MEGATRENDVALJEVO

SEMINARSKI RAD Kretanje ljudi u EU

Profesor:

Student: Ivana Jaji

Uice,januar 2010.

UvodKoncept organizacije zajednikog vota na kontinentu koji bi mogao da nadivi nacionalne antagonizme, predstavlja ideju o osnovi nastanka dananje Evopopske unije. Drave okupljene u Evropsku uniju povezuje posveenost zajednikim naelima:slobodi, miru, demokratiji, vladavini prava, postovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda i potovanju nacionalnih identiteta drzava lanica. lanstvo u EU je neto cemu tei veina zemalja koje jos nisu ukljuene u proces integracije.Prikljucivanju se tei uglavnom zbog koristi koje lanstvo sa sobom nosi. Kao pocetak inegracije evropskih drzava smatra se 9.maja 1950.godine kada je Robert uman dao predlog za stvaranje nacionalne organizacije koja bi bila odgovorna za proizvodnju uglja i elika, da bi se njegov predlog 18.aprila 1957.realizovao i nastala je Evropska zajednica za ugalj i celik. Evropska unija je medjuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam evropskih drzava.Jezgro Evropske unije zaceto je Rimskim ugovorimao osnivanju Evropske ekonomske zajednice od strane sest evropskih drzava ( Belgija, Italija, Luksemburga, Nemacke, Francuske i Holandije) i Evropske zajednice za atomsku energiju 1957.godine, koje su se formalno spojile u Evropsku ekonomsku zajednicu 1.jula 1967, a zatim je preko Jedinstvenog ekonomskog akta 1986.godine politika integracija krunisana Mastrihtskim ugovorom7.februara 1992. godine kada je donet Ugovor o Evropskoj uniji( ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1.novembra 1993. godine i tada je osnovana Evropska unija). Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih 50-ih godina dvadesetog veka.Zelja da se Evropa obnovi i spreci mogucnost da se katastrofe nakon Prvog svetskog rata , ponovile, bila je pokretacka snaga za osnivanje Evropske unije. Ugovorom iz Amsterdama od 17.juna 1997.godine izvrsene su reforme u Uniji sa ciljem jacanja saradnje i pojednostavljenje sistema Evropske unije. Evropska unija stvara jedinsveno triste putem sistema zakona koji se primenjuje u svim drzavama lanicama, sto garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, zadrava zajednicku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja.Evropska unija je 1999.uvela zajedniku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 drzava clanica. EU je definisana kao:

2

Federacija u monetarnim oblastima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine Konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici, Medjunarodna organizacija u spoljnoj politici

Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaem proizvodu (15,8 biliona amerikih dolara) u 2007.Unija predstavlja svoje lanice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatra je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 lanica Evropske unije je i lanica NATO pakta. Vane institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Graani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina. Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinsveno trite koje se bazira na carinskoj uniji , jedinsvenoj moneti, zajednikoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva.

Cetiri fundamentalne slobode u EUZajedniko i unutranje triste predstavlja najvaniji deo poetnih, pa i suinskih elemenata integracionih procesa u Evropi.Zajedniko trziste je bilo bazirano na etiri osnovne slobode, popularno nazvane Stubovi zajednice, a one su: 1. 2. 3. 4. sloboda kretanja roba sloboda kretanja lica sloboda kretanja kapitala sloboda kretanja usluga

Sloboda kretanja licaSloboda kretanja lica-sadri vie elemenata, a najbitniji deo je sloboda kretanja radnika.Posle II svetskog rata postojala je veoma izrazena protekcionisticka politika u pogledu zapoljavanja starih radnika koje su smatrali imigrantima. Oni su po pravilu imali nesiguran poloaj i suoavali su se sa brojnim restrikcijama i ogranienjima.Posle Rimskih ugovora (1957.godine) bilo je jasno da e se uspostaviti sloboda kretanja. Sloboda kretanja radne snage ima nesumnjivo veliki politiki, socijalni i kulturni znacaj.Poznato je da veliki broj radnika ivi u drugim dravama dui period vremena i u tim sredstvima organizuje ukupan zivot i ostvaruje ogroman uticaj na socijalna deavanja.Njihova deca nastavljaju da ive u tim sredinama, zapoljavaju se, zakljuuju brakove sa domacim stanovnistom- ove pojave su naruito izraene u ovom vremenu i

3

znacajno doprinose da se EU lagano priblizava stupanju razliitih kultura kao osnova za promociju evropskog gradjanstva. U okviru ove slobode radnici, sa izuzetkom ogranienja koja nastaju iz razloga javnog poretka, bezbednosti i zdravlja, imaju pravo: da prihvate stvarno uinjene ponude za zapoljavanje; da se u tu svrhu slobodno kreu na teritorijama drava lanica, da borave u jednoj dravi lanici, da se zadravaju na teritoriji drave lanice posle zapoljavanja u toj dravi u skladu sa uslovima koje komisija utvrdi u izvrsnim uredbama.Izuzetak od ove slobode ine radnici u javnoj upravi. Predvidja se i pravo radnicima da ostanu na teritoriji drave lanice posle gubitka posla u toj dravi. Ova sloboda se odnosi pre svega na radnike iz drave lanica, zatim, od 1994. godine ta prava uzivaju i radnici iz Islanda ,Linhenstajna i Norveke, a od 1999.i radnici poreklom iz Svajcarske.U ogranicenom smislu, ova prava imaju i radnici poreklom iz Turske i Maroka. Najvazniji stav je pitanje poloaja lanova porodica radnika.Ta prava su liberalno postavljena i u pogledu poloaja najbliih srodnika radnika.Po tom osnovu prava uivaju suprunici, deca do 21.godine starosti, drugi maloletni clanovi familije, izdrzavani roditelji, dede I babe supruznika.Ta prava se odnose na zivljenje sa radnikom, zaposljavanje, cak I ako nisu drzavljani drzave clanice.Deca imaju pravo na nediskriminatorski pristup obrazovanju, a sto uspesnije inegrisali u novu sredinu, kao I programi kako bi se obrazovali na svom jeziku I u duhu culture drzave iz koje poticu. Sloboda kretanja osoba znai da se dravljani EU mogu slobodno kretati, boraviti i raditi u bilo kojoj lanici Unije. U najirem smislu, sloboda kretanja osoba proizlazi iz odredaba kojima se ureuje europsko dravljanstvo, koje u naelu daje pravo na kretanje i slobodno prebivanje na podruju bilo koje drave lanice. Ogranienja su mogua iz razloga:

zapoljavanja u dravnim slubama, javnog reda, javne sigurnosti, zatite zdravlja.

Sloboda kretanja robaSloboda kretanja roba -kljucnu ulogu u konstituisanju zajednikog, odnosno uutranjeg trista ima sloboda kretanja roba.Ova sloboda je sacinjena, uslovno reeno, od tri dela gde se prvi deo odnosi na eliminaciju carinskih i slicnih davanja izmedju drava, kao i

4

unutrasnjih i diskriminatorskih novcanih davanja, drugi deo se odnosi na eliminaciju necarinskih kvantitativnih ogranicenja i slicnih barijera; treci deo se odnosi na dejstva autorskih prava i industrijske svojine. Zajednica se zasniva na carinskoj uniji koja se odnosi na svu robnu razmenu i obuhvata zabranu carina na uvoz i izvoz izmedju drava clanica i svih dabina koje imaju isto dejstvo , kao i uvodjenje zajednicke carinske tarife u njihovim odnosima sa treim zemljama.Dalje, niti jedna drava ne moe da proizvede iz drugih drava lanica naplaivati bilo kakve unutranje poreze radi zatite drugih proizvoda. Savet je nastojao da harmonizuje sutinski vano pitanje dodatnih poreza, jer su oni najvei deo prihoda Zajednice. Da bi se obezbedila sloboda kretanja roba, nuno je bilo eliminisati kvantitativne restrikcije i mere ekvivalentne njima.Kvantitativne restrikcije predstavljaju numericka ogranienja trgovine robama izmedju drava, kao i sinomim se upotrebljava naziv kvota. Izuzeci od principa slobode kretanja roba : mogua su ogranienja uvoza, izvoza ili tranzita robe, ako su ona opravdana razlozima javnog morala, javnog poretka, javne bezbednosti, zatite zdravlja i ivota ljudi, ivotinja ili biljaka, astite industrijske i trgovacke svojine. Sloboda kretanja roba znai da drave lanice ne smeju postavljati zabrane trgovini robama koje su na zakoniti nain proizvedene i stavljene na trite u drugoj dravi lanici. Ogranienja su mogua iz razloga:

javnog morala, javnog reda javne sigurnosti, zatite zdravlja ljudi, ivotinja i biljaka, zatite nacionalnog blaga, umetnike ili istorijske ili arheoloke vrednosti, zatite industrijskog i trgovakog vlasnitva.

Sloboda kretanja roba nastavlja se na:

ukidanje carina i dabina s ekvivalentnim uinkom uspostqvljanjem carinske unije 1968. godine, i ukidanje koliinskih ogranienja trgovine (kvota) i mera s ekvivalentnim uinkom 1969. i 1974. godine za poljoprivedne proizvode.

Nakon to su ukinute carine i kvote, stvaranje slova za potpuno slobodno kretanje roba predstavljalo je pravi izazov. Naime, razliiti nacionalni standardi i pravila, poreske politike, odnosno "netarifne zabrane trgovini", spreavali su slobodno kretanje roba jer su u nekim sluajevima imali uinak jednak carinama, kvotama i slinim uvoznim

5

ogranienjima kakva su postojala pre stvaranja carinske unije. Stoga je bilo neophodno doneti zajednika pravila kvalitete proizvoda imajui u vidu potrebu zatite potroaa.

Sloboda kretanja kapitalaSloboda kretanja kapitala-sustinska pretpostavka stvaranja unutrasnjeg trzista i ekonomske i monetarne unije.Integrisano finansijsko trziste nije moguce stvoriti bez slobode kretanja kapitala.Znacaj ostvarivanja slobode kretanja kapitala sa ostale tri slobode je nemerljiv- gotovo da bi sloboda kretanja robe bila paralisana za slucaj restrikcije u slobodi kretanja kapitala. Situacija na pocetku integracije u ovoj oblasti je bila veoma kompleksna.Na jednoj strain su se nalazili Grcka, Francuska, Italija, Spanija i Portugal sa prilicno rasprostranjenim restrikcijama, a na drugoj strani su bile skandinavske zemlje, te Nemacka i Holandija sa liberalnom monetarnom politikom koja dozvoljava slobodno kretanje kapitala preko unutar----------------------------------------------------------------------------posebno one koje bi ugrozavale nacionalnu privredu.Takodje, bile su u funkciji sprecavanja odliva kapitala u vreme finansijskih kriza, zatim ogranicenja uvoza I izvoza roba, I svakako sve uz saglasnost sa spoljnotrgovinskom politikom zemlje.Uvidjajui neodrzivost takvog stanja i njihovu tetnost za dostizanje cvreg inegrisanog jedinstva, u Ugovoru o Evropskoj zajednici iz 1957.godine predvidjeno je postepeno ukidanje restrikcija u slobodi kretanja kapitala. Sloboda kretanja kapitala odnosi se na zabranu ogranienja

kretanju kapitala (investicije) i plaanjima (za robe i usluge).

Osim ogranienja kretanju kapitala izmeu drava lanica, zabranjena su i ogranienja kretanju kapitala izmeu drava lanica i treih zemalja. Meutim, zadrana je mogunost uvoenja zatitnih mjera u sluajevima kad kapitalni tokovi u ili iz treih drava mogu uzrokovati ozbiljne potekoe za ekonomsku i monetarnu uniju. Zahvaljujui slobodnom kretanju kapitala europski graani i poslovni subjekti imaju slobodan pristup financijskim uslugama u cijeloj Uniji. U tom kontekstu treba posebno istaknuti poreznu evaziju i pranje novca, probleme kojima se posveuje sve vea pozornost.

6

Sloboda kretanja uslugaSloboda kretanja usluga- ne postoji nacin da se stvori unutrasnje trziste, ukoliko se finansijska I komercijalna funkcija ne obavljaju slobodno.Sloboda davanja I primanja usluga je veoma znacajna I zvog okolnosti sto se na taj nacim omogucava pojedincima da obavljaju profesionalnu delatnost unutar Zajednice. Pod uslugama se u smislu Ugovora podrazumevaju one usluge koje se obavljaju uz nadoknadu, ukoliko se na njih ne odnose odredbe o slobodnom kretanju lica I slobodnom prometu robe i kapitala.Usluge obuhvataju delatnost industrijskog, trgovinskog i zanatskog karaktera i delatnosti slobodnih profesija. Rimski ugovor je oznacio pocetak harmonizacije propisa drzava clanica u ovoj sferi kao najvazniji cilj.Postojala je opsta ocean u ranim fazama da uspeh inegracije zavisi od sposobnosti drzava clanica da harmonizuju pravne sisteme. Sloboda pruanja usluga omoguuje poslovnim subjektima (fizikim ili pravnim osobama) koji u nekoj od drava lanica pruaju usluge da na privremenoj osnovi ponude svoje usluge u drugim dravama lanicama EU a da se u njima poslovno ne nastanjuju. Slobodan poslovni nastan omoguuje poslovnim subjektima (fizika ili pravna osoba tj. trgovaka drutva, obrtnici i slobodna zanimanja) da obavljaju gospodarske aktivnosti na stabilan i kontinuiran nain u jednoj ili vie drava lanica EU. To se takoer odnosi na slobodu otvaranja zastupnitava, predstavnitava ili podrunica na podruju drugih drava lanica. Usluge i aktivnosti na koje se primjenjuje naelo slobode pruanja usluga i poslovnog nastana ne smiju biti predmetom diskriminatornih ili restriktivnih mjera, osim onih koje se mogu opravdati opim interesom. U skladu s tom slobodom, odvjetnici, banke, osiguravajua drutva ili softverske kompanije, na primjer, mogu svoje usluge nuditi na podruju cijele EU. Na taj nain krajnji potroai koriste prednosti slobodnog kretanja usluga jer mogu odabrati najpovoljniju uslugu iz spektra koji se nudi na unutarnjem tritu Unije. Evropske zajednice i Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu su 1972. i 1973. godine potpisale sporazume o slobodnoj trgovini, ali su vremenom obe strane iskazale elju da pojaaju svoju ekonomsku saradnju. Meutim, intenzivniji rad na ovom pitanju poinje tek posle donoenja Jedinstvenog evropskog akta, koji je predviao stvaranje zajednikog unutranjeg trita Evropske unije. lanice organizacije EFTA Norveka, vedska, Finska, Island, Austrija, vajcarska i Lihtentajn elele su da postanu deo zajednikog trita, iako nisu unutar EU. Poetkom 1989. godine, ak Delor je predloio ostvarivanje sloenijeg partnerstva, u vidu stvaranja Evropskog ekonomskog prostora (EEP). U maju sledee godine, Evropska komisija je od Saveta EU dobila ovlaenje da otpone pregovore. Uslov koji su lanice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu morale da

7

ispune, bio je da moraju potovati zakone EU koji se odnose na konkurenciju, zatitu potroaa, javnu pomo drave i sl.Po uspenom zavretku pregovora, u Portu je 2. maja 1992. potpisan Sporazum o Evropskom ekonomskom prostoru, koji je stupio na snagu istog dana kada i zajedniko unutranje trite EU 1. januara 1993. godine. Sve lanice organizacije EFTA, sem vajcarske koja ga je odbacila na referendumu, potvrdile su sporazum. Norveka, vedska, Finska, Island i Austrija su postale lanice EEP 1. januara 1994. godine, dok je Lihtentajn to uinio tano godinu dana kasnije, posle odranog referenduma. Novostvoreni EEP je obuhvatio 18 drava i preko 380 miliona stanovnika[16]. Unutar njega bilo je mogue slobodno kretanje roba, usluga i kapitala. Ipak, carinska kontrola izmeu zemalja EU i organizacije EFTA je zadrana, kako bi se izbegle vee promene u spoljnotrgovinskom bilansu zemalja EU. Osnovane su institucije koje bi rukovodile EEP, a pored saradnje u oblasti ekonomije, otpoeta je odreena saradnja u sferi istraivanja, zatite ivotne sredine i kontroli uslova rada. Evropska unija stvara jedinsveno triste putem sistema zakona koji se primenjuje u svim drzavama lanicama, sto garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, zadrava zajednicku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog razvoja.Evropska unija je 1999.uvela zajedniku valutu evro, koju je do sada usvojilo 13 drzava clanica. EU je definisana kao: Federacija u monetarnim oblastima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine Konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici, Medjunarodna organizacija u spoljnoj politici Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom nominalnom bruto domaem proizvodu (15,8 biliona amerikih dolara) u 2007.Unija predstavlja svoje lanice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatra je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21 lanica Evropske unije je i lanica NATO pakta. Vane institucije Evropske unije su Evropska komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska centralna banka. Graani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5 godina. Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinsveno trite koje se bazira na carinskoj uniji , jedinsvenoj moneti, zajednikoj politici i zajednikoj politici u sferi ribarstva. Sedita institucija Evropske unije Evropska unija nema zvanicni glavni grad, a sedite njenih institucija se nalazi u nekoliko razliitih gradova. Brisel je sedite Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i domain sastanka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta.

8

Brisel se upravo zbog ovog smatra de fakto glavnim gradom. Strazbur je sedite Evropskog parlamenta i domain je veine plenarnog zasedanja. Evopski sud i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je smetena u Frankfurtu. Znaajan korak na putu ka Evropskoj uniji i snanoj politickoj kooperaciji zemaljalanica predstavljao je sastanak Evropskog saveta 9,10,11.decembra 1991.godine u Mastrihtu.Na Samitu u Mastrihtu odobren je Ugovor o Evropskoj uniji koji je potom potpisan 7.februara 1992.godine.Posle ratifikacije od strane 12 evropskih nacionalnih parlamenata drzava-clanica, ugovor je stupio na snagu 1.novembra 1993.godine, kada Evropska zajednica postaje Evropska unija.Osnovne odredbe ovog ugovora su: stvaranje ekonomske i monetarne unije najkasnije do 1999.godine, ukljuujuci jedinsvenu monetu pod kontrolom centralne banke, razvoj zajednike spoljne politike i politike odbrane, uvodjenje drzavljanstva Unije i definisanje prava i obaveza gradjana drzava-lanica, razvoj cvrste saradnje pravosudja i unutrasnjih poslova, uloga Unije u oblasti obrazovanja i strunoj obuci, industriji, zdravstvu kulturi.U ovom ugovoru su svi integracioni procesi grupisanja oko tri stuba. Prvi stub cine ECSC (Evropska zajednica za ugalj i celik), EEZ (Evropska ekonomska zajednica)< EURATOM( Evropska zajednica za atomsku energiju) i sve zajednike politike koje su u medjuvremenu nastale u ekonomskoj sferi( nacionalni stub). Drugi stub se stvara oko zajednicke spoljne politike bezbednosti. Treci stub se odnosi na saradnju u pitanjima pravde i unutranjih poslova. Unija se zasniva na naelima slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavina prava, naelima koja su zajednicka svim drzavama lanicama. Politike aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoa na graninim prelazima drava-lanica je ukinuta engenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u razliitim oblastima.

Postupak odluivanja Veina odluka vezanih za djelovanje unutarnjeg trita donosi se postupkom suodluivanja Vijea i Parlamenta. Pritom Vijee odluuje kvalificiranom veinom. Naime, Jedinstvenim europskim aktom iz 1986. godine proirena je upotreba odluivanja kvalificiranom veinom upravo radi toga da se omogui usvajanje direktiva koje su bile neophodne za uvoenje unutarnjeg trita.

9

Meutim, za neke je odluke jo uvijek potrebna jednoglasnost u Europskom vijeu. To se prvenstveno odnosi na porezna pitanja, slobodu kretanja osoba i prava zaposlenika Strategija razvoja Rimskim ugovorom o osnutku Europske ekonomske zajednice dogovoreno je stvaranje carinske unije i pokretanje projekta usklaivanja nacionalnih zakonodavstava. Carinska unija uspostavljena je 1968. godine i njome su ukinute carine i kvote u trgovini meu dravama lanicama. Sedamdesete godine 20. veka obeleili su dogaaji kao to je slom bretonvudskog meunarodnog monetarnog sastava i naftna kriza, koji su zadali teke udarce privredama lanica tadanje Europske ekonomske zajednice, podstakli europesimizam i usporili stvaranje unutranjeg trita. Poetkom 1980-ih doneena je u sluaju Cassis de Dijon presuda kojom je uvedeno naelo uzajamnog priznavanja i raslo je saznanje da je jedinstveno unutranje trite nuan preduslov meunarodne konkurentnosti evropskih privreda. Usvajajui predlog Bele knjige (Completing the Internal Market - White Paper from the Commission to the European Council, COM(85) 310 final, 14. lipnja 1985.), koju je inicirao tadanji predsednik Komisije Jacques Delors, Jedinstvenim evropskim aktom 1986. godine odreene su mere koje treba provesti radi stvaranja unutranjeg trita i proirena je primena odluivanja kvalificiranom veinom (umesto dotadanjeg jednoglasnog odluivanja). Naime, do 1993. godine bila je predviena sprovoenje ak oko 270 mera neophodnih za ostvarivanje unutranjeg trita. Najvei deo planiranog je i ostvaren pa je 1. januara 1993. godine uspostavljeno unutranje trite EU, a 2002. stvorena je ekonomska i monetarna unija i uveden je evro. U 10 godina postojanja, unutranje trite podstaklo je otvaranje 2,5 milijuna novih radnih mesta koje je je doprinelo stvaranju dodatnog bogatstva u vrednosti od 800 milijardi evra. Uprkos neporecivom uspehu projekta, sektor usluga otvarao se za poslovne subjekte iz drugih drava lanica znatno sporije nego trita roba - jer i usluge su na tritu roba. To se posebno odnosi na financijske usluge i promet. Takoe, treba jo mnogo uiniti u uklanjanju administrativnih, tehnikih i poreznih prepreka, posebno u podruju javnih nabavki. Sedita institucija Evropske unije Evropska unija nema zvanini glavni grad, a sedite njenih institucija se nalazi u nekoliko razliitih gradova.

10

Brisel je sedite Evropske komisije i Saveta Evropske unije (Savet ministara), kao i domain sastanka i plenarnih zasedanja Evropskog parlamenta. Brisel se upravo zbog ovog smatra de fakto glavnim gradom. Strazbur je sediste Evropskog parlamenta i domain je vecine plenarnog zasedanja. Evopski sud i sekretarijat Evropskog parlamenta se nalaze u Luksemburgu. Evropska centralna banka je smetena u Frankfurtu. Znaajan korak na putu ka Evropskoj uniji i snanoj politickoj kooperaciji zemaljalanica predstavljao je sastanak Evropskog saveta 9,10,11.decembra 1991.godine u Mastrihtu.Na Samitu u Mastrihtu odobren je Ugovor o Evropskoj uniji koji je potom potpisan 7.februara 1992.godine.Posle ratifikacije od strane 12 evropskih nacionalnih parlamenata drzava-clanica, ugovor je stupio na snagu 1.novembra 1993.godine, kada Evropska zajednica postaje Evropska unija.Osnovne odredbe ovog ugovora su: stvaranje ekonomske i monetarne unije najkasnije do 1999.godine, ukljuujuci jedinsvenu monetu pod kontrolom centralne banke, razvoj zajednike spoljne politike i politike odbrane, uvodjenje drzavljanstva Unije i definisanje prava i obaveza gradjana drzava-lanica, razvoj cvrste saradnje pravosudja i unutrasnjih poslova, uloga Unije u oblasti obrazovanja i strunoj obuci, industriji, zdravstvu kulturi.U ovom ugovoru su svi integracioni procesi grupisanja oko tri stuba. Prvi stub cine ECSC (Evropska zajednica za ugalj i celik), EEZ (Evropska ekonomska zajednica)< EURATOM( Evropska zajednica za atomsku energiju) i sve zajednike politike koje su u medjuvremenu nastale u ekonomskoj sferi( nacionalni stub). Drugi stub se stvara oko zajednicke spoljne politike bezbednosti. Treci stub se odnosi na saradnju u pitanjima pravde i unutranjih poslova. Unija se zasniva na naelima slobode, demokratije, potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda i vladavina prava, naelima koja su zajednicka svim drzavama lanicama. Politike aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoa na graninim prelazima drava-lanica je ukinuta engenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob, organizacija Evropske unije se razlikuje u razliitim oblastima.

Evropska unija trenutno ima 27 drava lanica. Sledi spisak drava lanica EU sa godinama prijema:

Austrija (1995.) Belgija (lan-osniva: 1952/58.) Bugarska (2007.) Grka (1981.)

11

Danska (1973.) Estonija (2004.) Irska (1973.) Italija (lan-osniva: 1952/58.) Kipar (2004.) Letonija (2004.) Litvanija (2004.) Luksemburg (lan-osniva: 1952/58.) Maarska (2004.) Malta (2004.) Nemaka (lan-osniva: 1952/58.) Poljska (2004.) Portugal (1986.) Rumunija (2007.) Slovaka (2004.) Slovenija (2004.) Ujedinjeno Kraljevstvo (1973.) Finska (1995.) Francuska (lan-osniva: 1952/58.) Holandija (lan-osniva: 1952/58.) eka (2004.) vedska (1995.) panija (1986.)

Sledee drave su podnele prijave za lanstvo:

Hrvatska , Pregovori su poeli u oktobru 2005. Turska , Pregovori su poeli u oktobru 2005. Biva Jugoslovenska Republika Makedonija , dobila je 15. decembra 2005 status kandidata za pridruivanje Evropskoj uniji, ali pregovori o pridruivanju Republike Makedonije nisu do danas poeli.

Tehniki govorei, vajcarska takoe ve dugo vremena ima podnetu prijavu za lanstvo, ali ne pokazuje interesovanje za pridruenje EU, tako da je ova prijava "zamrznuta".

Institucije

Evropska komisija, Opta uprava za unutranje trite, na elu koje su poverenik Charlie McCreevy, koji ima vlast donositi politike odluke, glavni direktor Alexander Schaub, zaduen za operativno rukovoenje. Evropski parlament, Odbor za pravne poslove i unutranje trite i Odbor za slobode i prava graana, pravosue i unutranje poslove.

Ured za harmonizaciju na unutarnjem tritu

12

Unutranje trite predstavlja sr dananje Europske unije, a osnovno njegovo obeleje je ukidanje prepreka slobodnom kretanju roba, osoba, usluga i kapitala. Temelji unutranjeg trita postavljeni su odredbama lanaka 3c, 14 i 18 Poglavlja I. (Sloboda kretanja roba), Poglavlja III. (Sloboda kretanja osoba, usluga i kapitala), Poglavlja IV. (Vize, azili, imigracijska i druge politike vezane za slobodu kretanja osoba) te lanaka 94 i 95 Ugovora o EZ-u. Stvaranje unutranjeg trita podrazumeva ne samo liberalizaciju trgovine meu dravama lanicama, ve i liberalizaciju kretanja proizvodnih faktora: rada, kapitala i usluga. To za sobom povlai slobodan poslovni nastan osoba i trgovakih drutava na celoj teritoriji drava lanica kako bi im se omoguilo obavljanje profesionalnih odnosno poslovnih delatnosti. Jasno je stoga da je kljuna re unutarnjeg trita upravo "sloboda". Osnovna naela Naelo nediskriminacije proizlazi iz lanka 12 Ugovora o EZ-u, koji zabranjuje "bilo kakvu diskriminaciju na osnovi nacionalne pripadnosti", odnosno razliit tretman u jednakim okolnostima na osnovi nacionalnosti. Skladno tom naelu zabranjeno je uvoznu robu tretirati drugaije od domae. U presudama Suda EZ-a primena tog naela je znatno proirena te su ukljueni i drugi kriterijumi, poput jednakosti polova. Naelo uzajamnog priznavanja usko je vezano za naelo nediskriminacije. Njime se trai da zakonodavstvo druge drave lanice ima ekvivalentne uinke onima domaeg zakonodavstva. Naelo je postavljeno presudom Suda EZ-a iz 1979. godine u sluaju Cassis de Dijon (predmet 120/78) kojom je odlueno da proizvod koji je u skladu sa zakonom proizveden i stavljen na trite u jednoj dravi lanici mora biti prihvaen i u drugim dravama lanicama Unije. Iako se to naelo odnosi uglavnom na proizvode, utie i na druge slobode, a posebno na slobodu pruanja usluga (npr. priznavanje diploma). Osim naela koje ima neposredan uinak (nediskriminacija) i naela koje je izvuceno iz sudske prakse (uzajamno priznavanje), Ugovora o EZ-u predvia i usklaivanje zakonodavstava drava lanica u meri u kojoj to zahteva delovanje unutranjeg trita. Naime, budui da naelo uzajamnog priznavanja nije dostupno bilo je potrebno doneti direktive za harmonizaciju nacionalnih zakonodavstava 1. 1. etiri fundamentalne slobode u EU

13

Zajedniko i unutranje trite predstavljaju najvaniji deo poetnih, pa i sutinskih elemenata integracionih procesa u Evropi. Zajedniko trite je bilo bazirano na 4 osnovne slobode, popularno nazvane Stubovi zajednice, a one su:

Sloboda kretanja roba kljunu uogu u konstituisanju zajednikog, odnosno unutranjeg trita ima sloboda kretanja roba. Ova sloboda je sainjena, uslovno reeno, od tri dela, gde se prvi deo odnosi na eliminaciju carninskih i slinih davanja izmeu drava, kao i unutrnjih i diskriminatornih novanih davanja; drugi deo se odnosi na eliminaciju necarinskih kvantitativnih ogranienja i slinih barijera; trei deo se odnosi na dejstva autorskih prava i industrijske svojine.

Zajednica se zasniva na carinskoj uniji koja se odnosi na svu robnu razmenu i obuhvata zabranu carina na uvoz i izvoz izmeu drava lanica i svih dabina koje imaju isto dejstvo, kao i uvoenje zajednike carinske tarife u njihovim odnosima sa treim zemljama. Dalje, niti jedna drava ne moe na proizvode iz drugih drava lanica naplaivati bilo kakve unutranje poreze radi zatite drugih proizvoda. Savet je nastojao da harmonizuje sutinski vano pitanje dodatnih poreza, jer su oni najvei deo prioda Zajednice. Da bi se obezbedila sloboda kretanja roba, nuno je bilo eliminisati kvantitativne restrikcije i mere ekvivalentne njima. Kvantitativne restrikcije predstavljaju numerika ogranienja trgovine robama izmeu drava, a kao sinonim se upotrebljava naziv Kvota. Izuzeci od principa slobode kretanja roba: mogua su ogranienja uvoza, izvoza ili tranzita robe, ako su ona opravdana razlozima javnog morala, javnog poretka, javne bezbednosti, zatite zdravlja i ivota ljudi, ivotinja ili biljaka, zatite nacionalnog kulturnog dobra umetnike, istorijske i arheoloke vrednosti ili zatite industrijske i trgovake svojine.

Sloboda kretanja lica sadri vie elemenata, a najbitniji deo je sloboda kretanja radnika. Posle II svetskog rata postojala je veoma izraena protekcionistika politika u pogledu zapoljavanja straih radnika koje su smatrali igrantima. Oni su, po pravilu, imali nesiguran poloaj i suoavali su se sa brojnim restrikcijama i ogranienjima. Posle Rimskih ugovora (1957. godine) bilo je jasno da e se uspostaviti sloboda kretanja radnika po isteku tranzicionog perioda, do 1970. godine (zavrio se godinu dana ranje).

Sloboda kretanja radne snage ima nesumnjivo veliki politiki, socijalni i kulturni znaaj. Poznato je da veliki broj radnika ivi u drugim dravama dui period vremena i u tim sredimana organizuje ukupan ivot i ostvaruje ogroman uticaj na socijalna deavanaj. Njihova deca nastavljaju da ive u tim sredinama, zapoljavaju se, zakljuuju brakove sa domicilnim stanovnitvom ove pojave su naroito izraene u ovom vremenu i znaajno doprinose da se EU lagano pribliava stapanju razliitih kultura kao osnova za promociju evropskog graanstva. U okviru ove slobode radnici, sa izuzetkom ogranienja koja nastaju iz razloga javnog poretka, bezbednosti i zdravlja, imaju pravo: da prihvate stvarno uinjene ponude za zapoljavanje; da se u tu svrhu slobodno kreu na teritorijama drava lanica; da borave u jednoj dravi lanici radi zaposlenja u skladu sa zakonskim i administrativnim propisima koji reguliu zapoljavanje dravljana tih drava lanica; da se zadravaju na teritoriji drave lanice posle zaposlenja u toj dravi u skladu sa uslovima koje komisija utvrdi u izvrnim uredbama. Izuzetak od ove slobode ine radnici ujavnoj upravi. Predvia se i pravo radnicima da ostanu na teritoriji drave lanice posle gubitka posla u toj dravi.

14

Ova sloboda se odnosi prve svega na radnike iz drava lanica, zatim, od 1994. godine ta prava uivaju i radnici izIslanda, Lihtentajna i Norveke, a od 1999. i radnici poreklom iz vajcarske. U ogranienom smislu, ova prava imaju i radnici poreklom iz Turske i Maroka. Najvaniji stav je pitanje poloaja lanova porodica radnika. Ta prava su liberalno postavljena i u pogledu poloaja najbliih srodnika radnika. Po tom osnovu prava uivaju suprunici, deca do 21. godine starosti, drugi maloletni lanovi familije, izdravani roditelji, dedovi i babe suprunika. Ta prava se odnose na ivljenje s radnikom, zapoljavanje, ak i ako nisu dravljani drave lanice. Deca imaju pravo na nediskriminatorni pristup obrazovanju, a takoe, za njih su predvieni specijalni programi kako bi se to uspenije integrisali u novu sredinu, kao i programi kako bi se obrazovali na svom jeziku i u duhu kulture drave iz koje potiu.

Sloboda kretanja kapitala sutinska pretpostavka stvaranja unutranjeg trita i ekonomske i monetarne unije. Integrisano finansijsko trite nije mogue stvoriti bez slobode kretanja kapitala. Znaaj ostvarivanja slobode kretanja kapitala sa ostale tri slobode je nemerljiv gotovo da bi sloboda kretanja robe bila paralisana za sluaj restrikcija u slobodi kretanja kapitala.

Situacija na poetku integracija u ovoj oblasti je bila veoma kompleksna. Na jednoj strani su se nalazile Grka, Francuska, Italija, panija i Portugal sa prilino rasprostranjenim restrikcijama,a na drugoj strani su bile skandinavske zemlje, te Nemaka i Holandija sa liberalnom monetarnom politikom koja je dozvoljavala slobodno kretanje kapitala prekoi unutar njihovih granica. Restrikcije su se odnosile na razmenu i investicije, posebno one koje bi ugroavale nacionalnu privredu. Takoe, bile su u f-ji spreavanja odliva kapitala u vremenima finansijskih kriza, zatim ogranienje uvoza i izvoza roba i, svakako, sve uz saglasnosti sa spoljnotrgovinskom politikom zemlje. Uviajui neodrivost takvog stanja i njegovu tetnost za dostizanje vreg integracionog jedinstva, u Ugovoru o Evropskoj zajednici iz 1957. godine predvieno je postepeno ukidanje restrikcija u slobodi kretanja kapitala.

Sloboda kretanja usluga ne postoji nain da se stvori unutranje trite, ukoliko se finansijska i komercijalna f-ja ne obavljaju slobodno. Sloboda davanja i primanja usluga veoma je znaajna i zbog okolnosti to se na taj nain omoguava pojedincima da obavljaju profesionalnu delatnost unutar Zajednice.

Pod uslugama se u smislu Ugovora podrazumevaju one usluge koje se obavljaju uz nadoknadu, ukoliko se na njih ne odnose odredbe o slobodnom kretanju lica i slobodnom prometu robe i kapitala. Usluge obuhvataju delatnosti industrijskog, trgovakog i zanatskog karaktera i delatnosti slobodnih profesija. Rimski ugovor je oznaio proces harmonizacije propisa drava lanica u ovoj sferi kao najvanici cilj. Postojala je opta ocena u ranim fazama da uspeh integracije zavisi od sposobnosti drava lanica da harmonizuju pravne sisteme.

1. 2. Ugovor o EUPotpisan je u Mastrihtu 07.02.1992. godine, stupio na snagu 01.11.1993. godine. Mastrihtski ugovor je nastao posle sloma sovjetskog komunistikog sistema i ujedinjenja Nemake. Uspostavio je novi politiki entitet nazvan Evropska unija, opisana kao entitet sainjen od tri stuba:

15

1. Prvi

stub je sastavljen od tri postojee Evropske zajednice (Evropska zajednica za ugalj i elik,

Evropska zajednica, Evropska zajednica za atomsku energiju).

2. Drugi stub je sainjen od sistema zajednike spoljne i bezbednosne politke. 3. Trei stub obuhvata novu sferu koja se odnosi na pravosue i unutranju politiku.Ugovor je podeljen na dva, uslovno reeno, strukturna dela, gde se prvi bavi ekonomskom i monetarnom unijom, a drugi politikom unijom. U pravno tehnikom smislu, Ugovor je sainjen od preambule, optih i zavrnih odredbi; poseduje Naslove od broja I do VII i vei broj protokola i deklaracija. Odredbe Ugovora su grupisane u 5 Naslova. Jedan deo odredbi posveen je izmeni postojeih ugovora (Ugovora o Evropskoj Zajednici, Ugovora o Evropskoj zajednici za ugalj i elik, Ugovora o Evropskoj zajednici za atomsku energiju). Najvanija novina se odnosi na proglaenje Unije drava lanica. Naloeno je uspostavljanje monetarne unije posredstvom uvoenja jedinstvene valute najkasnije do 01.01.1999. godine. Formirani su Evropski savet i komitet regija, kao elementi tvrdog jezgra komunitarnih politikih institucija. U cilju ostvarivanja neizostavnog jedinstva ekonomije i politike, a u svrhu jaanja uloge i utvrivanja identiteta na meunarodnoj sceni, Unija vodi zajedniku spoljnu i bezbednosnu politiku. To obuhvata i zajedniku odbrambenu politiku, koja bi trebalo da dovede do stvaranja zajednike odbrane. Subsidijarnost Unija svoje ciljeve ostvaruje uz potovanje principa subsidijarnosti. Delotvornost ovog principa se ogleda u pronalaenju optimalnog nivoa odluivanja i delovanja, odnosno na nivou to je mogue bliem graanima, s tim da u sumnji sugerie nii nivo. U oblastima koje ne spadaju u njenu iskljuivu nadlenost, Zajednica preduzima mere u skladu sa naelom subsidijarnosti samo ako i ukoliko ciljevi predviene akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane drava lanica, odnosno, mogu biti uspenije ostvareni od strane zajednice, imajui u vidu veliinu ili uinak predviene akcije. Unijsko graanstvo Segmet unijskog graanstva (Citizenship of the Union) obuhvata odgovarajui korpus prava i obaveza za sve dravljane drava lanica. Meu njima poseban znaaj imaju:

Pravo kretanja i nastanjivanja na prostoru Zajednice Aktivno i pasivno birako pravo Pravno na konzularno diplomatsku zatitu Pravo podnoenja peticije Pravo obraanja Ombudsmanu.

Unijsko graanstvo se izvodi iz dravljanstva jedne od drava lanica, i nije njegova zamena, jer ga samo prati i dopunjava. Komunitarni segment Prvi stub saradnje Zadatak Zajednice je da unapreuje skladan i uravnoteen privredni razvoj, visok stepen zaposlenosti i socijalne zatite, jednakost izmeu mukaraca i ena, trajan i neinflatorni rast, visok nivo konkurentnosti i

16

usklaenosti ekonomskih rezultata, visok nivo zatite kao i poboljanja ivotne sredine, privrednu i drutvenu povezanost i solidarnost izmeu drava lanica. Da bi se postigli ovi ciljevi, neophodno je stvoriti zajedniko trite, pod kojim se podrazumeva unutranje trite koje obhvata podruje bez unutranjih granica na kome su obezbeeni slobodno kretanje lica i promet robe, usluga i kapitala. Socijalna politika Obzirom na to da Velika Britanija nije elela da dogradi postojei sistem, sainjen je Protokol o socijalnoj politici. Ekonomsko monetarna unija Uspostavljanje ekonomsko monetarne unije sprovelo bi se posredstvom trostepenog pristupa koji je, u osnovi, predvien u DeLorovom izvetaju. Prema dinamici utvrenoj u tom izvetaju, Prva faza poinje 01.01.1990. godine, a u tokom nje je potrebno kompletirati unutranje trite i ukloniti kontrole kretanja kapitala. Druga faza otpoinje 01.01.1994. godine, kada se uspostavlja Evropska monetarna institucija, kao pretea Evropske centralne banke, sa zadatkom jaanja monetarnje saradnje izmeu drava lanica i njihovih nacionalnih banaka. Trea faza predstavlja konano uspostavljanje monetarne unije, poevi od 01.01.1999. godine, iako se euro kao moneta pojavio tek od 2002. godine. Spoljna politika i bezbednost Drugi stub U Ugovoru o EU, drave lanice jasno prihvataju uspostavljanje zajednike spoljne i bezbednosne politike. U ostvarivanju tog cilja odluuju Unija i drave lanice. Zajednika politika u ovoj oblasti obuhvata: ouvanje zajednikih vrednosti, osnovnih interesa, nezavisnosti i integriteta Unije; jaanje bezbednosti Unije i drava lanica, u skladu sa principima Povelje UN, Helsinkog zavrnog akta i Pariske povelje; unapreenje meunarodne saradnje; razvoj i ouvanje demokratije i vladavine prava, potovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pravosue i unutranji poslovi Trei stub Mastrihtski ugovor ustanovljava sledee oblasti saradnje drava lanica u ovom segmentu, a to su: azil, reim i kontrola prelaska spoljnih granica, imigracija i boravak dravljana treih zemalja, borba protiv narkomanije, meunarodni kriminal, pravosudna saradnja u civilnim i krivinim predmetima, carinska saradnja, saradnja policije u borbi priotiv terorizma, trgovine drogom i kriminaliteta (Europol). Referendumi i nagovetaj otpora nacionalnih sudova Mastrihtski ugovor nije prihvaen bez znaajnih otpora. Proces ratifikacije je bio praen potekoama u tri drave. Pre svega, Danska, koja je prva odbacila Ugovor zbog neuspelog referenduma. Danska je potpisala ugovor tek posle Edinburkog sporazuma, 18.06.1993. godine. Dalje, Francuska takoe organizuje referendum, ali se o njemu pozitivno izjanjava tek 51,05% glasaa. Velika Britanija osigurava ratifikacije u Parlamentu tek posle pristupa vezivanju pitanja ratifikacije za glasanje o poverenju vladi. 3. Amsterdamski ugovor Predlog za promene Ugovora podnela je grupa za razmiljanje. Njen izvetaj je usvojen na Evropskom savetu u Madridu. Rad meuvladinih konferencija je obuhvatao zasedanja u sledeim gradovima: Torino, Firenca, Dablin, Nordvijk i Amsterdam. Deklarativno se od strane svih drava lanica izazivala volja za dogradnjom institucionalnog i pravnog okvira Evropske unije. To je samo delimino postignuto Ugovorom, koji je potpisalo 15 drava lanica u Amsterdamu, 02.10.1997. godine, a koji je stupio na snagu 01.05.1999. godine.

17

Oekivano proirenje EU je zahtevalo reformu institucija. Prema optoj oceni, u toj sfrei nije se mnogo postiglo. Donet je protokol koji je predviao odravanje meuvladine konferencije godinu dana ranije nego li broj lanova pree 20. Pojedina pitanja, kao npr. sloboda, bezbednost, pravda, graanstvo Unije, spoljna politika, institucije Unije, fleksibilnost ili diferencirana integracija, bez sumnje su veoma znaajna i za Uniju, ali i za drave lanice, koje su i pored jasno izraene volje za reavanjem ovih pitanja teko postizae neophodni konsenzus. Preteni deo Amsterdamskog ugovora se odnosi na dopune i izmene Osnivakih ugovora (Ugovora o Zajednici za ugalj i elik, Ugovora o Euratomu, Ugovora o EU, kao i Odluke o neposrednim i optim izborima za Evropski parlament). Doprinos Amsterdamskog ugovora nije na nivou prethodnih ugovora, jer se njegov uinak ocenjuje kao ogranien, posebno u dogradnji komunitarnog prava. Najvanije izmene uvedene Ugovorom iz Amsterdama su:

jaanje uloge Evropskog parlamenta (vei broj odluka koje se donose postupkom zajednikog odluivanja), uvoenje fleksibilnosti, mogunost suspenzije drave lanice iz postupka donoenja odluka, prenoenje dela odredaba koje se odnose na saradnju u podruju pravosua i unutranjih poslova (trei stub) u prvi stub EU (vizni reim, azil, sudska saradnja u civilnim pitanjima), uvrtavanje engenskog sporazuma u Ugovor, izmene odredaba o Zajednikoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, ukljuivanje socijalnog protokola u tekst Ugovora, isticanje borbe za veom zaposlenou kao cilja Unije.

4. Ugovor iz Nice Godine 2000. efovi vlada i drava su na Konferenciji postigli sporazum o donoenju novog Ugovora o EU, no, taj ugovor je potpisan bez veih ambicija. Postojale su izvesne tekoe prilikom usvajanja: irski referendum odran 2001. godine ne uspeva, te je ponovljen 2002., kada je bio uspean. Ugovor iz Nice najzad stupa na snagu 01.02.2003. godine. Amsterdamski ugovor nije se bavio u dovoljnoj meri pitanjima f-nisanja Unije posle proirenja. Najznaajnije promene su izvrene u drugom i treem stubu. Najvea promena se odnosi na polje zajednike odbrane. Postignuto je da se mogu vriti spajanja svih ili delova vojnih snaga. Kada je u pitanju zajednika odbrambena politika, odlueno je da se formiraju snage za brza dejstva. Formirani su novi organi odbrane: Politiko-bezbednosni komitet; Vojni komitet EU i Genereltab EU. Znaajna je i izmena koja se odnosi na formiranje agencije EUROJUST, koja je zaduena za kreiranje preventivnih mera na polju kriminala i koordiniranje akcija nacionalnih vlasti. U Parlamentu je izvrena preraspodela mesta (Nemaka je dobila 99 mesta) od ukupno 732. Proirene su nadlenosti Saveta u pogledu odluivanja kvalifikovanom veinom. Ovaj ugovor doprineo jaanju demokratije, pogotovo u dimenziji stabilizovanja osnovnih prava i jaanja mehanizama nadzora i upozorenja u svrhu preventivnog delovanja. Poboljanje je vidljivo i u sektoru pravosua.

18

Ranija bliska saradnja nazvana je pojaana saradnja i moe se dobiti na zahtev samo 8 lanica to nije veina naime, prema Amsterdamskom ugovoru, bliska saradnja se moe obezbediti veinom glasova lanica, iako posle proirenja brojka od 8 lanica nee biti veina. Saradnja se uspostavlja tako to se zainteresovane drave obraaju Komisiji koja predlog alje Savetu,a koji dalje odobrava saradnju kvalifikovanom veinom. Pojaana saradnja je mogua u sva tri stuba. Budunost ugovora iz Nice je neizvesna posle proirenja 2004. Njime je zakluen proces reformi Zajednice unije i dananja zajednica (unija) se u mnogome razlikuje od one sa poetka. Reforme su vidljive posebno u oblastima koje su smatrane iskljuivom nadlenou drava. 5. Akti institucija EU U cilju izvravanja svojih zadataka iz ugovora Evropski parlament sa Savetom a Savet sa Komisijom donose: uredbe, direktive (uputstva), odluke, preporuke i miljenja. Postoje i drugi izvori prava, tzv. meko pravo a to su uputi, izjave, programi, deklaracije, bele i zelene knjige, zapisnici itd. Ovi izvori ne obavezuju, ali imaju veliki znaaj za nastajanje pravnih pravila i ukazuju na pravce ravoja komunitarne (unijske) politike i prava.

1. Uredbe su direktno primenljive i obavezuju sve drave lanice EU. One se objavljuju u Slubenomglasniku EU, a ukoliko nije drugaije navedeno, stupaju na svagu 20 dana od datuma objavljivanja. Uredbe daju opte smernice i nisu imenovane na bilo koje pojedinano lice, jer imaju u pogledu dejstva opti apstraktni karakter. Direktna primena nije na najbolji nain precizirana. Radi izbegavanja tih neeljenih dejstava, insistira se da uredbe imaju trenutno dejstvo, i da nacionalni sudovi moraju titi prava koje one daju pojedincima. Dodatnu konfuziju esto izazivaju tumaenja koja nastoje da prihvat uredbi podvedu pod reim meunarodnog prava, i u tom kontekstu tumae njihovu direktnu primenu. U stvarnosti, drave lanice su dune, obzirom na produkciju velikog broja uredbi iz razliitih oblasi, da usaglase svoje nacionalno pravo sa njima.

2. Direktive

(uputstva) obavezuju lanice,

ali ostavljaju dravama

lanicama izbor forme i naina primene. Moraju se implementirati u nacionalno zakonodavstvo, ali u saglasnosti s pravilima procedure svake drave lanice. Ne moraju se objaviti u Slubenom glasniku, ali strane kojima su upuene moraju biti notifikovane. Direktive su pogodne za procese harmonizacije pojedinih oblasti, jer je fleksibilno postavljena mogunost dravama lanicama kako e ih implementirati.

3. Odluke

obavezne za one na koje su adresirane (dravama ili kompanijama). Pri tome ne

zahtevaju nacionalnu proceduru implementacije i nemaju opti karakter. Pojedine odluke moraju biti objavljene u Slubenom glasniku i stupaju na snagu 20 dana posle objavljivanja. Mogu imati direktno dejstvo. Institucijama EU je ostavljena mogunost da ureuju proceduru donoenja odluka u mnogim oblastima.

4. Preporuke

i miljenja nisu obavezne za drave lanice. Preporuke imaju znaaj u tome

to pozivaju drave da se ponaaju na odreeni nain. Nemaju obavezni karakter, ali ih ponekad sudije u nacionalnim sudovima uzimaju u obzir ukoliko pojanjavaju pojedine relevatne norme. Miljenja omoguuju institucijama da povodom nekih po pravilu vanih stvari iznesu svoje miljenje. Znaaj preporuka i miljenja je u tome to one anticipiraju pojedina pravila, jer uglavnom sadre upotrebljiva reenja pojedinih problema.

19

5. Meko

pravo Soft law ne pripada formalno izvorima prava EU, ali se ne moe zanemariti

injenica da oni u odreenim, ogranienim, okolnostima proizvode pravna dejstva. Ovde spadaju deklaracije, rezolucije, meuinstitucijalni ugovori... Sudska praksa kao izvor prava Evropski sud imao je veliku ulogu u formiranju komunitarnog prava. Zabeleeni su brojni sluajevi u praksi u kojima je Sud nemajui pravog uporita u osnivakim ugovorima primenio metode tumaenja prava preuzimajui zakonodavnu funkciju. To je davalo poseban znaaj praksi kao izvoru komunitarnog prava. 6. Evropski savet Evropski savet je glavni organ, jer se na njemu donose strateke politike odluke. Poeo je sa radom 1974. godine, a zahvaljujui stavu tadanjeg francuskog predsednika, iskara de Estena da se efovi drava i vlada u pratnji ministara moraju sastajati kad god je to potrebno, a najmanje tri puta godinje. Evropski savet nije bio predvien kao organ u osnivakim ugovorima, tek ga je Jedinstveni evropski akt uvrstio kao organ Zajednice. Sastav Savet se sastoji od efova drava ili vlada drava lanica, predsednika Komisije i ministara spoljnih poslova i lana Komisije zaduenog za spoljne poslove. Njime predsedava ef rave ili vlade drave lanice koja predsedava Savetom. U administrativnim poslovima na raspolaganju mu stoji Sekretarijat Saveta ministara. Sastaje se najmanje dva puta godinje, u razliitim mestima, i podnosi izvetaj o svom radu Evropskom parlamentu posle svakog sastanka, kao i godinji izvetaj u kojem navodi uspehe koje je postigla Unija. Nadlenosti saveta su vrlo iroke, obuhvataju sve vrste delatnosti koje bi mogli svrstati u najiri upravljaki kontekst. Odluuje da li su lanice ispunile uslov za prelazak na jedinstvenu valutu, utvuje principe i smernice zajednike spoljne i bezbednosne politike, ukljuujui domen odbrane. Odluuje o zajednikim strategijama koje e Unija primenjivati u domenima u kojima drave lanice imaju znaajne zajednike interese. Evropski savet se izjanjava o znaajnim meunarodnim problemima, dajui smernice za budue delovanje Unije. Za sluaj povrede fundamentalnih prava i obaveza od strane neke drave lanice, Evropski savet joj moe izrei meru suspenzije pojedinih ili ukupnih lanskih prava. 7. Savet ministara (Savet EU) Savet je preimenovan posle ugovora u Mastrihtu u Savet EU i sastavljen je od po jednog predstavnika svake lanice, koji mora biti najmanje na ministarskom nivou. Kod stratekih pitanja u rad se ukljuuju i efovi vlada ili drava, a za ostala pitanja su resorski ministri dovoljni. lanovi saveta dobijaju instrukcije od svojih vlada ali deluju u optem interesu Unije. Pri donoenju odluka potreban je konsenzus, ije se postizanje obezbeuje u poetnim fazama posredstvom naglaavanja uloge pojedinih Komiteta i pomonih tela u procesu donoenja odluka. Savetom predsedava naizmenino svaka lanica po 6 meseci, a posle proirenja iz 1995. godine uvedeno je pravilo da se naizmenino smenjuju mala i velika drava lanica. Predsednik odrava veze sa Komisijom i Parlamentom i pripema sastanke i agende i predstavlja Savet u inistitucijama van Unije. Nadlenosti

20

Najvanija f-ja Saveta je da osigura da se izvravaju obaveze predviene u Ugovoru o osnivanju. On vri koordinaciju optih elemenata ekonomskih politika drava lanica, donosi odluku u raspisivanju izbora za Evropski parlament, moe menjati sudije Evropskog suda, lanove Komisije i drugih sporednih institucija. Odluke se mogu donositi jednoglasno, prostom i kvalifikovanom veinom. Jednoglasnost se zahteva u nekoliko osetljivih sfera iz oblasti drugog i treeg segmenta (stuba) saradnje. Sa stanovita efikasnosti, jednoglasnost se pokazivala vrlo esto kao smetnja. Zagovornici vreg evropskog jedinstva oznaavali su jednoglasnost kao ozbiljnu, gotovo nepotrebnu, prepreku. Luksemburki sporazum (1966.) je predvideo da, kada je u pitanju zatita nacionalnog interesa, drave mogu traiti jednoglasno odluivanje. Luksemburki sporazum nije stupio na snagu i nije imao pravni znaaj, ali se ipak primenjivao u praksi. To potvruju zahtevi Saveta da se o pojedinim pitanjima odluuje jednoglasno, iako to nije predvieno u Ugovoru. Prosta veina je nain odluivanja u pitanjima iz nadlenosti Saveta u kojima Ugovorom nije drugaije odreeno, a moe se svrstati u izuzetke, jer nisu esti sluajevi odluivanja putem proste veine. Primenjuje se kod proceduralnih pitanja, poslovnika o radu, kada se od Komisije trai da razmotri neko pitanje i da o tome podnese izvetaj sa predlozima, zatim sazivanja meuvladine konferencije radi izmena Osnivakih ugovora, kod produavanja roka za usvajanje nekog akta. Kvalifikovana veina predstavlja mnogo bru varijantu odluivanja i ne zahteva saglasnost svih drava lanica. Tako postavljeni princip u donoenju odluka je u direktnoj suprotnosti sa pravima drava kao suverenih subjekata i slobodom izbora politike koju e one primenjivati na svojoj teritoriji. Ovim putem, kao i donoenjem odluka posredstvom proste veine, suverena drava dolazi u poziciju da, bez obzira na to to to proizilazi kao obaveza iz ugovora koji je sama svojevoljno zakljuila, ipak biva pravno obavezana za ono za ta nije glasala. Zbog toga, kako ne bi dolo do preglasavanja, uvedeno je ponderisano glasanje gde se glasovi vrednuju po broju stanovnitva. Nemaka, Italija, Francuska i V. Britanija imaju po 10 glasova, panija 8, Belgija, Portugal i Holandija 5, Austrija i vedska po 4, Danska, Finska i Irska po 3 a Luksemburg 2. Za kvalifikovanu veinu potrebno je 62 od 87 glasova. Ipak, male drave mogu biti marginalizovane. 8. Komisija Komisija je bila sastavljena od lanova iz drava lanica, po dva lana su davale 4 velike drave lanice i panija, a po jedan ostale drave. Komisija se sastaje u Briselu i sainjava preporuke za Savet i Parlament. Takoe, na osnovu odluka Saveta i Parlamenta donosi mere za njihovu implementaciju i sprovoenje. Komisija je podeljena na Generalne direktorate koji su pojedinano, na bazi potrfelja, odgovorni za pojedine sektore politike EU. Obino direktorati imaju veoma razuen inovniki aparat sainjen od uglednog i prestinog personala. Izbor lanova Komisije izmenjen je posle Ugovora iz Nice (2004. god), a na osnovu te izmene Savet na nivou efova drava ili vlada kvalifikovanom veinom imenuje lice koje namerava da postavi za predsednika Komisije, to kasnije odobrava Parlament EU. Lista kandidata za lanove Komisije sainjava se na osnovu predloga svih drava lanica. Dunosti (funkcije) Komisije EU su po svom kvalitetu razliite. 1. Prva grupa se naziva, sledei duh f-nalizma, motorom ili inicijatorom komunitarnih akcija. Komisija predlae Savetu donoenje odluka. Taj tip odluka se oznaava kao komplementaran i pridodat.

21

2. Druga grupa obuhvata staranje o primei osnivakih ugovora. Komisija je u neku ruku zatitnica tih dokumenata, jer su drave lanice obavezne da preduzmu odgovarajue mere za sprovoenje obaveza koje proizilaze iz ugovora. Komisija je, takoe, zaduena da se brine o politici konkurencije i da u skladu sa tom obavezom za sluaj povreda primenjuje sankcije i penale prema dravama lanicama i pojedincima. 3. Trea grupa bi se mogla oznaiti kao izvrna. Komisija ima ovlaenja da posle donoenja pojedine odluke od strane Saveta nadgleda u formi supervizije njenu implementaciju. U tu svrhu ona se pomae raznovrsnim telima, kao npr. komitetima i menadmentom. Deluje uglavnom u formi odgovarajuih preporuka i raznovrsnim formi supervizije. Pored navedenog, Komisija ima sopstveno nadlenost donoenja odluka u politici konkurencije. Vana je i nova uloga komisije u spoljnoj politici da bude pregovara u pojedinim ugovorima i da posle pregovora ponudi predlog ugovora na zakljuivanje Savetu. Znaaj Komisije i njenih f-ja i uloge je veliki, jer se u cilju obezbeenja pravilnog delovanja i razvoja zajednikog trita stara o sledeem:

primeni Ugovora i merama koje organi Unije donose u skladu sa ovim Ugovorom sainjavanju preporuka ili davanju miljenja o pitanjima koja ureuje Ugovor, kada je to izriito predvieno ili je potrebno, a prema oceni Komisije samostalnom odluivanju u pripremanju mera koje donosi Savet i Parlament na nain predvien ovim Ugovorom vrenju ovlaenja koja je Savet preneo na nju, a u cilju sprovoenja propisa koje je doneo.

9. Parlament Parlament ima sedite u Strazburu. Bira se svake pete godine direktnim izborima u svakoj dravi lanici. Ranije je Parlament imao ogranienu ulogu, meutim, sada obavlja demokratsku kontrolu Institucija EU. Uestvuje i u legislativnoj delatnosti u formi koodluivanja sa Savetom i igra odluujuu ulogu u pitanjima usvajanja budeta. Parlament je kao organ predvien u Rimskom ugovoru i zvao se Asambleja. Kao institucija u ranoj fazi fnisanja bio bez pravog demokratskog kapaciteta, jer su se lanovi birali posredno, odnosno, predstavljali su dravu lanicu i morali istovremeno biti u sastavu nacionalnog Parlamenta. Protokol o proirenju u vezi sa brojem poslanika stupa na snagu 01.01.2005. godine i ve na poetku postavlja brojne dileme u vezi sa f-nisanjem Parlamenta. Parlament nije bio izborno telo, ali je imao nekoliko f-ja, od kojih su najvanije savetodavna i nadzorna. Posle uvoenja neposrednih izbora Parlament dobija znaajne konsultativne f-je u legislativnom procesu. Savet Ministara mora uzeti u obzir miljenja Parlamenta u pojedinim legislativnom delatnostima, ali ih ne mora slediti. Uloga Parlamenta u budetskim pitanjima Parlament je dobio znaajna ovlaenja u razmatranjima budetskih pitanja, gde je predvieno da Parlament ima sledea prava:

finalnog odluivanja o neobaveznim rashodima; da prihvati ili odbije predlog budeta

22

samostalnog izdavanja budetskih razrenica

Parlament moe da izmeni predlog budeta u dva pravca: 1) u pogledu obaveznih trokova 2) u pogledu neobaveznih rashoda. Izmene se dostavljaju Savetu koji moe da ih ne prihvati i vraa parlamentu koji ustanovljava konanu verziju. Konsultativna f-ja Znaajnu konsultativnu ulogu Parlament dobija pogotovo posle Jedinstvenog evropskog akta (JEA). Uvedene su obavezne i neobavezne konsultacije. Konsultacije neobaveznog karaktera za sluaj da ih trai Savet postaju obavezne. Ovlaenja u drugom stubu saradnje Prema odredbama sadranim u JEA, za zakljuivanje sporazuma o pridruivanju sa novim lanovima i zakljuivanje meunarodnog ugovora nuno je obezbediti saglasnost parlamenta, a ta saglasnost se daje na osnovu odluke donete apsolutnom veinom. Parlament ima pravo da bude informisan o svim vidovima spoljne politike EU i konsultovan u pitanjima pravosua i unutranjih poslova. Legislativne f-je Ranije je Parlament u ovoj sferi imao konsultativnu f-ju i davao neobavezna miljenja. To pokazuje da je uticaj Parlamenta bio ogranien. Ova vrsta delatnosti se vremenom irila i dobijala nove oblike, pogotovo u oblastima koje nisu bile predviene u osnivakim ugovorima. Uviajui znaaj ovoga, Savet i Parlament su izdali Zajedniku deklaraciju 1975. godine, koja ustanovljava zajedniko usaglaavanje miljenja. Obzirom da je re o neobaveznom pravnom aktu, stoji injenica da uloga Parlamenta nije time znaajno ojaana. Tek je JEA uveo novi postupak kooperacije izmeu Saveta i Parlamenta u zakonodavnoj delatnosti. Postupak saradnje prema Ugovoru iz Mastrihta Ugovor iz Mastrihta je u osnovi predstavljao fazu integracije u kojoj bi se ti procesi to je mogue vie pribliili graanima, a za to je neophodno bilo ojaati ulogu Parlamenta. Predvieno je da u okviru Parlamenta deluju politike partije na nadnacionalnom nivou, ime bi se postiglo jaanje procesa stvaranja evropske svesti i evropskog jedinstva. Stavovi Parlamenta nisu ipak mogli blokirati odluku uprkos protivljenju. Postupak koodluivanja Naziva se jo i postupak tri itanja, a osnovao ga je Komitet za mirenje u kojem su podjednako zastupljeni predstavnici Saveta i Parlamenta, a komisija uzima uea u radu. U ovom postupku komisija podnosi miljenje Savetu i Parlamentu koji daje svoje miljenje i nakon toga Savet donosi zajedniki stav ili mu se protivi i tad intervenie Komitet za mirenje radi postizanja kompromisa. Ukoliko ovaj stav ili tzv drugo itanje parlament veinom odbaci predlog se smatra odbaenim, to je skoro identino pravu veta. Ako nije bilo veine Savet moe doneti odluku o usvajanju. U postupku koodluivanja se najbolje promovie meuinstitucionalna saradnja u EU. Postupak davanja saglasnosti

23

Iniciran je Jedinstvenim evropskim aktom. Ovlaenja data u JEA su proirena ugovorom iz Mastrihta, na taj nain se pojedini znaajni komunitarni akti ne mogu doneti bez saglasnosti Parlamenta. Postupak davanja saglasnosti se u veini sluajeva ostvaruje na osnovu proste veine - za prijem novih lanova i za jedinstveni izborni sistem potrebna je apsolutna veina. 10. Evropski sud pravde Sastav suda Ima sedite u Luksemburgu i sastavljen je od po jednog sudije iz svake drave lanice koji se biraju na 6 godina.Predloge sudijama za pojedine sluajeve pripremaju devet Optih pravobranilaca u obliku pripremnog miljenja. Za vreme mandata sudije ne mogu obavljati ni jednu drugu f-ju. Od sudija se bira Predsednik na period od tri godine, a Sekretar se bira tajnim glasanjem sudija, na period od 6 godina. A f-ja mu je da se stara o pravilnom obavljanju proceduralnih pitanja. Evropski sud pravde, iako formiran na osnovu meunarodnih ugovora, razlikuje se od meunarodnih sudskih organa u mnogo emu. Nadlenost meunarodnih sudskih organa, kao npr. Meunarodnog suda pravde u Hagu, po pravilu je fakultativna, dok je nadlenost Suda pravde EU obavezna. Najvanija razlika je u tome to meunarodni sudovi ne tumae propise, dok Evropski sud pravde ima funkciju tumaa osnivakih ugovora. Njegov nadnacionalni karakter se ogleda u nezavisnostu njegovih sudija i generalnih pravobranilaca, koji poiva na ugovornim osnovama. Nije ovlaen da neposredno ponitava akte drava lanica. Nadlenost Suda Evropski sud pravde ima osnovnu f-ju da obezbedi pravilnu primenu osnivakih ugovora, kroz formu arbitra u reavanju sukoba izmeu evropskih institucija i drava lanica. Time se postie da evropske instituvcije ne mogu raspolagati sa vie vlasti nego to im je dato na osnovu Ugovora o osnivanju. Sud pravde je naroito u ranim fazama rada odigrao znaajnu ulogu u procesu stvaranja evropskog prava, postajui veoma znaajan faktor produbljivanja procesa integracije u EU. Prema opte prihvaenom miljenju, ostoji podela nadlenosti na : 1. onu po direktnim tubama 2. nadlenost po prethodnim pitanjima. Da bi neko pitanje bilo podobno za raspravljanje pred Sudom, potrebno je da je ono prethodno bilo u postupku pred nacionalnim sudom. Tokom tog postupka utvruje se potreba za tumaenjem pojedinih komunitarnih normi, zato to se ocenjuje da taj fakt sutinski opredeljuje donoenje odluke. Sud ne trai nikakvu posebnu formu za upuivanje. U praksi se deavalo da je prihvaeno reavanje i nejasno formulisanih pitanja. Postupak pred Sudom Pitanje postupka pred Sudom pravde je regulisano Protokolima o Statutu suda uz osnivake ugovore i Poslovnikom o radu. Prema pravilima sadranim u ovim dokumentima, postoje 2 vrste postupaka pred sudom: 1. postupak po direktnim tubama i

24

2. po prethodnim pitanjima. Postupak se sastoji iz pismenog postupka, pripremnog istraivanja, usmenog pretresa i donoenja presude. U postupcima po direktnim tubama mogue je identifikovati etiri faze:

1. 1. Pismeni postupak 2. 2. Pripremni istraivanje (dokazni postupak) 3. 3. Usmeni pretres 4. 4. Donoenje presude.Posebni postupci Pred sudom se mogu voditi sledei posebni postupci:

1. 1. postupak po prigovoru tree strane 2. 2. po osnovu otkrivanja nove injenice 3. 3. tumaenje presude.U prvom sluaju se radi o tubi tree strane koja nije uestvovala u sporu, ali je presudom dolo do oteenja njenih interesa. U drugom sluaju je re o otkrivanju nove injenice od znaaja za presuivanje stvari, sve strane u sporu mogu podneti zahtev za obnovu postupka. injenica mora biti veoma znaajna da bi se pribeglo preispitivanju presude, takoe, nije mogla biti poznata tokom prethodnog postupka. U treem sluaju radi se o tumaenju presude. Pravo na pokretanje ovog postupka imaju strane u sporu i organi EU za sluaj da dokau opravdani interes za to tumaenje. Pravo na podnoenje ove tube imaju drave lanice, institucije EU i fizika i pravna lica. Sud donosi presudu koja je obavezna od dana donoenja ime se izbegava statinost svake presude. Ovakva pozicija donela je Sudu pravde posebnost u tom smislu to mu je omoguila da kreira neke veoma vane i neophodne instrumente i institucije, bez kojih ne bi mogla biti postignuta sutinska integracija u EU. Bitno je naglasiti da je osnovna f-ja Suda ipak reavanje sporova. Teko da bi se moglo odrati shvatanje da je f-ja utvrivanja politike i pravaca razvoja evropskih integracija izvorna f-ja Suda. Pre bi se moglo rei da je politiki ambijent koji je egzistirao u odreenim periodima manje ili vie naglaavao takvu njegovu f-ju. Tumaenje komunitarnog prava ima veliki znaaj u pogledu reavanja pitanja njegovog domaaja, odnosno, direktne primene, popunjavanja pravnih praznina i suprematije u odnosu na nacionalno pravo. Sud koristi razliite vrste tumaenja, kao npr. jeziko, ciljno, interpretera itd.

25