, током спровођења и сл. избегао надзор лица чијем је надзору био повјерен, ако лице на издржавању казне побјегне и тд.

Потрага се предузима ради утврђивања идентитета лица које је иначе доступно надлежним органима, али не жели или није у могућности да саопшти податке о себи, односно када давањем лажних података покушава да омете нормално одвијање поступка.

2.4.Врсте потрага по врсти акта којим се расписује

2.4.1.Потјерница

Потјерница6[6] је потражни акт који се расписује:

6 [6] Потјерница је потражни акт којим орган унатрашњих послова расписује на основу наредбе суда или управе казнено поправне установе у циљу проналажења, лишења слободе и спровођења надлежном органу одређених лица (окривљених, осуђених или лица одбеглих са издржавања казне, односно заводске мјере везане за лишење слободе).

у случају бјекства или скривања лица7[7] против кога је покренут кривични поступак због кривичног дјела које се гони по службеној дужности и за које се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна, а постоји наредба за његово довођење или рјешење о одређењу притвора;

у случају бјекства или скривања лица које треба да се упутити на издржавање казне или друге санкције везане за извршење казне;

у случају бјекства из установе у којој лице издржава казну или другу заводску мјеру везану за лишење слободе;

на основу молбе иностраног органа, за лицем за које се сумња да се налази на територији РС, а чија ће се издавање у случају проналажења тражити.8[8]

Захтјев се предаје територијално-надлежном органу унутрашњих послова који предузима мјере за њено спровођење.

Орган унутрашњих послова, кад добије наредбу о потјерници одлучује на ком ће подручју да је предузме: локалном, централном или међународном. Такође планира и оперативну дјелатност с циљем проналажења лица, предвиђа оперативно-тактичке мјере и радње и стара се о реализовању потјернице.

Потјерница садржи назив органа који је издао наредбу, број наредбе којом је расписана потјерница, назив органа унутрашњих послова који је расписује, податке о лицу за којим се трага, име, надимак, презиме, име оца, датум и мјесто рођења, мјесто последњег пребивалишта или боравишта, број личне карте и путне исправе, кривично дјело за које је окривљен или осуђен, вријеме и мјесто бјекства, да ли је у бјекству сам или у друштву, предпостављени правац бјекства, марку, тип, и број путничког возила, или другог превозног средства, уколико се са њиме креће, да ли је склон пружању отпора, да ли је наоружан хладним или ватреним оружјем, да ли познаје борилачке вјештине и друго.

Потјерница треба да садржи и упуства у случају проналажења лица, његовог лишења слободе и довођења, као и назив и сједиште органа коме треба предати лице.9[9]

7 [7] Лице је у бјекству ако је напустило своје пребивалиште или боравиште и избјегава контакт са надлежним органима, мјењајући и кријући мјесто боравка, а крије се, ако се зна да је у одређеном мјесту или одређеном подручју или избјегава додир са органима и потчињавање његовим наредбама.

8[8] Владимир Кривокапић и Милан Жарковић: Криминалистика тактика, Београд, 1996.године

9 [9] Обавезна инструкција о поступању Министарства унутрашњих послова при вршењу потражне дјелатности, Бања Лука 2007 године

Потјерницу обуставља орган који је наредио њено расписивање, када се пронађе тражено лице, када наступи застарјелост кривичног гоњења или извршења казне, односно када наступе други разлози због којих потјерница губи оправданост.

Орган који је наредио расписивање потјернице одлучује о ангажовању средстава информисања (штампа, радио, телевизија) ради мобилисања јавности с циљем проналажења лица.

2.4.2.Објава

Објава је потражни акт којим се самоинцијативно или по захтјеву надлежних субјеката (суда пред којим се води кривични поступак), покреће трагање с циљем:

прикупљања података о предметима који стоје у вези са кривичним дјелом или у циљу проналажења ових предмета;

проналажења несталог лица када постоји основана сумња да је до нестанка истог дошло услед кривичног дјела;

прикупљање података о одређеним лицима, односно у циљу њиховог идентификовања;10[10]

ради идентификације НН леша.

Објава која се односи на предмет мора да садржи његов потпун и прецизан опис, као и податке о роду, подврсти, марки и фабричком броју, као и другим индивидуалним ознакама и карактеристикама са којима се располаже и које је могуће прикупити, а који могу да послуже за идентификацију предмета. Пожељно је да се уз објаву достави и фотографија, цртеж или скица уколико би они могли да допринесу проналажењу и идентификацији предмета. Објава садржи и упуство како треба поступити у случају проналаска предмета и којем органу га треба доставити.

Расписивањем објаве за несталим стварима оперативно треба покрити у цјелини онај простор за који предпостављамо да би на њему могло доћи до растурања, склањања и сакривања украдених предмета. Неопходан је детаљан опис несталих ствари како би се могле идентификовати уколико би се уопште такве ствари пронашле. Непосредно поступање по објави, од стране органа унутрашњих послова, треба организовати тако да

10 [10] Расписивање потраге у циљу утврђивања идентитета нужно је када једна особа, која је иначе доступна надлежним органима, не жели или није у могућности да саопшти податке о себи, односно, када давањем лажних података покушава да омете нормално одвијање поступка.

буду покривени сви они пунктови гдје је могуће такве предмете пронаћи, гдје се они отуђују, дају на послугу, у комисиону продају и слично.

Ако су у питању, на примјер скупоцјени предмети – златни или сребрени накит, скупоцјени часовници и др. треба организовати контролу код јувелира, часовничара, затим код лица која се легално или илегално баве прометом тих предмета. Уколико је ријеч о хартијама од вриједности, девизама као и другим вриједносним папирима контрола се обавља по мјестима гдје се врши трансакција ових средстава плаћања, затим мјестима гдје се врши илегална купопродаја и другим сличним мјестима.

Када је ријеч о несталом лицу у објави треба навести детаљне податке о мјесту, времену и околностима под којим је нестало, што детаљнији опис несталог лица, његове одјеће и обуће коју је имао на себи у тренутку нестанка. Треба приложити и фотографију, што је могуће вјернију.

За нестало малољетно лице објава се расписује одмах по запримљеној пријави, за нестало пунољетно лице објава се расписује у временском периоду од 24-48 сати од момента пријављивања нестанка, а у изузетним случајевима објаву је потребно расписати одмах.

У објави о пронађеном лешу чији идентитет није утврђен треба навести, веома прецизно, гдје је и када леш пронађен уз детаљан опис леша са могућим специфичностима у изгледу (особним знацима и сл.). Међународне објаве у односу на леш расписаће се уколико се на територији наше земље пронађе непознат леш, а основано се предпоставља да је ријеч о лешу странца.

У односу на нестало лице такође ће се расписати међународна објава уколико се предпоставља да је лице нестало извршењем кривичног дјела, и то изван границе земље. Међународна објава расписаће се и у односу на предмете веће вриједности који су од значаја за расвјетљавање тежих кривичних дјела, а нестали су или су украдени и ако се основано предпоставља да су транспортовани у иностранство.

2.4.3.Распис о трагању

Распис о трагању је акт којим органи унутрашњих послова самоинцијативно или по захтјеву других органа покрећу потражну дјелатност и то у следећим случајевима:

у нарочито хитним случајевима за лицем за које постоје постоје основи сумње да је извршило кривично дјело за које се гони по службеној дужности, ради проналажења, лишења слободе и хитног привођења тужиоцу;

за оштећеним, свједоком или другим лицима која могу да пруже важне податке за кривични поступак или за оперативну дјелатност органа унутрашњих послова ради утврђивања и обавјештења о адреси;

на захтјев суда за оптуженим чије се пребивалиште или боравиште не зна, а ради достављања обавјештења суду о његовој адреси;

на захтјев надлежног органа за лицем према коме је суд изрекао мјеру безбједности обавезног психијатријског лијечења или обавезног лијечења алкохоличара и наркомана уз условну осуду, а боравиште ових лица је непознато-ради њиховог спровођења органу који је поставио захтјев;

на захтјев надлежне установе за душевно болесна лица опасна по околину ако су побјегла из душевне болнице-ради њиховог проналажења и спровођења органу који је поставио захтјев;

за другим лицима када постоји оправдан интерес суда, тужиоца, органа унутрашњих послова и војске.

2.5.Врсте потрага по подручју трагања

2.5.1.Локална потрага

Локална потрага се расписује на подручју које је уже од територије земље и то када се основано предпоставља да се предмет потраге (лице или ствар), налази на ужем подручју које обухвата једно или више мјеста, једну или више општина или, чак република, односно, ако је познат правац кретања лица11[11].

У ову потрагу укључују се органи унутрашњих послова на оном подручју гдје се потрага расписује. Међутим, број овлаштених радника, њихова организованост, техничка средства и др. зависиће од степена опасности извршилаца кривичног дјела који се налазе у бјекству, од тога да ли су наоружани, од њихове спремности и решености да пруже отпор и нападну на овлаштена службена лица. Акт о расписивању локалне потраге мора, веома прецизно и јасно, да садржи упуства како треба поступити у случају проналажења и хватања лица за којим се трага. Орган унутрашњих послова који расписује локалну потрагу овај акт може доставити непосредно и другим органима унутрашњих послова који су обухваћени потрагом, а може и посредним путем, преко републичког органа

11[11] Владимир Кривокапић, Криминалистика тактика I, Полицијска академија, Београд, 2000.година

унутрашњих послова. У сложенијим случајевима (опасни криминалац, већи број извршилаца кривичних дјела и сл.) органи унутрашњих послова могу да координирају рад и да се непосредно укључе у трагање.

Захтјев за успостављање локалне потраге орган унутрашњих послова може, ради хитности, упутити другим органима и телефонским путем или радио-везом, али орган који прими захтјев мора садржај истог да оформи писмено.

2.5.2.Централна потрага

Централна потрага представља захтјев да се у трагање укључе сви органи унутрашњих послова у Републици.12[12]

Централна потрага се по правилу расписује, тек када мјере локалног трагања остану без резултата, или без претходно предузетих мјера у локалним оквирима, када се трага за лицима која су починила тежа кривична дјела а околности случаја упућују на закључак да се та лица крећу изван ужег подручја као и у оним случајевима када се за бјекство сазнало са закашњењем, или да постоје основи за предпоставку да се лице у бјекству не задржава на ужем подручју, односно када се трага за предметом од изузетног значаја за расвјетљавање тежег кривичног дјела или за предметом велике вриједности, а околности указују на вјероватноћу да се предмет већ налази ван мјеста извршења кривичног дјела.

Када се очекује да ће првим хитним мјерама ухватити лице које је починило теже кривично дјело или лице осуђено на казну затвора, односно пронаћи предмет од изузетног значаја за расвјетљавање тежег кривичног дјела или предмет веће вриједности, надлежни орган унутрашњих послова може расписати потрагу депешом и директно свим органима унутрашњих послова у републици. Депеша треба да садржи: податке неопходне за идентификацију и хватање траженог лица, односно проналазак предмета од изузетног значаја за расвјетљавање тежег кривичног дјела или предмета од веће вриједности, а околности указују да се предмет налази ван мјеста извршења кривичног дјела.

2.5.3.Међународна потрага

12 [12] Обавезна инструкција о поступању Министарства унутрашњих послова при вршењу потражне дјелатности, Бања Лука 2007 године.

Међународну потрагу расписује Министарство унутрашњих послова, на основу наредбе суда или управе казнено поправне установе. Министарство унутрашњих послова расписаће међународну потрагу када се лице или предмет на основу централне потраге не пронађе, а прикупљени подаци указују да се налази у иностранству.13[13] У нарочито хитним и важним случајевима Министарство унутрашњих послова ће расписати међународну потрагу истовремено са расписивањем централне потраге. Обавјештавање осталих земаља о међународним потрагама наших органа унутрашњих послова, врши се преко Националног централног бироа Интерпола у Сарајеву. Уреди Интерпола свих земаља-чланица имају могућност расписивања шест врста потјерница, односно обавјести преко Генералног секретаријата Интерпола, и то:

ЦРВЕНА – тражи се лишавање слободе неког лица у циљу екстрадиције.

ПЛАВА – тражи се достава додатних података о идентитету неког лица које је починило кривично дјело или о његовим ранијим криминалним активностима. Ова потјерница се расписује прије свега у циљу утврђивања мјеста боравка починиоца кривичног дјела чија екстрадиција још није тражена, као и у циљу проналаска свједока кривичног дјела.

ЗЕЛЕНА – достава упозорења и крим. информација о неком лицу које је починило кривична дјела те постоји могућност и вјероватноћа да ће иста поново учинити у другим земљама.

ЖУТА – тражи се лоцирање несталог лица, нарочито малољетника, или идентификација лица које није у стању само да се идентификује (нпр. лице који пати од амнезије).

ЦРНА - тражи се идентификација леша.

НАРАНЏАСТА – достава упозорења полицији, јавним тужиоцима и другим међународним организацијама о потенцијалним претњама скривеним оружјем, пакет бомбама и другим опасним предметима и материјалима.

Црвена потјерница је најзначајнија te je актом Генералног секретаријата Интерпола (VADE MECUM 4/1) прописан начин, као и минимум елемената потребних за расписивање међународних потјерница за лицима од стране НЦБ-а земаља-чланица.14[14]

13 [13] Обавезна инструкција о поступању Министарства унутрашњих послова при вршењу потражне дјелатности, Бања Лука 2007 године.

14

Када чланице Интерпола траже расписивање ''црвене'' међународне потјернице потребно је да попуне и доставе Генералном секретаријату образац No 1.15[15]

У новије вријеме у хитним случајевима може се користити и електронски систем достављања и коришћења међународних потјерница и објава.16[16]

14 Прилог бр. 1. - Препис упуства за расписивање црвене међународне потјернице.15 Прилог бр. 2. - Препис образца No 1, потребног за расписивање црвене међународне потјернице.

16Послије терористичког напада у Њујорку, уведен је електронски систем достављања и коришћења потјерница и објава, а рок за публиковање ''црвених потјерница'' фиксиран је на 72 сата. Увођењем новог система унапријеђена је ефикасност међународне полицијске

15

16

1

1

1

2.5.4. Покретање потрага

Након утврђивања постојања стварних разлога и законских претпоставки за покретање потражне дјелатности, мјесно надлежни орган унутрашњих послова доноси одлуку о томе којим ће потражним актом, на који начин и на ком подручју расписати конкретну потрагу. Саопштење о потреби трагања упућује се уношењем података о потрази у информациони систем потражне дјелатности, преко средстава телекомуникације , радио-везом и издавањем редовних и ванредних обавјештења. Садржини свих потрага, а посебно оних којим се иницира трагање на широј територији мора се поклонити посебна пажња. Код потрага за учиниоцима кривичних дјела најприје се дају подаци о његовим основним идентификационим обиљежјима, лажном имену и презимену, надимку, разлогу због којег се тражи и мјесту гдје би се могао наћи. Такође је неопходно навести и кривично дјело за које је учинилац осуђен, вријеме и мјесто бјекства, податке о возилу уколико се њиме креће, да ли је склон пружању отпора, да ли је наоружан итд. Потрага расписана за несталим лицем треба да садржи детаљне податке о мјесту времену и околностима нестанка, што детаљнији опис несталог лица, опис његове одјеће и обуће, као и фотографију лица. У случају проналаска неидентификованог леша, прецизно треба навести гдје и када је пронађен, описати га и указати на његове специфичности ( особене знаке). Свака расписана потрага мора да садржи и упутство о томе како треба поступити у случају проналажења лица, предмета итд.

2.5.5. Обнова и обустава потрага

Покренута потражна дјелатност се обуставља након успјешно спроведеног трагања. Као разлози обуставе потрага за учиниоцима кривичних дјела се, поред случајева у којима је успјешно реализована могу навести:-обустава кривичног поступка -изрицање ослобађајуће пресуде у поступку вођеном у одсуству окривљеног-застарјелост извршења изречене ктривичне санкције или њено обухватање амнестијом односно помиловањем,-смрт одбјеглог осуђеника. Важно је напоменути да покренуту потражну дјелатност може обуставити само онај орган који ју је и расписао.

3. Правни основ и поступак за издавање потјернице и објаве у Републици Српској 17[17]

Глава XXXIII ЗКП РС

3.1 ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ПОТЈЕРНИЦЕ И ОБЈАВЕ

Члан 434.Тражење адресе

Ако се не зна пребивалиште или боравиште осумњиченог, односно оптуженог, кад је то по одредбама овог закона неопходно, тужилац или суд ће затражити од полицијског органа да осумњиченог, односно оптуженог потражи и да тужиоца, односно суд обавијесте о његовој адреси.

Члан 435.Услови за издавање потјернице

(1) Издавање потјернице може се наредити кад се осумњичени, односно оптужени против којег је покренут кривични поступак због кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна налази у бјекству, а постоји наредба за његово довођење или рјешење о одређивању притвора.

(2) Издавање потјернице наређује суд.(3) Издавање потјернице наредиће се и у случају бјекства осуђеног из установе у

којој издржава казну, без обзира на висину казне или бјекства из установе у којој издржава заводску мјеру везану с лишењем слободе. Наредбу, у том случају, издаје руководилац установе.

(4) Наредба суда или управника установе за издавање потјернице доставља се полицијским органима, ради извршења.

Члан 436.

Издавање објаве

(1) Ако су потребни подаци о појединим предметима који су у вези с кривичним дјелом, или ове предмете треба пронаћи, а нарочито ако је то потребно ради установљења истовјетности пронађеног непознатног леша, наредиће се издавање објаве којом ће се затражити да се подаци или обавјештења доставе органу који води поступак.

17[17] Закон о кривичном поступку Републике Српске

(2) Полицијски органи могу објављивати и фотографију леша или несталог лица ако постоје основи сумње да је до смрти, односно нестанка тог лица, дошло усљед кривичног дјела.

Члан 437.

Повлачење потјернице или објаве

Орган који је наредио издавање потјернице или објаве дужан је да је одмах повуче кад се пронађе тражено лице или предмет или кад наступи застарјелост кривичног гоњења или извршења казне или други разлози због којих потјерница или објава није више потребна.

Члан 438.

Ко расписује потјерницу или објаву

(1) Потјерницу и објаву расписује надлежни полицијски орган кога одређује суд у сваком поједином случају, односно установа из које је побјегло лице са издржавања казне или заводске мјере.

(2) Ако је вјероватно да се лице за којим је издата потјерница налази у иностранству, надлежно министарство Босне и Херцеговине може расписати и међународну потјерницу.

3.2 Стање и ефикасност потражне дјелатности за лицима у Републици Српској

Стање броја расписаних потрага у Републици Српској приказаћемо помоћу табеларних и графичких приказа.

Укупан број расписаних и обустављених потрага за лицима у периоду од 2004 до 2007.године

  2004 2005 2006 2007

Расписане 873 881 1297 1562

Обустављене 979 1130 1180 697

Табела бр. 1.

У табели бр.1. приказан је упоредни приказ броја расписаних и обустављених потрага за лицима у Републици Српској у временском периоду од 2004. до 2007.године.

Графикон бр.1

Из графикона бр.1 видљиво је да се укупан број расписаних потрага за лицима сваке године повећава. То се најбоље може приказати линијом тренда која у овом случају има тенденцију раста, тако да би по овој компјутерској прогнози број расписаних потрага за лицима у 2008.години могао достићи чак цифру од 2000 лица.

У Републици Српској потрагу за лице може расписати Министарство унутрашњих послова самоинцијативно, као и уз наредбу суда, тужилаштва и казнено-поправне установе. У највећем броју случајева потрага се расписује на основу наредбе суда и тужилаштва.

Графикон бр.2

Из графикона број 2 је видљиво да број обустављених потрага варира из године у годину.

Графикон бр.3

У графикону бр.3 процентуално је приказан однос броја расписаних и обустављених потрага за период од 2004. до 2007.године, гдје је видљиво да је број расписаних потрага већи од броја обустављених потрага. Значајно је напоменути да ипак велики број извршилаца кривичних дјела успјешно избјегава полицију, те да треба предузети адекватне мјере како би се ефикасност потражне дјелатности подигла на виши ниво. Потребно је да сваки се полицајац детаљније упозна са лицима која су предмет потрага, те да провјеру лица путем потражне дјелатности више практикују у току своје радне смјене, јер само провјером у бази података можемо потпуно бити сигурни да ли се за лицем трага или не.

У Републици Српској се користе савремени компјутерски системи за расписивање и обуставу потрага. Приликом расписивања потраге за лицем потребно је унијети што више података о лицу за којим се покреће потрага и то у следећи компјутерски образац:

Слика бр.1

На слици бр.1 приказан је компјутерски образац за расписивање и провјеру расписаних потрага за лица, те се из истог може уочити да се у њему сем података о расписивању потраге налазе и подаци о обустави исте. То подразумјева да се у свако доба

приступом овом компјутерском систему може утврдити да ли је за неким лицем расписана потрага, да ли је иста још увјек важећа, а у случају да је потрага неважећа може се утврдити из ког разлога и када је обустављена.

Образац претраживача потраге за лицима садржи многобројне податке као што су: број и датум захтјева за расписивање, број МУП-а, редни број, датум расписа, организациону јединицу која захтјева расписивање потраге, број и датум наредбе за расписивање, орган наредбе, име и презиме лица, име оца, надимак, јединствени матични број, датум рођења. Ту се налазе и подаци у случају обустављања потрага и то орган обуставе, број и датум захтјева обуставе, разлог обуставе, врста обуставе. Осим горе наведених података у образцу се налази рубрика са напоменом у коју се уписују подаци о склоностима и способностима лица, као да ли је дозвољена употреба ватреног оружја или не.

Предност овог савременог компјутерског система је у томе што може да врши претраживање по било ком податку који је претходно наведен.

3.3 Стање и ефикасност потражне дјелатности за оружјем у Републици Српској

Укупан број расписаних и обустављених потрага за оружјем у периоду од 2004 до 2007.године

  2004 2005 2006 2007Расписане 695 738 773 609

Обустављене 20 32 12 11

Табела бр.2

Табелом бр.2 приказан је укупан број расписаних и обустављених потрага за оружјем по годинама у периоду од 2004. до 2007.године. Из табеле је видљиво да је број расписаних потрага далеко већи од броја обустављених, те се може закључити да су потраге заказале када је оружје у питању.

Графикон бр.4

Из графикон бр.4 видљиво је да укупан број расписаних потрага за оружјем у периоду од 2004. до 2007.године варира.

Графикон бр.5

На графикону бр.5 приказан је укупан број обустављених потрага за оружјем у периоду од 2004. до 2007.године. Може се примјетити да број обустављених потрага за оружјем такође варира из године у годину.

Графикон бр.6

На графикону бр.6 приказан је међусобни однос укупног броја расписаних и обустављених потрага за оружјем у периоду од 2004. до 2007.године, те се може уочити да је број расписаних далеко већи од броја обустављених потрага. Из свега предоченог може се закључити да потражна дјелатност кад је у питању оружје скоро да не даје никакве резултате, јер од укупног броја расписаних потрага за оружјем само се 3% тог оружја пронађе, а ипак 97% оружја које је предмет кривичног дјела остаје у рукама већ сутра могућих извршилаца кривичних дјела.

3.4 Стање и ефикасност потражне дјелатности за возилима у Републици Српској

Укупан број расписаних и обустављених потрага за возилима по годинама у периоду од 2004 до 2007.године  2004 2005 2006 2007

Расписано 1200 536 591 438Обустављено 541 225 157 122

Табела бр.3

Табелом бр.3 приказан је укупан број расписаних и обустављених потрага за возилима по годинама у периоду од 2004. до 2007.године. Из табеле је видљиво да је број расписаних потрага далеко већи од броја обустављених. Такође је у 2004.години пронађен и велики број возила који су били позитивни на потрагама. Разлог томе је

неколико акција које су у току 2004.године спроведене од стране припадника Министарства унутрашњих послова РС.

Графикон бр.7

Из графикон бр.7 видљиво је да је број расписаних потрага за возилима у периоду од 2004. до 2007.године највећи у 2004 години када је од стране припадника Министарства унутрашњих послова спроведена акција „Фалсификат“, којом приликом је расписан већи броја потрага за возилима са фалсификованом царинском декларацијом.

Графикон бр.8Из графикона број 8 видљиво је да је у 2004 години највећи број обустављених

потрага за возилима што такође представља резултат акције „Фалсификат“. Повећан број обустављених потрага такође представља и значајан податак да се смањује број кривичних дјела тешких крађа (крађа возила).

Графикон бр.9

На графикону бр.9 приказан је међусобни однос укупног броја расписаних и обустављених потрага за возилима у периоду од 2004. до 2007.године, те се може уочити да је у наведеном периоду од укупног броја расписаних потрага само 27% обустављено, тј. само 27% возила је пронађено путем потражне дјелатности. Ситуација је олакшавајућа када се узме у обзир да се проценат пронађених возила путем потрага повећава.

Приликом провјере возила путем потрага на располагању нам стоје многа јединствена обиљежја возила по којима можемо вршити претраживање. Прије свега возило се може провјеравати путем броја шасије, броја мотора, регистарских ознака, броја саобраћајне дозволе. У компјутерском претраживачу се налазе и многи општи подаци као што су подаци власника возила, подаци корисника возила, врста возила, произвођач, тип возила, годиште, оштећења као што је и видљиво на слици бр.2.

Слика бр.2

Најсигурнија и најчешћа је провјера возила путем броја шасије, јер је то јединствено обиљежје сваког возила без обзира на произвођача, годину и тип истог. У нашој бази података довољно је унијети у претраживач само постотак и задњих шест бројева шасије, док је за провјеру путем Интерпола потребно доставити цијели број. Провјера путем Интерпола се смије вршити само онда када се овлаштени радник који врши провјеру налази поред возила које је предмет провјере, јер у случају да возило буде позитивно тј. да пролази кроз евиденције Интерпола исто је потребно одмах одузети.

3.5 Стање и ефикасност потражне дјелатности за документима у Републици Српској

Број расписаних и обустављених потраге за документима у периоду од 2004 до 2007. године

  2004 2005 2006 2007Расписано 884 970 1706 480

Обустављено 26 36 25 7

Табела бр.4

Табела бр.4 приказује нам укупан број расписаних и обустављених потрага за документима по годинама за период од 2004. до 2007.године. Највећи број расписаних објава за документима у наведеном периоду био је у 2006.години када је расписано 1706, а разлог повећаног броја јесу документи који су израђени на основу фалсификованих докумената у ЦИПС- пројекту.

Графикон бр.10

Графикон број 10 приказује број расписаних потрага за документима гдје је видљиво повећан број у 2006. години.

Графикон бр.11

Графикон број 11. приказује број обустављених потрага за документима гдје је видљиво да је највише докумената обустављено у 2005. години.

Графикон бр.12

На графикону бр.12 приказан је међусобни однос укупног броја расписаних и обустављених потрага за документима у периоду од 2004. до 2007.године. Из графикона је видљиво да су потраге за документима најнеефикасније, јер се само 2% истих обустави од укупног броја расписаних.

3.6 Стање и ефикасност потражне дјелатности за предметима у Републици Српској

Укупан број расписаних и обустављених потрага за предметом у периоду од 2004 до 2007.године  2004 2005 2006 2007

Расписано 127 1395 2260 233Обустављено 9 16 4 15

Табела бр.5

У табели бр.5 приказан нам је укупан број расписаних и обустављених потрага за предметима по годинама за период од 2004. до 2007.године. Највећи број расписаних потрага за документима у наведеном периоду био је 2006.године када је износио 2260 потрага.

Графикон бр.13

Графикон бр.14

На графиконима бр. 13 и 14 приказан је упоредни приказ броја расписаних и обустављених потрага за предметима у периоду од 2004. до 2007.године те је из истих видљиво да је број расписаних потрага далеко већи од броја обустављених. Укупно посматрано за наведени период само 1% расписаних потрага буде обустављено, што је незадовољавајуће с обзиром на људске и техничке потенцијале којима располажемо.

3.6.1 Искориштеност потражне дјелатности МУП-а РС од стране припадника униформисане и крим. полиције

О томе колико су припадници МУП-а упознати са потражном дјелатношћу и колико исту користе покушало се сазнати путем анкетирања и информативног разговора. Анкетирање је извршено међу припадницима униформисане и крим. полиције. Анкетирањем су обухваћена лица различите старосне доби и година активног радног стажа у Министарству унутрашњих послова.

Графикон бр.15

Из графикона бр.15 видљиво је да 33% испитаних лица није задовољно системом потражне дјелатности, 37% испитаника је дјелимично задовољно, а 30% испитаника изјавило је да је задовољно системом потражне дјелатности МУП-а РС. С обзиром на напријед наведено може се закључити да 70% испитаника није задовољно тренутним стањем система потражне дјелатности у РС.

Графикон бр.16

На графикону бр.16 видљиво је да од укупног броја анкетираних припадника полиције њих 17% изјављује да нису упознати а 13% анкетираних да су потпуно упознати са лицима и предметима који су предмет потрага. Највећи дио припадника полиције 70% признаје да су само дјелимично упознати са лицима и предметима који су предмет потрага. То значи да овлаштена службена лица нису заинтересована да се упознају са лицима која су предмет потрага, или њихови предпостављени им нису дали на увид документацију из које се може видјети за ким се то све трага. Свеукупна незаинтересованост за потражну дјелатност види се и из графикона бр.17. гдје и сами непосредни извршиоци потражне дјелатности признају да у току своје радне смјене провјере мање од 5 лица.

То није добро из разлога што је потражна дјелатност одлика снаге МУП-а, тј. свако Министарство унутрашњих послова је добро колико је добра његова потрага.

Графикон бр.17

Из графикона бр.17 може се уочити да 54% анкетираних припадника полиције у току своје радне смјене путем потрага провјери до 5 лица. Такође је видљиво да нико од испитаних не провјери преко 15 лица а запањујуће је и то да има и оних који уопште не провјеравају лица путем потрага.

За којим извршиоцима кривичних дјела је најтеже трагати  1 2 3 4

Извршиоци крвних и сексуалних деликата 0 10 12 8Извршиоци имовинских деликата 0 6 8 16

Извршиоци к. дјела привредног криминалитеа 0 14 10 6

Извршиоци к. дјела ратног злочина 30 0 0 0Табела бр.6

Из табеле бр.6 видљиво је да су сви анкетирани припадници полиције изјавили да је најтеже трагати за извршиоцима кривичних дјела ратног злочина, на другом мјесту налазе се извршиоци кривичних дјела привредног криминалитета, на трећем мјесту налазе се извршиоци крвних и сексуалних деликата те на крају остају имовински деликти.

С обзиром да већина анкетираних припадника полиције није задовољна тренутним стањем потражне дјелатности исти су изнијели своје приједлоге за побољшање, што је и видљиво из графикона бр.18.

Графикон бр.18

Највише анкетираних припадника полиције сматра да би се ефикасност потражне дјелатности могла повећати бољом сарадњом са полицијским снагама земаља из окружења и бољом сарадњом са припадницима Граничне полиције БиХ. Након тога слиједи да је потребно унаприједити компјутерску подршку, повећати број запослених у Одсјеку за потраге као и боља сарадња између униформисане и крим. полиције.

4. ЗАКЉУЧЦИ И ПРЕПОРУКЕ

Министарство унутрашњих послова у борби против криминалитета користи многе оперативно-тактичке мјере и радње. Једна од тих мјера и радњи је и потражна дјелатност. Она је организована тако да систем потрага, облици и начини спровођења, буде у функцији сузбијања криминалитета. О томе колика је њена функција види се из свега напријед приказаног. Ситуација није ни мало повољна по МУП РС, с обзиром на резултате које потражна дјелатност сада даје. Потребно је предузети адекватне мјере унапређења потражне дјелатности како би се и ефикасност исте повећала. Потражна дјелатност као саставни дио криминалистичко оперативне дјелатности требала би се више користити од стране ОСЛ МУП-а.

На плану организације полиције потребно је да најмање један радник Одсјека за потраге свакодневно упознаје најбројнији дио МУП-а, тј. припаднике униформисане полиције са лицима и предметима који су предмет потрага. Припадници униформисане полиције највише долазе у непосредни контакт са лицима те ако су довољно упознати са лицима која су предмет потраге, постоји вјероватноћа да ће их прије и пронаћи. То подразумјева и повећање броја радника у Одсјеку за потраге, јер број од четири крим. инспектора који тренутно раде у ЦЈБ Бања Лука је очигледно недовољан. Посебна проблематика која захтијева повећање броја радника на потрагама је рад на предметима несталих лица, чији је број у садашње вријеме све већи и случајеви су далеко тежи и захтијевају активно предузимање оперативно тактичких мјера и радњи свакодневно, као и теренске провјере.

Као други вид унапређења потражне дјелатности потребно је побољшати сарадњу са другим институцијама као што су ДГС, СИПА,ИНТЕРПОЛ, а то подразумјева бољу сарадњу и са полицијским снагама из земаља окружења. Та сарадња требала би да се заснива на брзој размјени оперативних информација о томе гдје би се одређена лица а која су предмет потрага могла налазити.

Компјутерска подршка је значајна компонента унапређења, без које би се потражна дјелатност далеко теже спроводила. За унапређење потражне дјелатности потребно је да већи број ОСЛ има приступ компјутерском систему претраживања.

Као један од кључних фактора за побољшање потражне дјелатности јесу средства јавног информисања. Тренутна ситуација указује на то да се средства јавног информисања скоро и не користе у сврхе потражне дјелатности. Потребно је да се путем средстава јавног информисања свакодневно објављују фотографије лица за којима је претходног дана расписана потрага, јер тако постоји могућност да лице које је предмет потрага буде уочено и пријављено полицији од стране грађана.

Податке лица за којима се трага је потребно објављивати и у Службеном гласнику, јер док су се исти тако објављивали и потраге су биле ефикасније.

Такође је потребно да МУП РС на свом званичном интернет сајту објави списак лица за којима се трага, јер то је пракса код већине земаља европске уније, а интернет је посебно средство јавног информисања и комуницирања, које је доступно највећем броју лица.

С обзиром да се данас извршиоци тешких кривичних дјела након извршења дјела упућују у иностранство и тако покушавају да избјегну санкцију која их очекује, потребно је побољшати и међународну сарадњу потражне дјелатности путем Интерпола и Еуропола, и тако онемогућити да се лица слободно крећу и ако је за њима расписана потрага. Такође је потребно повећати степен стручности оперативних радника који раде на пословима потражне дјелатности као и организовање уређених облика едукације.

5. ЛИТЕРАТУРА1. Владимир Кривокапић и Милан Жарковић: Криминалистика тактика, Београд,

1996.

2. Владимир Кривокапић и Милан Живковић, Криминалистика тактика, Виша

школа унутрашњих послова, Београд, 1999.

3. Милан Жарковић, Божидар Бановић, Љубинка Ступар и Вукашин Ивановић,

Криминалистика, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 1997.

4. Владимир Кривокапић, Криминалистика тактика I, Полицијска академија,

Београд, 2000.

5. Владимир Водинелић, Криминалистика, уџбеник за раднике служби ЈБ и ДБ,

војну полицију, јавне тужиоце, истражне и расправне студије, адвокате и друге

правнике те студенте правних факултета, Просвјета, Београд, 1970.

6. Владимир Кривокапић, Криминалистика – општи део, Научна књига, Београд,

1990.

7. Владимир Водинелић, Криминалистика откривање и доказивање, Теоријски и

практични криминалистичко доказни проблеми, Униварзитет ''Кирил и Методиј'',

Скопље, 1985.

8. Миле Матијевић, Криминалистика оператива, Виша школа унутрашњих послова,

Бања Лука, 2002.

9. Шкондрић Васо, Полицијска тактика, Висока школа унутрашњих послова, Бања

Лука, 2003.

10. Aлексић Живојин и Шкулић Милан, Криминалистика, Досије, Београд, 2003.

11. Крстић Остоја, Практикум за криминалистику тактику, Полицијска академија,

Београд, 2002.

12. Закон о кривичном поступку Републике Српске

13. Извјешатаји о раду Одсјека за потраге и потражну дјелатност

14. Обавезна инструкција о поступку Министарства унутрашњих послова при вршењу

потражне дјелатности, Бања Лука 2007.

15. Упутство о размјени полицијских и правосудних информација путем Интерпола.