11

МЕН ТАЛ НА ХИГИ ЈЕ НА ИЛИ ,,ЦИВИЛ НА КОН ТРО ЛАСТРУЧ НО СТИ“ У ПСИ ХИ ЈА ТРИ ЈИ И ВАН ЊЕ

,,Моли те се... нашем Богу... Нек оном који воли и лута сумра чан пољемНе дâ да умре горак, напу штен и нево љен“.

Лаза Лазић, „Моли те се...“

Увод

1.Живи мо у све ту све савр ше ни јих спе ци ја ли за ци-

ја у нај ра зли чи ти јим стру ка ма, уз исто вре ме ни раз-вој све „про фе си о нал ни јег“ одно са људи који раде у спе ци ја ли зо ва ним слу жба ма пре ма ,,људи ма опште прак се“, како је ,,кори сник“ јед не од таквих инсти ту-ци ја назвао оне који су у реду покор но чека ли неку од тих „висо ко про фе си о нал них“ услу га.

Што је чин про фе си о на ли за ци је већи, то је однос пре ма дру го ме бле ђи, све мање осо бен и издво јен по

12

оно ме по чему би га пам ти ли и све бржи у поре ђе њу са пре ђа шњим вре ме ни ма, па човек не стиг не да са собом поне се чак ни мирис про сто ри ја у који ма се, за њега као чове ка сва ко дне ви це или „чове ка опште прак-се“, дога ђа поне кад вео ма зна ча јан тре ну так у живо-ту. Ваљ да је за тог дру гог, новог чове ка спе ци јал не прак се, све то без ика квог зна ча ја, тако ,,бага тел но“ и увек дато на исти начин: и када се, на при мер, упи су је купље но пар че земље у земљи шне књи ге, и када се неко упи су је у књи гу рође них, или када се неко ме вади зуб, опе ри ше сле по цре во, или када се чове ку ода гна ју само у би лач ке иде је, или... или... или... Увек само „таш-на, машна и осмех“ вошта них фигу ра.

Све спе ци ја ли зо ва ни јој интер вен ци ји при ла зи се без лич но, без ,,инти ми за ци је са кли јен том“, с наме ром да се сва ком поје дин цу пока же о чему се ту запра во ради: да је све то „про фе си о нал но“ и да нико ме није ста ло до тога што се, реци мо, неко ме вади зуб, одно-сно да струч ни тим уоп ште нема ника кав лич ни однос пре ма кли јен ту, већ му је једи но важно про фе си о нал но савр шен ство спе ци ја ли зо ва не рад ње коју врши. Ника-кву важност нема то што је неко напре до вао, те ку-пио њиву или добио наслед ни ка, што уши ва мо нечи ји трбу шни зид после изва ђе ног сле пог цре ва, па ни то што смо неко ме рас те ра ли суи цид не иде је, јер је то наша сва ко днев на, рутин ска, спе ци ја ли зо ва на актив-ност. Она је толи ко изнад сва ког лич ног одре ђе ња да оно ме ко је ,,кори сник“ наших услу га не упам ти мо ни лик, ни име, па га не пре по зна је мо ни кад про ђе поред нас на ули ци, ни када нам поно во дође на кон тро лу.

13

За нас су важни само бро је ви и про цен ти, који уме ју да изма ме осмех на нашем лицу или да га обо је сетом.

Чуо сам да се насто ји да и вој ска буде што више „спе ци ја ли зо ва на“ и „про фе си о нал на“. Али шта ћемо ако поста не тако про фе си о нал на да пре ста не да се одно си лич но пре ма они ма које бра ни и пре ма они ма које сма тра непри ја те љи ма, баве ћи се само уса вр ша-ва њем, попут, узми мо, вађе ња сле пог цре ва, без обзи-ра коме и када, тре ба ли или не тре ба то чини ти. Шта ћемо ако од сил ног доброг вас пи та ња у нашој колев-ци одњи ше мо вој ску која, избе га ва ју ћи „про ста клук“ емо ци о на ли зо ва ња сво јих ста во ва и ода бра них усме-ре ња, поста не толи ко ниве ли са не осе ћај но сти да јој је сасвим све јед но да ли гру ва из сво јих топо ва, уса-вр ша ва ју ћи се на мане ври ма и заба вља ју ћи нас, или је пак у некој, било којој и било каквој, бици, чине ћи то без „про стач ке“ или „бал кан ске фами ли јар но сти“ са ма којом од кон фрон ти ра них стра на.

2.Такво, све оп ште усме ре ње струч них слу жби дове-

ло је у здрав ству до тога да нам из бол ни ца дола зе људи, можда и са реше ним про бле мом због којег су тамо оти шли, али узне ми ре ни нема ром пре ма њихо вој лич но сти, пони же ни оним што су дожи ве ли од струч-ног, па и висо ко струч ног осо бља, и то од тре нут ка када су обу кли бол нич ку пиџа му па све до отпу ста из бол ни це. У нашим усло ви ма никoга не осло вља ва ју са „госпо ди не“ и пре зи ме ном, што се углав ном не чини ни у интер вју и ма на теле ви зи ји, нити се ико име ну је

14

титу лом коју је сте као озбиљ ним радом и делом. Сви су увек на „ти“ („Миле, скло ни се, зар не видиш да сме таш“), и нико ника да нема вре ме на за нас лич но, ри ва но, ни пре интер вен ци је коју тре ба оба ви ти,

на при мер у бол ни ци, ни после ње. Паци јен ти често не зна ју ни ко је оба вио неки од тра у ма тич них пре-гле да, чак ни ко их је опе ри сао, зашто им је неко ли ко дана про ду жен бора вак у бол ни ци, нити зашто су тако „нагло“, или, како мисле, „пре ра но“ отпу ште ни. Често им је само дата отпу сна листа уз став: „Ту све пише, а ваш лекар у дому здра вља ће вам све лепо обја сни ти“.

Про блем висо ке с руч но с и и ниско нивоа вас и-а ња у о хо ђе њу са љу и ма, одно сно ро блем мен ал не

хи и је не или, тач ни је, нехи и је не, при ме ћен је још у првој деце ни ји ХХ века, када је аме рич ки гра ђа нин Бирс иза-шао из јед не пси хи ја триј ске уста но ве у Њујор ку сасвим опо ра вљен, али вео ма гне ван због пони жа ва ју ћег пона-ша ња осо бља пре ма боле сни ци ма. Сво је иску ство он је пре до чио јав но сти и орга ни зо вао прве мен тал но-хиги-јен ске актив но сти, о који ма ће овде бити речи.

Савре ме ни обра сци мен тал не хиги је не

Покрет мен тал не хиги је не настао је као обу на љу ске осе ћај но с и ро ив ре е ра но сци јен и зма струч ња ка, наро чи то пси хи ја та ра. Реч је о насто ја-њу да се струч ни тимо ви у здрав ству под се те да је и боле стан човек, као и онај са мен тал ним поре ме ћа јем, или онај који је у егзи стен ци јал ном шкрип цу, још увек одре ђен сво јим хума ни те том, који зах те ва пошто ва ње

15

и раз ме ну пажње са дру ги ма. Нијед на струч на осо ба, зао ку пље на про фе си о нал ним пред ра су да ма о соп стве-ној струч но сти и лич ној осо бе но сти, није у ста њу да обу хва ти цели ну лич но сти дру го га, јер је човек ,,увек више од оно га што може да зна о себи“, како је то, већ почет ком про шлог века, уста но вио Јасперс (9).

Ни науч ни при сту пи, ску че ни зако но мер но сти ма које их одре ђу ју, ни „погле ди на свет“ ауто ра пси хо те-ра пиј ских шко ла, суви ше лелу ја ви и неком пе тент ни, нису у ста њу да обу хва те сву вар љи вост осе ћај но сти, која је сушти на људ ског бића. Она се, њихо вом при ме-ном, увек негде губи, исце ди, оста вља ју ћи нам у рука-ма само сасу шен и бежи во тан кон цепт чове ка. Науч-не обла сти, на при мер ана то ми ја, ма коли ко успе шне, гово ре само о јед ном сег мен ту људ ског. Ни физи о ло-ги ја, хисто ло ги ја, кар ди о ло ги ја, неу ро ло ги ја и тако ре-дом, нису у ста њу да кажу о чове ку више од оно га што обу хва та ју сво јом спе ци фич но шћу. Пси хо ло ги ја увек гово ри о јед ној ком по нен ти људ ског пси хи зма, без ком пе тент ног ука зи ва ња на изво ри шта или путе ве хар мо нич не орке стра ци је можда них функ ци ја. Дру гим речи ма, сва ка зако но мер ност, засно ва на на било којој гра ни нау ке о чове ку, при ме ње на на опи си ва ње лич-но сти, било здра вог било мен тал но обо ле лог чове ка, не обу хва та њего ву људ скост нити отва ра пут ка њој.

Мен ал на хи и је на нема ш а а оче ку је о их нау ка. Она се оја ви ла као окре љу ске осе ћај но с и, а бу е кори енс, ис ра вљач нау ка ма о чове ку, с циљем очу ва ња цело ви о с и љу ско ос о ја ња, а о зна чи очу ва ња чове ко во мен ал но з ра вља.

16

Међу тим, све дефи ни ци је мен тал не хиги је не носе у себи чин идо ла три је пре ма науч ним достиг ну ћи ма. Она их угро жа ва у њихо вој про ла зно сти, а упра во про-ла зност науч не чиње ни це чини исти ни тим. И о ла ри-јом науч но с и нау ка ре с а је а бу е науч на, а хума ни с ав не оби ја ни о о ру ни о с рек.

Узми мо, на при мер, пси хи ја триј ски реч ник Пороа из 1965. годи не (фран цу ско говор но под руч је) и њего-ву дефи ни ци ју мен тал не хиги је не:

„Мен тал на хиги је на је скуп мера пре до стро жно-сти ради успо ста вља ња пси хич ке рав но е же, спре ча ва ња мен тал них поре ме ћа ја и ради под сти-ца ња а а а ци је субје ка та на њихо во окру же ње“ (13, стр. 271; под ву као С. Б.).

Не знам да ли је тиме обу хва ћен зах тев мен тал не хиги је не којим се од сва ког струч ног лица тра жи осмех, који бисмо радо виде ли на лици ма у бол ни ца ма, код про да ва чи ца у трго ви на ма, чинов ни ка на шал те ри ма, при чему би они пре ки да ли сво је раз го во ре-раз би бри ге и смех када се поја ви неко са сво јом тего бом или потре-бом. Чини ми се да послов ни и струч ни свет види бла-го дет у чове ко вој а а и бил ној при ро ди, у сми слу они-зно с и пред неда ћа ма, коју човек у нево љи при хва та, сма тра ју ћи да је то једи но могу ће реше ње да опста не. То „реше ње“ струч ни свет пре по зна је као повра так „рав-но те же“ коју је болест поре ме ти ла. Они као да не пре по-зна ју потре бу да се, у овом слу ча ју, боле сни, у било којем виду оку е зајед но са струч ним људи ма, како би се удру-

17

жи ли у бор би за осми шља ва ње живо а је них и ра а ру их, на шта их пози ва мен тал но-хиги јен ски покрет.

Ако се заи ста усред сре ди мо на људ ску а а и бил-нос , као на послед њу одбра ну људ ског иден ти те та угро же ног боле шћу, шта ћемо са кре а ив ним чином који се упра во засни ва на неми ре њу са окру же њем. Шта ћемо са бор бом, која је јед на од бит них одред ни-ца људ ске при ро де и чове ко вог начи на посто ја ња.

Или, узми мо дефи ни ци ју из Обу хва но реч ни-ка си хо ло шких и си хо а на ли ич ких ој мо ва, ауто ра Инглиш и Чамп ни-Инглиш, из 1966. годи не (енгле ско говор но под руч је), дакле из истог пери о да, али с дру-гог кул тур ног под не бља:

„Мен тал на хиги је на је нау ка и веш и на очу ва ња и, у нај ве ћој мери, одр жа ва ња мен тал ног здра вља“, при чему се мисли на мере ,,спре ча ва ња мен тал ног поре-ме ћа ја“, као и на ,,скло ност за ускла ђи ва њем о но са у гру па ма“ (8, стр. 282).

Овде се мен тал на хиги је на свр ста ва у нау ку и веш-ти ну, за шта мислим да нема довољ но аргу ме на та. Ни за је ан ак мен ал не хи и је не, који би био ,,с руч но ос а вљен’’, не може се са си ур но шћу ре ви е и оче-ки ва ни учи нак. Не знам ни како се оба вља то „ускла-ђи ва ње одно са у гру па ма“, с циљем спре ча ва ња мен-тал них поре ме ћа ја. Ми не може мо мен тал не поре ме-ћа је одмах вези ва ти за кон флик те у гру па ма, зато што не зна мо њихо ве узро ке. Кон флик ти се могу јави ти и услед раз ли чи тих нара ви или раз ли чи тих мате ри-јал них инте ре са, што све не мора да води било каквој пато ло ги ји.

18

У нај но ви јем уџбе ни ку Мен ал на хи и је на (срп-ско говор но под руч је), из 2003. годи не – који сам као рецен зент похва лио као бољи уџбе ник из ове обла сти, не виде ћи у томе при ли ку да диску ту јем о науч но сти настав ног пред ме та који већ посто ји и пре ма чијем је про гра му уџбе ник и напи сан – дома ћи ауто ри Вида но-вић и Колар иду за већ посто је ћом пред ра су дом о мен-тал ној хиги је ни као науч ној дисци пли ни и сма тра ју да је:

,,Мен тал на хиги је на науч на исци ли на која, кори-сте ћи се соп стве ним, али и достиг ну ћи ма дру гих нау ка“ (набра ја ју ћи те нау ке), слу жи очу ва њу мен-тал ног здра вља (7).

Свр ста ва ју ћи мен тал ну хиги је ну у науч не обла-сти, више меха нич ки и по нави ци него с темељ ним уви ди ма у сâм пред мет про у ча ва ња, само оту пљу је-мо њену оштри цу и сло бо дар ске визи је које су биле на помо лу. Тиме оне мо гу ћа ва мо да она буде рав но те-жа пуком сци јен ти зму, који нау ку и њене после ни ке све више извла чи из живо та на нека леде на бес пу ћа ништав но сти.

Под виг гра ђа ни на Писе на и позив Кли фор да Бир са

1.Носе ћи у себи одјек феу дал них, сред њо ве ков-

них вре ме на, пред рево лу ци ју 1771. годи не, Жан-Баб тист Писен (Jean Bab tist Pus sin), сео ски мла дић

19

стар два де сет и пет годи на, обо лео, по све му суде ћи, од тубер ку ло зног аде ни та, дола зи у Париз, у општу бол ни цу Бисе тру (Bise tre) на лече ње, где оста је низ годи на. Сви део му се живот и рад бол ни ча ра, који ма је и пома гао када је већ при здра вио, посеб но они ма који су збри ња ва ли пси хи ја триј ске боле сни ке. Поло жио је потреб не испи те и 1784, у сво јој три де сет и осмој годи ни, постао бол ни чар на оде ље њу за узне ми ре не пси хи ја триј ске боле сни ке у истој бол ни ци. Они немир-ни и агре сив ни ноћу су вези ва ни лан ци ма, а нека да су оста ја ли веза ни и читав наред ни дан, па и дуже.

Веза ни ма су узне ми ре ност и бес расли, да би, измо ре ни, обич но кло ну ли без над но цви ле ћи по целу ноћ. Све је то, посеб но ноћу, одје ки ва ло пси хи ја триј-ским бол ни ца ма и њихо вим сусед ством.

Као све док тога, оста ју ћи у ноћ ној сме ни уса-мљен и очи у очи са тим напа ће ним људи ма, Писен, мада скро ман и послу шан шефо ви ма, дрзнуо се да на сво ју руку, нико ме ово ре ћи и нико а не и а ју ћи, ски не лан це са је но боле сни ка, чију је пат њу раз у мео, сао се-ћа ју ћи са њим. Овај је то радо при хва тио, сми рио се и умо ран заспао, а чак је и сутра дан био миран. Наред не ноћи Писен је исто учи нио и са дру гим паци јен том, потом и са тре ћим, и тако редом. Скро ман, вре дан, некон фликт не нара ви, али морал но хра бар и ау о но-ман, о о ва ран самом себи, дово де ћи тиме у пита ње и сво ју слу жбу, све чешће је осло ба ђао чове ка од луди-ла лана ца, који су били наме ње ни „лече њу“ боле сног мен тал ног скло па. То му нико зва нич но није одо брио, али му није било ни заме ре но. При ча ло се, не баш на

20

сав глас, како има оби чај да ски да лан це са боле сни ка и да се при том ништа лоше не дога ђа (12).

Годи не 1789. еси ла се рево лу ци ја. Пинел, позна-ти пси хи ја тар, лич ни при ја тељ сестре кра ља Луја XVI, у чијим је сало ни ма до касно у ноћ водио глав ну реч, наве ден је на повла че ње из јав но сти и јед ног дана, 1793. годи не, док је гиљо ти на ради ла пуном паром, дошао је да као лекар ради у Бисе тру. Он је постао шеф Писе ну, сада гра ђа ни ну Писе ну. Касни је ће при зна ти да је дола ском у Бисе тру чуо да у тој бол ни ци има-ју оби чај да боле сни ци ма ски да ју лан це. Пинел је био ихи осма рач о а ђа ја и није се мешао у ај ро блем,

док је Писен, вре дан и послу шан, за све сво је актив но-сти нај пре питао шефа и слу шао њего ве нало ге, али је морал но био свој, па је све посве ће ни је наста вљао сво ју деве то го ди шњу прак су. Без одо бре ња, упор но, твр до-гла во, као сва ки феу дал ни сељак опчи њен вером, он је оба вљао свој хри шћан ски зада так и пру жао помоћ уне сре ће ни ма.

Пинел, који је већ дуже вре ме на био гла сни ,,при-ја тељ наро да“, чиме се додво рио рево лу ци о на ри ма и посте пе но успо ста вио свој струч ни ауто ри тет, добио је место шефа пси хи ја триј ске бол ни це Сал пе три јер, у коју одла зи, али са собом о во и и бол ни ча ра Писе на, вред ног, скром ног и ода ног (12).

У Сал пе три је ри Писе на и даље нико не кон тро ли-ше у раду са паци јен ти ма, па он наста вља да их осло-ба ђа од вези ва ња, што сада поста је видљи во и доби ја нове обри се. Пуно дво ри ште боле сни ка без лана ца пре по зна је се као део општег осло ба ђа ња чове ка под

21

ути ца јем и е ја рево лу ци је, што Пинел, као про фе сор пси хи ја три је на пари ском уни вер зи те ту, при хва та, и чак почи ње да пише о том рево лу ци о нар ном пре о бра-жа ју. Сло бо дар ство рево лу ци је, ето, омо гу ћа ва и нови при ступ пси хи ја триј ским боле сни ци ма и раз вој новог моде ла могу ћег бол нич ког лече ња у пси хи ја три ји.

Њего ви био гра фи твр де да он ника да није себи при пи си вао осло ба ђа ње пси хи ја триј ских боле сни ка, али и да ника да није поми њао Писе на. У првом изда-њу свог чуве ног уџбе ни ка пси хи ја три је, који је у том пери о ду иза шао, чак ће напи са ти, како је поме ну то, да је већ у Бисе три ,,зате као оби чај да се боле сни ци не везу ју лан ци ма“, чиме су ,,ноћи поста ле мир ни је“, али није поме нуо име ауто ра те иде је и прак се. Ни у дру гом изда њу истог уџбе ни ка, где о све му гово ри опшир ни је, Пинел не поми ње гра ђа ни на Писе на (12).

Тим тек сто ви ма је обна ро до ва но зва нич но осло ба-ђа ње си хич ких боле сни ка у рево лу ци о нар ној Фран цу-ској и могућ ност њихо вог трет ма на у атмос фе ри сло-бо де кре та ња и рада на бол нич ким има њи ма. Свет се заин те ре со вао за про блем, те су, наро чи то у сле де ћем, XIX веку, поче ли да дола зе сви зна чај ни ји стран ци који су се бави ли том обла шћу, да виде како то функ ци о-ни ше у прак си, како би је уве ли и у сво јим сре ди на ма.

Како је тихо и непри мет но ушао у исто ри ју пси-хијaтрије и у њој тихо и непри мет но ра ио нове обли-ке ра а, Жан-Баб тист Писен (1746–1811) је без пом-пе и кон фли ка та и ишче зао из ње у сво јој шезде сет и петој годи ни (12). Он је први лаик који је упо зо рио науч ни свет свог вре ме на, иако је пре ма њему гајио

22

осе ћа ње пошто ва ња, да се, баве ћи се пси хи ја триј ским боле сни ком, не сме забо ра ви ти да се и ту човек бави чове ком. Био је о рви алас мен ал не хи и је не, који се ис ре чио уком сци јен и зму Пине ло во оба и као такав, нена у чан и људ ски из фун да мен та, пред ста вља битан, осло ба ђа ју ћи дога ђај. Сво јим живо том и начи-ном рада, Писен је пока зао ме о мен ал но-хи и јен-ско ело ва ња, који је једи но могућ и ефи ка сан: ихо, некон флик но и о о вор но.

Оно што је на на уч но увек је љу ски нео хо но а бисмо ос о ја ли, ос а ја ли и ишли на ре .

Писе нов тих, чврст, дело тво ран и без у сло ван зах-ев (9) могућ је само као чин сми ре ног, трпе љи вог

чове ка сред њо ве ков ног вас пи та ња и мисли која опста-је и поред про све ти тељ ства које грак ће на сав глас у гра до ви ма и међу писме ним све том. Писен је дошао као посве ће ник са посла њем, које је оба вио нечуј но и вра тио се ода кле је дошао. О њего вом посто ја њу и уло-зи сазна ли смо тек у дру гој поло ви ни ХХ века, детаљ-ни јом ана ли зом доку мен та ци је из тог доба (12).

2.После сто десет годи на поно во ће се поја ви ти један

лаик, који ће има ти више сре ће да дође до јав не речи и непо сред но, шире делу је. Реч је о чинов ни ку оси гу-ра ва ју ћег дру штва Кли фор ду Бир су (Кliford Beers) из САД, тач ни је из Њујор ка, који је, иза шав ши опо ра вљен из пси хи ја триј ске бол ни це, 1903. годи не обја вио књи гу Разум који се вра ћа, у којој је изнео обли ке мен ал но еро ра над пси хи ја триј ским боле сни ци ма и мето де

23

које су тада при ме њи ва не у њихо вом лече њу (7). Тиме је покре нуо савест одре ђе них сло је ва гра ђан ског дру штва, осе тљи вих на про бле ме мен тал ног здра вља и демо кра ти је, почео да орга ни зу је акци је у свр ху хума-ни за ци је висо ко струч них ста во ва у раду са пси хич ки обо ле лим људи ма, што се потом пре ли ло и на кадро-ве у дру гим здрав стве ним уста но ва ма, а затим и на а ми ни с ра ци ју, ро све у, р о ви ну, бан кар с во итд. Јер, при ли ком кон так та на шал те ри ма, у кан це ла ри ја-ма, про дав ни ца ма, као и у здрав стве ним уста но ва ма, осо бље често забо ра вља основ но дома ће вас пи та ње, поста ју ћи непри јат но хлад но, одур но, пре по тент но.

Први апе ли за мен тал ну хиги је ну били су првен-стве но позив на ри с ој но она ша ње „струч них људи“ пре ма „људи ма опште прак се“, који трпе сво ју болест или желе да реа ли зу ју неку потре бу која им је важна.

Покрет за мен тал ну хиги је ну био је на пра гу да поста не заштит ник нор мал ног, људ ски јег пона ша ња про фе си о на ли зо ва них слу жби у рав ни с руч но лице – кли јен , у свим реле вант ним инсти ту ци ја ма, али је посте пе но пре стао да буде покрет, пре ла зе ћи у руке здрав стве не слу жбе, која је насто ја ла да га моде лу је попут дру гих струч них обла сти, умрт вљу ју ћи га тиме део по део. Тако је данас мен тал на хиги је на прак тич-но део пре вен тив не меди ци не и здрав стве ног про-све ћи ва ња ста нов ни штва које спро во де здрав стве не слу жбе. У оста лим обла сти ма она је поста ла инстру-мент менаџ мен та, углав ном у функ ци ји про фи та спе-ци ја ли ста или оних који су их анга жо ва ли као најам не рад ни ке у сво јим инсти ту ци ја ма.

24

О ста њу мен тал не хиги је не у здрав ству, првен-стве но у пси хи ја три ји, нај ре чи ти је гово ри филм Ле изна кука вич је не з а (Милош Фор ман, 1975), који пока зу је сте пен обез љу ђе ња који се може дости ћи у савре ме ној пси хи ја три ји, и поред уса вр ше не фар ма-ко те ра пи је и број них пси хо те ра пиј ских шко ла. При-ка за на је, наи ме, јед на пси хи ја триј ска бол ни ца, у којој је бело све што тре ба да буде бело и све обо је но она-ко како тре ба да буде обо је но, где је све чисто, и то бес пре кор но. Вре ме је план ски испар це ли са но и зна се кад ко и где тре ба да буде. На при мер, зна се када тера пе ут води груп не раз го во ре или груп ну пси хо те-ра пи ју са боле сни ци ма. Он то заи ста и чини, само што су боле сни ци демент ни или крај ње аути стич ни и не раз у ме ју шта им тера пе ут гово ри, а не знам ни коли ко он раз у ме њихо во мрмља ње. Ниг де нема дија ло шког одно са посре до ва ног доди ри ма и покре ти ма изме ђу лека ра и аци јен а, ниг де раз ме не актив но сти и радо-сти током игре удво је или у гру пи, ниг де ими та ци је телом и гла сом, ниг де спон та но сти у међу људ ском сусре та њу или у кому ни ка ци ји реч ју и телом.

Нарав но, живот се у сво јој пуно ћи одви ја раз у ђе-но, изван свих тео риј ски зами шље них шабло на. Али, када он није вођен витал но шћу, и то код оних код којих је витал ност у паду, што је слу чај са сва ким поје-дин цем који је у егзи стен ци јал ном шкрип цу, живот се раси па нео д ме ре но, смр то но сно. Раз о бру ча ва ње јед не чвр сто орга ни зо ва не али бесми сле не зајед ни це виде-ли смо у фил му Ле изна кука вич је не з а. Струч ни људи те пси хи ја триј ске уста но ве веро ват но нису ни

25

зна ли за иску ство сеља ка –бол ни ча ра Писе на, а сами га нису могли дожи ве ти, сте шње ни изме ђу насла га збр ка них, теку ћих токо ва савре ме не пси хи ја триј ске мисли у вре ме ну расу ла, у којем су, умно го ме већ тада, речи врли на и сао се ћа ње скри ва не као срам не.

За њујор шког гра ђа ни на Бир са можда су и зна ли, али су њего ву мен тал ну хиги је ну, којом је он желео да про чи сти бол нич ке ход ни ке у пси хи ја три ји, веро ват но дожи вља ва ли као израз одре ђе них ком лек са, и тиме је баци ли на сме тли ште, ван сво јих инте ре со ва ња.

3. Писен, као зрео човек са села, у рав ни непо сред-

ног сусре та са чове ком узне ми ре ним мен тал ном боле-шћу, а изло же ног теле сној пат њи због лана ца на нога-ма и веза но сти лан ци ма за зид, кога је он при томе морао да над зи ре, био je пре пла вљен сао се ћа њем, том спа со но сном осо би ном, уро ђе ном сва ком чове ку. Тим путем Писен је открио:

• раз у ме ва ње ру о . Сао се ћа њем се о ва ра раз у-ме ва ње а ње ру о , без обзи ра на епо ху у којој човек живи. Дожи вљај исто вет но сти са дру гим – кога поре ме ћај чини дру га чи јим, а дух вре ме-на га чак сма тра лу им и тиме нама супрот ним – обу зео је Писе на. То је у њему побу ди ло:

• обро у. Она се иска зу је укла ња њем сва ке не ри-ја но с и и зла пре ма дру гом чове ку, што збли-жа ва људе и побу ђу је уза јам ну накло ност и пове ре ње. Добро та, већ по себи, буди:

26

• о о вор нос чове ка ре самим собом за оно ш о чини. Та одго вор ност је неза ви сна од ста во ва зајед ни це или духа вре ме на, наре ђе ња ауто-ри те та, угле да ња на узо ре. Она је израз људ ске е ич но с и, која се њоме испо ља ва у зајед ни ци. Е ич нос је увек ау о ном на у о но су на све оно ш о је о ш е ри хва ће но у заје ни ци, и онда када при хва та опште ста во ве, и онда када их не при-хва та. Е ич нос је чин сло бо не воље чове ка.

Сао се ћа ње, раз у ме ва ње, обро а и о о вор нос су

основ ни фено ме ни љу ско си хи зма које је Писен, сељак који је живео у уху сре њо ве ков не ра и ци је, а бол ни-чар, увео у рак су савре ме не си хи ја риј ске бол ни це, која је тиме доби ла при ли ку да се суштин ски хума ни-зу је и оства ри као лечи ли ште. Пси хи ја триј ска бол ни-ца је пре по ро ђе на овим про ме на ма: сло бо а кре а ња и ра на ера и ја, која се поја ви ла орга ни зо ва њем живо-та све већег бро ја сло бод них људи у бол нич ком кру гу, наста ви ла је свој савре ме ни ход, али у ста рим мехо ви ма. Јер, још дуго ће оста ти да живе пред ра су де о мен тал но поре ме ће ним осо ба ма и однос осо бља пре ма њима као пре ма објек ти ма за спро во ђе ње соп стве них вешти на, а не као субјек ти ма са који ма се сара ђу је зарад бољит ка њихо вог мен тал ног здра вља и начи на живо та.

Није се наста ви ло са ски да њем јед ног по јед ног око ва, у ем сао се ћа ња са бли жњи ма, уз обро у и о о вор нос , како је то нека да запо чео Писен.

Гра ђа нин Њујор ка Бирс, у вре ме поја ве иде је о аме рич ком сну, попут Напо ле о но ве изја ве да сва ки

27

редов у свом ран цу носи мар шал ску пали цу, у датим живот ним усло ви ма јед не пси хи ја триј ске уста но ве тог, демо крат ског дру штва, раже стио се, са свим сво-јим моћи-бити, на непо што ва ње себе као осо бе. Он је поста вио ле о она ша ње и емо кра и ју као про блем мен тал не хиги је не, што је остао њен про блем до данас. Пона ша ње струч них осо ба у тој бол ни ци није било оно што се оче ку је од људи про сеч ног гра ђан ског вас пи-та ња, који се сре ћу у неким дру гим сре ди на ма. Мно-и с руч ни љу и, у осно ви ле о вас и а ни, оком сво ра но вре ме на у си хи ја риј ским бол ни ца ма, она ша ју се као а ника нису оби ли еле мен ар но оро ич но вас и а ње.

Оду зи ма ју ћи мен тал ној хиги је ни само свој ност и свр ста ва ју ћи је у тех ни ке исце ли тељ ских тра ди ци ја из-гу би ло се све што је она могла да доне се нашем вре ме ну.

Мен тал на хиги је на као поја ва

И Писен и Бирс су поста ви ли пита ње осно ва ху ма -ни е а, чији смо, као људи, носи о ци, и пита ње хума-но с и у соп стве ном раду за који смо одго вор ни, нај-пре пред собом, а потом, као струч не осо бе које се баве мен тал ном боле шћу и њеним лече њем, одго вор ни смо и пред поје дин цем кога лечи мо и гру пом коју тера пиј-ски води мо. Теме обро е и ле о она ша ња пре ма они-ма који тра же помоћ због свог нару ше ног мен тал ног здра вља нису поста ле садр жа ји пси хи ја триј ске стру ке ни након антип си хи ја триј ске побу не, која је покре ну-ла пита ње одно са људ ске сло бо де и мен тал не боле сти.

28

Писен је у себи пре по знао при род ни зов обро-е да се помог не бли жњем који пати у лан ци ма, као

и о о вор нос , која при род но оби та ва у људ ском бићу, одго вор ност за извр ше ње или неиз вр ше ње зах те ва које поста вља пре по зна та добро та. Tиме је сви ма поста-вио зада так да при ли ком пру жа ња помо ћи они ма чије је мен тал но здра вље у кри зи не буду без сао се ћа ња и с рем но с и на обро у, као и без со с ве не о о вор но-с и, неза ви сно од пра ви ла пона ша ња у датим усло ви ма или у датој сре ди ни. То је прво и нај оп шти је пра ви ло којим се чува соп стве но и туђе мен тал но здра вље. Оно чини носе ћу струк ту ру сва ке људ ске актив но сти.

Бирс је, са сво је стра не, покре нуо и а ње ле о она ша ња, које је тако повр шно утка но у нас дома ћим,

поро дич ним вас пи та њем, до којег декла ра тив но толи-ко држи мо. Он је открио оли ич ку с ра ну пита ња која наме ће мен ал но обо ле ли човек, који има ра во на свој хума ни е у цели ни и на хума но она ша ње ру-их ре ма њему. Међу тим, европ ски гра ђа нин као да

једва чека да зба ци хума ни тет са себе, као неки терет, чим се сусрет не са чове ком немоћ ни јим од себе или са неким ко је боле стан.

Тако је било и у поје ди нач ним одно си ма међу љ уди-ма кроз исто ри ју, као и у одно си ма изме ђу моћ них држав-них колек ти ви те та и оних који су мањи или мали, од но-сно, тако је и у међу на род ним поли тич ким одно си ма.

Да би оства ри ли добро ту и путем раз у ме ва ња помо гли пре ва зи ла же њу међа и пре пре ка међу људи-ма мора мо, као пре вен ци ју кри за ма мен тал ног здра-вља и мен тал них обо ље ња, позна ва ти:

29

• свет и уло гу наго на,• раст и зре ње лич но сти,• пут од био ло шких осно ва до пости за ња етич но-

сти и сло бо де у пона ша њу и мишље њу и• без у слов ни зах тев чове ка.

Свет наго на и сми сао живо та

Свет наго на и сми сао живо та који се засни ва на нагон ским импул си ма обје ди ње но ћу при ка за-ти у табе ли бр. 1. У коло на ма табе ле се нала зе путе-ви и видо ви раз во ја сва три нагон ска изво ри шта, од њихо вих првих поја ва оком рве о и не живо а, ка а се сва ри на он ска изво ри ш а обе ло а њу ју, до пси хич ких про це са које они буде и под сти чу у нај-ви шим обла сти ма пси хич ких функ ци ја које човек досе же.

На он за само о р жа њем се јавља кроз: бор бу за о с а нак, ла и си ос , о ор неу доб ном сме шта ју тела и насто ја ње да се живи у удоб ном. Нагон за само-о др жа њем се оства ру је:

• у ем ос ва ре ња на он ске функ ци је, које чине: сна а ела, веш и не, ин е ли ен ци ја;

• ви о ви ис о ља ва ња се јавља ју одр жа ва њем соп-стве ног теле сног или био ло шког иден ти те та у стал ном раз во ју и добро би ти;

• ра е а осе ћа ња: с ра ха, који наго ве шта ва опа сност и моби ли ше одбра ну и а ре си је, која покре ће одбрам бе не или напа дач ке могућ но сти

30

Све

нао на и сми сао

живо

аТа

бе ла

бр.

1

Ред

ни

број

На го ни

Пу те ви

оства ре њ

а Ви

до ви

испо љ

а ва њ

а Пра те ћа

осе ћа њ

а

На ста

ле

живот не

ситу

а ци

је

Сми

сао

посто

ја ња

1Са

мо о

др-

жа њ

е

Сна г

а те

ла

Инт

е ли г

ен ци

ја

Веш

ти не

Оп ст

а ја т

и у

теле

сном

ид

ен ти

те ту

А гре

си ја

Стра

х Си

гур н

ост

Удоб

но ст

Е сте

тич н

опо

сто ј

а ње

2Со

ци ја

л ни

наго

н П

ри вр

же н

ост

гово

р За

јед н

и че њ

еса

дру

ги м

а

Би ти

во

љен

иво

ле ти

За је

д ни ц

а;

Бити

Нек

о Н

еко м

е

Е тич

ност

одно

са

3П

ол ни

наго

н П

ол ни

орга

ни

Пол

ниод

но с

Е рот

ска

љуб

ав

Жи в

от у

дво ј

е Ра

ђа њ

еде

це

С. Б

оја н

ин

31

осо бе или њене могућ но сти за рад, обез бе ђу ју ћи опста нак датом иден ти те ту;

• нас а ла живо на си у а ци ја ути че на ожи-вљај у об но с и и си ур но с и, као и на мо ућ нос а човек раз ли ку је ново о озна о , и то час у

већем час у мањем оби му, у одре ђе ном, више или мање при јат ном виду, увек у раз ли чи тим нијан са ма, што буди наслед ну љу ску осо би ну а увек бира боље, што у чове ку ства ра ес е -ско осе ћа ње;

• сми сао ос о ја ња се јавља кроз ес е ско осе ћа-ње, као чар ле о или као ри ја нос коју чове-ку ри чи ња ва ес е ски ожи вљај амби јен а у којем живи или за којим чезне. Оча ра нос ле им ос а је мо ив чи а во низа чове ко вих ак ив но-с и, о нај ра ни је е ињ с ва о о ра сло оба.

Тиме на он за само о р жа њем у чове ку пре ва зи ла-зи био ло шки обра зац, када је он сам себи циљ. Досе за-њем естет ске потре бе, нагон само о др жа ња не мења ни свој пра вац ни сво ју при ро ду, већ омо у ћа ва ос ва ре-ном о с ан ку ес е ско уса вр ша ва ње. Тиме овај нагон оства ру је свој конач ни сми сао, који се састо ји у буђе-њу, људ ским гени ма про гра ми ра ног, про це са очо ве че-ња или хоми ни за ци је.

Соци јал ни на он се јавља кроз ри вр же нос мај ци, коју поје ди нац раз ли ку је и издва ја од оста лог све та, оства ру ју ћи посред ством ње осно ве кому ни ка ци је са све том, као и однос са свим што наста њу је њено окру-же ње или рани свет дете та.

32

• ма ер на ли зо ва ни све . Говор елом, ме а ко му-ни ка ци ја, орал ни овор или ма ер њи језик, који се раз ви ја ју у окви ру ма ер на ли зо ва но све а, омо гу ћа ва ју ства ра ње соци јал но оља и заје -ницâ уну тар тог поља у касни јим ета па ма раз во ја људ ског посто ја ња. Соци јал ни нагон се испо ља ва:

• у е ви ма ис о ља ва ња, као што су: ри вр же нос бићу мај ке и овор тела, покре ти, орал ни говор који уоп шта ва, успо ста вља ју ћи тако одно се са дру ги ма;

• ви о ви ис о ља ва ња су заје ни че ње1 са мај ком и ру и ма, и о нос са све ом с ва ри и ри ро ом;

– ра и а осе ћа ње љуба ви, које наста је у чове ку као одго вор на љубав коју већ при ма. Он има о ре бу а бу е вољен и а и сâм воли;

• нас а ла живо на си у а ци ја гра ди ширу заје ни-цу, која зах те ва да човек нађе соп стве но место у њој, што у њему буди жељу да буде Неко Неко ме ко је и њему Неко;

• сми сао раз во ја соци јал но на о на је у томе да кроз успо ста вље не одно се међу људи ма ро бу и е ич нос , која је уро ђе на о ре ба чове ка, у ем које он је и но може а уре и о но се у ру и и а о р жи љу ску заје ни цу.

Љуба вљу роди тељ ског пара и око ли не пре ма дете ту, која се рађа и раз ви ја у сва кој зајед ни ци, соци-јал ни на он под сти че људ ско биће да воли то воље ње.

1 Под реч ју зајед ни че ње под ра зу ме вам актив но дру же ње у зајед ни ци.

33

Само ри мље на љубав може а ро и љубав у рав ни био ло шких обра за ца живо а. Поја ва љуба ви у чове-ку, про јек то ва на у соци јал но поље, омо гу ћа ва про цес хоми ни за ци је.

Хоми ни за ци јом се чове ку омо гу ћа ва да путем љуба ви пре ва зи ђе пуки обра зац ра ве но с и као кру-жни ток логич ке пове за но сти узро ка и осле и це, што је дина ми ка одно са у хоме о ста зи као био ло шком обра сцу одр жа ва ња живо та и нижих обли ка одно са у зајед ни ци, и то у рав ни ава ње – узи ма ње, дакле у рав-ни раз ме не, или у рав ни ро а ва ње – ку о ва ње. Виши облик отво ре но сти ка апсо лут ном посто ја њу, ка којем води очо ве че ње, омо у ћа ва јавља ње љуба ви без о ре-бе за узвра ћа њем – љуба ви као сло бод ног, без у слов но и ничим усло вље ног чина посто ја ња, ш о је ау ен-ич но ис о ља ва ње чове ка у све у.

Пол ни на он се тако ђе доно си на свет рође њем, у виду посто ја ња ол них ор а на, који врше прво обе ле-жа ва ње чове ка и исто вре ме но деле људе на поло ве: мушки и жен ски. Пол ност пра ти еро ска љубав, која под ле же про це ни зре ња, сход но теле сном узра сту и зре ло сти поје дин ца. Овим нагон ским зах те вом се оства ру је потре ба мушкар ца и жене за живо том удво је, која се осми шља ва рађа њем дете та. Као и у прет ход на два слу ча ја, пра ти ће мо:

• у е ве ис о ља ва ња сек су ал ног наго на, а то су: секун дар на сек су ал на обе леж ја и пол ни орга ни;

• ис о ља ва ње сек су ал но на о на се оба вља путем ерот ског пона ша ња и пол ним одно сом, за који

34

човек поста је зрео тек сазре ва њем тела и хумо-рал них струк ту ра у њему, а то је негде после четр на е сте годи не живо та, када човек био ло-шки поста је спо со бан за роди тељ ство;

• ра е ће осе ћа ње, које чини себи свој стве на еро- ска љубав;

• живо на си у а ци ја која се тиме засни ва јесте живо у во је;

• сми сао ол но на о на јесте рађа ње еце.

У табе ли бр. 1 се гово ри о три нагон ска изво ри-шта и о посеб но сти ма њихо вих у е ва, ви о ви ма ис-о ља ва ња, ра е ћим осе ћа њи ма, живо ним си у а-ци ја ма у које уво е чове ко во ос о ја ње и сми слу који име ос ва ру ју, сход но нагон ском изво ри шту којем

при па да ју.У првој коло ни се ука зу је на ри на он ска изво ри-

ш а, и то на: на он за само о р жа њем, који је пре те жно одго во ран за чове ков био ло шки опста нак и буђе ње естет ских потре ба чове ка; соци јал ни на он, који је одго-во ран за буђе ње и орга ни зо ва ње чове ко ве дру штве-но сти и буђе ње етич ких потре ба; ол ни на он, који је одго во ран за репро дук ци ју људ ског живо та на земљи.

Сва три нагон ска изво ри шта има ју себи свој стве-не изво ре, начи не јавља ња, само свој ну дина ми ку раз-во ја и спе ци фи чан сми сао који се путем њих оства ру је у људ ском начи ну посто ја ња. Они не мења ју сво је циље-ве и свој с ва оком раз во ја, ни он а ка а се укр ш а ју и сусре ну на ис ом изво ру за о во ља ва ња.

35

У дру гој коло ни су у е ви ос ва ри ва ња на о на. Њих чине: ело и ин е ли ен ци ја у обла сти само о др-жа ња, ри вр же нос и овор на кому ни ка ци ја у рав ни соци јал них потре ба, ол ни ор а ни који ма се оства ру је чин рађа ња потом ства, то јест репро дук ци ја врсте.

У тре ћој коло ни су ви о ви ис о ља ва ња на о на, које чине: у рав ни само о др жа ња – ос о ја ње чове ка у свом и ен и е у елом; у рав ни дру штве них одно са – ос ва ре но заје ни че ње са ру и ма; у рав ни пол но-сти – ол ни ак .

У четвр тој коло ни су наве де на ра е ћа осе ћа ња, и то: у рав ни одр жа ња – а ре си ја и с рах који ма се моби-ли ше о бра на у слу жби опстан ка и у о зо ра ва на опа-сност; у рав ни дру штве но сти – потре ба сва ког чове ка да бу е вољен и а воли, то јест усме ре на љубав; у рав-ни пол но сти – раз вој сасвим сво је вр сног типа љуба ви, еро ске љуба ви.

У петој коло ни су наве де не нас а ле живо не си у а ци је, од којих се оче ку је да у рав ни тежње ка само о др жа њу обез бе де си ур нос и у об нос , да у рав-ни соци јал ног наго на побу де у чове ку потре бу да буде Неко Неко ме ко је и њему Неко, док се у рав ни пол но сти поста вља ју зах те ви за успо ста вља њем живо а у во је, у пару.

У шестој коло ни се ука зу је на ос ва ре ни сми сао чове ко вог нагон ског живо та. Оквир за само о др жа ње откри ва чове ко ву о ре бу за ле им; соци јал ни нагон откри ва е ич ку раван људ ских одно са; а од људ ске пол но сти се оче ку је рађа ње е е а.

36

Три бит не чиње ни це о наго ни ма

1.Нагон ске тежње раз вр ста не у три поме ну те гру-

пе – на он за само о р жа њем, соци јал ни на он и ол ни на он – има ју и сво је дело ве тела или орга не путем којих је омо гу ће но њихо во испо ља ва ње (Гиро). То су:

• сна га тела, зуби, вешти не, инте ли ген ци ја, осе ћа-ње агре сив но сти, када је реч о наго ну за само о-др жа њем;

• говор, мисао, тежња за дру гим, међу људ ска љу-бав, пожр тво ва ност за дру гог, када је реч о соци-јал ном наго ну;

• пол ни орга ни и ерот ска љубав, када је реч о пол-ном наго ну или наго ну за раз мно жа ва њем.

2.Опи са не нагон ске струк ту ре и функ ци је од рође-

ња су међу соб но неза ви сне и само свој не, што оста ју до кра ја живо та, мада се оком чи а во живо а, од доба раз во ја до ста ро сти, међу соб но ро жи ма ју, ос ва ру ју-ћи ос е е нос љу ско ос о ја ња у сва кој на он ској обла с и она о соб.

3.Нагон ски свет фор ми ран у чове ку слу жи успо ста-

вља њу моста и уза јам но сти са мате ри јал ним све том изван тела субјек та и са дру ги ма, оства ру ју ћи чове ко во посто ја ње на земљи као однос, као е зи с ен ци ју о но са.

37

Рас те ње и зре ње лич но сти

Био ло шке осно ве се, попут сва ке кли це, раз ли ста-ва ју у сме ру раз во ја ела, заје ни це и си хич ко живо-а, који се уза јам но про жи ма ју, гра де ћи цело ви тост

сва ког поје ди нач ног људ ског посто ја ња. Поме ну ти раз вој ни про цес поку ша ћу да при ка жем у табе ли бр. 2.

У хори зон тал ним коло на ма табе ле опи су јем раз-вој сва ког од поме ну та три сло ја, кроз која се људ ско биће јавља у свом окру же њу.

Телом се оно јавља као кон и ну и е ро с о-ра обли ко ван увек на свој начин, а њего ве актив но-сти покре ћу мо и ви у ви у био ло шких им е ра и ва. У обла сти осе ћа ња у окви ру про це са раз во ја у овом сло ју доми ни ра осе ћа ње ри вр же но с и изво ру си ур но с и. Са а шњос се откри ва као дожи вљај вре ме на које се увек поно во пре по зна је и увек поно во јавља као исто вре ме. Све то оства ру је о с а нак чове ка у све у, што тим дога ђа ји ма даје сми сао, одно сно сми сао опи са-них дога ђа ја јесте ос ва ри ва ње чове ко во ос о ја ња елом и мо ућ но с и ма, са а и ов е.

Заје ни ца као посто ја ње са дру гим или са дру ги ма оства ру је се кон и ну и е ом у вре ме ну, и увек на тај начин. Чове ко ву актив ност обич но покре ће о ре ба за заје ни ш вом. У сва кој живот ној ситу а ци ји човек зајед-ни це има неко рас о ло же ње, којим гра ди део атмос фе-ре у њој. Посте пе но се пре по зна је да сва ка сада шњост запра во тра је неко вре ме, које посте пе но, путем сећа ња, поста је про шло вре ме, ро шлос као имен зи ја вре ме-на. На тај начин у очи пада и чиње ни ца да сада шњо сти

38

Рас

е ње и зре њ

е лич но с

иТа

бе ла

бр.

2

Ред

ни

број

Сло је ви

бића

О ства

ри

ва ње

посто

ја ња

Мо ти

виза

акци

ју До ми

нант но

осе ћа њ

е От кри

ће

вре ме на

Сми

сао

1Те

ло

Кон т

и ну и

те то

му

про с

то ру

Би

о ло ш

киим

пе ра

тив

При

вр ж

е нос

т Са

да ш

њо с

тОп

ста н

ак

2За

јед н

и ца

Кон т

и ну и

те то

му

вре м

е ну

По т

ре бе

заје

д ни-

штв

а

Не к

о ра

с по л

о же њ

е П

ро ш

ло ст

О ба в

е за

3П

си хи

ч ки

жив

от

Су бј

ек ти

ви те

том

Сл

о бод

на

вољ

а:Ја

хоћ

у!

Усм

е ре н

аљ

убав

Бу

дућ н

о ст

Од го

вор н

ост

С.

Бој

а нин

39

увек прет хо ди јед но јуче про шло сти, је но ра ја ње које садр жи одре ђе не оба ве зе, које поста ју моти ви за дела ње у већ посто је ћој (већ наста лој) сада шњо сти.

Пси хич ки слој оства ру је дожи вљај субјек и ви е-а сва ког људ ског бића, чије се актив но сти моти ви шу

сло бо ном вољом иска за ном ста вом: „Ја хоћу“, без обзи-ра на ста во ве око ли не и зах те ве дру гих. У њему се пре-по зна је љубав која је усме ре на на оно што је иза бра но, а што обу хва та општу људ ску љубав и ерот ску љубав, када за њу дође вре ме. Сва ка љубав оче ку је ожи вљај ис у ње ња, било као сег мен та кон ти ну и те та који се одви ја било као будућ но сти која се тиме отва ра.

Бу ућ нос је тре ћи сег мент вре ме на који је, у ства ри, скро ви ш е ај них жеља и поми сли људ ског бића у сва кој ета пи раз во ја кроз коју про ла зи. Бу ућ-нос ра и ожи вљај о о вор но с и за ос ва ре ње свих оче ки ва ња љу и, у бли жој или аљој бу ућ но с и.

Вер ти кал не коло не:

• у првој коло ни се ука зу је на: ело, заје ни цу и си хич ки живо , као на видо ве људ ског посто-

ја ња у све ту; • у дру гој коло ни се ука зу је на ос ва ри ва ње ос о ја ња чове ка у рав ни ела, у којој је одре ђен кон и ну и е ом ро с о ра соп стве ног тела, који се стал но одр жа ва; у рав ни заје ни це је њего во посто ја ње одре ђе но вре ме ном ра ја ња ус о с а-вље не заје ни це; у рав ни си хич ких функ ци ја се пре по зна је по испо ља ва њу субјек ив но с и ста-во ва, про це на и начи на успо ста вља ња одно са;

40

• у тре ћој коло ни се ука зу је на мо и ве за акци ју чове ка, који се засни ва ју на био ло шком им е ра-и ву у рав ни ела; на оба ве за ма пре ма зајед ни-

ци у рав ни заје ни це; на сло бо ној вољи у си-хич кој рав ни;

• у четвр тој коло ни су, сход но видо ви ма лич но-сти које пра ти мо, дата оми нан на осе ћа ња, и то: у рав ни ела, ри вр же нос изво ру сигур но-сти који се пре по зна је у био ло шким дато сти ма; у рав ни заје ни це, увек одре ђе но рас о ло же ње, које одре ђу је атмос фе ру у зајед ни ци; у рав ни си хич ких функ ци ја, усме ре на љубав пре ма пред-

ме ти ма, поја ва ма и осо ба ма као и, сход но узра-сту, ерот ска љубав;

• у петој коло ни је дато откри ће вре ме на. У рав ни ела, сход но зако но мер но сти ма које га одре ђу-

ју, а пре те жно био ло шким обра сци ма, откри ва се са а шње вре ме, изван којег тело и не досе-же; у рав ни заје ни це, ре о зна ва ју ћи чин ра-ја ња, еца, а осеб но о ра сли, лако о кри ва ју ро шлос и њену важнос за ре ну ну мо и-ва ци ју; у си хич ком сло ју се отва ра бу ућ нос , ове ра ва ју ћи чове ко ва дела и нада ња;

• у шестој коло ни је дат рези ме овог про це са и ука за но на сми сао о и са них ос и ну ћа у одно су на људ ско посто ја ње. У рав ни ела све оно што беше веза но за тело доби ја свој сми сао очу ва-ним посто ја њем сва ке људ ске једин ке са којом сту па мо у кон такт; у рав ни заје ни це, засни ва ју-ћи се на про шло сти, јавља се импе ра тив оба ве за

41

ре ма ро шлом, које рев но сно извр ша ва мо; у рав ни си хич ких функ ци ја откри ва се будућ ност, као обра зац вре ме на којим се скла па кути ја вре-ме на чији смо пода ни ци.

Од био ло шке осно ве до етич но сти

Када посма тра мо раз вој ни ток људ ског посто ја-ња види мо пут који из био ло шке кли це води раз ли-ста ва њу на био ло шко-соци јал но-пси хич ки слој, који се завр ша ва сло бо ном вољом, ес е ским и е ич ким ре о бра жа јем и о о вор ним она ша њем пре ма себи,

пре ма дру го ме, као и пре ма зајед ни ци и све ту у цели-ни. Тај пут, о био ло шке осно ве о е ич но с и, поку шао сам да при ка жем у табе ли број 3.

У хори зон тал ним коло на ма табе ле ћу насто ја ти да што кра ће, а разу мљи во, обра дим токо ве раз во ја и хоми ни за ци је сва три раз вој на сло ја чове ко вог бића: био ло шко , соци јал но и си хич ко , који ма оно на свим ниво и ма оства ру је интер ак ци ју са сво јим окру же њем и са све том.

Био ло шки слој, којим запо чи ње све људ ско, јавља се са на он ским о ре ба ма, оства ру ју ћи прва и нај-чвр шћа пове зи ва ња ново ро ђе ног чове ка са ствар но-шћу. Прва кому ни ка ци ја дете та и окру же ња оба вља се путем о а жа ња и окре а, који почи њу као еле мен-тар ни, да би се усло жња ва ли до свог мак си му ма. Тим актив но сти ма човек овла а ва ро с о ром, веш и на-ма кре а ња у њему, бара а њем ре ме и ма и оба вља сусре а ња са ру и ма, што је бит но за његов лич ни

42

О био

ло шке

осно ве

о е

ич но

си

Табе

ла б

р. 3

Ред

ни

број

Слој

лич

но сти

Е нер

гет ска

осно ва

Ко му ни

ка ци

јаса

све

том

Са

знај

ни

про це с

От кри

ће

све сти

о...

Оства

ре њ

есми

сла

1Би

о ло ш

ки

слој

Н

а го н

иОп

а жа њ

еП

окре

т Се

н зо м

о тор

наин

те ли

ген ц

и ја

Се би

Есте

тич н

ост

пост

о ја њ

а

2Со

ци ја

л ни

слој

Тр

а ди ц

и ја

Го во

р Де

цен т

ра ци

ја

инте

ли ге

н ци ј

е и

осе ћ

ај но

сти

Дру г

о мЕ т

ич но

стод

но са

3П

си хи

ч ки

слој

Сл

о бод

наво

ља

Ми с

а о

Фор

мал

не

опе р

а ци ј

еИ

сти н

и том

Богу

Од

го во

р нос

тпо

на ш

а ња

С. Б

оја н

ин

43

раз вој. Цео про цес опа жа ња, који пра ти све покре те и људ ске актив но сти, пре во ди се на пред став ни ниво и рађа прве обли ке инте ли ген ци је – сен зо мо ор ну ин е-ли ен ци ју.

Иску стви ма која се тиме сти чу, човек откри ва ра ни це со с ве но ела и све ри ја них и не ри ја -них ожи вља ја, што му пома же да про бу ди и раз ви је свес о себи и потре бу за новим и при јат ним, о ре бу за ле им – чар ес е ско .

Соци јал ни слој је дат кроз актив но сти које дуже вре ме могу бити исте у јед ној поро ди ци, зави чај ној или наци о нал ној зајед ни ци, ства ра ју ћи тиме ра и-ци ју. Такви, стал ни обли ци пона ша ња на тај начин се и заво ле, наро чи то у детињ ству које је опте ре ће но потре бом за репе ти тив но шћу оно га што је дете ту дра-го. Тако тра ди ци ја, сво јим садр жа ји ма, обли ку је дату сре ди ну.

Зна чај сва ке тра ди ци је зави си од дужи не вре ме на у којем је засно ва на и од наме не којој слу жи. Ана лог но нагон ским сна га ма, које су чувар био ло шког иден ти-те та, у соци јал ном пољу је то ра и ци ја. Она је чувар и ен и е а о ре ђе не ру не ри а но с и или цело-ви е кул у ре, којој се при па да кроз вре ме. Цен трал-ни дога ђај јед не кул ту ре, у нај ве ћој мери, јесте овор. Он је суп страт којим се кул ту ра гра ди, а њего вим се токо ви ма и обли ци ма рече ни це, путем којих се говор испо ља ва, он пре но си и угра ђу је у људе.

Однос са дру ги ма откри ва нам мањ ка вост наших сазнај них про це са и осе ћај но сти, ако не иско ри сти мо људ ску могућ ност ецен ра ци је, то јест посма тра ња

44

ства ри са тач ке гле ди шта дру го га. Сам однос са дру-гим, као и однос са све том пред ме та и про сто ром, чини да човек уоча ва да са раз ли чи тих тач ки гле ди шта има дру га чи ји поглед на исту поја ву. Тако откри ва ецен-ра ци ју мишље ња и осе ћај но с и, што му отва ра све

богат ство све та у којем живи и чини да раз ли чи то сти које га инте ре су ју буду при сту пач не пре и спи ти ва њу. Откри ћем дру гог, човек пре по зна је сво ју пра и скон ску потре бу да одно си међу људи ма увек буду уре ђе ни на нај бо љи могу ћи начин, о кри ва ју ћи име е ич нос као оја ву, као сво ју сасвим лич ну о ре бу.

Пси хич ки слој обе ле жа ва вечи та бор ба чове ко вих све сних зах те ва, у било ком, руди мен тар ном или пуном, зре лом обли ку, са на он ским им е ра и ви ма и зах е ви-ма ра и ци је који увек теже ка оства ри ва њу исто сти и непро мен љи во сти. Бор ба све сти за над вла да ва ње нагон ског и тра ди ци о нал ног оства ру је чин чове ко ве сло бо не воље, којим се човек испо ља ва као сасвим осо бе но биће живо та и при ро де. На сло бод ној вољи се еме љи оја ва љу ске лич но с и; она се увек јавља у

крај њим, гра нич ним ситу а ци ја ма, у који ма је сва ки чо-век оно што ствар но јесте. Сва ко од нас се оје и нач но ос ва ру је као лич нос у сво јој био гра фи ји и у исто ри ји.

То не зна чи да сло бо ном вољом, а не импе ра ти-вом наго на или сте ре о ти пом оби ча ја, може мо о а бра-и мо и ве на он ских х е ња, као и мо и ве ра и ци-

је, који он а не вла а ју нама, чине ћи нам мрским о ш о мора мо а ра и мо, него поста ју наш избор и оно што хоће мо. Про цес одва ја ња од сте ре о ти па и рађа ње новог увек се оба вља путем фор мал них о е ра ци ја које

45

су осло бо ђе не ослон ца на непо сред но, кон крет но. Увек је о чин ес е и зо ва ња на он ско и ро у бљи ва ње е ич ких вре но с и ра и ци јом.

На том прав цу сло бо но о а би ра ња, када се сло-бод на воља чове ка изла же могућ но сти ма погре шног избо ра, човек пре по зна је исти ни тост живо та. О во-ре нос и а ња о ис и ни ом омо у ћа ва раз у ме ва ње и ој ма Бо а, без обзи ра да ли ће Он бити иза бран као веро ва ње или одба чен чове ко вим ате и змом.

Е ич нос љу ско бића је у мо ућ но с и ос а вља-ња и а ња и сло бо и о а би ра ња. При том нас не може мимо и ћи о о вор нос за сва ку одлу ку и за сва ко дело.

У вер ти кал ним коло на ма табе ле бр. 3 ука зу јем на био ло шки обра зац из којег изви ру: на он ске или енер е -ске обла с и, облас кому ни ка ци је, сазнај ни ро це си, раз-вој све с и о себи, и пра тим њихо во обли ко ва ње у рав ни соци јал них на он ских о ре ба, као и њихов израз у си-хич кој рав ни. У осле њој коло ни сажи мам њихо ве нај ви-ше доме те, који ма оне гра де кров не осо би не лич но сти.

У првој коло ни опи су јем све на о на као енер-гет ску осно ву људ ског посто ја ња, која се уоб ли ча ва ес е и зо ва њем, пре ко ра и ци о нал них схе ма о но-са и ус о с а вље не сло бо не воље оје ин ца, којом се човек оства ру је у све ту.

У дру гој коло ни обра ђу јем област кому ни ка ци је оје ин ца и све а, која почи ње о а жа њем и окре ом,

а потом се у пољу импул са соци јал ног наго на раз ви ја путем ово ра, да би се, у свом конач ном виду, јави ла као иска за на мисао, која је у функ ци ји чове ко ве сло-бод не воље.

46

У тре ћој коло ни се обра ђу је сазнај ни ро цес, засно ван на о а жа њу и акци ји, који се про јек ту је у пред став ну раван и тамо јавља као овор којим се опи-су ју дога ђа ји и дефи ни шу ој мо ви у рав ни љу ске ми-сли, која се тиме раз ви ја у окви ру међу људ ских одно са соци јал ног поља и зајед ни це.

У четвр тој коло ни се пра ти раз вој сазнај них ро це-са, који почи ње поја вом сен зо мо ор не ин е ли ен ци је у био ло шкој рав ни, да би се у рав ни соци јал но на о на раз ви ли ро це си ецен ра ци је, а у обла с и љу ске мисли све то истан ча ло до рав ни фор мал них о е ра ци-ја, лише них сва ког ослон ца на сен зо мо тор ну раван и непо сред но сте че на иску ства осо бе у раз во ју.

У петој коло ни се пра ти раз вој све с и о себи у соп-стве ном телу и у све ту, као про сто ру и кроз тра ја ње у вре ме ну, субјек ти ви те том који посте пе но почи ње да живи кроз иску ство и зре ње. Сва ка свес о со с ве-ном Ја у све у о кри ва све и окру же ње као не-Ја, као нешто дру го од мене самог, што се фор ми ра у пој му ру о с и, наспрам које и са којом се посто ји. У рав ни

пси хич ких функ ци ја јасно се ука зу је одва ја ње ис и ни-о о неи с и ни о , Ја о не-Ја, обро о не ри ја но ,

зло , што отва ра богат пси хич ки живот и област стал-ног ода би ра ња и бива ња ода бра ним из сло бо де дру гог. Тиме дру ги поста је мери ло мојих вред но сти и обје кат мојих тежњи, који ми је тешко досту пан услед њего вог недо ку чи вог субјек ти ви те та. То је дра ма при ја тељ ства и соци ја ли за ци је.

У рав ни си хич ких функ ци ја чове ка, пре ма табе-ли бр. 3, јавља се могућ ност пре по зна ва ња а со лу не

47

ис рав но с и или ој ма Бо а, уз сум њу у посто ја ње апсо лут не исправ но сти све та, која, као дар људ ске сло-бо де, пра ти сва ко људ ско ода би ра ње. У хра бро с и а се и ак нађе мо у ој иле ми, јавља се љу ска с ре ња која б и на сва ким нашим о лу чи ва њем, чине ћи нас нека о ре зним, нека амби ва лен ним, све ок сами не оне се мо о лу ку, сво јом сло бо ном вољом и уз ре-у зи ма ње о о вор но с и за све ш о из ње ро из и ла зи.

У послед њој, шестој кол ни пра ти мо сми сао који из све га рече ног про из ла зи и закљу чу је мо да:

• у рав ни био ло шких обра за ца оства ру је се ес е-и зо ва ње чове ко во ос о ја ња на нивоу сва три

нагон ска изво ри шта, не мења ју ћи ни њихо ву основ ну при ро ду нагон ских тежњи ни њихов непо сред ни циљ;

• у рав ни им ул са соци јал но на о на откри ва се чар међу људ ских одно са и е ич ки зах ев као око-сни ца тих одно са. Пона ша ње ускла ђе но са врли-на ма или етич ност увек је обе леж је зре лог избо-ра осо бе која држи до свог људ ског досто јан ства.

Пово дом ове теме Керо вић наво ди ста во ве Ват-цзе ке ра, сма тра ју ћи их зани мљи вим: „[...] зани мљи ва (је) теза о пове за но сти морал ног ста ња људ ске лич-но сти са душев ном боле шћу, одно сно здра вљем. По тој тези здра вље има неке везе са исти ном и искре но-шћу, са етич но шћу и чисто том, док је болест у гото во свим слу ча је ви ма пове за на са неи сти ни то шћу“ (10; стр. 813).

48

• у рав ни чове ко вих си хич ких функ ци ја јавља се све сност о соп стве ном посто ја њу у тежњи ка апсо лут ној исти ни то сти.

Без у слов ни зах тев

Сва ка чове ко ва вољ на акци ја има сво је обра зло же-ње у кори сти која се њоме пости же, било у мате ри јал-ном виду, у успе шној раз ме ни рада, било у виду угле-да у дру штву, одр жа ва ња при ја тељ ства, оства ри ва ња пона ша ња које је ускла ђе но са врли на ма или задо во-ље ња лич не стра сти. Међу тим, неки људи истан ча не етич но сти, у гра нич ним живот ним ситу а ци ја ма, доно се одлу ку из јасне све сти о соп стве ној исти ни то сти, која је њихо во уве ре ње чак и ако су у смрт ној опа сно сти, одно сно под тор ту ром, што упр кос све му уно си мир у њихо ву душу и поступ ке. Та о лу ка није усло вље на ника-квим с ољ ним раз ло ом, не о оба сја но шћу у себи само ме. То је одлу ка без у слов но зах е ва, који Јасперс опи су је као поја ву могу ћу у свим вре ме ни ма, а при којој човек:

• ,,... бира оно што је исправ но,• ... поста је исти нит у сво јим побу да ма и• ... живи од љуба ви“. (9)

Посто ја ње без у слов но зах е ва ули ва наду у могу-ће боље чове чан ство у будућ но сти, каже Јасперс (9). Он ука зу је на људ ску сло бо ду, која се испо ља ва у гра-нич ним живот ним ситу а ци ја ма, када човек бље сне собом самим, оним што јесте. У тим ситу а ци ја ма, увек

49

нео че ки ва но, осве тља ва се људ ска егзи стен ци ја у њеном пра вом изра зу, оним што је њена бит, дакле у ,,ис ин ској с вар но с и“, јер ,,без у слов но... није оно ш о се хоће, не о оно на осно ву че а се неш о хоће... није с вар сазна ња не о с вар вере“ (Јасперс) (9).

Људ ска егзи стен ци ја, оства ре на без у слов ним зах-те вом јесте частан и досто јан ствен чин. Њиме се:

• ником ништа не дока зу је,• нити се било шта саоп шта ва;• он није моти ви сан ни мате ри јал ном доби ти, ни

сла вом,• није му мотив било какав дија лог са дру ги ма

или са веко ви ма који дола зе,• није после ди ца неке при род не осо би не и зако-

но мер но сти.

Њиме се чове ко ва лич ност вра ћа к себи.Јасперс, изме ђу оста лих, наво ди при ме ре Сокра та

и Ђор да на Бру на (9), који ма ја дода јем ђако на Ава ку-ма и Вука ши на Јасе но вач ког, који нису нашли раз лог да не оста ну то што су били или да порек ну оно у шта су веро ва ли као у исти ну. Сло бод ног духа, сло бод ном (сна жном) вољом осло бо ђе ни од нагон ских импе ра ти-ва, ина та и соци јал не зави сно сти, јасни себи и вер ни исти ни, они нису има ли ни речи ни мисли за недо стој-ни свет суди ја и њихо вих ниских обра зло же ња.

Морал но пона ша ње, као израз људ ске етич но сти, чини осо вин ску с рук у ру сва ко љу ско бића, као оја ве међу љу и ма и сва ко међу љу ско о но са, као

50

и а ос о ја ња међу живим с во ре њи ма. И када је не пре по зна је мо у себи, она се јавља у нама као узне-ми ре на савес , којој поне кад дуже вре ме на не раза-зна је мо раз лог. Пос о ја ње ро же о саве шћу о ли ку је само љу ска бића као бића-у-све у. Обе ле жен одно сом са дру ги ма, путем којег се сагле да ва, човек даје сми сао зајед ни ци, као обли ку свог опстан ка.

Закључ но раз ма тра ње

1.Све што је спе ци фич но у људ ском живо ту, све ш о

је с е ци фич но љу ско, о ви ја се у рав ни све сно уоб ли ча-ва них и ор а ни зо ва них кре а ња љу ско си хи зма у цели-ни. Све сни однос чове ка пре ма све ту одре ђу је њего ве:

• циље ве• начи не и• оче ки ва ња од дру гих и од живо та уоп ште,

што чини пара ме тре пре ма који ма се одре ђу је њего ва нор мал нос , ниво зре ло с и или си хо а о ло и ја поје-дин ца са про бле мом мен тал ног здра вља.

2. Чове ков живот пре по зна је мо пре ма тежњи да

задо во љи основ не људ ске потре бе, које му омо гу ћа-ва ју посто ја ње у хоми ни зо ва ном све ту, а које дели мо у три гру пе:

51

– тежња да буде у сигур ном и удоб ном,– тежња да буде вољен и да воли,– тежња да бира сло бод ном вољом и да буде изло-

жен избо ру из сло бод не воље дру го га.

Иску ства која поје ди нац сти че на овај начин от-кри ва ју му међу људ ске одно се и буде ген ски кôд уро-ђе не потре бе за етич но шћу, која се увек јавља као осо вин ска струк ту ра ста бил но сти у само о ства ри ва-њу поје дин ца.

3.Пози ви јед ног бол ни ча ра пси хи ја триј ске бол ни це

из XVIII века (Париз) и јед ног чинов ни ка оси гу ра ва-ју ћег дру штва из XX века (Њујорк), које смо поми ња-ли, нису ништа дру го и ништа више тра жи ли од људи него да омо гу ће јед ни дру ги ма:

• да буду сигур ни у то да их је неко раз у мео; – да их неко пошту је, омо гу ћа ва ју ћи им сло бо ду

бира ња; • да им се пру жи пона ша ње ускла ђе но са врли-

на ма, како би зна ли да им се нико не под сме ва зато што их не бира онај кога би они желе ли да их ода бе ре, и

• да при хва те чиње ни цу да онај кога су они иза-бра ли од њих оче ку је раз у ме ва ње и накло ност, које ће доне ти љубав и при ја тељ ство међу љу-дима.

52

Све то зајед но поста вља чове ку зада так – нај на уч-ни ји, нај ча сни ји и нај љу ски ји – да при сва ком сусре ту са дру гим увек буде обар. То би било довољ но да се изме ни свет.