Srbija" - Osakar DavioU pesmi Srbija iskazana je pesnikova duboka povezanost sa otadbinom Srbijom, njegova rodoljubiva oseanja, potpuna poistoveenost i ogromna, nepromenljiva ljubav prema svojoj otadbini bez obzira na nedostatke koje ona poseduje.Na samom poetku pesme jasno se vidi da je pesnik veliki poznavalac Srbije i svih njenih mana, vrlina i tajni. Ponovljenim izrazima, "ja znam": snano je naglaena njegova sroenost sa zemljom i svim njenim licima. Srbija sa mnogo lica i mnogo oiju, s mnogim ustima i mnogim mislima - to je srpski narod razliitog statusa, poloaja, karaktera i mentaliteta. Svako lice ima svoja htenja i svoj specifian lik koji nosi svoje prepoznatljive osobine. Oi mnogo kazuju, ali u njihovim dubinama se kriju i mnoge tajne. Tu najdublje tajne moe da zna samo penik jer je ona njegova domovina i dobro je poznaje. Otadbina je sve ono to se ispoljava preko lica, kroz oi, reima koje usta izgovaraju. Ta usta imaju svoju ljubav i svoje pie, a pesnik zna ta ona ljube i ta piju. Ona od tuge, od znoja, od muke. Ta tuga, znoj i muka slika su tekog ivota srpskih seljaka, a oni i jesu prava Srbija. Srpski narod je patio i muio se vekovima, ali nikada nije posustao. Kada je najtee, Srbija je pevala i pesmom bedi prkosila. esto je bila u ropstvu, pod tiranijom tuina i monika, ali ipak raspevana, hrabra i postojana. Njena pesma je tuna, ali meka, topla i mirisna. Tuna je kao krv groa i suza mota, a meka i mirisna kao perje i grleni glas gugutke. Za pesnika Srbija je pesma meu narodima. Ovim izrazom on iskazuje svoje veliko oduevljenje i ljubav koju prema njoj osea. Srbija je za njega zemlja meu zemljama kao najlepa pesma meu pesmama. Bez obzira na sve mane koje poseduje, njegova ljubav je ogromna, uzviena i nepromenjliva. Srbija je vesela i tuna, svetla i mrana, nena i gruba, otvorena i tajanstvena, mirna i buntovna, puna mana i vrilina. Bogata je ljivama, njivama, stadima, brdima, pesmama, mekotom, pitomou i nenou, ali siromana i bosa. Ona je pesma gluve alopojke, gladnih ruku i slepe jadikovke. Pesnik bogatstvo i bedu Srbije stavlja jedno naspram drugog. Nabrekla Mava od ita i oteklo Pomoravlje gladuju jer je bogatstvo oteto i nepravedno prisvojeno. Dugi nizovi muklih dana donose starenje i propadanje, "rovove bora", zemljanu boju i skorelo lice. Niti su dani ljudski dani, niti su lica ljudska lica. Dan i ivot u Srbiji, toliko je teak da se u jednom danu ostari "kao itav vek". ivot seljaka je mukotrpan, a svaki njegov zaraeni dinar je teak i tvrd kao kamena ploa. On je med znoja" i "vino rada", dobro koje ovek stvara uz ogromne napore. Bogatstvo, beda, lepota, radost i tuga spojeni su u jedno i sve je to konano Srbija. Ali i pored toga to se u njoj teko ivi i opstaje, pesnikova ljubav ostaje ista i nepromenjena. Bez obzira na muke, glad i trpljenje, Srbija je i dalje za njega pesma meu narodima. Ona se stalno bori, prkosi svim nevoljama, obnavlja se i kroz istoriju opstaje. Njena deca rastu u blatu, meu svinjama i patkama, uz post i glad, uz uspavanke, bajke i gatke. Sva ta beda ivota utie na odrastanje i kada dete postane ovek u njemu poinje da tinja napeta buna. Bunu die koliba, ovek sa polja i iz vinograda, koji peva i kada gine. Cela Srbija je je "buna meu narodima", nezadrivi buntovnik koji ne trpi ni jaram ropstva, ni nepravdu ljudsku.Svako ko voli svoju zemlju, saosea sa njenim patnjama, divi se svome narodu i njegovoj pesmi na usnama i kada je najtee. Ovom pesmom Oskar Davio nam pokazuje koliko poznaje i voli svoju domovinu i poruuje nam da samo onaj koji je silno voli, moe i da je potpuno upozna. Srbija ima mane i vrline, puna je dobrog i zlog, ali je treba voleti i u dobru i u zlu, jer vera i ljubav prema njoj odravaju pojedinca i celokupan narod i doprinose da uprkos stradanjima opstane i prebrodi sve nedae. Boske, 2012AnalizaPoema "Srbija" spada u najlepe pesme Oskara Davia. Ona je to po skladnoj kompoziciji, zvunosti, snanoj sadrini i bogatom registru oseanja i raspoloenja. Napisana je 1939. godine u vreme izuzetno tekih ekonomskih i socijalnih prilika u Srbiji, a objavljena je 1950. godine u knjizi pesamaVinja za zidom. Spada u autorske lirske pesme sa rodoljubivim elementima. Cela pesma je monolog pesnika u obliku APOSTROFE. Pesnik se obraa Srbiji iz strofe u strofu. On nie injenice o njenom stanju i poloaju, o njenoj prolosti, sadanjosti i budunosti. Apostrofa se ostvaruje formom drugoga lica (Ja znam sva tvoja lica, Pesmo tuna, meka si milota ...), ali i oblikom vokativa (Oj, Srbijo)Tema pesme je sama Srbija prikazana iz ugla pesnika. Njegova elja je bila da progovori o domovini Srbiji, da predoi njen socijalni, istorijski i duhovni portret, prikae svoju stopljenost sa njom u svakom pogledu i tako iskae svoja duboka rodoljubiva oseanja. U pesmi dominira socijalni motiv, motiv tuge i tekog ivota (tuga, znoj, muka, no, mleveni sijerak; alopojke, jadikovke, seanje na hajduke; psovke, zaludno oranje i letine i kletve; suvonjava koa, rovovi bora, lice kao kora; ranjena lica kao tabani koji ne oseaju trnje; tuga, taljige, kamena ploa, kameni dinar, med znoja, vino rada; deca u laigaama, blatu, meu svinjama, hranjena prosom, postom, bajkama, uspavankama i gatkama). Iz toga motiva proistie i motiv postojanosti, ilavosti i neunitviosti domovine, kao i duboke pesnikove vere u nju i njen slobodarski duh, odnosno motiv rodoljubivosti, pesnikova potpuna poistoveenost sa svojom otadbinom i duboka ljubav koju prema njoj osea. On pronalazi Srbiju u svemu oko nas, velia je i iskazuje ljubav i razumevanje prema svim njenim licima (tuga, krv groa, suze mota, poj gugutke; divlja plovka, sunce, zrno klasa; poziv na bunu Poetak bune protiv dahija, Mava nije sita; velianje domovine i spremanje bune u tajnosti; buna od srca u celoj Srbiji, gnev, no;). Duboko portresen socijalnom nepravdom koja najvei trag ostavlja na radnicima i seljacima, on borbenim tonom poziva na bune i ustanke borbu protiv ugnjetavanja, pred kojom nije mogao da ostane ravnoduan. STILSKE FIGURE U PESMIEPITETI: tuna, meka, divlje, bosa, gluve, gladna, slepe, kravlje, lavlje, mukle, duboki, krajnjoj.KONTRAST: pesme i psovke; prestanak pesama i poetak psovki; oranje i letina; to lice to nije lice, ti dani to nisu dani, dan i vek; lice i tabani; srena i nesrena Srbija; pevati i aliti; divlja plovka i zrno klasa; kravlja trupla i lavlji zubi; planina i Mava; Mava i Pomoravlje.GRADACIJA: groblje je zemlja, voda, vrt i gradine, brda i doline, stopa, grob do groba; koji su te napred zvali / koji su te ojaali / koji su ti krila dali; bez njih bi se malaksalo / bez njih bi se brzo palo.METAFORA: tvoja lica, tvoje oi, mislim tvoju misao, znam tvoja usta, pesmo tuna, miloto meka, gladna ruko, bosa pesmo gluve alopojke, Srbijo pesmo, majko stara, Srbijo drue, buno meu narodima; Srbija meu pesmama, meu ljivama, meu ljudima na njivama, meu stadima, pesma meu narodima; krv groa, suza mota; crveni ugalj sunca; bosa pesma; gluve alopojke; gladna ruka; slepe jadikovke; hajduk bune; mukle lance dana; duboki rovovi bora; Srbija meu brdima; med naeg znoja, vino naeg rada, deca u laigaama; Srbijo meu pesmama u grudima; niz sedmu rupu na svirali.POREENJE: meka si milota to plae kao krv groa; kao suza mota; kao onaj poljubac, kao miris perja; ta lica kao tabani, A svako od tuge za dan / kao vek itav ostari.PERSONIFIKACIJA: Srbija u celoj pesmi ima osobine ivog bia; predstavljena je kao bie sa vie lica i vie oiju, ima oi koje govore i kriju; ima misao iza ela; ima usne koje ljube i piju; bosa pesma, gluve alopojke; gladna ruka; slepe jadikovke.HIPERBOLA: da gnev po cele noi do oblaka pali (personifikacija) a svako od tuge za dan / kao vek itav ostari / i zbrka se. SRBIJA

Ja znam sva tvoja lica, svako ta hoe, ta nosi,gledao sam sve tvoje oi, razumem ta kau, ta kriju.Ja mislim tvoju misao za elom ti u kosi,ja znam tvoja usta ta ljube, ta piju.Ej, piju od tuge, od znoja, od muke,od noi, od sijerka koji se teko melje.Ja sam u mlinu, sred bukervnja, uo sve tvoje elje,i brige tvoje,oj, Srbijo meu pesmama meu ljivamaoj, Srbijo meu ljudimana njivama,oj, Srbijo meu pesmama, meu stadima,oj, Srbijo, pesmo meu narodima.Pesmo tuna, meka si milotato plae kao krv groa,kao suza mosta,kao onaj poljubac, onaj miris perja to utkau gugutanje svoje gugutka.Oj, miloto meka, klik si divlje plovkenad jarom iz koje stasacrveni ugalj suncau zrnu svakog klasa,ali bosa pesmo gluve alopojke,kad prestaju pesme,kad poinju psovke?Gladna ruke, slepe jadikovke,kad e hajduk bune iz tebe da grune?Psovke i psovke, ej, u ije zdravljezalud je oranje, zalud je letina?Kletve i kletve, za ije je truplo kravljenabrekla Mava od ita, oteklo Pomoravlje,bure u bune, za ije se zube lavljedimi od mleka ovca i dimi planina,kad Mava nije sita, kad Mava nije sita?Kroz mukle lance dana, koa suvonjavih.Svu su je proderali duboki rovovi bora.Od rovovskog rata od zemlje poplavii skori se lice preko gladi - kora;to lice to nije lice, ti dani to nisu dani;ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani;trnje im ne moe nita i nita - udari A svako od tuge za dankao vek itav osta.I zbrka se, oj, Srbijo meu bunama, meu ljivama,oj, Srbijo meu ljudimana njivama,oj, Srbijo meu pesmama, meu brdima,oj, Srbijo,pesmo meu narodima.Tuna pesmo, majko stara,brat nam je u taljigama dovukao iz gradakamenu plou, kamenog dinara,za med naeg znoja, vino naeg rada.A ikaju deca ;u lazigaama,pod kosom,u blatu, meu svinjama,meu patkama,hrani ih, Srbijo, drue, vie prosom, vie postom,vie bajkama, uspavankama, vie gatkama,i pokriva ih mrakom to tako teko pada;da gnev po cele noi do oblaka pali;bunom iz koliba, polja, vinograda,;pevajui srcem to sebe ne aliniz sedmu rupu na krajnjoj svirali,Oj, Srbijo meu bunama,meu ljivama,oj, Srbijo meu ljudimana njivama,oj, Srbijo meu pesmama u grudima,oj, Srbijo,buno meu narodimaOskar Davio O pesniku

Oskar Davio je srpski pesnik i knjievnik. Roen je 1909. godine u apcu u jevrejskoj porodici. Pisao je pesme, prie, romane, polemike, putopise, drame i filmska scenarije. Bio je jedan od najmlaih pesnika u krugu nadrealista. Umro je u Beogradu 1989. godine.

SRBIJA, ta samostalna i prkosna, hrabra i postojana, dobroduna i slobodoljubiva zemlja, nikad ne miruje i nikada se ne predaje. esto napadana, lomljena i ruena, ali zauvek nepomirljiva i nepokorna. Die se iz pepela poput Feniksa i uvek prkosi neprijatelju. Puna je vrlina, mana i tajni. Ima vie lica i vie oiju, svoje radosti, svoje tuge i patnje. Bogata je pesmama i priama o sebi. Pod tiranijom monika i osvajaa pesmom se branila i sebe jaala. raspevana i idilina, prkosna i nepokolebljiva, to je moja zemlja SRBIJA. Nazad Vrh straneKao pesnik javio se rano. Prvu pesmu objavio je kao gimnazijalac ( 1928 ) i (1925). Meu nadrealistikim izdanjima nalaze se dve njegove knjiice pesama i poetskih tekstova Tragovietiri strane sveta i tako dalje (1930), pesma u prozi Anatomija (1930) i broura Poloaj nadrealizma u drutvenom procesu (1939; koju je napisao zajedno s Duanom Matiem i orem Kostiem. U toj njegovoj najranijoj poeziji sve je podreeno eksperimentu, istraivanju mogunosti pesnikog izraza, primeni naela automatskog pisanja. (, 18. 1909 , 30. 1989), , . , , [1]. , [1]. 1937. 1950. : -, . , , , , , [1].

, , , , : , , . " " , a . , , ; . . , . " " , a , ", " ., , " , ", . , , ; , ; . , , , , , , . , , , , , , , . , , . , , , . , a " ", , . , , . , a :

....................................... ! ( ) . , , , , , , . , , ; , . . j, a . . " , " :, . ... " , ", , , , , : , a , . , , " "; " " , . , , . : , a . , , . , . , , . , . , . , , :, , . . : ." , , . , , , , , ; a a : , , , () ". . ; . , a ca , . , , . , , " " . " , ". " " " , ". , " " " ". , . " " , . 3. 1898. , , , , . . 5. . . (1921) (1922) (1930) (1931) (1941)

Rade Drainac pesnik i boemMagazinPrint | PDFRade Drainac (Radojko Jovanovi) je roen 17. avgusta, 1899. godine, u selu Trbunje kod Blaca (Toplica). Na krtenju je dobio ime Radojko i to ime zamenie 23 godine kasnije, pesnikim imenom Rade Drainac. kolu je uio u Blacu, Prokuplju, Kruevcu Zajedno sa ocem preao je albansku golgotu u Prvom svetskom ratu, odakle je stigao u Marselj, gde ui u liceju kraj Liona, stie i u Pariz (1919), pie pesme, lanke, prie, naroito po povratku u zemlju, i u Beogradu postaje jedna od najvienijih linosti umetnike boemije. Objavljuje prvu zbirku pesama Modri smeh, pa drugu Afroditin vrt (u svega tri primerka), pa ErotikonRade DrainacAutentini boem, preutkivan, jer nije mogao biti uklopljen u komunistiki klie knjievno-politike politike, odmah posle II velikog rata. Ne bavei se formom toliko koliko drugi pesnici njegovog doba, traei stalno u okviru jednog i slinog on je bio uveren da je nepatvoren pesniki govor vaniji od forme i to mu je u onim najsrenijim trenucima polazilo za rukom. Njegova anakreontska strofa, kada je koristi, sa naglim ritmikim rezom u etvrtom stihu, ini ga neponovljivim u naoj lirici. Ipak, revalorizaciju njegove lirike tek oekujemo, a time i na kraj, satisfakciju, to je iznedrio jednu ovakvu linost.Pie u asopisima i listovima, putuje, zaljubljuje se, svaa, polemie Nema dlake na jeziku, naroito u dnevniku Pravda, iji je stalni saradnik uglavnom bio. Umro je u 43. godini (1. maja 1943) u Beogradu sahranjen je sirotinjski, o troku beogradske optine, a veliki glumac, njegov prijatelj Milivoje ivanovi, odrecitovao je uvenu pesmu Nirvana Sahranjen je na parceli 38 (grob 509), bez mesta stanovanja, i bez najbliih srodnika na sahrani, kako je napisano u registru umrlih.Bandit il pesnikPriznajem da sam idiot i genije bioI da su mi dani proli nakrivljeni kao toranj u Pizi.Zato se urim u krmu kao u operacionu salu.Pa neka! 15.000.000 graana ove zemljeAko me ne upoznaju po poeziji upamtieMe po Skandalu.I ni briga me nijeto u dnu srane aorte kroz dugu jesenju noPesnik sa banditom boj bije!U njegovom autobiografskom ljubavnom romanu glavni junaci su bili Marko Markovi i Nela Obrenovi, mada je javnost znala da se iza tih imena krije Milica, Cica, lepa apanka (rodom iz Aranelovca) iz bogatake porodice, nesreno udata, koja je Drainca srela poetkom maja 1928. godine.Drainac, novinar i pesnik, i sam oenjen (nesreno), prijateljima je u kafani recitovao stihove koje je sroio voljenoj apanki, a svoja pisma voljenoj eni pie sa uivanjem, bilo da govori o strasti ili patnji: Nikada sebi ne oprostih to se ne otrovah one noi kada si ti to elela, sva pripijena uz mene, topla i polugola. Tako bi se veno zaduili makar i u paklu kao oni Danteovi ljubavnici Paolo i Franeska de Rimini.Onda nastavlja: Moda te interesuje kako ivim? Glavno je da ne pijem i da ne idem nou po kafanama. Koji put sa Paliviinijem (Petrom, poznatim vajarom) odem do Mladog Arapina na veeru i to je sve Ljubim te, ljubavi moja i patim, patim uasno esto joj je pisao i pisma sa erotskim nabojem: Daj mi malo nenosti, malo tvog mirisnog daha! Ja hou tvoje grudi, tvoje male ruke, tvoje jecanje u poljupcu i tvoje toplo telo. Ja elim da osetim kako ti drhte dojke, kako gori i sklapa oi, kako se sva upija u mene kao neizleena ranaEpitaf na mome grobuPrijatelji, izvrite pesnikovu poslednju volju,Kad me sa ubretom na jutarnjim ulicama smetlari mrtvog pokupeNe recite Bog da prosti!Jer ja sam prosio za koru hleba i Bogu pokazivao tabane i peteU rupu za mrtvu paad strpajte moje kosti Tako e pravedno biti sahranjeno dobro dete.Ne alite me: ja sam za ivota kao plana vrba proplakao za sobomMoje je sve u ovom testamentu to danas piem:Ako jedna gospa bude elela da spava naporedo s mojim grobomOkrenite joj glavu ka mome srcuVie moje glave ni ploe ni poprsja,Kad budem silazio niz stepenice pakla ili nebaNe treba asti skitauKoji je celim ivotom udeo samo aicu ljubavi i koru hleba.Uarenom iglom po mojoj koi zapiite ove rei:Spavaj prvi put mirno, drue DraineVeliki na putnieI nita vie!Rade Drainac se u knjievnosti javio 1920. godine sa malom knjigom stihova Modri smeh, koju je potpisao pravim, po roenju dobijenim, imenom Radojko Jovanovi. U njoj nije doneo nita to do tada nije vieno. Podravao je Duia, Rakia, ali i Pandurovia i Bojia, to se odrazilo u njegovoj poeziji. Uvidevi da je nova srpska knjievnost posle rata krenula sasvim drugim putem, iz osnova je izmenio svoj nain pevanja. Odrekavi se svojih uzora i svoga imena, pesnik nije imao nita zajedniko s preanjim Radojkom Jovanoviem. Sada u tehnici graenja stiha i pesme njegov uzor postaje Rastko Petrovi.Traei svoje mesto meu srpskim piscima modernistima, Drainac je poeo da objavljuje svoje pesme u asopisu Misao. Najpre marta 1922. godine Misao objavljuje jednu Drainevu pesmu, da bi se potom od avgusta iste godine njegova saradnja sa ovim asopisom nastavila neto redovnije. Krajem maja 1922. godine poeo je da se oglaava i kao knjievni hroniar u beogradskom listu Samouprava, gde se poalio da mladi, jo neafirmisani pisci nemaju prilike da se ispolje. Ovo e biti jedan od razloga koji e Drainca navesti na pokretanje sopstvenog asopisa. Drugi i dublji razlog je bio taj to Drainac nije hteo da se prikloni nijednoj od postojeih teorija modernog umetnikog stvaranja, nego je, obuzet optim raspoloenjem traenja novih puteva u umetnosti, poeleo da i sam bude zaetnik nekog novog knjievnog pravca. Za svoje pesniko opredeljenje uzima naziv hipnizam, a sebe i svakog drugog ko bude hteo da ga sledi proglaava hipnistom.Prvi Drainev asopis bio je Hipnos. Imao je samo dva broja. Prvi se pojavio poetkom aprila 1922. godine, a drugi u januaru 1923. godine. Mada je na ovim sveskama potpisan samo kao vlasnik i direktor, a ne i kao urednik, nema nikakve sumnje u to da je Drainac pravi i iskljuivi tvorac Hipnosa.[footnoteRef:1] Uz ime Hipnos, stajala je i pridodata odrednica mesena revija za intuitivnu umetnost. Redakcija Hipnosa je zapravo bila soba u kojoj je Drainac iveo sa jo deset osoba, to razjanjava napomenu na samom asopisu: U redakciju se niko ne puta. Sve treba slati na adresu: Urednitvo Hipnosa, Bosanska 40, Beograd.[footnoteRef:2] Ovaj podatak govori o pievom loem finansijskom stanju, koji stoji nasuprot injenici da Drainac ipak tampa asopis i uivljava se u ulogu knjievnog voe. [1: Nedeljko Jei, Tri knjievna asopisa Rada Drainca Hipnos, Novo oveanstvo, Nova brazda, Beograd, 1980.] [2: Nedeljko Jei, Tri knjievna asopisa Rada Drainca Hipnos, Novo oveanstvo, Nova brazda, Beograd, 1980.]

Drugi broj Hipnosa, razlikovao se od prethodnog u graficko-tehnikim obelejima ali i u smanjenom obimu. Naime, prvi broj asopisa je sadrao 24, a drugi svega 16 strana neubrajajui korice. Pored toga, kraj naziva je dodata jo jedna oznaka: umetnost dekoncentracije hipnizam.Jei dovodi u vezu Drainev hipnizam sa Micievim Zenitom, navodei da je Drainac postupio tano po Micievom obrascu. Osnovao asopis koji je sam otkrio, saradnja drugih pisaca u asopisu uslovljena je pripadnitvom pokretu, kombinacija naziva Hipnos i Hipnizam, podudara se sa Micievim Zenit i zenitizam. Takoe, Jei navodi da za svoje proklamacije hipnizma Drainac se posluio Micievim idejama iz teorije zenitizma. Za prvi broj Hipnosa Drainac je napisao krai uvodni tekst pod naslovom Program hipnizma, u kome je ovako izlagao svoje teorije:Hipnizam je preivljavati, mnogo krvi davati meditacijama i iveti od svega i u svemu putem sna, koji je najbeskrajniji da otkrije, bar u prividnim konturama, to inae sve drugo zaokruava donekle odreenim linijama.Hipnizam je direktna iluzija svega, duevnih drama i metafizikih dubina. Hipnizam je San ekstaze, bez krugova i opredeljenja.Hipnistika su stvaranja na preivljenju oveka i svega ostalog. Hipniste ostavljaju sebe u zvezdama, u umoru granja u nonoj svetlosti, u plavetnilu vode i misle da to venou sa njima ivi. A principa ne postoji. Forma je kako san ocrta. Rei su mizerna pomo, inae bi hipniste iveli eterinou misli i oseanja.Dakle, san u ekstazi ili san ekstaze je ta magina formula kojom se ovek oslobaa od trivijalnosti svakodnevice, od okova razuma i principa, stapa se sa kosmosom i iz eterinih sfera providi sve tajne sveta. Poto je otkrio put do sna ekstaze, Drainac u stilu manifesta objavljuje da je doao trenutak za veliku smenu poetika:Dosta sa mrtvim linjama na papiru, koje zanimaju bogate dame po zelenim budoarima, dosta sa mehanikom muzikom, bez izraza, dinamike i bez malo ekspresije. Dosta sa idiotskim ljudima od kamenja, koji predstavljaju misao dajte nam malo daljina malo straha malo radosti otkria malo venosti. Dosta ste nas gnjavili sa enama, balkonima, serenadama, sa Duievim epitafima i izmiljenim markizama.Dajte nam malo groze malo svemira uasa malo vie krvi, da se vidi bar jedan konac gole due... dajte nam eterinosti: u emu je Vaseljena.Ne smetajte nam. U Vaseljeni nema neke naroito propisane etike po kojoj se mora ii. Umetnost vie nije radi lepote, uokvirene estetike, da trpi dogme. Slavite one, iji se um izgubio u Vaseljeni na rumenom snu ekstaze. Tako emo dokuiti apstraktne stvarnosti.Jei objanjava da u ovim navodima nije bilo niega sutinski novog u programsko-teorijskom smislu. Sve su to ve bili rekli Crnjanski, Vinaver, Mici, Milii. Takoe, Jei kae da se Draineva originalnost tek vidi kada u Program hipnizma ugradi peniki obrazac:ta vam je stalo do toga, ako smo mi, Novi Anarhiste, spalili lanog, slavljenog Boga predaka...Raunajui, ipak, da e mu biti zanemareno to nije dao teorijsku razradu hipnistikog stvaralatva, Drainac se ve u uvodnim reenicama Programa brani objanjenjem da ekstaza i dogma ne idu zajedno, pa shodno tome i hipnistiki pokret nema svoju teoriju.Posle izlaska prvog broja Hipnosa, Drainac je u reklamerskom stilu isticao: Oko Hipnosa su okupljeni nai najjai mlai duhovi: Vinaver, Rastko Petrovi, Josip Kosor, Sar Tin Ujevi, Boko Tokin, Dedinac, Kovaevi i drugi. Prvi broj Hipnosa imao je ukupno jedanaest saradnika, na ta je ukazivala i oznaka na korici, ispod imena asopisa, 11 saradnika hipnista. Mada se za veinu njih, u to vreme, objektivno nije moglo rei da spadaju u najistaknutije predstavnike avangardne knjievnosti koja je stvarana u Beogradu posle rata, neosporno je da su svi odluno bili za novu umetnost.[footnoteRef:3] [3: Nedeljko Jei, Tri knjievna asopisa Rada Drainca Hipnos, Novo oveanstvo, Nova brazda, Beograd, 1980.]

Struktura prvog broja Hipnosa se sastojala od 14 pesama, 2 teksta ritmike proze, 3 lanka, 1 knjievno-kritiki osvrt i 2 beleke o likovnim izlobama. Velika je zastupljenost Drainevih priloga i po broju i po prostoru. Ovom prvom izdanju je nedostajalo ono to neizostavno spada u knjievni asopis knjievna kritika, odnosno valorizacija knjievnih pojava. Drainac je bio svestan toga i zato najavljuje, u napomeni Od urednitva, da e u sledeem broju izai studije o Kosoru, Andriu, Crnjanskom i drugima. Meutim, drugi broj Hipnosa je izaao bez ijednog od najavljenih priloga.Hipnos II se sastoji od svega 11 priloga. Od toga je 8 pesama i tri teksta (jedan Moni Bulijev i dva Draineva). Kako je obim asopisa bio manji, manji je i broj saradnika. Ovaj broj broji svega 7 saradnika, od kojih su novi samo Moni Buli i Dragan Aleksi. I u ovom asopisu dominiraju Drainevi prilozi, gotovo da ine jednu polovinu asopisa. U ovom broju se nalazi i jedan likovni prilog, grafika Bogoslava Konjevoda, oznaena imenom Hipnistika siesta, a predstavlja nage figure dve ene i jednog mukarca.Draineva ideja je bila da se u Hipnosu objavljuju samo hipnistiki tekstovi i to je bio uslov kada je traio priloge od saradnika. Otuda i veina priloga iz Hipnosa deluje kao da je pisana na temu hipnizma. Takvo obeleje asopisa stvarano je i na vetaki nain, kroz posvete i naslove, pa i parodijske obrte. Veze priloga sa hipnizmom su zapravo samo prividne. Kao primer tome, Jei, izmeu ostalih, upuuje na pesme Slovo ei Rastka Petrovia, Soba za samca Zvonka Tomia pa i Draineve pesme Buntovnik i apostol, Jedan motiv line beskrajnosti i Ispovest.Ipak, to se tie oblika pesme i strukture stiha Hipnos je izrazito moderan asopis. U odnosu na sve prethodne beogradske knjievne asopise, u njemu se najradikalnije odstupalo od klasine versifikacije, i optevaeih pravopisnih konvencija. Pre svega, nema ni jedne pesme klasinog oblika sa simetrino organizovanim strofama. Drugo bitno obeleje je da sve pesme konstituiu slobodni stihovi, s tim to se javljaju u nekoliko varijanti: s obavezno rimovanim zavrecima uz metriku nepodudarnost, sa sporadinim rimovanjem bez ikakvih pravilnosti ili dosledno bez rime. Jedno od spoljnih obeleja tadanjeg modernizma jeste nepridravanje pravopisnih pravila u odnosu na interpunkciju, uglavnom u poeziji, u kome je Hipnos takoe prednjaio. Svega dva broja Hipnosa, izmeu kojih je bila desetomesena pauza, nisu mogla bitnije da utiu na to da mlaa moderna doe do izraaja i stila, koji je bio jedan od osnovnih ciljeva asopisa. Ipak, to ne umanjuje njegov znaaj jer sadri mnotvo priloga znaajne umetnike vrednosti. Meu ostalima, to su Slovo ei Rastka Petrovia, Glad R. Drainca, prilozi Moni de Bulija, Tokina i drugih. ... ! .

. ! , .

, .

, , , .

, , . : 21:30 :

: :

: , ; , .

, , , , .

, , : .

, ,, .

, , , .

, , : .

: , , , .

, ' , , , , , .

, ; , .

; , , . , . , . ; . ; ; . , , , , . , . .~ ~Momilo Nastasijevi je pesnik koji se pojavio, razvio i umro izmeu dva rata. U svojim shvatanjima poezije Nastasijevi je dunik simbolista. Osnovni pojam njegove poetike, rodna ili maternja melodija, proizlazi iz simbolistikog shvatanja muzike kao bia poezije. U traganju za tom melodijom pesnik pronie s onu stranu pojava i dolazi u neposredan dodir s onim to je neizrecivo, tajanstveno, mistino. Maternja je melodija, pre svega, zvuk izvornog, arhainog jezika, u naem sluaju to je, s jedne strane, melodija jezika narodne pesme, a s druge, srednjovekovnih tekstova. Na ovoj taki Nastasijevieva neosimbolistika zaokupljenost muzikom i neizrecivim ukrta se s ekspresionistikom tenjom k neposrednom i praiskonskom. Nastasijevi je uloio veliki rad da bi stigao do svojih lirskih krugova i dok je bio zadovoljan njima, isprobavao je sva mogua sazvuja meu reima naeg jezika, sve prelive smisla i razliiti odnosa verbalnih znakova. Njegova konciznost, ta osobenost njegovog pesnikog idioma, nije proizvod nekakve udljivosti ili proizvoljnosti, ve je izraz borbe protiv tih mana u koje upadaju oni koji poeziju piu olako.CiklusiMomilo Nastasijevi (23. septembar 1894,Gornji Milanovac - 13. februar 1938, Beograd) je srpski pesnik koji je pripadao modernim tendencijama u srpskom pesnitvu izmeu dva rata.Nastasijeviev pesniki opus obuhvata sedam lirskih krugova jedne zbirke stihova: Jutarnje, Veernje, Bdenja, Gluhote, Rei u kamenu, Magnovenja i Odjeci.Jutarnje, prvi ciklus, izraava nain na koji se pesnik vezuje za spoljni svet, ono to u njemu voli: mirise, podneblje, glasove sela i ivot prirode. To je veoma aromatina poezija, prelivena rodnim zvucima i bojama, setna na jedan tradicionalan, arhaian nain, nena.Veernje su nastavak jutarnjih prizora, koji u veernjem ruju postaju setniji, manje opipljivi. Realnost nije sasvim jasno omeena i nagovetava se smrt.U Bdenjima, preokupacije dekorom i sentimentom iz prethodnih ciklusa ustupaju mesto velikim pesnikovim temama. Njegova mata i izraz sazreli su da definiu ideje i osnove odnosa postojanja. Izraz postaje gui, rei je manje, pesme postaju apstraktnije i neposrednije. Njegova metafizika iskustva dobijaju jasne formulacije i izraavaju patnju zbog surovosti neposredne egzistencije.Gluhote su ciklus od deset pesama u kojima redukcija ukrasnih i eksplikativnih elemenata dovodi do semantike napregnutosti, do pesme koja pokazuje shematsku ogoljenost zamisli.Rei u kamenu su ciklus sainjen od etrnaest pesama i one predstavljaju viziju koja ujedinjuje selo i grad, apokaliptine drhtaje, sagledavanje nesavladivih linih razdiranja i pokazivanje onih delova sudbine u kojima je ovek zavisan od oveka.Magnovenja su zbir pojedinanih pesama sloenije strukture, koje su iznutra podeljene na odeljke, tako da svaka pesma podsea u malom na strukturu Rei u kamenu.Odjeci, poslednji ciklus, pun je reminiscencija ponovo se osea ar opipljivih stvari, atmosfera pejzaa i naziranja starinskih enterijera. , . : ./ ,/ .( ) : ./ ,/ ./ .() , , , : ,/ ,/ ?() , , , . , : ?/ // / ?() : , , , . . , , . : ,/ / .// / ,/ .() , , , , .[3], , , , , , , . , , : / ,/ . () : / ,/ . () , , . , . , , , , : ,/ .() , : ,/ / . ( ) , . . , . , , , . , , , . , , , [][4]. , . , . , , : , . , (II). , . . , , . , : ,/ .(X ) , . , , , , . . , , . . , , . , . , , , . . , , . , , : ,/ , .() : ./ / ,/ . () , . , . , . , . , : , ;/ , ;/ , , .() : ./ , ,/ . () , , : [] / .() , , : , , , .[5] , , , , . : , , , : , , ,

Sloena struktura koju ima pesma Tuga u kamenu je pravi primer zatvorenog pevanja Momila Nastasijevia. Ona kazuje sasvim dovoljno itaocu, ali samo onome ko je paljivo ita. Zato je analiza lektire Tuga u kamenu vrlo specifina. Naime, posebno kada je u pitanju poetika Momila Nastasijevia nikada ne moete biti sigurni da li ste pravilno shvatili znaenje njegovih stihova. Zato je vrlo vano da sami proitate pesmu, jer e vam naa analiza moda pomoi, a moda i ne u njenom razumevanju.

U naslovu pesme su sadrana dva pojma o kojima se i govori u ovom delu. U pitanju su tuga i kamen. itava pesma Tuga u kamenu je sastavljena iz 9 celina. Neki te celine nazivaju strofama, neki ak i pesmama, jer postoji miljenje da lektira Tuga u kamenu zapravo nije pesma, ve poema. Svaka od tih kraih pesama, odnosno celina je obeleena brojevima, a neke imaju 5, neke 7 stihova, a dve su od po 4 stiha. Svaka od njih se sastoji, opet od po dve strofe, a svaka strofa se moe smatrati samostalnom poetskom celinom.Sam naslov pesme zvui paradoksalno, sa jedne strane, jer kamen nije ivo bie, pa prema tome ne moe ni oseati tugu. Meutim ,sa druge strane moe da se protumai kao trajnost pesnikove tuge, koja je uslovljena trajanjem kamena, odnosno manje vie beskonana. Takoe, mnogi koji su se bavili analizom i tumaenjem stihova Momila Anastasijevia, pak smatraju da je pesma Tuga u kamenu zapravo pesnikova al za rodnom grudom, odnosno zaviajem.U osnovi, lektira Tuga u kamenu predstavlja rastrzanost oveka, odnosno pesnika izmeu zaviaja i odlaska iz zaviaja u daleki svet. Moda ba zato ne udi miljenje da je u pesmi Tuga u kamenu obraena dilema koju je sam Momilo Nastasijevi imao: bio je vezan za svoj zaviaj i patrijarhalne vrednosti, a istovremeno je eleo da se okrene modernim, evropskim tokovima.Pojam kamen, koji se esto sree u Nastasijevievoj poetici, moda ima sasvim drugaije znaenje i moda da u njegovom razumevanju lei razumevanje znaenja njegovih pesama.

Postavlja se samo pitanje da li je mogue prepriati bilo koju pesmu i, naravno namee se odgovor da nije. to ne znai da neemo pokuatiAli ipak vam preporuujen da se za pisanje sastava iz srpskog jezika ili pismenog zadatka na temu lektire Tuga u kamenu , Momila Nastasijevia pripremite tako to ete i proitati pesmu u celini.U prvoj strofi, odnosno celini pesme tuga je neiskaziva, ni re, ni stih, ni zvuk ne mogu da je iskau. Pesnik simbolino spaja aneosko nebo i ljudsku zemlju dugom, kao simbolom lepote i harmonije.U drugoj celini pesnik govori o svojim mukama , odnosno o tome kako gde god da krene, vuku ga koreni, odnosno ono to je duboko usaeno u njegovu duu.Zatim, u treoj strofi nastavlja da govori o svom vrtenju u krug i nemogunosti da pobegne od svojih korena.U etvrtoj strofi kae: I nemo iz tvari tugomobjavi se drug. ,predstavljajui tugu kao neto je apsolutno, da bi u sledeoj strofi samo produbio znaaj tuge o kojoj peva.I u estoj strofi pesnik i dalje osea tugu, te kazuje kako od nje ne moe da pobegne, dok u sedmoj, koja je puna kontrasta govori o svojoj elji da ode, napusti zaviaj, ali i nemogunosti da to uradi.U pretposlednjoj strofi kazuje da ipak ostaje, iako je imao mogunost da ode, a pesma se zavrava ponavljanjem poetne strofe, odnosno celine, ime se ukazuje na ponavljanje tuge u pesnikovom ivotu i stvara se iluzija da se sve vrti u krug, to jest da je sve isto kao i na poetku. , , , ?5

, , , ?

,10 , ?

, , .15

, , , , . - (1922) , , .. .. . . . .- .- . . . - , - - . .- - ( , , )- - , , . . .- : , , - , , .- . , . - , , , , ()- , , (, )- , .- , , . , .- . ( ) , ( , )- , , , , - . . , -. , , - - , , ( )- ,, - , , - , - , . - , , , , , . . - , , , - , , , , : ! . , ! ".- . - , - . . , . , ( . .), ( .), () - . , = - , , - . . - , .- , , - - ( ) - , - , , ( )- - , , , , ), , .- - ( ) (), - (, , , , , , , , , , = - . , (, , ), , . ,-- . . , . 1916. " "- , , . , , , , . , , , - . , , : . . . , " ", , , , . , , .- , , , , . , , , ( ) - . - - . 1920. . (1891-1955). . . , , , .

, , , . , , , . (1895-1971), , "" (1921-1926), . (1899-1943) , 1922."", . , , , . . 20.. , (1893-1977). (1919) . ( ) , , , ( ) . . : , . . , . , (1921), . , (1929) (1972), ... , , . .

. (1922) , (1921) , .- (1894-1938) . (1932), : (1938). , . , . .-

20- , , . () . , , ., , .- (1902-1966). (1926) . (1957)

- , , (1898-1993). (1924) : , , , , . , . . (1964) : , ( ), ( ). . 20.

-StanislavVinaver, knjievnik i prevodilac,-U balkanskim i Prvom svetskom ratu Vinaver uestvuje kao dobrovoljac-Na knjievnom polju oglasio se jako rano, kao dvadesetogodinjak, zbirkom pesama Mjea, 1911. godine-Ipak, najvie je dao u esejistici i poeziji-Posedovao je trajnu sklonost ka verbalnom humoru, ak i parodiji,-ali ne iz potrebe da se nekome naruga ili da ga ponizi, nego da dokae da se o svemu moe govoriti i iz drugog ugla. Njegove parodije odlikuju se beskrajno duhovitim obrtima, sveinom izraza i smislom za grotesku. Pantologija novije srpske pelengirike zapravo je parodija Antologije novije srpske lirike Bogdana Popovia. To je, prema ocenama knjievnih kritiara, "najbolja knjiga parodija u naoj knjievnosti". Doivela je veliki uspeh i vie izdanja i do danas ostala najpopularnija Vinaverova knjiga.-Veoma plodna i uticajna knjievna delatnost Stanislava Vinavera poinje vrlo rano. Svoje prve knjige on je objavio jo pre prvog svetskog rata (Mjeca, knjiga stihova, 1911; Prie koje su izgubile ravnoteu, 1913; Misli, 1913).-Njegova poezija, osobito ona koja je sadrana u knjizi Evropska no (1952) nosi nedvosmislen, autentian peat vremena ratnog, nemirnog,-Kao pesnik Vinaver je poeo u znaku simbolizma. To opredeljenje obeleilo je prvu njegovu knjigu stihova Mjea (1911) a odralo se i u kasnijim zbirkama, od kojih su najznaajnije: uvari sveta (1926), Ratni drugovi (1939) i Evropska no (1952). Jedan od najsmionijih tragalaca u velikoj avanturi moderne srpske poezije, Vinaver je hteo da stvori pesme osloboene od svakog konkretnog znaenja. Verovao je da je svaka konkretizacija, svako imenovanje, smrtna opasnost za pesmu, da je bit pesme u nagovetajua najbolji nain da se nagovetaj ostvari jeste muzika, "ona ini sutinski doivljaj pesme".- Uz muzikalnost, drugo je vano obeleje njegove poezije humor. Vinaver je majstor verbalne komike, izrazit parodiar. Njegovo najpopularnije delo jeste Pantologija novije srpske pelengirike (1920), u kojoj je paradirao Antologiju novije srpske lirike B. Popovia.-Pisao je i o stihu nae narodne poezije (Pokuaji ritmikog prouavanja mukog deseterca, 1940). Vinaverov pristup jeziku dijametralno je suprotan Isidorinom. Ona je traila povratak vukovskom jeziku, jeziku narodne poezije. Vinaver je smatrao da taj jezik jeste autentini izraz plemena i plemenske, kolektivne svesti, ali da on ne moe izraziti modernu individualnost. Jedan od najveih nedostataka nae knjievnosti jeste u tome to joj je jezik u svojoj biti ostao epski, deseteraki. ak i kad se naputao deseterac i kad su se traili drugi, moderniji oblici stiha, ritam nae poezije ostao je deseteraki usporen,monoton, s naglim plahovitim uzletima navie, ali isto tako brzim, strelovitim survavanjem u prazno, s drugim, opasnim pauzama izmeu stiha i stiha. U modernu civilizaciju uli smo deseteraki sporim hodom te zato nije udo to nismo daleko odmakli. Izlaz iz krize, koji Vinaver predlae, u svojoj sutini je vukovski: treba se vratiti narodnom govoru i oslukivati ubor njegove melodije, samo to to nije vie jezik patrijarhalnog sela nego modernog grada, jezik Beograda, govor beogradskih ulica.-Za njegovo shvatanje jezika reeno je da predstavlja najoriginalniji trenutak u naoj modernoj pesnikoj misli, "jedino ozbiljno to je na modernizam stvorio u kritici" (J. Hristi). Taj Vinaverov doprinos nije ni u teoriji niti u pesnikoj praksi u dovoljnoj meri iskorien. -Zakljuivi da je "Vinaver imao vie kritikog nego pesnikog duha, i da su njegove pesme u stvari projekti za onu vrstu poezije koju je eleo da pie", -parodija je postala polje na kome Vinaver, svesno ili ne, postie svoje najvia dostignua, . . .. Parodija, smeh i podsmeh, potvruju nau nadmo nad neskladom, ali i nau nemo da sklad dokuimo i izrazimo." -Prvu zbirku pesama "Mjea" objavio je u dvadesetoj godini, kasnije zbirke poezije "Varo zlih volebnika", "uvari sveta", "Ratni drugovi" i "Evropska no" vrhovi su nae moderne poezije, njegove "Prie koje su izgubile ravnoteu" oznaavaju poetak avangarde u srpskoj knjievnosti, "Manifest ekspresionistike kole", uvod programske knjige nove srpske knjievnosti "Gromobran svemira" prvi je avangardni manifest u naoj knjievnosti.- Prelom, prevrat i razaranje klasinih formi i normi (pogledajmo samo Prie koje su izgubile ravnoteu, telegrafske sonete sainjene od jednoslonih stihova, zatim parodije kao specifine forme kritikog prevrednovanja poetske tradicije itd.) zaetnikom modernistiko-avangardnog projekta.-Glavni predstavnici ovog pokreta javili su se uoi ili u toku rata, a neki od njih bili su ve zapaeni pisci u predratnom pokretu mladih. Meu njima je pesnik i esejista Stanislav Vinaver (1891-1955), jedna od sredinjih linosti beogradskog modernistikog kruga, autor Manifesta ekspresionistike kole.

-Pantologije Stanislava Vinavera slojevit su i komplikovan knjievni organizam jer je parodijski postupak izveden na vie razliitih nivoa. Vinaverove zbirke odlikuje izvestan opti parodijski stav, poto su parodijskoj preradi podvrgnuti svi njihovi elementi i na globalnom planu (koncepcija zbirke), kao i na mikroplanu (pojedinane pesme, stihovi, metriki obrasci). Predmet parodije u Vinaverovom pantologijskom opusu jesu konkretne pojedinane knjievne tvorevine, stvaralaki manir nekog pisca,formalne i anrovske karakteristike del, stil epohe, i itava struktura Popovieve antologije, a odnos prema modelu nije strogo imitatorski.-Odu Vinaver parodira u duhu ranijih Zmajevih ostvarenja na tom polju, zadravajui, dakle, uzvieni ton, patetizovanu hvalospevnu retoriku izvornog anra, a nasuprot tome odabira banalan, svakodnevni predmet koji e pesmom slaviti i izraziti mu svoje divljenje. Taj nesklad izmeu predmeta pevanja i poetskog izraza proizvodi komian efekat. Vinaver u svojoj Pantologiji parodijsku odu U ime Renog (Vinaver, 1920, 16-17)[12] pripisuje Svetislavu Stefanoviu, velikom poznavaocu i potovaocu engleske knjievnosti i kulture, pa je u skladu sa tim ova oda posveena jednom velikom engleskom pronalasku, kako je prvobitno i bila naslovljena ova pesma u zbirci Mjea, gde je i njen autor okarakterisan apozitivnom sintagmom anglofil i pozitivista (Vinaver, 1911, 122). Docniji naslov je moda unekoliko suptilniji i pomalo zamagljuje inae vrlo prizemno znaenje osnovnog motiva ode koja kao epohalni pronalazak slavi zaista nuni, ali nimalo poetini engleski tip toaleta koji se spira vodom (water closet; otuda verovatno i ono Reni u naslovu koji je aluzija na Stefanovievu pesmu U ime Venoga[13]). Kada se ovo ima na umu tekst parodije postaje sasvim razumljiv, potpuno se razjanjava jutarnje hitanje poetskog subjekta ka ovom spasonosnom izumu koji ga razreava delikatnih muka. itava pesma ispevana je u drugom licu jednine, neprestano apostrofirajui predmet divljenja, to predstavlja jednu od osnovnih odlika ode kao poetskog anra:Tebi u pevat, a zato da neVelika te je Engleska dalaIzum si velik. Glava ne malaPronae tebe. Sunce kad svanea svako jutro, ja jutro svakoKo svaki smrtni, ko svaki ovek Tako je bilo i bit e dovekJa tebi hitam, tebi, dakako!

A kad god, bogme, sred tekih jadaI vie puta, i puta mnogoTebi sam hito kolko sam mogo.Ti nisi dao da oaj svlada

Ti nisi dao da oaj svladaI posle snova, pisanja, radaTebi sam hito, sred tekih jada.-Povieni sveani ton ode, koji se potencira i variranjem i gomilanjem visokoparnih izraza i fraza, uruava se u parodiji prozainou teme u ijoj je osnovi fizioloka potreba vrenja nude, dodue nigde eksplicitno imenovana, ali dovoljno jasno sugerisana, relativno sublimiranim izrazima, bez skliznua u vulgarnost. Na taj nain Vinaver razara smisao imanentan anru ode dovodei u pitanje i smisao samog anra u kontekstu njegovih poetikih pogleda i meuratnih knjievnih zbivanja, i uopte smisao prigodne poezije spevane u neiju slavu, budui da je poznat negativan stav ovog autora prema svakoj vrsti utilitarnosti knjievnog dela.Parodiju elegije kao knjievne vrste Vinaver je veoma uspeno izveo na primeru pesme Slovenski ban (Vinaver, 1920, 12-13)[14], koju u Pantologiji potpisuje Vojislav Ili, poznat izmeu ostalog i kao vrstan elegiar. I u ovom sluaju autor parodije se pridrava nekih odlika anra, a zadrava i neke osobenosti poetskog izraza pesnika kojem se pripisuje parodirani tekst.-To su pre svega setno raspoloenje koje dominira pesmom i koje se postie kontrastiranjem motiva u vremenskoj ravni, na relaciji nekad sad, kao i lamentiranje nad prolaznou slave i ivota uopte to je tipino za elegiju.Na obali reke preveGde sad bolno plau eveNa obali preve reke,U iskonske dne dalekeTomislav je vlado dan.[15]Podizo je divne ukeSada tamo nae bruke!Sada tamo huku ljukeSve je puno njine huke!..-Vojislavljev pesniki jezik imitovan je obilnom upotrebom motiva iz prirode, koji u Vojislava nose simbolika znaenja, s tim to Vinaver za parodiju bira manje poetinu floru i faunu, iji nazivi svojim fonetskim likom naruavaju eufoniju i deluju prilino grubo i rogobatno (eve, ljuke, smreke, cvrak, hrak, divlji trak). Elegijska intonacija se prenaglaava obiljem plaevnih izraza (bolno plau, jecaju setne, tui, plae). Sve ovo dodatno je naglaeno i upotrebom patetinih kliea iz rekvizitarija patriotske poezije, ime se ismeva romantiarski obrazac rodoljubivog pevanja, zaluenost slavnom prolou i hiperbolisanje nacionalnog ponosa:Posle toga dugo vremePotovae sveto temeI slovensko silno slemeTomislava drevno pleme.-Zavrna pesnika slika veoma upeatljivo ilustruje Vinaverov parodijski postupak, a zvuni utisak proizveden aliteracijama naglaava parodijsko znaenje poente pesme koja je i grafiki istaknuta:Sada tamo tui cvrakI s njim plae mali rakA svud raste divlji trak.(Vinaver, 1938, 11).Don Fernando Milorada Mitrovia (Vinaver, 1920, 8-10)[18] pantologijski je primer parodije lirsko-epskog poetskog anra romanse, a pandan mu je verovatno Papuica[19], stvarno autorsko delo potpisanog pesnika. Vinaver se, sledei Mitroviev primer, dri izvornog hronotopa romanse kao knjievne vrste, te junake i zbivanje smeta na tlo panije u viteko doba. Povest o galantnom zaljubljenom don Fernandu, upornom u svojim ljubavnim namerama, i zanosnoj ali oholoj i hladnoj lepotici, doni Bjanki, tipian je zaplet trubadurske poezije i romanse[20], sa svim prateim elementima.-Naime, dona Bjanka se po lepoti proula u Sevilji, a don Fernando se u drutvu prijatelj zarekao da e je osvojiti uprkos njenoj oholosti; okolina znatieljno prati dalji razvoj dogaaja, koji se, mada ih je Vinaver sabio u relativno kratku verziju ove lirsko-epske vrste, odlikuje dinaminim preokretima, a posle hvalospeva i serenade gospi dolazi do zbliavanja zaljubljenog para. Parodijski postupak Vinaverov ogleda se u ovom primeru na leksikom planu, odnosno, u poetsko-narativno tkivo koje sasvim odgovara merilima anra parodiar unosi pojedine rei koje, iako fonetski lie na oekivane i primerene izraze, nisu ba najadekvatnije upotrebljeni, te deluju zauujue i izazivaju smeh kod italaca, naroito kad im se smisaono suprotstave drugi motivi:Don Fernando, vitez prvi(Pretci su mu svi grandeca)Od najplavije je krvi.Don Fernando gorko jeca:(Vinaver, 1938, 7).Klietirani opis Bjankine lepote i niz ustaljenih poreenja i metafora kojima joj se don Fernando udvara:Nena, bajna, vita, tankaPuna ari, puna milja..Mrsiti joj ruse kose!!ili neobinim fonetskim likom neke rei, poput itare uz koju zapeva mladi idalgo [21], to potvruje Vinaverov dar inventivnosti i izuzetnu osetljivost njegovog nerva za jezik i za humorne efekte. Na ovom mestu Vinaver ini iskorak u odnosu na osnovni tekst koji parodira; ukrta parodiju Mitrovieve romanse o donu Rodrigu i doni Ani sa drugom parodijskom matricom, sa Ljubavnom priom o donu Nunecu i doni Klari Vojislava Ilia, koja je verovatno posluila i Mitroviu kao inspiracija za pevanje u ovom anru.[22] Vinaverova intervencija na planu narativnog toka romanse, koja se odnosi na dugogodinju ljubav ovog para, za koju je vrlo jasno, mada diskretno i bez vulgarnosti, nagoveteno da je erotske, plotske prirode, omoguila mu je vrlo upeatljivu zavrnicu:I prolaze noi, dani.eset leta ne izlaze,I ona mu nit ne brani,I eset se leta maze.A kad proe eset letaDa je uzme on za enu,Skoi Fernand sa krevetaI zaprosi ruku njenu.Ali Bjanka rudi sva muI apue: Pitaj mamu! (Vinaver, 1938, 8).- kad se na mestu gospe razotkriva njena sobarica

uplje, usiljeno, puno optih mesta.[23] Ovom parodijom Vinaver potvruje da je Mitrovieva poezija, pa i sama romansa iji je anrovski obrazac s lakoom razobliio i ismejao recidiv jednog staromodnog, odavno ve prevazienog pravca, koji se vetaki odrava u ivotu, i kroz podrugljivi smeh najavljuje nova, avangardna strujanja u knjievnim zbivanjima izmeu dva rata.Parodije Stanislava Vinavera vrlo su znaajan segment njegovog literarnog stvaralatva, a ovde promiljani problem parodije anrova u Pantologiji novije srpske pelengirike samo je prozrak u jo nedovoljno ispitani tamni vilajet njegovog ogromnog i svestranog talenta. Tek se treba probijati kroz sloenu strukturu Vinaverovih poznatih i dosad neobjavljenih parodija, razmotriti tipoloke odlike tog opusa i ukazati na fukcionalnu raznolikost njegovih parodija. Vinaverove parodije, koje ni do danas nisu izgubile aktuelnost i arm, ponekad su izrazito kritiki nastrojene, a obavetenom itaocu pruaju obilje zabave, smeha, ali i povoda za razmiljanje o tadanjim i veitim problemima knjievnosti i umetnosti uopte. Kritika funkcija Vinaverovih parodijskih tekstova, i njen prevashodni cilj odbrane poezije i njenih avangardnih tendencija, mada su i one dobile svoju parodijsku interpretaciju u Pantologijama, te prevrednovanje sveukupne knjievne tradicije, zahteva i zasluuje podrobnije izuavanje pieve knjievnokritike delatnosti, pre svega veze sa njegovim esejima. Ako se knjievna parodija zaista moe smatrati spontanom autokritikom jedne knjievnosti, to je jedan od znakova zrelosti i superiornosti te knjievnosti (Lali, 1971, 238), onda je neosporno da je Vinaver svojim Pantologijama potvrdio zrelost srpske knjievnosti u irokom istorijskom, teorijskom i kritikom preseku. : . : . ; , . ; , , ;, . , , ,. , , , , . , . . , . , , , , , ; , . . , , , . , , , , , , . , , , - , , , . () , . , . , , . . ( ). , , , . , , , . (), , , , , , . , , . . , , , , , , , . : , , , , , , , . , . , , , , , , . , , .Ali nije, razume se, mladi Mati i sav Mati. Duga je bila njegova knjievna evolucija. Mati se, dodue, na osobit nain menjao: uvek je bio drugaiji i isti, jer je imao retku mo da sva steena iskustva na svome razvojnom putu sa sobom nosi. Mi znamo da je Mati u poetku kao mahom i ostali pesnici njegovoga pokolenja, odbacio tradicionalan stih. Izmie nam, meutim, panji da je time zapravo odbaen stih kao izraajna i formotvorna jedinica. Ona se mora zameniti nekom novom. I ime ju je Mati zamenio? Zamenio ju je sintaksikim jedinicama kao i neki drugi pesnici. Otuda i dolaze ova mnogobrojna sintaksika ponavljanja po kojima Matievu pesmu lako i brzo prepoznajemo.- Na ova se sintaksika ponavljanja (i paralelizme) moe gledati spolja, i tada u njima raspoznajemo retoriki postupak to je osobito dolo do izraaja u Matievoj socijalnoj i na aktuelne teme pisanoj poeziji.- stalno vraanje i variranje iste sintaksike jedinice preuzima ulogu koju je u tradicionalnoj pesmi imalo ponavljanje vrste stihovne i strofine jedinice.- ek teku reke nek teku reke nek teku reke nek nose to nose nisam ovde da prodajem zjala da plaem nad izgubljenim iluzijama nad otvorenim provalijama nisam ruka to pie zadatke koji se dopadaju svima.- Takva pesma nema svoga pravog kraja, jer joj kraj nije programiran u polaznome naelu njene organizacije. Nije sluajno to ovakve Matieve pesme imaju, s jedne strane, stih s poetkom koji je nekad dosledno a nekad povremeno obeleen sintaksikim ponavljanjima, ali zato uopte nema obeleenog kraja, pa je stoga njegova duina proizvoljna - + - tragao za drugaijim organizacionim naelom pesme;- Zanimljivo je, pre svega, to to se Mati, koji je rano odbacio tradicionalan, tj. metrikoritmiki u sebi zatvoren stih, nikada vie njemu nije vratio, ali je zato reaktivirao svest o njegovome prisustvu.- Zato i stih, da bi za nau svest postojao, mora imati prepoznatljiv poetak i kraj. Kad to uzmemo u obzir, postaje nam jasno zato se u tradicionalnome stihu ponavljanja koncentriu na njegovome poetku i kraju.-- Moglo bi se rei da su u neto ranijoj Matievoj poeziji preovladavali sintaksiki paralelizmi, dok u njegovoj poznoj poeziji vidljivo preteu ovakvi dosta neobino ureeni i u prelamanju na stihove udno varirani govorni nizovi.gde su gdegranice najzad- Postoji, dakle, hotimino i pomno izvedeno prelamanje s obe strane, a njegova je svrha isticanje obeju granica stiha. U tradicionalnome stihu ove su granice bile odreene pomonim, metrikoritmikim sredstvima; sada tih pomonih sredstava nema, pa se pesnik mora sluiti preureivanjem govornoga niza.- Matievo pesnitvo je blistavo u preciznosti, surovo u jasnoi koja nije bukvarska, logina, kvazigraanska poetska jasnoa po svaku cenu i za svakog oveka- Kao i dugi nadrealisti, proao je kroz sve faze, od nadrealistike preko socijalno-aktivistike do neomodernistike.- U prvoj fazi obeleja njegove poezije jesu: antitradicionalizam, destrukcija pesnike forme, eksperimentalizam. Pesnik se ne razraunava samo s odreenim vidovima tradicije nego s poezijom kao takvom, s pesmom, s pesnikim jezikom. Iz takvog odnosa nastale su njegove najpoznatije, "antipesme" Godinja doba, Domai zadatak,- Unoenje socijalnih tema, karakteristino za 30-te godine, duboko je preobrazilo tu iznutra razbijenu poeziju, dalo joj vrstinu i usmerenost. Pesma je dobila svoj predmet, svoj smisao, a pesniki revolt odreeni sadraj i svrhu.- Na socijalne pesme nastavljaju se pesme izazvane ratnim zbivanjima- One se ipak razlikuju od predratnih socijalnih pesama: nisu borbene i revolucionarno intonirane, nisu ni rodoljubive u tradicionalnom smislu. To je intelektualna poezija nadahnuta istorijom, poezija oveka duboko zamiljenog nad sudbinom sveta, prelaz od angaovane poezije srednjeg perioda na intelektualnu poeziju ostvarenu uglavnom posle rata,- , , - Milan Dedinac je najizrazitiji lirik meu nadrealistima. Slino Crnjanskom, iako na drugi nain, on je sledbenik tvorca srpske lirske pesme Branka Radievia. Nije pisao mnogo. Skoro itav njegov pesniki rad sabran je u knjizi Od nemila do nedraga (1957). Bavio se i pozorinom kritikom. , . . , , . , , . ( , 1922. .) , , , , , . (1926), . .

Ve posle prvih pesama koje je Dedinac objavio kritika je istakla lirizam, neposrednost i muzikalnost kao njegova osnovna obeleja. U svom pesnikom razvoju iao je obrnutim putem od onog koji su proli Crnjanski i drugi ekspresionisti. Pesnik Strailova, poavi od sasvim konkretnih istorijskih i erotskih tema, tei lirskoj imaterijalizaciji predmeta. Dedinac, naprotiv, polazi od fluidnim emocionalnih stanja da bi kasnije izrazio sasvim odreene egzistencijalne i istorijske situacije.rajnja taka tog naina pevanja dostignuta je u antipoemi Javna ptica (1926), jednom od najznaajnijih nadrealistikih tekstova. Spontani lirizam prvih pesama u njoj je potisnut svesnim traenjima i eksperimentisanjem s izrazom i oblikom.-- - , , , - , , - . - - , , . - , , . (, ), . , . . : , , . . , ,. , . , .- , , ? - , , , , . . - . , : ! . , , , , , , , , .. . , , , . , , , , .

, . , . . , , , , . , . , .-: . , .- , , . () , . , , , , . . , . . , . , , . - . , . . , - , . . . . , , , . : , . - , , , .

-Jer, sve u Desanki je pesniko: i re, i odnospremasvetu, i filozofija. Reklo bi se ak da nitadrugonijemoglabiti do to tojeste. Sveto je napisala, napisala je srcem.A to njenosrceotvoreno je uvek i svuda, svemu i svakome.- : , , , , . . . , , , , . . , . , : .- . , ! . , . . , . . . - . . . . . : , . . . . : , , . . . .

- - , , , . . . . , . . , . , .- . . , , . . - , . , . , , , .*** . + . , . . , . , . - . . .- . , 21. 1941. . , , . , . . . . ... . . . - , . . , . . , . , .- .

- ( ) 66 . 1964. . . . , 1349. . . , . : . . . . .- . , , . . . . . . . . . , . . . . . : , .- . , , . : .. . . - 30 , , ... . , , . . , , , ....- . . , : . . , . : . . , , . , . , . . . , , . , . . . . . . , , . . . , , . , , . , , , . , . !!!!!, , . , . - . . (, ) . , . (I ), (II ) (III ). . : ( ) , ., - . . , , . - , . , , , . . - , : , , , . . , , . . , . , . . .

-,.- , , , , . . , .- .

- . , , . , - , , , .-U poeziji Desanke Maksimovi malo je stihova, poput onih koji je s pravom istakao Nikola Miloevi piui u ovoj pesnikinji "Zemlja jesmo / ostalo su sve prividi", dakle, stihova koje nedvosmisleno moemo svrstati u kategoriju univerzalnih iskaza, znai, iskaza koji deluju vie saznajnom tenzijom no estetskom. ini se, meutim, da nije re o izbegavanju gnomskih formula i sentenci koje bi jednom imale svoju vrednost i izvan pesama u kojima su se nale jer ideja o niijoj zemlji, da pomenemo samo nju, svedoi da je takvih formula moglo biti mnogo vie ve, verovatnije, da se odnos Desanke Maksimovi prema pesmi, ak ni u vreme pune misaone zrelosti, uistinu bitno nije menjao. Pesma, po Desanki Maksimovi, funkcionie prevashodno u sferi lirskog (dakle, subjektivnog), a ne misaonog (po svojoj prirodi objektivnijeg) konteksta.-Saznanja o ivotu, oveku i svetu, a osobito ona o tamnim prostorima bivstvovanja koja kulminiraju u zbirkama Nemam vie vremena i Niija zemlja, podjednako su oseanje sveta, i misao o njemu i u tome je njihova osnovna vrednost, koliko saznajna, toliko i estetska.- :.. , . , , , -, , , , , , . ( ) ..

(1922) , , .. .. . . . .- .- . . . - , - - . .- - ( , , )- - , , . . .- : , , - , , .- . , . - , , , , ()- , , (, )- , .- , , . , .- . ( ) , ( , )- , , , , - . . , -. , , - - , , ( )- ,, - , , - , - , . - , , , , , . . - , , , - , , , , : ! . , ! ".- . - , - . . , . , ( . .), ( .), () - . , = - , , - . . - , .- , , - - ( ) - , - , , ( )- - , , , , ), , .- - ( ) (), - (, , , , , , , , , , = Zbirku pesama Kamena uspavanka pesnik Stevan Raikovi (Neresnica k0d Kueva 1928-Beograd 2007) objavio je 1963. godine. Cela zbirka nosi naziov po antologijskoj pesmi gore navedenoj. Ovo je zbirka soneta (forma koju je proslavio Petrarka svojim Kanconijerom: 2 katrena+ 2 tercine). Mnogo se pisalo o tome zato se jedan savrenmeni pesnik odluio za tako strogu formu kao to je sonet, kad je u to vreme poezija konano doivela osloboenje od svih stega, normi i tradicionalnih pravila i zahteva. Pisao je ovaj pesnik i slobodnim stihom, ali ova zbirka koja ga je proslavila pisana je u sonetu, sa rimom dosledno sprovedenom, jer birajui ovaj oblik stiha i strofe, Raikovi je hteo da ga uklopi i usaglasi sa smislom, idejama i svojom ivotnom filozofijom koju je hteo da opie, predstavi i iskae kroz zbirku

Prolaznost i smrt su dominantni motivi u ovoj pesmi. Smrt je svuda i u svemu bez izgleda da se bilo ko ili bilo ta uzdigne iznad nje. Svestan toga, Stevan Raikovi oblikuje pesmu u sonet, u kojoj se obraa svemu to je esencija ivota i to ima oblik nekog trajanja pa i onda kada su u pitanju prolazne stvari i kratkovene manifestacije ivota. Pesnikovo obraanje konkretnostima iz prirode ima inotanaciju izvesnog opratanja od svega to je na neki nain bilo od bilo kakve vanosti za njega ili oveka uopte. Prvenstveno se tu misli na pojedinosti iz stvarnog ivota koje su donosile sreu i ivot inile lepim i punijim, iako se trajanja nekih od njih meri minutima. U prvoj strofi pesme pesnik se obraa oveku, ljudima uopte. One ne imenuje prostore iz kojih ljudi potiu, njihovu nacionalnost ili boju koe, niti ih razvrstava po dobu, ili pak ivotnom uinku. Nezavisno od svega toga, obraa se ljudima, dobrim, gorkim i zanesenim.Svi su oni razliitog uzrasta, izgleda, svi zemnici, svi predodreeni na kopnjenje i nestajanje. A posto smrt brie i uzrast i pol, oblik i pokret, trenutak sree, ushita i bola, to bi trebalo da svako zavri u situaciji u kojoj se zatekao i da tako potone u dubok san, u kamenu uspavanku. Poziv na kamenu uspavanku odnosi se i na delove tela u akciji, na ruke u travi, na usta u seni. Pri tome on misli na vlastito iskustvo i opteljudski smisao koji vezuje za mladost i ljubav. U pokretu ruku i dodiru usta sublimisana su sva prolea, svi uzdasi i treptaji due, svi izlivi nenosti i topline, itav jedan kosmos od ljudske sree. Stoga bi i ruke u travi i usta u seni, zaustavljeni u akciji i ovekoveena kamenom uspavankom, bili spomenici trenucima najintimnijih ivljenja, bez kojih ljudsko trajanje gubi smisao.Obraanje oveku se nastavlja i u drugoj strofi. Pred neminovnou iezavanja i gubitka, svi su jednaki - oni zakrvavljeni od besa, mrnje, osvete, i oni zaljubljeni, ukras ovog sveta. Svi treba da potonu i zarastu u plav san kameni, san u kome sve miruje u zateenom poloaju. U ostalim stihovima iste strofe pesnik se obraa vodama i mostovima koji su materijalni znakovi i simboli ljudskih plemenitih namera da se premosti svaka praznina, da se sve povee i svemu postojeem da jedan vii smisao.Pesnik nije zaboravio ni biljke i cvetove, prolazne pojedinosti bez kojih nema raskoi i punoe ovog sveta, a samim tim ni pravog ljudskog ushienja krasotama tog istog sveta (trea strofa). Poslednje mesto u ostavljeno za pticu (etvrta strofa), za iji e let vezati i svoje ime, uz koje stoji i zamenica - ovo -. Poslednji stihovi pesme pokazuju da je simetrija rimovanja u pretposlednjem stihu naruena. Sve do tog stiha imali smo dosledno izvedenu rimu. Svi stihovi se zavravaju pravilnom, istom rimom, samo se naznaeni stih (-izgovori tiho ovo ime-) izdvaja, ostaje bez rime i potrebne eufonije. Pesnik na ovaj nain daje itaocu do znanja da iz tog prirodnog jedinstva i poretka stvari i bia izdvaja sebe on nije toliko bitan u odnosu na one vrednosti i mnotva koja nestaju. To ime, i sve sto ide sa njim, treba, u svojoj posebnosti, da nae svoje mesto, a ono je samo u govoru, u onoj sferi koja ga jedino i osmiljava.Pesma Kamena uspavanka je poziv na san, kameni, na san svevremeni, u poloaju i situaciji u kojoj se predmeti trenutno nalaze. U tome je sadran poziv i mirovanje da se poredak prirode i ovozemnog sveta sauva od mena i zaborava. Pesnik zeli da okamenjenim formama, tom trajnom uspavankom, nadmudri vreme i zadri neponovljivu datost oblika, pokreta i stanja, ime se indirektno izrie strah od smrti.__________________________________Stevan Raikovi - Kamena uspavankaU pesmi su osnovni ton i tema prolaznost, smrt, propadljivost ljudskog tela, ivota, prirode i okruenja. Meutim, pesma nije al za tim to prolazi i lirski subjekat ne stoji nemoan pred promenama i prolaznou, naprotiv, on pokuava da nae svoj nain kako da prevlada propadljivost, nestajanje i smrt. Koji je to odgovor i reenje, shvatiemo ako krenemo u razmatranje i tumaenje svake strofe ponaosob.Prva strofa pesme poinje apostrofom (obraanjem i pozivom) da se svi i sve uspavaju" u onom poloaju i pokretu u kom su se trenutno zatekli. Za koga vai taj poziv? Kome se lirski subjekat obraa kada kae Uspavajte se gde ste zateeni?Stih Vi ruke po travi, vi usta u seni jeste metonimija u kojoj je deo uzet umesto celine, jer posredno ove ruke po travi, vi usta u seni odnose se na sve ljude. Ostali stihovi samo nadopunjuju njeno znaenje jer vidimo da se poziv upuuje ljudima irom sveta u svoj njihovoj raznolikosti i razliitostima u karakteru, oseanjima, eljama i ivotnom iskustvu: dobri, gorki, zaneseni, zaljubljeni i zakrvavljeni.U drugom katrenu nastavlja se obraanje ljudima, ali se istovremeno ukljuuje i motiv vode i prirode:Vi crne vode u beliastoj peniI mostovi nad prazno izvijeni.Odavde potie onaj plav san kameni" voda je est i omiljen motiv ovog pesnika. Kakva je voda u ovoj pesmi? Ona se pojavljuje u jednoj kontrastiranoj slici: crne vode - bela pena. Zato su mostovi nad prazno izvijeni? Koja je uloga i simbolika mosta? Most je veza dve obale, dve strane, most spaja ne samo gradove ili ak drave, nego, pre svega, ljude. Zato su mostovi jako vana i moda ak i najplemenitija graevina koju ljudski rod moe da ostavi za sobom (tome nas je jo Andri nauio). Ali ovde su mostovi nad prazno izvijeni. To je pejza bez ljudi, bez ikakvog ivota ili pokreta u njemu.Trea strofa (tercina) posveena je biljkama, Raikovi voli motive prirode i trava (recimo pesma "Leto na visoravni", koja je deskriptivna, bez ljudi, glasova i zvukova, vidimo samo lie i prirodu posle oluje). Nije sluajno to je pesnik ba neven izabrao, jer simbolika njegovog imena je da je to biljka koja nikad ne vene: NE VEN (zato to cveta u dugom vremenskom periodu tokom godine, skoro celog leta).Poslednja strofa posveena je ptici. Raikovi je bio opinjen sposobnou leta i nebeskim visinama, ptica se esto pojavljuje u njegovoj poeziji jer je ona bie koje balansira izmeu neba i zemlje, uspela je da se izdigne nad ovim prizemnim svetom koji je prolazan i smrtan.Ono to pesnik zahteva od ptice jeste da izgovori njegovo ime i da i ona utone u taj plavi kameni san.Motiv "okamenjivanja" je nain da se prevlada smrtnost. Pesnici Raikovieve generacije govorili su o smrti i prolaznosti i traili nain kako da se izbore s propadljivou svega materijalnog (pa i ljudskog tela i ivota). Ako sve prolazi i nita se ne moe zadrati, emu onda ivot? Zato se boriti, raditi, stvarati kad je sve to ovek stvori prolazno, pa samim tim, ima li i vrednost?Raikoviev odgovor na to jeste "okamenjivanje", zarastanje u "plav san kameni", zaustavljanje u onom pokretu u kom smo zateeni. Jedino padanje u taj veiti kameni san moe nas spasti od zaborava i prolaznosti. U ovome je paradoks: okamenjivanje je ponitavanje ivota, a jedino ponitavanjem ivota moe se pobediti smrt.Paradoks lei i u naslovu pesme Kamena uspavnka. Asocijacije koje idu uz kamen su: hladnoa, vrstina, stalan oblik, teina,trajanje, venost bezoseajnost (metaforino)... Asocijacije uz uspavanku su: toplina, nenost, uljuljkanost, san...Znai, pesma je spoj dve suprotnosti: stalnost, trajanje, vstina + nenost.Savremena poezija je po mnogo emu paradokslana i teko razumljiva, ima ona svoje puteve i naine da se izrazi, a oni nisu uvek jasni i oigledni. Raikovi je dao svoj reenje i svoje razmiljanje o smislu i besmislu ljudskog ivota. To je njegov nain da savlada ljudsku smrtnost i prolaznost svega to smo i to stvorimo od svog ivota.__________________________________Kamena uspavanUspavajte se gde ste zateeniPo svetu dobri, gorki, zaneseni,Vi ruke po travi, vi usta u seni,Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,Zarastite u plav san kameniVi ivi, vi sutra ubijeni,Vi crne vode u beliastoj peniI mostovi nad prazno izvijeni,Zaustavi se biljko i ne veni:Uspavajte se, ko kamen, nevini,Uspavajte se tuni, umoreni.Poslednja ptico: mom liku se okreniIzgovori tiho ovo imeI onda se u vazduhu skameni._______________________________

u Razgovoru s ilovaom, u kojoj je opevano udvajanje lirskogsu bjektat oko mizradenj egove biste:

Stojim za svoji msopstveni mpotiljkomKao da gledam se be u z asmrti(DokpreivelivajarblatnimiljkomSvogmalogprstapo mom uhuvrti).(...)Oseam-vidimnaetajnenitiIskonskagrudoprenutaiztmina: Ti eumestomeneovdebitiDa nosimojlikkadjabudemglina.-U dve pomenute poeme, dvojnik je, na prvi pogled, iz druge sfere to nije ni htonski lik ni demonska sila koja prati i progoni lirskog subjekta, ve bolesnik (Vladimir Puri), odnosno pesnikova bista. Meutim, i oni poseduju atribute koji ih dovode u jasnu vezu s onostranim: Vladimir Puri je crn i na smrt bolestan Ciganin77, dok su bista i lirski subjekt svojevrsni odrazi koji se zrcale preko smrti ("Stojim za svojim sopstvenim potiljkom / Kao da gledam sebe iza smrti"). -Nema autobiografskijeg pesnika od Stevana Raikovia. Drei se sebe i svog lika, svoju bistu vajao je gotovo koliko i Zarin, ne usteui se da delikatnog skulptora vucka za rukav, da doda ili izostavi neku crtu kako bi kopija bila to vernija originalu. Taj duboki doivljaj inspirisao je poemu Razgovor s ilovaom, koju je itao i kao svoju pristupnu besedu u Akademiji, nazivjui je jednom od svojih "najogoljenijih autobiografija".

Ti e umesto mene ovde bitiDa nosi moj lik kad ja budem glina!

Stevan Raikovi spada u grupu najveih srpskih pesnika 20. veka. Roen je 1928. godine u Neresnici u istonoj Srbiji. Studirao je na Filozofskom fakultetu (grupa za jugoslovenske jezike i knjievnosti), a zatim radio kao novinar i literarni saradnik. Od 1945. do 1959. godine bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda, a do 1980. godine urednik u Izdavakom preduzeu Prosveta.Njegov pesniki svet ine priroda, usamljenost, tiina i harmonija. Objavio je vie od 20 zbirki pesama, sedam knjiga za decu, desetak esejistikih i memoarskih tekstova, i nekoliko knjiga proze. Prvu zbirku, Detinjstvo, objavio je 1950.Prevoen je na vie jezika: negova poezija objavljivana je na ruskom, slovakom, bugarskom, ekom, poljskom, maarskom, makedonskom i slovenakom. U svom stvaralatvu Raikovi je naputao poeziju i prihvatao se proze, ali uvek je i svuda potvrivao oitu istinu: da je bio i ostao pesnik. Umro je u svojoj 79. godini.Zapisi o crnom Vladimiru naziv jezbirke pesama koja je nastala u toku pesnikovog boravka u bolnici, gde se susreo sa Vladimirom. Vladimir je bio teko oboleli zemljoradnik koji je eleo pesmu o sebi, trag da je nekada postojao. Umiranje u saznanju da e njegov mali ivot biti zapamen bilo jejedino to je olakavalo bolesniku muku.Ovo je ciklus pesama o oveku i njegovoj sudbini zatvorenoj u etiri bolnika zida; o skrivenim razmiljanjima, nadanjima i eljama. Raikovi se u svom klasinom i tradicionalnom stilu upustio u poetinu interpretaciju vienja zemljoradnika koga je bolest nemilosrdno gutala. Pesnikov trud ogleda seu tome da itaocima to boljepriblii sliku bolesnog Ciganina Vladimira, kome su iskrena nadanja zaronila u truli bolniki madrac. Opevani junak zatraio je poetsku imaginaciju umesto pilula, kapi, on hoe pesmu o tome kako pati.Tuna molba bolesnika i njegova sudbina navela je pesnika da u nizu stihova doara atmosferu bolnike sobe. Ciklus o Vladimiru sastavljen je od deset zapisa: pesama, takozvanih fragmenata i varijacija. Pesnik zapoinje podnaslovom Umesto fusnote, u kome objanjava ta ga navodi na zapise, a zavrava tekstom Bez epiloga, koji sadri opis njegovog doivljaja.Osobenosti pesnikog prostora i oseanja sveta u poeziji Stevana Raikovia pre svega su izraz osobenosti njegovog pesnikog temperamenta i psiholokog odreivanja njegove lirike. Teko je postaviti granicu izmeu Raikovievog oseanja pesme i oseanja sveta. Ovaj ciklus pesama uspeva da probudi emocije, i otro se osea ta pesnikova harmonija izmeu spoljnog sveta i subjektivnog doivljaja. To je razlog zbog kojeg Raikovi moe biti svrstan u niz onih pesnika koji donose liriku ljudske patnje.Ako ovu poeziju proitate letimino, moe vam se uiniti lepom i jednostavnom. Meutim, ova umetnika tvorevina ima mnogo sloeniju dimenziju znaenja no to se ini. Toliko je slojevita da nekom povrnom itaocu sve izmie iz vida. Jedan sloj podrazumeva realistiki vid, a drugi fantastian i dubinski. Kroz stihove on sugerie atmosferu odreenog perioda seoskog ivljenja, dok se pored toga slui epitetima koji slikaju opipljivost i snagu. Prirodu ovog odnosa odreuje realistini sloj koji za zadatak ima da oseni onoj drugi, fantastini sloj pesme. Na taj nain postie se jedan osoben umetniki efekat, koji je po pravilu prisutan u svim pesmama visokih umetnikih dometa. Raikovieva oblikovana pesnika tvorevina ima isti melodijski i ritmiki sklop i gotovo istu plastinost i sugestivnost u slikovitosti. Svrha ovog tumaenja je samo u tome da se odui makar deo jednog starog intelektualnog duga prema poeziji i prema pesniku lino.a . . 20. , , . , , , . . , , , , . . . , , . , , , , , , . . , . , , . , . . , : , , , , , , .. - : ,, , , , , - -- , , - - - , , . , , , . , , , . , , , . 1934. , : . , . . , . , . : , , , . , .- , ,. . . , . , . , . , ; , . . , . , . , . , , , . , . . . . . , , ; , . . , , . , , . , . . , , : . , . , , . . . : ; . , . , . ; ; , . , , .- - - , - , - + - - *, - - , ....

. ( ) , ( ) . , , , , , , , . ; , , , . , , . . , , , , . , ; 1453. , ( ). . , , , . , . . . , , , . , , , , , . , : 1) ;2) ; 3) . , , , , . , , . : , , , . , , . VIII -, - . III , () , , , . . . , , , . , , . , , . , . ( , , , ), . , , ( ). . ( , ), . , , , ; , , ( ); ( ... ); , , . , , , : 1) ( ); 2) ( );3) ( , , ). . . , , , . , , , , . : , , , , . , , X, , , , , , K , , , . . , : , , , , , , , , , , , , . , , , . , . , , , , , . : 1) , ( ), , , , . , , . , , ( ) ; 2) - . / () . . , , , . , , . e. 3) Boske

Plava grobnica je najpoznatija pesma iz zbirke Pesme bola i ponosa koju je pesnik Milutin Boji objavio u Solunu 1917. godine, neposredno pred svoju smrt. Plava grobnica, nacionalna apoteoza, sveana i retorina stapa se sa lirskom vizijom mira plavih morskih dubina. U njoj Milutin Boji daje pomen srpskim vojnicima koji su zbog iscrpljenosti i bolesti svoj ivot zavrili daleko od svoje otadbine, a sahranjeni su u plavim dubinama Jonskog mora.Vrhunac himninog raspoloenja Milutin Boji dostie u svojoj najpoznatijoj pesmi Plava grobnica. Bio je inspirisan traginim povlaenjem srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu preko Albanije do Grke i ostrva Vida. Na ovom ostrvu su mnogi srpski vojnici umrli zbog bolesti, gladi i iznemoglosti, a poto nije bilo ni mesta, a ni vremena da se sahrane na ostrvu njihova tela su zavrila u dubinama Jonskog mora pored ostrva Krfa. Od januara do marta 1916. godine tako je sahranjeno 4847 srpskih vojnika.Pesma Plava grobnica je u obliku apostrofe (obraanja). Ona ima etrnaest strofa, a svaka strofa se sastoji od etiri stiha. Stil pevanja je dirljiv i uzvien, a osnovno oseanje koje preovladava je rodoljublje. Sastavljena je iz tri poetske celine, koje poinju stihovima "Stojte, galije carske!".Prva poetska celina poziva na tiinu i na dug minut utanja. Pesnik odaje potovanje palim vojnicima Prvog svetskog rata. Naziva ih "prometejima nade" i "apostolima jada", jer nisu sahranjeni u zemlji uz opelo, suze najmilijih i ispraaj porodice, ve su baeni u morske dubine. Zbog toga njihove neuspokojene due lutaju okolo traei put u carstvo nebesko. Svi koji plove morima iznad plave grobnice svojom plovidbom naruavaju tiinu i spokoj koji u morskim dubinama treba da vlada. Zato pesnik eli da zaustavi galije carske i poziva na potpuni mir i tiinu nad tom svetom vodom. On eli da izvri vojniki in opela u kojem je sve podreeno tiini, bezvuju da se ne bi naruio veni pokoj palih eta, brae koja lee jedan do drugoga u groblju meu algama i usnulim koljkama. Na taj nain pesnik izraava svoje duboko potovanje, patriotsku i linu ljubav i tugu za izmuenim umrlim ratnicima daleko od otadbine za koju su se borili. U iskazivanju bola i tuge uestvuje i priroda.Druga poetska celina je okrenuta budunosti u kojoj e stradanje "brae moje" i "ovo groblje" biti svetla prolost, ponos, veni bol, ali i podsticaj. Ovde se upuuje poziv galijama carskim da "Na groblju brae moje zavite crnim trube". U tom pozivu je elja da se crninom izrazi potovanje prema onima koji su tu sahranjeni, ali i elja da trube zaneme i ne narue tiinu plave grobnice. Za pesnika stradanje naroda je "strana tajna epopeje", to je podvig dostojan velikih herojskih epopeja; ono je neverovatno i nestvarno kao bajka, ali e veito trajati u pamenju kao bajka koja ide s kolena na koleno. U toj bajci e budua pokoljenja traiti i nalaziti svoje korifeje (uzore, ideale i idole) koji e ih napajati snagom, zanosom i samopouzdanjem. Kroz "mnogo stolea" zraie i buduim generacijama sluiti kao nauk i uzor rtva onih koji su sahranjeni u moru. Zato pesnik poziva da se nikada ne zaborave preci koji su daleko od otadbine ostavili svoje kosti kao temelj ivota buduih generacija.U treoj poetskoj celini Milutin Boji se ponovo vraa plavoj grobnici i dijalogu sa zamiljenim carskim galijama koje bi se mogle ponovo pojaviti na vidiku. On zahteva da utrnu buktinje, da hujno veslanje umre i da galije, poto se opelo svri, pobono i neujno klize u crnu no i daljinu. Zahtev za tiinom je ponovljena elja da galije "klize tihim hodom" i time odaju potu onima koji su sahranjeni u dubinama Jonskog mora, ali je sada i izraz elje da kroz tiinu, "mrtvi uju huk borbene lave" i tako se uvere da su doneli slobodu svojoj deci. Daleko, u otadbini, uje se huk borbenog pokreta i nasluuje svetlost oslobodilakog poprita, a ovde, nad grobnicom oeva, gospodari samrtna tiina. Zato pesnik slui opelo "bez rei, bez suza i uzdaha mekih", a u njegovoj dui sjedinjuju se tiha molitva i bojni zov "doboa dalekih". Nad plavom grobnicom vie ne lebdi samo tuga i bol zbog stradanja, nego se budi nada da e biti izvojevani pobeda i sloboda.Isidora Sekuli je o Milutinu Bojiu i njegovoj pesmi Plava grobnica napisala: "U tekim godinama 1916-te i 1917-te, Boji je pun nadahnua, vizija, tvorake volje, znanja i saznanja, i radi koliko nikoji pisac onoga doba... Onaj, ko je mrtvima u plavoj grobnici sada ravan po ranama i smrtnim mukama. Bojieva vanredna pesma o sveanom i gordom opelu nad morem, ostvarila se jo jedared. Ostvarila se opet jedna grozota iz jedne jedinstvene istorije, iz epopeje velikog i tako esto nesrenog naeg naroda."

4) Pesma Plava grobnica je deo zbirke pesama Pesme bola i ponosa koje je pesnik Milutin Boji objavio je u Solunu. Iako je iveo samo 25 godina, ovaj daroviti srpski pesnik ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj knjievnosti. Za period svog kratkog ivota stigao je da opeva patnje i stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu i tragino povlaenje srpskih vojnika preko Albanije do Grke i ostrva Vida. Na ovom ostrvu koga su sa pravom nazivali ostrvom smrti mnogi srpski vojnici su umrli zbog bolesti, gladi i iznemoglosti, a poto nije bilo mesta da se sahrane na ostrvu njihova tela su zavrila u dubinama Jonskog mora. Dok je boravio tamo pesnik Boji je gledao gledao kako savezniki brodovi odvoze gomile leeva sa ostrva i uz zvuke vojnikih truba ih sputaju u more. Suoen sa tom tunom slikom oseao je veliki nemir u dui, duboko saoseanje i ogromnu patnju zbog stradanja srpskih vojnika, pogotovo onih ija su tela baena na dno mora, bez dostojne sahrane i opela kako dolikuje svakom oveku. Venost svih onih koji su zavrili u plavim dubinama mora, daleko od svoje rodne zemlje opsedala je njegovu svest i kidala duu. Sve ono to je oseao u sebi, u svojoj pesnikoj dui i nemirnom srcu istinskog poete inspirisalo ga je da napie ovu prelepu pesmu i njenim stihovima ovekovei jezivu viziju plave grobnice. 5) Cela pesma Plava grobnica je u obliku apostrofe (obraanja). Ima ukupno etrnaest strofa, a svaka strofa se sastoji od etiri stiha (katreni). Stil pevanja je patetian, dirljiv i uzvien, a osnovno oseanje koje prevladava je rodoljublje, odnosno ljubav i divljenje prema svom narodu proeto tugom i uzvienim bolom. Pesma je sastavljena iz tri poetske celine, kod kojih su prva i trea okrenute prolosti, a druga celina budunosti. 6) Prva poetska celina odie atmosferom u kojoj vladaju sveani ton i grobljanski mir. Svi koji plove morima iznad plave grobnice svojom plovidbom naruavaju tiinu i spokoj koji u morskim dubinama treba da vlada. Zato pesnik eli da zaustavi sve galije i priziva potpuni mir i tiinu nad tom svetom vodom:7) Stojte, galije carske! Sputajte krme mone!Gazite tihim hodom!Opelo gordo drim u doba jeze noneNad ovom svetom vodom.8) Dok je u prvoj strofi teite u pozivu na mir i tiinu, kojima e se izraziti potovanje prema nastradalima, u estoj strofi, pesnik upuuje poziv galijama carskim:9) Stojte, galije carske! Na grobu brae mojeZavite crnim trube.10) U tom pozivu je elja da se crninom izrazi potovanje prema onima koji su tu sahranjeni, ali i elja da trube zaneme i ne narue tiinuplave grobnice.11) itajui pesmu "Plava grobnica" jasno je da je poenta ove pesme pesniko opelo srpskim ratnicima nad svetom vodom. Pesnik ih stradale vojnike naziva "prometejima nade" i "apostolima jada", jer nisu sahranjeni u zemlju uz opelo i ispraaj porodice, ve su baeni u morske dubine, bez molitvi i suza najmilijih, pa s toga njihove neuspokojene due okolo lutaju traei put u carstvo nebesko. On eli da izvri vojniki in opela pro kome je sve podreeno tiini, bezvuju da se ne bi naruio veni pokoj palih eta, brae koja lee jedan do drugoga u groblju meu algama i usnulim koljkama. Time pesnik izraava svoje duboko potovanje, patriotsku i linu ljubav i tugu za izmuenim umrlim ratnicima daleko od domovine za koju su se borili. U iskazivanju bola, tuge i potresenosti uestvuje i priroda: 12) Zar ne oseate kako more mili,Da ne rui veni pokoj palih eta?Iz dubokog jaza mirni dreme ili,A umornim letom zrak meseca eta13) Druga poetska celinaokrenuta je budunosti u kojoj e stradanje "brae moje" i "ovo groblje" biti svetla prolost, ponos, veni bol ali i podsticaj. rtva onih koji su sahranjeni u moru zraie kroz "mnogo stolea" i buduim generacijama sluiti kao nauk i uzor. Znaenje plave grobnice za budunost celog srpskog roda sadrano je u stihovima:14) Ali ovo groblje, gde je pogrebenaOgromna i strana tajna epopeje,Kolevka e biti bajke za vremena,Gde e duh da trai svoje korifeje.15) Stradanje naroda je "strana tajna epopeje", to je neshvatljiv podvig dostojan velikih herojskih epopeja; ono je neverovatno i nestvarno kao bajka, ali e veito trajati u pamenju kao bajka koja ide s kolena na koleno. U toj bajci e budua pokoljenja traiti i nalaziti svoje korifeje (uzore, ideale i idole) koji e ih napajati snagom, zanosom i samopouzdanjem.16) U zavrnoj poetska celina teite je ponovo na plavoj grobnici i dijalogu pesnika sa zamiljenim carskim galijama koje bi se moglo pojaviti na vidiku. Sada je njegov zahtev da utrnu buktinje, da hujno veslanje umre i da galije, poto se opelo svri, pobono i neujno klize u crnu no i daljinu. Ali ovaj zahtev za tiinom, sada, nije vie izraz elje da se time oda pota "prometejima nada i apostolima jada", nego da kroz tiinu, "mrtvi uju huk borbene lave": Jer, tamo daleko, u otadbini, uje se huk borbenog pokreta i nasluuje svetlost oslobodilakog poprita. Dok ovde, nad grobnicom oeva, gospodari samrtna tiina, tamo, u otadbini, sinovi stvaraju istoriju. To saznanje menja emocionalno pesnika, pa on slui opelo "bez rei, bez suza i uzdaha mekih", a u njegovoj dui sjedinjuju se tiha molitva i bojni zov "doboa dalekih". Nad plavom grobnicom vie ne lebdi samo tuga i bol zbog stradanja, nego se budi nada i uverenje da e biti izvojevani pobeda i sloboda. U ovoj poslednjoj strofi kljune su dve stvari: ponovljena elja da galije "klize tihim hodom" i time odaju potu onima koji su sahranjeni u dubinama Jonskog mora;svest da je ovo more jedinstvena grobnica kakvu ni svet ni nebo nisu videli, a samim tim je i opelo nesvakidanje. Jonsko more je tako ostalo sveta voda i svedoanstvo prome