1

2

Edicija Poezija

Danijela Jovanović AFROAMERIČKA POEZIJA

Copyright © by Danijela Jovanović & BKG, 2015.

Balkanski književni glasnik Marijane Gregoran 69, Beograd

Andreja Volnog 15, Sremski Karlovci Majke Tereze 23, Priština

Hamdije Čemerlića 37, Sarajevo Zvonimirova 1, Zagreb

Luke Matkovića 19, Herceg Novi

www.balkanskiknjizevniglasnik.com

Urednik edicije Dušan Gojkov

Za izdavača

Dušan Gojkov

Lektura i korektura BKG

Beograd, 2015.

3

Danijela Jovanović AFROAMERIČKA POEZIJA

4

5

Afroamerička poezija Afroamerička književnost predstavlja poseban

korpus književnih dela napisanih od strane književnika afričkog porekla a koji su živeli i žive u SAD. Kao početak, odnosno priznavanje ove književnosti uzima se objavljivanje zbirke poezije Filis Vitlij, Pesme o različitim temama (Phillis Wheatley, "Poems on Various Subjects," 1773). Zbirka je bila objavljena u Londonu pošto su je izdavači iz Bostona, gde je Vitlij živela kao robinja, odbili. Izdavanje zbirke su pomogli vlasnici pesnikinje, porodica Vitlij, koja ju je kupila kada je ona sa svega sedam godina bila dovedena iz Senegala. Odmah po objavljivanju zbirke, pokrenut je postupak pred sudom u Bostonu radi utvrđivanja da li je Filis zaista autorka pesama zbog opšteg uverenja da Afroamerikanci nisu sposobni da pišu poeziju. Filis se uspešno odbranila na sudu i ta njena odbrana se uzima kao prvo priznavanje i, na neki način, ustanovljavanje afroameričke literature.

Pojavljivanju i odbrani ove zbirke prethodila je

veoma bogata usmena afroamerička literarna tradicija

6

čiji koreni sežu do pojave prvih robova na tlu Severne Amerike u 17. veku. Naročito je bila rasprostranjena poezija koja je, kasnije, u sebi sadržavala i druge forme poput duhovnih pesama (Negro Spirituals), gospel pesama koje takođe predstavljaju vrstu duhovnih pesama, bluza, itd. I usmena i pisana poezija iz perioda do Građanskog rata kao najčešću temu ima ropstvo. Sa ukidanjem ropstva se i teme menjaju, javljaju se razmišljanja o pitanju jednakosti, rasnoj segregaciji, građanskim pravima... Tokom 20-tih i 30-tih godina XX veka razvija se pokret poznat kao "Harlemska Renesansa" koji je skrenuo pažnju na stvaralaštvo Afroamerikanaca koje je i dalje bilo odvojeno od glavnog toka američke kulture. To je bio period velikih promena - masovna industrijalizacija kojoj je podsticaj dao Prvi svetski rat zahtevala je radnu snagu usled čega dolazi do premeštanja stanovništva iz ruralnih krajeva u urbane, a što je, opet, za posledicu imalo migraciju afroameričkog stanovništva sa juga Amerike ka velikim industrijskim centrima na severu zemlje. Tome je doprineo i institucionalizovani rasizam na jugu koji je uveden tokom 70-tih godina 19. veka kad su beli konzervativci preuzeli vlast i nizom zakonskih mera uveli rasnu segregaciju lišavajući Afroamerikance građanskih i političkih prava. Iako je centar pokreta "Harlemske Renesanse" bio u delu grada Njujorka, Harlemu, on je uticao na mnoge crne pisce širom SAD kao i na one koji su živeli u Parizu a koji

7

su dolazili iz francuskih kolonija u Africi i na Karibima. Među mnogim pesnicima iz ovog pokreta važno je istaći Lengstona Hjuza koji je 1922. objavio zbirku poezije "Knjiga američke crne poezije" (Langston Hughes, "The Book of American Negro Poetry", 1922.) koja je sadržala pesme najtalentovanijih pesnika tog perioda. Ovo je bila prva zbirka afroameričke poezije koja je stigla do široke publike, uključujući i belu. Kao kraj Renesanse uzima se 1929., godina pada Berze i početak Velike depresije. Iako relativno kratkog daha, Renesansa je imala veliki značaj za afroameričku književnost jer, pre nje, knjige Afroamerikanaca su čitali samo Afoamerikanci dok sa pojavom Renesane one stižu do široke čitalačke publike i time postaju zvanični deo američke kulture.

Tokom 40-tih pa sve do kraja 60-tih godina 20. veka, u SAD se širi Pokret za ljudska prava koji je bio usmeren na ukidanje rasne segregacije na jugu. Afroamerički pisci svojim pisanjem jačaju ovaj pokret pritom utičući na formiranje afroameričkog identiteta unutar američkog društva. U ovom periodu se pojavljuje i veliki broj pesnikinja Afroamerikanki među kojima je najpoznatija Gvendolin Bruks (Gwendolyn Brooks) koja je za svoju zbirku poezije "Eni Alen" ("Annie Allen") dobila Pulicerovu nagradu 1949. i time postala prva osoba afroameričkog porekla kojoj je bila dodeljena ova nagrada. Tokom 70-tih godina, afroamerička poezija postaje prihvaćena i od strane akademskih krugova kao

8

legitimni ali poseban deo američke književnosti i time ulazi i u udžbenike.

Danas se može reći da ova poezija prevazilazi odrednicu afroamerička u smislu izbora tema koje su raznovrsne a, takođe, i stila. Međutim, iako je postala deo američke kulture na koju je izvršila i još uvek vrši veliki uticaj, ona i dalje ima poseban identitet izgrađivan vekovima mimo zvanične kulture i njenih institucija.

9

Sodžurner Trut (Sojourner Truth) 1797-1883.

Rođena je kao Izabela Bomfri (Isabella Baumfree) u

u državi Njujork, na imanju Johana Hardenberga, holandskog naseljenika. Roditelji su joj bili robovi u vlasništvu porodice Hardenberg. Sa devet godina je bila prvi put prodata za 100 dolara, zajedno sa stadom ovaca. 1799. godine država Njujork je počela da uvodi postepeno oslobađanje robova ali je Zakon o aboliciji u toj državi stupio na snagu tek 4. jula 1827. godine. Iste godine, Izabela je pobegla od svog tadašnjeg vlasnika. U godinama koje su usledile, luta po zemlji, propovedajući. 1843. g. menja ime u Sodžurner Trut (Sojourner, eng. – posetilac, neko ko privremeno boravi negde; Truth, eng. – istina). Na neko vreme se pridružuje Udruženju za obrazovanje u Masačusetsu, koje se zalagalo za ukidanje ropstva, davanje prava glasa ženama i za pacifizam. 1850.g. su bili objavljeni njeni memoari. Tokom građanskog rata radi u izbegličkom logoru za oslobođene robove u državi Virdžinija. Iste godine upoznaje Abrahama Linkolna. Po završetku građanskog rata nastavila je da radi sa izbeglicama sa Juga. Sve do svoje

10

smrti se zalagala da se oslobođenim robovima dodeli zemlja na Jugu na obradu, ali bez uspeha. Bila je veliki protivnik smrtne kazne i svih vidova represije. Umrla je 1883. godine u 86. godini života.

"Zar ja nisam žena" je govor koji Sodžurner Trut održala na Konvenciji ženskih prava u Akronu u Ohaju 1852. Erlin Stetson (Erlene Stetson, rođ. 1949.) je ovaj govor, čija tačna kopija nije sačuvana, pretočila u pesmu (Prim. prev.)

Zar ja nisam žena? Ovaj čovek kaže da ženi treba pomoći kada ulazi u kočiju i preneti je preko bare, i da žena uvek treba da ima najbolje mesto. Niko mi nikad nije pomogao da uđem u kočiju, ili da pređem preko bare, niti sam igde imala najbolje mesto... Pa, zar ja nisam žena? Pogledajte me! Pogledajte moje ruke! Kopala sam i sadila i skupljala u ambare i nijedan mušakarac mi ravan nije bio... Pa, zar ja nisam žena? Mogu da radim

11

i da jedem koliko i bilo koji muškarac - i da istrpim bičevanje - Pa, zar ja nisam žena? Rodila sam trinaestoro dece i gledala kako ih gotovo sve prodaju u ropstvo. I kad sam ispustila majčinski krik, samo me je Isus čuo... Pa, zar ja nisam žena? Ovaj mali čovek u crnom kaže da žena ne može da ima ista prava kao muškarac jer Isus nije bio žena. A kako je vaš Isus nastao? Od Boga i od žene! Muškarac nije imao ništa s tim! Ako je prva žena koju je Bog stvorio imala snagu da ceo svet okrene naglavačke, onda će sve žene zajedno imati snagu da ga vrate na pravo mesto.

12

Angelina Veld Grimke (Angelina Weld Grimke)

1880-1958. Rođena je u Bostonu u mešovitom braku. Članovi

njene porodice su pripadali i robovima i robovlasnicima. Radila je kao nastavnik književnosti u Vašingtonu. Kasnije se preselila u Njujork. Pesme su joj bile objavljivane u časopisima kao i u antologijama afroameričke poezije (The Poetry of the Negro, 1949., 1970.; American Negro Poetry, 1963.).

Tama Danju, to je obično drvo, Noću, njegova senka Liči na ruku, ogromnu i crnu, Sa prstima dugim i crnim. Po cele noći kada duva vetar, Ta crna ruka kucka i kucka Po ciglama Kuće belog čoveka.

13

Po ciglama malim i boje krvi. Da li je to zaista crna ruka Ili je samo senka?

14

Efi Li Njusam (Effie Lee Newsome)

1885-1979. Rođena je u Filadelfiji. Najviše je pisala pesme i

priče za decu. Neke od njenih pesama su bile zastupljene u antologijama afroameričke poezije (The Poetry of the Negro, 1949., 1979.; American Negro Poetry, 1963.)

Jutarnje Svetlo Skupljač rose U Africi, male, crne dečake, tzv. ljudske metle, prve

su slali u džungle ispred evropskih istraživača, da ugaze travu i utabaju staze, neretko nailazeći na hijene i leoparde. Zvali su ih skupljači rose.

Brat svitaca - Isto kao što svici osvetljavaju put noću, On osvetljava put ujutru - Kupajući se u rosi dok grabi napred Kroz opasnosti i tajne

15

Još neprobuđene tropske zore. Gledajte tog malog crnog dečaka, Nagog crnog dečaka, Kako svojim malim telom čisti Teške i bremenite suze noći, Praveći stazu prema jutarnjem svetlu Za tropskog putnika.

16

Džesi Redmon Foset (Jessie Redmon Fauset)

1888-1961. Rođena je u Nju Džersiju. Obrazovanje je stekla na

univerzitetu u Filadelfiji. Veći deo profesionalnog života je provela kao nastavnik. Pesme su joj objavljivane u časopisima i antologijama afroameričke poezije.

Tuše Dragi, kada sedimo u toj tihoj sobi Mazeći se kao i svi ljubavnici, Smejući se i lagano dodirujući u mraku- Kakva se to promena desi u tebi? Kada prineseš svoju finu ruku mojoj kosi, Pogled ti postane tužan i dalek. "Crna kosa," promrmljaš tad, "tako sjajna i meka, Lepa i glatka kao gavranova krila; Ne, zlatne lokne nikad joj neće biti ravne."

17

Zašto svake noći kažeš to isto? Zamišljeno i mrmljajući. Reci mi, ta devojka iz tvoje mladosti, Koju si voleo nekada davno- Da li je imala plave oči? A kosa, da li joj se sijala zlatnim sjajem? Da li ti ona dolazi svake noći, Izranjajući kao duh iz dubina prošlosti? Eto, pogodila sam! Lako je bilo. Ne, nisu potrebni izgovori: ovako malo me briga. I ja sam znala jednog mladića- Plave oči je imao i tako lepu zlatnu kosu.

18

Fenton Džonson (Fenton Johnson) 1888-1958.

Rođen je u Čikagu gde je proveo veći deo života.

Bio je urednik više književnih časopisa. Objavljene su sledeće zbirke njegove poezije: A little Dreaming, 1913.; Visions of the Dusk, 1915.; Songs of the Soil, 1916. Pesme su mu zastupljene i u antologijama afroameričke poezije.

Vladari Kažu da bi mnogi kraljevi u izmučenoj Evropi prodali svoju krunu za jedan dan sreće. A ja sam sreo jednog koji je u rukama držao krunu sreće. U Lombardi ulici, u Filadelfiji, dok se noć spuštala na zemlju, ugledao sam radnika crnjeg od noći bez meseca. Sedeo je na tronu od četiri džaka, mašući rukom kao imperator dok su dva dečaka

19

svirala na gitarama neke vesela regtajm melodije. Neka je blagosloven vladar koji vlada u Lombardi ulici u Filadelfiji. Skerletna žena Nekada sam bila poštena kao Devica Marija ili sveštenikova žena. Moj otac je radio za gospodina Pulmana1 i za napojnice belih ljudi, ali umro je dva dana nakon što mu je osiguranje isteklo. Zato sam morala da počnem da radim. Sve što sam imala bilo je moje obrazovanje bele devojke i lice koje se sviđalo muškarcima obe rase. I stiglo me gladovanje. Pa kad je Velika Lizi, koja je držala kuću za belce, došla kod mene sa pričama o bogatstvu koje mogu steći ako prodam svoju vrlinu, okrenula sam se grehu.

20

Sad mogu da popijem više džina od bilo kojeg muškaraca u okolini. Džin je bolji od sve vode Lete.

21

Melvin B. Tolson (Melvin B. Tolson) 1898-1966.

Rođen je u državi Misuri gde je završio Linkoln

univerzitet a potom je magistrirao na univerzitetu Kolumbija. Radio je kao profesor na različitim univerzitetima. Objavio je više zbirki poezije.

Morska kornjača i ajkula Čudna ali istinita je priča O morskoj kornjači i ajkuli O nagonu slabih da prežive U crnim dubinama okeana. Gonjena glađu Od ambisa do plićaka Desi se da ajkula proguta Morsku kornjaču celu. Lukavi reptil se zatim Uvuče u svoj oklop -Što je pravo umeće- Uvuče i glavu i kandže

22

Koje mogu da pocepaju Čak i tvrdu kožu nosoroga Ili krokodila. U ajkuli, Morska kornjača počne da se Izvlači iz oklopa svog Da bi se našla u mračnom paklu ajkulinog stomaka; I onda... onda... Strašnim čeljustima Koje čak i metal mogu da pregrizu, Kornjača grize... I grize... i grize... Čeljustima krči sebi put, (gadnog li prizora) Put ka slobodi, Put koji vodi što dalje od Crnila Stomaka ajkule.

23

Lengston Hjuz (Langston Hughes) 1902-1967.

Rođen je u Džoplinu u državi Misuri. Započeo je

studije na Kolumbija univerzitetu koje je prekinuo kako bi radio na teretnim prekookeanskim brodovima zahvaljujući čemu je posetio Evropu i Afriku. Po povratku u Ameriku završava studije u Pensilvaniji. Postaje jedan od idejnih vođa „Harlemske Renesanse“. Bio je urednik prve antologije afroameričke poezije "The Book of American Negro Poetry," 1922. Dobitnik je niza nagrada za poeziju, između ostalih i nagrade Gugenhajm kao i nagrade koju dodeljuje Američka akademija umetnosti. Napisao je veliki broj romana, kratkih priča, priča za decu, pozorišnih komada.

Crnac priča o rekama

Za Dibou Poznavao sam reke: Poznavao sam reke drevne kao sam svet i starije od strujanja ljudske krvi u venama.

24

Moja duša je postala duboka kao reke. Kupao sam se u Eufratu kad su zore još bile mlade. Izgradio sam kolibu blizu Konga koji mi je pevao uspavanke. Gledao sam Nil i izgradio piramide tik iznad njega. Čuo sam pesmu Misisipija kada se Ejb Linkon spustio njim do Nju Orleana, i video sam njegova mutna nedra kako postaju zlatna pri zalasku sunca. Poznavao sam reke: Drevne, tamne reke. Moja duša je postala duboka kao reke. Mislio sam da želim Tanger Sada znam Da je Notrdam u Parizu, I Sena je sada za mene Više od krivudave linije na mapi I imena iz priča putnika.

25

Sada znam Da postoji Kristalna Palata i u Antverpenu Gde stotine žena prodaje svoja naga tela, I da noćne dame Čekaju mornare na dokovima Đenove. Sada znam Da se veliki zlatni mesec Zaista uzdiže iznad šumaraka palmi U Africi I da se zvuci tam-tama čuju Na seoskim trgovima ispod stabala manga. Sada znam Da je Venecija puna crkvenih kupola I mreža kanala, A da je Tanger belina ispod sunca. Mislio sam Da želim Tanger, Ili gargojle Notrdama, Ili Kristalnu Palatu u Antverpenu, Ili zlatni mesec u Africi, Ili crkvene kupole i mrežu kanala. Sreća se nigde ne da pronaći,

26

Jedna stara budala je rekla, Ako je čovek ne nosi u sebi. Sigurno je da je Notrdam u Parizu, Ali mislio sam da je Tanger ono što želim. Vrteška Gospodine, gde je odeljak Džim Vrane2 na ovoj vrtešci, Hteo bih da se provozam? Na jugu, odakle ja dolazim, Beli i crni ne mogu da sede zajedno. Dole na jugu, u vozu, Postoji odeljak Džim Vrane. A u autobusima, mi sedimo pozadi - Ali na vrtešci nema pozadi! Gde je konjić na ovoj vrtešci za dete koje je crno?

27

Gvendolin B. Benet (Gwendolyn B. Bennett)

1902-1981. Rođena je u Teksasu ali je odrasla u Njujorku.

Predavala je umetnost na univerzitetu u Vašingtonu (Howard University). Pesme su joj zastupljene u antologijama afroameričke poezije.

Crnoj devojci Draga mi je tvoja tama I okruglo crnilo tvojih grudi. Draga mi je ta tiha tuga u tvom glasu I tamne senke nad kojima tvoji nemirni kapci počivaju. Nešto od drevnih kraljica Izbija iz tvog gipkog i nehajnog hoda I nešto od okovane robinje Odzvanja u ritmu tvog govora. O mala, crna devojko, Koja si rođena da budeš praćena tugom,

28

Zadrži u sebi sve od kraljica, A zaboravi da si jednom bila robinja, I nek se onda tvoje sočne usne razvuku i glasno se nasmej sudbini!

29

Kaunti Kalen (Countee Cullen) 1903-1946.

Rođen je u Njujorku. Studije je završio na Harvardu.

Veći deo života je radio kao nastavnik u državnim školama u Njujorku. Dobitnik je nagrade Gugenhajm.

Za jednu ženu koju znam Ona misli da čak i na nebu Njena klasa spava i hrče do kasno, Dok jadni, crni heruvimi ustaju u sedam Kako bi obavili prvo nebesko pevanje. Incident Jednom sam se vozio po Baltimoru, Srca i duše punih radosti I video sam jednog iz Baltimora Kako gleda pravo u mene. Imao sam osam godina i bio sam baš mali, Ni on nije bio ništa stariji, a ni veći.

30

I tako, osmehnuo sam mu se, na šta se on Isplazio i nazvao me: "Crnja." Video sam ceo Baltimor, Jer bio sam tamo od maja do decembra; Ali od svih stvari što sam video Jedino se sećam toga.

31

Frenk Maršal Dejvis (Frank Marshall Davis) 1905– 1987.

Rođen je u državi Kanzas, u Arkanzas Sitiju gde je

završio državni univerzitet. Radio je kao novinar i urednik afroameričkog časopisa u Čikagu.

Džil Džonson, Dr. Džil Džonson Je imao četiri diplome fakulteta Znao uzrorke ovoga I poslednice onoga Umeo da drži govore na latinskom А da ćaska na grčkom I naučivši sve te stvari Umro je od gladi Jer da predaje dozvoljeno mu bilo nije A čuvar da bude on hteo nije. Slike Juga Čujte vi slikari, Želim sliku izgladnelog crnca

32

I sliku izgladnelog belca Prikažite ih kako se tuku i rvu po crnoj zemlji Neka im lica budu osvetljena mržnjom A iznad njih neka stoji vlasnik plantaže Bič nek mu bude u stisnutoj, crvenoj pesnici A iz prepunih mu džepova nek vire dolari Poispadali iz pocepanih pantalona one dvojice Koji se tuku Ja ću onda tu sliku nazvati Portret Juga. Kukuruz, boranija, meso Sirup i slatki krompir Nije im bitno ko ih jede. Pupoljci pamuka, Belji od snobovskog lica Žene vlasnika plantaže, Oni se nikad ne povuku u užasu Na dodir crnih ruku berača. A kad naiđe najezda insekata Ne, oni ne šalju izvidnika Koji posle izveštava: „Ovo je privilegovana plantaža Nećemo mi nju, mi želimo samo pamuk crnja.“ Smrt Jureći u svojim brzim kočijama Ili prikradajući se lagano, oslonjena na štap

33

Ne njuška samo oko pragova obojenih; Glad, bolesti, nesreće, oskudica Sramote društvenu tradiciju Jer bez diskriminacije odabiraju svoje žrtve Umesto da poštuju red- Crnci poslednji! Ali uglavnom Život jednih i drugih teče Potpuno odvojenim tokovima. Izdeljite svoju sopstvenu statuu Boga. Neka bude plav kao vikinški kralj Nebeski car rasne podvojenosti Koji stavlja ogradu oko Džim Vrana odeljka Negde po obodima nebesa Gde će boraviti Crnje svesne svoje inferiornosti U odnosu na svoju belu braću i sestre Iz Metodističke Episkopalne Crkve na Jugu. Ili Neka taj bog bude Bog osvetnik Koji kažnjava paklenim ognjem One koji su linčovali, na obaraču brze šerife, Gramežljive vlasnike zemlje, nadzornike robova I dok se peku, crni hrišćani Ih neko vreme gledaju kako se muče A zatim se okrenu i pođu zlatom popločanim

34

ulicama Raja I tamo, u najboljem kraju I u najvećim kućama Gozde se medom i mlekom. Tako barem kažu sveštenici U malim crkvama za obojene. Naravno Da nema mešanja Između rasa. Takvo nešto je nezamislivo. A opet, Žena gradonačelnika Mobtauna Redovno ide u posetu specijalisti u Atlanti Zbog sifilisa koji je dobila od muža A koji je on dobio od njihove mlade Kuvarice mulatkinje A ona od šefa policije On, opet, od pralje Koja je sifilis zaradila Od mladog sina Najbogatijeg vlasnika plantaže I to jednu noć pre one noći Kad je mladi sin vodio rulju Da linčuje Ono crno đubre koje se usudilo Da provali u spavaću sobu Farmerove žene-

35

Ali, Kao što je već rečeno, Nema mešanja između rasa, ne... Nemamo mi ovde ni Socijaliste ni Komuniste, A naš farmerski sindikat je više Kao pogrebno preduzeće. Zato imamo demokratiju U najboljem izdanju: „Američke starosedeoce“ „Kolevku nacije“ Nedodirnutu „stranim uticajem“ „Snažni individualizam“ „Svaki čovek može postati predsednik“ „Jednakost mogućnosti“ Što, kad se prevede, znači: Bogati postaju još bogatiji Veliki vlasnici plantaža postaju još veći Kontrolišući i zemlju i gradove Preko svojih marioneta političara Hraneći svoje bele berače i farmere Rasnom mržnjom dobrom za dušu Bacajućio im mrvice sa svog stola Jer znaju Da ih mržnja odvraća da ne vide sopstvenu nesreću i jad. Ti jadni belci, puni prezira za svoje crne susede

36

Zbog svoje bledunjave superiornosti Žive u trulim čatrljama Sa zemljanim podom Punim crva, pacova I mršave dece (Siromaštvo tu spava na ulaznim vratima.) Zarobljeni na svom parčencetu zemlje Dugovima prema vlasniku plantaže; A kada umru, bace ih u crne rake Gde im oglodane kosti mirno leže Jer su na belačkom delu groblja I tako su i u smrti odovojeni Baš kao i njihovi očevi pre njih. Bez obzira na troškove Jer pare se uzimaju od poreza koji Daju siromašni farmeri, Za svaku rasu Moraju da postoje posebne prostorije I posebne javne ustanove. U osiromašenim belim školama Uči se rasistička ideologija Dok se u polusrušenim zgradama Za crnu decu Uče zanati, Pisanje i malo računanja I to između branja pamuka i setve. I, naravno,

37

Zvaničnici vode računa O tome da zatvori ne budu suviše dobro obezbeđeni Kako bi onima koji bi da ličuju bilo zgodno. Postoje i oni koji kažu Da crnci bez prava glasa nikad ne dobiju Povraćaj poreza Ali, S obzirom da ih je tako mnogo po zatvorima Država plaća za njihovo čuvanje Jer treba platili sve te silne gvozdene rešetke i lance Tako da i ne zalužuju vraćanje poreza. Logika je više nego jasna. U svitanje, U prostrana polja oni idu- Berači, kopači, najamni radnici Crni i beli- Ostavljajući iza sebe Drvene čatrlje Izvijajući bolna leđa Sporo, kao prebijene mačke, Prebiraju po pamuku Beru ga, mrtvog i svikasto belog, I ubacuju u razjapljene džakove Pokretne grobnice

38

Za meka tela Južnjačke najveće industrije Dok odmah tu pored Nadglednik stoji Gušeći duh Slomljenih radnika Sve dok Potpuno iznureni i neupotrebljivi Ne budu strpani U crnu zemlju koja ih spremno čeka- Tu drugu po veličini južnjačku industriju. Vi graditelji nove Amerike Vi apostoli društvene promene Ovde je bremenita zemlja Ovde su koreni nacije Ali usev koji se ovde gaji je mržnja i siromaštvo. Mi sami nikad ništa nećemo promeniti. Crncima nedostaje smelost, Siroti belci nemaju mozga A veliki vlasnici zemlje ne žele ništa da promene. Vi pobornici Progresa Komunisti, socijalisti, demokrate, republikanci Eto kakva je današnja slika- Ne, nije nimalo lepa za gledanje. Ali boja i novo platno su pred vama. Pa, hoćete li reći,

39

„To se mene ne tiče“ Ili ćete naslikati nešto novo Kako bi portret Juga Mogao da se smesti U suncem osvetljeno predvorje Idealne Amerike?

40

Helen Džonson (Helene Johnson) 1906-1995.

Rođena je u Bostonu. Visoko obrazovanje je stekla

na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Bila je najmlađi član grupe pisaca koji su bili aktivni tokom „Harlemske Renesanse.“ Pesme su joj bile objavljivane u časopisima kao i u antologijama afroameričke poezije.

U boci Gore, na trećem spratu Biblioteke u 135. ulici U Harlemu, videla sam malu Bocu napunjenu peskom, braon peskom, Istim onakvim od kakvog deca na plaži Prave kolače. Ali na nalepnici je pisalo: "Ovaj pesak je iz Sahare." Zamisli! Sahara! Neki čova je bio čak u Africi da uzme malo peska.

41

A juče na 7. aveniji Videla sam jednog crnog obučenog da umreš, U žutim rukavicama i u kaputu sa lastinim repom, I uvrtao je štapom. I svi su mu se Smejali. I ja isto. U početku, dok mu nisam videla lice Kad je prestao da čuje zvuke džeza. Čoveče! Trebali ste videti lice Tog crnog! Prosto je sinulo. Čoveče, ala je bio srećan! I počeo je da igra. Ne čarlston ili nešto tako. Ne, ne. Plesao je dostojanstveno I sporo. Ne, ne sporo. Dostojanstveno i ponosno! Nikako sporo sa svim onim pokretima koje je izvodio. Umrli biste da ste ga videli. Masa je vikala, ali on ih nije čuo, Nastavio je da igra i uvrće onaj štap I povikao bi glasno s vremena na vreme. Znam da su svi mislili da je ćaknut. Ali, ja sam bila tamo, ja sam mu videla lice. I nekako, mogla sam da ga vidim kako pleše u džungli, U pravoj, pravcatoj džungli. I tu on ne bi imao na

42

sebi Smešnu odeću - te žute cipele i žute rukavice I kaput sa lastinim repom. Ne bi na sebi imao ništa. I ne bi nosio štap, Nosio bi koplje sa finom oštricom Kao bajoneti koje smo imali "mi ovde" I kraj koplja bi bio Umočen u nekakav otrov. I on bi plesao, crn i nag, i sijao bi se. I imao bi minđuše u ušima i u nosu I ogrlice i narukvice od slonovih zuba Čoveče, kladim se da bi tamo bio lep. Niko mu se ne bi smejao. Čuj, onaj čovek što je uzeo pesak iz Sahare I stavio ga u malu bocu, pa na policu biblioteke, To isto su uradili i ovom crnji, zar ne? Zatvorili ga u bocu. Lažne sjajne cipele, lažni sjajni kaput, lažni sjajni štap, sve lažno - - Sve staklo. Ali unutra - Čoveče, taj jadnik sija!

43

Poli Marej (Pauli Murray) 1910-1985.

Rođena je u Baltimoru u državi Merilend. Završila

je studije prava i bavila se advokaturom. Bila je među vođama Pokreta za građanska prava i prava žena. Pesme su joj objavljivane u časopisima, dok je zbirka njene poezije Dark Testament bila objavljena 1969.

Gospodinu Ruzveltu je žao

Neredi u Detroitu, 1943.g.3 Po čitanju novinskog izveštaja izjave gospodina

Ruzvelta o nedavnim rasnim sukobima: „Delim sa vama osećanje da skorašnji izlivi nasilja širom zemlje ugrožavaju naše nacionalno jedinstvo i ohrabruju naše neprijatelje. Siguran sam da svaki pravi Amerikanc žali zbog toga.“

Šta si dobio, crni momče, Kad su te oborili u blato, I izbili ti zube,

44

I razbili ti lobanju palicama I izudarali te po stomaku? Šta si dobio kad te policajac upucao u leđa, I kad su te digli i vezali za krevet Dok ne izbrišu krv? Šta si dobio kad si u pomoć pozvao Šefa? Kad si pozvao čoveka koji je odmah pored Boga, kako si mislio, I tražio da kaže nešto ne bi li te spasao? Šta je Šef rekao, crni momče? „Gospodinu Ruzveltu je žao...“

45

Robert Hajden (Robert Hayden) 1913–1980.

Rođen je u Detroitu, u državi Mičigen. Visoko

obrazovanje je stekao na državnom univerzitetu Mičigena. Dobitnik je više nagrada za svoje stvaralaštvo (Hopwood Award; Rosenwald Award; Ford Foundation Fellowship). Radio je kao profesor na Frisk univerzitetu i na državnom univerzitetu Mičigena.

Šibanje Starica od preko puta Opet dečaka šiba I vičući na sav glas da je komšije čuju Priča o svom dobrom srcu I njegovim lošim delima. Divlje on trči kroz slonove uši, Moli za milost iza žbuna prašnjavih cinija Dok ona, i pored svog sala, Uspeva da ga stigne i u ćošak pritera.

46

Udara ga i udara, Šiba kruži po vazduhu i cvili Sve dok joj, na kraju, ne pukne u ruci. Dečaku se suze slivaju kao kiša I bolne uspomene se rađaju: „Glavu bih savio sve do kolena, Zgrčeno telo mi se borilo Da se oslobodi udaraca, Ali strah je bio gori od svega. Njeno lice mi je postalo strano I više ga nisam voleo...“ Gotovo je, gotovo, Dečak zatim u sobi cvili. A starica, oslonjena na drvo, Izmorena, pročišćena - Oseća kao se se barem malo Osvetila za ceo svoj jadni život Proveden u poniženju.

47

Rej Djurem (Ray Durem) 1914-1963.

Rođen je u Sijetlu. Sa četrnaest godina odlazi u

mornaricu. Učestvuje u Španskom građanskom ratu. Ostatak života provodi u Meksiku. Pesme su mu bile objavljivane u časopisima kao i u antologijama afroameričke poezije. Zbirka njegove poezije je objavljena tek nakon njegove smrti (Take No Prisoners, 1972.).

Nagrada

Zlatni sat službeniku FBI koji me je pratio 25 godina.

Pa, stari špijunu, čini se da sam te često dovodio do ćorsokaka, vodio te više puta u Meksiko, pa na pecanje na Sijere, i na džez u salu Filharmonije. Ceo život me pratiš, oblačio sam ti ženu

48

i zavaljujući meni tvoji su sinovi završili fakultet. I, šta je dobro ispalo od svega toga? Sunce se i dalje rađa svakoga jutra. Jesi li me ikad video da dajem mito predsednikovom pomoćniku? Ili da zatvaram školu? Ili pozajmljujem pare Somozi? Par puta sam kasno popio piće u Los Anđelesu, ali platio sam za njega. Nisam ubijao u Koreji, nisam ubijao ni četrnaestogodišnje dečake u Misisipiju, niti sam bombardovao Gvatemalu, a nisam ni davao oružje kojim su ubijali Alžirce. Priznajem da sam jednom odveo crnu devojčicu u javni vece za belce u Teksasu. Ali to mi je bila ćerka, imala je tad samo tri godine i strašno joj se piškilo, i stvarno nisam znao šta drugo da radim, šta bi ti uradio na mom mestu? Vidiš, moja put je toliko svetla da nije u redu da idem u vece za obojene; moja ćerka je crna, a ljudi u Teksasu frču na takve stvari,

49

ja stvarno ne znam u koji vece da idem u ovom slobodnom svetu! E, stari službeniku, radio si najbolje što si mogao, priznajem. Zbog tebe sam par puta ostao bez posla, dobro si uplašio nekoliko mojih stanodavaca, naterao si me da se stvarno mučim da zaradim hleb, ali nisam mrtav! I pre nego što se sve završi, možda ću još ja početi tebe da pratim Konačna jednakost Znaš Džo, čudno je to, Veći deo života si u brigama zbog mene, Plašiš se da ću ti uzeti posao, Da ćeš služiti u vojsci zajedno sa mnom, Ili da ću ti voleti sestru, Ili, još gore, da će ona voleti mene. Ne želiš da jedeš sa mnom, Plašiš se da ću doći da živim pored tebe - Ali zbog ove atomske bombe Džo, Izgleda da ćemo umreti zajedno.

50

A to nije nimalo pravedno, zar ne Džo? Znam da nisam dovoljno uglađen Znam da nisam dovoljno uglađen da bih udovoljio kritičarima - a i ne okolišam dovoljno. Lepi opisi mi ne idu od ruke. Ne mogu da nađem dovoljno blage i dražesne reči da u njih zaogrnem pokolj. Krv je krv a ubistvo je ubistvo. Koja je to lepa reč za linč? Recite mi, vi bledi pesnici, uglađeni i rafinirani: ova crna žena koja radi u kuhinji belog čoveka od jutra do mraka za malo para i nimalo slave, recite mi, kako da ispričam njenu priču? Ili priču crnog dečaka, još crnjeg u smrti, sa licem uronjenim u blato Koreje. Hajde, vi sa vašim penušavim i prozračnim rečima, objasnite mu zašto je mrtav. Uobličite naše nezadovoljstvo u reči melodične,

51

malo cmizdrenja i malo cviljenja, ali ne previše, a pobune - o ne, to nikako! Pobuna je nekako postala otrcana. Znam, vi se bavite finim stvarima, suptilnim - jesenji list visi sa drveta - a ja vidim obešeno telo! Rehabilitacija jednog veterana Doktore, doktore, leži mi dobro al' brine me mnogo ta noga koju ste mi dali. Doktore, doktore, čujte me kad vas molim, dajte mi crnu veštačku nogu. Idem kući u Džordžiju i zbog ove noge će tamo mnogi da frču. Doktore, doktore, čujte me kad vas molim, ja želim crnu veštačku nogu.

52

Lesli Morgan Kolins (Leslie Morgan Collins)

1914-2014. Rođen je u Luizijani. Doktorirao je na Frisk

univerzitetu u Nešvilu u državi Tenesi, gde je ostao da radi kao profesor na odeljenju Engleske književnosti.

Kreolka Kada plešeš, Da li misliš na Španiju- Purpurne suknje i klepet kastanjeta, Mala Kreolko? Kada se smeješ, Da li misliš na Francusku - Zaltno vino i vesele minuete, Mala Kreolko? Kada pevaš, Da li misliš na mladu Ameriku - Sive puške i borbene bajonete,

53

Mala Kreolko? Kada plačeš, Da li misliš na Afriku- Plave noći i prigodne pesme, Mala Kreolko?

54

Margaret Voker (Margaret Walker) 1915-1998.

Rođena je u Alabami. Radila je kao profesor književnosti na državnom univerzitetu Zapadne Virdžinije. Objavila je više zbirki poezije.

Harijeta Tabman (Herriet Tubman) je rođena u

ropstvu oko 1820.g. u Dorčesteru u državi Merilend. Mladost je provela u veoma teškim uslovima. Od najranijeg detinjstva je bila podvrgnuta bičevanju. Sa dvadeset pet godina je uspela da pobegne iz ropstva, prvo u Filadelfiju, a zatim u Kanadu, u Ontario. Ubrzo se vratila u Merilend kako bi svoju porodicu odvela na slobodu. Sem članova svoje porodice, na slobodu je izvela oko tri stotine robova. Po izbijanju Građanskog rata, uključuje se u borbu kao špijun, vojnik i medicinska sestra. Po završetku rata odlazi da živi u Oburn u državi Njujork. Njena kuća u Oburnu je postala centar aktivnosti za prava žena u SAD. Umrla je 1913.g. u Oburnu gde je i sahranjena uz vojne počasti. (Prim. prev.)

55

Harijeta Tabman Crno je lice Harijetino, Još crnja je njena sudbina Tamo u dubinama južnjačke divljine I mračnim ponorima mržnje. Strašan je pogled Harijetin, Strašan, mračan i divlji; Ogorčeno je, prazno i bez nade To okovano dete. Stoj u poljima Herijeta, Stoj tamo bez pokreta, Stoj mirno pred nadzornikom Dovoljno ludim da te ubije. Ovo je ropstvo, Harijeta, Savij se pod udracima biča; Ovo je Merilend, Harijeta, Klanjaj se nisko pred belim đubretom. Ti si poljska radnica, Harijeta, Radiš u polju kukuruza, Ti si kopač motikom I dete rođeno u ropstvu.

56

Tek ti je šesnaest, Harijeta, Nikad nisi imala pratioca; Majka ti je davno umrla, A oca nikad nisi upoznala. Ovo gvožđe nije dovoljno jako Da te ubije, Ovo gvožđe te neće povrediti, Već samo treba da vas, robove, nauči pameti. Ja sam nadzornik, Gospodar meni veruje, Znam da će mi pomoći Da ne odem u zatvor. Ustaj, krvava Harijeta, Ustaj, nisam te udario jako. Ustaj, krvava Harijeta, I previj glavu. Ustaj, crna Harijeta Ustaj i poveži glavu. Zapamti, ovo je Merilend Gde te mogu tući do smrti. Koliko je daleko put za Kanadu? Koliko daleko treba da idem?

57

Koliko je daleko put koji vodi iz Merilenda Daleko od ove mržnje za koju jedino znam. Izbola sam tog nadzornika; Uzela sam njegov zarđali nož; Ubila sam tog nadzornika; Uzela sam njegov rđavi život. Tri duge godine sam čekala, Tri godine sam krila svoju mržnju, Tri godine pre nego što ću ga ubiti, Morala sam da čekam. Onda sam otresla sa sebe prašinu Merilenda, Dobro očistila svoja umorna stopala, I na putu sam za Kanadu I zlatom popločane ulice Slobode. Treba da stignem u Kanadu, Pre sledeće nedelje; Stižem preko močavara i planina I mnogih pregaženih potoka i bara. Recite mojoj braći tamo Da je Harijeta slobodna; Da, recite mojoj braći tamo Da više nikad neću biti prodata.

58

*** Siđi sa planina Harijeta, Spusti se u dolinu noću, Siđi među svoju braću I budi njihovo svetlo. Pevaj im Duboka, tamna reko Jordan4 Zar ne želite da je pređete danas? Pevaj im Duboka, široka reko Jordan, Zar ne želite da idete putem slobode? Krišom sam se noću spustila, I stigla po danu, Krišom sam se vratila u moj Merilend Da izvedem robove na slobodu. Srela sam svog starog gospodara Dok se spuštao niz put, I prođe pored mene Moj stari gospodar. Prošla sam pored svog gospodara I prekrila sam glavu; Moj gospodar me nije prepoznao Sigurno je čuo da sam mrtva.

59

Pitam se da li se setio Svog mrtvog nadzornika; I da li se zapitao Odakle mu je poznato moje lice? Bolje beži, hrabra Harijeta, Glava ti je ucenjena; Bolje beži, gospođice Harijeta, Žele te živu il' mrtvu. Bio sam dole u dolini Lutao oko destilerije, Potera je za tobom, Eno ih jašu preko brda. Imaju njuh pasa goniča, Imaju i puške spremne; Bolje beži, hrabra Harijeta, Jer beli čovek te traži. Nagrada je deset hiljada dolara Za tvoju kao ugalj crnu glavu; Daće deset hiljada dolara; Ljuti su jer si pobegla. Tražiće tebe dugo, dugo, O, Gospode, tražiće te

60

Do samog Sudnjeg dana. *** Ljudi, ja sam Harijeta Tabman, Harijeta, robinja, Harijeta, slobodna žena, Slobodna sam u svome grobu. Pođite za Harijetom, deco, Pođite deco, pođite, Ujka Sem je dovoljno bogat Da vam udeli po farmu svakom. Ubila sam nadzornika, Zavarala gospodara, I odvela sa sobom Još stotinu u Kanadu. Pođite u Harpers Feri,5 Pođite hrabrom Džon Braunu, Pođite za Harijetom, deco, Pođite vas još deset miliona. Upoznala sam velikog Džon Brauna, Freda Daglasa isto6, Abolicioniste zaklete

61

Pod plavetnilom zastave Unije. Čula sam trube Koje su poslale zemlju u rat; Oplakala sam gospodina Linkolna I videla njegovu pogrebnu kolonu. Pođite za Harijetom, deco, Pođite u Kanadu. Spustite se na reku, deco, I pratite zvezdu Severnjaču. Ljudi, ja sam Harijeta Tabman, Harijeta, robinja, Harijeta, slobodna žena, Slobodna i van svog groba. Pođite u slobodu, deco, Pođite vas još deset miliona Pođite sa Harijetom, deco, Pođite vas još deset miliona

62

Gvendolin Bruks (Gwendolyn Brooks) 1917-2000.

Rođena je u Kanzasu. Veći deo života je provela u

Čikagu. Za zbirku poezije Annie Allen iz 1949. je dobila Pulicerovu nagradu i time postala prva osoba afroameričkog porekla koja je ovenčana tom nagradom. Napisala je više romana, jednu knjigu za decu i bila je urednica dve antologije afroameričke poezije. Dobitnica je nagrade Gugenhajm i nagrade Američke akademije umetnosti.

Majka Pobačaj ti nikad neće dati da zaboraviš. Uvek ćeš se sećati dece koju si imala ali koja se nikad nisu rodila. Komada mesa sa malo il’ nimalo kose, pevača i radnika koji nikad neće udahnuti vazduh. Njih nikad nećeš zapostaviti, niti ih tući, ili ih ućutkivati i potkupljivati slatkišima. Njima nikad nećeš previjati palčeve koje sisaju Ili ih umirivati posle ružnih snova.

63

Njih nikad nećeš napustiti, niti ih prekorno gledati kada pojedu slatkiš pre ručka. Povremeno mi vetar donese glasove moje davno ubijene dece. Sećam se, imala sam kontrakcije, a onda je došlo opuštanje, I osetila sam ih, osetila ih na svojim grudima. Dušice moje, ako sam zgrešila, ako sam vas orobila sreće, i života, ako sam vam ukrala rođenje i ime, prve suze i igre, uspone, padove, brakove, bol i smrt, verujte da nisam to učinila namerno. I zašto sad cvilim? Zašto cvilim i vičem da krivica nije samo moja - kad ste vi mrtvi? Kad niste nikad ni postojali. Bojim se da to nije tačno: kako da kažem, kako se uopšte istina saopštava? Bili ste rođeni, imali ste tela, umrli ste.

64

Samo, nikad niste zaplakali niti se nasmejali. Verujte mi, volela sam vas sve. Verujte mi, poznavala sam vas, na kratko, I volela vas, volela vas Sve.

65

Izabela Maria Braun (Isabella Maria Brown)

1917-? Rođena je u Misisipiju. Deo života je provela u

Čikagu gde je radila kao nastavnik. Još jedan dan Evo, samo što sam prosula šerpu vrele vode po ruci. I pustila sam hladnu vodu preko opekotine. I sad slušam na radiju o kardiovaskularnim oboljenjima, visokom krvnom pritisku i moždanim udarima. Ruka me peče. Verovatno će sutra biti sva u plikovima. A sad ide prilog o životnom osiguranju - platiš da dođeš na ovaj svet

66

i platiš da sa njega odeš. Pokušala sam da uđem u vece. Bio je zaključan a na vratima je pisalo: Pet para će otvoriti vrata.

67

Norman Džordan (Norman Jordan) r. 1938.

Rođen je u Zapadnoj Virdžiniji. Autor je nekoliko

drama koje su bile izvođene u Njujorku, San Dijegu i Klivlendu. Pesme su mu objavljivane u antologijama afroameričke poezije kao i u književnim časopisima. Objavio je dve zbirke poezije: Destination: Ashes i Above Maya, 1971.

Hranjenje lavova Zajedno sa suncem stigli su u naš kraj armija socijalnih radnika noseći tašne napunjene lažima i glupo se kezeći. Predaju čekove socijalne pomoći i markice za hranu probijajući se od stana do stana

68

kako bi ispunili kvotu i vratili se pre mraka.

69

Kerol Frimen (Carol Freeman) r. 1941.

Poklon Božićno je jutro. Ustala sam pre svih i pretrčala bosa preko drvenog poda i ušla u prednju sobu. I videla baku kako ušiva novo dugme na moju staru krpenu lutku.

70

Vilijam J. Heris (William J. Harris) r. 1942.

Rođen je u Ohaju. Doktorirao je na Stanford

univerzitetu na odeljenju Engleske književnosti gde danas radi kao profesor. Pesme su mu objavljivane u književnim časopisima i antologijama afroameričke poezije.

Samanta je moja crna mačka Samanta je moja crna mačka. Crna sa žutim očima. Velikim, ravnim nosom. Grubih crta. Došla je sa ulice. (Ulični crnja bez dlaka u ušima.) Opasna je. Bila je i majka. Ima tvrde, ružičaste bradavice. (Da, ružičaste. Ima čak

71

i belu tačku na vratu. Nije čistokrvna. Ali, meni to ne smeta. Nisam ja rasista.) Ima tužno, visoko podignuto dupe. Koje se njiše. Kad je čovek pogleda, i nije baš nešto, ali je privržena baš kao i svaka cura koja je imala težak život. "Propalice," veterinar je, preterano objektivno za moj ukus, rekao, "uvek najbolje vole." Samanta voli da se trlja i, dok mi sedi u krilu, prede svojim kratkim prrrr. Damo, ovaj čovek će te paziti bolje od drugih. (Kažeš da si čula to već ranije.) Tešićemo jedno drugo svake večeri dok budemo gledali napolje, u hladnu i crnu ulicu.

72

Zimska pesma Kad bih ja bio zima i kad bi ljudi pričali o meni na način kako pričaju o zimi, lepo bih se spakovao i otišao iz grada.

73

Dejvid Henderson (David Henderson) r.1942.

Rođen je u Harlemu gde je i odrastao. Tokom 60-tih godina je bio jedan od osnivača udruženja afroameričkih pisaca Umbra u Njujorku. Od 1963. do 1974.g. je urednik književnog časopisa Umbra koji je popularisao afroameričku književnost. Pesme su mu zastupljene u više antologija afroameričke poezije. Objavio je sledeće knjige: Felix of the Silent Forest, zbirka poezije,1967.; De Mayor of Harlem, zbirka poezije, Jimi Hendrix: Voodoo Child of the Aquarian Age, biografija Džimi Hendriksa, 1978; 'Scuse Me While I Kiss the Sky: The Life of Jimi Hendrix, prerađeno izdanje biografije Džimi Hendriksa 1981., 2003. Danas predaje na nekoliko univerziteta širom Amerike.

74

Luizijana Nedeljnik br. 4 telefonski duet na radiju one noći kad smo izveli našu vodeću damu iz zatvora pričali su o postupanju sa crncima jedan belac je imao predlog: u slučaju nemira poplaviti kanale u crnačkom delu grada verovatno im je ideju dala prošla poplava7 kada su velike radnje bile u opasnosti i kad su morali da dignu u vazduh industrijski kanal da odvedu vodu i desilo se da je bomba pala baš pored crnačkog dela grada mnogi crnci su se udavili druge su prevezli privatni brodovi za određenu nadoknadu mnogi crnci su se udavili grad nikada nije pribavio sva njihova imena

75

Niki Đovani (Nikki Giovani) r.1943.

Rođena je u Tenesiju. Završila je studije istorije. Od

1987.g. radi kao profesor na univerzitetu u Virdžiniji. Autor je velikog broja zbirki. Takođe, radovi su joj zastupljeni u antologijama, časopisima i udžbenicima.

Zavođenje Jednog dana doći ćeš u moju kući ja ću na sebi imati dugu afričku tuniku a ti ćeš sesti i reći: "Crnci..." ja ću onda ispružiti ruku ka tebi a ti - ne primećujući to što radim – reći ćeš: "A šta je sa ovim bratom..." Onda ću te uzeti za ruku a ti ćeš i dalje grmeti: "Revolucija..." i sa rukom položenom na mom stomaku nastavićeš da pričaš - kao što uvek radiš - "Ne mogu da podnesem..." dok budem pomerala tvoju ruku gore-dole

76

i svlačila ti šareni džemper reći ćeš: "Ono što nam zaista treba..." počeću da ti ližem rame a ti ćeš: " Ja to vidim na sledeći način..." otkopčaću ti pantalone "A šta je sa ovom situacijom..." i skinuću ih i tek tada ćeš primetiti da sam te svukla i pošto te znam, znam da ćeš reći: "Niki, zar ovo nije kontrarevolucionarno...?" Majke Poslednji put kada sam bila kući da vidim majku, poljubile smo se, razmenile lepe i ne tako lepe reči, a zatim se okružile prijatnom tišinom svaka čitajući svoju knjigu Sećam se prvog puta kada sam je videla onakvom kakva zaista jeste živeli smo tada u trosobnom stanu na Barns aveniji8

77

Mama je uvek sedela u mraku ne znam kako sam to znala, ali znala sam te noći, ušla sam u kuhinju, možda zato što sam već tada bila više naklonjena noći, ili zato što sam se upiškila u krevet ona je sedela na stolici soba se kupala u mesečini koja je polako kapljala kroz prozorska stakla, možda je pušila, a možda i nije kosa joj je bila tri četvrtine njene visine zbog čega sam ja tada bila čvrsto uverena u istinitost mita o Samsonu Sigurna sam da sam samo stajala pored vrata i sećam se da sam pomislila: kako je lepa ova žena Ona je čekala, možda da se moj otac vrati s posla a možda i na san koji je obećao da će svrattiti "dođi" rekla je "naučiću te jednu pesmu: vidim mesec mesec vidi mene nek’ je blagosloven mesec

78

i nek’ sam blagoslovena ja" Sina sam naučila tu pesmicu i on ju je izrecitovao njoj, želim samo da kažem da su lepi trenuci ponekad jednako teški da se podnesu isto kao i bol. Pesma za Kerol (neka uvek nosi crvenu traku)9 Kada sam bila veoma mala mada je tako i danas nije bilo trotoara na Linkoln Hajtsu10 a naša kuća u Džekson ulici je bila odmah pored autobuske stanice i kanalizacionog otvora što nismo ni primećivali sve dok jednog dana iz kanalizacije nije izmilelo mače bez jednog oka nikad ono nije ušlo u naše dvorište već je stajalo odmah pored i samo nas gledalo i moja sestra koja je bila mekog srca ali i veoma efikasna počela je da mu donosi mleko

79

jer je moj otac rekao ne dovodi ga u kuću i svakog dana posle škole trčala bih kući kako bih se uverila da je mače i dalje tu i da je nahranjeno ali nijednom se nisam usudila da mu priđem blizu bilo je tako lepo i krhko i puno rana i znala sam da mu ništa što bih mu ja mogla dati ne može nadoknaditi izgubljeno oko Da sam mu dala ime, što nikad nisam uradila, nazvala bih ga Kerol. Leptir to što si smejući se nazvao rukama u stvari su dva braon leptira koja sad lepršaju iznad mog tela nakon što su mu pružila toliko zadovoljstva.

80

Mir Bilo je lepo danas kad nisi bio tu nije da te ne volim ili da mi ne trebaš ili da ne volim što te volim ili što mi trebaš ali neki mir je nastupio kada si izašao znala sam da odlaziš kako bi radio nešto što samo ti želiš i ja sam onda mogla da napunim kadu i da se ne javljam na telefon i da se potapam u vodi punoj sapunice ne brinući o tome da li ti nešto treba ili da li želiš da nešto spremim za večeru i mogla sam da se mažem uljima dugo, dugo ne razmišljajući o tome da li ti treba kupatilo i onda, uveče, posle ponoći kada si stigao

81

osetila sam uzbuđenje popili smo kafu i ja sam bila tako srećna jer sam imala ceo dan za sebe isto kao što si ga imao i ti. Odraslo doba U svakom od nas, dok prolazimo kroz gladni period odrastanja, javi se dete koje želi da ga nečija čvrsta ruka vodi. Kad je ona bila dete leto je trajalo večno i svake godine joj se činilo da Božić nikada neće stići. Sada, račune od Uskrsa najčešće plaća do 4. jula kako bi za praznik mogla da kupi rebra, kukuruz i jednu više kesu krompira za salatu. Plastični bazen je ispražnjen, Dan rada11 se približio Znači da je vreme da se prekrije najlonom. Za Dan zahvalnosti12 - ćurka,

82

a izlizani đon dečjih cipela već najavljuje Božić. Pisma iz februara: "Zaboravili ste na nas prošlog meseca." Sopstveni život joj ponekad izgleda kao da pripada nekoj mašini, i nekad joj se čini da je jedina dobra stvar u njemu onda kad skupi sva pisma u kojima od nje traže da plati račune, na gomilu, i onda ih lepo zgužva i iskida na sitne deliće. Ponekad sedne za svoj mali sto i seti se da je njena majka radila isto što i ona sad. Kad nam se daje očekuje se da uzvratimo davanjem. I onda se nasmeši. Žena htela je da bude vlat trave u polju ali on nije hteo

83

da bude maslačak htela je da bude crvendać koji peva skriven u lišću ali on je odbio da bude njeno drvo isplela je mrežu i tražeći mesto gde da je smesti obratila se njemu ali on je stajao pravo odbijajući da bude njen ćošak pokušala je da bude knjiga ali on nije hteo da čita pretvorila se u sijalicu ali on nije hteo da je pusti da sija odlučila je da postane žena i iako je on i dalje odbijao da bude muškarac odlučila je da je to u redu

84

Pesma o prijateljstvu Nismo ljubavnici zbog ljubavi koju vodimo već ljubavi koju gajimo Nismo prijatelji zbog smeha koji podelimo već suza koje ne prolijemo Ne želim da budem s tobom zbog misli koje delimo već reči koje ne moramo da izgovorimo Nikad mi nećeš nedostajati zbog onog što radimo već zbog onog što smo kad smo zajedno

85

Žetva (Za Rozu Parks13) Ima jedna stara priča... koju sam čula u crkvi...

jedne večeri... o svešteniku... i đakonu... na pecanju... Izgledalo je kao da svaki put... kada riba zagrize kod brata đakona... klisne... i đakon... bi psovao... Sveštenik... verovatno smatrajući... da njegova profesija od njega zahteva... odgovor na to... rekao je đakonu Brate... da li treba da psuješ tako... ovde kad si sa mnom... zbog neke ribe... I đakon se složio... Nastavili su da pecaju... đakonu je riba sve više bežala... dok na kraju i jedna velika... nije pobegla... Đakon se setio svog obećanja... pogledao svoj štap bez ribe... podsetio sebe na obećanje... pogledao svoj štap bez ribe ... udahnuo... okrenuo se prema svešteniku... i rekao Svešteniče... nešto mora da se kaže...

Pretpostavljam da svako želi... da bude poseban... i

lep... dečaci... samo žele da budu jaki... ili brzi... sve iste stvari... deca žele... svuda... Bilo je obično... koliko se meni čini... moje detinjstvo... ali... ipak... ja ne znam... mnogo... o... psihologiji... Bili smo ponosni... dok smo odrastali... u Taskigiju... Lako ste mogli da vidite... šta sve ljudi mogu da urade... ukoliko bi se odlučili... na nešto... Otac je bio drvodelja... mama je predavala u školi... ja sam se udala... sa devetnaest...

86

Uvek ste imali osećaj... da bi trebalo nešto da

učinite... Prosto nije bilo u redu... šta su radili Crncima... i zašto su Crnci... to dopuštali... Obojeni nisu mogli da glasaju... nisu mogli da koriste toalet na javnim mestima... nisu smeli da idu u biblioteku koju su plaćali preko poreza... morali su da sede u zadnjem delu autobusa... nisu smeli da žive na određenim mestima... da rade na određenim mestima... odlaze u bioskop... zabavne parkove... Ništa... ako ste bili obojeni... Samo znaci... uvek znaci... koji govore Ne... Ne... Ne...

Moj muž je bio dobar čovek... borac... Kad smo bili

mladi... pripadništvo NAACP14-u se smatralo radiklanim... opasnim... Ljudi su bivali ubijeni... isterivani iz grada... prebijani i spaljivani... samo zato što su pripadali... 1943... tokom rata... Dvostruka pobeda je bila jednako važna... jedna pobeda bez druge nije bila dobra... dovoljna... Ja sam bila izabrana sekretarica... Montgomeri ogranka... Ponosna sam... na to... Mnogi misle da se Istorija... prosto spustila na moja ramena... ili pala pred moje noge... 1. decembra 1955... ali to nije istina...

Ponekad se činilo da se nikada neće... završiti... Taj

isti vozač... koji je tražio da me uhapse... isterao ne je iz autobusa... kod Maksvel vazdušne baze... gde sam

87

radila... ili možda svi oni... izgledaju isto... nisam tražila... ništa... Ta Kolvin devojka je bila uhapšena... i niko ništa nije uradio... Nisam mislila... da će uraditi bilo šta... kada nam je vozač rekao... bilo nas je samo četvoro... da se pomerimo... Troje ljudi se pomerilo... ja nisam... nisam mogla... bilo je to... tako pogrešno... Niko se nije ponudio... da ide sa mnom... Komšija... u istom autobusu... nije čak ni rekao... mom mužu... šta se desilo... Mislila sam... treba da im stavimo do znanja... ja treba da im stavim do znanja... da to nije u redu... Morate da shvatite... imala sam tad četrdeset godina... celog mog života... sve što sam videla... bili su znaci... da je postajalo gore...

Novinari su došli... nakon što smo... pobedili...

Morala sam da ponovim... celu scenu... sve... Bila sam u svom sedištu... čovek pored prozora... ustao je... ne krivim ga... zato što je ustao... samo je radio... ono što mu je bilo rečeno... Preko puta mog sedišta su bile dve žene... i... one su ustale... Bilo je nasilja... fizičkog i verbalnog... Pomislila sam... nešto bi moglo da... mi se desi... samo nisam... nisam mogla... da ustanem...

Uvek nam govore... jedna osoba ne može

promeniti ništa... ali čini mi se... da nešto... mora da se uradi... Svih ovih godina... čudno je... ali možda i nije... niko me nije pitao... o mom životu... Da li imam decu...

88

zašto sam se doselila u Detroit... šta mislim... o onome što smo pokušali... da uradimo... nekako... želiš da kažeš da su stvari... bolje... nekako... nisu...iz više razloga... Ljudi... stariji ljudi... plaše se... mlađi ljudi... isto... Zaista ne znam... kako će se sve završiti... Naši ljudi... mogu ti... slomiti srce... kao i drugi... ljudi... Prosto mislim... da je važno... šta svaki čovek pojedinačno uradi... mladi to zaboravljaju... ono što svako pojedinačno uradi... može promeniti sve...

Đakon je... naravno... hteo da psuje... zato što je

riba... pobegla... možda treba... nešto drugo učiniti... u vezi sa ljudima koje gubimo... Uvek pričamo... o tome kako su svi bili Crni... pre nego što je to postalo moderno... zaboravljajući na realnost... da je to tačno... Crnci bi bili u modi... i pre nego što je to bilo... i ostalo popularno... duže nego što to jeste bilo... Neke stvari treba reći... o Rozi Parks... osim da su joj noge bile teške i umorne... Mnogim ljudima... u tom autobusu... i mnogima pre... i posle... bile su umorne i teške noge... mnogim ljudima... su još uvek... samo što ne znaju... gde da ih stave...

89

Danijela Jovanović (Šabac, 1975.) Diplomirala je na Odeljenju za istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. U okviru edicije Prvenac (SKC Kragujevac) objavljen joj je roman „Vatra“ (2008). Objavljene knjige prevoda: Enes Halilović, Leaves on the Water, 2009; Brajan Henri, Karantin, 2010; monografija: Romi u Jevrejskom logoru Zemun, 1941-1942 (2012). Autorske radove i književne prevode objavljuje u periodici. Član je Srpskog književnog društva. Stalni saradnik BKG.

90

91

1 The Pullman Palace Car Company; kompanija osnovana 1862.g, prvi proizvođač luksuznih vozova sa spavaćim kolima u SAD. Posle građanskog rata zapošljavali su kao nosače i poslugu u vozovima isključivo Afroamerikance pošto oni nisu bili sindikalno organizovani. (Prim. prev.) 2 Jim Crow (eng.) pogrdan naziv za osobu afroameričkog porekla. Prvi put upotrebljen u minstrel pesmi iz XIX veka. (Prim. prev.) 3 Rasni neredi u Detroitu su izbili u junu 1943. i trajali su tri dana. 34 osobe je bilo ubijeno (25 su bili Afoamerikanci). Sa izbijanjem Drugog svetskog rata grad Detroit postao glavni centar vojne industrije SAD što je dovelo da velikog priliva siromašnog afroameričkog stanovništva sa juga Amerike. Uzroci izbijanja nemira su bili diskriminacija prilikom zapošljavanja (i pored akta o jednakosti pri zapošljavanju iz 1941) i velika netrpeljivost lokalnog stanovništva prema pridošlicama. Gradonačelnik Detroita je za sukobe kasnije okrivio „crne razbojnike“. (Prim. prev.) 4 Reka Jordan (River Jordan), gospel pesma. Reka Jordan se često pojavljuje kao simbol slobode u gospel pesmama, jer su tokom svog puta iz ropstva u Egiptu Jevreji morali da pređu Jordan i taj

92

prelazak preko njega se uzima kao poslednji korak koji mora da se preduzme kako bi se ostvarila sloboda. (Prim. prev.) 5 Harpers Feri (Harper's Ferry), grad u Zapadnoj Virdžiniji koji je postao poznat po napadu na oružarnicu u njemu 1859. Napad, koji je prerastao u pobunu, je predvodio abolicionista Džon Braun sa svojim pristalicama. Njegov cilj je bio da oružanim putem okonča ropstvo. Pobuna je ugušena a Džon Braun je bio osuđen za izdaju i obešen. (Prim. prev.) 6 Fred Daglas (Frederick Douglass, 1817-1895), abolicionista, savetnik Abrahama Linkolna, borac za prava žena. Rođen je kao rob, oslobodio se bekstvom. (Prim. prev.) 7 1927. g. kada je uništen nasip kod parohije Sv. Bernara u Nju Orleansu gde su živeli Afroamerikanci kako bi se sprečilo plavljenje Nju Orleansa. Posle uragana „Katrina“ iz 2005. kada je veći deo Nju Orleansa bio poplavljen, javile su teorije da je namerno bio uništen nasip u delu grada gde mahom žive Afroamerikanci i koji je najviše stradao (The 9th Ward).

93

8 Burns Avenue, ulica u Vajomingu, predgrađu severno od Sinsinatija gde je živela pesnikinja sa porodicom. (Prim. prev.) 9Crvena traka je simbol solidarnosti sa ljudima koji boluju od neizlečivih bolesti, prvenstveno od AIDSa. (Prim. prev.) 10 Lincoln Heights, predgrađe Sinsinatija gde su nekada živeli isključivo Afroamerikanci. Tokom 1948.g. pesnikinja je živela tu sa svojom porodicom. (Prim. prev.) 11 Praznik rada (Labor Day), državni praznik u SAD, slavi se prvog ponedeljka u mesecu septembru. (Prim. prev.) 12 Dan Zahvalnosti (Thanksgiving Day), slavi se četvrtog četvrtka u mesecu novembru. (Prim. prev.)

13 Rosa Parks (1913 -2005) je bila afroamerička aktivistkinja za ljudska prava. Njen rođendan, 4. februar, kao i dan kada je bila uhapšena, 1. decembar, proglašeni su u Kaliforniji i Ohaju praznikom koji je nazvan Dan Roze Parks. Postala je poznata kada je 1. decembra 1955. g., u

94

Montgomeriju u Alabami, odbila da na zahtev vozača autobusa ustupi svoje mesto belom putniku. Njeno hapšenje i kasnije suđenje zbog građanske neposlušnosti je imalo za posledicu bojkot autobuskog saobraćaja u Montgomeriju, koji je prerastao u jedan od najvećih i najuspešnijih masovnih pokreta protiv rasne segregacije u Americi i koji je Martina Lutera Kinga Juniora, jednog od organizatora bojkota, promovisao u vođu Pokreta za ljudska prava. (Prim. prev.)

14 The National Association for the Advancement of Colored People (NAACP, Nacionalna Oraganizacija za Napredovanje Obojenih) je afroamerička organizacija za građanska prava u SAD koja je osnovana 1909.g. i koja uglavnom okuplja Afroamerikance i bori se za interese afroameričke zajednice. (Prim. prev.)