Milorad Radoj~i}

Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore

Beograd

DABI]I IZ JAUTINE

Apstrakt: Posle kne`evskih ku}a Nenadovi}a iz istorijske Brankovine,Grbovi}a iz mioni~kog sela Mrati{i}a, pa i Raki}a iz kolubarske Mioni-ce, verovatno najzna~ajnija porodica u vaqevskom kraju, po~etkom XIX veka,bili su Dabi}i iz Jautine. U du`em vremenskom periodu davali su istaknuteratnike, poznate oficire, visoke dr`avne ~inovnike, dobre ekonome ali istru~wake drugih profesija. Me|u wima su se posebno isticali @ivko, Gav-rilo (Gaja) i Marko Dabi}, koji su zauzimali visoka i zna~ajna mesta u us-tancima i periodu stvarawa srpske dr`ave, kao izdanci jedne stare i zname-nite porodice. Raspolagali su sa velikim bogastvom, pa su ubrajani i me|unajimu}nije i najuticajnije porodice ne samo u ovom kraju ve} i {ire.

Zna~ajan uticaj na razvoj Srbije i vaqevskog kraja imali su pojedi-ni doga|aji i li~nosti iz perioda pre, u toku i za vreme Prvog srpskogustanka. U tim doga|ajima veoma zapa`eno mesto imale su mnoge li-~nosti, pa i neke porodice iz ovog kraja. Zato obele`avawe velikog ju-bileja – Dva veka srpske dr`avnosti ili Dvesta godina od po~etkaPrvog srpskog ustanka za ‘iteqe ovog kraja ima poseban zna~aj.

Na{i preci ne samo da su imali zna~ajnu ulogu u oslobo|ewu od vi-{evekovnog turskog ropstva ve} su aktivno u~estvovali u stvarawunove srpske dr`ave, uspostavqawu i razvoju wenih institucija, pod-sticawu privrednog, kulturnog i svakog drugog ‘ivota. Otuda je obe-le`avawe ovog jubileja povod i prilika da se setimo nekih od wih i dadoprinesemo da se oni i na ovaj na~in sa~uvaju od zaborava.

Jedna od izuzetno zaslu`nih porodica iz tog perioda su Dabi}i izJautine. O wima su pisali Prota Mateja Nenadovi}, Konstantin Ne-nadovi}, Milan \. Mili}evi}, Jeremija Mitrovi}, Qubomir Pavlo-vi}, Radovan M. Dra{kovi}, dr Branko Peruni~i}, Velibor BerkoSavi} i jo{ po neko. Sa izuzetkom Jeremije Mitrovi}a, u Godi{wici

41

UDK = 929.52 Dabi}i

Nikole ^upi}a, te biografije @ivka Dabi}a koju je objavio Milan \.Mili}evi} u dobro znanom Pomeniku znamnitih qudi u srpskom naro-

du novijeg doba, i nekih novinskih tekstova u lokalnoj {tampi, oni seuglavnom pomiwu fragmentarno i obi~no se ponavqaju od ranije po-znati podaci. U do sada objavqenim tekstovima ima povremeno kon-tradiktornih podataka o wihovom u~e{}u u nekim borbama i na fun-kcijama koje su obavqali. Pored toga publikovani su i razli~iti po-daci o wihovim rodbinskim odnosima, {to nedovoqno obave{tene~itaoce dovodi u zabludu.

Zato je namera ovog teksta da uka`e na wihovo poreklo i imovnostawe, ali i da detaqnije sagleda wihove ‘ivotne puteve i radno de-lovawe. Istovremeno, poku{a}emo da sagledamo i razjasni wihoveme|usobne rodbinske i druge odnose sa nekim poznatijim porodicamaiz ovog kraja... Posebno }emo nastojati da bli`e odredimo mesto iulogu trojice napoznatijih Dabi}a – @ivka, Gavrila (Gaje) i Marka ustvarawu srpske dr`ave i ja~awu wene dr`avnosti.

Prvobitno stani{te

Za Dabi}e, o kojima je re~, naj~e{}e se nagla{ava da su iz Jautinekod Vaqeva. Kako se u registrima naseqenih mesta ne pomiwe Jautinamnogi se, s pravom, pitaju: [ta je to Jautina? Gde se ona nalazi? O ka-kvom se nasequ radi? i [ta se to sa wim zbilo, kada se sve re|e po-miwe? itd. Po{to se ni u Statutu op{tine Vaqevo ne pomiwe na-seqeno mesto Jautina, to se sa velikom sigurno{}u mo`e konstatova-ti da to nije samostalno naseqe, a nemamo saznawa da je to ikad bilo.

U ovom kraju postoji vi{e zna~ewa tog toponima. Pre svega Jauti-na je najve}i splet vi{e vla{i}kih kosa i kosawica. Ona je i jedan odnajve}ih {umskih kompleksa u vaqevskom kraju, koji se prostire poatarima sela Gola Glava, Ogla|enovac, Gorwa Bukovica, Rabas i Jo-{eva... Za vreme Turaka to je bila velika, gusta i skoro neprohodna{uma. Prva wena ve}a se~a zabele`ena je tokom austrijske okupacijeod 1717. do 1739. godine. I pored izri~ite zabrane kneza Milo{aObrenovi}a nastavqeno je weno uni{tvawe. Naro~ito je mnogo se~enau petoj i {estoj deceniji XIX veka, odnosno u vreme masovnijeg do-seqavawa lokalnog stanovni{tva u te krajeve.1 Nastavqena je i za vre-me Prvog i Drugog svetskog rata

Jautina zahvata povr{inu od oko 800 hektara i uglavnom je prekri-vena raznim vrstama listopadnog drve}a. Drvo iz jau}anskih {uma

Milorad Radoj~i}

42

1 Dr Dobrivoje A. Koji}: Moj rodni kraj, Beograd, str. 208 i 209.

kori{}eno je za razne namene, a pre svega u gra|evinarstvu i kaoogrevni materijal. Ranije su me{tani pojedinih tamnavskih i vaqev-skih sela ovamo masovno doterivali stada svojih sviwa radi ‘irewa2,pa su sviwe u Jautini obi~no ostajale od 15. novembra do 15. aprila,svake godine.

Pored {uma, Jautina je bogata brojnim livadama, vo}wacima ipa{wacima. U woj ima i dosta izvora ~iste i pitke vode, pa i vi{e re-~ica i poto~i}a. Ispod Jau}anskog visa, u ataru sela Rabas, izvire is-toimena reka, prva ve}a leva pritoka Kolubare. Jautina ima vi{euzvi{ewa a najve}i jau}anski vis sa nadmorskom visinom od preko470 metara. Celo to podru~je veoma je pogodno za razvoj poqoprivredea naro~ito sto~arstva i vo}arstva.

Zbog svoje udaqenosti od glavnih saobra}ajnica, ekonomskih re-sursa i brojnih skrovitih mesta, Jautina je, u bli`oj i daqoj pro-{losti, slu`ila za masovne zbegove stanovni{tva iz okolnih, ali imnogih drugih sela. Pred najezdom silnih okupatora pojedinci su sa~itavim porodicama ovde tra`ili i nalazili koliko toliko siguranzaklon i priliku da se~akaju boqe dane. Pored me{tana iz susednihsela u Jautinu su tokom brojnih buna, ustanaka i ratova sklawali i‘iteqi Popu~aka, Zabrdice, Jasenice i jo{ nekih sela.

Me|utim, Jautina je i jedan od ~etiri zaseoka (xemata) velikog ibogatog vaqevskog sela Gola Glava. Nalazi se na severnoj strani ja-u}anskog visa. To je najbrdovitiji, naj{umovitiji i najudaqeniji za-seok Gole Glave od centra sela.3 Me{tani Jautinu dele na Dowi iGorwi kraj a u woj i sada ‘ivi dvadesetak familija, me|u kojima ima iDabi}a.

Preostala tri zaseoka Gole Glave zovu se: Bala~ka, Br|ani i Pa-lanka. Ina~e, selo Gola Glava nalazi se severno od Vaqeva, u gorwemslivu reke Ub i prostire se sa wene obe strane. Udaqeno je 20-tak kmod Vaqeva i pripada tipu starovla{kih razbijenih sela. [ire po-dru~je Gole Glave bilo je naseqeno u davna vremena o ~emu svedo~ipostojawe vi{e arheolo{kih lokaliteta. Nekada je bilo u sastavuSreza tamnavskog a sada pripada Op{tini Vaqevo

Stanovnici Jautine su srpske nacionalnosti i pravoslavne vere.Ogromna ve}ina wih bavi se tradicionalnim pradedovskim zani-mawem i ‘ivi od prihoda iz poqoprivrede. Uglavnom su to vredni i

Dabi}i iz Jautine

43

2 Ishrane (prehrane) putem ‘ira u zimskom periodu.3 Ovo poglavqe uglavnom je pripremqeno prema kwizi grupe autora Gola Glava i

wena {kola, objavqeno joj povodom jubileja – sto godina postojawa i rada {kole uGoloj Glavi.

radni, skromni i ~estiti qudi. Do pre pedesetak godina retko ko odwih je napu{tao Jautinu. Dabi}i su i u tom pogledu bili pozitivniizuzetci. Ne samo da su se selili i napu{tali svoje rodno mesto ve} susvoju decu i bli`e srodnike upu}ivali na daqe {kolovawe i ukqu~i-vali u dr`avnu slu`bu. Tek u drugoj polovini XX veka i ovaj zaseokzahvatila je migracija stanovni{tva iz sela u grad. Usled svoje nepo-kretqivosti, tradicionalnog na~ina ‘ivota i privre|ivawa, pa islabih saobra}ajnih veza, o Jautini i wenim ‘iteqima jo{ uvek imaveoma malo pisanih tragova.

Poreklo

Prema raspolo`ivim saznawima Dabi}i su doseqeni iz Mora~e, uprvoj polovini XVII veka. Verovatno izme|u 1718. i 1739. godine ova-mo su do{la tri brata Karaxi}a. Prvo su se nastanili na levoj obalireke Ub, u ataru tamnavskog sela Radu{a. Od Mili}a i Ugqe{eKraxi}a vode poreklo sada{wi Negi}i iz Radu{e, koji su, tako|e, ubli`oj i daqoj pro{losti, davali: poznate hajduke, vredne ekonome,hrabre ratnike, dobre ~inovnike, ve{te zanatlije ali i sposobnestru~wake raznih profila. Od wihovog tre}eg brata Dabi{e – Dabepoti~u Dabi}i iz Jautine.4

Jednog hladnog zimskog dana Mili}u na konak do|u ~etvorica Tu-raka, pa nateraju wega i brata mu Ugqe{u da bosi vodaju wihove opan-ke oko svoje ku}e, dok su se oni u woj odmarali. Poni`eni i uvre|eni auz to promrzli i umorni oni posle izvesnog vremena zatra`e od uku-}ana da im iznesu zubune da obuku i obu}u da se obuju kako bi se bar ma-lo za{titili od hladno}e. Me|utim, Turci im to nedozvole. Onakoprozebli, poni`eni i quti, ulete u ku}u, napadnu iznena|ene i opu-{tene Turke i na licu mesta ih pobiju. U strahu da se taj ~in otkrijejo{ pre zore Mili} i Ugqe{a, sa svojim uku}anima, pokupe wihovele{eve, odnesu ih u jednu zvekaru i zatrpaju.

Posle toga Dabi{a – Daba, sa svojom porodicom, pobegne u Jautinugde su im ve} bile kolibe za ispa{u stoke i tamo se stalno nastane. Ne-{to kasnije wima se pridru`e Mili}eva i Ugqe{ina porodica, alise one tamo kratko zadr`e. Po povratku iz Jautine, izvedu sav svoj na-rod iz ku}a pa ~ak isprazne i pomo}ne zgrade. Potom se presele na de-snu obalu reke Ub, koja je bila vrlo {umovita. Tu za po~etak sagradezemunice i sklone svoje uku}ane i najvrednije stvari.5

Milorad Radoj~i}

44

4 Qubomir Pavlovi}: Antropogeografija vaqevske Tamnave, Beograd, 1912, st. 156.5 Milorad Radoj~i}: Negi}i iz Radu{e, „Napred“, Vaqevo, br.2284, od 30. oktobra

1992, str. 9.

Kad je posle nekoliko meseci vaqevski muselim saznao za ubistvoTuraka, naredi dvojici zap~ija6 da odu u Radu{u, da pohvataju i po-ve`u bra}u Mili}a i Ugqe{u Karaxi}a i da mu ih stra`arno sprove-du. Ali pre nego {to su oni i stigli u Radu{u, neko je Mili}u preneotu nameru, pa on sa bratom iza|e pred wih, te i wih iz zasede pobiju.

Na glas da su i zap~ije izginule, vaqevski muselim po{aqe ~itavodred Turaka. Po{to je Mili} i o tome bio blagovremeno obave{ten,a videv{i da je vrag odneo {alu, svestan mogu}nosti uni{tewa wegoveku}e i uku}ana, odlu~i da se seli. Br`e boqe okupi svoje najdra`e, po-kupe najnu`nije stvari, a ku}e i druge zgrade zapale. Posle toga se sviskupa odsele u Skelu, selo nedaleko od Obrenovca. Me|utim, Turci sa-znaju za tu wihovu odluku, pa ih ni tu ne ostave na miru. Nakon vi{epotera oni pre|u preko Save u sremsko selo Kupinovo i tamo se stalnonastane.

Pri tom turskom progonu i seqakawu Karaxi}a pogine jedan od~lanova wihove porodice. Saznav{i za tu pogibiju Mili} Karaxi}se odmah vrati iz Kupinova i odmetne u hajduke. Nije dugo hajdukovaopo{to ga je jedan Tur~in namamio na zasedu, gde ga sa~ekaju drugi Tur-ci i ubiju.

Mili}ev najstariji sin Negoslav, zvani Nega, saznav{i za o~evupogibiju da se u poteru za ubicom svog oca. ^im je saznao ko je po~iniotaj zlo~in i da stalno ‘ivi u Beogradu, ode kod wega. Posredstvom za-jedni~kih prijateqa i poznanika uspe da mu se pribli`i, pa ~ak i dase zaposli u wegovom doma}instvu. Po{to ga ovaj primi, Negoslav sesvojski potrudi da mu se jo{ vi{e pribli`i, kako bi mu Tur~in uka-zao svoje poverewe. Nekoliko nedeqa kasnije to se i dogodi, pa Negaiskoristi to poverewe i usred wegove ku}e zakoqe ubicu svog oca.

Posle ovog ubistva, Negoslav krene o~evim stopama, pa i sam odme-tne u hajduke. Vi{e godina je hrabro, sre}no i uspe{no hajdukovao.Kad su se prilike u Srbiji delimi~no sti{ale on se ostavi hajduko-vawa i vrati se u Kupinovo. Saznav{i da mu je u me|uvremenu stricUgqe{a umro, kao najstariji u porodici, sakupi svoje bliske srodni-ke i dogovore se oko daqe organizacije ‘ivota ove ve} brojne porodi-~ne zadruge. S obzirom na svoju brojnost, zakqu~e da }e im ubudu}e i uKupinovu biti tesno, te se dogovore oko trajnog nastawivawa; sa~ineraspored razme{taja i krenu u wegovu relizaciju.

Nakon toga, Nega svoja dva brata ostavi u Kupinovu, dva u Skelikod Obrenovca, tako da je wihovih potomaka u tim naseqima bilo i

Dabi}i iz Jautine

45

6 Redara.

po~etkom XX veka.7 On se, sa preostalom petoricom bra}e, vrati u Ra-du{u i nastani na istom mestu gde su ranije bili, na desnoj obali rekeUb. Po wemu porodica, koja se nastanila u Radu{i kod Uba dobi sa-da{pwe prezime Negi}i. I ona je u pro{losti dala poznate qude,8 alioni nisu bili na tako visokim polo`ajima kao wihovi srodnici Da-bi}i.

Prvi pisani pomen

Da su Dabi}i bili doseqeni u Srbiju i nastaweni u Jautini izme-|u 1718. i 1739. godine svedo~i i jedan zapis iz 1735. godine na 331Bstrani (J)evangistaru, kwige {tampane u Moskvi, 1730. godine, a kojese i sada ~uva u poznatom manastiru Bogova|a kod Lajkovca. BorivojeMarinkovi}9, pored ostalog, pi{e da je, sude}i prema vlastoru~nomzapisu, tu kwigu manastiru Bogova|i poklonio „blagorodni gospodarMihail ili Mihailo“ Dabi}, 29. juna 1735. godine, za du{u i ve~nipomen „svojemu otcu Dabi“, pri igumanu Avakumu jeromanahu. Profe-sor i poznati istori~ar umetnosti Lazar Mirkovi}10 tu kwigu zato izove „Dabinim jevan|eqem“.

Zbog ne~itkog rukopisaa verovatno i nekih drugih razloga postojivi{e verzija prepisa tog rukopisa. Prema jednoj od wih on glasi: „Si-ju bo`estveniju, siju svetiju bo`estveniju kwigu svja{~enije Evange-lije novi (zavjet), otkupi blagorodni Gospodar Mihail u manastirBogova|u hram Svetog Velikomu~enika Georgia svoje mu otcu Dabi zadu{u i za vje~ni spomen, i za svoje zdravqe i vje~ni pomen pri iguma(e)nu Avakumu jeromonahu. Vo leta godine ...(1735.) meseca junija ko (29).Sija ~ertaju{e Vasilij jeromonah Hristiforovi~“.

Prema tvr|ewu pojedinih poznavalaca tada{wih prilika11 iz ovogzapisa, jasno se vidi da su sinovi rodona~elnika porodice Dabi}ajo{ 1735. godine bili u Srbiji. Izgleda da to nije ni bilo sporno, aliostaje nepoznato kada su stigli u novi zavi~aj, kao i da li je sa wima uSrbiju do{ao i stari Daba, ili je umro na biv{em ogwi{tu, ilimo`da na putu. Ako je verovati legendi o poreklu ove porodice, ovamosu do{ao Daba sa svojom bra}om Mili}em i Ugqe{om.

Milorad Radoj~i}

46

7 Qubomir Pavlovi}: Antropogeografija vaqevske Tamnave, Beograd, 1998, 233.8 Milorad Radoj~i}: Negi}i iz Radu{e, „Napred“, Vaqevo, br. 2284, od 30. oktobra

1992, 9.9 Borivoje Marinkovi}: Haxi Ruvim, Vaqevo, 1989, prva kwiga, str. 323.10 Lazar Mirkovi}: Starine manastira Bogova|e – Spomenik SAN, kw. XCIX,

Odeqewe dru{tvenih nauka, kw. 1, Beograd, 1950, str. 323.11 Jeremija D. Mitrovi}: @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ^upi}a, Beograd, 1937,

str. 125.

Prema istom izvoru Dabin sin Mihailo ili Mihail, kako ponegdepi{e, svakako je ose}ao veliku qubav prema svom ocu kada se potrudioda mu za spomen nabavi Jevan|eqe, {tampano u dalekoj Rusiji. Tim po-vodom, Borivoje Marinkovi} izra`avao je i sumwu da je on mo`daimao i neku zapa`enu istorijsku ulogu „ali i ostao neznanac, kaomnogi drugi“. Na to mi dodajemo da je i Mihailo morao biti imu}an ipromu}uran ~ovek kad se odlu~io na jedan ovakav potez. Na ‘alost,drugih pouzdanih podataka o Mihailu i wegovom neposrednom potom-stvu nema, mada postoje indicije da bi on mogao biti otac ili eventu-alno deda @ivka i Gaje Dabi}a.

Ina~e, ovo jevan|eqe je imalo sudbinu koja se ne mo`e razumom pra-titi. Poznato je da je ono posle nekog vremena dospelo u manastir Stu-denicu a da je manastiru Bogova|i dva puta oduzimano i ponovo vra}a-no. Delom zbog seqakawa od jednog do drugog manastira, a delom i zbogprevelike upotrebe, Jevan|eqe je bilo delimi~no o{te}eno i u lo{emstawu, pa je tra`ilo dodatne mere za{tite i konzervacije.

U leto 1805. godine, tog posla latio se Dabin praunuk @ivko Da-bi}. Uzeo ga je sebi i dao ga nepoznatom umetniku da se okuje u zlato i u„srebrno-pozla}ene daske oblo`i“. Po obavqenom poslu, te iste godi-ne, vratio ga je manastiru Bogova|a. Ispod prethodno navedenog zapi-sa svog dede Mihaila dopisao je „Posle toga doba praunuk (Dabin)@ivko Dabi} iz sela...“ Zatim sledi dug i dosta ne~itak tekst koji dosada izgleda nigde nije objavqen. Na kraju zapisa pomiwu se i @ivko-va bra}a: Jakov, Mateja, Petar i Gavrilo, a onda pi{e „uspo{i“ Des-pot, @ivkov stric (bez imena), Nedeqko i Damwan. Iz ovog pojedincinaslu}uju da se @ivkov otac zvao Despot, mada ne treba iskqu~iti imogu}nost da mu je i Despot bio stric.

Ovako restaurirana kwiga, do`ivela je posebnu po~ast jer su to-kom 1805. godine, dok su u Bogova|i zasedali ~lanovi Praviteqstvuj-{~eg sovjeta serbskog, izabrani narodni predstavnici, nad wom po-lagali svoju sve~anu zakletvu.12 Zato je ona decenijama i vekovima ~u-vana u manastiru Bogova|a kao najdragocenija starina.13

Imovina

Sa ove vremenske distance te{ko je ustanoviti {ta su sve Dabi}iimali pred po~etak Prvog srpskog ustanka. Ostalo je zabele`eno da suu Jautini, imali veliki zemqi{ni posed. Wihovo je, navodno, bilo i

Dabi}i iz Jautine

47

12 Borivoje Marinkovi}: Haxi Ruvim, Vaqevo, 1989, prva kwiga, str. 323.13 Atanasije M. Popovi}: Pomenik [aba~ko-vaqevske eparhije, Beograd, 1940, 69.

Begovi}a imawe iznad slatinske }uprije. Prema kazivawu, devedese-tih godina XX veka, starice Radmile Gruji~i} iz Pambukovice, pore-klom od Dabi}a iz Gole Glave, veliki deo svog imawa imali su i uBogdanovici nadomak Uba.

Wihova je bila i stara ku}a u Goloj Glavi, koju sada koriste poje-dini ~lanovi porodice Petkovi}, pa je zato u narodu poznata kao Da-bi}a ku}a. Bez sumwe to je najstarija gra|evina u ovom selu. Bila je togra|evina pletara (~atmara), kvadratne osnove i impozantnog izgle-da, pokrivena biber crepom. U me|uvremenu ona je temeqno restauri-rana, pa je umesto ~atme u wenu osnovu ugra|ena cigla. Promewena jewena unutra{wa struktura i raspored prostorija ali je zadr`an wengabarit i najva`nije spoqa{we karakteristike.

Prema kazivawima starijih qudi iz Gole Glave, koje je kao mladi}imao prilike da slu{a, sada ve} pokojni Branislav Brana Genti}, ~i-novnik u Vaqevu, rodom iz Gole Glave, nekad su pred tom ku}om bilave{ala i druge naprave, koje je navodno koristio Gaja Dabi}, bika`wavao neposlu{an narod. Prema istim izvoru veliki kqu~ od teku}e na|en je pre vi{e od dvadesetak godina i predat Narodnom muzejuu Vaqevu. Mnogi, koji su imali prilike da ga vide, bili su bili odu-{evqeni wegovom veli~inom i izgledom.

Po ugledu na svoje zemqake u drugim delovima Srbije, najuglednijivaqevski Turci dr`ali su velike zemqi{ne posede u okolini grada.Tako je Pore~ aga imao pove}e imawe u Poparama, Aburahman aga uGradcu, Murat aga u Kli~evcu, Jaji} i Ali beg Kolubara u BelomPoqu itd. Posle Drugog srpskog ustanka svo to imawe pre{lo je u ru-ke najpoznatijih kne`evskih porodica iz vaqevskog kraja. Tako suimawe u Gradcu kupili Nenadovi}i, u Kli~evcu Dabi}i, a u BelomPoqu i Poparama Jovan Simi} Bobovac i drugi.14 Od tada oni su pos-tali vlasnici velikih imawa koja seqaci u to doba nisi mogli imati.U tekstovima koje smo konsultovali autori se ne sla`u oko na~inaprelaska tog imawe u ruke novih vlasnika. Dok jedni tvrde da su ih ku-pili, drugi pi{u da su ih zauzeli.

U zavi~ajnoj istoriografiji ostalo je zapisano da su Dabi}i uKli~evcu kraj Vaqeva kupili veliko imawe izvesnog Murat age. Po-tom su zauzeli ono poqe koje se prostire ispod brda Kru{ik, pa sve doZukava i gotovo samog u{}a re~ice Qubostiwe u reku Kolubaru15.Zbog toga je to imawe u narodu poznato pod imenom Dabi}a poqe.

Milorad Radoj~i}

48

14 Qubomir Pavlovi}: Kolubara i Podgorina, Beograd, 1907, 405.15 Po wima i nazvano je Dabi}a poqe. To je onaj prostor od dana{we bolnice, preko

Kru{ika, pa do ispod Srbijanke.

Ostalo je zapisano da su Dabi}i bili poznati kao izvanredni eko-nomi. Na prostoru gde se sada nalazi Sredwa poqoprivredna {kola uVaqevu imali su veliki i izvanredan vo}wak, koji je podignut 1844.godine. U wemu je bilo raznih sorti kru{aka, jabuka, tre{awa, vi-{awa i drugog blagorodnog vo}a, ~ije su sadnice nabavqali gde su godbili u prilici, pa i u Temi{varu, Novom Sadu i drugim ve}im iudaqenim mestima. Po pri~awu Marinka Radovanovi}a, iz Batalagakod Koceqeve, u septembru i oktobru 1844. godine, kad je bio kalemar-ski kurs u Top~ideru, kalem gran~ice dono{ene su iz wihovog vo}wakau Vaqevu na Top~ider.

Na wihovim posedima postojali su i divni vrtovi sa obiqem cve-}a, povr}a i drugog zelenila. Tu kraj vo}waka imali su mlin i velikiribwak sa raznim vrstama riba, koji je propao tek posle wihovesmrti. Na Dabi}a poqu su, do 1939. godine, prire|ivane poznate ko-wi~ke trke, a povremeno je ono slu`ilo i kao pomo}ni travnati aero-drom za mawe avione. Taj aerodrom naro~ito je kori{}en tokom Pr-vog i Drugog svetskog rata.16

U samom centru Vaqeva imali su ceo kvart preko puta biv{e zgra-de Drinske divizije. Wihovo imawe je bilo ceo onaj prostor gde se sa-da nalazi zgrada stare @elezni~ke stanice, nova pijaca i parging.Ima podataka da je wihovo zemqi{te je bilo i ono na kome se sada na-laze zgrade pravosudnih organa u ovom gradu na Kolubari17. Ostalo jezapisano da su deo svog imawa ustupili ili prodali za izgradwu vi{ezna~ajnih komunalnih i drugih javnih objekata, pa i podizawe nekihstambenih zgrada u Vaqevu.

Od tog silnog nepokretnog bogastva koliko znamo ostala je samoku}a – konak u Vaqevu, u ul. vojvode Mi{i}a br. 27, koji je progla{enaza kulturno-istorijski spomenik i stavqena je pod za{titu dr`ave. Uwemu je izvesno vreme radila i vaqevska osnovna {kola. Plac zaizgradwu te ku}e kupio je knez Gaja Dabi} 1836. godine od Tur~ina Ab-dulaha Romana. Konak je gra|en ~etrdesetih godina XIX veka18 a gra-dio ga je poznati srpski neimar \ura Go|evac, otac jo{ ~uvenijegvaqevskog trgovca, ugostiteqa i industrijalca Ranka Go|evca. Kadaje sagra|en ovaj konak imao je: oxakliju, minderluke, mutivak i drugeprostorije kojima su se odlikovale tada{we ugledne ku}e, koje su ras-

Dabi}i iz Jautine

49

16 Grupa autora: Vaqevo grad ustanika, Beograd, 1967, str. 51-52.17 Radovan M. Dra{kovi}: Dabi}i, „Napred“, Vaqevo, br.739, 8. mart 1963, 5.18 Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo 1987, str. 266.

polagale velikom imovinom19. Pored ove Dabi}i su imali svoje ku}e iu Vaqevu preko puta zgrade biv{e Drinske divizije20. Naravno, kaoqubiteqi lepog i oko tih svojih ku}a imali su divne cve}arnike,vo}ke i drugo zelenilo

Na jazu Kolubare u Vaqevu kupili su i jednu vodenicu. Zna se da je iona prethodno pripadala Tur~inu Abdurahman-agi. Ina~e, to je onavodenica koja je neposredno posle Prvog srpskog ustanka pripadalaNenadovi}ima, a koju pomiwe Prota Mateja u svojim Memoarima. Pojednoj svedoxbi Sulejman-bega Jaji}a iz Vaqeva, koji je dugo i poslePrvog srpskog ustanka ‘iveo u Srbiji i od Srba smatran za ~estitog ipo{tenog Tur~ina, ova je vodenica je gra|ena i pre one Mustafa-begaSlatine, koju je otkupio knez Jovica Milutinovi}. To je ona vodenicana kojoj je jo{ 1808. godine trebala da se gradi prva fabrika hartije una{em gradu i koju je navodno Prota Mateje kupio za tu svrhu21. Tokomdruge ili tre}e decenije prethodnog veka, ona je pretvorena u stan i uwoj su dugo posle toga stanovali neki ~lanovi porodice Dabi}.

Ova vodenica je ~esto mewala vlasnike. Wu je, 1851. godine, vojvodaJevrem Nenadovi} ponovo prodao Dabi}ima, a oni su istu prodali,1872. godine, Andriji Risti}u iz Grabovice; Petru, Vasiliju, Ivanui A}imu Kruni}ima iz Jasenice. Tapija o prodaji ove vodenice ~uvase u Istorijskom arhivu Vaqevo22. Pomenuta vodenica koristila jevodu sa jaza od Gavrilovi}a vodenice, pa se Jevrem Gavrilovi} vi{eputa sudio sa wenim vlasnicima zbog toga. Na kraju su se ipak porav-nali i bez sudske presude.23 Prema kazivawu istori~ara VeliboraBerka Savi}a tu je nalaz komisije koja je izvi|ala spor izme|u JevremaGavrilovi}a, na~elnika Okruga vaqevskog u sporu sa Markom Dabi-}em, na~elnikom Okruga beogradskog, oko vodeni~ne brane.

I vajat Prote Mateje Nenadovi}a, u kome je ro|en wegov sin Qubo-mir Nenadovi}, poznati kwi`evnik i akademik, pedesetih godinaXIX veka, bio je u posedu Dabi}a. Me|utim, kasnije ispostavilo se daje on vlasni{tvo Jovana Nenadovi}a iz Beograda, ul. Milo{a Veli-kog br. 13, pa je ponovo vra}en Nenadovi}ima. Sada se nalazi u sklopuSpomen kompleksa u Brankovini.

Milorad Radoj~i}

50

19 Milorad Radoj~i}: Dabi}i iz Jautine, „Napred“, Vaqevo, br. 2215, od 5. 7. 1991, str.4

20 Na prostoru gde se sada nalaze poslovne prostorije „Glasa crkve“.21 Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevske vodenice, Vaqevo, 1959, sttr. 2422 Me|uop{tinski istorijski arhiv Vaqevo, Fond Okru`nog suda, f. XVI/2, br.

1371/185523 Radovan. M. Dra{kovi}: Vaqevske vodenice, Vaqevo, 1959, str. 27 i 28.

Dabi}i su dugo bili poznata i velika zadru`na ku}a. Poput Nena-dovi}a, i drugih uglednih porodica, i najistaknutiji ~lanovi fami-lije Dabi}a sa svojim najbli`im su se u periodu izme|u 1815. i 1825.godine preselili u Vaqevo i tu stalno nastanili. Deo wih i daqe jeostao u Jautini, odnosno Goloj Glavi, gde i sada imaju svoje potomke.Tek 1872. godine ova porodi~na podlegla je deobi. Wihova zadru`naimovina iznosila je 5 000 dukata.24

@ivko

Iako porodica Dabi}a iz Jautine izgleda nije bila kne`evskog po-rekla, jo{ krajem XVIII veka iza{la je na dobar glas u narodu vaqev-skog kraja i postala poznata i ugledna. Tome je, najpre i nesumwivonajvi{e, doprineo @ivko Dabi}, sreski kmet kod manastira Dokmir,a potom buquba{a i sokolski vojvoda. Na ‘alost, o wemu je sa~uvanomalo arhivskih i drugih pisanih podataka. Ve}ina i onog {to ima,razastrto je po raznim kwigama, novinama i drugim publikacijama.

Prema nekim izvorima25, ro|en je, 1777. godine, u Jautini kod Va-qeva, a prema drugima26, godinu dana kasnije. Kako u to vreme nisu vo-|ene mati~ne kwige, a nema ni drugih izvornih arhivskih dokumenata,ne mo`e se pouzdano re}i {ta je od toga ta~no. Nema ni pisanih poda-taka ko su mu bili roditeqi, a ni saznawa o wegovom {kolovawu.Osnovano se pretpostavqa da je znao ~itati i pisati, po{to se wegovipotpisi nalaze na vi{e zna~ajnih dokumenata iz doba Prvog srpskogustanka. Na to upu}uje i ve} pomiwani zapis na Jevan|equ u manasti-ru Bogova|a. Verovatno je elementarnu pismenost stekao kod nekogprivatnog u~iteqa ili nekog od sve{tenika crkve u Brankovini. Nijeni mali broj onih koji smatraju da se on {kolovao kod kalu|era ma-nastira Dokmir, gde mu je u to vreme bila i parohijska crkva.

Kao i ve}ina qudi svoga doba @ivko je vredno radio na sopstve-nom posedu i nastojao da ga {to vi{e pro{iri i unapredi. Prirodnointeligentan, vredan i predan poslu kojim se bavio veoma rano stekaoje lep ugled i brzo „iza{ao na dobar glas“ ne samo u svom selu ve} i {i-re. To, wegov izgled, dr`awe i rad bili su dovoqni da mu nahijski

Dabi}i iz Jautine

51

24 Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevo kroz vekove, Vaqevo, 1971, 46.25 Konstantin Nenadovi}: @ivot i dela Kara|or|a i wegovih vojvoda i junaka, Be~

1884, druga kwiga.26 Milan \. Mili}evi}: Pomenik znamenitih qudi u srpskom narodu novijeg doba (u

daqem tekstu samo: Pomenik), Beograd ,1888, str.118, 119.

knez Aleksa Nenadovi} da svoju k}i Stanicu za suprugu.27 Istori~arVelibor Berko Savi} tvrdi da se zvala Stanija28 a to se mo`e zakqu-~iti i iz jo{ nekih spisa. Ni o woj nema nigde pomena sem u Memoari-ma Prote Mateje i porodi~noj ~ituqi iz 1831. godine. Ne zna se ni kadje ro|ena ni kad je umrla.

Ta ~iwenica i oro|avawe sa Nenadovi}ima iz Brankovine, jednomod najpoznatijih srpskih porodica u predustani~koj Srbiji, vi{es-truko su pozitivno uticali na wega. Pre svega to mu je donelo jo{ ve-}i ugled, a preko wih bio je u situaciji da bude boqe obave{ten o mno-gim stvarima, da po~ne modernije i savremenije obavqati svoje poslo-ve itd. Uz to, od mo}ne tazbine uvek je mogao o~ekivati svaku vrstu po-mo}i i podr{ke. Zna se da su Stanija i @ivko imali stabilan i dobarbrak. Me|utim, nema preciznih i pouzdanih podataka da li su i koli-ko imali dece.

U eseju o @ivku Dabi}u Jeremija Mitrovi}29 navodi da su imalisina Marka, koji je imao sina \or|a a ~ije sin Milenko (@ivkov pra-unuk), krajem XIX veka bio sekretar Univerziteta u Beogradu. Navo-dno Mitrovi} je do tog podatka do{ao iz razgovora sa Milenkom Da-bi}em. Raspolo`ivi dokumenti pokazuju da to nije ta~no ali su razlo-zi koji su doveli do ove gre{ke nepoznati. Malo je verovatno da Mi-lenko Dabi} nije znao ko su mu najbli`i preci. Pre }e biti da ga Mi-trovi} nije dobro razumeo. Mada ne treba iskqu~iti i mogu}nost dase Milenko pohvalio neznaju}i zbog ~ega se wegov sagovornik za tointeresuje i previ|aju}i da }e to mo`da nekad i neko proveravati.

Iz jednog dopisa30, od 8. septembra 1823. godine, vidi se da je knezJevrem Obrenovi} izdao odobrewe Ani, sinovici Gaje Dabi}a, da stu-pi u brak. Prema pismu, kako je intonirano, ima indicija da je re~ o@ivkovoj }erki, ali ne treba zaboraviti da je Gaja Dabi} imao jo{bra}e i da je, mo`da, re~ o }erki nekog od wih. Prema @ivkovoj staro-snoj dobi, vremenu sklapawa braka, i jo{ nekim podacima, moglo bi sepretpostaviti da se radi o @ivkovoj }erki, ali ipak za takvu tvrdwunemamo dovoqno vaqanih dokaza.

Milorad Radoj~i}

52

27 Ilija \ukanovi}: Ubistvo Kwaza ili doga|aji o kojima se nije smelo govoriti, Be-ograd, 1937, II kwiga, prilog rodoslov.

28 Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, Vaqevo, 2004, str. 79.29 Jeremija D. Mitrovi}: @ivko Dabi}, „Godi{wica Nikole ^upi}a“, Beograd,

1937, str.126.30 Obrad Gavrilovi}: Vaqevski okru`ni sud 1815-1915, Beograd.

Sreski kmet kod manastira Dokmir

Borave}i dosta vremena u Austriji knez Aleksa Nenadovi} nijespoznao samo organizaciju vojske i principe wenog delovawa ve} setrudio i da upozna dr`avnu organizaciju. Pored ostalog zapazio je uSremu i Banatu organizaciju sela po grupama i skupinama.31 Svakagrupa sela koja je pripadala jednoj crkvi, manastiru ili nekoj drugojbogomoqi imala je svog stare{inu – sreskog kmeta, kapetana ilisli~no.

Kada je posle Svi{tovskog mira, 1791. godine, vezir Be}ar-pa{ado{ao u Beograd, odmah je vaskrsao staru upravu u svom pa{aluku. Unahijama postavio je oborknezove, po kne`inama-srezovima knezove.Po wegovom nalogu, za jednog od glavnih knezova, ako ne i glavnog kne-za u Vaqevskoj nahiji, postavqen je Aleksa Nenadovi} (Stefanovi})iz Brankovine kod Vaqeva.

Ubrzo po preuzimawa te odgovorne du`nosti, knez Aleksa preduzeoje vi{e mera i radwi da zavede organizaciju i red u svojoj nahiji. Pougledu na saznawa iz Srema i Banata kod svake bogomoqe postavio pojednog stare{inu u zvawu – sreskog kmeta. Da ovo nije bez osnova, po-kazuje bele{ka Prote Mateje Nenadovi}a32, gde pi{e da su na po~etkuPrvog srpskog ustanka u kne`ini wegovog oca sreski kmetovi bili:\or|e Krstivojevi} iz Zabrdice, kod crkve brankovinske; @ivko Da-bi} iz Jautine, kod manastira Dokmir; Arsenije Raoni} iz Loznice,kod crkve Rabrovice; Vasiq Pavlovi} iz Bajevca, kod crkve u Ste-pawu; Branko Nikoli} iz Grabovca, kod manastira Grabovac; @ivanPetrovi} iz Kaleni}a, kod crkve u Jabu~ju; Milovan Zujalovi} iz Tu-lara, kod crkve u Novacima, i Vesa Velimirovi} iz Qubini}a, kodcrkve u Vrelu. Kad je Vesa postao ~lan Praviteqstvuju{~eg sovjeta, natoj du`nosti zamenio ga je \ura Kosti}33 iz Crvene Jabuke kod Uba.

Verovatno, na osnovu ove zabele{ke, vi{e autora smatra da je @iv-ko Dabi} tu funkciju obavqao od 1791. godine. S obzirom da je tadamogao imati najvi{e 24 godine, ne treba iskqu~iti mogu}nost da je upo~etku na toj du`nosti bio neko drugi, a da je @ivko do{ao poslewega. Koliko nismo sigurni kada je postao sreski kmet, odnosno knezu selima oko Dokmira, kako je narod govorio, bar toliko smo sigurnida je na toj du`nosti ostao sve do po~etka Prvog srpskog ustanka.

Skoro da nema pisanih tragova kako je @ivko Dabi} obavqao po-verenu du`nost u godinama pre po~etka bune na dahije. Me|utim, ako je

Dabi}i iz Jautine

53

31 Prota Mateja Nenadovi}: Memoari, Beograd – Novi Sad 1957.32 Isto33 Po nekim podacima prezivao se i Radovanovi}.

suditi po daqem razvoju doga|aja on je bio veoma popularan u narodu,pa su ga oni rado slu{ali i sledili. To nam daje za povod da zakqu~i-mo da je i tu funkciju obavqao predano i odgovorno.

Kad su, 23. januara/4. februara 1804. godine, u Vaqevu pose~eni kne-zovi Aleksa Nenadovi} i Ilija Bir~anin, po~inilac tog gnusnog zlo-~ina, koji je i bio povod za izbijawe Prvog srpskog ustanka, jani~arFo~i} Mehmed aga po{aqe @ivka Dabi}a, sa jo{ dva Tur~ina, uBrankovinu da zovu Aleksinog brata, potoweg vojvodu, Jakova Nena-dovi}a da bi ga okne`io.34 Jakov, koji je pre nekoliko dana sa @ivkomi jo{ nekim knezovima i{ao u Vaqevo da moli milost za zatvorenogAleksu, video je upornost Tur~ina, te nije smeo da se odazove na tajpoziv.

Pozivaju}i se na pisawe Prote Mateje Nenadovi}a (Celokupna de-la, 68, 72-3) Jeremija Mitrovi} pi{e „Ipak se odlu~i i ode da primikne`evsku titulu“35. Me|utim, prema pisawu vi{e drugih autora Ja-kov nikad nije primio kne`evsku titulu, ve} je to u~inio wihov poro-di~ni kum Peja Jankovi} iz susednog sela Zabrdice. Ali @ivko se,tom prilikom, uverio, kao i mnogi drugi, da se vi{e ne mo`e ‘iveti sdahijama i da je do{lo vreme za dizawe ve} pripremanog ustanka.

Buquba{a

Ubrzo posle se~e knezova po {umadijskoj Jasenici plamen je po~eoda guta turske hanove. Na poznatom zboru, odr`anom 14. januara 1804.godine, u Mari}evi}a jaruzi u Ora{cu kod Aran|elovca okupili su semnogi vi|eni qudi iz [umadije. Dogovorili su se o dizawu bune pro-tiv dahija i za svog vo`da izabrali \or|a Petrovi}a Kara|or|a. Tridana kasnije on je uputio poziv i Vaqevcima da se di`u na oru`je. Zasamo nekoliko dana oslobodila~ki pokret je obuzeo celu [umadiju,severozapadnu Srbiju i jo{ neke krajeve. Buna protivu dahija prera-sla je u Prvi srpski ustanak. Malena Srbija uhvatila se u ko{tac savelikom turskom carevinom.

Prota Mateja Nenadovi} pi{e kako su oni kod Vaqeva gledaliplamen koji je izbijao iz turskih hanova. Ubrzo se ~ulo i za ora{a~kizbor i znalo da je buna otpo~ela. ^im je Prota Mateja video da narodho}e da se bori, vratio se ku}i u Brankovinu, po{to se sa stricem Ja-kovom prethodno bio sklonio u zbeg, boje}i se Turaka i wihovih po-dlih namera. Odmah potom po{aqe poruke Arseniju Raoni}u u vaqev-

Milorad Radoj~i}

54

34 Rad. M. Dra{kovi}: Iz starog Vaqeva – Vojvode Mi{i}a ulica, sedmi nastavak,„Napred“, Vaqevo, 8. avgust 1969.

35 Jeremija Mitrovi}; @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ^upi}a, Beograd, 128

sku Loznicu, @ivanu Petrovi}u u Kaleni}, @ivku Dabi}u u Jautinui jo{ nekima da kupe qude i s pu{kama do|u na Brankovinski vis. Timpovodom napisao je i ovo: „Po{aqem ja da se iznese iz brankova~kecrkve barjak, koji je bio od belog, crvenog i plavog muslina, sa trikrsta. Taj barja~i} pobodemo me|u nas. To je bilo 15. februara 1804.leta“36.

^im je Prota Mateja pozvao zeta @ivka Dabi}a ovaj je bez mnogorazmi{qawa okupio svoje naoru`ane momke i sa wima pohitao na za-kazano mesto. Bio je me|u prvima koji do|o{e na Brankovinski vis.Me|utim, kao {to je poznato, ne{to kasnije oni se razi|u, da bi se tridana kasnije ponovo okupili. Ostalo je zapisano da je ve} 15/27. apri-la 1804. godine vaqevski kraj imao pod oru`jem oko 700 qudi.

Prema pisawu Milana \. Mili}evi}a37, na po~etku ustanka @iv-ko Dabi} je bio „prost vojnik i borio se u redovima Vaqevaca svojihzemqaka“. Docnije je navodno postao prvi momak vojvode Jakova Nena-dovi}a. Uz to, Mili}evi} navodi da je kao takav, komandovao ve}imodeqewem Vaqevaca {to zna~i da je jo{ prve ustani~ke godine biobuquba{a a kasnije postao je i kapetan.

^im Jakov ~uje da Turci idu od [apca ka Vaqevu, on sa @ivkomiza|e pred Turke. Tako se 23. februara, odnosno 6. marta 1804. godinesukobe na Beqinu u [aba~koj nahiji. U toj borbi pogine i turski pre-dvodnik Agop Arat – Axi}. Bio je to i prvi sukob vaqevskih ustanikasa mo}nom turskom vojskom. Tri dana kasnije do|e do novog boja pro-tiv Turaka, ali ovog puta na Svileuvi kod Koceqeve, u kome pogineoko 270 turskih vojnika.

U oba boja @ivko Dabi} se poka`e ne samo kao dobar junak ve} isposoban stare{ina, koga Jakov jo{ vi{e zavoli i postavi za jednogod svojih najbli`ih saradnika. Posle toga ga je svuda vodio sa sobom.Bio je sa wim i u boju na [apcu, 24. marta 1804. godine, kada su osvoji-li Bair, predgra|e [apca. Centralno gradsko utvr|ewe tada nisu mo-gli osvojiti zbog nedostatka artiqerijskog oru|a.

Navodno je bio i aktivni u~esnik poznatog boja na ^oke{ini, 18.aprila 1804. godine, kada su izginula bra}a Nedi}i, poznati hajduciiz Ose~ine. Po{to je retko ko pre`iveo taj krvavi boj, izgleda da seon s Jakovom povukao neposredno pred po~etak boja u ‘eqi da okupi idovede nove snage i pomogne bra}i Nedi}ima iz Ose~ine.

Dabi}i iz Jautine

55

36 Prota Mateja Nenadovi}: Celokupna dela, 76.37 Milan \. Mili}evi}: Pomenik znamenitih qudi u srpskom narodu novijeg doba (u

daqem tekstu samo: Pomenik), Beograd, 1888, str. 118.

@ivko Dabi} je bio i me|u onih hiqadu ustanika na skup{tini,koja je odr`ana 5. maja 1804. godine u Reqinom poqu, odnosno u atarutamnavskog sela Kr{na Glava, na kojoj je pored dogovora o napadu naBeograd i drugim vojnim zadacima, ustanovqen i prvi ustani~ki sudza Vaqevsku nahiju, a kasnije }e se ispostaviti da je to bio i prvi sud utek delimi~no oslobo|enoj zemqi. Za prve sudije izabrani su ~estitikmetovi Jakov Rabas iz sela Rabasa kod Vaqeva i Petar ^itak izGorweg Mu{i}a kod Mionice, a za perovo|u suda Mata \ur|evi}, sve-{tenik crkve u Brankovini, iz susednog sela Blizowe. Tada je na skup-{tini doneto i nekoliko odredbi o ka`wavawu najte`ih krivaca:ubica, kradqivaca, vojnih begunaca, otmi~ara devojaka i sli~no. Ka-snije tom sudu pridodata su i dva pandura, a za wihovo sedi{te odre-|en je Kli~evac kraj Vaqeva.

U vaqevskoj vojsci koja je, 9. maja 1804. godine, stigla u Top~iderradi osvajawa Beograda nalazio se i @ivko Dabi}38. Kao hrabrog,sposobnog i odgovornog stare{inu veoma brzo zapazili su mnogi, pa iglavni vo`d Prvog srpskog ustanka Kara|or|e. Po{to je od tog tre-nutka @ivko Dabi} u`ivao wegovu milost i naklonost, to ga je i on~esto vodio sa sobom, pa i u borbe za Po`arevac, Smederevo i okoDrine.

Sokolski vojvoda

@ivko je ~ak i neka pisma potpisivao zajedno sa Kara|or|em. Takose na jednom pismu koje je poslato „visoko blago po~tenorodnomu te-mi{varskom op~estvu tergova~kom“, „iz Top~idera u logoru servijan-skom“ u kome se govori o te{kom stawu u Srbiji i mole tamo{wa sa-bra}a za pomo}39, nalazi i potpis @ivka Dabi}a. On je potpisao mol-bu sultanu u Pe}anima kraj Ostru`nice, aprila 1805. godine, kojom setra`i samouprava za Srbe. Na tom dokumentu wegovo ime i prezime jeodmah iza imena Prote Mateje i Peje Jankovi}a, a uz wega stoji da jeknez u Vaqevskoj nahiji40. Na drugoj molbi, iz septembra 1805. godine,uz wegov potpis stoji i titula „vojvoda sokolski“.41

Poznato je da su predstavnici srpskog naroda 30. novembra 1805.godine iz Smedereva pisali su Sultanu Selimu III i izla`ili uzrokeustanka i zahtevali udaqavawe turske administracije iz Srbije. Me-

Milorad Radoj~i}

56

38 Rad. M. Dra{kovi}: Iz starog Vaqeva – Vojvode Mi{i}a ulica, sedmi nastavak,„Napred“, Vaqevo, 8. avgusta 1969. godine.

39 Jeremija Mitrovi}: @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ^upi}a.40 Velibor Berko Savi}: Kara|or|e, Akta i pisma, Vaqevo, 1988, str. 91.41 Lazar Arsenijevi} Bata-Laka: Istorija srpskog ustanka, I, 165.

|u tridesetak potpisnika bio je i @ivko Dabi}, ponovo potpisan kaovojvoda sokolski.42 Prema pisawu dr Gojka Desnice43 na Narodnojskup{tini u Smederevu donet je Zakon o progla{avawu Pravi-teqstvuju{~eg sovjeta vrhovnom vla{}u i sankcionisawu odnosa oorganizaciji dru{tva. I Lazar Arsenijevi} Batalaka44 pomiwe gakao potpisnika i navodi da uz wegovo ime stoji titula „vojvoda so-kolski“. Nema pisanih podataka kada je i kako dobio tu titulu. Veli-bor Berko Savi}45 pi{e da je to bilo verovatno posle borbi na [ap-cu, ^oke{ini, Beogradu, Po`arevcu, Smederevu i drugim bojevimaoko Drine.

Ve}ina onih koji su pisali o wemu sla`u se u oceni da je @ivko Da-bi} bio veoma hrabar junak i mudar stare{ina. Kao takav vi{e putavr{io je i du`nost zapovednika vaqevske vojske. Ne sumwamo da je svete titule i po~asti stvarno zaslu`io mada verujemo da mu je u tome po-mogao ‘enin stric vojvoda Jakov Nenadovi}, koji je radije na va`nijepolo`aje dovodio sigurne qude, svoje bli`we ili pristalice, u koje jeimao puno poverewe, jer je bio svestan da i me|u ustanicima ima opa-snih protivnika.

@ivko Dabi} nije delovao samo kao vojni ve} i kao politi~ki sta-re{ina. O tome svedo~i i wegovo u~e{}e na skup{tinama gde su re{a-vana op{ta pitawa, ali i posredovawe u re{avawu sukoba i sva|a me-|u ustani~kim zapovednicima koji su, na momente, zaboravqali da jeop{te va`nije od li~nog. Tako je @ivko odlu~no stao na stranu Jako-va Nenadovi}a, kada su neki ustanici, predvo|eni wegovim {urakomProtom Matejom, ustali protiv nekih Jakovqevih postupaka. Tim po-vodom, na skup{tini ustanika, odr`anoj 25. aprila 1806. godine naKli~evcu kod Vaqeva, re{eno je da se Jakovqevim odlukama niko nesme suprotstavqati, a osu|eno je pona{awe Prote Mateje. Po{to je tuodluku potpisao i @ivko Dabi}, kao obrbuquba{a46, mo`da u tomele`i jedan od razloga {to Prota Mateje nije ostavio vi{e pisanihpodataka o wemu i wegovom potomstvu.

Bio je i jedan je od potpisnika pisma, kojim su Kara|or|e i drugeustani~ke stare{ine tra`ile od zemunskih trgovaca da im daju zajam uiznosu 50.000 gro{a, sa~iwenog u Top~ideru, 15. maja 1804. godine. On

Dabi}i iz Jautine

57

42 Velibor Berko Savi}, Prota Mateja Nenadovi} – Akta i pisma,Vaqevo.43 Dr Gojko Desnica: Nenadovi}i – vitezovi, dr`avnici i kwi`evnici u Srbiji,

Crnoj Gori, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Beograd, 1976, str.148.44 Lazar Arsenijevi} Bata-Laka: Istorija srpskog ustanka, Beograd, 1898, I kw.

str.135.45 Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, Vaqevo, 2004, str. 80.46 Lazar Arsenijevi} Bata-Laka: Istorija srpskog ustanka, Beograd, 1898, I, 227-8.

je potpisnik punomo}ja srpskog naroda o za{titi wegovog interesa,izdatog na{im deputatima Petru Novakovi}u ^ardakliji, ProtiMateji Nenadovi}u i Jovanu Proti}u, pred wihov polazak u Rusiju.To punomo}je je napisano u logoru na Vra~aru, 28. avgusta 1804. godi-ne. @ivko Dabi} se pomiwe i na spisku pokreta~a i vo|a Prvog srp-skog ustanka iz Vaqevske nahije.

U januaru 1806. godine, Mehmed kapetan Vidaji}, sa oko 300 vojni-ka, krenuo je od Zvornika preko Drine ka Le{nici. Kad su bili na re-ci Jadru blizu Le{nice, 17. januara 1806. godine, Turci udare nasrpsku vojsku predvo|enu Lukom Lazarevi}em i @ivkom Dabi}em.Me|utim, Srbi ih spremno do~ekaju, pa mnoge pobiju, a jedan broj wihbe`e}i pred sna`nim naletom ustanika, podavi se u reci Jadar. Tomprilikom Srbi su odsekli tri glave turskih poglavara iz Bosne i po-slali ih Kara|or|u u logor u [apcu. On naredi da se one nataknu nakoqa da bi Turci u samom gradu sutradan mogli videti i prepoznati o~ijim se glavama radi.47

Ne{to kasnije Turci se sakupe novu vajsku i sa wom ponovo po|u naMa~vu. Ali ih ponovo sa~ekaju vaqevski ustanici sa kojima je bio ivo`d Kara|or|e. Oni se sukobe sa kapetanom Vidaji}em u @i~kompoqu, ni`e Loznice, ali nisu imali sre}e. Jakov Nenadovi} tom pri-likom bude rawen. Posle toga Jakov ode u Brankovinu da se le~i, a Ka-ra|or|e se povu~e na Vidojevicu. @ivko Dabi} i Jani}ije \uri} osta-nu na otvorenom poqu da bar donekle zadr`e daqe tursko nadirawe. Utoj borbi @ivko se posebno istakao a kada se smrklo, on i wegovi sa-borci jedva ‘ivi umaknu sa ratnog popri{ta. Nakon toga Turci u|u u[abac.

Nekoliko dana kasnije, Kara|or|e stra{no potu~e Turke u Jelen~ikod [apca, koji su imali 200 mrtvih. U toj borbi u~estvovao je i@ivko Dabi} sa oko 600 svojih vojnika.48 Borave}i oko [apca, koji jebio u turskim rukama, ustanici su prevarom namamili Turke u Sala{i tu ih potukli, a onda ponovo oterali u [abac. U ve}ini tih borbisrpske ustanike, pored @ivka Dabi}a, predvodili su Luka Lazarevi}i Prota Mateja Nenadovi}.

Prema pisawu Jovana Haxi}a u kwizi „Ustanak srpski“, u prole}enaredne godine @ivko Dabi} sa svojom vojskom bio je i u ma~vanskomBogati}u. Po{to je Vidaji}eva vojska popalila Sovqak i Glogovac,dva dana pred Uskrs, Srbi su imali dva ‘estoka sukoba sa wom na po-qu Sala{u. Mada je bio u pitawu daleko brojniji i tehni~ki oprem-

Milorad Radoj~i}

58

47 Milan \. Mili}evi}: Pomenik, Beograd, 1888, str. 118.48 Jeremija Mitrovi}: @ivko Dabi}, Godi{wica Nikole ^upi}, Beograd, 131 i 132.

qeniji protivnik, ustanici su mu naneli te{ke gubitke. Svesni da ihje mnogo mawe, Srbi se u tom obra~unu poslu`e lukavstvom. Maskira-ju se ~almama da bi se mogli {to vi{e pribli`iti Turcima, {to im jei uspelo.

U boju na ^u~ugama

Posle vi{e ‘estokih okr{aja Srbi su po`eleli da sa svojim uku-}anima proslave, veliki pravoslavni praznik, Uskrs, ali im Turcini to nisu dozvolili. Oko {est hiqada novih turskih vojnika, koje jepredvodio Osman Xora krene od turskog utvr|ewa Soko Grad ka [ap-cu. Na tom putu u Svileuvi kod Koceqeve spale rodnu ku}u vojvode Lu-ke Lazarevi}a. Verovatno su dobili podatke o brojnosti i rasporeduna{ih snaga u Pocerini i Ma~vi i zadovoqni onim {to su ve} u~ini-li oni odustanu od daqeg prodara i odatle se upute starim putem, pre-ko Novaka, Zukava i Pambukovice, ka Vaqevu.

Saznav{i za taj krvavi pir besnih Turaka i wihov prodor u Posa-votamnavu Luka Lazarevi} i @ivko Dabi}, uzmu ne{to vojske iz logo-ra kod [apca i pohitaju da ih sretnu i spre~e u zlostavqawu mesnogstanovni{tva. Me|utim, kad su ~uli da su Turci skrenuli desno kaUbu. Luka i @ivko krenu u poteru za wima. Ubrzo za wima stignu ivojvode Jakov Nenadovi} i Cincar Janko sa svojim borcima ali je inakon toga srpska vojska bila bar tri puta mawa.

Polaze}i od toga, Srbi naprave dobar plan za slede}i obra~un sTurcima, kako bi osigurali svoju pobedu. Luka i @ivko stanu na de-snu stranu reke Ub, s jugoisto~ne strane Turaka. Cincar Janko i VesaVelimirovi} iz Qubini}a kod Obrenovca zaposednu reku Ub sa obestrane, isto~no od Turaka. Jakov Nenadovi} stane severozapadno odSvileuve. Put uz Ub ostave otvorenim da bi Turci mogli be`ati pre-ma Ceru i Drini.

Posle turske molitve Srbi udare na Turke sa tri strane. Turci sezbune i stanu be`ati, neki se i podave u nabujaloj reci Ub, drugi sepribiju uz jedno brdo. Kad osvane dan, ustanici se okupe s Lukom i@ivkom na brdu iznad Turaka i po~nu se utvr|ivati u nekom vinogra-du u ataru ubskog sela ^u~uge. Nakon toga ponovo se razvio ‘estok boj.Turci su besno juri{ali i nekoliko puta donosili svoje zastave nasrpski {anac. Najzad se povuku da se bore na ostojawu, pu{kama. Biloje to 3. i 4. aprila 1806. godine, sutradan po Uskrsu. Ali kad okolnasela ~uju pucwavu po~nu otuda pristizati odmorni borci. Me|u wimado|u i Milovan Grbovi} i Petar Nikolajevi} Moler sa svojim vojni-

Dabi}i iz Jautine

59

cima i udare na Turke od sela Dokmira. Samo u ovoj borbi Turci suimali 2.800 poginulih vojnika.49

I samo {to Srbi dobi{e ova poja~awa sti`e glas da je Pavle Rafa-ilovi} zv. Varo{ica iz Trli}a, koji je navodno bio seiz kod nekog do-brovoqa~kog oficira u austrijskom frajkoru, ubio turskog zapove-dnika Osmana Xoru. Saznav{i za wegovu pogibiju Srbi iza|u iz {a-naca i uz pomo} novoprido{lih ustanika i me{tana izvr{e novisna`an juri{. Nakon toga Turci su bili opkoqeni sa svih strana adolina reke Ub i selo ^u~uge postado{e pori{te jedne od naj`e{}ihborbi u Prvom srpskom ustanku. Jo{ zadugo boji{tem su odjekivalizveketi oru`ja, vapaji samrtnika i borbeni pokli~i. Turci su masov-no ginuli, mada su i Srbi imali zna~ajnih gubitaka.50

Kako je vreme odmicalo op{ta pometwa i panika me|u Turcima bi-la je sve prisutnija. Masovno su poku{ali da napuste boj i da sebe`awem prema Drini spasu. Primetiv{i to pani~no i masovno bek-stvo ustanici krenu u poteru za wima. U wihovom progonu aktivnou~estvuje i @ivko Dabi}. Iznemogli i raweni pojedinci su poku{a-vali da se sakriju u kakvom {umarku, ‘bunu ili drugom skrovitommestu. Me|utim, i tu su ih pronalazili me{tani, pa i ‘ene i deca, za-robqavali i predavali ustanicima.

Prota Mateja Nenadovi}51 to opisuje slede}im re~ima: „Turci be-gaju}i pobaca{e pu{ke, haqine, obu}u da bi lak{e begali; ali zaba-dava. Srbi stizaju i koji sabqom, no`em, koji britvom koqu, koji pro-{cem i krqa}em u glavu tuci. Moj stariji brat Petar na konak ~etiri‘iva dovede, te ih jedno dete ise~e. Kazivao mi je skoro Gaja Dabi} ~i-je je ono dete bilo. Glave nisu sekli, jer su bili raznim haqinama, pu-{kama i pqa~kama natovareni.”

U ve}ini dostupnih izvora pi{e da je u boju na ^u~ugama stradalo2.800 Turaka. A Milenko Vuki}evi}52, tim povodom pored ostalog pi-{e: „Tako su Turci platili paqewe i grobqewe onih sela na granicivaqevske i {aba~ke nahije no}u 3. i sutradan 4. aprila. Na Sveti uto-rak i u Svetu sredu zaista su Srbi osvetlali obraz i ne samo osvetla-li svoje paqene bogomoqe i ku}e i dosta svakojakog plena zadobili,naro~ito oru`ja, municije i lepih haqina“. A general i vojni istori-~ar Vladimir Beli}53 nagla{ava da je rezultat tog boja bio da su usta-

Milorad Radoj~i}

60

49 Pavle Petkovi}: Tamnava u NOB, Beograd, 1974, 11.50 Milorad Radoj~i}: Boj na ^u~ugama, „Tamnavske novine“ Ub, 16.10.1997, 9.51 Prota Mateja Nenadovi}: Memoari, Beograd, 1980, 201.52 Milenko Vuki}evi}: Kara|or|e, Beograd, 1912, II tom, str.36653 Narodna enciklopedija, srpsko-hrvatsko-slovena~ko izdawe, Beograd, 1928, I tom,

str. 441.

nici oslobodili Vaqevsku nahiju pqa~ke, izvojevali zna~ajnu moral-nu i materijalnu pobedu.

Eto tako je do{lo do poznate borbe u ^u~ugama kod Uba izme|u6.000 Turaka i 2.000 srpskih ustanika. Istori~ar dr Gojko Desnica54

posebno ukazuje na dobre rezultate koje je @ivko Dabi}, u saradwi saLukom Lazarevi}, postigao strategijskim vo|ewem te borbe. Po wemuoni su svesno pustili Turke da u|u duboko na wihovu teritoriju a on-da su ih opkolili i naneli im te`ak poraz.

Pogibija

Posle velike pobede na ^u~ugama ustanici su se trudili da se {toboqe odmore i zauzmu {to povoqnije polo`aje oko [apca za okr{ajekoji im predstoje. Po{to je borba u ^u~ugama Turcima bila gorkaopomena do{lo je do izvesnog zati{ja u wihovoj aktivnosti u severo-zapadnoj Srbiji. Tome je verovatno kumovala i smrt bosanskog vezira.Turskih ispada nije bilo sve dok ga na toj du`nosti nije zamenio Me-hmed Hozrev pa{a. Tako su Srbi u ovom kraju dobili prvu priliku damalo predahnu i da se {to boqe pripreme za nove borbe protiv Tura-ka. Istovremeno, s nestrpqewem o~ekivani su efekte diplomatskihakcija u kojima je i Prota Mateja u~estvovao. Pre svega, ~ekalo se dali }e i {ta Rusija i Austrija preduzeti prema Porti.

No, kako Srbi ipak nisu smeli da do~ekaju Turke kod [apca i da setu sukobe, to se po~etkom jula povuku do Dubokog izme|u Pale`a (da-na{weg Obrenovca) i Umke, a Jakov ode ~ak i na Pale`. Polo`aje naDubokom branili su Luka Lazarevi} i @ivko Dabi}, ali su se moralipovla~iti pred najezdom daleko brojnijeg i nadmo}nijeg protivnika.Posle toga cela Ma~va bila je ponovo pokorena.

Nakon povla~ewa sa Dubokog, @ivko Dabi} sa svojom vojskom pre-baci se u vaqevsku Podgorinu u nameri da se suprostavi daqem prodi-rawu Turaka iz Bosne ka unutra{wosti Srbije. Tako se, 20. jula 1806.godine, na{ao i u borbi na Brata~i}u kod Ose~ine. Posle u~e{}a ujo{ nekim okr{ajima dao je i sna`an doprinos slavnoj pobedi ustani-ka na Mi{aru, 1. avgusta 1806. godine. Dobro je poznato da je ta pobedana{oj strani, pored ostalog, donela mir za izvesno vreme.

Ne zna se sa apsolutnom sigurno{}u gde se nalazio @ivko Dabi}do po~etka 1807. godine. Najverovatnije je boravio na podru~ju okoSoko grada, spre~avaju}i ponovno okupqawe i poku{aje proboja Tu-

Dabi}i iz Jautine

61

54 Dr Gojko Desnica: Nenadovi}i – vitezovi, dr`avnici i kwi`evnici u Srbiji, Cr-

noj Gori, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Beograd, 1976, str.198.

raka. Istine radi treba re}i da ima podataka i o wegovom u~e{}u unekim neuspelim upadima u Bosnu. Na Drini je do~ekao po~etakobnavqawa rata izme|u ustanika i Turaka, koje je po~elo prisaje-diwavawe Jadra i Ra|evine oslobo|enim krajevima. Drugog marta1807. godine srpska vojska je u{la u Loznicu. Tada je Jakov dobio ov-la{}ewe od Kara|or|a da uvede u srpsku upravu u tom kraju, pa on zastare{ine postavi Antu Bogi}evi}a i @ivka Dabi}a.

Ohrabreni svojim uspesima i {to je Rusija ratovala sa Turcima us-tanici su odlu~ili da svoju akciju prenesu preko Drine u Bosnu kakobi digli tamo{we Srbe. U martu 1807. godine ustanici prelaze u Bo-snu, sa wima i @ivko Dabi}. Vezir nakon toga skupi 20.000 qudi, paponovo udari na Srbe. Borba je po~ela oko 24. maja, prema Zvorniku iBijeqini. Tri godine kasnije usledila je borba kod Badovinaca u ko-joj su Srbi pretrpeli poraz.

U tim borbama na Drini stradao je i @ivko Dabi}. Postoji vi{everzija o wegovoj pogibi. Prota Mateja je, po se}awu, napisao da je po-ginuo u ponedeqak na Svete Trojice u velikoj bataliji pod Lozni-com55. I Konstantin Nenadovi} pi{e da je poginuo na Svete Trujice uboju protiv Turaka kod Loznice, ali i dodaje da je to bilo 25. maja1807. godine.56 Po drugoj verziji poginuo je 27. marta 1807. godine uodlu~uju}oj bici na Badovincima, gde su ustanici pretrpeli te`akporaz57. Po tre}oj verziji sv. Trojice 1807. godine nisu bile u pone-deqak, 25. maja 1807. godine, ve} 2. juna 1807. godine58, ali tada nije bi-lo borbi na Drini. Me|utim, one su bile 25. maja 1808. godine a i tadasu vo|ene borbe na Drini59, pa je verovatno @ivko tada poginuo. Po~etvrtoj verziji, poginuo je na Le{nici60 1807. godine. Milan \. Mi-li}evi}61 smatra da je Gaja Dabi} posle protoka dosta vremena podi-gao spomenik svom bratu @ivku Dabi}u, pa je usled zaborava izme{aodatume.

Pouzdanih podataka o mestu i vremenu @ivkove pogibije nema. Do-datnu zabunu u sve ovo unosi kazivawe Mijaila Pani}a iz Crne Barekod Bogati}a, koji je aktivno u~estvovao u vi{e bojeva Prvog srpskogustanka. Pored ostalog on je ispri~ao i ovo:

Milorad Radoj~i}

62

55 Prota Mateja Nenadovi}: Memoari, str. 173. i 174.56 Konstantin Nenadovi}: @ivot i dela Kara|or|a i wegovih vojvoda i junaka, Be~,

1884, druga kwiga.57 Radovan M. Dra{kovi}: Vojvode Mi{i}a ulica, sedmi nastavak, „Napred“, Vaqevo.58 Milan \. Mili}evi}: Pomenik, Beograd, str.118 i 119.59 Isto60 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str. 23.61 Milan \. Mili}evi}: Pomenik, Beograd, 1888, str. 119.

„U 1811. godini srozi se na{a vojska s Turskom u Sala{u crnobar-skom i tu se s wom po~ne tu}i. Turske vojske bilo je ovde preko 12 000 ana{e samo 1.200. Pred turskom vojskom bio je predvoditeq Ali pa{aVidaji} a pred na{om srpskom Stojan ^upi}, g. Luka Lazarevi} i ne-kij @ivko Dabi}62. Srpska vojska imala je na ovom boji{tu dva {a-rampova svoja i jedan top koji se zvao „krwa”, a tako isto i turska voj-ska imala je samo jedan top.

Boj ovaj trajao je samo jedan dan i srpska vojska tursku osvoji i tujoj 30 vojnika ubije, a na protiv toga, na{ je ovde samo jedan poginuo.Uve~e pak samog ovog dana, krene se odavde turska vojska i u Badovin-cima se opet ulogori, odakle posle no deset dana povrati se natrag ipre|e u Bosnu. Ruske pak vojske ni ovde nije bilo..."63

@ivko Dabi} je sahrawen kod manastira Kaone, isto~no od plani-ne Cer, blizu groba Ranka Lazarevi}a, kneza [aba~ke nahije. Spome-nik mu je podigao brat Gavrilo Gaja Dabi}. Nad wegovim grobom jeplo~a na kojoj pi{e: „Selo Jautina. Zdje po~ivaet rab bo`ij, @ivkoDabi} i pogibe u rat turskoj i serbskoj. Bja{e pervij momak Gospoda-ra Jakova. I po`ivi 30 lijeta. Bja{e veoma razuman“64. U daqem tekstupi{e da je poginuo meseca maja 25. godine 1807.

Gavrilo – Gaja

Posle @ivkove smrti za sreskog kapetana (kneza) postavqen jewegov brat65 Gavrilo Gaja Dabi}, koji je tako|e bio dobar junak i voje-vao u mnogim bojevima Prvog srpskog ustanka. Veruje se da je Gaja ro-|en krajem XVIII veka u Jautini. Osnovnoj pismenosti u~io se u do-kmirskoj manastirskoj {koli66, gde se u~ilo ~itawe, pisawe, crkvenoslikarstvo, rezbarija, kamenoreza~ki posao i crkveno pevawe. Preda-va~i su mu bili kalu|er Joakim postri`nik i stare{ina manastiraDokmir, pop Nikola iz Kr{ne Glave, pop Dimitrije iz Gole Glave iJakov \elma{ u~iteq iz Gvozdenovi}a67 i jo{ neki.

Dabi}i iz Jautine

63

62 Skloni smo da verujemo da je ovde gre{ka i da se verovatno radi o @ivkovom bra-tu Gavrilu Gaji Dabi}u, po{to je @ivko prema drugim izvorima tada bio mrtav.

63 Dr Branko Peruni~i} u kwizi „Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915”Vaqevo, 1973, str. 26, 39.

64 Marko Pavlovi}: Manastiri [aba~ko-vaqevske eparhije, [abac, 1988, str.67.65 Dr Branko Peruni~i} u kwizi „Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je

1815-1915" (Vaqevo, 1973, str. 26.), po kazivawu Petra Joki}a, ~lana Suda OkrugaVaqevskog od 20. oktobra 1841. godine, pi{e da je Gaja bio @ivkov sinovac.

66 Qubisav Andri}: Dokmirska umetni~ka {kola u kwizi Kultura u pro{losti

vaqevskog kraja, str. 6.67 Marko Pavlovi} i Radomir Stevanovi}: Dokmir, Dokmir, 1991, str. 20/21.

Prema onome {to se za sada zna tu {kolu, pored wega, su u~ili: Ma-teja Nenadovi} kasnije prota iz Brankovine; Pavle Danilovi} izMurga{a kod Uba, knez tamnavski i okru`ni na~elnik u Vaqevu; po-savotamnavski knez Petar Milovanovi} iz Tvrdojevca kod Uba; JosifGli{i}, iguman iz Dokmira; Petar Nikolajevi} Moler slikar i voj-voda iz Babine Luke kod Vaqeva; Stevan Proti} – \iki} prota izSovqaka kod Uba; Vasiq Pure{(evi}) iz Kr{ne Glave; A}im Popo-vi} – Molerovi} iz Stepawa kod Lajkovca; Ilija i Damwan \elma{iz Gvozdenovi}a kod Uba; Dimitrije Radovanovi} iz Dupqaja kodVaqeva, Jevrem Simeunovi} iz Babine Luke, Nikola Popovi} iz GoleGlave kod Vaqeva i druge poznate li~nosti.

Za Gaju Dabi}a Konstantin Nenadovi}68 pi{e da je bio osredwe vi-sine, glave umerene i sme|e, obraza okruglih i rumenih. Bio je jakog te-lesnog sastava i tela oblog i punog, a naravi vrlo blage, qubazne iprijatne. Zna se da je voleo da dosta ~ita. povremeno se pretpla}ivaona razne kwige, novine i ~asopise. Pored ostalih bio je pretplatniki na kwigu Istorija Rusije, „jednu od prvih kwiga koje su {tampane u„Kwa`evsko-serbskoj tipografij”69. Wen autor bio je Antonije Teo-dorovi}, doktor filozofije i profesor istorijskofilozofskih na-uka na Pe{tanskom univeritetu.

Prema dostupnim podacima Gaja Dabi} je u Prvom srpskom ustankuu~estvovao od 1804. godine i bio zapa`en u vi{e borbi do 1813. godi-ne. Jo{ tokom boja na Brata~i}u bio je veoma zapa`en i pomiwe se kaoposavotamnavski kapetan. Me|utim, kasnije se wegovo ime retko spo-miwe.

Posle smrti brata @ivka prvo je postao kapetan, a kasnije i knezvaqevske Posavine. Na jednom mestu – kod Lazara Arsenijevi}a Ba-ta-Lake – „nalazi se wegov potpis sa titulom „obrbuqkba{a”.70 Osta-lo je zabele`eno da je Prota Mateje Nenadovi}, 17. oktobra 1811. go-dine, tra`io od svih vojvoda da dovedu svoju vojsku pod Mr~ko u Azbu-kovicu radi zajedni~ke odbrane. Posebno nagla{ava da je taj pozivuputio i knezovima Nikoli Raoni}u iz vaqevske Loznice i Gaji Da-bi}u iz Jautine i da je tra`io da jo{ ve~eras doteraju topove i an-ga`uju ih u borbi protiv Turaka.

Milorad Radoj~i}

64

68 Konstantin Nenadovi}: @ivot i delo velikog \or|a Petrovi}a Kara|or|a i wego-

vih vojvoda i junaka, Be~, 1884. god, druga kwiga,str. 483 i 484.69 Milivoje Krsti}: Qubiteqi kwiga u okrugu vaqevskom u XIX veku, Glasnik Me|u-

op{tinskog istorijskog arhiva Vaqevo 13-14/1979.70 Borivoje Marinkovi}: Haxi Ruvim, Vaqevo, 1989, kwiga prva, str. 324.

Gaja Dabi} je u~estvovao i u Drugom srpskom ustanku. Naro~ito seistakao u ~uvenom boju na Dubqu, gde je bio jedan od stare{ina vaqev-ske vojske. Posle pogibije vojvode Sime Nenadovi}a, 14. jula 1815. go-dine, Milo{ Obrenovi} ga je u Dowem Crniqevu postavio za vojvoduvaqevske vojske.

Vaqevski i posavo-tamnavski knez

Po zavr{enim borbama pri konsolidaciji srpske dr`ave, Gaja Da-bi} je u ~inovni~koj hijerarhiji zauzimao visoke polo`aje. U litera-turi ima razli~itih podataka o du`nostima koje je Gaja Dabi}obavqao. Vi{e autora pi{e da je od septembra 1819. do 23. maja 1821.godine bio je posavski knez sa sedi{tem u Pale`u (dana{wem Obre-novcu), kada je sa tog polo`aja smewen zbog bolesti71. Me|utim, imapodataka da je on tu du`nost obavqao jo{ 1815. godine72. Ponegde semo`e na}i i podatak da je neposredno po zavr{etku Drugog srpskog us-tanka bio vaqevski knez ili knez u Vaqevskoj nahiji.

Na to upu}uje i dopis Prote Mateje Nenadovi}a upu}en Knezu Mi-lo{u Obrenovi}u 21. maja 1817. godine u kome stoji da }e ga u vilajet-skim poslovima zamewivati knez Gaja Dabi}, pa ga moli da ga uzme uza{titu i nezaboravi. Da ovo mnogo ne zna~i svedo~i i ~iwenica dasu sedam dana kasnije iz Vaqeva, kne`evi Miloje Teodorovi} i \ukaFilipovi}, obavestili kneza Milo{a Obrenovi}a o predlogu za po-delu Tamnavske ili Dabi}a kne`ine na dva dela. Prema tom predlogu,wen isto~ni deo, ili Posavina, pripao je knezu Jovanu Pavlovi}u izJabu~ja, a zapadni, ili gorwi deo Tamnave, ostao je pod komandom kne-za Gaje Dabi}a.73

Izgleda da je nesporno da je po zakqu~enom miru, Gaja Dabi} nekovreme bio knez u vaqevskoj nahije, pa se u toj ulozi pomiwe i 2. septem-bra 1818. godine. Me|utim, nije sasvim jasno da li je on nahijski,kne`inski ili seoski knez. Verovatno je bio kne`inski knez. Sve ovenedore~enosti pa o neki kontradiktorni podaci pre svega su posledi-ca nedostatka arhivske gra|e ali i ne treba prevideti i nestabilnosttada{wih politi~kih prilika, pa i mogu}nost ~estih promena vla-sti.

Bez obzira gde je i na kojoj du`nosti bio Gavrilo Gaja Dabi} dostase anga`ovao na uspostavqawu srpske dr`avnosti i konstituisawu i

Dabi}i iz Jautine

65

71 Radovan M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, 223.72 Radovan M. Dra{kovi}: Dabi}i, „Napred“, Vaqevo, br.739, od 8. marta 1963, str. 5.73 Dr Branko Peruni~i}: Grad vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815-1915, Vaqevo,

1973, str. 331.

funkcionisawu organa nove vlasti. Po{to je malo sa~uvanih pisanihdokumenata iz tog perioda veoma je te{ko potpuno i precizno rekon-struisati wegov ‘ivotni put i precizno i argumentovano dokazivatikuda se sve kretao i {ta je na tom planu preduzimao. Zbog toga i ne mo-`emo da bli`e odredimo wegovo mesto, ulogu i doprinos moderniza-cijskim tokovima u Srbiji u prvoj polovini XIX veka, mada oni za si-gurno nisu bili mali.

Ostalo je zapisano da je Narodnoj skup{tini u Kragujevcu, odr`a-noj 5. maja 1826. godine, prisustvovala i delagacija Vaqevske nahije.U woj su bili: Jevrem Obranovi} brat kneza Milo{a i tada{wi ko-mandant Vaqevske, [aba~ke i Podriwske nahije; te knezovi Vaqev-skog suda Gaja Dabi} i Mi}a Jan~i}, tamnavski knez Pavle Danilo-vi}, podgorski knez Anto Jovanovi}; Bo{ko Tadi} i Petar Popovi}kao predstavnici gra|ana Vaqeva sa jo{ 15 kmetova iz Vaqevske nahi-je.74

Prema pisawu profesora Qubomira Pavlovi}a75, i Gaja Dabi} isin mu Marko bili su veliki privr`enici doma Kara|or|evi}a. Saove vremenske distance te{ko je to potvrditi ali i negirati. Me|u-tim, to nelogi~no zvu~i ako se zna da je knez Milo{ progawao prista-lice Kara|or|evi}a, a Gaja Dabi} i wegovi od knez Milo{eve stranenisu imali bilo kakve neprijatnosti. Naprotiv, Markovo u~e{}e uizvr{ewu dinasti~kih promena na srpskom prestolu to na vidqivna~in negira.

Sudija

Iako nije imao pravni~ko obrazovawe Gaja Dabi} je du`e vremebio sudija ili ~lan Okru`nog suda u Vaqevu. Na toj du`nosti pomiwese jo{ 1833. godine. Ostalo je zabele`eno da su 1839. godine pored wega~lanovi tog suda bili knez Jovica Milutinovi} i Petar Joki}, a da jepredsednik Bo{ko Tadi}76. Zna je da je Gaja Dabi} od 16. novembra184277, bio predsednik Okru`nog suda u Vaqevu i na toj du`nosti os-tao do 7. februara 1846. godine, kada je na tu du`nost ponovo pos-tavqen Bo{ko Tadi}. Prema pisawu Radovana M. Dra{kovi}a, na tudu`nost postavio ga je Toma Vu~i} Peri{i}78 U zavi~ajnoj istorio-

Milorad Radoj~i}

66

74 Dr Mihailo Gavrilovi}: Milo{ Obrenovi}, Vaqevo, druga kwiga, str. 606.75 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str. 37.76 Obrad Gavrilovi}: Vaqevski Okru`ni sud 1815-1865, Beograd, str. 14.77 Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj sredinom 19. veka, u IV kwizi „Vaqevskog alma-

naha“, Beograd, 2003, str. 55.78 Radovan M. dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, str. 116.

grafiji zapisano je da su tokom 1843. godine u tom sudu, pored wega,radili: ~lanovi Milivoje Tomi} i Luka Grbovi}, da je sekretar bioMi{a Milenkovi}, a pisari: @ivadin Belovi} i Aksentije Te{i} ipomo}ni pisar \or|e Brdarevi}79.

U ulozi ~lana Vaqevskog okru`nog suda wegovo ime i prezimemo`e se na}i na mnogim dokumentima. Tako je, na primer, po nare|ewukneza Milo{a u du`nost na~elnika Sreza tamnavskog uveo AksentijaSre}kovi}a iz kolubarskog sela [u{eoke, koga su predhodno Tamnav-ci odbili da prime jer nije bio poreklom sa tog podru~ja.80 Koliko jeon bio vredan i odgovoran u obavqawu poverenih du`nosti govore imnogi wegovi izve{taji. Tako je, 8. januara 1818. godine, poslao izve-{taj knezu Milo{u o ubistvu dva hajduka, od kojih je jedan i svog ocaubio. ^etrnaestog februara 1819. godine obavestio ga je o po~iwenimzlo~inima na wegovom podru~ju, itd.

Po odlasku iz Vaqeva radio je kao ~lan Apelacionog (Vrhovnog)suda u Beogradu. Konstantin Nenadovi}81, pi{e da je Gaja Dabi} do-cnije bio ~lan Magistrata u Vaqevu; zatim predsednik suda „i kad jeposle 1839. godine Ustav u Srbiji u ‘ivot stupio Gaja je bio i ~lanApelacionog suda; odakle je zbog svoje starosti postavqen u penziju, azatim ‘iveo je u Vaqevu i kod svoje ku}e umro“.

S obzirom da je Konstantin Nenadovi} dugo ‘iveo i radio vanSrbije o~igledno je da o svemu nije mogao biti objaktivno obave{ten,pa i tome gde je i kad {ta radio Gaja Dabi}. Me|utim, ta~no je da je Ga-ja Dabi} penzionisan 1847. godine sa du`nosti ~lana Apelacionog(Vrhovnog) suda u Beogradu, zbog svoje starosti i dugog sta`a. Intere-santno je da je on i kao sudija stalno isticao svoj oficirski ~in. Pre-ma jednim izvorima penzionisan je kao major a po drugim kao potpu-kovnik srpske vojske.

Za vreme slu`bovawa u Beogradu, a neko vreme i posle penzioni-sawa, ‘iveo je u svojoj ku}i u Beogradu. Ne{to kasnije vratio se uVaqevo i tu stalno nastanio.

Zna se da se Gaja Dabi} dva puta ‘enio. Sva na{a nastojawa da sa-znamo ko je bila wegova prva ‘ivotna saputnica ostala su bez rezulta-ta. Me|utim, zna se da je iz prvog braka imao dva sina Marka dr`avnog

Dabi}i iz Jautine

67

79 Isto, st. 15.80 Obrad Gavrilovi}: Vaqevska nahija 1816-1838, Glasnik Istorijskog arhiva Va-

qevo, Vaqevo, 1966, br. 1, str. 65.81 Konstantin Nenadovi}: @ivot i delo velikog \or|a Petrovi}a Kara|or|a i wego-

vih vojvoda i junaka, Be~, 1884. god, druga kwiga, str. 483 i 484.

savetnika i Gli{u trgovca82. Po{to mu je prva supruga umrla drugiput se o`enio Anom (1800-1855), najstarijom k}erkom Simeuna SimePetrovi}a jereja iz Brankovine (1773-1847). Ona je prvo bila udata zaPavla Paju Simeunovi}a, prvo kapetana a potom i na~elnika Srezatamnavskog, rodom iz vaqevskog sela Babine Luke. Po{to je i sama os-tala udovica udala se za Gaju, sa kojim je u sre}nom braku provela 15godina. Wen brat, Danilo Petrovi}, bio je ~uveni paroh brankova~kia ona veliki prilo`nik crkve u Brankovini, u ~ijoj je porti i sa-hrawena. Ana je neposredno pred svoju smrt poklonila tri vredne iko-ne crkvi u Brankovini. Po wenoj naruxbini te ikone je uradio pozna-ti slikar Pavle Savi}83.

Rasprostraweno je uverewe da je Gaja Dabi} dugo imao dobro pam-}ewe pa je rado prepri~avao doga|aje iz doba srpskih ustanaka. O tomeje posebno rado besedio sa svojim ratnim drugovima, pa je i ra-zumqivo {to se i Prota Mateja Nenadovi} u svojim „Memoarima“povremeno poziva na wega. Pored ostalog on je zapisao kako mu je Gajakazivao da je boj na ^u~ugama bio utorak po Vaskrsu ili Svetu sredu.

Svi su izgledi da je Gaja Dabi} najvi{e doprineo uve}awu porodi-~ne imovine. Po jednima on je od Murat-age, kupio a po drugima samo-inicijativno zauzeo celo poqe ispod Kru{ika do Zukava, s vodeni-com na Kolubari, a u varo{i ceo kvadrat preko puta zgrade Drinskedivizije i sve do stare @elezni~ke stanice.Tokom 1836. godine kupioje plac od Abdula Romana u Vaqevu, u sada{woj ul. Vojvode Mi{i}a itu ~etrdesetih godina XIX veka podigao sopstveni konak.

Gavrilo Gaja Dabi} umro je 4. aprila 1850. godine u Vaqevu84. Sa-hrawen je u porti manastira Dokmir, kod svoje parohijske crkve, kojojje za ‘ivota bio veliki ktitor85. Na wegovom nadgrobnom spomenikupi{e:

„^ove~e tko si da si

kad pomisli{ samo {to si.

Prah i pepeo crne zemqe

tad poslu{aj mrtvog mene.

Veruj sve {to te sreta,

san i magla ovog svijeta.

Blago srce savest ~ista

Milorad Radoj~i}

68

82 Radovan M. Dra{kovi}: Ulica vojvode Mi{i}a, „Napred“, Vaqevo, 7 nastavak.83 Branko Vujovi}: Brankovina, Beograd, 1983.84 Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj sredinom 19. veka, u IV kwizi „Vaqevski alma-

nah“, Beograd, 2003, str. 58.85 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str. 23.

nek Bogom vje~no blista.

Wemu jednom vjeran budi,

jer on Vi{wi svijetom sudi.

Amin!"

Gli{a i wegovi potomci

Istori~ar starog Vaqeva Radovan M. Dra{kovi}86 zapisao je da jeGaja Dabi} imao dva sina, Marka i Gli{u. To se da zakqu~iti iz tapi-je87 Ane, druge supruge Gaje Dabi}a, pisane 10/22. aprila 1840. godine,gde se oni pomiwu kao weni pastorci, sinovi wenog drugog mu`a, ko-jima je ona prodala neku zemqu u Kli~evcu, vlasni{tvo wenog pret-hodnog mu`a.

O Gajinom sinu Gli{i veoma se malo zna. Poznato je da je bio uspe-{an trgovac u Vaqevu i da je bio o`ewen nekom Marijom. Izgleda daje mlad umro. Ostalo je zapisano da je imao troje dece.

Wegova k}i Danojla88, 1858. godine, sklopila je brak sa RadovanomLazi}em (Vaqevo, 22. 02. 1834 – Vaqevo, 22. 11. 1884), poznatim gvo-`|arskim trgovcem, osniva~em i vi{egodi{wim upravnikom Vaqev-ske {tedionice. U dva mandata obavqao je i du`nost predsednikavaqevske op{tine i dosta toga je uradio na wenom razvoju. Imali susinove: @ivorada, direktora Vaqevske {tedionice, Lazara, pukov-nika kraqevske vojske, Miloja, gvo`|arskog trgovca, i k}eri Persi-du, udatu za Manojla Powavi}a, poznatog trgovca i vaqevskog grado-na~elnika, i Qubicu, udatu za Milana Zari}a, profesora Vaqevskegimnazije89.

Pored @ivka i Danojle, navodno je imao i k}i Jelenu o kojoj nema-mo bli`ih podatka. Qubomir Pavlovi}90 pi{e da je Markov „drugibrat trgovac ostavio je iza sebe samo jednu k}er koja je bila udata uLoznicu i umrla bez potomstva. Ona je svoj deo imawa prodala i pre-nela u Loznicu“. Daqe dodaje „Tre}i je ostavio sina i k}er . Sin ostaobez {kole, ‘iveo je do smrti u Vaqevu, o`enio se od Nenadovi}a, bioje zaposlen u op{tinskoj slu`bi. Umro je u Vaqevu u dubokoj starosti

Dabi}i iz Jautine

69

86 Rad. M. Dra{kovi}: Iz starog Vaqeva – Vojvode Mi{i}a ulica, sedmi nastavak,„Napred“, Vaqevo, 8. avgusta 1969. godine.

87 Istorijski arhiv Vaqevo, Fond Okru`nog suda, 1852, F. XXXIV, broj 1304.88 Rad. M. Dr{akovi}. Iz starog Vaqeva – Knez Milo{eva ulica, tre}i nastavak,

„Napred“ Vaqevo, 13.06.1969.89 Rad. M. Dr{akovi}, Iz starog Vaqeva – Knez Milo{eva ulica, ~etvrti nastavak,

„Napred“ Vaqevo, 20. 06. 1969.90 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str.23.

[kolovawe u Rusiji

Po sticawu osnovnog obrazovawa u zemqi, po{to Srbija nije ima-la vojne {kole, osim stru~ne Gvardijske {kole koja se ugasila 1833.godine, Marko Dabi} daqe {kolovawe nastavio je u Rusiji. Srpskipitomci pokazali su se kao vredni i odgovorni u savla|ivawu nastav-nog gradiva i izvr{avwu postavqenih zadataka. „Kao uzorni mladi-}i isticali su se Mladen @ujovi}, Marko Dabi} i Uro{ Lazarevi}, anajsposobniji od svih bio je Nikodije Popovi} iz Resave, pitomac ko-ga su Rusi proizveli i u ~in oficira svoje vojske“92 Jo{ tokom {kolo-vawa oni su dobili kaplarske ~inove".

Posle trogodi{weg {kolovawa, krajem 1836. i po~etkom 1837. go-dine, od 30 srpskih pitomaca wih 29 se vratilo u zemqu. Onaj tridese-ti je preminuo tokom {kolovawa Prvi javni nastup imali su predknezom Milo{em u Kragujevcu, 5. juna 1837. godine, kada su proizvede-ni u oficirske ~inove. Bili su to prvi oficiri srpske vojske koji suse {kolovali u inostranstvu. Raspore|eni po jedinicama srpske voj-ske oni su uneli osim znawa, duh i praksu ruske vojske. Time se prakti-~no po~eo potiskivati austrijski uticaj u na{im oru`anim snagama.

Kad se vratio u otaxbinu, neko vreme Marko Dabi} je radio kaooficir. Ostalo je zabele`eno da je jo{ u prole}e 1837. godine u [apcuboravio jedan odred pe{adijske garde srpske vojske ~ije komandir bioMarko Dabi}93. Slu`buju}i u srpskoj vojsci dogurao je do ~ina majo-ra. Vremenom se po~eo baviti i politikom pa su mu poveravane odgo-vorne dr`avne du`nosti. I kasnije je napredovao, te je, 1857. godine,stekao i ~in pukovnika.

Okru`ni na~elnik i dr`avni savetnik

Kasnije je pre{ao na rad u dr`avne organe uprave. Godinama je biookru`ni na~elnik – prvo u Beogradu 1843. godine a zatim u Aleksin-cu. U jesen 1844. godine bio je u Prekom sudu94 koji je odlu~ivao po kri-vicama u~esnika Katanske bune. Pripadao je Liberalnoj stranci ibio agilan ~lan Kluba dvanaestorice u Vaqevu, koji se brinuo o kul-turnom, privrednom i svakom drugom razvoju Vaqeva i okoline.

U jesen 1857. godine postavqen je za na~elnika Okruga vaqevskog95,naravno sa sedi{tem u Vaqevu. Na novoj du`nosti dosta je radio na

Dabi}i iz Jautine

71

92 R. Markovi}: Vojska i naoru`awe Srbije kneza Milo{a, Beograd, 1957, str. 276-280.93 [abac u pro{losti, druga kwiga, str.126.94 Rad. M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, 108.95 Zdravko Rankovi}: Vaqevski kraj sredinom 19. veka, u IV kwizi „Vaqevskog alma-

naha“, Beograd, 2003, str. 60.

re{avawu brojnih komunalnih i drugih problema i poboq{awu ‘i-votnih prilika. U to vreme stanovao je u svojoj ku}i koja se nalazilapreko puta zgrade Drinske divizije u Vaqevu.

U~estvovao je, 11. decembra 1858. godine, na Svetoandrejskoj skup-{tini u Beogradu. Pripadao je grupi koja je svojim delovawem smeni-la dinastiju Kara|or|evi}a i na srpski presto vratila Obrenovi}e.Tom prilikom izabran je i za ~lana Komisije koja je imala zadatak dapregleda usagla{enost svih zakona sa Ustavom.

U srpskoj administraciji daleko je dogurao. Od 31. januara 1859.godine bio je dr`avni savetnik u Beogradu. U to vreme imao je ku}u uBeogradu preko puta Kraqevog dvora, na uglu Devoja~ke96 i KraqaMilana ulice. Wegovu ku}u kupila je Marija udova Jovana Alina, ^e-ha, koji je imao pletarsku radwu kod spomenika knezu Mihailu, podnazivom „Vladimir Alin i drugi“ sa sinom Vladimirom97. Posle pen-zionisawa ‘iveo je u roditeqskoj ku}i u Vaqevu. Sa~uvan je podatakda je 1862. godine bio u penziji i ‘iveo u Vaqevu.

I kao penzioner, aktivno se ukqu~ivao u dru{tveni ‘ivot svojesredine. Pored toga {to je bio ~lan Kluba (Stola) dvanaestorice bioje blizak i prvom liberalnom kru`oku u Vaqevu koji je iz wega nastao.Ostalo je zapisano da je, sa ve}om grupom uglednih Vaqevaca, 23. juna1865. godine, potpisao protest protiv hap{ewa i zatvarawa poznatogvaqevskog advokata Qubomira Radovanovi}a.98 Ima i podataka da sepovremeno pretpla}ivao na razne kwige, novine i ~asopise, pa i nakwigu Pavla Bibi}a o ba{tovanstvu i vo}arstvu.

Profesor Qubomir Pavlovi}99 pored ostalog pi{e „Marko, save-tnik, koji je u svoje doba prvi imao featon, vozio se na ~etiri kowa,nosio nema~ko odelo, a ‘ena mu je bila najve}a pomodarka, ostavio jeiza sebe dosta dece. Sva su mu deca odrasla u Vaqevu, nisu mnogo {ko-lovana, rasturila su se po slu`bama i odselila iz Vaqeva, a imawerasprodala.100

Potomstvo

Tokom 1839. godine sklopio je brak sa Jelenom k}erkom Antonija AnteJovanovi}a (Leli}, Vaqevo, 1785 – Vaqevo, 9. mart 1844) podgorskog kape-tana. Poznato je da je Anto pre ustanka povremeno bivao u pratwi Ilije

Milorad Radoj~i}

72

96 Sada Ulica Kosovke devojke.97 Milivoje M. Kosti}: Uspon Beograda, Beograd, 1994, str. 28.98 Rad. M. Dra{kovi}: Vaqevo u pro{losti, Vaqevo, 1987, 116.99 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str. 23.100 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str.

Bir~anina oborkneza ispod Medvednika. Potom aktivno u~estvovao u obasrpska ustanka. Po zavr{etku ustanaka bio je stare{ina podgorske kape-tanije i podgorskog sreza. U drugom braku bio je o`ewen An|elijom, ses-trom Pauna Jankovi}a Ba}e, upravnika Kwa`evske kancelarije, minis-tra, ~lana Dr`avnog saveta, i predsednika Dru{tva srpske slovesnosti.Jelenin brat Vasilije Vasa Jovanovi} zamenio je oca na du`nosti na~el-nika Sreza podgorskog a brat joj Milovan Mi}a Jovanovi} bio je kafexijai trgovac, kmet i poslanik na Svetoandrejskoj skup{tini.

Prema popisu iz 1862. godine Marko Dabi} je ‘iveo u zajedni~komdoma}instvu sa: suprugom Jelenom starom 38. godina, sinovima –Aleksandrom 20, Milanom 17, Vasilijem 14, Jovanom 12, Gavrilom 6,\or|em 3 i Novakom od 1 godine, k}erkom Milevom od 9 godina; sna-hom Marijom od 50 godina, sinovcem @ivkom od 16 i sinovicom Jele-nom od 7 godina.101

U vreme tog popisa Marko Dabi} raspolagao je slede}om imovi-nom: 1 ku}a dvokatna sa placem, 1 wiva, 2 livade, 1 poqe od 50 danaorawa, 2 wive, 1 vodenica sa 6 vitlova, 1 wiva, 1 plac ispred vodeni-ce, 1 ambar i ~ardak u Vaqevu, 1 vinograd, 5 wiva, 1 livada, 3 wive, 2stara vinograda, 2 wive, 1 zemqa pod {umom, 1 zabran 1/2 reda vode-ni~kog u selu Goloj Glavi. Sva ta imovina procewena je na vrednostod 4.188 dukata cesarskih. Mese~ni prihod od penzije iznosio je 101talir. Po imawu spadao je u VII klasu i po prihodima bio je u najvi{ojklasi.102 Od wega tada je u Vaqevu bio imu}niji samo Jevrem Gavrilo-vi}, dr`avni savetnik u penziji.

Kad je umro, 16. januara 1877. godine, bili su o`alo{}eni: sinoviAleksa, Milan, Jovan, Vasa, Gaja i \oka, i snaja Persa103. Za MilanaDabi}a znamo da je 1870. godine radio u Na~elstvu okruga Vaqevskog ida se pretpla}ivao na neke kwige, novine i ~asopise104.

Za \or|a \oku Dabi}a105 znamo da je ro|en 20. marta 1860. godine uBeogradu. Bio je finansijski ~inovnik u vi{e mesta. Krajem 1889. go-

Dabi}i iz Jautine

73

101 Dr Branko Peruni~i}: Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je 1815–1915, Vaqevo,1973, str. 847 i 848.

102 Qubomir Pavlovi}: O Vaqevu i [apcu, Vaqevo, 1990, str.103 "Istok", Beograd, 17. januar 1877. godine.104 Stani{a Vojinovi}: Pretplatnici iz vaqeva i okoline na kwige, novine i ~asopi-

se (VIII) od 1868 do 1873. godine u Kalendaru „Kolubara“ za 2003. godinu, str.147.105 Milenko Dabi} ro|en 1902. godine, stanovao je u Beogradu u Jevrejskoj ulici broj

7. Bio je o`ewen Ru`icom Piro}ankom a ona je po zavr{etku Drugog svetskog ra-ta stanovala u Ulici Wego{evoj broj 28/II. stan 9. Tokom wegovog boravka naBawici dobio je sina Slobodana, ro|enog 2.12.1941. godine u Beogradu. \okinak}i Ru`ica Stanimirovi} bila je udata za lekara u Beogradu, ~ije otac bioupravnik Po{te u vaqevu pre balkanskih ratova.

dine, bio je pomo}nik blagajnika Okru`nog na~elstva u Vaqevu.106

Potom je uglavnom radio u Poreskom odeqewu Ministarstva finasi-ja u Beogradu. Poginuo je 1914. godine u Obrenovcu. Imao je dva braka.Iz jednog od tih brakova imao je sina Milenka Dabi}a, sekretaraUniverziteta u Beogradu, koji je odbio da poti{e apel srpskih in-telktualaca vladi Milana Nedi}a protiv komunizma. Zbog toga jebio uhap{en i sproveden u bawi~ki logor, gde je i stradao tokom save-zni~kog bombardovawa 1944. godine.

Porodica Milenka Dabi}a ~uvala je ne{to oru`ja i municije izdoba srpskih ustanaka. Prema kazivawu Ru`ice Stanimirovi}, dev.Dabi}107, tada sa stanom u Beogradu, Ul. Ko~e Kapetana br.1/III, imalisu: {est sabqi, ...~ak i dimiskije, od kojih su neke srebrne, dva pi-{toqa, jednu duga~ku pu{ku itd. Ne{to od tog naoru`awa je ostaloiza wegovih slavnih predaka a drugi deo je bio poklon kneza Aleksan-dra Kara|or|evi}a. Oni su te eksponate dr`ali u vitrini svoje trpe-zarije.

Tokom 1953. godine, predstavnici Narodnog muzeja iz Vaqeva po-ku{ali su da otkupe te eksponate i tako ih trajno za{tite od uni-{tewa. U taj posao ukqu~ivao se i Qubi{a Milo{evi}, kasnije pred-sednik Skup{tine op{tine Vaqevo i Skup{tine Podriwsko-kolu-barske me|uop{tinske zajednice u Vaqevu, generalni direktorSlu`be dru{tvenog kwigovodstva Srbije u Beogradu, verovatno tadaispred op{tinskih organa vlasti, ali su oni odbili da to prodaju.

Nije suvi{no podsetiti da je u Vaqevu ‘ivela jo{ jedna porodicaZorke i Vase Dabi}a, opan~ara. Oni vode poreklo iz Alinog Potokakod U`ica i sa ovima nemaju bli`e veze.

Propast wihovog bogastva

Gli{in sin @ivko ro|en je 1846. godine u Goloj Glavi. Po{to jerano ostao bez oca, odrastao je u doma}instvu strica Marka. Posleosnovne {kole izgleda da je zavr{io i neku sredwu, pa je radio uVaqevu kao op{tinski ~inovnik108. O`enio se 28. maja 1874. godine saAnkom, ro|enom 1853. godine u Vaqevu, k}erkom Svetozara M. Nena-dovi}a109 iz Beograda, u vreme kad joj je otac bio na~elnik Sreza kolu-barskog sa sedi{tem u Mionici.

Milorad Radoj~i}

74

106 Miroslav Peri{i}: Vaqevo grad u srbiji krajem 19. veka, Vaqevo, 1998, str.323.107 Istorijski arhiv Vaqevo, Zbirka Je{ka Vuji}a.108 Miladin Vesi}: Gradac i wegovo stanovni{tvo, Vaqevo, 2000, str.122.109 Sina Prote Mateje Nenadovi}a, ~uvenog vojskovo|e, dr`avnika i pisca.

@ivko Dabi} je 1869. godine bio zvani~nik policije u Vaqevu. Ka-snije je neko vreme radio kao ra~unopolaga~ u vaqevskoj op{tini.Pregledom wegovog rada u 1887, 1888. i 1889. godini ustanovqen jemawak u iznosu od oko 35.000 dinara. Po prijavi ove Kontrole br. 104,od 9. aprila 1894. godine, Prvostepeni vaqevski sud oglasio ga je od-govornim uz obavezu da op{tini naknadi utvr|eni iznos mawka. Osimkazne, izre~ena je i zabrana otu|ewa pokretne i nepokretne imovine.U pokretne stvari u{le su sve stvari u ku}i i kirija od du}ana koje sudr`ali trgovci Marinko Mati} i Josip Vilotijevi}. Na licitacijiprodata je wegova ku}a u Vaqevu i wive pod Kru{icima i Dabi}apoqu. Wegovoj osiroma{enoj porodici nije ostalo gotvo ni{ta, pa suse preselili u vodenicu Prote Mateje111 na reci Gradac u Vaqevu, kojusu adaptirali u stan (Suvoborska broj 1), i tu ‘iveli do posledweg`ivog potomka.

@ivko Dabi} je umro 2. februara 1924. godine, a wegova supruga,31. oktobra 1941. godine, od stara~ke iznemoglosti u 88. godini ‘ivo-ta. Sahrawena je na Novom grobqu u Vaqevu. Prema pisawu VeliboraBerka Savi}a112 ta porodica je bila poznata po svojoj povu~enosti itajnovitosti. U posetu su im dolazili samo bliski prijateqi i sro-dnici. Imali su ba{tu, a ne{to su davali pod zakup. Pomagani su i odporodice Nenadovi}a.

Tako se izgubio veliki deo ove nekad poznate i veoma imu}ne poro-dice. Jedino {to je ostalo iza wih su jedan orman, jedna vitrina i je-dno staro ogledalo. Nalaze se u Spomen domu „Milovan \. Gli{i}“ uVaqevu.113

Rezime

Dabi}i su bili jedna od naj~uvenijih porodica u vaqevskom kraju. Wiho-vo bogatstvo bilo je na nivou tada{wih najpoznatijih srpskih porodica. Uwoj su ponikli poznati ustanici, ~inovnici i politi~ari. Najzna~ajnijuulogu imali su kao vojni~ke stare{ine u srpskim ustancima i uspostavqawudr`avne vlasti u Kne`evini Srbiji. Snazi i ugledu ove porodice doprino-sile su i srodni~ke veze sa vi{e uglednih porodica.

Deo ove porodice i danas `ivi u Goloj Glavi. Drugi deo porodice, poz-natiji, neslavno je zavr{io. Uspomenu na wih ~uva wihova biv{a ku}a po-znata kao Dabi}a-konak u Vaqevu. To je jedan od retko sa~uvanih objekata iz

Milorad Radoj~i}

76

111 Ta vodenica sru{ena je 1968. godine zbog izgradwe ‘elezni~ke pruge Beograd – Bar.112 Velibor Berko Savi}: Nenadovi}i, Vaqevo, 2004, str. 369.113 Isto.

prve polovine XIX veka. Tu je i deo Vaqeva koji stariji me{tani i sada zovuDabi}a-poqe.

Summary

The Dabic family was the one of the most prominent families in the Valjevo regi-on. Their wealth was equal to the riches of the most famous Serbian families at thattime. It bestowed number of renowned rebels, actuaries and politicians. The mostimportant role they played as military chieftain in Serbian uprisings and during thegovernment establishment of the Princedom of Serbia. Kindred bonds to a numberof well – known Serbian families contributed to strength and prestige of the Dabicfamily.

The part of this family still lives in the village Gola Glava. The other part endedup ingloriously. The memory of them is kept by the Dabic doss – house in Valjevo,one of the rare buildings from the first half of the XIX century still preserved. Also,there is one part of the town that elderly citizens of Valjevo still name the DabicField.

Dabi}i iz Jautine

77