cen tar za obu ku v i p vo uskoro novi normativi mozaik odbrana.pdf · godina v broj 102 15....

Go

di

na

V

Br

oj 1

02

15

. d

ec

em

ba

r 2

00

9.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.mod

.gov.rs

Cen tar za obu ku V i P VO

Uskoro novi normativi

u oblasti qudskih resursa

Mozaik

kadrovske

reforme

Specijalni

prilog

MINISTARSTVO

ODBRANE

U 2009.

N O V I N S K I C E N T A R

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Trideset specijalnih priloga.

Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.

O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,

avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama,

satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i

istorija.

Opremawe armija sveta.

N AR U X B E N I C A

NC „ODBRANA”

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd

Tel: 011/3201-995, tel/faks 011/3241-009

Naru~ujem (zaokru`iti):

1. „ARSENAL - 1” po ceni od 350,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

2.„ARSENAL - 2” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

3. „ARSENAL - 3” po ceni od 400,00 dinara + 130,00 dinara

PTT tro{kovi,

KOMPLET („Arsenal 1, 2 i 3”) po ceni od 1.000,00 dinara.

Komplet {aqemo Post ekspresom na ra~un kupca.

Celokupan iznos uplatiti na `iro-ra~un broj

840-49849-58.

Dokaz o uplati i naruxbenicu poslati na adresu

NC „Odbrana”.

Kupac: ______________________________________________

Ulica i broj: ________________________________________

Mesto: ___________________Telefon: __________________

Potpis naru~ioca____________________________________

KOMPLET

1.000,00

4

SADR@AJ

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19

Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}

Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, poru~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana)Stalni saradnici

Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav C. \or|evi}, Vladica Krsti}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, mr Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,I{tvan Poqanac, Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Darimir Banda (fotoreporter)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363

ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.rsInternetwww.odbrana.mod.gov.rs@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

„Odbrana” je ~lan

Evropskog udru`ewa vojnih novinara

22Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Snimio D

imitrije

O

STO

JI

]

D O G A\ A J IMinistar [utanovac u poseti SAD

POBOQ[AWE SVEUKUPNIH ODNOSA 6

I N T E R V J UBrigadni general Veqko Todorovi},

na~elnik Uprave za zdravstvo

MEDICINSKI RUBIKON – ODGOVOR NA RIZIK 8

T E M AUskoro novi normativi u oblasti qudskih resursa

MOZAIK KADROVSKE REFORME 12

U F O K U S UPotrebna znawa oficira Vojske Srbije

VOJNI MATRIKS 18

O D B R A N ACentar za obuku ViPVO

KU]A ZA STICAWE VE[TINA 22

Tre}i ciklus garnizonih kurseva engleskog jezika

RAD U ME\UNARODNOM OKRU@EWU 27

Saradwa sa vazduhoplovstvom Danske

UNAPRE\EWE KONTROLE VAZDU[NOG PROSTORA 28

Pomo} Vojske me{tanima Sjenice

MOST NA UVCU 30

D R U [ T V OKlimatske promene

DUG RAZVIJENIH ZEMAQA 34

15. decembar 2009.

34

re~ urednika

5

42

Piramidaedno od kqu~nih segmenata uspe{nosti reforme sistema

odbrane, van svake sumwe, jeste i svojevrsna kadrovska reforma,

odnosno uspostavqawe odrìvog sistema upravqawa qudskim

resursima. Drugim re~ima, to zna~i obezbe|ewe potrebnog broja

zaposlenih sa odgovaraju}im sposobnostima, znawima i ve{tinama,

koji bi, pored doprinosa u realizaciji organizacionih, ostvarili i

svoje li~ne ciqeve i ambicije. Dakle, treba postaviti prave qude na

pravo mesto.

Tragawe za mehanizmom koji }e najboqim, najsposobnijim i

najkompetentnijim dati priliku da zauzmu kqu~ne poloàje u kadrovskoj

piramidi, ve~ito je pitawe u hijerarhijskim organizacijama kakva je

vojska. Gre{ke se skupo pla}aju. Ponekad i najskupqe – qudskim

ìvotima.

Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse prihvatila se tog

posla vrlo ozbiqno i studiozno. Sagledavaju}i doma}a i strana

iskustva pripremila je normativne dokumente koji }e nadle`nima

umnogome olak{ati posao u vo|ewu kadrovske politike. Re~ je o Uputstvu

o odre|ivawu tipova karijere oficirima Vojske Srbije i

Kriterijumima za formirawe listi kandidata za unapre|ewe, uzdizawe

i {kolovawe, odnosno usavr{avawe, ali i o drugim najavqenim

novinama u toj oblasti kojima se detaqno bavimo u temi broja.

Najkra}e re~eno, u procesu uspostavqawa kadrovske piramide,

najavqena je o{tra konkurencija za unapre|ivawe, {kolovawe i

usavr{avawe i za visokopozicionirana formacijska mesta na

hijerarhijskoj lestvici. Definisana su jasna pravila kao preduslov za

fer „borbu”.

Kriterijumi, op{ta i posebna merila, testovi i bodovi pomo}i }e

da se prepoznaju i izdvoje najboqi, najsposobniji i najperspektivniji,

ali praksa pokazuje da se i najplemenitija namera moè izvrgnuti. Kako

prepoznati karijeriste – samoìve beskrupulozne qude koji ne biraju

sredstva da ostvare svoje ambicije i ciqeve? To je prili~no lako i

o~ito kada su potencijali skromni, a ambicije nerealne. Ali, u

slu~ajevima kada su reference visoke i kada su kapaciteti jasni i ve}

na neki na~in potvr|eni, to nije nimalo lako.

Me|utim, mora se na}i na~in da im se stane na put, bez obzira

na to {to su naizgled vrlo korisni za organizaciju, posve}eni poslu,

vredni, efikasni i zbog toga uìvaju blagonaklonost {efova.

Zaklawaju se ve{to i lukavo iza interesa slu`be, u stvari, re~ je o

suptilnom mobingu ili srpski re~eno maltretirawu pot~iwenih ~ije

karijere, ako im se suprotstave ili postanu smetwa u ostvarivawu

ciqeva, postaju krajwe nepredvidive. Qude u wihovoj okolini nisu

~lanovi kadrovskih saveta, a poruke koje upu}uju vi{im

pretpostavqenima uglavnom se ne ~itaju na pravi na~in.

Da li je neko dobar ~ovek – to ne moè da se otkrije testovima.

Taj ispit ne polaè se ni na jednom stepenu stru~nog usavr{avawa.

U~i se u porodici i u ìvotu. To ili jesi ili nisi. Sve ostalo je stvar

znawa i ve{tine i moè se nau~iti. A jedino dobar i plemenit ~ovek,

li~nost ispuwena visokim moralnim vrednostima, moè biti i dobar

rukovodilac, komandant i komandir.

Istina, merqive kriterijume za tu op{tu osobinu te{ko je

definisati, ali treba na neki na~in zaviriti u ìvote potencijalnih

kandidata za rukovode}e du`nosti i na vreme prepoznati dobre

i plemenite qude koji }e te vrednosti, kao uzori, uspostavqati

i negovati tamo gde jesu. Zbog toga je posao onih koji svojim odlukama

grade kadrovsku piramidu Vojske Srbije jo{ sloèniji, a odgovornost

ve}a.

Pukovnik Borivoje Orovi}

DU[A KOMANDUJE STIHOM 38

Sa galerije

EVROPSKI PUTOKAZI 41

S V E TKopnena vojska SAD

VOJNIK BUDU]NOSTI 42

Hrana kao bezbednosni izazov

@IVOT SA DVA DOLARA NA DAN 46

Razvoj sajber ratovawa

VIRTUELNI METAK 48

Bolesti kao oru`je

RAZVIJAWE KONTRAMERA 51

Paralele

MALOBROJNI, ALI PO[TOVANI 53

T E H N I K AJednokrilna minijaturna letelica

SPIRALNA OSMATRA^NICA 54

K U L T U R ANove kwige – Enciklopedija ruske filozofije

TAJNA ÔVEKA 56

F E Q T O NMotiv vode u hri{}anskoj pravoslavnoj umetnosti

IZVOR @IVOTA 60

6

M i n i s t a r [ u t a n o v a c u p o s e t i S A D

Po boq {a we

sve u kup nih od no sa

Mi ni star [u ta no vac po ~et kom de cem bra

bo ra vio je u vi {e dnev noj po se ti

Sje di we nim Ame ri~ kim Dr ̀ a va ma,

na po ziv ame ri~ kog mi ni stra od bra ne

Ro ber ta Gej tsa, {to je pr vi ta kav po ziv

mi ni stru od bra ne Sr bi je po sle 25 go di na

Mi ni star [u ta no vac je pr vog da na po se te SAD po lo ̀ io

ve nac na Spo me nik ne zna nom voj ni ku na voj nom gro bqu Ar ling ton

Mi ni star od bra ne Sr bi je Dra gan [u ta no vac oce nio je da je

su sret s ame ri~ kim ko le gom Ro ber tom Gej tsom u Va {ing to nu

je dan od naj zna ~aj ni jih od ka da je na ~e lu mi ni star stva i da

ta po se ta tre ba da uti ~e na po boq {a we sve u kup nih od no sa

Sr bi je i SAD, ne sa mo u obla sti od bra ne.

„Po zna to je da smo u po sled woj de ce ni ji pro {log ve ka ima li

do sta pro ble ma, ali je po zna to i da u pro te klih ne ko li ko go di na

mi ni star stvo ~i ni krup ne ko ra ke u sta bi li za ci ji od no sa Sr bi je i

SAD”, re kao je [u ta no vac srp skim i ame ri~ kim no vi na ri ma po -

sle sa stan ka s Gej tsom u Pen ta go nu, 1. de cem bra.

On je oce nio i da je ne dav na po se ta ame ri~ kog pot pred sed ni -

ka Xo ze fa Baj de na po ka za la da za Sr bi ju „po sto ji re spekt pre ko

oke a na” {to je ve o ma zna ~aj no, a da je na sa stan ku sa Gej tsom kon -

sta to va no da su od no si u obla sti od bra ne jed ni od naj bo qih de lo -

va sa rad we dve ze mqe.

[u ta no vac je pod se tio da je Voj ska Sr bi je {ko lo va la i da jo{

{ko lu je vi {e de se ti na ofi ci ra u pre sti ̀ nim ame ri~ kim voj nim

{ko la ma, a da je sa Gej tsom bi lo re ~i i o na stav ku raz me ne is ku -

sta va iz obla sti {ko lo va wa i obu ke.

7

Mi lo je Mi le ti}, a da }e on u sep tem bru pri su stvo va ti sve ~a no sti

pro mo ci je no ve ge ne ra ci je srp skih ofi ci ra u Be o gra du.

Ge ne ral Gre go ri Vejt voj nu ka ri je ru po ~eo je 1975. go di ne ka -

da je za vr {io {ko lu re zer vnih ofi ci ra Oha ja za pro tiv va zdu {nu

od bra nu. Ko man do vao je je di ni ca ma ran ga ba te ri je, ba ta qo na, pu -

ka, bri ga de i zdru ̀ e nog ge ne ral {ta ba. Na ~e lu Na ci o nal ne gar de

Oha ja na la zi se od 2004. go di ne.

Na ci o nal na gar da Oha ja u svom sa sta vu ima oko 16.000 voj -

ni ka i sta re {i na u kop ne nim sna ga ma, avi ja ci ji, re zer vi i re~ noj

mi li ci ji. Oko 1.200 pri pad ni ka Gar de na la zi se tre nut no van ze -

mqe u okvi ru glo bal ne bor be pro tiv te ro ri zma, a go di {we u pro -

se ku za te za dat ke bi va an ga ̀ o va no oko 2.000 pri pad ni ka Kop ne -

ne voj ske Oha ja i oko 500 avi ja ti ~a ra.

U bor ba ma u Ira ku i Av ga ni sta nu Na ci o nal na gar da Oha ja

iz gu bi la je do sa da 11 voj ni ka i sta re {i na.

Osim sa Sr bi jom, Na ci o nal na gar da Oha ja ima part ner stvo

i sa Ar mi jom Ma |ar ske.

Dvo ji ca mi ni sta ra raz go va ra li su i o da qim ak tiv no sti ma

Voj ske Sr bi je u pro gra mu Na toa Part ner stvo za mir, a [u ta no vac

je in for mi sao ame ri~ kog ko le gu o u~e {}u sa ni tet skog ti ma Voj ske

Sr bi je u mi rov noj mi si ji u â du i è qi da oru ̀ a ne sna ge Sr bi je

u~e stvu ju i u dru gim mi si ja ma sa „part ne ri ma iz Evro pe”.

„U ovom tre nut ku, ozbiq ni je u~e {}e, ka ko bi sma tra le SAD,

te {ko je iz vo dqi vo za nas iz vi {e raz lo ga, teh ni~ kih a i po li ti~ -

kih”, re kao je [u ta no vac i do dao da je iz lo ̀ io plan „pro fe si o -

na li za ci je Voj ske Sr bi je po sle ko je }e ona bi ti in ter o pe ra bil na

s dru gim ar mi ja ma”.

On je re kao da ni je bi lo re ~i o pro ble mu Ko so va i Me to hi je

i pod se tio da je o tom pi ta wu jo{ s Baj de nom po stig nu ta sa gla -

snost da „ne po sto ji sa gla snost” iz me |u dve dr ̀ a ve.

Mi ni star je pod se tio da je SAD u Sr bi ju do sa da in ve sti ra la

oko 500 mi li o na do la ra i iz ra zio o~e ki va we da }e sve bu du }e

in ve sti ci je bi ti jo{ vi dqi vi je.

Tokom posete SAD [utanovac je imao i susrete u Senatu,

Kongresu i Beloj ku}i.

Delegacija na ~ijem je ~elu bio posetila je i Ohajo, gde je bi-

la gost Nacionalne garde te ameri~ke dràve, koja ima partner-

ske odnose sa Vojskom Srbije.

[u ta no vac je po sle su sre ta sa ko man dan tom Na ci o nal ne gar -

de Oha ja, ge ne ral-ma jo rom Gre go ri Vej tom, is ta kao da je sa rad wa

ko ju su ostva ri le Voj ska Sr bi je i Na ci o nal na gar da Oha ja pre va -

zi {la sva o~e ki va wa i tre ba da pred sta vqa pu to kaz za una pre |e -

we ci vil ne sa rad we. Do dao je da je sa rad wa VS i Gar de Oha ja po -

Ame ri~ ki pe {a din ci na za jed ni~ koj obu ci sa Voj skom Sr bi je

Ko man dant Na ci o nal ne gar de ame ri~ ke

dr ̀ a ve Oha jo ge ne ral-ma jor Gre go ri Vejt

na ja vio je da }e na red ne go di ne u sep tem bru

je dan pe {a dij ski vod Gar de do }i u Sr bi ju

ka ko bi se we go vi pri pad ni ci za jed ni~ ki

ob u ~a va li sa ko le ga ma iz Voj ske Sr bi je

Ge ne ral Vejt je re kao da je na red ni ko rak u okvi ru part ner -

stva Na ci o nal ne gar de Oha ja i Voj ske Sr bi je raz me na je di ni ca

ka ko bi se omo gu }i la wi ho va za jed ni~ ka obu ka.

„Za {to je to va ̀ no? Ti voj ni ci i sta re {i ne za jed no }e na -

pre do va ti i jed nog da na bi }e na ~e lu Voj ske Sr bi je i Na ci o nal ne

gar de Oha ja. Ka ko oni bu du na pre do va li, na pre do va }e i ja ~a }e i

na {e part ner stvo. Po de li }e is ku stva iz obu ke i u~i }e jed ni od

dru gih. Ve za ko ju }e ta ko stva ra ti ja ~a }e i na {e ve ze”, re kao je

Vejt agen ci ji Be ta na kra ju po se te de le ga ci je Mi ni star stva od bra -

ne Sr bi je Va {ing to nu i Oha ju.

Go vo re }i o do sa da {woj sa rad wi VS i Gar de Oha ja, on je re -

kao da je „vi {e ne go za do vo qan” ostva re nim i pod se tio da su od

sep tem bra 2006. one ima le 85 za jed ni~ kih ak tiv no sti i pro gra ma.

„Part ner stvo se i da qe una pre |u je i mi stal no u~i mo jed ni

od dru gih. To je naj va ̀ ni ja stvar jer smo svi pro fe si o nal ni voj ni -

ci. De li mo is ku stva i ta ko u~i mo i ostva ru je mo ko rist od sa rad -

we”, re kao je Vejt.

On je is ta kao da je ta sa rad wa uzor za ukup no 62 part ner -

stva ko je na ci o nal ne gar de ame ri~ kih dr ̀ a va ostva ru ju sa osta -

lim ze mqa ma.

Ge ne ral Vejt je do dao da je part ner stvo sa Sr bi jom po seb no

zbog ostva re ne bli sko sti i pri ja teq stva, ali i zbog ti pa ak tiv no -

sti ko je za jed ni~ ki spro vo de Voj ska Sr bi je i Na ci o nal na gar da

Oha ja.

Vejt je na ja vio da }e u po se tu Oha ju u fe bru a ru na red ne go di -

ne do pu to va ti na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik

ka za teq i za dru ge gar de u SAD ka ko tre ba da se sa ra |u je s dru gim

voj ska ma.

Na kra ju vi {e dnev ne po se te Va {ing to nu i Oha ju, mi ni star

[u ta no vac je oce nio da je u svim raz go vo ri ma na i {ao na raz u me -

va we i è qu da se od no si SAD i Sr bi je una pre de u obla sti od -

bra ne, ali i pri vre de i eko no mi je, bez ob zi ra na ne sla ga wa ko ja

po sto je oko pi ta wa Ko so va i Me to hi je.

„Ve} u fe bru a ru na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je Mi -

lo je Mi le ti} po se ti }e SAD, a u sep tem bru o~e ku je mo po se tu ko -

man dan ta Na ci o nal ne gar de SAD Kre ga Me kin li ja, ~i me }e mo

u~vr sti ti sa rad wu i pro du bi ti od no se, ima ju }i u vi du da è li mo

da na sta vi mo da {ko lu je mo ofi ci re u SAD”, re kao je [u ta no vac i

do dao da je po se ta bi la ve o ma po zi tiv na i da je na i {ao i na raz -

u me va we za vi znu li be ra li za ci ju za Sr bi ju u raz go vo ri ma ko je je

vo dio sa vi {e sa go vor ni ka u Se na tu i Kon gre su.

„î ni mi se da se stva ra ju uslo vi da se, na kon li be ra li za ci -

je ko ju nam je omo gu }i la Evrop ska uni ja, ostva re po zi tiv ni po ma ci

u tom prav cu i od Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va”, re kao je [u ta -

no vac.

Mi ni star je iz ra zio uve re we da }e po se ta se na to ra Xor xa

Vo ji no vi ~a Sr bi ji i re gi o nu u fe bru a ru na red ne go di ne do pri ne -

ti da se od no si Sr bi je i SAD po dig nu na vi {i ni vo.

„Ube |en sam da }e bi ti jo{ se na to ra u de le ga ci ji ko ji ho }e

da se upo zna ju sa si tu a ci jom u Sr bi ji, u pot pu nom ube |e wu da Sr -

bi ja tre ba da do bi je ko na~ nu po dr {ku za evrop ski put i u~vr {}i -

va we od no sa sa SAD”, re kao je [u ta no vac na kra ju po se te.

Beta

N

15. decembar 2009.

e dav no su nad le ̀ ni u si ste mu od bra ne od lu ~i li da od lo ̀ e pri -

jem de cem bar ske ge ne ra ci je re gru ta zbog epi de mi je no vog gri pa

do 25. ja nu a ra na red ne go di ne. Do sa da je u Mi ni star stvu od -

bra ne i Voj sci Sr bi je za be le ̀ e no 14 obo le lih od no vog gri pa

iza zva nog vi ru som in flu en ce A (H1N1), a je dan ofi cir je i pod -

le gao bo le sti. O to me ko li ko je efi ka sna vak ci na ci ja u pre -

ven ci ji obo qe wa i ko je me re, u tom smi slu, tre ba sva ko dnev no pri -

me wi va ti, raz go va ra li smo sa bri gad nim ge ne ra lom doc. dr Veq kom

To do ro vi }em, na ~el ni kom Upra ve za zdrav stvo Sek to ra za ma te ri -

jal ne re sur se Mi ni star stva od bra ne.

Pi ta li smo ga i o re for mi na {eg voj no zdrav stve nog si ste ma,

opre ma wu me di cin skih usta no va, te o u~e {}u pri pad ni ka srp skog

sa ni te ta na me |u na rod nim voj nim ve ̀ ba ma i u mi rov nim mi si ja ma.

Po de li li smo i ne do u mi ce ko je se od no se na le ~e we voj nih osi gu ra -

ni ka i zna ~aj pri bli ̀ a va wa voj no me di cin skih cen ta ra mre ̀ i zdrav -

stve nih usta no va Sr bi je.

� Tre nut no naj ak tu el ni ja te ma u srp skom zdrav stvu, a ti me i u

voj no zdrav stve nom si ste mu, je ste obo le va we od no vog gri pa.

[ta o to me, naj pre, mo ra mo zna ti?

8

Vakcina jeste najefikasnije sredstvo

za prevenciju novog gripa. Zato }e se

u sistemu odbrane Srbije obavezno

vakcinisati vojnici na redovnom

slu`ewu vojnog roka, oficiri,

podoficiri, profesionalni vojnici,

te u~enici i studenti vojnih {kola.

Vojno zdravstvo ima dovoqno lekova

koji se koriste za le~ewe lak{ih

oblika bolesti, i antivirusnih

medikamenata, efikasnih u le~ewu

te{kih formi infekcije.

Vojnomedicinske ustanove raspola`u

potrebnim brojem respiratora

i odgovaraju}im posteqnim

kapacitetima za sme{taj obolelih.

B r i g a d n i

g e n e r a l

V e q k o

T o d o r o v i } ,

n a ~ e l n i k

U p r a v e

z a z d r a v s t v o

Medicinski

rubikon – odgovor

na rizik

– Re~ je o akut noj vi ru snoj bo le sti ko ja na pa da di saj ne or ga ne,

a is po qa va se simp to mi ma i zna ci ma ko ji su ve o ma sli~ ni ili iden -

ti~ ni se zon skom gri pu. Ka da se go vo ri o no vom vi ru su, na ko ji qud -

ski or ga ni zam za sa da ne ma od go va ra ju }i imu no lo {ki od go vor, {to

do vo di do ~e stog obo le va wa, tre ba zna ti da se bo lest pre no si di -

rekt nim kon tak tom obo le lih i zdra vih oso ba.

Za zdrav stve nu slu ̀ bu to obo qe we ne pred sta vqa ozbi qan

pro blem, po {to se ra di o obo qe wu ko je se la ko pre po zna je i ko je

sa vre me na me di ci na uspe {no le ~i, ~ak i ka da se bo lest is po qi u

te {kom ob li ku. Ali ma sov nost is po qa va wa je ste i me di cin ski i so -

ci jal ni pro blem, jer mo ̀ e da iza zo ve te {ko }e u funk ci o ni sa wu vi -

tal nih slu ̀ bi dr ̀ a ve. To se po go to vo od no si na ko mu nal ne slu ̀ be i

zdrav stvo. Po red vak ci na ci je, naj -

bo qa pre ven ci ja i kon tro la no vog

gri pa po sti ̀ e se efi ka snim pro -

ti ve pi de mij skim me ra ma kao {to

su – do bra li~ na i ko lek tiv na hi -

gi je na, ra no pre po zna va we i di jag -

no sti ka obo qe wa, izo lo va we

obo le lih i onih ko ji su bi li u kon -

tak tu sa wi ma, te edu ka ci ja ce le

po pu la ci je.

� Do sa da je me |u pri pad ni -

ci ma Voj ske Sr bi je i Mi ni -

star stva od bra ne za be le ̀ e -

no 14 obo le lih. Kod wih je

izo lo van, od no sno do ka zan

vi rus no vog gri pa, kao uzro~ -

nik re spi ra tor ne in fek ci je.

Ko je me re su pred u ze li nad le -

`ni i ka kvo je tre nut no sta -

we?

– Broj obo le lih, me |u tim, si -

gur no je vi {e stru ko ve }i. Mi ima -

mo ra ci o na lan pri stup – sva ku re -

spi ra tor nu in fek ci ju ko ja ima ka -

rak te ri sti ke akut ne vi ru sne in -

fek ci je sma tra mo in fek ci jom ko ja

je na sta la vi ru som no vog gri pa, bez do ka zi va wa sa me in fek ci je. Ta -

kvih in fek ci ja je u si ste mu od bra ne bi lo oko 600, a obo qe va we je

ima lo ka rak ter epi de mi je u Voj noj gim na zi ji i na Voj noj aka de mi ji.

Voj ni ko lek tiv pred sta vqa po god no me sto za {i re we kon takt ne

ili re spi ra tor ne vi ru sne in fek ci je, zbog spe ci fi~ no sti sme {ta ja,

ì vo ta i ra da u we mu. On je, ta ko |e, pri jem ~iv za kon tro lu i pre -

ven ci ju bo le sti, jer se u we mu or ga ni zo va wem od go va ra ju }eg ì vo ta

i ra da mo ̀ e sma wi ti obo le va we.

Nad le ̀ ni u voj no zdrav stve nom si ste mu su upra vo to i u~i ni li,

~ak ne ko li ko da na pre ne go {to su za be le ̀ e ni pr vi slu ~a je vi no vog

gri pa u Mek si ku. U pro le }e, ka da smo pro ce ni li da }e no vi grip bi -

ti ozbi qan i pla ne tar ni pro blem, ~i ju po ja vu, to jest pan de mi ju ni je

mo gu }e spre ~i ti, pred u ze li smo pre ci zne or ga ni za ci o ne i me di cin -

ske me re ra di uspo ra va wa {i re wa bo le sti, ka ko se ne bi ugro zi lo

funk ci o ni sa we od bram be nog si ste ma.

U ovom tre nut ku voj no zdrav stvo ima do voq no le ko va ko ji se

naj ~e {}e ko ri ste za le ~e we no vog gri pa – za sni ̀ a va we tem pe ra tu -

re i smi ri va we ka {qa, te an ti bi o ti ke. Ras po la ̀ e mo i do voq nom

ko li ~i nom an ti vi ri snih le ko va ko ji su efi ka sni i u te {kim for ma -

ma in fek ci je i bo le sti – ta mi flu i re len ca.

Pri to me po se du je mo od go va ra ju }e po steq ne ka pa ci te te za le -

~e we pa ci je na ta obo le lih od no vog gri pa, a u sva koj je di ni ci i usta -

no vi for mi ra li smo po seb na izo la ci o na ode qe wa za sme {taj i le -

~e we lak {ih bo le sni ka ili pa ci je na ta ko ji ima ju sred wi ob lik bo -

le sti. Na {e voj no zdrav stve ne usta no ve ima ju i po tre ban broj re -

spi ra to ra za le ~e we naj te ̀ ih for mi bo le sti, ko je se kom pli ku ju

o{te }e wem plu }a i ugro ̀ e no {}u di saj ne funk ci je.

� U sred stvi ma jav nog in for mi sa wa, a i u stru~ nim kru go vi ma,

~e ste su di sku si je o to me da li je vak ci na efi ka sno sred stvo

9

pre ven ci je i da li gra |a ni tre ba da se vak ci ni {u. Sve to do -

vo di do ne ra zu me va wa su {ti ne pro ble ma me |u la i ci ma. Ka kav

je stav o to me u si ste mu od bra ne?

– Sta vo vi stru ke o vak ci ni i we noj efi ka sno sti pro tiv no vog

gri pa je su ja sni i u ve zi wih po sto ji sa gla snost u stru~ nim me di cin -

skim kru go vi ma – i Svet ska zdrav stve na or ga ni za ci ja i Mi ni star -

stvo zdra vqa Sr bi je, od no sno zdrav stve na slu ̀ ba u Mi ni star stvu

od bra ne i Voj sci Sr bi je, sma tra ju da je vak ci na je di ni efi ka san na -

~in bor be pro tiv no vog gri pa.

Ne do u mi ca ne ma, jer je vak ci na od go va ra ju }e sred stvo ko je se

pre po ru ~u je ove i na red ne go di ne, po {to ve }i deo na {e po pu la ci je

jo{ ni je imao kon tak ta sa vi ru som i na we ga ni je raz vio imu ni tet.

Ve} 2010. i na red nih go di na to

vi {e ne }e bi ti no vi grip, ne go se -

zon ski, ma da }e i ta da vak ci na ci -

ja bi ti naj va ̀ ni ja me ra za pre ven -

ci ju obo qe va wa.

Vak ci na je ve o ma efi ka sna

za pre ven ci ju no vog gri pa, po seb -

no za one ko ji ì ve ili ra de u ko -

lek ti vu – ka sar ne i {ko le. Za to }e

se u srp skom si ste mu od bra ne oba -

ve zno vak ci ni sa ti voj ni ci na re -

dov nom slu ̀ e wu voj nog ro ka, ofi -

ci ri, pod o fi ci ri, pro fe si o nal -

ni voj ni ci, te u~e ni ci i stu den ti

voj nih {ko la. To je od lu ka ko ja je

usle di la na osno vu stru~ nog, eks -

pert skog mi {qe wa.

Voj ni ci na ci vil nom slu ̀ e wu

voj nog ro ka ni su oba ve zni da pri -

me vak ci nu, ali im se ona pre po -

ru ~u je. Me |u osta lim voj nim osi gu -

ra ni ci ma, ko ji ni su u ak tiv noj slu -

`bi, vak ci ni sa }e se, pre ma kri te -

ri ju mi ma i pre po ru ka ma Mi ni -

star stva zdra vqa, naj pre one ka -

te go ri je ko je su ri zi~ ne za tu bo -

lest – trud ni ce i de ca sta ri ja od

{est me se ci, oso be sa hro ni~ nim obo qe wi ma plu }a, sr ca, bu bre ga,

je tre, te me ta bo li~ kim i imu no lo {kim po re me }a ji ma.

Tre ba zna ti da je no vi vi rus u ne kim slu ~a je vi ma po seb no

agre si van pre ma tki vu plu }a. To, na rav no, za vi si od mno gih fak -

to ra – vi ru lent no sti sa mog vi ru sa, sta wa or ga ni zma, ali i od go -

vo ra ko ji se ne mo ̀ e uvek pred vi de ti. Do is po qa va we te ̀ ih for -

mi obo qe wa ~e {}e do la zi kod hro ni~ nih bo le sni ka, te onih kod

ko jih le ~e we ni je za po ~e lo na vre me. Za vi ru sne in fek ci je u ret -

kim si tu a ci ja ma pri me wu ju se spe ci fi~ ni an ti vi ru sni le ko vi. Ve -

o ma je va ̀ no da se sva ki pa ci jent u pot pu no sti pri dr ̀ a va sa ve ta

le ka ra. Ako je pred lo ̀ e no, bol ni~ ko ili am bu lant no le ~e we tre -

ba oba ve zno pri hva ti ti.

� Slu ̀ e we voj nog ro ka de cem bar skoj ge ne ra ci ji re gru ta po me -

re no je zbog epi de mi je za ja nu ar na red ne go di ne. [ta se, za -

pra vo, po sti ̀ e ta kvom od lu kom?

– Pro ce we no je da bi u slu ~a ju pri je ma oko 4.000 mla dih ne -

vak ci ni sa nih voj ni ka u je di ni ce po ~et kom de cem bra ove go di ne, u

vre me epi de mi je ko ja je u je ku, do ve lo do raz vo ja bo le sti kod oko 20

od sto od ukup nog bro ja. Sva ki obo le li po ten ci jal no bi mo gao da za -

ra zi jo{ dvo ji cu ili tro ji cu zdra vih voj ni ka. Na taj na ~in ozbiq no

bi se ugro zi lo wi ho vo zdra vqe i ote ̀ a la obu ka.

Za to je naj ra ci o nal ni ja va ri jan ta bi la da se od la zak de cem -

ba ra ca na slu ̀ e we voj nog ro ka od lo ̀ i do kra ja ja nu a ra 2010. go -

di ne. Do ta da }e se oba vi ti wi ho va vak ci na ci ja, a dve do tri ne -

de qe od ta da }e se raz vi ti imu ni tet pro tiv no vog gri pa, ta ko da

}e re gru ti u Voj sku do }i od 25. ja nu a ra na red ne go di ne i u woj

osta ti zdra vi. Zbog to ga je od lu ka Mi ni star stva od bra ne da se

pri jem de cem bar ske ge ne ra ci je re gru ta na slu ̀ e we voj nog ro ka

VMA kao in sti tu ci ja pre va zi la zi i nad ra sta okvi re voj -

nog zdrav stva. Bio je to je dan od raz lo ga zbog ko jih ona i ni je

u pot pu no sti in te gri sa na u Upra vu za zdrav stvo. Na sto ji se da

se sve voj no me di cin ske usta no ve ob je di ne pod jed nu ka pu, od -

no sno da voj ni zdrav stve ni si stem bu de ce lo vit.

– Osnov na funk ci ja voj nog zdrav stva je ste or ga ni za ci ja

zdrav stve ne za {ti te voj nih osi gu ra ni ka. To je re do van za da tak

voj no me di cin skih usta no va i sa ni tet skih ode qe wa u je di ni ca -

ma Voj ske. On se plan ski re a li zu je i spro vo di. Sve osta lo,

po put me |u na rod ne voj ne sa rad we u obla sti voj ne me di ci ne,

u~e {}a na {ih me di cin skih ti mo va u mi rov nim mi si ja ma ili

pri pad ni ka sa ni tet ske slu ̀ be Voj ske Sr bi je na voj nim ve ̀ ba -

ma i u dr ̀ av nim me di cin skim pro jek ti ma, pred sta vqa do dat -

ne ak tiv no sti na {ih zdrav stve nih usta no va.

Na sto ji mo da sva ke go di ne una pre di mo kva li tet i obim

uslu ga ko je pru ̀ a mo voj nim osi gu ra ni ci ma, od no sno da ne do -

ve de mo u pi ta we wi hov kva li tet, zbog to ga {to u okvi ru zdrav -

stve nog si ste ma Sr bi je, ~i ji smo funk ci o nal ni deo, pru ̀ a mo

me di cin ske uslu ge i osta lim gra |a ni ma – is ti ~e ge ne ral To -

do ro vi}.

Zdravstveno klatno

Za uz vrat mi smo po je di ne ka -

pa ci te te na {ih voj no zdrav stve nih

usta no va, ko ji ni su u pot pu no sti is -

ko ri {}e ni za po tre be voj nih osi -

gu ra ni ka, ustu pi li Re pu bli~ kom za -

vo du za pru ̀ a we uslu ga gra |a ni ma.

Ta kva sa rad wa iz me |u VMA i re -

pu bli~ kog fon da do bro funk ci o ni -

{e ve} dve go di ne.

Sli~ ne ugo vo re ove go di ne

pot pi sa le su fi li ja le Za vo da u Ni -

{u i No vom Sa du sa Voj nom bol ni -

com u Ni {u i Voj no me di cin skim

cen trom u No vom Sa du – voj ne usta -

no ve pru ̀ i }e me di cin ske uslu ge ci -

vil nim osi gu ra ni ci ma u od re |e nim

di ja no sti~ kim i te ra pij skim pro ce -

du ra ma. Ta ko }e se skra ti ti ~e ka we

gra |a na na po je di ne ope ra ci je, di -

jag no sti~ ke pro ce du re i spe ci ja li -

sti~ ke pre gle de. To ne }e op te re ti ti

si stem voj nog zdrav stva, a ne }e ni

uma wi ti kva li tet uslu ga ko je se pru -

à ju voj nim osi gu ra ni ci ma.

Uslu ge ko je za voj ne osi gu ra ni -

ke pru ̀ a ju ci vil ne zdrav stve ne in -

sti tu ci je, ili obr nu to, one ko je gra -

|a ni oba vqa ju u voj nim me di cin skim

usta no va ma, na pla }u ju se pre ma je -

din stve nom ce nov ni ku – ce ne se

for mi ra ju tr ̀ i {no i ujed na ~e ne su

na ni vou dr ̀ a ve.

Po sled wih go di na na sto ji mo

da voj ni zdrav stve ni si stem u~i ni -

mo efi ka sni jim i lak {e do stup nim

kraj wim ko ri sni ci ma. U na red nom

vre me nu Upra va za zdrav stvo i

Fond za so ci jal no osi gu ra we voj nih osi gu ra ni ka }e do pu ni ti ba zu

po da ta ka o voj nim osi gu ra ni ci ma, iz ra di ti no vu zdrav stve nu kwi -

ì cu, te in for ma ci o no, ver ti kal no i ho ri zon tal no, po ve za ti sve

voj no zdrav stve ne usta no ve – sa ni tet ska ode qe wa u je di ni ca ma Voj -

od lo ̀ i za kraj ja nu a ra 2010. ve o -

ma va ̀ na, ra zum na i raz bo ri ta

me ra za sma we we i kon tro lu epi -

de mi je no vog gri pa.

� Ka da }e po ~e ti vak ci na ci ja?

– Vak ci na ci ja pro tiv no vog

gri pa jo{ ni je po ~e la, jer se u Agen -

ci ji za le ko ve Re pu bli ke Sr bi je

pro ve ra va is prav nost do bi je nih

vak ci na. O~e ku je se da }e vak ci ni -

sa we sta nov ni {tva po ~e ti iz me |u

15. i 20. de cem bra. Do bi je na ko -

li ~i na vak ci na u si ste mu od bra ne

ras po re di }e se pre ma sa ni tet skim

ode qe wi ma u je di ni ca ma, am bu lan -

ta ma i usta no va ma Voj ske, u za vi -

sno sti od bro ja pri pad ni ka tih sa -

sta va.

� Ka kav }e bi ti da qi tok epi -

de mi je?

– Mo gu }e je o~e ki va ti jo{ je -

dan ili dva ta la sa epi de mi je no vog

gri pa. Sa da {wi je na si la znoj pu -

ta wi, ali se o~e ku je da }e oko No -

ve go di ne i, even tu al no, kra jem

fe bru a ra na stu pi ti no vi ta la si.

Uko li ko se do sre di ne ja nu a ra

2010. vak ci ni {e ve }i broj gra |a -

na i ri zi~ nih gru pa, mo ̀ e se o~e -

ki va ti da na red ni ta la si bu du

znat no sla bi jeg in ten zi te ta.

� Po me nu li ste da je voj no -

zdrav stve ni si stem da nas

pot pu no spre man da od go vo -

ri na zah te ve ko ji se pred

we ga po sta vqa ju, na pri mer,

ka da je re~ o no vom gri pu. Da

li je to po sle di ca ce lo vi tih

pro me na po sled wih ne ko li ko

go di na u toj obla sti? Ko je

no vi ne ka rak te ri {u ne ka da -

{wi sa ni tet?

– Re for ma voj nog zdrav stva

pod ra zu me va dru ga ~i ji na ~in or -

ga ni zo va wa voj no me di cin skih

usta no va u po sto je }im uslo vi ma.

Sem to ga, uz za dr ̀ a va we de fi ni -

sa nih funk ci ja i oba ve za ko je

ima, voj no zdrav stvo se i funk ci -

o nal no ukla pa u zdrav stve ni sek -

tor Sr bi je. Na{ si stem, za pra -

vo, ne mo ̀ e obez be di ti zdrav -

stve nu za {ti tu u voj nim am bu lan -

ta ma, svim voj nim osi gu ra ni ci ma,

u ce loj ze mqi.

Po sle re for me Voj ske, u

mno gim me sti ma uki nu ti su gar ni -

zo ni, a na taj na ~in i voj ne am bu -

lan te. Ali su osta li voj ni osi gu -

ra ni ci. Da bi smo wi ma osi gu ra li

kva li tet ni ju i lak {u za {ti tu na

pri mar nom ni vou u me sti ma u ko ji ma ì ve, a ko ja ob u hva ta osnov nu

zdrav stve nu za {ti tu, za {ti tu u slu ~a je vi ma hit nih sta wa i hit ni

tran sport, ugo vo ri li smo sa rad wu sa Re pu bli~ kim za vo dom za

zdrav stve nu za {ti tu.

15. decembar 2009.10

Na {e voj no zdrav stvo po ma te ri jal nim i qud skim mo gu} -

no sti ma pred sta vqa ozbi qan i ve ro vat no naj mo} ni ji sa ni tet

u ovom de lu Evro pe. Ima re sur se ko ji pre va zi la ze po tre be

na {eg si ste ma od bra ne. Sa ze mqa ma re gi o na, po seb no dr ̀ a -

va ma sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, pre go va ra mo o edu ka ci -

ji wi ho vog voj no sa ni tet skog ka dra na VMA ili u na stav nim

cen tri ma za obu ku me di cin skih teh ni ~a ra.

U sa sta vu Upra ve za zdrav stvo je i Glav na voj no le kar ska

ko mi si ja. Ona se fi zi~ ki na la zi na VMA. Pred sta vqa ar bi -

tra ̀ ni, naj vi {i ni vo oce ne ra da le kar skih ko mi si ja, ni ̀ e i

vi {e, i sva ke od wi ho vih de lat no sti. Ka ko ob ja {wa va ge ne -

ral To do ro vi}, do brim ure |e wem si ste ma, od go va ra ju }im

pro pi si ma i wi ho vim po {to va wem, tim skim i ko mi sij skim ra -

dom, te ko mand nom kon tro lom, mo gu }e je spre ~i ti ne pra vil no -

sti u ra du zdrav stve nih usta no va, po seb no ko mi si ja za oce nu

spo sob no sti voj nih osi gu ra ni ka.

– Bez ob zi ra na to, po ne kad se do go di da u si ste mu po je -

di nac slo bod nim de lo va wem u~i ni gre {ku. Po sle utvr |i va wa

gre {ke ana li zi ra ju se we ni uzro ci, ot kla wa ju even tu al ne po -

sle di ce, a kriv ci sank ci o ni {u. Ta kvi do ga |a ji svo de se na

po je di na~ ne slu ~a je ve. Od go vor no tvr dim da le ka ri i osta lo

me di cin sko oso bqe u voj nom zdrav stvu ra de ko rekt no, stru~ -

no, od go vor no i pro fe si o nal no. Ne ka da se na osno vu ra da

po je di na ca ko ji ne po {tu ju me di cin sku pro fe si ju i eti ku stva -

ra u jav no sti po gre {na pred sta va o ra du usta no va. Otvo re -

nim i ja snim sta vom i ak tiv nim od no som pre ma ne pra vil no -

sti ma u ra du voj nog zdrav stva do pri ne }e mo bo qem ure |e wu

si ste ma i afir ma ci ji istin skih vred no sti, a na {e pa ci jen te

za {ti ti ti od gre {ke ili ma ni pu la ci je – ka ̀ e bri gad ni ge ne -

ral Veq ko To do ro vi}.

Bez prava na gre{ku

11

ske, am bu lan te u voj no me di cin skim cen tri ma i ni {koj Voj noj bol ni -

ci, kao i kom plet nu slu ̀ bu le ~e wa VMA. To }e omo gu }i ti jed no stav -

ni ju stru~ nu ko mu ni ka ci ju me |u le ka ri ma, olak {a ti za ka zi va we pre -

gle da, spre ~i ti po na vqa we di jag no sti~ kih pro ce du ra i pra }e we

pro pi si va wa le ko va.

� Na pre dak u voj nom zdrav stvu ne mo ̀ e se za mi sli ti bez znat -

ni jih ula ga wa u so fi sti ci ra nu me di cin sku opre mu, iz grad wu

na men ske in fra struk tu re i pra }e we sa vre me nih in for ma ci o -

nih teh no lo gi ja. Ko li ko smo u tom smi slu na pre do va li u go di ni

na iz ma ku i {ta Upra va na me ra va u bu du} no sti?

– To kom 2009. uspe li smo da obez be di mo ne ko li ko sa vre me nih,

kru ci jal no va ̀ nih apa ra ta, ko ji pred sta vqa ju vr hun sku teh no lo gi ju u

voj nom zdrav stvu. Za VMA su ku pqe ni no vi apa rat mag net ne re zo -

nan ce od tri te sle, naj sa vre me ni ja an gi o sa la za di jag no sti ku i le ~e -

we u kar di o lo gi ji i ne u ro lo gi ji, za tim, mo de ran si stem za pra }e we

vi tal nih funk ci ja u je di ni ca ma in ten ziv ne ne ge i {ok-so ba ma, broj -

ni apa ra ti za di jag no sti ku u in -

ter noj me di ci ni, hi rur gi ji, of tal -

mo lo gi ji, ga stro en te ro lo gi ji i ne -

u ro lo gi ji. Voj na bol ni ca Ni{

opre mqe na je {e sna e sto slajs nim

ske ne rom. Me di cin ski cen tri do -

bi li su 20 no vih, mo der nih sa ni -

tet skih vo zi la, ko ja su ve }im de -

lom ras po re |e na u je di ni ce Voj -

ske, po seb no za slu ̀ bu hit ne po -

mo }i. Upra va za zdrav stvo na me -

ra va da to kom na red ne i 2011. go -

di ne re kon stru i {e po je di ne

objek te zdrav stve nih usta no va i

iz gra di no ve. Naj pre, da for mi ta

voj nu bol ni cu u Be o gra du, na Ka -

ra bur mi, u ko joj bi se mo glo sme sti

od 80 do 100 kre ve ta, od no sno pa -

ci je na ta, lak {ih in ter ni sti~ kih

ili hi rur {kih bo le sni ka, ka ko bi

se ras te re ti li po steq ni ka pa ci -

te ti VMA. Za tim, pla ni ra da u Voj -

noj bol ni ci u Ni {u iz gra di ur -

gent ni cen tar, ko ji bi bio pri jem -

na slu ̀ ba za hit ne slu ~a je ve, uz

hi rur {ko zbri wa va we, po tom in -

ter ni sti~ ku i ne u ro lo {ku in ten -

ziv nu ne gu i ur gent nu di jag no sti ku. Na me ra va, ta ko |e, da una pre di

in for ma ti~ ku po dr {ka u svim voj no zdrav stve nim usta no va ma, te da

obez be di uslo ve za pre se qe we In sti tu ta za va zdu ho plov nu me di ci -

nu sa VMA u Ze mun i pro {i ri ka pa ci te te Voj no me di cin skog cen tra

na No vom Be o gra du.

� Stru ~an i po sve }en ka dar pred sta vqa oko sni cu sva kog si -

ste ma i pret po stav ku raz vo ja. Ka ko se kod nas obra zu ju i usa -

vr {a va ju le ka ri i osta lo me di cin sko oso bqe?

– U si ste mu voj nog zdrav stva du ̀ e od 60 go di na se or ga ni zu je

edu ka ci ja za sve ka dro ve u me di ci ni, sto ma to lo gi ji, far ma ci ji i ve -

te ri ni. VMA je pre po zna tqi va po obra zo va wu le ka ra prak ti ~a ra.

Od po ~et ka dva de se tog ve ka na stav ni ka dar u woj for mi ra se pre ma

kri te ri ju mi ma ko ji va ̀ e za Uni ver zi tet u Be o gra du i osta le na u~ no -

i stra ̀ i va~ ke usta no ve Sr bi je. Od tog vre me na se u VMA re a li zu je

po sle di plom sko usa vr {a va we – spe ci ja li za ci ja i uà spe ci ja li za -

ci ja, te ma gi star ske i dok tor ske stu di je. Spro vo de se i kur se vi kon -

ti nu i ra ne me di cin ske edu ka ci je iz svih obla sti ba zi~ ne i kli ni~ ke

me di ci ne. Pri pad ni ci voj nog zdrav stva po ha |a ju i raz li ~i te stru~ ne

kur se ve u ze mqi i ino stran stvu, u tra ja wu od ne ko li ko da na do ne -

ko li ko me se ci.

Re zul tat ta kvog ra da i is ku stva je ste i otva ra we Vi so ke {ko le

me di cin skih na u ka na VMA od 2009. go di ne, gde je upi sa na pr va ge -

ne ra ci ja stu de na ta me di ci ne. Svi na stav ni pro gra mi u Vi so koj {ko -

li akre di to va ni su i sli~ ni oni ma ko ji se iz u ~a va ju na osta lim me -

di cin skim fa kul te ti ma u Sr bi ji.

Le kar op {te me di ci ne ima mo gu} nost da po sle tri do ~e ti ri

go di ne trup ne slu ̀ be do bi je spe ci ja li za ci ju na VMA iz obla sti za

ko jom po sto ji po tre ba u voj no zdrav stve nom si ste mu, uz po {to va we

we go vih è qa i pro ce nu is ka za nih spo sob no sti. Pri vi le gi ja da se

na VMA za vr {i spe ci ja li za ci ja, a po tom ka ri je ra na sta vi u toj usta -

no vi pred sta vqa do dat ni mo tiv za ve }i nu mla dih le ka ra. Do pre ne -

ko li ko go di na ose ka u kva li tet nim ka dro vi ma ose ti la se i u voj nom

sa ni te tu, ali je taj pro blem sa po ra stom stan dar da pre va zi |en, {to

po tvr |u je i broj kan di da ta za in te re so va nih za rad u voj no me di cin -

skom si ste mu – na kon kur si ma za le ka re i me di cin ske teh ni ~a re broj

kan di da ta ve }i je se dam pu ta od po tre ba.

� Srp ski voj ni sa ni tet pred sta vqa zna ~a jan re surs Voj ske ko ji

mno go to ga mo ̀ e da po nu di part ne ri ma u ino stran stvu. Je su li

oni to pre po zna li? Ko li ko je u~e {}e na {ih me di cin skih ti mo -

va u mi rov nim mi si ja ma istin ski brend i je dan od po u zda nih

spoq no po li ti~ kih adu ta Sr bi je?

– U pro te klom pe ri o du sa ra -

|i va li smo sa vi {e sa ni tet skih

slu ̀ bi Evro pe i sve ta. Po seb no

tre ba is ta }i stra te {ko part ner -

stvo sa sa ni tet skom slu ̀ bom Kra -

qe vi ne Nor ve {ke, te sa rad wu sa

Ki nom, Ne ma~ kom, Au stri jom, SAD

i Ru si jom. Wi ma smo po nu di li is -

ku stva u obla sti zbri wa va wa rat -

nih po vre da, pri li kom ma sov nih

ne sre }a i teh no lo {kih ka ta stro fa,

po tom is ku stva u zbri wa va wu po sle

he mij skih ak ci de na ta. I zna wa iz

vr hun ske me di ci ne, po put tran -

splan ta ci je or ga na i tki va, ko ja se

iz vo de na VMA, do in ter vent ne ra -

di o lo gi je i kar di o lo gi je, elek tiv ne

hi rur gi je i is ku sta va u le ~e wu ma -

lig nih bo le sti.

Me |u na rod nu voj no me dic nsku

sa rad wu ko ri sti mo i za re a li za -

ci ju za jed ni~ kih voj nih ve ̀ bi, te

u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma. Ne -

dav no smo re a li zo va li voj no me di -

cin sku ve ̀ bu MED CE UR 2009, naj -

ve }u u ju go i sto~ noj Evro pi. Ve ̀ ba su nad le ̀ ni oce ni li naj vi {im

oce na ma i na ve li kao pri mer i mo del zbog od li~ ne or ga ni za ci je,

ko or di na ci je i in ter o pe ra tiv no sti sa sa ni tet skim slu ̀ ba ma ze ma -

qa u~e sni ca. Voj no zdrav stvo pro fe si o nal no je re a li zo va lo za dat -

ke zdrav stve nog obez be |e wa i zbri wa va wa ko je je ima lo i na ovo go -

di {woj Uni ver zi ja di.

Mo gu} nost da na {i me di cin ski ti mo vi u~e stvu ju u mi rov nim mi -

si ja ma je ste iza zov za sve mla de i am bi ci o zne le ka re i osta le me -

di cin ske rad ni ke. To me u pri log go vo re i po da ci da je ve li ki broj

za in te re so va nih kan di da ta, iz svih cen ta ra i usta no va, ko ji su ve}

ospo so bqe ni za po stup ke u mi rov nim i hu ma ni tar nim mi si ja ma.

Ve} se dam go di na sa ni tet ski tim Voj ske Sr bi je u~e stvu je u mi -

rov noj mi si ji Uje di we nih na ci ja u Kon gu. Do sa da je u toj ze mqi bi lo

14 eki pa srp skih le ka ra i me di cin skih teh ni ~a ra. Od ju la se pri -

pad ni ci na {eg voj no zdrav stve nog si ste ma an ga ̀ u ju i u mi rov noj mi -

si ji u â du, u sa sta vu nor ve {kog kon tin gen ta. U pr voj mi si ji bi lo je

{est, a tre nut no 21 pri pad nik Mi ni star stva od bra ne i Voj ske, me |u

wi ma 17 pred stav ni ka sa ni tet ske slu ̀ be. To kom mi si ja na {i stru~ -

wa ci u ra du pri me wu ju stan dar di zo va ne me to de i po stup ke u zbri -

wa va wu po vre |e nih to kom van red nih si tu a ci ja, ko je ko ri ste i ~la -

ni ce Part ner stva za mir i Na toa. Na taj na ~in, do pri no si mo afir -

ma ci ji i Voj ske Sr bi je i na {e dr ̀ a ve.

Vla di mir PO ̂ U^

Sni mio Da ri mir BAN DA

– Osnov ni kri te ri ju mi pre ma ko ji ma se iz vo di tri ja ̀ a

pa ci je na ta u voj no me di cin skim usta no va ma, pri jem u am bu lan -

ta ma, te ho spi ta li za ci ja ili raz li ~i te ope ra tiv ne in ter ven -

ci je je su is kqu ~i vo me di cin ski – hit nost sta wa i ozbiq nost

bo le sti. Pri to me nad le ̀ ni u si ste mu voj nog zdrav stva vo de

ra ~u na da se, naj pre, obra }a ju i po mo} pru ̀ a ju voj nim osi gu ra -

ni ci ma. Mo ̀ da ne ko ko je imao ne pri ko sno ve no pra vo pri o ri -

te ta, da nas, ka da ga zbog no vo na sta lih okol no sti po de li sa

dru gi ma, sti ~e uti sak da mu je ono ugro ̀ e no ili us kra }e no. Ono

je, za pra vo, sa mo po de qe no, ta ko da voj ni osi gu ra ni ci, u su -

{ti ni, ni su o{te }e ni – sma tra na ~el nik Upra ve za zdrav stvo.

Podela prioriteta

Pre ma no vom Pred lo gu ured be o par ti ci pa ci ji pe dlo -

è no je da voj ni ci, u~e ni ci i stu den ti, pro fe si o nal ni voj ni ci,

pod o fi ci ri i ofi ci ri ne pla }a ju par ti ci pa ci ju za am bu lant -

ne pre gle de, bol ni~ ko le ~e we, di jag no sti~ ke pro ce du re, la -

bo ra to ri ju, re ha bi li ta ci ju, le ko ve sa po zi tiv ne li ste ko ji se

po di ̀ u na re cept i sto ma to lo {ke uslu ge. Osta li voj ni osi gu -

ra ni ci }e mi ni mal no u~e stvo va ti u tro {ko vi ma le ~e wa, a

pla }a wa }e bi ti oslo bo |e ni bo le sni ci ko ji bo lu ju od od re -

|e nih akut nih ili hro ni~ nih bo le sti.

12 15. decembar 2009.

Uskoro novi normativi u oblasti qudskihtem

a

Mozaik kadr

Re for ma si ste ma od bra ne je ste ne pre ki dan pro ces. Ta kav za -

kqu ~ak ~uo se vi {e pu ta sa naj od go vor ni jih po zi ci ja u Mi ni -

star stvu. Ja sno je da ide al nih re {e wa ne ma i da uvek po sto ji

pro stor za na do grad wu i una pre |i va we. ^ak i ka da bi „voj ni

or ga ni zam“ do sti gao sa vr {e no sta we, to bi bio sa mo tre nut ni

od go vor po tre ba ma. Di na mi~ ni bez bed no sni pro ce si ubr zo bi

uslo vi li no va pri la go |a va wa.

Ne sum wi vo da bi uspe {ne re for me si ste ma od bra ne Re pu -

bli ke Sr bi je tre ba lo da ga do ve du u sta we ka da }e br zo i efi ka -

sno, bez po tre sa, mo }i da od go vo ri svo joj ustav noj ulo zi u kon tek stu

pro men qi vih bez bed no snih iza zo va. Kqu~ ni fak tor ta kve ela sti~ -

no sti i pri la go dqi vo sti je ste odr ̀ iv si stem upra vqa wa qud skim

re sur si ma.

Od kad je voj ske, ne pre kid no se tra ga za me ha ni zmom ko ji }e

naj spo sob ni ji ma i naj kom pe tent ni ji ma da ti pri li ku da ko man du ju i

ru ko vo de, ko ji }e sva kog ~o ve ka, bez ob zi ra na ~in i po lo ̀ aj, po sta -

vi ti na me sto sa ko jeg }e si ste mu naj vi {e ko ri sti ti, uva ̀ a va ju }i

isto vre me no li~ ne po tre be i am bi ci je. Kao po pra vi lu, to kom isto -

ri je, ar mi je su u ka dro va wu pra ti le tren do ve dr ̀ av nog apa ra ta. Uz -

di za le su se i po be |i va le one si le ko je su svo je ko man dan te bi ra le

po prin ci pu zna wa i za slu ga, a gu bi le su i ne sta ja le one voj ske ko je

se tom za ko nu ni su po vi no va le.

Da nas ka da je voj ska mno go vi {e od oru ̀ a ne for ma ci je ~i je ce -

vi gle da ju pre ko gra ni ce, ka da je si stem od bra ne sup til ni spoq no -

po li ti~ ki in stru ment, ga rant bez bed no sti i na da sve za lo ga dr ̀ a ve

u bit nim eko nom skim aran ̀ ma ni ma, pa ̀ wa ko ja se po sve }u je iz bo ru

i vo |e wu ofi cir skog ka dra sra zmer no je ve }a.

Kri te ri jum je ciq

Po ~et kom na red ne go di ne na sna gu }e stu pi ti ne ko li ko nor ma -

tiv nih aka ta, ko je }e u Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je de -

taq ni je de fi ni sa ti pra vi la ve za na za upra vqa we qud skim re sur -

si ma. Re~ je o Uput stvu o od re |i va wu ti po va ka ri je re ofi ci ri ma

Voj ske Sr bi je i Kri te ri ju mi ma za for mi ra we li sti kan di da ta za

una pre |e we, uz di za we i {ko lo va we od no sno usa vr {a va we. Te ak te

}e pra ti ti i osni va we Ka drov skog sa ve ta u Mi ni star stvu od bra ne,

ali i no vi ne u na ~i nu po pu ne od re |e nih for ma cij skih me sta in ter -

nim kon kur si ma.

Bri gad ni ge ne ral Sla |an \or |e vi}, na ~el nik Upra ve za ka -

dro ve Sek to ra za qud ske re sur se Mi ni star stva od bra ne, sa sa -

rad ni ci ma – pu kov ni kom Ste va nom Bru si nom i pu kov ni kom Voj ka -

nom Neo ri ~i }em, pre do ~io nam je su {tin ske ide je iz ko jih su pro -

is te kli na cr ti po me nu tih do ku me na ta. Ana li zom do ma }ih i stra -

nih is ku sta va, raz ma tra wem pri med bi i su ge sti ja ko man di, je di -

ni ca i usta no va VS i MO, uz uva ̀ a va we spe ci fi~ no sti si ste ma

od bra ne Re pu bli ke Sr bi je i od red ni ca stra te gij skih do ku me na ta,

ob ja {wa va ge ne ral \or |e vi}, do {lo se do re {e wa ko ja bi, uz

mi ni mal ne iz me ne, usko ro tre ba lo zva ni~ no da ugle da ju sve tlost

da na.

Uspostavqawe kriterijuma u upravqawu qudskim

resursima jednako je postavqawu putokaza

na komplikovanim raskrsnicama – jedan pogre{an znak

i nastavqate krivim putem! U Upravi za kadrove ovih dana

zavr{ava se izrada propisa koji }e biti zna~ajna pomo}

prilikom vo|ewa u slu`bi qudi na najodgovornijim

du`nostima u sistemu odbrane.

Pre ma re ~i ma bri gad nog ge ne ra la \or |e vi }a, upra vqa we

qud skim re sur si ma u si ste mu od bra ne pod ra zu me va pla ni ra we po -

tre ba za ka drom, we go vim pri ba vqa wem, se lek ci jom, ospo so bqa va -

wem, od no sno raz voj ukup nih ka drov skih spo sob no sti za po sle nih. U

si ste mu od bra ne, ta je funk ci ja spe ci fi~ na i ostva ru je se kroz nor -

ma tiv no-prav nu re gu la ti vu, or ga ni za ci o nu struk tu ru or ga na upra -

vqa wa i po dr {ke upra vqa wa qud skim re sur si ma, pro pi sa ne pro -

ce du re, sa ve to dav na te la, me na xe re za upra vqa we qud skim re sur -

si ma, in for ma ci o ni si stem, stan dar de i dru ge in stru men te za efi -

ka sno ostva re we na ve de ne funk ci je.

– Na {a mi si ja je da obez be di mo po tre ban broj za po sle nih sa

od go va ra ju }im spo sob no sti ma, zna wi ma i ve {ti na ma i da stvo ri mo

uslo ve u ko ji ma ti qu di, po red do pri no sa u re a li za ci ji or ga -

ni za ci o nih, ostva ru ju i svo je li~ ne ci qe ve – is ti ~e na ~el nik

Upra ve za ka dro ve. Uspeh te mi si je, ob ja {wa va \or |e vi}, uve -

li ko za vi si i od nor ma tiv nih alat ki. Upra vo bi no vi Kri te -

ri ju mi za for mi ra we li sti kan di da ta i Uput stvo o od re |i va -

wu ti po va ka ri je re za ofi ci re Voj ske Sr bi je tre ba lo

da bu du alat ke ko je }e nad le ̀ ni ma po mo -

}i u ka dro va wu. O~e ku je se da, ubr zo

na kon usva ja wa kri te ri ju ma za ofi ci -

re, sli ~an pro pis bu de do net i za

pod o fi ci re.

Ve li ki i va ̀ an po sao je ste us po -

sta vqa we kri te ri ju ma, na ro ~i to ka da

od wih za vi se ka ri je re ofi ci ra,

qu di ko ji za u zi ma ju naj od go vor ni -

je po lo ̀ a je u si ste mu od bra ne.

To je, ka ko su jed no gla sno is ta -

kli na {i sa go vor ni ci iz

Upra ve za ka dro ve, jed na ko

po sta vqa wu pu to ka za na

kom pli ko va nim ras kr -

sni ca ma – je dan po -

gre {an znak i na -

sta vqa te kri vim

pu tem! Za to je zna -

~aj na pa ̀ wa po sve -

}e na iz ra di Kri te -

ri ju ma za for mi -

ra we li sti kan di -

da ta, pre ma ko ji -

ma }e se svi

ofi ci ri u si -

ste mu od bra ne

ran gi ra ti po

ta~ no utvr |e -

nim pa ra me -

tri ma ka ko bi

|i va we, po sta vqa we na vi {a for ma cij ska me sta i upu }i va we na

{ko lo va we i usa vr {a va we.

Pred lo ̀ e no je pet op {tih me ri la, ko ja se mo gu is ka za ti ob jek -

tiv nim po ka za te qi ma, od no sno ko ja se mo gu bo do va ti – zna ~aj du -

`no sti, ka rak ter du ̀ no sti, uspeh sa pret hod nog {ko lo va wa, do stig -

nu ti ni vo usa vr {a va wa i slu ̀ be na oce na.

Zna ~aj du ̀ no sti me ri }e se pre ma for ma cij skim ele men ti ma iz

na red be o po sta vqe wu na du ̀ nost svih ofi ci ra, bez ob zi ra na ~in.

– Ka rak ter du ̀ no sti je no vo me ri lo ko jim bi tre ba lo da se

ot klo ni ne do sta tak pri li kom bo do va wa du ̀ no sti ru ko vo di la ca.

Na i me, po sto jao je ne sklad u ran gi ra wu ofi ci ra na istom ni vou

du ̀ no sti u za vi sno sti od po lo ̀ aj ne gru pe. Uvo |e wem ovog me ri la

usa gla {a va se taj od nos i ujed no se bo du ju va ̀ ne du ̀ no sti u ko man -

da ma, je di ni ca ma i usta no va ma ko je ra ni je ni su bi le pred vi |e ne za

uve }a we bo do va. Kao osno va za iz ra du pred lo ga ko li ko bo do va do -

de qi va ti ko joj du ̀ no sti ko ri {}en je Na crt pra vil ni ka za od re |i -

va we ele me na ta for ma cij skih me sta ofi ci ra i pod o fi ci ra ko ji je

iz ra di la Upra va za or ga ni za ci ju Sek to ra za po li ti ku od bra ne –

ka ̀ e Bru sin.

Pri li kom do de le bro ja bo do va za uspeh sa pret hod nog {ko -

lo va wa, po pi ta wu od no sa oce ne sa osnov nog {ko lo va wa i ko -

mand no-{tab nog usa vr {a va wa, pri me we ne su su ge sti je Ko le gi ju ma

mi ni stra od bra ne i vi {e or ga ni za cij skih je di ni ca, te re zul ta ti

is tra ̀ i va wa o od no su uspe {no sti is pi ta ni ka i wi ho vog uspe ha na

kra ju {ko lo va wa.

Po ka za lo se da ofi ci ri ko ji su ima li vi sok pro sek na Voj -

noj aka de mi ji po ka zu ju bo qe re zul ta te u slu ̀ bi, pa oce ne sa VA,

od no sno osnov nih stu di ja u vred no va wu uspe ha {ko lo va wa ima ju

pri mat.

Slu ̀ be na oce na, ka ̀ e na{ sa go vor nik, zna ~aj no je me ri lo, ia -

ko po sto je spo re wa o ob jek tiv no sti oce wi va wa na na ~in ka ko je to

do sa da ra |e no.

– Isti na da je do sa da {wi na ~in oce wi va wa ofi ci ra bio maw -

kav. Me |u tim, to je mer qiv kri te ri jum i mi ga mo ra mo uze ti u ob zir.

U ne ko li ko or ga ni za ci o nih ce li na Mi ni star stva i je di ni ca Voj ske

Sr bi je na pra vi li smo prob ne rang-li ste na osno vu tih kri te ri ju ma

i pred sta vi li ih ko man dan ti ma i na ~el ni ci ma. Go to vo da ni je bi lo

ne sla ga wa sa wi ho vim vi |e wem qu di ko ji ma ru ko vo de – ob ja {wa va

pu kov nik.

Od pet po seb nih me ri la ko ja je Upra va za ka dro ve pred lo ̀ i la,

tri su ob jek tiv no mer qi va – ste pen po zna va wa stra nih je zi ka, is ku -

stvo, u~e {}e u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma, dok dva me ri la pred -

sta vqa ju pro ce ne nad le ̀ ne slu ̀ be, od no sno pret po sta vqe nih sta -

re {i na – pro ce na psi ho lo {kih ka pa ci te ta i per spek tiv nost raz vo -

ja ka ri je re.

Pred log do ku men ta pred vi |a da se broj bo do va do bi je nih ko ri -

{}e wem op {tih me ri la uma wu je uko li ko su kan di da ti to kom ra da

bi li sank ci o ni sa ni ili ima ju ni ̀ i ste pen stru~ ne spre me, a bo do vi

se ski da ju i ogra ni ~e no spo sob nim za pro fe si o nal nu voj nu slu ̀ bu.

Na taj se na ~in, ka ko ka ̀ u u Upra vi za Ka dro ve, pra vi raz li ka iz -

me |u ofi ci ra ko ji mo gu re dov no na pre do va ti u ka ri je ri i onih ko ji

za to ima ju ote ̀ a va ju }e okol no sti.

Po seb na me ri la, da kle, u~e stvu ju u ukup nom bro ju bo do va kao

do pun ski bo do vi u od no su na uku pan broj bo do va do de qen ko ri {}e -

wem op {tih me ri la uz de fi ni sa na uma we wa. Va ̀ no je re }i da }e se

pri li kom for mi ra wa li sti kan di da ta, u za vi sno sti od zna ~a ja du -

`no sti ili ni voa {ko lo va wa ko je li sta tre ti ra, do pun ska me ri la

uvo di ti ka ko je to de fi ni sa no u pred lo gu Kri te ri ju ma.

13

resursa

ovske reformese naj kva li tet ni ji ma omo gu }i lo na pre do va we, uz di za we,

to jest po sta vqa we na for ma cij sko me sto vi {eg ~i na i

{ko lo va we, od no sno usa vr {a va we. Bri gad ni ge ne ral

\or |e vi} is ti ~e da }e za vr {nu re~ u tom pro ce su ima ti

mi ni star od bra ne, ko ji od lu ku do no si na pred log Ka -

drov ske ko mi si je. Rang-li ste }e, ka ̀ e on, ima ti pre o -

vla |u ju }u te ̀ i nu ka da su u pi ta wu od lu ke to ga te la.

Pri li kom iz ra de pred lo ga Kri te ri ju ma, ka ko ka ̀ e

pu kov nik Ste van Bru sin iz Upra ve za ka dro ve, ko ri -

{}e na su is ku stva iz upo tre be Kri te ri ju ma za pro -

fe si o na li za ci ju ka dra iz 2006. go di ne, Kri te -

ri ju ma za pro fe si o nal nu voj nu slu ̀ bu iz

2007. i Osno va kri te ri ju ma za iz ra du li -

ste kan di da ta za upu }i va we na {ko lo va we

i usa vr {a va we od ju la 2008. go di ne. Ta -

ko |e su uze ti u ob zir za kqu~ ci sa sa -

stan ka na te mu „Ana li za i Na crt mo de -

la kri te ri ju ma pri li kom upi sa slu {a -

o ca na svim ob li ci ma {ko lo va wa u

gra |an stvu, Voj noj aka de mi ji i Voj no -

me di cin skoj aka de mi ji“, odr ̀ a nog

de cem bra pro {le go di ne, te pred -

lo zi or ga ni za ci o nih je di ni ca Mi -

ni star stva od bra ne ko ji su pri -

ku pqe ni u to ku ja nu a ra ove go -

di ne.

– Pred lo ̀ e nim kri te ri -

ju mi ma de fi ni sa na su: me ri la

za ran gi ra we, pa ra me tri me -

ri la za ran gi ra we kan di da ta i iz -

ra da li sti kan di da ta. Po stu pak za

iz ra du, kon kre tan iz gled i sa dr -

`aj li sti kan di da ta bi }e de fi -

ni san po seb nim uput stvom za

iz ra du li sti kan di da ta ko je

}e na {a upra va sa ~i ni ti

ka da do ku ment bu de zva ni~ -

no usvo jen – ob ja {wa va

pu kov nik Bru sin.

Pet merila

Da bi se obez be di la

uni ver zal nost kri te ri ju -

ma za iz ra du raz li ~i tih

ti po va li sti kan di da -

ta, a isto vre me no i

uva ̀ i le spe ci fi~ -

no sti sva ke li ste

za seb no, is ti ~e

Bru sin, pri me -

wi va }e se op {ta

i po seb na me ri -

la. Pri me nom op -

{tih me ri la ran gi -

ra li bi se svi ofi -

ci ri u si ste mu od -

bra ne, dok bi se po -

seb na me ri la ko ri sti -

la za iz ra du raz li ~i tih

li sti kan di da ta – za una pre -Ilustrovao Nikola OTA[

Ti po vi ka ri je re

Po sve mu su de }i 2010. go di na, svim ofi ci ri ma u ~i nu ma jo ra,

ali i ne kim ka pe ta ni ma do ne }e zna ~aj nu stav ku u per so nal nim do ku -

men ti ma – tip ka ri je re. O uvo |e wu ti po va ka ri je re za ofi ci re du go

se go vo ri lo, a ka ko nam je re kao pu kov nik Voj kan Neo ri ~i} iz Upra -

ve za ka dro ve, do ku ment ko ji }e de fi ni sa ti tu pro ble ma ti ku o~e ku ju

„ko zme ti~ ke“ do ra de i pot pis mi ni stra od bra ne.

Pre ma we go vim re ~i ma, ti po vi ka ri je re kao me tod pro fe si o -

nal ne kla si fi ka ci je ofi ci ra re la tiv no su sko ro uve de ni i u osta lim

sa vre me nim voj ska ma sve ta. Is ku stva su raz li ~i ta, pri stu pi ta ko |e.

Pu kov nik Neo ri ~i} ka ̀ e da je sva ka voj ska tom pro ble mu pri {la uva -

`a va ju }i sop stve na is ku stva i pro ce ne stru~ wa ka. Pri li kom iz ra de

pred lo ga Uput stva o od re |i va wu ti po va ka ri je re ofi ci ri ma Voj ske

Sr bi je raz ma tra na su stra na re {e wa, ali je pred nost da ta pro ce na -

ma i su ge sti ja ma ko je su sti gle iz si ste ma od bra ne. Pro ces usa gla {a -

va wa do ku men ta tra jao je du go, a ver zi ja ko ja nam je pred sta vqe na u

Upra vi za ka dro ve vi {e pu ta je do ra |i va na i usa vr {a va na.

Uput stvo pred vi |a da se ofi ci ru od re |u ju osnov ni tip i pod tip

ka ri je re, od no sno al ter na tiv ni tip i pod tip ka ri je re. Na i me, po sto je

tri osnov na ti pa ka ri je re: ko mand ni, {tab ni i lo gi sti~ ki tip.

– Ko mand ni tip ka ri je re, ka ko mu i ime ka ̀ e, pred vi |en je za

ofi ci re ko ji }e se ba vi ti onim {to i je ste su {ti na i osnov na od -

tema


Ran gi ra we kan di da ta pre ma op {tim me ri li ma pre ma na -

cr tu Kri te ri ju ma vr {i se po ska li od ukup no mo gu }ih 100 bo do -

va, ta ko {to se kan di da tu do de qu ju bo do vi pre ma de fi ni sa nim

pa ra me tri ma. Pro cen tu al no u~e {}e zna ~a ja du ̀ no sti u ukup -

nom bro ju bo do va iz no si 26 po sto, ka rak ter du ̀ no sti no si os-

am pro ce na ta bo do va, uspeh sa pret hod nog {ko lo va wa naj vi {e

se vred nu je i ~i ni 30 po sto bo do va, ko li ko se vred nu je i slu -

`be na oce na. Do stig nu ti no vo usa vr {a va wa po vla ~i {est po -

sto bo do va u ukup nom zbi ru.

Pri me ra ra di, mak si mal nih 26 bo do va do de qi va }e se

ofi ci ru na du ̀ no sti za ko ju je for ma ci jom od re |e na pr va po -

lo ̀ aj na gru pa, dok }e sta re {i na ko ji ima, na pri mer je da na e stu

po lo ̀ aj nu gru pu po tom osno vu do bi ti 16 bo do va. Ka da je u pi -

ta wu ka rak ter du ̀ no sti osam bo do va do bi }e ofi cir na ru ko -

vo de }oj du ̀ no sti ran ga ko man dan ta vi da, od no sno na ~el ni ka

upra ve, {to je i naj ve }i mo gu }i broj, dok je dan bod do bi ja ko -

man dir ode qe wa ko li ko i na ~el nik re fe ra ta ili ru ko vo di lac

gru pe u ko man di ba ta qo na, di vi zi o na ili eska dri le.

Ofi cir ko ji je Voj nu aka de mi ju za vr {io sa pro se kom

10.00, do bi }e 30 bo do va dok }e se za naj ma wi mo gu }i pro sek

6.00, do bi ja ti sve ga {est bo do va. Pred vi |e no je da oce na sa

VA i oce na sa Ko mand no-{tab nog usa vr {a va wa u ko na ~an zbir

u|u u od no su tri pre ma je dan u ko rist osnov nih stu di ja.

Do stig nu ti ni vo usa vr {a va wa vred no va }e se sa naj vi {e

{est bo do va ko li ko }e do bi ti li ca sa za vr {e nim Vi so kim stu -

di ja ma bez bed no sti i od bra ne. Po pet bo do va do bi }e dok to ri

na u ka i ofi ci ri sa Ge ne ral {tab nom {ko lom, ~e ti ri ma gi stri i

ofi ci ri sa K[U, dok }e se osnov ni ko mand no-{tab ni kurs

vred no va ti sa je dan bod.

Me ri lo slu ̀ be ne oce ne ra ~u na }e se mno ̀ e wem pro se ka

svih slu ̀ be nih oce na sa {est, ta ko da naj ve }i mo gu }i broj bo -

do va bu de 30. Po zna va we stra nih je zi ka u ni vou Sta na ga (STA -NAG) 4444, isto kao i oce na 10 na Voj noj aka de mi ji na tre }em

ni vou, vre de }e osam bo do va.

Vre me pro ve de no u ~i nu }e se, pre ma no vim kri te ri ju mi ma

bo do va ti, kao i u~e {}e u mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma. U

Upra vi za ka dro ve na gla {a va ju da je uvo |e we ovog me ri la ko je

tre ti ra u~e {}e u mi rov nim mi si ja ma u skla du sa ak tu el nim

opre de qe wi ma po li ti ke od bra ne.

Mo gu }i broj bo do va ran gi ra nim kan di da ti ma, do bi jen pri -

me nom op {tih me ri la, uma wu je se: za sva ku prav no sna ̀ nu di -

sci plin sku ka znu, sva ku prav no sna ̀ nu sud sku ka znu za kri vi~ no

de lo i za sva ku ne ga tiv nu slu ̀ be nu oce nu po je dan bod. Isti

broj bo do va uma wu je se kan di da tu ko ji je po sta vqen na for ma -

cij sko me sto ni ̀ eg ~i na kao i ofi ci ri ma ko ji su za vr {i li

osnov ne stru kov ne stu di je ili osnov ne aka dem ske stu di je u tra -

ja wu od 3 go di ne, od no sno ostva ri li 180 ESPB bo do va. Dva bo -

da na rang-li sti, a ka ko je pred lo ̀ e no, bi }e od u zi ma ni kan di -

da ti ma ko ji su ogra ni ~e no spo sob ni za slu ̀ bu.

KQU^ BODOVAWABri gad ni ge ne ral Sla |an \or |e vi}, na ~el nik Upra ve za ka dro ve

li ka ofi cir skog po zi va. [tab ni tip }e ima ti ne ko li ko pod ti po va.

Pr vi je upra vqa we qud skim re sur si ma pred vi |en za du ̀ no sti u or -

ga ni ma za sta tus i per so nal ne po slo ve, or ga ni ma za {ko lo va we i

usa vr {a va we, za mo ral i psi ho lo {ki rad, du ̀ no sti ma i or ga ni ma

za oba ve ze od bra ne. Sle di oba ve {taj no-bez bed no sni pod tip, pred -

o dre |en za du ̀ no sti u or ga ni ma za oba ve {taj no-ope ra tiv ne po -

slo ve, or ga ni ma za oba ve -

{taj no-iz vi |a~ ke po slo ve,

slu ̀ ba ma bez bed no sti i

voj noj po li ci ji. Ofi ci ri

ko ji su na du ̀ no sti u or ga -

ni ma za ope ra tiv ne po slo -

ve, or ga ni ma za obu ku i u

ka bi ne ti ma, to jest oni ko -

ji bi è le li da za u zmu taj

pra vac u ka ri je ri, svr sta -

}e se u ope ra tiv ni pod tip.

Pla ni ra we od bra ne na me -

wen je za du ̀ no sti u or ga -

ni ma za pla ni ra we i raz -

voj, pro gra mi ra we i bu xet,

or ga ni ma za or ga ni za cij -

sko-mo bi li za cij ske po slo -

ve i od bram be ne pri pre -

me. Ofi ci ri na du ̀ no sti

u or ga ni ma fi nan sij ske

slu ̀ be u MO i VS }e bi ti

svr sta ni u pod tip upra -

vqa we fi nan si ja ma. U okvi ru {tab nog ti pa, po sto ji i funk ci o nal -

ni pod tip ko ji }e ob u hva ti ti ofi ci re na du ̀ no sti ma u or ga ni ma te -

le ko mu ni ka ci ja i in for ma ti ke, or ga ni ma za od no se sa jav no {}u, za

ci vil no-voj nu sa rad wu, or ga ni ma prav ne slu ̀ be, or ga ni ma za me -

|u na rod nu voj nu sa rad wu ili }e oba vqa ti ne ke dru ge funk ci o nal ne

du ̀ no sti u MO i VS. Lo gi sti~ ki tip ka ri je re, ja sno je, pre o vla |i -

va }e me |u ofi ci ri ma ko ji se ba ve tim de lo kru gom po slo va – ob ja -

{wa va pu kov nik Voj kan Neo ri ~i}.

Pred vi |e no je da se ofi cir, pri li kom po kre ta wa po stup ka za

una pre |e we u ~in ma jo ra iz ja sni u kom osnov nom i kom al ter na tiv nom

ti pu è li da se raz vi ja we go va ka ri je ra. Taj se po da tak u per so nal na

do ku men ta upi su je kao è qe ni tip ka ri je re. Ofi ci ri u ~i nu ka pe ta na

iz ja {wa vli bi se o è qe nim ti po vi ma ka ri je re pred upu }i va we na

usa vr {a va we za ko mand ne i {tab ne du ̀ no sti tak ti~ ko-ope ra tiv nog

ni voa, od no sno stu di je dru gog ste pe na. Da kle, sta re {i ne u ~i nu pot po -

ru~ ni ka, po ru~ ni ka i ve }i na u ~i nu ka pe ta na ne }e ima ti od re |en tip

ka ri je re ve} }e se vo di ti u slu ̀ bi u okvi ru svo jih ro do va i slu ̀ bi.

Potrebe sistema

@eqe ni tip ka ri je re, ka ko ka ̀ e pu kov nik Neo ri ~i}, pred sta -

vqa iz raz li~ nog opre de qe wa za pra vac i tok pro fe si o nal nog raz -

vo ja, {to pro is ti ~e iz pra va i od go vor no sti sva kog po je din ca. Ofi -

cir za sni va è qe ni ti pi ka ri je re na sop stve noj pro ce ni i na sa ve -

ti ma or ga na za upra vqa we qud skim re sur si ma, uva ̀ a va ju }i mo gu} -

no sti raz vo ja ka ri je re u skla du sa po tre ba ma si ste ma od bra ne, ko je

su de fi ni sa ne struk tu rom ti po va ka ri je re. Mo gu} no sti raz vo ja u

od re |e nom ti pu ka ri je re uslo vqe ne su li~ nim kom pe ten ci ja ma ofi -

15

Ka da no vi kri te ri ju mi stu pe na sna gu svi ofi ci ri ko ji bu -

du u{li u iz bor za po sta vqa we na va ̀ ne ko mand ne i ru ko vo de -

}e du ̀ no sti i {ko lo va we na vi {im ni vo i ma upu }i va }e se na

se ri ju psi ho te sto va u Ode qe we za men tal no zdra vqe i voj nu

psi ho lo gi ju Voj no me di cin ske aka de mi je. Me ri la pro ce na psi ho -

lo {kih ka pa ci te ta i per spek tiv nost raz vo ja ka ri je re, sa gla sno

pro ce na ma, pred sta vqa ju eli mi na ci o na me ri la ko ja go vo re o

pro la zno sti ili ne pro la zno sti kan di da ta u bu du }oj ka ri je ri.

Da kle, stru~ wa ci VMA }e naj ve ro vat ni je kan di da te oce wi va ti

sa – pre po ru ~u je se, mo ̀ e se po sta vi ti (una pre di ti, upu ti ti na

{ko lo va we ili usa vr {a va we) i ne pre po ru ~u je se.

Te sto vi bi tre ba lo da ob u hva te: fak tor sku pro ce nu li~ -

no sti i pro ce ne flu id ne i kri sta li zo va ne in te li gen ci je.

Ka ko nam je re kao na ~el nik Upra ve za ka dro ve, mi ni star

od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr -

bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti} sa gla si li su se sa ide -

jom sa se za tu na me nu na ba ve i od go va ra ju }e ba te ri je naj sa vre -

me ni jih psi ho te sto va, in for ma ti~ ka opre ma i soft ver.

VREDNOVAWE

PSIHOLO[KOG KAPACITETA

Pukovnik Stevan Brusin

Pukovnik

Vojkan Neori~i}

ci ra, po tre ba ma si ste ma od bra ne i po sto je }im broj nim sta wi ma

ofi ci ra po ti po vi ma ka ri je re i wi ho vim pri li vom i od li vom.

– Sva ko }e mo ra ti, pre is ka zi va wa è qe o ti pu ka ri je re, da

se in for mi {e o svim aspek ti ma mo gu }ih od lu ka. Upra va za ka dro ve

}e po ka za te qe mo gu} no sti raz vo ja po ti po vi ma i pod ti po vi ma ka ri -

je re pra vo vre me no upu }i va ti or ga ni ma za upra vqa we qud skim re -

sur si ma u je di ni ca ma i ko man da ma. Do bra pro ce na sop stve nih mo -

gu} no sti i sa gle da va we „otvo re nih pu te va“ mo ̀ e zna ~aj no ko ri sti ti

– sma tra na{ sa go vor nik.

Po stu pak od re |i va wa ti pa ka ri je re pod ra zu me va }e da pret po -

sta vqe ni sta re {i na da pred log za ofi ci ra ko me se od re |u ju osnov -

ni tip ka ri je re i al ter na tiv ni tip ka ri je re po la ze }i od iz ra ̀ e ne

è qe, pri pad no sti ro du ili slu ̀ bi, do ta da {wih usa vr {a va wa,

pro fe si o nal nog is ku stva, kao i pro ce ne osta lih spo sob no sti ofi -

ci ra da uspe {no od go vo ri zah te vi ma u od re |e nim ti po vi ma ka ri je -

re. Ako se pred log pret po sta vqe nog ne po du da ri sa is ka za nom è -

qom, pret po sta vqe ni sta re {i na }e mo ra ti da ob ra zlo ̀ i svoj stav.

Pred log za do de qi va we ti pa ka ri je re da je se na ni vou ba ta -

qo na, od no sno bri ga de i pro sle |u je Upra vi za ka dro ve, ko ja ga pro -

sle |u je na Ka drov ski sa vet.

Mogu}nost promene

Ka drov ski sa vet mi ni stra od bra ne pred la ga }e mi ni stru od -

bra ne osnov ni i al ter na tiv ni tip ka ri je re ofi ci ra na osno vu è -

qe, pred lo ga pret po sta vqe nog sta re {i ne i u skla du sa mo gu} no sti -

ma raz vo ja u od re |e nom ti pu ka ri je re. Za sta re {i ne ko ji ve} ima ju

od go va ra ju }i ob lik usa vr {a va wa za od re |e ni tip ka ri je re, ta ~i -

we ni ca }e se, ka ko smo sa zna li, tre ti ra ti kao od lu ~u ju }a.

Mi ni star od bra ne, na osno vu pred lo ga Ka drov skog sa ve ta, od -

re |i va }e ti po ve ka ri je re ofi ci ra i do sta vqa ti ih na spro vo |e we

or ga ni za ci o noj je di ni ci Mi ni star stva nad le ̀ noj za ka dro ve.

Pu kov nik Neo ri ~i} ka ̀ e da Uput stvo pred vi |a i mo gu} nost pro -

me ne osnov nog, od no sno al ter na tiv nog ti pa ka ri je re na sop stve ni zah -

tev ili po po tre bi slu ̀ be uko li ko ne po sto ji mo gu} nost na pre do va wa

ili od go va ra ju }eg po sta vqe wa u ti pu ko ji je ofi ci ru ve} do de qen.

Hit nu pro me nu osnov nog ti pa ka ri je re, ka ko sto ji u do ku men tu,

mo ̀ e iz vr {i ti mi ni star od bra ne na pred log na ~el ni ka Ge ne ral -

{ta ba VS za ofi ci re u Voj sci Sr bi je, a po mo} nik mi ni stra za qud -

ske re sur se pred log iz no si za ofi ci re po sta vqe ne na for ma cij ska

me sta van Voj ske Sr bi je.

Ko mand ni tip ka ri je re, ka ko je is ta kao bri gad ni ge ne ral \or -

|e vi}, ima }e pri mat ka da je u pi ta wu {ko lo va we i usa vr {a va we

unu tar si ste ma od bra ne. Pre ma we go vim re ~i ma, za taj }e se tip ka -

ri je re pred la ga ti ofi ci ri ko ji na psi ho lo {kom te sti ra wu bu du svr -

sta ni u pr vu ka te go ri ju.

Na ~el nik Upra ve za ka dro ve pod se }a da pro ces us po sta vqa wa

ka drov ske pi ra mi de pod ra zu me va i do no {e we po me nu tih pro pi sa i

usva ja we no vog pri stu pa ofi cir skom po zi vu.

– Kon ku ren ci ja za una pre |i va we, po sta vqa we na vi so ka for -

ma cij ska me sta, pa i za {ko lo va we bi }e o{tra. Naj bo qi, naj spo -

sob ni ji i naj kom pe tent ni ji }e ima ti pred nost. No va si ste ma ti za ci ja

Mi ni star stva pro pi su je da le ko ma wi broj pu kov ni~ kih i pot pu kov -

ni~ kih me sta, a pra vil ni ci su iz ri ~i ti ka da je re~ o po sta vqe wu na

ta kve du ̀ no sti. Pred vi |am pra vu „bor bu“ za me sto pri vr hu hi je -

rar hi je – sma tra \or |e vi}.

Alek san dar PE TRO VI]

Sni mio Da ri mir BAN DA

tema


U Upra vi za ka dro ve za zna li smo da }e za jed no sa se tom

no vih pro pi sa bi ti osno van i Ka drov ski sa vet Mi ni star stva

od bra ne. Sa vet }e bi ti sa ve to dav ni or gan mi ni stra od bra ne i

raz ma tra }e pi ta wa ko ja se od no se na raz voj ofi cir skog ka dra

pre ma ti po vi ma ka ri je re. U we gov }e sa stav u}i ru ko vo di o ci

or ga ni za ci o nih de lo va Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je

i for mi ra nih sa ve to dav nih or ga na ro do va i slu ̀ bi.

To zna ~i da }e za sva ki tip, od no sno pod tip ka ri je re sa vet

ima ti ta~ no utvr |en sa stav ka drov skog sa ve ta ko ga }e ~i ni ti

naj kom pe tet ni je li~ no sti iz si ste ma od bra ne za od re |e nu

oblast, to jest tip ka ri je re. Pri me ra ra di ka da je u pi ta wu ko -

mand ni tip ka ri je re Ka drov ski sa vet ~i ni }e: za me nik na ~el ni -

ka Ge ne ral {ta ba, di rek tor In spek to ra ta od bra ne, ko man dant

Kop ne ne voj ske, ko man dant Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho -

plov ne od bra ne, ko man dant Ko man de za obu ku i na ~el nik Voj ne

aka de mi je dok }e za {tab ni tip ka ri je re, od no sno pod tip pla -

ni ra we od bra ne Sa vet ~i ni ti pred stav nik or ga ni za ci o ne je di -

ni ce MO za stra te gij sko pla ni ra we i or ga ni za ci ju, or ga ni za -

ci o ne je di ni ce G[ VS za pla ni ra we i raz voj i na ~el nik Ka te -

dre stra te gi je VA.

Ka drov ski sa vet mi ni stra od bra ne sa sta ja }e se u fe bru a -

ru i sep tem bru te ku }e go di ne, ra di pred la ga wa mi ni stru od -

bra ne ti po va ka ri je re ofi ci ri ma ~i na ka pe ta na, ko ji su una -

pre |e ni u ~in ma jo ra. U me se cu ma ju ka drov ski sa vet tre ba lo bi

da se sa sta je ra di od re |i va wa ti po va ka ri je re ofi ci ri ma ~i -

na ka pe ta na ko ji se upu }u ju na usa vr {a va we za ko mand ne i

{tab ne du ̀ no sti tak ti~ ko-ope ra tiv nog ni voa, od no sno na stu -

di je dru gog ste pe na.

KADROVSKI SAVET

Na in tra net ser vi su Upra ve za ka dro ve ko joj se mo ̀ e pri -

stu pi ti pre ko ra ~u nar ske mre ̀ e ko ma no va wa RAM KO, od pre

ne ko li ko da na do stup ni su in ter ni kon kur si za po pu nu od re |e -

nih for ma cij skih me sta. Ti me se, ka ko ka ̀ u u Upra vi, nu di mo -

gu} nost svim sta re {i na ma da ima ju uvid u to ko ja su for ma cij -

ska me sta upra ̀ we na i da se even tu al no pri ja ve na kon kurs za

wi ho vu po pu nu.

Ka ko nam je ob ja snio pu kov nik Bru sin, zah te vi za po pu nu

ne kih for ma cij skih me sta ko je Upra va za ka dro ve di stri bu i ra

je di ni ca ma i usta no va ma VS i MO ~e sto za vr {e u fi o ka ma

pret po sta vqe nih sta re {i na.

– Vr lo ~e sto do bi je mo od go vor da u ne koj je di ni ci ne ma

kan di da ta za po pu nu od re |e nog for ma cij skog me sta, a za pra vo

nad le ̀ ni sta re {i na ni je ni pi tao ni kog od svo jih pot ~i we nih.

Na taj na ~in ko man dan ti «{ti te» svo je sa sta ve od od li va ka dra,

ali isto vre me no ~i ne {te tu si ste mu. Ide ja je da ap so lut no sve

sta re {i ne ima ju, pu tem in tra net ser vi sa, uvid u kon kur se za

for ma cij ska me sta i da se pri ja vqu ju sa mo stal no. U tu smo svr -

hu na pra vi li i upit nik ko ji ofi cir po pu wa va, a jed na od stav ki

u upit ni ku je i sa gla snost pret po sta vqe nog – ob ja {wa va Bru sin

i na gla {a va da pret po stva qe ni, i ka da ni je sa gla san da we gov

pot ~i we ni pre |e na dru gu du ̀ nost, ne ma pra vo da mu za bra ni

da kon ku ri {e.

– Upra va za ka dro ve }e sve pri ja ve ob je di ni ti i pro sle di -

ti or ga ni za ci o nim ce li na ma i je di ni ca ma, a me |u wi ma }e se

da qe od vi ja ti sva pro ce du ra oko even tu al nih pre me {ta ja – ka -

è na{ sa go vor nik.

Za sa da je na in tra net ser vi su do stup no ne ko li ko kon kur -

sa za va ̀ na i spe ci fi~ na for ma cij ska me sta, a u do gled no vre -

me na isti na ~in bi se mo glo po stu pa ti i sa ni ̀ im du ̀ no sti ma,

ka ko je to u ne kim ar mi ja ma sve ta slu ~aj. To }e bi ti mo gu }e ka da

ra ~u nar ska mre ̀ a ko ma no va wa RAM KO, bu de do stup na na ni vou

ba ta qo na.

INTERNI KONKURSI

17

Prijemi kod na~elnika

General{taba Vojske

Srbije

Na ~el nik Ge ne ral {ta ba ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}

pri mio je ko man dan ta Va zdu ho plov nih sna ga Na ci o nal ne Gar de

Oha jo ge ne ral-ma jo ra He ri V. Foj ta, ko ji je u okvi ru tro dnev ne po -

se te de le ga ci je Va zdu ho plov nih sna ga Na ci o nal ne gar de Oha ja Sr -

bi ji pri su stvo vao se mi na ru na te mu „Zdru ̀ e na upo tre ba voj no-ci -

vil nih ae ro dro ma“ u Ko man di ViP VO.

Ge ne ral Mi le ti} pri mio je i {e fa Voj ne kan ce la ri je Na to u

Be o gra du (MLO), bri gad nog ge ne ra la Mi ro sla va Ba lin ta, ko ji usko -

ro pre da je du ̀ nost.

A. P.

Pot pi san Plan bi la te ral ne

voj ne sa rad we sa Ma |ar skom

Na ~el ni ci upra va za me |u na rod nu voj nu sa rad wu mi ni star sta -

va od bra ne Sr bi je i Ma |ar ske, Mi lo rad Pe ri} i bri gad ni ge ne ral

I{tvan \e ne{, pot pi sa li su 8. de cem bra u Be o gra du Plan bi la te -

ral ne voj ne sa rad we za 2010. go di nu.

Do go vo re no je da se u na red nom pe ri o du in ten zi vi ra ju ak tiv -

no sti na usa gla {a va wu Spo ra zu ma o sa rad wi u obla sti od bra ne i

dru gih ugo vo ra neo p hod nih za da qe una pre |e we sa rad we.

Pla nom je pred vi |e no da se u sle de }oj go di ni sa rad wa te ̀ i -

{no od vi ja kroz za jed ni~ ke voj ne ve ̀ be i raz me nu is ku sta va u pro ce -

su re for me si ste ma od bra ne i pro fe si o na li za ci je oru ̀ a nih sna ga.

Ma |ar ska stra na sprem na je da pre ne se is ku stva iz u~e {}a u

Pro gra mu Part ner stvo za mir, kao i obu ke i is ku sta va u pro ce su an -

ga ̀ o va wa pri pad ni ka OS Ma |ar ske u mul ti na ci o nal nim ope ra ci -

ja ma.

Mi ni star stvo od bra ne Ma |ar ske do ne lo je od lu ku da do -

na ci jom po dr ̀ i AB HO Kru {e vac kao re gi o nal ni cen tar.

Generali

Mileti} i Fojt

Konferencija

o regionalnoj

bezbednosti

u Jugoisto~noj Evropi

Dr ̀ av ni se kre tar Du {an Spa so je vi} pred vo dio je de le ga -

ci ju Mi ni star stva od bra ne na kon fe ren ci ji „Re gi o nal na bez -

bed nost kroz re gi o nal no vla sni {tvo: No va era sa rad we“, ko ja

je odr ̀ a na od 8. do 10. de cem bra u An ka ri, u or ga ni za ci ji Cen -

tra za bez bed no snu sa rad wu RA CVI AC i Re pu bli ke Tur ske, kao

pred se da va ju }e Pro ce sa sa rad we u Ju go i sto~ noj Evro pi (SE -ECP).

Kon fe ren ci ja se or ga ni zu je ra di una pre |e wa sa rad we i

po ve re wa u obla sti re gi o nal ne bez bed no sti u Ju go i sto~ noj

Evro pi. Po se ban zna ~aj kon fe ren ci je pred sta vqa raz me na is -

ku sta va i di sku si ja o po sto je }im iza zo vi ma i pri o ri te ti ma ze -

ma qa Ju go i sto~ ne Evro pe u obla sti re gi o nal ne bez bed no sti.

Dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi}, go vo re }i u uvod nom de lu

kon fe ren ci je, is ta kao je da je evrop ska bu du} nost dr ̀ a va re gi -

o na je di ni ga rant traj ne re gi o nal ne bez bed no sti i pro spe ri te -

ta ze ma qa JIE.

Go vo re }i o pro ble mi ma ko ji op te re }u ju re gi o nal nu sta -

bil nost, Spa so je vi} je po seb no na gla sio da je je dan od kqu~ nih

fak to ra de sta bi li za ci je re gi o na jed no stra no pro tiv prav no

pro gla {e na ne za vi snost Ko so va i Me to hi je i iz neo sta vo ve dr -

`av ne po li ti ke pre ma tom pro ble mu.

Sr bi ja je ne dvo smi sle no po sve }e na una pre |e wu re gi o nal -

ne sa rad we i ve o ma je ak tiv na ~la ni ca re gi o nal nih ini ci ja ti -

va u obla sti bez bed no sti i od bra ne. Ne dav ni pri jem u pu no -

prav no ~lan stvo Pro ce sa sa rad we mi ni sta ra od bra ne ze ma qa

Ju go i sto~ ne Evro pe (SEDM) po tvr da je opre de qe wa Sr bi je da

bu de po u zdan part ner u okvi ru re gi o nal nog i me |u na rod nog

bez bed no snog si ste ma.

Po red u~e {}a na kon fe ren ci ji, dr ̀ av ni se kre tar Spa so je vi}

odr ̀ ao je sa stan ke sa dr ̀ av nim se kre ta rom Mi ni star stva od bra -

ne Tur ske ge ne ral-pot pu kov ni kom Ah me tom Tur mu {om i pod se kre ta -

rom za od bram be nu in du stri ju Mu ra dom Ba ja rom. Te me raz go vo ra

su bi le una pre |e we bi la te ral ne sa rad we u obla sti od bra ne i bez -

bed no sno-po li ti~ ka si tu a ci ja u re gi o nu.

15. decembar 2009.

Vojni Matriks

P o t r e b n a z n a w a o f i c i r a V o j s k e S r b i j e

Raz voj i usa vr {a va we voj nog

ka dra pri la go |a va se no vim

bez bed no snim, dru {tve nim i

eko nom skim iza zo vi ma. U tom

kon tek stu, sko ra {wi

na u~ no stru~ ni skup „Po treb na

zna wa ofi ci ra Voj ske Sr bi je

2010-2020” po ka zao je da

u voj noj sre di ni po sto je

ka pa ci te ti da se stra te gi ja

ob ra zo va wa ofi ci ra

bu du} no sti usme ri ka mo gu }em

i po treb nom.

Pri bli ̀ a va we Sr bi je evrop skim in te gra ci ja ma i pre i na ~e we na ~e la

ob ra zo va wa na me }u po tre bu da se po boq {a si stem {ko lo va wa

stru~ wa ka za po tre be si ste ma od bra ne, na ro ~i to Voj ske. Po seb no je

zna ~aj no utvr di ti od go va ra ju }e me sto i ulo gu voj no {kol skog u okvi ru

pro svet nog si ste ma Re pu bli ke Sr bi je, ali i evro a tlant skog pro sto ra.

Sto ga je na u~ no stru~ ni skup „Po treb na zna wa ofi ci ra Voj ske Sr -

bi je 2010-2020”, ko ji je ne dav no or ga ni zo va la Voj na aka de mi ja, u sa -

rad wi sa In sti tu tom za stra te gij ska is tra ̀ i va wa Sek to ra za po li ti ku

od bra ne Mi ni star stva od bra ne, u pra vom tre nut ku pre zen to vao no ve

re zul ta te is tra ̀ i va wa, vi zi je raz vo ja i wi ho vu mo gu }u pri me nu u obla -

sti {ko lo va wa za po tre be si ste ma od bra ne.

Skup je oku pio stru~ wa ke iz ze mqe i sve ta, ko ji se ba ve pro ble mom

de fi ni sa wa struk tu re i ni voa zna wa po treb nih za uspe {no oba vqa we

voj ne de lat no sti. Ana li zi ra ni su si ste mi sti ca wa zna wa u ze mqi i ino -

stran stvu. Utvr |e ni su pro ble mi i prav ci da qih is tra ̀ i va wa u toj obla -

sti, i iz ne ta is ku stva i po gle di na po treb na zna wa ofi ci ra, od no sno na

iz grad wu i vred no va we zna wa.

Postavqawe matrica

Na sku pu su naj pre go vo ri li ge ne ral-ma jor dr Bo ̀ i dar For ca iz

Upra ve za pla ni ra we i raz voj Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je - o su {tin -

skim ope ra tiv nim spo sob no sti ma Voj ske kao ~i ni o cu po treb nih zna wa

ofi ci ra, bri gad ni ge ne ral u pen zi ji dr Ru dolf Ur ban i dr Vla dan Holc -

ner sa Uni ver zi te ta od bra ne ê {ke Re pu bli ke – „Ob ra zo va we za bu -

du} nost – iza zo vi u voj nom ob ra zo va wu na po ~et ku 21. ve ka”.

Ge ne ral-ma jor dr Mir ko [un dov sa Hr vat skog voj nog u~i li {ta

Pe tar Zriw ski iz lo ̀ io je vi |e we po treb nih zna wa ofi ci ra u na -

red nom de se tle }u, a i hr vat ska is ku stva u or ga ni zo va wu voj nog {kol -

stva. Pu kov nik Ju raj Vi ro stek sa Aka de mi je oru ̀ a nih sna ga Slo va~ ke

(u ra du „Ak tiv no sti u obla sti od bra ne i bez bed no sti za ob ra zo va we

i obu ku me |u na rod nog per so na la”) is ta kao je da si stem ob ra zo va wa

i obu ke tre ba da bu de po sta vqen ta ko da omo gu }a va iz vr {e we za da -

ta ka i mi si ja voj ske, i ob ra zlo ̀ io na ~in na ko ji se to od vi ja u we go -

voj ze mqi.

Fran cu ski pot pu kov nik Pjer Alek san dar Le gro pred sta vqao je Voj -

nu aka de mi ju San Sir. Vik to ri ja Sim Tej lor, sa Od bram be nih stu di ja u

Ve li koj Bri ta ni ji (na sku pu je u~e stvo va la sa ra dom „Po sti za we rav no -

te ̀ e iz me |u voj nih i aka dem skih pred me ta u ob ra zo va wu sred weg ofi -

cir skog ka dra”) iz ne la je po je di ne te {ko }e u pre da va wu u voj nom okru -

è wu i mo gu }e na ~i ne wi ho vog pre va zi la ̀ e wa.

Na pr voj se si ji iz la ga ~i su po ku {a li da od go vo re na pi ta we ko ja su

po treb na zna wa ofi ci ra. Ma tri cu za od go vor po nu di li su pu kov ni ci dr

Sa med Ka ro vi} i Mi lu tin Pu {a ra, pot pu kov nik Vla di mir Ri sti} i ma jor

Ne nad Ko ma zec sa Voj ne aka de mi je u ra du „Vi zi ja i mi si je Voj ske – osno -

va po treb nih zna wa ofi ci ra Voj ske”.

Da li je „Per ma nent no ob ra zo va we u Voj sci – po tre ba ili mo da”

raz ma tra li su u za jed ni~ kom ra du dok tor Dra go slav Mi lo je vi} iz Mi -

ni star stva fi nan si ja i ma gi stri Sr |an Mi len ko vi} i Sa {a Ve se li -

no vi} iz Mi ni star stva od bra ne. Oni za kqu ~u ju da je do ̀ i vot no u~e we

i usa vr {a va we u pro fe si ji po sta lo in te gral ni deo sa vre me nog po -

slov nog ì vo ta. Isto vre me no, ak tu el na or ga ni za ci ja, kao ex post in -

stru ment, ni je pri klad na za usme ra va we ob ra zo va wa i upra vo vi zi ja

si ste ma u bu du} no sti omo gu }a va du go ro~ no ma kro pla ni ra we ob ra zo -

va wa ko je uslo vqa va iz bor od go va ra ju }eg mo de la ob ra zo va wa i utvr -

|i va we funk ci ja u toj obla sti.

„Pro blem ob ra zov nih po tre ba ofi ci ra Voj ske Sr bi je za me -

nax ment u si ste mu od bra ne” raz ma tra li su pu kov nik dr Jan Mar ~ek

i dr Zo ran Ki li bar da u za jed ni~ kom ra du. Pot pu kov nik doc. dr Mi -

ro slav Ta li jan i pu kov nik Alek san dar Bje li} („Osnov na po la zi {ta

za de fi ni sa we po treb nih zna wa ofi ci ra Voj ske Sr bi je”) na sto ja li

su da pri ka ̀ u è qe ni pro fil sa vre me nih i bu du }ih ofi ci ra na {e

voj ske, na osno vu na u~ nih sa zna wa me nax men ta.

Re{avawe eti~kih nedoumica

„Is tra ̀ i va we re le vant nih ope ra tiv nih zna wa ofi ci ra Voj -

ske Sr bi je”, rad pu kov ni ka dr Vo ji sla va \or |e vi }a sa Voj ne aka -

de mi je, za sni va se na du go go di {wem is tra ̀ i va wu. Pri me na te o -

rij skih i prak ti~ nih zna wa u voj noj de lat no sti ob je di wa va se i

pro ̀ i ma, u za vi sno sti od du ̀ no sti, ulo ge i mi si je ofi ci ra, od no -

sno wi ho ve ak ci o ne spo sob no sti. U skla du sa po tre ba ma ta ko zva -

nih pri me we nih zna wa ofi ci ra Voj ske Sr bi je, iz dva ja ju se po tre -

be za raz vi ja wem ope ra tiv nih spo sob no sti.

Pu kov nik dr Bo ri slav Gro zdi} („Po treb na zna wa voj nih li de -

ra Voj ske Sr bi je u mo ral no-eti~ kim iza zo vi ma pr vih de ka da 21.

ve ka”) go vo rio je o od li ka ma li der stva i mo ral no sti kao we nom

cen tral nom me stu. Voj ni po ziv, sam po se bi, no si naj du bqa eti~ ka

pi ta wa i ne do u mi ce, a da nas, i ubu du }e, u~e stvo va we u ope ra ci ja -

ma van na ci o nal nih gra ni ca otva ra mno ga i te {ka eti~ ka pi ta wa.

Pu kov nik dr Gro zdi} za kqu ~u je da kod na {ih ofi ci ra tre ba ne go -

va ti uve re we da su uni ver zal ne vred no sti – isti na, prav da, qu bav,

ve ra, bez ob zi ra na okru ̀ e we, ne sa mo vred no sti ve} i si la ko jom

se po be |u je u svim voj nim mi si ja ma.

U ra du „Glo ba li za ci ja sve ta bez bed no sti i po treb na zna wa

ofi ci ra Voj ske Sr bi je iz pod ru~ ja dru {tve no-hu ma ni sti~ kih na u ka”,

pu kov nik dr Ili ja Kaj tez tvr di da se „{ko lo va we ofi ci ra ne mo ̀ e

za sni va ti sa mo na te o ri ja ma, teh ni ci i teh no lo gi ji, jer se ni ko u to -

li koj me ri kao ofi ci ri ne su o ~a va ju u ra du s pi ta wi ma eg zi sten ci je,

ì vo ta i smr ti, prav de i do bra, na gra de i ka zne, a za to su po treb -

ne iz u zet no ja ke li~ no sti i du hov no uz dig nu ta bi }a”. Ulo ga dru {tve -

no-hu ma ni sti~ kih na u ka u tom pro ce su od ne pro ce wi vog je zna ~a ja za

sva ku voj sku i wen ofi cir ski ka dar.

Pu kov nik dr Bran ko Te {a no vi} („Eko nom ska zna wa ofi ci ra

Voj ske Sr bi je kao osno va uspe {nog me nax men ta”) is ti ~e da je od -

lu ~i va we o ogra ni ~e nim, a uz to ve o ma dra go ce nim qud skim i ma -

te ri jal nim re sur si ma, ne za mi sli vo bez ele men tar nih eko nom skih

zna wa. Ciq je stvo ri ti pret po stav ke da se bu du }i ofi ci ri ospo -

so be za do no {e we op ti mal nih od lu ka pri iz vr {a va wu za da ta ka, u

sve tri mi si je Voj ske, uz osmi {qa va we wi ho ve re a li za ci je na {to

efi ka sni ji i efek tiv ni ji na ~in.

Ima ju }i u vi du da je Voj na aka de mi ja u to ku 2009. go di ne akre -

di to va na kao vi so ko {kol ska usta no va i da u svom sa sta vu tre ba

da ima naj ma we 70 od sto stal no za po sle nih pre da va ~a u zva wu

dok to ra na u ka, pu kov nik dr Zo ran Kr sma no vi} („Po treb na zna wa

ofi ci ra Voj ske Sr bi je iz me to do lo gi je voj nih na u ka”) is ta kao je da

je neo p hod no ospo so bi ti po tre ban kon tin gent ofi ci ra za na u~ no -

i stra ̀ i va~ ki rad. U tom smi slu de fi ni sa ni su i za da ci me to do lo -

gi je voj nih na u ka.

Logisti~ki aspekti obrazovawa

Gru pa au to ra, pu kov ni ci dr Mar ko An dre ji} i No vi ca Co ni},

ka pe tan Mar jan Mi len kov i po ru~ nik mr Vla da So ko lo vi} is tra -

ì va li su „Lo gi sti~ ke aspek te ob ra zo va wa ne lo gi sti~ kog oso bqa”.

U ra du su za be le ̀ i li po treb na zna wa iz obla sti lo gi sti ke, ko ja

se da ju stu den ti ma i slu {a o ci ma iz van lo gi sti~ kih slu ̀ bi za oba -

vqa we funk ci o nal nih du ̀ no sti. Od kva li te ta usvo je nih zna wa iz

te obla sti za vi si na ~in raz mi {qa wa i do no {e we od lu ka, a i sa -

ma sa rad wa ne lo gi sti~ kih ofi ci ra sa ofi ci ri ma lo gi sti ke, {to

ne po sred no uti ~e na kva li tet ì vo ta i ra da je di ni ca i usta no va i

na ~in iz vr {a va wa za da ta ka u okvi ru de fi ni sa nih mi si ja Voj ske.

Bri gad ni ge ne ral dr Mi o drag Gor di}, ka pe tan Ivan Pe tro vi},

po ru~ nik Mi lo{ Dur ko vi} iz lo ̀ i li su „Ci klus raz vo ja ofi cir skog

ka dra ro da ARJ za PVD – sta we i pro jek ci ja do sti za wa dok tri nar -

nih po tre ba”. Raz voj i usa vr {a va we voj nog ka dra pred sta vqa ci kli -

Sni mio Du{an ATLA GI]

~an pro ces, ko ji se stal no pri la go |a va no vim bez bed no snim, ali i

dru {tve nim i eko nom skim iza zo vi ma. Sa aspek ta raz vo ja qud skih

re sur sa u Voj sci Sr bi je po seb no je za ni mqi va ka te go ri ja ofi ci ra

ro da ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca za pro tiv va zdu ho plov na dej -

stva, ~i ji su ste ~e na zna wa i pro fe si o nal ni raz voj, na ra znim bo ji -

{ti ma pret hod nih go di na ne pre kid no bi li pro ve ra va ni.

U ra du „Pro fe si o nal ne spo sob no sti ofi ci ra u bu du }em ope -

ra tiv nom i rad nom okru ̀ e wu”, pu kov nik Mi lo qub Sre te no vi} iz

Voj ne aka de mi je ana li zi rao je profesionalne sposobnosti ofi-

cira u budu}em ope ra tiv nom i rad nom okru ̀ e wu. Stra te gi ja ob -

ra zo va wa ofi ci ra bu du} no sti pod ra zu me va us po sta vqa we si ner -

gi je iz me |u obu ke i ob ra zo va wa i urav no te ̀ e no sti pro fe si o nal -

nih i li~ nih spo sob no sti ofi ci ra.

Au to ri, pu kov nik dr Ran ko Lo ji}, pot pu kov nik mr Go ran

@upac i master ka pe tan Zo ran Ste va no vi} („Or ga ni za ci o no

po na {a we – zna ~a jan seg ment po treb nih zna wa ofi ci ra”) po ja -

sni li su po jam or ga ni za ci o nog po na {a wa i we go vo me sto u me -

nax men tu. Ana li zi ra li su pred met, ci qe ve, mo de le i obla sti

ko je iz u ~a va. Is ta kli su i zna ~aj iz u ~a va wa i po zna va wa obla -

u fokusu

15. decembar 2009.

sti or ga ni za ci o nog po na {a wa ra di kva li tet ni jeg oba vqa wa

funk ci o nal nih du ̀ no sti.

Ma jor mr \or |e Ka law iz Upra ve za {kol stvo ba vio se „Po -

treb nim zna wi ma za psi ho lo {ko ra to va we”, is ti ~u }i da je psi ho -

lo {ko ra to va we sa stav ni deo, pra ti lac i op {ti am bi jent ra to va -

wa u svim we go vim di men zi ja ma.

Vrednovawe znawa

Dru ga se si ja sku pa bi la je po sve }e na si ste mu iz grad we i vred -

no va wu zna wa. U okvi ru to ga bri gad ni ge ne ral dr Mi tar Ko va~

(”Zna ~aj raz vi ja wa kri ti~ kog mi {qe wa u pro ce su usva ja wa zna wa

iz do me na ma ti~ nih voj nih pred me ta”) iz lo ̀ io je za pa ̀ a wa o spe -

ci fi~ no sti ma zna wa u obla sti voj ne de lat no sti, kao i fa ze u pro -

ce su we go vog stva ra wa i osnov ne po stav ke upra vqa wa zna wem u

sa vre me nom kom plek snom, mre ̀ no cen tri~ nom i u znat noj me ri ne -

pred vi di vom stra te gij skom okru ̀ e wu. On je is ta kao po tre bu i ob -

ra zlo ̀ io zna ~aj raz vi ja wa kri ti~ kog mi {qe wa u pro ce su usva ja wa

fun da men tal nih i pri me we nih zna wa iz obla sti ma ti~ nih voj nih

pred me ta u okvi ru {ko lo va wa ofi ci ra Voj ske Sr bi je na svim ni -

vo i ma, a po seb no na ni vou po sle di plom skog, i kom nad no-{tab nog i

ge ne ral {tab nog usa vr {a va wa. U ra du je na gla {e na i ulo ga ko ju u

raz vo ju kog ni tiv nih spo sob no sti ofi ci ra ima ovla da va we ve {ti -

nom kri ti~ kog mi {qe wa, {to se ne ma lo od ra ̀ a va na efi ka snost

to kom od lu ~i va wa i oba -

vqa we, pre sve ga, ko mand -

nih du ̀ no sti.

Pot pu kov nik mr Dra -

gan To do rov sa Voj ne aka -

de mi je („Har mo ni zo va we

zna wa i ve {ti na ofi ci ra

Voj ske Sr bi je si ner gi jom

glo ba li za ci je i spor ta u

Voj sci”) is ta kao je po ve za -

nost odr ̀ a va wa vi so kog

ste pe na ope ra tiv nih spo -

sob no sti sa bor be no pri -

me we nom sport skom i fi -

zi~ kom pri pre mom, ko ja de fi ni {e od re |e ni seg ment vred no sti Voj -

ske u glo bal nom okru ̀ e wu. U ra du „Ob ra zo va we ka dro va Voj ske

Sr bi je za u~e {}e u mi rov nim ope ra ci ja ma” pot pu kov ni ka mr Haj ra -

di na Ra don ~i }a, iz Voj ne aka de mi je, pri ka za ne su mo gu }e ak tiv no -

sti u okvi ru ob ra zo va wa i obu ke pri pad ni ka srp ske voj ske za pe ri -

od od 2010. do 2020. go di ne, ko ji se za sni va na pot pu no no voj or -

ga ni za ci ji ob ra zo va wa u voj nom {kol stvu.

Ma jor Ra do slav Jo ci}, ta ko |e iz Aka de mi je, pre do ~io je, u

isto i me nom ra du, fak to re stre sa u mi rov nim mi si ja ma i psi ho lo -

{ku pri pre mu pri pad ni ka Voj ske Sr bi je. Is ta kao je da je psi ho lo -

{ka pri pre ma neo p ho dan ~i ni lac ukup nog rad nog an ga ̀ o va wa u mi -

rov nim mi si ja ma, ali i ob jek tiv no po u zdan fak tor pre dik ci je psi -

hi~ ke sta bil no sti i pro fe si o nal ne uspe {no sti we nih pri pad ni ka.

Ani ta \or |e vi} iz In sti tu ta za stra te gij ska is tra ̀ i va wa

(„Afek tiv no ve zi va we i uspe {nost u ka ri je ri”) na sto ja la je da uka -

è na po treb na zna wa sta re {i na iz psi ho lo gi je, s po seb nim osvr -

tom na te o ri je emo ci o nal nog raz vo ja.

Skup na ko me je iz lo ̀ e no vi {e od ~e tr de set ra do va, od to ga

osam iz ino stran stva, po nu dio je od go vo re na mno ga pi ta wa, ali i

otvo rio no va. Ili, ka ko je to u za vr {noj re ~i re kao na ~el nik Voj ne

aka de mi je bri gad ni ge ne ral dr Mla den Vu ru na – „Slu {a ju }i iz la ga -

~e, vi de li smo da }e na{ ofi cir na red ne de ce ni je mo ra ti da bu de

do bar ko man dant, oso ba ko ja zna ka kve su raz li ke iz me |u kul tu ra i

re li gi ja, ima zna wa iz obla sti teh ni ke i teh no lo gi je, i spre man da

pro me ni ka ri je ru. Tre ba da zna do sta o po li ti ci, i da po se du je ve -

{ti ne i zna wa pre go va ra wa. Jed nom re~ ju, pro vla ~i se in ten ci ja da

bi na{ bu du }i ofi cir tre ba lo da bu de rat nik ko ji tre ba da mi ri i

da gra di. Mo ja aka dem ska sum wa je ste - ima li ta kvih qu di? Tre ba

li na ma ~o vek ili nat ~o vek? To sa svim si gur no otva ra no va pi ta wa

i te me za no ve ras pra ve”.

Sneàna \O KI]

20

Me |u na rod ni, dvo -

dnev ni na u~ no stru~ ni

skup u Do mu Gar de na

Top ~i de ru otvo rio je

dr ̀ av ni se kre tar Mi -

ni star stva od bra ne dr

Zo ran Jef ti}. Pri su -

stvo va li su i dr ̀ av ni

se kre tar Igor Jo vi ~i},

na ~el nik Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-

pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}, di rek tor In sti tu ta za stra te gij -

ska is tra ̀ i va wa Mi ni star stva od bra ne ge ne ral-pot pu kov nik

dr Mi lan Za ri} i na ~el nik Voj ne aka de mi je bri gad ni ge ne ral

dr Mla den Vu ru na.

Po zdra vqa ju }i u~e sni ke, dr ̀ av ni se kre tar Jef ti} is ta -

kao je da bu du }i ofi cir Voj ske Sr bi je svo jim ka pa ci te ti ma i

za la ga wem mo ra da is pu wa va stan dar de naj ra zvi je ni jih voj ski

sve ta. Na veo je da je Sr bi ja ~vr sto opre de qe na da de li evrop -

ske vred no sti i da se za la ̀ e za po {to va we evrop skih stan -

dar da u re gi o nal nim i glo bal nim okvi ri ma.

– Pro fe si o na li za ci ja Voj ske od vi ja se tem pom ko jim ni -

smo u pot pu no sti za do voq ni, pre sve ga zbog eko nom ske kri ze.

To, me |u tim, ni je i ne sme bi ti ko~ ni ca u raz vo ju si ste ma ob ra -

zo va wa na {eg ka dra - uka zao je dr ̀ av ni se kre tar.

Go vo re }i o zna ~a ju Voj ne aka de mi je za si stem voj nog {kol -

stva Sr bi je, Jef ti} je in for mi sao pri sut ne da je u to ku za vr -

{na fa za for mi ra wa Voj nog uni ver zi te ta.

Na sku pu ko ji je odr ̀ an u okvi ru dve ju za seb nih se si ja -

„Po treb na zna wa ofi ci ra” i „Si stem iz grad we i vred no va wa

zna wa” u~e stvo va lo je vi {e od 40 iz la ga ~a iz Sr bi je i ino -

stran stva. Osim pred stav ni ka Mi ni star stva od bra ne, Voj ske

Sr bi je i Mi ni star stva fi nan si ja, mi {qe we o zna wi ma i spo -

sob no sti ma ofi ci ra bu du} no sti da li su i go sti iz stra nih voj -

nih aka de mi ja i in sti tu ta. Me |u wi ma su bi li pred stav ni ci

Uni ver zi te ta od bra ne ê {ke, Hr vat skog voj nog u~i li {ta Pe tar

Zriw ski, Voj ne aka de mi je Slo va~ ke, fran cu ske Voj ne aka de mi -

je San Sir. Na sku pu su u~e stvo va li i pred stav ni ci Od se ka za

stu di je bez bed no sti Ve li ke Bri ta ni je, Kra qev ske voj ne aka de -

mi je Bel gi je i Na ci o nal nog uni ver zi te ta od bra ne Ma |ar ske

Zri wi Mi klo{.

R. DRA GO VI]

Ka standardima najrazvijenijih

Ameri~koj

delegaciji pri -

ka zane su glavne

~iwenice o ak-

tuelnom trenut ku

i perspektivama

razvoja na {eg va-

zduho plov stva.

Na semina -

ru se govorilo o

standardnim po -

stupcima i procedurama za planirawe vojnih vazduhoplovnih

operacija i odre|ivawu zahteva za podr{ku.

A. P.

Sve ~a nost po vo dom Da na

98. avi ja cij ske ba ze

Na ae ro dro mu La |ev ci kod Kra qe va sve ~a no je obe le ̀ en 28.

no vem bar – Dan 98. avi ja cij ske ba ze. Na taj dan pre {e zde set go di -

na osno van je 198. va zdu ho plov ni lo va~ ki puk, ~i je tra di ci je na sta -

vqa 98. avi ja cij ska ba za.

Ko man dant 98. avi ja cij ske ba ze pu kov nik De jan Jok si mo vi} na -

gla sio je da su pri pad ni ci tog sa sta va ostva ri li zna ~aj ne re zul ta te

na voj no-me di cin skoj ve ̀ bi u Ni {u, me |u na rod nom ae ro mi tin gu „Ba -

taj ni ca 2009“ i in ter vi dov skoj ve ̀ bi na Pe {te ru, dok su u na red noj

go di ni pred wi ma no vi iza zo vi u obu ci za u~e {}e u me |u na rod nim

ve ̀ ba ma i mi si ja ma i usva ja wu no vih zna wa.

Po red pred stav ni ka Voj ske Sr bi je, sve ~a no sti su pri su stvo va li

na ~el nik Ra {kog uprav nog okru ga Ma te ja Mi ja to vi}, pred stav ni ci Mo -

ra vi~ kog uprav nog okru ga, op {ti na Kra qe vo, â ~ak i Vr wa~ ka Ba wa,

bo ra~ kih or ga ni za ci ja, ver skih za jed ni ca, MUP-a i @an dar me ri je.

Za qu bqe ni ci u va zdu ho plov stvo i pri ja te qi je di ni ce ima li su

pri li ku da na ae ro dro mu La |ev ci vi de pri kaz avi o na, he li o kop te -

ra i dru gog na o ru ̀ a wa i opre me 98. avi ja cij ske ba ze. Z. M.

21

Obe le ̀ en Dan

204. avi ja cij ske ba ze

Sve ~a nim po stro ja va wem pri pad ni ka 204. avi ja cij ske ba ze na

ae ro dro mu Ba taj ni ca obe le ̀ en je Dan je di ni ce – 2. de cem bar. Tog

da tu ma, pre ta~ no {est de ce ni ja, for mi ran je 204. va zdu ho plov ni

lo va~ ki puk, ~i ju tra di ci ju je di ni ca na sta vqa.

Obra }a ju }i se ve li kom bro ju go sti ju, me |u ko ji ma je bio i

ko man dant Va zdu ho plov stva i PVO bri gad ni ge ne ral Ran ko

@ivak, ko man dant 204. avi ja cij ske ba ze bri gad ni ge ne ral Mir ko

Vra ni} is ta kao je da su broj ni za da ci je di ni ca sta ci o ni ra nih na

ae ro do ro mu Ba taj ni ca, u 2009. go di ni iz vr {a va ni s pu nom od go -

vor no {}u.

Po vo dom obe le ̀ a va wa 60 go di na od for mi ra wa 204. va zdu -

ho plov nog lo va~ kog pu ka uru ~e na su pri zna wa naj bo qim po je din ci ma

i ko lek ti vi ma s ko ji ma je di ni ce 204. avi ja cij ske ba ze ostva ru ju vi -

{e go di {wu uspe {nu sa rad wu.

U okviru trodnevne posete delegacije Vazduhoplovnih snaga

Nacionalne garde Ohaja, 10. decembra je u Komandi Vazduho-

plovstva i protivvazduhoplovne odbrane odràn seminar na temu

– Zajedni~ka upotreba civilno-vojnih aerodroma.

Gosti iz Sjediwenih dràva predstavili su iskustva u toj

oblasti koja mogu biti zna~ajna za pripadnike ViPVO, budu}i

da }e neki vojni aerodromi uskoro biti dostupni i za civilni

vazdu{ni saobra}aj.

Brigadni general Ranko @ivak, komandant ViPVO, izrazio

je zadovoqstvo zbog posete komandanta Vazduhoplovnih snaga

Nacionalne garde Ohaja general-majora Harija Fojta, {to je

ocenio kao nastavak uspe{ne saradwe. General Fojt odrào je

uvodnu prezentaciju o Nacionalnoj gardi Ohaja, predstaviv{i

wenu vazduhoplovnu komponentu.

S e m i n a r o u p o t r e b i c i v i l n o - v o j n i h a e r o d r o m a

P r i l o z i z a d o v r { e w e H r a m a s v e t o g S a v e

U Ko man di i je di ni ca ma Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho -

vlov ne od bra ne za vr {e na je ak ci ja pri ku pqa wa do bro voq nih

pri lo ga za do vr {e we ra do va na Hra mu sve tog Sa ve na Vra ~a ru.

Ini ci ja ti va za ovu ak ci ju, ko ja je tra ja la vi {e me se ci, po te kla

je iz Od se ka za ci vil no- voj nu sa rad wu ko man de ViP VO, ko ji je

ujed no bio i or ga ni za tor.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ka Od se ka za ci vil no voj nu sa rad -

wu ko man de ViP VO, pot pu kov ni ka Iva na Uki }a, ak ci ja je uspe -

la i pri ku pqe ni no vac upla }en je u fond Dru {tva za iz grad wu

Hra ma sve tog Sa ve.

Tra di ci ja je Srp ske pra vo slav ne cr kve da svo jim do bro -

tvo ri ma da ru je gra ma te u znak za hval no sti, i ka ko na vo di pot -

pu kov nik Uki}, 98. avi ja cij ska ba za, 250. ra ket na bri ga da PVO

i Ko man da Va zdu ho plov stva i PVO vi si nom sa ku pqe nih pri lo ga

za slu ̀ i li su po ~a sni na ziv Ute me qi te qa Hra ma sve tog Sa ve.

B. M.

O

Ku}a za sticawe

Ne ma sum we da, po sle okon ~a wa

{e sto ne deq ne in di vi du al ne

stru~ no-spe ci ja li sti~ ke obu ke,

re a li zo va ne u „{ko li za

va zdu ho plov na i va zdu ho plov no

- teh ni~ ka za ni ma wa” na

ba taj ni~ kom ae ro dro mu, voj ni ci

od la ze u ma ti~ ne je di ni ce

ospo so bqe ni za oba vqa we

osnov nih voj ni~ kih za da ta ka

pre de qe we Voj ske da obu ku voj ni ka naj mo der ni jeg i teh ni~ ko-teh no lo -

{ki naj zah tev ni jeg vi da – Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od -

bra ne, gru pi {e na jed nom me stu, do ve lo je do for mi ra wa Cen tra u ko -

me se da nas ospo so bqa va ju voj ni ci ar ti qe rij sko-ra ket nih je di ni ca,

VOJ i Va zdu ho plov no-teh ni~ ke slu ̀ be.

Ia ko u ve o ma opre mqe nim, ma da ne i ta ko sa vre me nim u~i o ni ca ma i

ka bi ne ti ma, ovih da na ne ma voj ni ka u~e ni ka, jer su po sle jed no i po me se~ nog

stru~ no-spe ci ja li sti~ kog ob u ~a va wa oti {li u no ve je di ni ce, na du ̀ no sti i

za dat ke za ko je su ob u ~e ni, u Cen tru is ti ~u da se ra di pu nom pa rom.

Pa u zu iz me |u od la ska ob u ~e nih i do la ska mla dih voj ni ka, ve }i broj

ofi ci ra i pod o fi ci ra, in struk to ra obu ke, is ko ri stio je za go di {wi od mor

i „po pu wa va we pe da go {kih ba te ri ja”. Is ti ~u pri tom da ni je la ko za ne ko -

li ko ne de qa od mla di }a, ko ji ve o ma ~e sto ne ma ju ni osnov na teh ni~ ka zna -

wa, stvo ri ti voj ni ka spo sob nog za zna la~ ko, efi ka sno i sa mo u ve re no oba -

vqa we pred vi |e nih za da ta ka u ope ra tiv nim je di ni ca ma Va zdu ho plov stva i

pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne.

– Od kra ja 2006. go di ne, ka da su u na{ sa stav u{li Cen tar za is pit -

no-{kol ska ga |a wa ARJ PVO i ar ti qe rij sko-ra ket ni di vi zi on PVO, mo ̀ e -

mo re }i da smo funk ci o nal no i or ga ni za ci o no ospo so bqe ni za iz vr {a va -

we ve o ma od go vor nih za da ta ka u obra zo va wu bu du }ih voj ni ka raz li ~i tih

ar ti qe rij sko-ra ket nih, osma tra~ kih i va zdu ho plov no teh ni~ kih spe ci jal -

no sti – ka ̀ e ma jor Dar ko Se ku li}, ko man dant Cen tra za obu ku ViP VO.

– Po red voj ni ka na od slu ̀ e wu voj nog ro ka, u na {im ka bi ne ti ma i u~i -

o ni ca ma, ali i na ae ro drom skoj pi sti, kraj avi o na i he li kop te ra, ob u ~a -

va mo kan di da te za pro fe si o nal ne voj ni ke tri de se tak spe ci jal no sti i re a -

li zu je mo kur se ve za usa vr {a va we ofi ci ra i pod o fi ci ra le ta~ kog i teh -

ni~ kog sa sta va. Prak ti~ no smo i teh ni~ ka u~i o ni ca Voj ne aka de mi je, u ko joj

C e n t a r z a o b u k u V a z d u h o p

ko ko li ko bi smo hte li. U tr ci s vre me nom je i pro tiv a vi o nac i

pri pad nik je di ni ca za va zdu ho plov no osma tra we i ja vqa we. A ni

u va zdu ho plov no-teh ni~ koj slu ̀ bi vre me na ne ma na pre tek. Za to

in si sti ra mo na stva ra wu na vi ka, na au to ma ti zo va nim rad wa ma.

Ne ma ni ka kve sum we da, to kom obu ke u Cen tru ViP VO, voj ni -

ci sti ~u do voq no i te o rij skog i prak ti~ nog zna wa, neo p hod nog za

na sta vak uspe {ne prak ti~ ne obu ke u je di ni ca ma u ko ji ma okon ~a ju

voj ni rok. O to me sve do ~e ser ti fi ka to ri obu ke ko ji stu pa ju na

sce nu po sle in struk to ra. Ia ko je, ne ta ko ret ko, in struk tor i ser -

ti fi ka tor ista oso ba, tre ba im ve ro va ti na re~ kad ka ̀ u da su

voj ni ci, i ro~ ni i pro fe si o nal ni, ospo so bqe ni za za dat ke ko ji ih

u je di ni ca ma o~e ku ju.

– To kom {est ne de qa, ko li ko tra je dru ga fa za pr vog pe ri o da

ob u ~a va wa, voj ni ke ospo so bqa va mo za iz vr {a va we osnov nih za -

da ta ka iz go to vo 40 spe ci jal no sti ViP VO, od ar ti qe rij sko-ra ket -

nih i osma tra~ kih do va zdu ho plov no-teh ni~ kih. Pod in di vi du al nom

stru~ no-spe ci ja li sti~ kom obu kom pod ra zu me va mo voj no stru~ no

ospo so bqa va we, od no sno tak ti~ ku i va tre nu obu ku i iz u ~a va we

sred stva va i opre me, i fi zi~ ku obu ku. Na rav no, ia ko je te ̀ i {te

na prak ti~ nom ospo so bqa va wu za pred vi |e ne za dat ke, ne za ne ma -

ru je se ni fi zi~ ka pripremqenost. Na svoj na ~in ona do pri no si

da se efi ka sni je sa vla da ju sva stru~ na zna wa i ve {ti ne, po treb ni

za sa mo stal no oba vqa we for ma cij skih du ̀ no sti u ma ti~ nim je di -

ni ca ma, kaè stariji vodnik prve klase Qubi{a Dobrilovi} in-

struktor u ~eti vazduhoplovno-tehni~ke slu`be.

– Osnov ni i naj va ̀ ni ji ciq je ste da voj ni ka ospo so bi mo da pre -

ì vi na boj nom po qu i iz vr {i za dat ke ko je ima kao ~lan po sa de ili

ti ma. To kom pre po dnev ne obu ke voj ni ci, u ka bi ne ti ma i teh ni~ kim

u~i o ni ca ma, sa vla da va ju osno ve elek tro teh ni ke, upo tre bu sred sta va

i opre me ko ju ko ri ste je di ni ce Voj ske Sr bi je, a za tim, po sle po po -

dnev nog od mo ra, u~e ono {to je osta lo ne ja sno iz pre po dnev ne na sta -

ve. Obu ka je zah tev na, po seb no za mla di }e ko ji ne ma ju do voq no elek -

tro teh ni~ kog zna wa, ta ko da je po je di ne te me po treb no po no vi ti vi -

{e pu ta. Po seb nu pa ̀ wu po kla wa mo bez bed no sti u ra du, in si sti ra -

mo na pra vil nom pri la zu avi o nu, ili he li kop te ru i is prav nim po -

stup ci ma to kom iz vr {a va wa za da ta ka – ka ̀ e potpukovnik Vladimir

Dimitrijevi}, komandir ~e te va zdu ho plov no-teh ni~ ke slu ̀ be.

Kao i u osta lim je di ni ca ma, ta ko i u Cen tru ViP VO na ba taj -

ni~ kom ae ro dro mu, voj ni ci, sem osta log, u~e da ì ve u ko lek ti vu,

da se po na {a ju i ra de tim ski. To se ne u~i sa mo na na sta vi, u ka -

bi ne ti ma i u~i o ni ca ma, ve} to kom ce log da na, u sva kom tre nut ku,

na gla {a va ju u Cen tru. Po sle is te ka pla ni ra nih {est ne de qa i

do bi ja wa oce ne o za vr {e noj obu ci, voj ni ci od la ze u ma ti~ ne je di -

ni ce i tu po ka zu ju ko li ko su na u ~i li i ka kvi su voj ni ci po sta li.

Ma jor Dar ko Se ku li} i we go vi sa rad ni ci u Ko man di Cen tra ViP -

VO ne sum wa ju da stva ra ju do brog i sprem nog voj ni ka, spo sob nog

da i u no vim ko lek ti vi ma od go vo ri svim iza zo vi ma tru pe.

Tre ba im ve ro va ti, jer ta kve oce ne sti ̀ u i iz je di ni ca u ko je

su oti {li „wi ho vi” voj ni ci.

23

ve{tina

se re a li zu je deo pre o bu ke stu de na ta i pi lo ta za avi o ne i he li -

kop te re. Po red to ga, ve} dve go di ne re a li zu je mo i kur se ve za

in struk to re i ser ti fi ka to re in di vi du al ne spe ci ja li sti~ ke obu -

ke, ka ko za pod o fi ci re iz Cen tra, ta ko i za sta re {i ne iz dru -

gih je di ni ca Voj ske Sr bi je – na bra ja ma jor Se ku li}.

S ob zi rom na pro kla mo va nu pro fe si o na li za ci ju Voj ske i

o~e ki va no sma we we bro ja „ro~ nih” voj ni ka, u Cen tru na po mi wu

da se ak ce nat obu ke po me ra ka ospo so bqa va wu pro fe si o nal -

nih voj ni ka. Ia ko je plan i pro gram wi ho ve obu ke isto ve tan

onom za voj ni ke na od slu ̀ e wu voj nog ro ka, ma jor Se ku li} is ti ~e

da se s pro fe si o nal ci ma lak {e i efi ka sni je ra di. To, na rav -

no, ne ~u di, ako ima mo u vi du da se na kon kurs za pro fe si o nal -

nog voj ni ka ja vqa ju mla di }i (i de voj ke) opre de qe ni za voj ni po -

ziv i ve o ma za in te re so va ni da {to kva li tet ni je sa vla da ju pred -

vi |e no gra di vo.

– I voj ni ci ko ji slu ̀ e voj ni rok u je di ni ca ma ViP VO po ka -

zu ju do sta in te re so va wa za ono {to ov de u~e. Ne ma sum we da su

mo ti vi sa ni, ali je wi ho vo pred zna we, kad je re~ o teh ni~ kim

na u ka ma, ~e sto pri li~ no oskud no. Za to se na obu ci mno go vre -

me na tro {i na u~e we osnov nih, uvod nih te ma, pa nam za utvr |i -

va we na u ~e nog, na kra ju, osta je ma lo. A do bro je zna no – ka ̀ e

ma jor Se ku li} – do bar voj nik mo ra da de lu je po na vi ci, go to vo

au to mat ski. Vre me na za raz mi {qa we go to vo ni kad ne ma ono li -

Ma jor Dar ko Se ku li}, ko man dant Cen tra za obu ku ViP VO

p l o v s t v a i P V O


C e n t a r z a o b u k u V a z d u h o p

VPro tiv va zdu ho plov na dej stva

OBU KA

ZA SI GUR NO

NE BOU Cen tru za obu ku na Ba taj ni ci voj ni ci

sti ~u zna wa za niz spe ci jal no sti

na si ste mi ma PVO ne va, kub, bo fors,

stre la, {i lo... Po sle obu ke ve }i na wih

do bi ja pre ko man du u 250. ra ket nu

bri ga du PVO, ko ja je u si ste mu

ne pre kid nog bor be nog de ̀ ur stva.

oj ni ke na slu ̀ e wu voj nog ro ka ob u ~a va mo da bra ne ne bo Sr -

bi je. Po sle za vr {e ne obu ke ve }i na od la zi u 250. ra ket nu

bri ga du PVO, ko ja je za jed no sa lo va~ kom avi ja ci jom i Cen -

trom VO JIN u si ste mu ne pre kid nog bor be nog de ̀ ur stva. Ta -

da po ka zu ju svo ju ob u ~e nost na naj bo qi mo gu }i na ~in – ~u va ju }i dr -

`av ni va zdu {ni pro stor.

Ta ko go vo re ko man di ri ba te ri ja za pro tiv va zdu ho plov na dej -

stva Cen tra za obu ku ViP VO u Ba taj ni ci. Ka pe ta ni Sa {a An ta na -

si je vi} i Ivan Mla de no vi}, ko man di ri ra ket nih ba te ri ja ne va i

kub, i po ru~ nik Mi ro slav Ku bu ro vi}, za me nik ko man di ra ar ti -

qerijs ko-ra ket ne ba te ri je za pro tiv va zdu ho plov na dej stva ma log

do me ta slo ̀ ni su u jed nom – wi hov je naj va ̀ ni ji za da tak da za {est

ne de qa ospo so be voj ni ka za sve za dat ke u si ste mu PVO.

– U na {em Cen tru re a li zu je se dru ga fa za pr vog pe ri o da obu -

ke. Re~ je o stru~ no-spe ci ja li sti~ kom ospo so bqa va wu ko je tra je

me sec i po da na, to kom ko ga voj ni ci sti ~u zna wa za vi {e spe ci jal -

no sti na sred stvi ma PVO. Naj va ̀ ni ja spe ci jal nost za ko ju se voj -

ni ci ob u ~a va ju u mo joj ~e ti je ste du ̀ nost po slu ̀ i o ca na lan sir noj

ram pi si ste ma ne va. To pod ra zu me va broj ne du ̀ no sti – od pre vo -

`e wa lan sir ne lam pe iz jed nog po lo ̀ a ja u dru gi, pri pre me za

mar{ i za po se da wa va tre nog po lo ̀ a ja, pa do pri pre ma za dej stvo

i po sta vqa wa ra ke te na lan sir nu ram pu – ob ja {wa va ka pe tan An -

ta na si je vi}.

Ka ko ka ̀ e na{ sa go vor nik, voj ni ci ko ji su u 250. ra ket noj

bri ga di PVO za du ̀ e ni za lan sir nu ram pu ima ju zna ~aj nu ulo gu, jer

je to je dan od oba ve znih za da ta ka u bor be noj sme ni. Jed na ba te ri -

ja si ste ma ne va, na i me, ne pre kid no je an ga ̀ o va na u si ste mu bor -

be nog de ̀ ur stva PVO i bdi nad va zdu {nim pro sto rom.

Pre ma re ~i ma ka pe ta na An ta na si je vi }a, ne va pred sta vqa

naj slo ̀ e ni ji si stem ko jim ras po la ̀ e na {a PVO i zah te va mak si -

mal nu ospo so bqe nost voj ni ka ko ji na we mu ra de. Po red to ga, u is -

toj ba te ri ji od vi ja se obu ka voj ni ka za spe ci jal nost ope ra te ra

ru~ nog pra }e wa, {to pod ra zu me va rad na ko man da ma si ste ma, od -

no sno za po slu ̀ i o ce u ra ket no-teh ni~ koj ba te ri ji. Taj VES pod ra -

zu me va niz rad wi ve za nih za pri pre me ra ke ta, va |e we iz am ba la -

è, pre gle de, na o ru ̀ a va we...

– Zna tan deo na {eg ra da je ste obu ka kan di da ta za pro fe si o -

nal ne voj ni ke. Oni se ob u ~a va ju i za ne {to slo ̀ e ni je spe ci jal no -

sti, ko je ne oba vqa ju voj ni ci na re dov nom slu ̀ e wu voj nog ro ka,

po put raz li ~i tih du ̀ no sti u ka bi ni – ope ra te ra na ko or di nat nom

si ste mu, na stva ra wu ko man di, na si ste mu ra dio-pre daj ni ka ko -

man di... – na po mi we ka pe tan An ta na si je vi}.

Obu ka pro fe si o na la ca sli~ na je obu ci voj ni ka na slu ̀ e wu

voj nog ro ka, ali se po ten ci ra odr ̀ a va we ni voa ob u ~e no sti, a i

re a li za ci ja dnev nih, ne deq nih i me se~ nih teh ni~ kih pre gle da, {to

se ne od no si na „ro~ ne“ voj ni ke.

Naj ve }i na por to kom obu ke pred sta vqa ob u ~a va we voj ni ka za

du ̀ nost po slu ̀ i o ca na lan sir noj ram pi. To je naj broj ni ji VES, jer

je bi lo ge ne ra ci ja gde se za to me sto ob u ~a va lo i po 60 ili 70 voj -

ni ka. Sa po ste pe nom pro fe si o na li za ci jom taj broj se sma wu je.

Ka ko ob ja {wa va ju, to je ~i sto voj ni~ ka du ̀ nost, jer je osta li deo

si ste ma u ru ka ma sta re {i na. To pod ra zu me va rad u sa moj ka bi ni,

an ten sko po sta vqa we, in sta li ra we agre ga ta, na pa ja wa...

Ta vr sta obu ke je zah tev na, jer u Ba taj ni ci po sto je sve ga dve

lan sir ne ram pe na ko ji ma se ob u ~a va ve li ki broj voj ni ka. To tra -

ì ce lo dnev no an ga ̀ o va we sta re {i na ode qe wa na ram pi.

U Cen tru za obu ku na Ba taj ni ci ob u ~a va ju se voj ni ci ko ji su u

ne kom od dru gih cen ta ra za vr {i li osnov nu pe {a dij sku obu ku. Po -

sle osnov ne tak ti~ ke obu ke, oba ve znog lo go ro va wa, i de la ko ji se

od no si na pra vi lo slu ̀ be, stroj nu obu ku i mo ral voj ske, u Ba taj ni -

cu do la ze na stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu ku. Dva pred me ta su te ̀ i -

{na – sred stva i opre ma i tak ti~ ka obu ka ARJ PVO. Osta li sa dr -

à ji obu ke iz vo de se u po sle po dnev nim ~a so vi ma. Po sle me sec i

po, voj ni ci do bi ja ju pre ko man du u dva di vi zi o na ne va – Zu ce i Ja -

ko vo. Di vi zi on u Ja ko vu ima ba te ri je u Ja ko vu i Ba taj ni ci, dok di -

vi zi on u Zu ca ma ima jed nu ba te ri ju i u Pan ~e vu.

– Obu ka na si ste mu kub su {tin ski se ne raz li ku je u od no su na

ne vu, ali je we na spe ci fi~ nost {to voj nik ima ma wu fi zi~ ku ulo gu

– na gla {a va ka pe tan Ivan Mla de no vi}, ko man dir ba te ri je kub. –

Na tom si ste mu we go vo me sto je za pul tom gde ima mo gu} nost da u

od re |e nim tre nu ci ma do ne se od go va ra ju }u od lu ku ili iz da ko man -

du. Zbog sa me pri ro de si ste ma od voj ni ka se zah te va mak si mal na

ob u ~e nost i spo sob nost da do ne se od lu ku. Tro ~la nu po sa du na lan -

se ru ~i ni ko man dir ode qe wa, ope ra ter i vo za~. U ne kim si tu a ci -

ja ma ope ra ter mo ̀ e ~ak da osta ne sam na lan se ru, da odr ̀ a va ve -

zu sa ra dar skom sta ni com za osma tra we i na vo |e we, sam ot klo ni

od re |e ne smet we ko je mo gu da na sta nu...

Sa vre me ni zah te vi po ti sku ju voj ni ka sa ta kvih du ̀ no sti u naj -

slo ̀ e ni jim si ste mi ma, ka ko bi na wi ho va me sta do {li pro fe si o -

nal ni voj ni ci. To je i raz log {to se voj ni ci, ka da je si stem kub u

pi ta wu, u ba taj ni~ kom Cen tru za obu ku ospo so bqa va ju sa mo za dve

spe ci jal no sti, za raz li ku od sko re pro {lo sti ka da je ta ci fra bi -

la – 12. Uz to, di vi zi on u Kra gu jev cu pre {ao je u pot pu no sti na

pro fe si o nal ni sa stav, a sli~ no je i u Ni {u.

Kub je si stem sred weg do me ta, a vre me pri pre ma za rad u od -

no su na ne vu je znat no kra }e. Ba te ri ja se iz mar {ev skog u bor be ni

po lo ̀ aj pre vo di za oko se dam mi nu ta. Vre me pot pu nog ci klu sa ga -

|a wa, od ot kri va wa do iz vr {e wa iz no si 45 se kun di. Di vi zi o ni

ku ba ras po re |e ni su u No vom Sa du, Kra gu jev cu i Ni {u.

Cen tar u Ba taj ni ci ob u ~a va voj ni ke i za pro tiv va zdu ho plov -

na dej stva ma log do me ta. Sred stva ko ja se ko ri ste je su pro tiv a vi -

25

l o v s t v a i P V O

ko va we sred stvi ma, kao {to su ra dar ski si stem S-600, osma tra~ -

ki ra dar `i ra fa, ra dar ski si ste mi ru ske pro iz vod we – P12 i

P15. Ta ko |e se ospo so bi i za rad u ka bi ne tu – au to ma ti za cij skom

si ste mu ko ji slu ̀ i za ob je di wa va we po da ta ka i ko man do va we.

– Tri su osnov ne na me ne na {e je di ni ce. Pr vo, obu ka voj ni ka

na re dov nom slu ̀ e wu voj nog ro ka, od no sno u dru goj fa zi pr vog pe -

ri o da. Iz vo di se i obu ka kan di da ta za voj ni ke po ugo vo ru, {to se

ne kad ra di lo u okvi ru de ve to me se~ nog pro gra ma, a sa da se oba -

vqa na ve }em bro ju kur se va pred vi |e nih pro gra mom obu ke. Do pun -

ska ak tiv nost je ste pru ̀ a we teh ni~ ke po dr {ke stu den ti ma Voj ne

aka de mi je, ko ji od re |en broj ~a so va pro ve du na sred stvi ma ra -

dar skog osma tra wa i au to ma ti za ci je – ob ja {wa va po ru~ nik De jan

Ni ko li}, ko man dir 2. vo da, ujed no in struk tor obu ke ~e te VO JIN.

Rad na sred stvi ma za va zdu {no osma tra we i ja vqa we ve o ma

je slo ̀ en. Pre ma re ~i ma po ru~ ni ka Ni ko li }a, obu ka se iz vo di ta -

ko {to voj nik na po ~et ku sti ~e te o rij ska teh ni~ ka zna wa, po put

onih ka ko ra di ra dar, {ta je, za pra vo, va zdu {no osma tra we, ja -

vqa we i na vo |e we, za tim, iz obla sti elek tro ni ke, ko ja je neo p -

hod na za rad na sred stvi ma za ob u ~a va we. Po tom se re a li zu je i

prak ti~ na obu ka na po je di nim teh ni~ kim sred stvi ma. In struk tor u

tom pro ce su, po red to ga {to voj ni ka u~i po treb nim zna wi ma i ve -

{ti na ma, tre ba i da ga mo ti vi {e za rad.

– Pret po sta vqa se da u na {u je di ni cu tre ba da do |u voj ni ci

ko ji po se du ju od go va ra ju }a teh ni~ ka zna wa. Me |u tim, to ni je uvek

ta ko. Za to in struk to ri ima ju za da tak da im po treb na zna wa pri -

bli ̀ e i da ih za {to kra }e vre me ospo so be za rad na sred stvi ma

vred nim i po ne ko li ko mi li o na evra. Na rav no, ne o~e ku je se od

mla |ih sta re {i na da do tan ~i na raz u me ju si stem ko jim ru ku ju, jer

je to ne mo gu }e, ve} da stek nu osnov na zna wa o teh ni ci ko ju ko ri -

ste. Za sve vi {e, tu su in struk to ri, ma da su i oni oba ve zni da zna -

wa ob na vqa ju i na do gra |u ju – is ti ~e po ru~ nik Ni ko li}.

Sred stva na ko ji ma se iz vo di obu ka ni su naj sa vre me ni ja, ali

je sva ko od wih u funk ci o nal nom sta wu i za do vo qa va uslo ve neo -

p hod ne za na sta vu. U pa u zi, ka da u je di ni ci ne ma voj ni ka na slu ̀ e -

wu ro ka, teh ni~ ki ka pa ci te ti se re mon tu ju i odr ̀ a va ju.

Ka ko na po mi we in struk tor i ko man dir vo da, ofi ci ri usa vr -

{a va ju i ob na vqa ju zna wa i to kom ra da na ra dar skim i au to ma ti za -

cij skim si ste mi ma. Za do dat no ospo so bqa va we or ga ni zu ju se kur se vi

za in struk to re i eva lu a to re obu ke. Na teh ni~ ko usa vr {a va we do la -

ze i stu den ti Voj ne aka de mi je sa pro fe so ri ma. Tu su i kan di da ti za

voj ni ke po ugo vo ru, ko ji se ta ko |e ob u ~a va ju. Dru ga ~i je re ~e no, za

pri pad ni ke je di ni ce VOJ ni kad ne ma pra znog ho da.

Du{an GLI[I]

Rade DRAGOVI]

Nikola DRA@OVI]

15. decembar 2009.

C e n t a r z a o b u k u V a z d u h o p l o v s t v a i P V O

J

on ski top 40 mi li me ta ra bo fors i si ste mi stre la 1 i {i lo. Le -

pe zu spe ci jal no sti za ko je se ob u ~a va ju voj ni ci u ba te ri ji ma log

do me ta upot pu wu je osma tra~ ra di o fo ni sta.

– Za raz li ku od osta lih si ste ma, na {e je di ni ce su spo sob ne

za brz ma ne var i te ̀ e se ot kri va ju iz va zdu ha. Na {e naj sa vre me -

ni je sred stvo je ste {i lo. Obu ka voj ni ka je iz u zet no di na mi~ na, ta -

ko da su za krat ko vre me spo sob ni da iz vr {a va ju na men ske za dat -

ke, bez raz li ke da li je re~ o ve ̀ bi ili re al noj bor be noj si tu a ci -

ji. Voj ni ci su po slu ̀ i o ci, a sve osta le ko mand ne du ̀ no sti oba -

vqa ju sta re {i ne – go vo ri po ru~ nik Mi ro slav Ku bu ro vi}, za me nik

ko man di ra ar ti qer sko-ra ket ne ba te ri je za dej stva ma log do me ta.

Pre ma we go vim re ~i ma, kan di da ti za voj ni ke po ugo vo ru u ba -

te ri ji ob u ~a va ju se za du ̀ no sti ni {an xi je ope ra te ra na stre li. U

od no su na obu ku voj ni ka na slu ̀ e wu voj nog ro ka, wi ho va obu ka ne -

{to je slo ̀ e ni ja, jer ob u hva ta i niz de ta qa ko ji za ro~ ni sa stav

ni su pre sud ni. Po za vr {et ku obu ke, voj ni ci se upu }u ju u je di ni ce

ras po re |e ne u Be o gra du, No vom Sa du, Kra qe vu, Ni {u i Le skov cu.

Ka ko ob ja {wa va po ru~ nik Ku bu ro vi}, ba te ri ja ma log do me ta

ko ri sti raz li ~i ta sred stva, zbog ~e ga se obu ka za po je di ne spe ci -

jal no sti raz li ku je. Pri me ra ra di, za dej stvo bo for sa po treb na je

kom plet na po slu ga, kao {to se ko lek tiv ni rad zah te va i na si ste mu

stre la. [i lo, s dru ge stra ne, mo ̀ e da dej stvu je za ne ko li ko mi nu -

ta, uz an ga ̀ o va we sa mo jed nog ~o ve ka.

[KO LA ZA

OSMA TRA WEZna ~a jan sa stav Cen tra za obu ku voj ni ka

ViP VO pred sta vqa i Smer za Va zdu {no

osma tra we i ja vqa we (VOJ). U okvi ru

we ga iz vo di se obu ka voj ni ka za rad

na sred stvi ma za ra dar sko osma tra we

i sred stvi ma au to ma ti za ci je. Po red

osnov ne na me ne, a to je ste obu ka voj ni ka

na re dov nom slu ̀ e wu voj nog ro ku,

u pla nu i pro gra mu je di ni ce je

i ospo so bqa va we kan di da ta

za pro fe si o nal ne voj ni ke.

e di ni ca je osno va na kra jem 2006. go di ne, ka da je for mi ran i

Cen tar za obu ku ViP VO. Spe ci ja li sti~ ku obu ku, ko ja tra je

me sec i po, u ge ne ra ci ji za vr {i od 70 do 120 voj ni ka. Po sle

za vr {et ka obu ke, sva ki voj nik po se du je osnov na zna wa za ru -

27

zo nih kur se va na tri ni voa – od po ~et nog, vi {eg po ~et nog i ni ̀ eg

sred weg ni voa. Vi {i ni voi re a li zu ju se na Voj noj aka de mi ji – ka ̀ e

ge ne ral ]or na kov.

Pre ma we go vim re ~i ma, dru gu no vi nu ~i ne in ten ziv ni kur se vi je -

zi ka. To kom 2008. go di ne spro ve den je pi lot-pro je kat ko ji je dao do -

bre re zul ta te. To pod ra zu me va u~e we pet da na u ne de qi, po {est ~a -

so va, od ~e ga ~e ti ri sa na stav ni kom i dva ~a sa sa mo stal nog ra da u ka -

bi ne ti ma. Kurs tra je tri me se ca, po sle ~e ga po la znik iz la zi na is pit.

– Broj od sko ro hi qa du po la zni ka so lid na je osno va ko ja nam

da je za pra vo da o~e ku je mo da en gle ski je zik ubu du }e ne pred sta vqa

vi {e akut ni pro blem Voj ske Sr -

bi je, te da }e na {i ofi ci ri i

pod o fi ci ri sa uspe hom ra di ti u

me |u na rod nom okru ̀ e wu – is ti ~e

ge ne ral ]or na kov.

Kan di da ta za po ha |a we kur -

se va oda bra ni su pre ma po tre -

ba ma for ma cij skih me sta za po -

zna va we od re |e nog ni voa en gle -

skog je zi ka i re zul ta ti ma te sti -

ra wa ko je je Upra va za obu ku i

dok tri nu spro ve la sep tem bra ove

go di ne. Za re a li za ci ju na sta ve na

kur se vi ma, po red pet na stav ni ka

iz cen ta ra za sa mo stal no u~e we,

za du ̀ en je 31 na stav nik en gle skog

je zi ka na osno vu ugo vo ra o de lu.

Pri o ri tet u iz bo ru na stav ni ka

bi la je do sa da {wa sa rad wa u

re a li za ci ji gar ni zo nih kur se va u

Voj sci Sr bi je.

R. DRA GO VI]

Tre}i ciklus garnizonskih kurseva engleskog jezika

Rad u me|unarodnom okru`ewu

Uprava za obuku i doktrinu General{taba

Vojske Srbije organizuje tre}i ciklus

garnizonskih kurseva za u~ewe engleskog

jezika. Program je po~eo 19. oktobra i

trenutno ga poha|a 631 polaznik (612 iz

Vojske Srbije i 19 iz organizacionih celina

Ministarstva odbrane) u 11 garnizona.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ka

Upra ve za obu ku i dok tri nu

ge ne ral-ma jo ra Pe tra ]or -

na ko va, ciq tih kur se va je -

ste da {to ve }i broj pri pad ni -

ka voj ske, ne od su stvu ju }i sa rad -

nog me sta, na u ~i en gle ski je zik

pre ma zah te vi ma for ma cij skog

me sta na ko me se na la ze.

– U~e we stra nog je zi ka da -

nas je deo re gu lar ne obu ke u voj -

sci. Po la zni ci se od re |u ju na -

red bom, i pre ma to me, du ̀ ni su

da is pu ne svo je oba ve ze. Re zul ta -

ti ostva re ni u po sled we dve go -

di ne vi {e su ne go po zi tiv ni, jer

smo za to vre me do bi li vi {e od

920 qu di sa di plo mom od re |e nog

ni voa zna wa en gle skog je zi ka. U

2007. bi la su 372 po la zni ka, a

ove go di ne 556. No vi na u tre }em

ci klu su je ste or ga ni za ci ja gar ni -

Stru~ no-me to di~ ki se mi nar za na stav ni ke en gle skog je zi ka

an ga ̀ o va ne u tre }em ci klu su gar ni zo nskih kur se va or ga ni zo va la

je Upra va za obu ku i dok tri nu Ge ne ral {ta ba, u sa rad wi sa Cen -

trom za u~e we stra nih je zi ka Voj ne aka de mi je i Di rek ci jom PELT

ra di pri pre me, edu ka ci je i raz me ne is ku sta va pre da va ~a u tre -

}em ci klu su na sta ve.

Obra }a ju }i se pro fe so ri ma za du ̀ e nim za iz vo |e we na sta -

ve en gle skog je zi ka, na ~el nik Upra ve za obu ku i dok tri nu Ge ne -

ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral ma jor Pe tar ]or na kov na gla sio

je zna ~aj po zna va wa tog je zi ka za pri pad ni ke Voj ske Sr bi je.

– Tre nu tak u ko me se na la zi na {a voj ska, pro ces re for mi i

sa rad wa sa stra nim oru ̀ a nim sna ga ma zah te va ju da na {i ofi ci -

ri i pod o fi ci ri bu du ospo so bqe ni za ko mu ni ka ci ju na en gle skom

je zi ku. To pod ra zu me va da po la zni ci da ju svoj mak si mum u sa vla -

da va wu en gle skog je zi ka – ka zao je ge ne ral ]or na kov.

Na se mi na ru pro fe so ri su do bi li osnov ne smer ni ce o me to -

da ma ra da na kur se vi ma, in for ma ci je o Sta na gu (STA NAG) 6001,

ci qu i do sa da {wim re zul ta ti ma kur se va.

SEMINAR ZA NASTAVNIKE

obuka

Snimio D

. BA

ND

A

Sa rad wa ViPVO sa va zdu ho plov stvom Dan ske

U okvi ru

bi la te ral ne

sa rad we

sa Dan skom,

pri pad ni ci

Tak ti~ ke

va zdu ho plov ne

ko man de ove

kra qe vi ne nedavno

su po de li li

is ku stva i zna wa

sa ko le ga ma

iz Voj ske Sr bi je

De se to ~la na de le ga ci ja Va zdu ho plov stva i PVO Voj ske Sr bi je, pred vo |e na pu kov ni kom Zlat -

kom [o bo tom, na ~el ni kom Ope ra tiv nog cen tra ViP VO, bi la je u po se ti Tak ti~ koj va zdu ho -

plov noj ko man di Dan ske, sme {te noj na ae ro dro mu Ka rup.

Tim Voj ske Sr bi je ~i ni li su spe ci ja li sti iz obla sti kon tro le va zdu {nog pro sto ra, slu ̀ be

tra ga wa i spa sa va wa i odr ̀ a va wa ra dar skih sred sta va i si ste ma au to ma ti za ci je. Sti ca -

we sa zna wa u ra du po na ci o nal nim i Na to pro ce du ra ma i pri su stvo na kur su za ospo so-

bqa va we za rad u ope ra tiv nim cen tri ma za kon tro lu va zdu {nog pro sto ra glav ni ci qe vi su ove

po se te.

Vo |a de le ga ci je pu kov nik [o bot na gla {a va da je kurs bio ve o ma do bro or ga ni zo van.

– Oda bir pre da va ~a iz obla sti kon tro le va zdu {nog pro sto ra i pro ce du re po Na to i

na ci o nal nim stan dar di ma do voq no go vo ri o `e qi do ma }i na da na

naj bo qi na ~in po ka ̀ e ka ko je or ga ni zo va no va zdu ho plov stvo Kra -

qe vi ne Dan ske – ka ̀ e pu kov nik [o bot. Do da je da su do ma }i ni

pred u sre tqi vo od go va ra li na sva wi ho va pi ta wa i da su ~la no vi

na {e de le ga ci je bi li pri jat no iz ne na |e ni po ve re wem ko je im je

uka za no, jer su im ko le ge ofi ci ri po ka za li naj sa vre me ni ju opre mu

ko ju dan sko va zdu ho plov stvo po se du je.

To kom ovog di na mi~ nog i zah tev nog kur sa stru~ wa ci iz obla -

sti kon tro le va zdu {nog pro sto ra Kra qe vi ne Dan ske pre zen to va li

su is ku stva i zna wa iz obla sti or ga ni za ci je i funk ci o ni sa wa slu -

`be tra ga wa i spa sa va wa, na ~i na ra da ope ra tiv nog cen tra Tak -

ti~ ke va zdu ho plov ne ko man de Dan ske (TAC DEN – Tac ti cal Air Com -

saradwa

28

Una pre |e we kon tro le

va zdu {nog pro sto ra

mand Den mark), a bi lo je re ~i i o re gu -

la ti va ma iz obla sti bez bed no sti le te wa

i pla ni ra wa va zdu ho plov nih ope ra ci ja.

Po red pre da va wa, de le ga ci ja Va zdu -

ho plov stva i PVO Voj ske Sr bi je ima la je

pri li ku da po se ti i je di ni ce ko je su ne po -

sred no an ga ̀ o va ne na za da ci ma kon tro le

va zdu {nog pro sto ra i slu ̀ be tra ga wa i

spa sa va wa. Ve li ku pa ̀ wu na {ih va zdu ho -

plo va ca po bu di li su obi la zak Zdru ̀ e nog

ko or di na ci o nog cen tra za spa sa va we (JR-CC – Jo int Re scue Co or di na ti on Cen tar) i po -

se ta 722. he li kop ter skoj eska dri li, je di -

ni ci ko ja je an ga ̀ o va na za iz vr {e we za -

da ta ka tra ga wa i spa sa va wa.

Tom pri li kom su vi de li no ve he li kop -

te re EH-101 mer lin, ko ji }e po ste pe no za -

me ni ti he li kop te re si kor ski si king (Syko-rsky Sea King), ko ji ma je ova slu ̀ ba bi la

ra ni je opre mqe na. Po seb no atrak ti van

de taq bi la je de mon stra ci ja ra da si mu la -

to ra tre na ̀ e ra za he li kop ter EH-101, na

ko me su se opro ba li i ~la no vi na {e de le -

ga ci je sa is ku stvom u le ta~ kim je di ni ca ma.

U obla sti or ga ni za ci je kon tro le va zdu {nog pro sto ra, po red

Po kret nog cen tra za va zdu {nu kon tro lu i ko man do va we (MACC –Mo bi le Air Com mand Cen tre), po se ti li su i ope ra tiv ni cen tar Tak -

ti~ ke va zdu ho plov ne ko man de Dan ske i Cen tar za iz ve {ta va we i

kon tro lu (CRC – Com mand and Re por ting Cen tre) u Ka ru pu.

To kom po se te ofi ci ri Voj ske Sr bi je bi li su u mo gu} no sti da

na u ~e vi {e o pro ce du ra ma i na pred nim teh no lo {kim re {e wi ma ko -

je do ma }in ko ri sti na za da ci ma obez be |e wa i kon tro le va zdu {nog

pro sto ra. U raz go vo ru sa pri pad ni ci ma Tak ti~ ke va zdu ho plov ne ko -

man de Dan ske, ko ji su an ga ̀ o va ni na eks plo a ta ci ji i odr ̀ a va wu ove

opre me, raz me we na su is ku stva, ali i usvo je na no va sa zna wa ko ja su

neo p hod na za bu du }e do sti za we pu ne in ter o pe ra bil no sti na {ih

ope ra tiv nih cen ta ra u skla du sa zah te va nim stan dar di ma.

Pre ma re ~i ma pu kov ni ka [o bo ta, go sto prim stvo na ko je su na -

i {li to kom bo rav ka u Dan skoj i sprem nost za sa rad wu pred stav ni ka

va zdu ho plov stva ove kra qe vi ne, osta vi li su sna ̀ an uti sak na ~la -

no ve na {eg ti ma.

– Upra vo zbog to ga, kao na sta vak

sa rad we, kra jem ja nu a ra pla ni ra na je

uz vrat na po se ta. Ta da }e – ka ko ka ̀ e pu -

kov nik [o bot – u pro sto ri ja ma Ko man de

ViP VO de le ga ci ja Tak ti~ ke va zdu ho plov -

ne ko man de Dan ske, or ga ni zo va ti kurs za

do dat no ospo so bqa va we ve }eg bro ja

ofi ci ra Voj ske Sr bi je an ga ̀ o va nih na

ope ra tiv nim cen tri ma, u skla du sa pro -

ce du ra ma Na toa.

Bi qa na MI QI]

29

Ono {to je do dat no do pri ne lo da bo ra vak u Dan skoj osta ne

u le pom se }a wu je pri jem u Am ba sa di Re pu bli ke Sr bi je u Ko pen -

ha ge nu, po sled weg da na po se te, ko ji je or ga ni zo va la am ba sa dor -

ka Vi da Og we no vi}.

Pu kov nik Zlat ko [o bot pred sta vio je re zul ta te ko je je de -

le ga ci ja po sti gla to kom ovog kur sa. Am ba sa dor ka je tom pri li -

kom is ta kla da je u pot pu no sti in for mi sa na o do sa da {wim ak -

tiv no sti ma bi la te ral ne voj ne sa rad we dve ju dr ̀ a va i na gla si la

zna ~aj we nog da qeg raz vo ja.

Po se ta Am ba sa di Sr bi je

Simulator leta helikoptera EH-101

Opre ma we Ope ra tiv nog

cen tra si ste ma od bra ne

Mi ni star stvo od bra ne Kra qe vi ne Nor ve {ke do ni ra }e

155.000 evra za opre ma we Ope ra tiv nog cen tra si ste ma od bra ne.

Pro to kol o toj do na ci ji pot pi sa li su za me nik ko man dan ta Zdru ̀ e ne

ope ra tiv ne ko man de bri gad ni ge ne ral Mi lan Moj si lo vi} i iza sla -

nik od bra ne Nor ve {ke pot pu kov nik Te ri je Ha ver stad.

Sred stva iz do na ci je

bi }e upo tre bqe na za na -

bav ku in for ma ti~ ke opre -

me, kan ce la rij ske opre me i

na me {ta ja.

Bri gad ni ge ne ral Moj -

si lo vi} za hva lio je pot pu -

kov ni ku Ha ver sta du za do na -

ci ju pod se tiv {i da je to sa mo

je dan u ni zu pro je ka ta u ko ji -

ma je Nor ve {ka po mo gla Voj -

sci Sr bi je. On je iz ra zio

uve re nost da }e bi la te ral na

voj na sa rad wa dve ze mqe

osta ti na vi so kom ni vou i

ubu du }e.

Pot pu kov nik Ha ver stad je re kao da }e ob no vqe ni Ope ra tiv ni

cen tar si ste ma od bra ne bi ti opre mqen po ugle du na naj sa vre me ni -

je ope ra tiv ne cen tre voj ski sve ta.

A. P.

Voj ska na jma we

ko rum pi ra na

Pe ma is tra ̀ i va wu ko je je uz po dr {ku Pro gra ma Uje di we nih

na ci ja za raz voj spro ve la agen ci ja TNS Me di ja Ga lup, naj ma we ko -

rum pi ra ni de lo vi dru {tva su Voj ska Srbije (23 od sto) i ver ska

te la (25 od sto). Is tra ̀ i va we ko je je spro ve de no sre di nom ok to -

bra na uzor ku od vi {e od 1.000 gra |a na, pred sta vqe no je na kon -

fe ren ci ji po vo dom Me |u na rod nog da na bor be pro tiv ko rup ci je.

Ovo je jo{ jed no od is tra ̀ i va wa ko je po tvr |u je da Voj ska Sr -

bi je uz Srp sku pra vo slav nu cr kvu i da qe u`i va naj vi {e po ve re wa

gra |a na Sr bi je. Ta ko je ne dav no is tra ̀ i va we agen ci je Stra te xik

mar ke ting po ka za lo da po sle cr kve (56 od sto), gra |a ni ima ju naj -

po voq ni je mi {qe we o Voj sci (38 od sto), {to je pret hod no po ka za -

lo i is tra ̀ i va we Ga lup Bal kan Mo ni to ra.

Mi ni star stvo od bra ne

sti pen di ra post di plom ce

Van red no {ko lo va we na dru gom i tre }em ste pe nu stu di ja na fa -

kul te ti ma u gra |an stvu ove go di ne za po ~e }e 35 pri pad ni ka Mi ni star -

stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. To je ozva ni ~e no pot pi si va wem ugo vo -

ra o {ko lo va wu u Upra vi za ka dro ve Sek to ra za qud ske re sur se.

Pot pi si va wu ugo vo ra pri su stvo va li su na ~el nik Upra ve za ka -

dro ve bri gad ni ge ne ral Sla |an \or |e vi} i na ~el nik Voj ne aka de mi je

bri gad ni ge ne ral Mla den Vu ru na.

Ge ne ral \or |e vi} na gla sio je da ia ko si stem ne ma uvek sred sta -

va za na bav ku sku pih bor be nih si ste ma i opre me, ima nov ca i ener gi -

je za ula ga we u obra zo va we svo jih pri pad ni ka i oce nio da je zna we

po kre ta~ ka sna ga na {e bu du} no sti.

Ge ne ral Vu ru na ~e sti tao je ofi ci ri ma i voj nim slu ̀ be ni ci ma

upis stu di ja dru gog i tre }eg ste pe na stu di ja na gla siv {i da ih Voj na

aka de mi ja u bu du} no sti vi di kao svo je pre da va ~e ili is tra ̀ i va ~e.

A. P.

Sve to je znat no ote ̀ a va lo do tu ra we po mo }i me {ta ni ma

i sa ni ra we po sle di ca od po pla va. Mi ni star stvo od bra ne i

Voj ska Sr bi je br zo su re a go va li i u skla du sa za da ci ma tre }e

mi si je voj ske od lu ~i li da na me stu uru {e nog po sta ve no vi pon -

ton ski most i pre da ju ga na pri vre me no ko ri {}e we `i te qi ma

Sje ni ce i okol nih se la.

Na te ren su iza {li pri pad ni ci in ̀ i we rij ske je di ni ca Dru ge

bri ga de Kop ne ne voj ske i u re kord nom ro ku uspe li da ospo so be

pri laz, po sta ve lan sir ni most

„Bej li“ i pu ste ga u sa o bra }aj.

Za me nik ko man dan ta Kop ne ne

voj ske bri gad ni ge ne ral Vi do je

@iv ko vi} pre dao je most na upo -

tre bu. Sve ~a no sti su pri su stvo va -

li i ko man dant Dru ge bri ga de Kop -

ne ne voj ske pu kov nik Du {an Sto ja -

no vi}, za me nik pred sed ni ka op -

{ti ne Sje ni ca Men sur Gi ~e vi}, ̀ i -

te qi me sne za jed ni ce Lo pi ̀ e, u~e -

ni ci osnov nih {ko la i dru gi go sti.

Ge ne ral @iv ko vi} na gla sio je

da se Voj ska Sr bi je jo{ jed nom na -

{la na uslu zi sta nov ni {tvu, ka ko

bi re {i li je dan ve li ki pro blem.

– Pri pad ni ci ma Voj ske je

ve li ko za do voq stvo da mo gu da

po mog nu svom na ro du – re kao je

tom pri li kom ge ne ral @iv ko vi}.

Me sna za jed ni ca Lo pi ̀ e od

5. no vem bra bi la je od se ~e na od

sve ta.

– Most }e zna ~i ti mno go svi -

ma na ma – ka ̀ e pred sed nik me sne

za jed ni ce @eli mir Pe ta ko vi}.

– Me {ta ni su odu {e vqe ni ovim

po te zom Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je, ali i po na {a wem

sta re {i na i voj ni ka i wi ho vim od -

no som pre ma me {ta ni ma.

Po mo} Voj ske

me {ta ni ma Sje ni ce

15. decembar 2009.

N

Pri pad ni ci in ̀ i we rij ske je di ni ca

Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske u

krat kom ro ku uspe li su da po sta ve

lan sir ni most „Bej li“ i me {ta ne

za se o ka Straj ni }e i Uvac po no vo

spo je sa sve tom

e dav no je na Pe {ter skoj vi so rav ni do {lo do ne za pam }e nih po -

pla va, u ko ji ma je na stra dao je dan ~o vek, po pla vqen ve }i deo

gra da i ne ko li ko okol nih se la. Bu ji ca re ke Uvac od ne la je

obal nu kon struk ci ju i uru {i la sta ri most kod me sne za jed ni ce

Lo pi ̀ e. To je stvo ri lo ve li ke pro ble me lo kal nom sta nov -

ni{tvu, po {to je je di na pre o sta la ko mu ni ka ci ja sa Sje ni com i

okol nim me sti ma bi la mno go lo {i jeg kva li te ta i tri de se tak ki -

lo me ta ra du ̀ a.

Most na

sa lica mesta

U ime lo kal ne sa mo u pra ve za me nik pred sed ni ka op -

{ti ne Sje ni ca Men sur Gi ~e vi} iz ra zio je ve li ku za hval nost na -

ro da na Pe {ter skoj vi so rav ni Mi ni star stvu od bra ne i Voj sci

Sr bi je za br zo re a go va we i po mo} na ro du u ne vo qi.

– Ovo je jo{ je dan pri mer iz u zet ne sa rad we, ko ja je us po -

sta vqe na to kom ve ̀ be Od lu ~an od go vor. Po sle ve ̀ be voj ni ci

su po ~e li da ra de put Ce ta no vi }e–Bu |e vo. Ne dav no su voj ni ci

oba vi li i asa na ci ju di vqe de po ni je po red Uv ca, {to je zna tan

do pri nos u prav cu eko lo {ke za {ti te na {eg kra ja.

Na mo stu smo sre li Fe ri da Ha xi fej zo vi }a, ko ji se sa sje -

ni~ ke stra ne upu tio da obi |e kom {i je Sr be, po {to su, ka ko ka -

`e, we go vi pri ja te qi bi li u ve o ma te {koj si tu a ci ji.

Most na re ci Uvac, dug 27 me ta ra, {i rok ~e ti ri me tra i

no si vo sti 20 to na, po sta vi li su pri pad ni ci 210. in ̀ i we rij -

skog ba ta qo na Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske. Ko man dant je di -

ni ce pot pu kov nik Ismet Ade mo vi} i we go vi qu di su br zo po sta -

vi li most i ta ko omo gu }i li da me {ta ni se la Lo pi ̀ e iza |u iz

svo je vr sne izo la ci je.

Zo ran MI LA DI NO VI]

31

Ko man dir in ̀ i we rij ske rad ne gru pe sta ri ji vod nik Pa vle

Ko va ~e vi} ka ̀ e da je na te re nu pro veo {est od po sled wih de set

me se ci.

– Sve se za bo ra vi ka da za vr {i mo put, po sta vi mo most ili

o~i sti mo de po ni ju i ka da vi di mo da ne {to osta ne iza nas, da

smo po mo gli qu di ma i da su oni za do voq ni.

O to me sa ka kvim `a rom kra qe va~ ki in ̀ i wer ci iz vo de

ra do ve na te re nu, go vo ri i ru ko va lac kom bi no va ne gra |e vin ske

ma {i ne pro fe si o nal ni voj nik De jan Glav ~i}.

– Svoj po sao obo ̀ a vam, vo leo bih da se omo gu }i i da odem

u pen zi ju kao pro fe si o nal ni voj nik.

Za pro fe si o nal nog voj ni ka Iva na Ko ma to vi }a po sta vqa we

„Bej li ja“ pred sta vqa jed no no vo is ku stvo i sa zna we da je va ̀ no

usa gla si ti rad we svih ko ji u~e stvu ju u po sta vqa wu mo sta.

Za do voq stvo ura |e nim

Obnova Doma

Vojske u Vrawu

U Mi ni star stvu od bra ne pot pi sa ni su pro to ko li o do -

na ci ja ma na osno vu ko jih mi ni star stva od bra ne Ho lan di je i

Nor ve {ke kao i Oru ̀ a ne sna ge [ved ske ula ̀ u sred stva za re -

no vi ra we i opre ma we zgra de Do ma Voj ske u gar ni zo nu Vra we.

Do ku men te su pot pi sa li ko man dant 4. bri ga de Kop ne -

ne voj ske bri gad ni ge ne ral Mi lo sav Si mo vi} i iza sla ni ci

od bra ne ze ma qa do na to ra – Ho lan di je pot pu kov nik Ben [tajn -

bah, Nor ve {ke pot pu kov nik Te ri je Ha ver stad i [ved ske pot -

pu kov nik Bjorn Tor sten son. O~e ku je se da se do na ci jom u po -

me nu ti pro je kat usko ro ukqu ~e i Sje di we ne Ame ri~ ke Dr ̀ a ve.

Pot pi si va wu pro to ko la pri su stvo vao je i na ~el nik Upra ve za

me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo rad Pe ri}.

Bri gad ni ge ne ral Si mo vi} re kao je tom pri li kom da

je pro je kat re no vi ra wa i opre ma wa Do ma Voj ske od ve li kog

zna ~a ja za pri pad ni ke je di ni ce ko ji se ve }i nom na la ze na

obez be |e wu ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Ko so vu i Me to hi ji.

On je za hva lio do na to ri ma i po zvao ih da po se te Vra we ka ko

bi se upo zna li sa ra do vi ma.

Pro to ko li pred vi |a ju da Ho lan di ja do ni ra 10.000

evra, Nor ve {ka 20.000, dok }e [ved ska za tu na me nu iz dvo ji -

ti oko 10.000 evra. Sred stva do na to ra bi }e upo tre bqe na za

re no vi ra wa i opre ma we me di ja cen tra ko ji }e se na la zi ti u

Do mu Voj ske u Vra wu. Mi ni star stvo od bra ne je ve} iz dvo ji lo

sred stva za re kon struk ci ju zgra de, a ra do vi su ve} po ~e li.

Zgra da Do ma Voj ske u Vra wu iz gra |e na je 1933. go di -

ne, kao Ofi cir ski dom. Na la zi se u cen tru gra da i pod za -

{ti tom je dr ̀ a ve jer je od iz u zet nog kul tu ro lo {kog zna ~a ja. U

pro {lo sti, ka pa ci te ti Do ma Voj ske ko ri {}e ni su za ak tiv no -

sti gar ni zo na Vra we i po tre be ci vil nih struk tu ra. Po sled wi

put, obje kat je de li mi~ no re no vi ran 1968. go di ne.

Ob no vqe ni Dom Voj ske ko ri sti }e se i za pre zen ta -

ci je, kon fe ren ci je i kul tur no-umet ni~ ke do ga |a je od zna ~a ja

za pri pad ni ke gar ni zo na i lo kal nu za jed ni cu.

A. PE TRO VI]

Snimio D. ATLAGI]


Uskoro list

„Akademac”

Glav ni i od go vor ni ured nik ma -

ga zi na „Od bra na” pot pu kov nik Sla -

vo qub Mar ko vi} pred sta vio je 7. de -

cem bra ka de ti ma Voj ne aka de mi je to

zva ni~ no {tam pa no gla si lo Mi ni -

star stva od bra ne. On je tom pri li -

kom re kao da je otvo re na no va ru -

bri ka u ma ga zi nu pod na zi vom

„[kol stvo” i obe }ao po mo} re dak -

ci je „Od bra ne” pri us po sta vqa wu

no vi nar ske ra di o ni ce i li sta „Aka -

de mac”, ko ji bi ure |i va li ka de ti VA.

– Ak tiv no sti ko je pred u zi ma mo

za jed no sa sta re {i na ma iz Voj ne

aka de mi je, ima ju ciq da kod vas stvo -

re svest i po tre bu za in for mi sa wem

o si ste mu od bra ne na {e ze mqe, jer

je to neo p hod no za aka dem skog gra |a -

ni na i uspe {nog ofi ci ra Voj ske Sr -

bi je – po ru ~io je ka de ti ma pot pu kov -

nik Mar ko vi}.

Vojni

gimnazijalci

u Patrijar{iji

U~enici 36. klase Vojne gimnaz-

ije posetili su 2. decembra Patri-

jar{iju Srpske pravoslavne crkve.

Oko 60 u~enika u pratwi stare{ina,

profesora pravoslavnog katihizisa,

pedagoga i razrednih stare{ina obi -

{li su Muzej Patrijar{ije i videli

vrednosti koje se u wemu ~uvaju, izme -

|u ostalog i „Pohvalu knezu Lazaru“

i ogrta~ kneza Lazara. Bila je to

pri lika da u~enici nau~e vi{e o is-

toriji crkve i dràve.

Posle obilaska Muzeja u~enici

su u Sabornoj crkvi prisustvovali

ve~erwoj liturgiji posle koje im se

obratio stare{ina hrama protojerej

stavrofor Petar Luki}. U znak se}a -

wa na posetu otac Luki} poklonio je

u~enicima Vojne gimnazije kwige.

Gimnazijalci su istog popodne-

va bili gosti i vladike Atanasija

Rakite. O. TOT

Pripremio Jovan KRI VO KA PI]

{kolstvo

Stu den ti Fa kul te ta bez bed no sti Uni ver -

zi te ta u Be o gra du po se ti li su 7. de cem bra Voj nu

aka de mi ju i na taj na ~in ste kli uvid u si stem voj -

nog {kol stva, {to }e im po seb no ko ri sti ti pri

iz u ~a va wu pred me ta ci vil no-voj ni od no si. Pu -

kov nik Go ran Fi li po vi} odr ̀ ao je stu den ti ma

Fa kul te ta bez bed no sti pre da va we o si ste mu

sred weg i vi so kog voj nog obra zo va wa u skla du

sa Bo low skom de kla ra ci jom. Go sti su ima li

pri li ku i da obi |u ka bi ne te na o ru ̀ a wa, bor -

be nih vo zi la, a naj ve }u pa ̀ wu im je pri vu kla

pi {toq ska stre qa na i ka bi net ar ti qe rij skog

oru` ja.

Pro fe sor Zo ran Ki li bar da, sa Fa kul te ta

bez bed no sti, pre neo je è qu svo jih stu de na ta

da pri su stvu ju ne kom od ga |a wa ka de ta Voj ne

aka de mi je i na za vr {noj ve ̀ bi „Di plo mac

2010”.

De le ga ci ja nor ve {kog Ko le xa od bra ne, ko -

ju su ~i ni li sta ri ji sa vet nik In gjerd Kro ken i

Atle Svend sen iz Kan ce la ri je za u~e we na da -

qi nu, bo ra vi la je 30. no vem bra i 1. de cem bra

na Voj noj aka de mi ji. Svr ha po se te bi le su kon -

sul ta ci je o na ~i nu iz vo |e wa pro jek ta „U~e we na

da qi nu“ u Voj noj aka de mi ji i raz ma tra we na ~i -

na we go vog fi nan si ra wa.

U znak do bro do {li ce go ste iz Nor ve {ke

pri mio je za me nik na ~el ni ka VA pu kov nik mr

Bran ko Bo {ko vi} u pri su stvu iza sla ni ka od bra -

ne Kra qe vi ne Nor ve {ke pot pu kov ni ka Ter je Ha -

ver sta da i pred stav ni ka In sti tu ta Xe fer son

Aro na Pre sna la.

Bo {ko vi} je iz ra zio za hval nost Kra qe vi ni

Nor ve {koj ko ja je po mo gla Voj noj aka de mi ji u re -

a li za ci ji ne ko li ko va ̀ nih pro je ka ta. Pot pu -

kov nik Ha ver stad pod se tio je tom pri li kom na

u~e {}e Nor ve {ke u mno gim ak tiv no sti ma u Re -

pu bli ci Sr bi ji, kao {to su pro je kat u~e wa na

da qi nu u Voj noj aka de mi ji i na Fa kul te tu bez -

bed no sti i pi lot pro je kat za è ne u Voj sci.

– Ciq nam je da ve }i nu tih ak tiv no sti sta -

vi mo u okvir jed nog pro jek ta zbog po jed no sta vqe -

wa fi nan si ra wa – do dao je pot pu kov nik Ha ver -

stad.

To kom dru gog da na po se te nor ve {ka de le -

ga ci ja sa sta la se sa na ~el ni kom VA bri gad nim

ge ne ra lom Mla de nom Vu ru nom. Ge ne ral Vu ru na

is ta kao je zna ~aj ra ~u nar skih si mu la ci ja i u~e -

wa na da qi nu i do dao da je neo p hod no hit no

for mi ra ti Cen tar ko ji bi se ti me ba vio.

– Ima ju }i u vi du zna ~aj ovog pro jek ta, ali i

ne do sta tak is ku stva u to me, na {e je opre de qe we

da se obra ti mo part ne ri ma sa ko ji ma smo i ra -

ni je ostva ri va li iz u zet nu sa rad wu na ra znim

po qi ma, ka ko bi smo obez be di li pot pu ni uspeh –

re kao je ge ne ral Vu ru na.

Ja~awe starog partnerstva

Poseta radne grupe Kolexa odbrane Norve{ke

Studenti

Fakulteta

bezbednosti na

Vojnoj akademijiU~enici Vojne gimnazije danas su

prisustvovali predavawu sa nazivom

„[kolski ~as za budu}e voza~e“.

Na predavawu koje je realizovano

u saradwi sa Kancelarijom za mlade

op{tine Savski Venac i Komitetom za

bezbednost u saobra}aju, budu}i voza~i

upozoreni su na rizike i opasnosti u

saobra}aju.

Predava~i su gimnazijalce upoz-

nali sa novim propisima Zakona o

bezbednosti u saobra}aju, a prisutni-

ma se obratio i pukovnik dr @eqko

Rankovi}, na~elnik Odeqewa za trans-

port Ministarstva odbrane. On je is-

takao zna~aj toga {to se i Vojna gimnaz-

ija prikqu~ila projektu koji ima za ciq

edukaciju budu}ih mladih voza~a.

N. D.

[kolski ~as

za budu}e

voza~e

Snimio M. LEPOJEV

Sni mi la Ranka TO MI]

33

Konferencija

medicinskih biohemi~ara Srbije

In sti tut za me di cin sku bi o he mi ju VMA i In sti tut za me di cin sku bi o he mi ju Kli ni~ kog cen tra

Sr bi je, Dru {tvo me di cin skih bi o he mi ~a ra Sr bi je i Far ma ce ut ski fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o -

gra du or ga ni zo va li su 2. de cem bra 12. go di {wu na u~ nu kon fe ren ci ju po sve }e nu `i vo tu i de lu

pro fe so ra Iva na Ber ke {a, pro fe so ra Far ma ce ut skog fa kul te ta u Be o gra du i jed nog od ute me -

qi va ~a me di cin ske bi o he mi je u Ju go sla vi ji.

U ime Na u~ nog fon da „Dr Ivan Ber ke{“, prof. dr Na da Maj ki}-Sing uru ~i la je na gra de naj -

bo qim stu den ti ma Far ma ce ut skog fa kul te ta, ko ji su stu di je za vr {i li pro {le go di ne.

To kom stru~ nog sku pa pri ka za na su naj no vi ja do stig nu }a iz obla sti me di cin ske bi o he mi je.

Sto godina vojne

dermatovenerologije

Vek od osni va wa der ma to ve ne ro lo {ke slu ̀ be u Voj sci obe le ̀ en je 27. no vem bra sve ~a nom

aka de mi jom na VMA. Ju bi lej je za po sle ni ma u Kli ni ci za ko ̀ ne i pol ne bo le sti ~e sti tao na ~el -

nik ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o drag Jev ti}.

Pu kov nik prof. dr Ra do{ Ze ~e vi}, na ~el nik Kli ni ke, go vo rio je o naj zna ~aj ni jim tre nu ci ma

iz raz vo ja voj ne der ma to lo gi je, uka zao na wen zna ~aj i is ta kao pla no ve Kli ni ke za ko ̀ ne i pol -

ne bo le sti u bu du} no sti.

Ko ̀ no-ve ne ri~ no ode qe we Op {te voj ne bol ni ce for mi ra no je 1909. go di ne, kao jed no od

{est ode qe wa. Kli ni ka za ko ̀ ne i bo le sti osno va na je na VMA 1960. go di ne.

Od 1972. u sa sta vu Kli ni ke na la zi se i imu no lo {ka la bo ra to ri ja i am bu lan ta za ko rek tiv nu

der ma to lo gi ju, u okvi ru ko je se oba vqa fo to te ra pi ja, elek tro hi rur gi ja ko ̀ e i kri o te ra pi ja.

Da nas je Kli ni ke za ko ̀ ne i pol ne bo le sti mo der no or ga ni zo va na ce li na. U woj ra di de vet

le ka ra spe ci ja li sta i isti broj me di cin skih teh ni ~a ra, ko ji se an ga ̀ u ju i u Ka bi ne tu za ko ̀ ne i

pol ne bo le sti i funk ci o nal ne di jag no sti ke VMA.

Der ma to ve ne ro lo zi VMA go di {we pre gle da ju oko 20.000 pa ci je na ta, a u Kli ni ci se ho spi -

ta li zu je oko 800. Stru~ wa ci Kli ni ke na sto je da u bu du} no sti za dr ̀ e vo de }u po zi ci ju u srp skoj

der ma to lo gi ji, po seb no u obla sti ma le ~e wa au to i mun skih bu lo znih der ma to za, pso ri ja ze, eri -

tem skog lu pu sa, ato pij skog der ma ti ti sa, ur ti ka ri je i an gi o e de ma, ku ta nih ma ni fe sta ci ja in ter -

nih bo le sti i ku ta nih lim fo ma, te i u obla sti der mo sko pi je.

Kli ni ka ta ko |e ima pla no ve raz vo ja u obla sti pri me ne fo to di nam ske te ra pi je, der ma to lo -

{ke on ko lo gi je i der ma to lo {ke hi rur gi je, a ra di se na stal nom una pre |e wu imu no der ma o tlo -

{kih pro ce du ra, te estet ske i pe di ja trij ske der ma to lo gi je.

Seminar o ratnim povredama

grudnog ko{a

Kli ni ka za grud nu hi rur gi ju VMA or ga ni zo va la je 9. de cem bra se mi nar o „Rat -

nim po vre da ma grud nog ko {a“. U~e stvo va li su naj e mi nent ni ji hi rur zi iz kli ni~ ko

bol ni~ kih cen ta ra Sr bi je. Pre zen to va na su naj zna ~aj ni ja i naj no vi ja is ku stva u

zbri wa va wu rat nih po vre da grud nog ko {a i zna wa na {ih stru~ wa ka u obla sti rat -

ne hi rur gi je.

Uvod no pre da va we odr ̀ ao je pu kov nik prof. dr Voj kan Sta ni}, na ~el nik Kli -

ni ke za grud nu hi rur gi ju VMA. Uka zao je na zna ~aj ko ji po me nu ta te ma ti ka ima za le -

ka re ko ji u~e stvu ju u mi rov nim mi si ja ma.

zdravstvo

Nova transplat-

acija jetre

Tran splan ta ci ja je tre kod pa ci jen -

ta sa sin dro mom Vudd-Chi a ri, {e sta po

re du, iz ve de na je 9. de cem bra na VMA.

Po stu pak je ura |en u sa rad wi sa ko le -

ga ma iz Kli ni~ kog cen tra Sr bi je.

Savremeni

aspekti terapije

cisti~ne

ehinokokoze

Pu kov nik doc. dr Dra gan Mi ki} sa

Kli ni ke za in fek tiv ne i trop ske bo le -

sti VMA au tor je mo no gra fi je „Ci sti~ -

na ehi no ko ko za – sa vre me ni aspek ti

me di ka men to zne te ra pi je“. U woj su ob -

ra |e ni naj zna ~aj ni ji aspek ti eti o lo gi -

je, epi de mi o lo gi je, imu no pa to ge ne ze,

kli ni~ ke sli ke i te ra pi je ehi no kok ne

bo le sti. Pri ka zan je pro blem me di ka -

men to zne te ra pi je, ali i sa vre me ni

kon cept le ~e wa, ko ji ukqu ~u je naj no vi ja

sa zna wa iz imu no lo gi je tog obo qe wa.

Mo no gra fi ja pred sta vqa dra go -

ce ni iz vor in for ma ci ja za kli ni ~a re

ko ji se ba ve di jag no sti kom i le ~e wem

tog obo qe wa, ali i za pa ra zi to lo ge,

bi o lo ge i imu no lo ge ko ji iz u ~a va ju bi -

o lo {ke ka rak te ri sti ke pa ra zi ta i we -

go vu in ter ak ci ju sa imu nim si ste mom

do ma }i na.

Pripremila Elizabeta RISTANOVI]

Stara poslovica kaè

da Zemqu ne nasle|ujemo

od na{ih predaka, ve} je

pozajmqujemo od na{e

dece. Klimatska situacija

na planeti je takva

da ukoliko ne po~nemo

sa ublaàvawem

posledica savremenog

na~ina proizvodwe

i navika potro{a~kog

dru{tva, na{im potomcima

mogli bismo da ostavimo

jedno veoma neprijatno

mesto za ìvot.

Ne po sto ji ni naj ma wa sum wa da je za glo bal no po ve }a we tem pe ra tu re na na {oj

pla ne ti od go vor na qud ska ak tiv nost, od no sno iz duv ni ga so vi, kao {to su ugqen-

di ok sid i me tan. Po ve }a we tem pe ra tu re na Ze mqi sra zmer no je po ve }a wu wi ho ve

kon cen tra ci je u at mos fe ri. Svet ski stru~ wa ci za kli mat ske pro me ne upo zo ra va -

ju da bi se, ako se trend glo bal nog za gre va wa na sta vi, mo gla ostva ri ti dra ma

ti~ na pred vi |a wa, kao {to su ota pa we le da na po lo vi ma, ne sta ja we trop skih {u ma

ko ja su plu }a pla ne te, ali i pro me ne u kru ̀ e wu mon su na i oke an skih stru ja.

Ia ko se kli ma na Ze mqi ne sum wi vo od u vek me wa la, u po sled woj de ce ni ji ove pro -

me ne su oset ni je. Eks trem ne su {e, po ̀ a ri, ne za pam }e ne po pla ve, ra zor ni ve tro vi i

tem pe ra tur ni po re me }a ji zbog ko jih je te {ko raz li ko va ti pro le} ne od let wih me se ci,

po ga |a ju go to vo sve de lo ve sve ta. Pre ma pro ce na ma Bri tan ske me te o ro lo {ke slu ̀ be,

ova go di na bi la je jed na od pet naj to pli jih na glo bal nom ni vou, od ka ko se po ~e lo sa

me re wem tem pe ra tu re na Ze mqi pre 150 go di na. âk i ako de cem bar bu de iz u zet no

hla dan, pro se~ ne tem pe ra tu re u 2009. go di ni vi {e su ne go la ne, na vo di se iz ve {ta ju

ove slu ̀ be.

Kjo to pro to kol

U jav no sti po sto ji kon sen zus o neo p hod no sti da se ta kve kli mat ske pro me ne spre ~e,

a po li ti ~a ri i svet ski li de ri sla ̀ u se sa tom ~i we ni com. Me |u tim, na osno vu do sa da

pred u ze tih me ra, sti ~e se uti sak da pro blem na sta je ka da tre ba pre }i sa re ~i na de la.

Ov de se pr ven stve no mi sli na ~u ve ni Kjo to pro to kol, ko ji je po stao si no nim za ide ju o

spa sa va wu pla ne te od glo bal nog za gre va wa i svih po sle di ca u ve zi sa ovom po ja vom.

Dug razvij

zemaqa

Klimatske promene

15. decembar 2009.

35

enih

do la zi ti iz ze ma qa u raz vo ju, na pr vom me stu Ki ne, a od mah za

wom In di je. Ove ze mqe, ko je pre ma od red ba ma Kjo to spo ra zu ma

ni su ima le ni ka kva ogra ni ~e wa, sa da ne è le da po sta vqa wem

gor wih gra ni ca ogra ni ~e da qi eko nom ski rast.

Upra vo ova kav stav In di je i Ki ne je glav ni ar gu ment ame ri~ -

kim zva ni~ ni ci ma, ko ji se prav da ju tvrd wom da ne vi de raz log oba -

ve zi va wa Kjo to pro to ko lom ka da je dru gim dr ̀ a va ma, ta ko |e ve li -

kim za ga |i va ~i ma, pre sve ga Ki ni i In di ji, do zvo qe no da bez ika -

kve od go vor no sti emi tu ju CO2 u at mos fe ru.

Da si tu a ci ja bu de slo ̀ e ni ja, dr ̀ a ve u raz vo ju ima ju stav da

su du go go di {wi za ga |i va ~i i naj od go vor ni ji, pa je wi hov ar gu ment,

sa dru ge stra ne, da ne vi de raz log ugro ̀ a va wa wi ho ve eko no mi je

ko ja je u po ra stu ka da dve sta go di {wi za ga |i va~ (mi sli se pr ven -

stve no na Ame ri ku) ne }e ni da pot pi {e po me nu ti pro to kol.

Nadoknada {tete

Zbog ova kve si tu a ci je, ve ra ak ti vi sta za za {ti tu ì vot ne

sre di ne u ak ci ju vla da ovih ze ma qa opa da. Me |u tim, oni sma -

tra ju da Ko pen ha gen mo ̀ e da bu de mo gu} nost pro mo ci je dru ga ~i -

jeg re {e wa. Bu du }i da je to naj ve }e oku pqa we o re {a va wu pi ta -

wa ì vot ne sre di ne u isto ri ji, sa mit pred sta vqa {an su da se

sa po li ti~ kog te re na, u ko me do mi ni ra ju po slov no-pri ja teq ske

po lu me re, kao {to su kom pen za ci je emi si je ugqen-di ok si da i tr -

go va we wi me, pre |e na uvo |e we ne kih efi ka snih, ra zum nih pred -

lo ga, od no sno ide ja ko je ima ju ma we ve ze sa stva ra wem no vih

kom plek snih tr ̀ i {ta za za ga |e wa, a vi {e te ̀ e ka to me da ugaq

i naf ta osta nu u ze mqi.

Me |u naj ra zbo ri ti jim i naj per spek tiv ni jim, ali i naj kon -

tro verz ni jim re {e wi ma, je ste kon cep ci ja „kli mat skog du ga“.

Osnov na ide ja je da bo ga te ze mqe tre ba da pla te re pa ra ci je,

od no sno od {te tu si ro ma {nim ze mqa ma kao na dok na du za {te tu

Je dan od pri me ra ko ji naj bo qe ilu stru je {ta bi se udru ̀ e -

nom ak ci jom mo glo po sti }i je slu ~aj spa sa va wa ekva dor skog Na -

ci o nal nog par ka Ja su ni. Ovaj iz u ze tan ot kos ama zon ske ki {ne

{u me, ko ji je dom ne ko li ko do mo ro da~ kih ple me na i ve o ma ve li -

kog bro ja ret kih i eg zo ti~ nih ì vo ti wa, bro ji sko ro ono li ko vr -

sta dr ve }a na dva i po hek ta ra po vr {i ne, ko li ko je u ce loj Se -

ver noj Ame ri ci.

Ali, is pod tog bo ga tog i ra zno vr snog ì vo ta na la zi oko

850 mi li o na ba re la si ro ve naf te, u vred no sti od oko se dam

mi li jar di do la ra. Sa go re va wem te naf te i uni {ta va wem {u me

da bi se do we do {lo, do da lo bi se jo{ 547 mi li o na to na ugqen-

di ok si da u ve} pre te ra no za ga |e nu at mos fe ru.

Me |u tim, pred sed nik Ekva do ra, Ra fa el Ko rea, re kao je ne -

{to {to je pra va ret kost ~u ti od jed nog li de ra ze mqe ko ja iz vo zi

naf tu. On je od lu ~io da naf ta osta ne u ze mqi. We go vo obra zlo -

è we za ova kvu od lu ku je da bo ga te ze mqe tre ba da pla te Ekva do -

ru, ze mqi u ko joj po lo vi na sta nov ni {tva ì vi u si ro ma {tvu, da

ne do pu sti da taj ugqen-di ok sid ode u at mos fe ru, ali de lom i

kao kom pen za ci ju za {te tu na ne tu ne sra zmer no vi so kom emi si jom

{tet nih ga so va ko ji do pri no se efek tu sta kle ne ba {te. On, me |u -

tim, ni je tra ̀ io da se is pla ti ceo iz nos, ve} sa mo po la. I oba -

ve zao se da }e ve }i na nov ca bi ti po tro {e na na pre ba ci va we

Ekva do ra na al ter na tiv ne iz vo re ener gi je, kao {to su so lar na i

ge o ter mal na.

Ovaj plan je, ve }i nom zbog le po te Ja su ni ja, za do bio {i ro ku

me |u na rod nu po dr {ku. Ne ma~ ka je ve} po nu di la 70 mi li o na do -

la ra go di {we za 13 go di na, a i ne ko li ko dru gih evrop skih dr ̀ a -

va iz ra zi le su in te res za u~e {}e. Ako se Ja su ni sa ~u va, to }e

po ka za ti da kli mat ski dug ni je sa mo trik za vi {e po mo }i ze mqa -

ma u raz vo ju, ve} da je to da le ko bo qe re {e we kli mat ske kri ze

ne go ona ko ja su pri me wi va na do sa da.

Spasavawe Nacionalnog parka

Jasuni kao model

Ciq Kjo to pro to ko la je bor ba sa glo bal nim za gre va wem pu -

tem de fi ni sa wa i ogra ni ~a va wa ni voa emi si ja tzv. „ga so va sta -

kle ne ba {te“ za po je di ne ze mqe ili gru pe ze ma qa {i rom sve ta.

Me |u tim, ovaj ugo vor je od mah na i {ao na pre pre ke jer su po li ti -

~a ri u Ame ri ci, naj ve }em pro iz vo |a ~u ovih ga so va, u Se na tu od -

bi li da ra ti fi ku ju spo ra zum. Ar gu men ti za ova kvu od lu ku pro na -

{li su ta da u ak tu el noj ener get skoj kri zi i ne mo gu} no sti ame ri~ -

ke eko no mi je da se, u ta kvim okol no sti ma, pri la go di zah te vi ma

za sma we wem emi si je {tet nih ga so va. Ta ko se do {lo u si tu a ci ju

da SAD, kao ze mqa ko ja naj vi {e za go va ra glo ba li za ci ju, a ko ja

ujed no emi tu je tre }i nu svih ga so va u at mos fe ru, ni je pri sta la da

pot pi {e spo ra zum.

Ovo go di {wi de cem bar ski skup Uje di we nih na ci ja o kli mat -

skim pro me na ma u Ko pen ha ge nu me se ci ma je pre u ra we no pred -

sta vqan kao po sled wa {an sa da se spa se svet. Me |u tim, ~ak su i

pred stav ni ci Uje di we nih na ci ja sa op {ti li da po la ̀ u ma lo na de

u to da }e zva ni~ ni ci iz 192 ze mqe po sti }i ne ki no vi do go vor

glo bal nog zna ~a ja.

Raz log za ne ve ri cu je re a lan, jer i da qe po sto je ve li ke raz -

li ke u sta vo vi ma i zah te vi ma iz me |u raz vi je nih ze ma qa, ko je su

uglav nom naj ve }i za ga |i va ~i i ze ma qa u raz vo ju, ko je u naj ve }em

pro cen tu tr pe po sle di ce ovih za ga |e wa.

Ia ko Ame ri ka ima naj ve }u od go vor nost za do sa da {we emi -

si je ugqen-di ok si da (CO2

), Ki na je za de ce ni ju udvo stru ~i la emi -

si je CO2 sa tri na {est mi li jar di to na. Po sto je pro ce ne ko je go -

vo re o to me da }e do 2030. go di ne dve tre }i ne {tet nih ga so va

u skla du sa wi ho vim za jed ni~ kom, ali di fe ren ci ra nom od go vor -

no sti“.

Ia ko ovaj po kret ko ji se za la ̀ e za re pa ra ci je oku pqa mno ge

zna ~aj ne or ga ni za ci je, do ne dav no, me |u tim, ni je bi lo vla de ko ja

bi „pro gu ra la“ pi ta we kli mat skog du ga i svr sta la ga u agen du kon -

fe ren ci je u Ko pen ha ge nu. To se pro me ni lo u ju nu, ka da je An |e li ka

Na va ro, glav ni pre go va ra~ za kli mu u Bo li vi ji, iz ne la ide ju „kli -

mat skog du ga“ za go vor ni com sku pa Uje di we nih na ci ja o kli mat skim

pro me na ma u Bo nu, u Ne ma~ koj.

Pri sta li ce ove kon cep ci je pred la ̀ u tro stru ko re {e we. Ono

sa dr ̀ i zah tev da bo ga te ze mqe tre ba da pla te tro {ko ve pri la go -

|a va wa na kli mat ske pro me ne ze mqa ma u raz vo ju, dra sti~ no sma -

we ni vo emi si je {tet nih ga so va da bi at mos fe ra bi la slo bod na,

pro u zro ko va nu kli mat skom kri zom. U sve tu bo ra ca za ubla ̀ a va -

we kli mat skih pro me na, ova kon cep ci ja zna ~i dra ma ti~ ne pro -

me ne i u to nu i u sa dr ̀ a ju.

Stav ame ri~ kih zva ni~ ni ka je da glo bal no za gre va we tre ba

tre ti ra ti kao si lu ko ja pre va zi la zi raz li ke, od no sno da svi mi

de li mo ovu krh ku pla vu pla ne tu, ta ko da svi mo ra mo da ra di mo za -

jed no da bi smo je sa ~u va li. Me |u tim, si tu a ci ja je upra vo su prot na

i „ kli mat ski dug“ na gla {a va raz li ku iz me |u onih ko ji su iza zva li

kli mat ske kri ze (raz vi je ni svet) i onih ko ji ose }a ju naj go re efek te

(ze mqe u raz vo ju) . Xa stin Lin, glav ni eko no mi sta Svet ske ban ke,

ka ̀ e: „Oko 75 do 80 od sto {te te od glo bal nog za gre va wa pre tr -

pe }e ze mqe u raz vo ju, ia ko one do pri no se sa mo oko jed ne tre }i ne

od ga so va ko ji iza zi va ju efe kat sta kle ne ba {te“.

Glav no pi ta we ko je se na me }e u kon cep ci ji o kli mat skom du gu

je o to me ko }e pla ti ti ra ~un. Po kret ko ji sto ji iza ovog pred lo ga

tvr di da su svi tro {ko vi u ve zi sa pri la go |a va wem na ma we za ga -

|e we, od gra |e wa ja ~ih be de ma za za {ti tu od mo ra, do pre ba ci va -

wa na ~i sti je, sku pqe teh no lo gi je, tre ba da bu du od go vor nost dr -

`a va ko je su stvo ri le eko lo {ku kri zu. Ak ti vi sti sma tra ju da to ne

tre ba shva ti ti kao mi lo sti wu, ve} kao dug, jer se ove ze mqe su o ~a -

va ju sa kri zom za ko ju su ni ma lo ili vr lo ma lo od go vor ni.

Kao ilu stra ci ja ovog sta va mo ̀ e se na ve sti i iz ja va [e ron

Lu re me te, za stup ni ce ple me na Ma sai u Ke ni ji, ko je je iz gu bi lo

naj ma we pet mi li o na gr la go ve da zbog su {e u po sled wih ne ko li ko

go di na Ona ka ̀ e da „ Ma sai za jed ni ca ne vo zi au to mo bi le ko ji

ima ju po gon na sva ~e ti ri to~ ka ili pu tu je na od mor avi o ni ma“,

obra zla ̀ e [e ron, do da ju }i: „Mi ni smo iza zva li kli mat ske pro -

me ne, a mi smo oni ko ji ih tr pe. Ovo je ne prav da i to tre ba da se

za u sta vi od mah“.

Da nak in du stri ja li za ci ji

Kon cep ci ja „kli mat skog du ga“, kao i ve }i na ras pra va o kli -

mat skim pro me na ma, ima na u~ nu osno vu. Pre in du strij ske re vo lu -

ci je, kon cen tra ci ja ugqen-di ok si da u at mos fe ri, kqu~ nog uzrok

glo bal nog za gre va wa, bi la je oko 280 de lo va na mi li on. Da nas,

ona je do sti gla 387 de lo va na mi li on, {to je da le ko iz nad gra ni -

ce, a i da qe ra ste. Raz vi je ne ze mqe, ko je pred sta vqa ju ma we od

20 od sto svet ske po pu la ci je, emi to va le su go to vo 75 od sto svih ga -

so va ko je do pri no se efek tu sta kle ne ba {te, od no sno za ga |e wa ko -

je je sa da de sta bi li zu je kli mu na ce loj pla ne ti. Sa mo SAD, ko je

~i ne je dva pet od sto svet skog sta nov ni {tva, do pri no si jed nu tre -

}i nu od svih emi si ja ugqen-di ok si da.

Ze mqe u raz vo ju kao {to su Ki na i In di ja, ko je su ta ko |e po -

~e le da iz ba cu ju ve li ke ko li ~i ne CO2, pre ma ne kim re zo no va wi -

ma, ni su pod jed na ko od go vor ne za ce ne ~i {}e wa, jer su do pri ne le

sa mo ma li deo od 200 go di na du gog ku mu la tiv nog za ga |i va wa ko je

je iza zva lo kli mat sku kri zu.

Ar gu men ti ma za po sto ja we kli mat skog du ga do pri ne la je teh -

no lo gi ja za hva qu ju }i ko joj po sto je pre ci zni po da ci o to me ko, {ta

i ka da emi tu je za ga |u ju }e ga so ve u at mos fe ru, ta ko da da nas mo ̀ e

da se iz me ri emi si ja CO2 u to na ma i na osno vu to ga mo gu da se iz -

ra ~u na ju tro {ko vi.

Od ve li ke va ̀ no sti je i to {to je ova ide ja po dr ̀ a na u sa -

sta vu Okvir ne kon ven ci je Uje di we nih na ci ja o kli mat skim pro -

me na ma, ko ju su ra ti fi ko va le 192 ze mqe, ukqu ~u ju }i SAD. Ova

kon ven ci ja Uje di we nih na ci ja ne sa mo da tvr di da je „naj ve }i

udeo u isto rij skoj i ak tu el noj glo bal noj emi si ji ga so va sta kle ne

ba {te na stao u raz vi je nim ze mqa ma, ve} ona ja sno ka ̀ e „da tre -

ba pred u ze ti ak ci je na ot kla wa wu pro ble ma, na ba zi ka pi ta la i

dru{tvo


KONFERENCIJA U KOPENHAGENU

U Kopenhagenu je 7. decembra po~ela Me|unarodna konfer-

encija o klimatskim promenama koja }e trajati 12 dana.

U~esnici konferencije – ukupno 192 zemqe - poku{a}e da

postignu novi globalni sporazum o smawewu emisije {tetnih

gasova, koji bi zamenio Protokol iz Kjota, koji isti~e 2012.

Visoki funkcioner Ujediwenih nacija Ivo de Ber na ot-

varawu je ponovo apelovao da se obezbedi 30 milijardi dolara

hitne pomo}i, kako bi se pomoglo najsiroma{nijim zemqama da

realizuju nastojawa u vezi sa kontrolom ispu{tawa ugqen-diok-

sida u atmosferu, koje se smatra glavnim uzro~nikom globalnog

zagrevawa.

Taj predlog za vanredna sredstva koja treba da daju bogate

zemqe podr`ala je i Evropska unija.

37

a isto ta ko i da pla te ze mqa ma tre }eg sve ta da di rekt no pre |u sa

ko ri {}e wa fo sil nih go ri va na ~i sti je al ter na ti ve.

Svet ska ban ka sa sta vi la je spi sak tro {ko va sa ko ji ma se su -

o ~a va ju ze mqe u raz vo ju zbog kli mat skih pro me na, ko ji ob u hva ta

sve, od uni {te nih use va, su {e i po pla ve do ma la ri je ko ja se pre -

no si pre ko ko ma ra ca ~i ja su sta ni {ta ba re na sta le na kon po pla -

va. Kraj wi iz nos se ̀ e ~ak do 100 mi li jar di do la ra go di {we. A

pre ba ci va we na ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, pre ma

ti mu is tra ̀ i va ~a Uje di we nih na ci ja, po ve }a }e iz nos jo{ vi {e, pa

i do 600 mi li o na do la ra go di {we to kom na red ne de ce ni je.

No vac po tro {en na is pla tu kli mat skog du ga bio bi go ri vo

glo bal ne eko lo {ke tran sfor ma ci je od su {tin ske va ̀ no sti za spa -

sa va we ce le pla ne te. Me |u tim, da bi se osi gu ra lo da su kli mat ske

re pa ra ci je re al ne, ak ti vi sti in si sti ra ju da one mo ra ju bi ti ne -

za vi sne od po sto je }eg si ste ma me |u na rod ne po mo }i. No vac za kli -

mat ske du go ve ne mo ̀ e se jed no stav no pre u sme ri ti iz po sto je }ih

pro gra ma po mo }i, kao {to su osnov no obra zo va we ili pre ven ci ja

HIV-a. [ta vi {e, za tu na me nu se mo ra ju obez be di ti sred stva u

ob li ku do na ci ja, a ne kre di ta, jer po sled we {to je ze mqa ma u raz -

vo ju po treb no je jo{ du go va. Osim to ga, no vac bi tre ba lo da bu de

pod kon tro lom i nad zo rom kli mat ske kon ven ci je Uje di we nih na ci -

ja, a ze mqe u raz vo ju bi ima le oba ve zu da ob ja sne ka ko je no vac

po tro {en.

Bi qa na MI QI]

Uti caj glo bal nog za gre va wa o~i gle dan je na svim de lo vi ma

pla ne te Ze mqe. Ko ral ni gre be ni su ugro ̀ e ni po vi {e nim tem pe -

ra tu ra ma mo ra, {u me se po vla ~e na vi {e, hlad ni je lo ka ci je, po -

lar nim `i vo ti wa ma se usled to pqe wa po lar nog le da sma wu je

sta ni {te, a gle ~e ri se to pe na sva kom kon tin gen tu.

I re gi ja u ko joj mi `i vi mo spa da u obla sti ko je ose }a ju po -

sle di ce za gre va wa pla ne te, a uti caj kli mat skih pro me na evi den -

tan je i u Sr bi ji. U pri log to me ide i ~i we ni ca da smo sve do ci

da uo bi ~a je ne vre men ske pri li ke iz o sta ju, a sa dru ge stra ne, su -

{e i po pla ve su sve ~e {}e, ozbiq ni je, a sa mim tim i sa ni ra we

wi ho vih po sle di ca vi {e ko {ta.

Prog no ze su da }e u mno gim pod ru~ ji ma po rast tem pe ra tu re

i su {a ogra ni ~i ti po qo pri vred nu pro iz vod wu, a to je je dan od

naj va ̀ ni jih sek to ra srp ske eko no mi je. Pod ru~ ja is to~ ne Sr bi je i

Voj vo di ne po seb no bi mo gla da bu du po go |e na ovim ne po go da ma.

Ako se glo bal no za gre va we na sta vi, po sto ji opa snost od

sma we wa sne ̀ nog pre kri va ~a i kra }eg zim skog pe ri o da, {to bi

znat no uti ca lo na re zer ve vo de u ze mqi {tu. Vo da za pi }e, in du -

strij sku i po qo pri vred nu upo tre bu, u ta kvim okol no sti ma po sta -

la bi oskud na, jer bi po rast tem pe ra tu re jo{ vi {e ugro zio ve}

po go |e ne re sur se pod zem nih vo da u Sr bi ji. Po sto ji i bo ja zan da

bi u ta kvoj si tu a ci ji {um ski po ̀ a ri po sta li ~e {}i i ozbiq ni ji.

Mno gi gra |a ni i dr ̀ av ni zva ni~ ni ci po ka za li su ini ci ja -

ti vu i sprem nost da se su o ~e sa iza zo vom, a pre ma Me |u na rod -

nom pa ne lu za pro me nu kli me Uje di we nih na ci ja, neo p hod no je

sma we we emi si je ugqen-di ok si da od naj ma we 60 od sto sa mo da bi

se u at mos fe ri za dr ̀ a la kon cen tra ci ja na sa da {wem ni vou.

Kon ven ci ja Uje di we nih na ci ja o kli mat skim pro me na ma pre po ru -

~u je svim ze mqa ma pot pi sni ca ma, me |u ko ji ma je i Sr bi ja, da ra -

de na edu ka ci ji i po di za wu sve sti o kli mat skim pro me na ma i

o~u va wu ener gi je.

Su{e i poplave sve ~e{}e i u Srbiji


PUKOVNIK BORIVOJE OROVI]

Ma gde se ob reo pod ovom ka pom ne be skom, ~o vek no si u se bi

pe ~at rod nog kra ja. On je ne za o bi la zni opis for mi ra wa li~ -

no sti, jed na ko kao po ro di ca u ko joj od ra sta. Bo ri vo je Oro vi},

pu kov nik po ~i nu, ofi cir po vla sti tom opre de qe wu, sta re {i -

na ko ji me rom ~oj stva sa gle da va ju na {tvo, iz da nak je ple me ni-

te lo ze iz Li je ve ri je ke, kolijevke Vasojevi}a. Isto rij ski po -

zna to najve}e crnogorsko pleme, „od Noìce do Petwice” ko je

je gra vi ti ra lo pre ma Sr bi ji. â sni pre ci ni su osta vqa li po -

tom ci ma zla to i ima wa, ve} mu drost, ~e sti tost, ~o ve ko qu bqe...

Oba ve zu da ih ~u va ju, ne gu ju i u tom du hu vas pi ta ju po tom ke.

Je dan od wih je Vo jin Oro vi}, ple men ski ka pe tan Li je ve

ri je ke. A bi lo ih je va zda, po put pr vog ge ne ral-lajt nan ta Na -

rod no o slo bo di la~ ke voj ske Sa va Oro vi }a, bri qant nog in te -

lek tu al ca, pr vog na ~el ni ka Voj ne aka de mi je ili stri ca, pot pu -

kov ni ka Ra do va na Oro vi }a, sta re {i ne ~u ve ne ten kov ske bri ga -

de NOVJ for mi ra ne u Tu li, ko ja je, sem osta log, u~e stvo va la u

bor ba ma za oslo bo |e we Be o gra da...

U tom i ta kvom mi qeu, na raz me |u qu tih vi so va, o{trih li ti ca

i pi to mih pre de la ro |en je Bo ri vo je, u zna ku ov na (a {ta bi dru go,

ka ̀ e) 1960. go di ne. Otac Bran ko, pro fe sor ge o gra fi je, i maj ka Go -

spa va ì vot su po da ri li i bli zna ki wa ma, Ta tja ni magistru

ekonomije i Sne ̀ a ni. Me |u tim, bi stri de ~ak se tek se }a me to hij skog

se la Vi to mi ri ca gde mu je otac pre me {ten po po tre bi slu ̀ be u

osnov nu {ko lu „Mi lo{ Gi li}”, ~i ji }e po sta ti di rek tor i ugled ni

ì teq „Ma le Mo skve”, ka ko su zva li ovo me sto sa preko 700 do ma -

}in sta va.

U svetu kwiga

Jed na ko sa ku} nim vas pi ta wem, rad ne na vi ke ste kao je u ra nom

de tiw stvu. U~ tiv, mar qiv, ra do znao i pro nic qiv de ~ak. Pro sto re

bi strog uma i raz buk ta le ma {te tra ̀ io je u pri ro di, me |u stra ni -

ca ma broj nih kwi ga iz bo ga te o~e ve bi bli o te ke, ko ja je bro ja la na

sto ti ne na slo va. U {ko li je bio od li ka{ sa Vu ko vom di plo mom,

pred o dre |en za ve li ke do me te ma ~i me se ba vio.

Jo{ dve qu ba vi use li le su u we go vu ì vah nu pri ro du: nu -

mi zma ti ka i fi la te li ja. Sku pqao je sta ri no vac, ~i stio ko va -

ni ce, tu ma ~io wi ho vo po re klo i zna ~e we, tra gao za ko re ni ma

na stan ka. Sa po {tan skim mar ka ma je „pro pu to vao” {i rom svet -

skih me ri di ja na. Mi ri sa le su na pal me da le kih Fi li pi na i baj -

ko vi te pre de le Ka ri ba, u wi ma su se ogle da li sne go vi ru skih

zi ma i {i ro ki bu le va ri Pa ri za...

Ipak, ma gi~ no pri vu ~en car stvom pi sa ne re ~i, pro ~i tao je

„mo re” kwi ga i kao u~e nik pe tog raz re da ce lo kup nu lek ti ru do

osmog. Od li ~an u~e nik mo gao je da bi ra sred wu {ko lu. Pre po -

znao je pr vu iskru pri vla~ no sti voj nog po zi va, ali ni je ù rio

sa od lu kom. Ume sto voj ne, upi sao je kla si~ nu gim na zi ju „11. maj”

u Pe }i. Be {e to ve o ma do bra od lu ka...

Tra di ci ja {ko le, {i ro ko po qe zna wa, do bri pro fe so ri...

Je dan od wih }e do bra no uti ca ti na for mi ra we Bo ri vo je ve

u p

ose

ti

Odlika{ od osnovne {kole,

vode}i pitomac u klasi

dokazan u sjajnoj oficirskoj

karijeri, ratnik jedinice

oven~ane Ordenom narodnog

heroja, obrazovan, strog,

stare{ina beskrajno odan

svom pozivu, na{ao je

prostor za poetski izraz

svoje du{e. Tri zbirke

pesama i jedna prepuna

vrcavih aforizama,

samo su predznak misaonog

nadahnu}a pukovnika

Orovi}a, preto~enog u

pisanu re~ koja budi

se}awa, opisuje doga|aje,

preispituje savesti...

Du{a komandujestihom

spi sa teq ske sve sti, sti la, na vi ka. Pro fe sor srp skog je zi ka

Sve to zar \u ra ~i} je bio strog, zah te van, je zi~ ki ~i stu nac, ali

pe da gog s du {om ko ji je in si sti rao na ja sno }i go vo ra i le po ti

na pi sa nog. Kod we ga se oce na mo ra la za slu ̀ i ti!

Ta ko }e se da ro vi ti u~e nik, ko ji je za vre me ras pu sta ~i tao

po 20.000 stra ni ca kwi ga, od va ̀ i ti da na pi {e sti ho ve i po {a -

qe ih re dak ci ji pri {tin skog „Je din stva”. Pr vi su ob ja vqe ni

1976. go di ne. Ra do je ~i tao ru ske kla si ke, pa Re mar ka, He min -

gve ja, Baj ro na... Pam ti iz tog do ba An dri }e ve „Ne mi re” i „Expon to”.

Pro fe sor \u ra ~i} je ostao u ne za bo rav noj uspo me ni. Na -

rav no, se ti la ga se we go va ge ne ra ci ja u~e ni ka po vo dom ne dav no

obe le ̀ e ne tri de ce ni je ma tu re...

Oficirsko stasavawe

Vi {e ni je bi lo di le me. Sa sve sa mim pe ti ca ma, do brim pre po -

ru ka ma i ~vr stom vo qom, Bo ri vo je Oro vi} po stao je pi to mac 35.

kla se Voj ne aka de mi je KoV. Iz u zet na kla sa, po broj no sti i uspe hu, a

wen na ~el nik Bo ̀ i dar Babi}, po to wi ge ne ral i komandant 2. armi-

je ose }ao je sna gu i mo gu} no sti mo ma ka u stro ju na ~i jem se ~e lu na -

la zio.

Ka ̀ e da se mno go u~i lo, ali bi lo je vre me na i za bo gat kul tur -

ni `i vot. We ga je od mah pri vu kla ogrom na bi bli o te ka i list „Aka -

de mac”, gde je re dov no ob ja vqi vao svo je pe sme. U re ci ta tor skoj sek -

ci ji isti cao se broj no {}u na u ~e nih sti ho va i iz ra ̀ aj no {}u ka zi va -

wa. Na Aka de mi ji je ot kri ven jo{ je dan we gov dar – glu ma. Sa u~e ni -

ca ma Pe te be o grad ske gim na zi je pri pre ma li su pred sta ve „Ne be ski

od red” i „Ni ko le ti na Bur sa}”, gde je sa klasi}ima Borislavom Groz-

di}em, Radovanom Iliba{i}em i drugim ostva rio za pa ̀ e ne ulo ge.

39

Me |u gim na zi jal ka ma, bi le su bu du }e po zna te glu mi ce @eq ka Cvi je -

tan, Na ta {a Ba bi} i Li di ja Vu ki }e vi}.

Na rav no, ofi cir ski po ziv je na pr vom me stu, pa ulo ̀ e ni trud,

u~e we, za la ga we i o~i gle dan dar na la ze po tvr du u ko na~ nom zbi ru

oce na i zva wu vo de }eg u kla si sa pro se kom od 9,13 „na ru {e nim” na

di plom skom. We ga je ~e kao rad pod na zi vom „Oja ~a na pe {a dij ske

~e ta u ulo zi pred stra ̀ nog od re da pu ka na od mo ru”. Li te ra tu re na

tu te mu be {e ma lo, ali je upor ni Bo ri vo je pro na {ao sve {to bi se

dru gi ma ~i ni lo ne mo gu }im. Od li~ no se spre mio. Me |u tim, je dan ~lan

ko mi si je to li ko je ce pi dla ~io da se prav do qu bi vom pi tom cu smu ~i -

lo i o{tro je bra nio svo ju mi sao. U ono vre me to je bi lo u naj ma wu

ru ku ne po ̀ eq no...

Pod go ri ca, ka sar na „Ma sli ne”, pr vo me sto slu ̀ bo va wa

mla dog pot po ru~ ni ka. Ko man dir pro ti vo klop nog vo da u je di ni ci

ko ja na sta vqa tra di ci je ~u ve ne Pe te pro le ter ske crnogorske

NOU bri ga de NOV. Po stro je ni na pre pu noj pi sti, sa sve ~a no

ukra {e ne bi ne, slu {a ju po zdrav nu re~ ko man dan ta, on da {weg

pu kov ni ka ka sni je ge ne ra la Miomira Xan ki }a. Pred wim, broj -

nim go sti ma i po stro je nim sta re {i na ma i voj ni ci ma bes pre kor -

no mar {i ra za stav ni vod, a na we go vom ~e lu pot po ru~ nik Bo ri -

vo je Oro vi}. To kom ce le ka ri je re bio je po no san na svoj ~vrst i

ele gan tan stroj ni ko rak, pa i da nas ka ̀ e da ni jed nom mla |a nom

sta re {i ni ne pri zna je da bo qe „ga zi” od we ga.

Znak raspoznavawa

Me wa le su se du ̀ no sti, na pre do vao je u ~i nu, uve ra va ju }i pret -

po sta vqe ne da pred so bom ima ju mla dog ofi ci ra iz u zet nog ko va.

Na rav no, i voj ni ci su ume li da po {tu ju pri mer ko man di ra. Ta ko }e,

s vre me nom, znak ras po zna va wa je di ni ca ko ji ma je ko man do vao po -

sta ti zva we naj bo qa, u bataqonu, bri ga di, korpusu voj sci...

Snimio Du{an ATLAGI]

Ko man dir pro ti vo klop ne pa pe {a dij ske, po tom iz vi |a~ ke

~e te, za me nik ko man dan ta pe{adijskog ba ta qo na i komadant

bataqona voj ne po li ci je u Podgorici.

Se be je pot pu no pro na {ao i do ka zao u ofi cir skom po zi vu, a

sre} na i slo ̀ na po ro di ca je we go va ne skri ve na qu bav, ne is crp no

na dah nu }e, to plo uto ~i {te... To do bro zna su pru ga Qiqana, s ko jom

je bra ku od 1984. go di ne, k}i Je le na, apsolvent ekonomskog fakulte-

ta no vi nar ka i ured ni ca na pod go ri~ koj te le vi zi ji „Atlas”, i sin

Bo jan, gimnazijalac, zaqubqenik u Partizan i kompjutere.

Prav do qu biv, iskren i otre sit ofi cir, si gu ran u svo je

zna we i ne po ko le bqi ve od lu ke ni je tr peo osred wost, ota qa va -

we po sla, li ce mer je i ne zna we. Naj pre strog pre ma se bi, ve o ma

ra dan i bes kraj no po ̀ r tvo van uvek je po sta vqao vi so ke ci qe ve.

Za we ga je voj ska oli ~e we ~a sti, sli ka dr ̀ a ve i tra di ci je na ro -

da. Sve ti wa! Na rav no, bi ti ta kav zna ~i po ne kad „sta ti na ùq”

oni ma ko ji ni su u sve mu do ra sli ta kvom shva ta wu. Za to }e ga

brit ka re~ i ne pre }u ta na kri ti ka ko {ta ti. U ne za hval nom vre -

me nu 1990. go di ne, pre ko man do van je u Pri {ti nu, u sjajnu je-

dinicu 52.bataqon Vojne policije gde }e postati zamenik ko-

mandanta i komandant. Taj bataqon je progla{en za najboqu je-

dinicu Vojne policije u Vojsci Jugoslavije.

Kao do ka za ni ko man dant vra }en je u Pod go ri cu na me sto ~el nog

~o ve ka ê tvr tog ba ta qo na voj ne po li ci je, ko ji }e tako|e bi ti pro -

gla {en za naj bo qu je di ni cu u Voj sci Ju go sla vi je.

[ko lo va we na ge ne ral {tab nom usa vr {a va wu za vr {i }e kao

je dan od vo de }ih u kla si, a pi {toq s po sve tom uspo me na je na da ne

1998. go di ne. Ra {ka je no vo me sto slu ̀ bo va wa, na ~el nik {ta ba 37.

mo to ri zo va ne bri ga de, ko jom ko man du je ta da {wi pot pu kov nik, da nas

ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi}. Bri ga da }e se na }i u pa klu

ra ta, bo ri }e se ~a sno i po ̀ r tvo va no, a Or den na rod nog he ro ja

osta }e ne sa mo obe le` je voj ni~ ki naj te ̀ ih is ku {e wa ve} oba ve za

svim bu du }im ge ne ra ci ja ma sta re {i na i voj ni ka da ~u va ju ugled we -

nog ime na. Tamo, u Drenici, na Kosovu, gde je komandovala Otaxbi-

na ìvot je poloìlo 60 vojnika i stare{ina.

Pukovnik Oro vi} }e od mah po sle bom bar do va wa po sta ti

za stup nik ko man dan ta ~u ve ne bri ga de i ka ko re ~e, to je za we ga

naj te ̀ i i naj lep {i pe ri od slu ̀ bo va wa. Ka sar na je bi la ra zo -

re na, vi{e obje ka ta srav we nih sa ze mqom. Pa ra lel no sa obu -

kom u da ni ma voj ni~ kog ì vo ta kre nu la je ob no va ka sar ne. Pra -

va gra |e vin ska ofan zi va. Ilu stra ci je ra di, iz ne to je 2.106 ka -

u poseti

15. decembar 2009.

mi o na {u ta. U ok to bru iste go di ne de le ga ci ja naj vi {eg voj nog

ru ko vod stva po se ti la je gar ni zo na Ra {ka. Sve je bi lo pod ko -

nac, ~ak i no ve sad ni ce i trava na mestima poru{enih zgrada.

Dve go di ne ka sni je za vr {i }e i [ko lu na ci o nal ne od bra ne

u ge ne ra ci ji gde su bi li ge ne ra li Vi do sav Ko va ~e vi}, Svet ko

Ko va~, Dragan Katani}, Radivoj Vukobradovi}, Ili ja To do rov,...

Pro se~ na oce na od 9,30 do voq no ilu stru je uspeh pu kov ni ka Bo -

ri vo ja Oro vi }a.

Sa mno go am bi ci ja i emo ci ja do ̀ i ve }e po vra tak u Pod go -

ri cu, u am bi jent pr vog slu ̀ bo va wa, na me sto ko man dan ta Pe te

mo to ri zo va ne bri ga de. Dr ̀ i po zdrav nu re~ sa bi ne oda kle je

svo je vre me no slu {ao pu kov ni ka Xan ki }a, ko ji se na la zio iza

we ga, me |u go sti ma, biv {im ~el nim qu di ma ka sar ne.

Stih kao ìvot

Zna mo {ta je bi lo sa dr ̀ av nom za jed ni com i we nom voj -

skom. Za pu kov ni ka O ro vi }a ni je bi lo di le me, jer „moja zemqa

je svud gde se srpski zbori i pravoslavnim pe~atom krsti” kaè.

Od 2006. go di ne na la zi se u Ge ne ral {ta bu Voj ske Sr bi je, da nas

na me stu za me ni ka na ~el ni ka Upra ve za ope ra tiv ne po slo ve.

O svo jim broj nim od li ko va wi ma, na gra da ma, di plo ma ma i

po hva la ma ne ra do go vo ri. O to me, ve li, ne ka sve do ~e dru gi. Re -

zul ta ti su naj bo qi po ka za te qi u~i we nog.

Ali je rad pri ~i o svom pe sni~ kom iz ra zu, po et skoj in spi -

ra ci ji, zbir ka ma: „Mo ja ze mqa”, „Vri je me ~u da” i „ê ti ri bre -

ze”. Zbir ka afo ri za ma „Lo bo va we” na sta la je ta ko re }i u da hu.

Jed ne no }i to kom {ko lo va wa na pi sao ih je se dam de set dva.

î ta ju }i pu kov ni ko ve sti ho ve la ko je pro nik nu ti u ple me ni -

tu du {u, we nu {i ri nu i ~i sto tu. La ko je ose ti ti qu bav, su zu, na -

slu ti ti na du, pri hva ti ti spo koj. Ima u tim pe sma ma ne be skog na -

dah nu }a, naj fi ni jih bo ja je zi~ kog ko lo ri ta, sa zve ̀ |e uz vi {e nih

mi sli. I ka da pi {e o rod nom kra ju i sto pi otax bi ne, gro mu ili

sun cu, si li ili mi ru, ~ast je me ra ~o ve ka a qu bav naj u zvi {e ni je

ose }a we. Za to su we go ve pe sme na {le me sto u ne ko li ko an to lo -

gi ja sa vre me ne po e zi je.

We go vi sti ho vi su, za pra vo, sli ke ì vo ta u ko ji ma sva ko

od nas mo ̀ e pre po zna ti svo ju sud bi nu ili bar wen deo, ra dost,

uz ne se we, bol, mu ku... Kao da ne pi {e za se be ili o se bi ve} o

svi ma, do naj ta na ni jeg ner va i naj skri ve ni je emo ci je. Po go dio

ih je sve, do ta kao ih re ~i ma.

S jed ne stra ne pra vi voj nik, voj ni ~i na, a u to ploj du {i na dah nu -

ti pe snik, ra wi vo sr ce. Bla go sva koj voj sci u ~i jem su stro ji ofi ci ri

od ugle da i ~a sti, pe sni ci {i ro kih vi di ka i du bo kih ose }a wa...

Bran ko KO PU NO VI]

40

I na ma i Re mar ku

Tri rat na dru ga po sle svih ne vo qa,

po sta vi {e

Cr ni obe lisk u spo men svim svojim i

dru gim pat wa ma.

Pro |o {e,

is pod Tri jum fal ne ka pi je o~e ku ju }i bo qi ì vot,

ali,

vi dje {e da ni na is to ku ni Na za pa du ne ma ni {ta no vo.

Uvje ri {e se

da Ne bo ne ma mi qe ni ke.

Od tada postado{e

sa mo obi~ ni kan di da ti za Se ni u ra ju.

Za kqu ~ak:

@ivot ni je ba{ la ka te ma, to je od mah tre ba lo da zna ju.

(Iz zbir ke „ê ti ri bre ze”)

Epigram

41

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

Evropski

putokazi

P

M

U

ri bli ̀ a va se kraj go di ne, {to zna ~i da }e se

pod vu }i mno ge „cr te“, a {ta }e osta ti is pod

wih – vi de }e mo usko ro. Ne }e do }i do dra ma-

ti~ nih pro me na u od no su na do sa da {wi sal do, jer

je osta lo ma lo da na za ve li ke po prav ke. Sti gao je

pr vi kon tin gent vak ci na pro tiv no vog gri pa ko je

}e se gra |a ni ma da va ti bez na kna de. Ti me je ot -

klo we na ne pri jat na li ci ta ci ja ho }e li ko {ta ti

ovo li ko ili ono li ko, pa }e zdra vqe bi ti po de qe -

no rav no prav no. Do du {e, re~ je o ma lim ko li ~i -

na ma, ali ~u ju uve ra va wa nad le ̀ nog mi ni star stva

da }e se stvar oko uvo za ubr zo po pra vi ti. Sa svim

je ra zu mqi vo {to }e pred nost ima ti de ca, trud ni -

ce, hro ni~ ni bo le sni ci i sta ri ji qu di.

Da ni je obe le ̀ en Svet ski dan bor be pro tiv

si de, go to vo da bi smo, pod pri ti skom in for ma ci -

ja o no vom gri pu, smet nu li s uma opa ku bo le {ti nu.

Pre ma zva ni~ nim po da ci ma, od po ~et ka ove go di -

ne u Be o gra du je re gi stro va no 68 HIV po zi tiv nih

oso ba, dok je wih 25 obo le lo. Pre sto ni ca se po -

mi we u re fe rent noj sta ti sti ci, jer je 70 od sto za -

ra ̀ e nih upra vo iz glav nog gra da. Me |u obo le li -

ma je 91 od sto mu {ka ra ca i sve ga de vet po sto è -

na. [ta nam to go vo ri ni je te {ko na slu ti ti.

Me |u tim, broj po gi nu lih u sva ko dnev nim sa o -

bra }aj nim ne sre }a ma je mno go stru ko ve }i od bi lo

ko je dru ge po {a sti. A jav nost kao da je ogu gla la.

Tu ̀ na na vi ka... Na da mo se da }e no vi „Za kon o

bez bed no sti sa o bra }aja” upo zo ri ti vo za ~e, ma kar

ozbiq nim ka zna ma. Ako ne ma dru ge, ne ka se we go -

vom do sled nom pri me nom pri zo vu pa me ti svi ko ji

ola ko se da ju za vo lan.

no gi }e usko ro i svo jim au to mo bi li ma mo }i

da pu tu ju bez vi za u ze mqe ~la ni ce Evrop ske

uni je. Du go ~e ka we pred am ba sa da ma i mo re

pa pi ra od la ze u isto ri ju, ram pa je naj zad po dig nu -

ta za Sr bi ju. Na rav no, opet }e pu to va ti oni ko ji

mo ra ju i oni ko ji to mo gu, ali le po je ima ti ose }aj

slo bo de i u tom smi slu. Na{ avi o pre vo znik JAT

od mah je re a go vao i po nu dio put ni ci ma ne kad ne -

za mi sli vo ni ske ce ne ka ra ta od 19 evra za ta ko

è qe ne evrop ske de sti na ci je. Le po i ko ri sno,

ne ma {ta.

De vet na est go di na smo ~e ka li da na {i qu di

po sta nu pu no prav ni gra |a ni Evro pe. Be ba ro |e na

u vre me ka da su nam „spu sti li ram pu“ da nas je bru -

co{. Odu ̀ i lo se. Pa i ne ka je pri su tan sam ose -

}aj da se mo ̀ e mo oti snu ti pre ko gra ni ce bez ika -

kve pro ce du re, pri ja, sva ka ko.

Pre ̀ i ve li smo i „ve ~i ti der bi“, ne ka ko.

Upr kos broj nim „pred u ze tim me ra ma” i „in stant“

su di ja ma za pre kr {a je ko je su na li cu me sta od me -

ra vale gre he, {te ta se do go di la, a ru ̀ ne sce ne

po no vi le. Re zul tat i igra su osta li u sen ci pet hi -

qa de plam te }ih sto li ca i 34 pri ve de na li ca. Broj

ni je ko na ~an jer pri pad ni ci MUP-a jo{ ra de svoj

po sao na iden ti fi ka ci ji si le xi ja i pri mi ti va ca.

Gru pe na vi ja ~a o ko ji ma se pri ~a u naj go rem kon -

tek stu, ima ju „obi ~aj“ da de mo li ra ju bar deo sta -

di o na svog ri va la. [te ta se sa be re, a ra ~un ni -

ka ko da pla te od go vor ni. Do kle ta ko?

me sto {te te i {te to ~i na slo vo po sve }u je mo

do bro ~i ni te qi ma. Ovih da na obe le ̀ e na je

131. go di {wi ca po sto ja wa in sti tu ci je ko ja se

zo ve Ko lar ~ev na rod ni uni ver zi tet. Zda we na be -

o grad skom Stu dent skom (ne ka da Kra qe vom) tr gu

po dig nu to je 1828. go di ne kao za du ̀ bi na Ili je

Mi lo sa vqe vi }a Ko lar ca, uva ̀ e nog ve le tr gov ca,

hu ma ni ste i do bro tvo ra. Sve {to je imao osta vio

je „svom na ro du za {i re we na u ke i kul tu re“. A ~o -

vek ni je imao vi {e od ~e ti ri osnov ne. Za do bra

de la ni su va ̀ ni for mal no ob ra zo va we ni dru -

{tve ni sta tus, ve} to {to ne ko no si u se bi. Ili ja

ni je bio mno go u~en ~o vek, ali je shva tao zna ~aj

zna wa, imao je vi zi ju da bez kul tur nog ne ma ni dru -

{tve nog raz vo ja. Od 1854. go di ne po ma gao je {i -

re we srp ske kwi ̀ ev no sti, fi nan si rao {tam pa we

zna ~aj nih do ma }ih i pre vo de stra nih de la. Usta -

no vio je 1861. go di ne Fond za po mo} i na gra |i -

va we srp skih pi sa ca, da bi naj zad sve ulo ̀ io u

zgra du Uni ver zi te ta.

Za du ̀ bi na je u tri ve ka tra ja wa pre bro di la

ne ko li ko te {kih pe ri o da, ali su u we nim {i ro -

kim pro sto ri ma, bez cen zu re i slo bo do um no, dr -

à li pre da va wa naj i stak nu ti ji in te lek tu al ci,

isto ri~a ri, umet ni ci... Sa ma zgra da ko ja ple ni

pa ̀ wu mu zej skom le po tom, po dig nu ta je u vre me ve -

li ke eko nom ske kri ze, ba{ kao i zda we Glav nog

|e ne ral {ta ba i Mi ni star stva voj ske i mor na ri -

ce. Isto rij ski pa ra doks ta ko pri su tan u Sr bi ji

ti ~e se pr ko sa pre ma ne da }a ma, iz ra ̀ e nog i ne i -

mar skim de li ma po dig nu tim u ne mo gu }im uslo vi ma.

Da nas je na Ko lar ~e vom uni ver zi te tu 16 ka -

te dri, a rad je or ga ni zo van po cen tri ma – za pre -

da va~ ku de lat nost sa bi bli o te kom, za mu zi ku, ko ji

ima na ras po la ga wu ve li ku dvo ra nu, cen trom za

iz da va~ ku de lat nost sa kwi ̀ a rom, za stra ne je zi -

ke, li kov nu ga le ri ju... Ne po sto ji zna ~aj ni umet nik

ko ji ni je na stu pao ne ve li koj sce ni, a go di {we se

odr ̀ i vi {e od hi qa du raz li ~i tih pro gra ma. Po -

seb na pri ~a je ste we go va kon cert na sa la, ko ja je

jed na od pr vih pet naj a ku sti~ ni jih dvo ra na u Evro -

pi. Zgra da za du ̀ bi ne ko ja pri vla ~i pa ̀ wu svo jom

le po tom, spo qa i iz nu tra, svo je vr stan je ukras

pre sto ni ce i pro gla {e na je spo me ni kom kul tu re.

Za hva qu ju }i go spo di nu Mi lo sa vqe vi }u.

Pen ta gon je usvo jio naj sku pqi

i naj am bi ci o zni ji pro je kat u isto ri ji

ame ri~ ke voj ske ko jim je pred vi |e na

za me na sa da {wih kqu~ nih bor be nih

si ste ma no vom ge ne ra ci jom na o ru ̀ a wa

i voj ne opre me. U re a li za ci ju pro jek ta,

vred nog 234 mi li jar di do la ra, ukqu ~e no

je vi {e od 550 kom pa ni ja iz 48 dr ̀ a va.

Pro je kat pred vi |a for mi ra we 15

bor be nih gru pa ran ga bri ga de

do 2030. go di ne.

P

15. decembar 2009.

ro je kat FCS (Fu tu re Com bat System) tre ba da po ve }a stra te -

{ku mo bil nost, sma wi obim neo p hod nih lo gi sti~ kih je di ni ca,

uma wi ope ra tiv ne tro {ko ve i tro {ko ve odr ̀ a va wa, a una -

pre di mo gu} nost pre ̀ i vqa va wa si ste ma po boq {a va ju }i wi -

hov u~i nak na boj nom po qu.

Glav ni ci qe vi po me nu tog pro jek ta su in ter o pe ra ti bil nost,

od no sno spo sob nost sa rad we sa osta lim vi do vi ma oru ̀ a nih sna -

ga, mre ̀ no ko man do va we i kon tro la, to jest spo sob nost ko man do -

va wa, {i re we in for ma ci ja i po zna va we si tu a ci je u svim pod si -

ste mi ma na osno vu je din stve ne in for ma ti~ ke mre ̀ e.

I mre ̀ na ubo ji tost je ste je dan od ci qe va pro jek ta – spo sob nost

do sti za wa si ner gi je uboj nih i ne u boj nih efe ka ta po mo }u mre ̀ ne po -

ve za no sti iz me |u bor be nih si ste ma u svim bor be nim uslo vi ma.

Za tim, tran sport ne mo gu} no sti, od no sno spo sob nost glo bal -

nog tran spor to va wa kop nom, vo dom i va zdu hom unu tar jed nog ili

vi {e raz li ~i tih vo ji {ta, iz dr ̀ qi vost i po u zda nost – po ve }a we

bor be ne mo }i uz isto vre me no sma we we lo gi sti~ kih zah te va (ma wa

po tro {wa go ri va, efi ka sni ji rad po za din skih or ga na, ve }a efi -

ka snost ra da).

Ospo so bqa va we – in te gri sa nost vir tu el nog i te ren skog

ospo so bqa va wa je di ni ca, te pre ̀ i vqa va we – mak si mal na za {ti -

ta ukrc nog i is krc nog de la je di ni ca uz po mo} va zdu {ne i kop ne ne

po dr {ke i uz bo qe po zna va we si tu a ci je na boj nom po qu, ta ko |e

pred sta vqa ju ci qe ve po me nu tog pro jek ta.

Iz na ve de nih ci qe va pro is ti ~e vi {e od 10.000 teh ni~ kih

ele me na ta ko je tre ba re a li zo va ti ka ko bi si stem ope ra tiv no bio

efi ka san.

Za me na sa da {wih kqu~ nih bor be nih si ste ma kop ne ne voj ske –

ten ka M1A2 abrams, bor be nog vo zi la pe {a di je M2A3 bre dli (Bra -dley) i sa mo hod ne ha u bi ce M109A6 pa la din sa fa mi li jom oru` ja

ko je }e bi ti raz vi je no na istim, ali znat no lak {im plat for ma ma

– ta ko |e je pla ni ra na pro jek tom FCS. Kraj wi ciq je for mi ra we 15 FCS bor be nih gru pa ran ga bri -

ga de do 2030. go di ne (pr va bor be na gru pa tre ba da bu de ope ra -

tiv na 2015. go di ne), ra di ~e ga je 2007. go di ne u ba zi Fort Blis

(Fort Blis se), Tek sas, for mi ra na po seb na bor be na gru pa ni voa bri -

ga de AETF (Army Eva lu a ti on Task For ce), na me we na za te sti ra we pod -

si ste ma FCS.

OKLOPNA ZA[TITA

U ka te go ri ji kop ne nih vo zi la pro jek tom se pred vi |a raz voj dve

vr ste vo zi la – sa po sa dom (MGV – Man ned Gro und Ve hic les) i bez

po sa de (UGV – Un man ned Gro und Ve hic les). Pr va vr sta je naj zna -

~aj ni ja i ob u hva ta osam raz li ~i tih MGV ko je raz vi ja ju kom pa ni je

BAE si stem (BAE System) i Xe ne ral daj na miks (Ge ne ral Di na mics).Sva vo zi la ima }e oko 90 od sto za jed ni~ kih kom po nen ti – na pred

ugra |en di zel-mo tor za hi brid ni di zel-elek tri~ ni po gon, amor ti -

ze re, gu se ni ce, aku mu la to re, bor be ni si stem za bli sku bor bu (bor -

be na je di ni ca sa mi tra qe zom 12,7 mm ili au to mat skim ba ca ~em

gra na ta ka li bra 40 ili 25 mm), IC sen zo re, ak tiv nu oklop nu za -

{ti tu i ko mu ni ka ci o ni si stem.

Bi }e lak {a u od no su na sa da {wa vo zi la (oko 24 to na), a od

na o ru ̀ a wa }e ima ti i mi tra qez 12,7 mm i ha u bi cu 155 mm. Sla -

K o p n e n a v o j s k a S A D

Pro gram FCS omo gu }i }e

ame ri~ kom voj ni ku vi so ku

teh no lo {ku pre mo}

na boj nom po qu

Vojnik sv

et

42

bi ja oklop na za {ti ta kom pen zo va }e se ugrad wom ak tiv nog sen zor -

skog oklo pa. Osnov ni oklop pru ̀ a }e za {ti tu od to pov skih pro jek -

ti la ka li bra 30 do 45 mm sa pred we stra ne, a sa osta lih stra na

od ka li bra 14,5 mm i kr ho ti na pro jek ti la ka li bra 155 mm.

Po boq {a wu oklop ne za {ti te do pri ne }e ugrad wa oru` ja ve -

}eg do me ta i ure |a ja za osma tra we si tu a ci je na boj nom po qu,

ugrad wa do dat nog oklo pa (ak tiv nog, re ak tiv nog, pa siv nog), upo tre -

ba ma te ri ja la i pre ma za ko ji sma wu ju mo gu} nost ot kri va wa vo zi la

po mo }u sen zo ra, upo tre ba raz li ~i tih ome ta ~a, ma ma ca i dim ne

za ve se, te pri me na raz li ~i tih za {tit nih me ra (au to mat ski pro -

tiv po ̀ ar ni ure |a ji).

U sva vo zi la bi }e ugra |en mo tor de tro it di zel 5L890 (De tro itDi e sel) od 1.235 KS, ko ji raz vi ja ne ma~ ka fir ma MTU, deo kon cer -

na Dajm ler kraj sler (Da i mler Chrysler), a za ~i ju osno vu je po slu ̀ io

mo tor MTU890.

VO ZI LA SA PO SA DOM

Pr vo vo zi lo MGV XM1203 MCS (Mo un ted Com bat System) od -

no si se na za me nu sa da weg ten ka M1A2 abrams. Raz vi ja ga Xe ne -

ral daj na miks. No vi tenk bi }e ospo so bqen za ne po sred no dej stvo na

ciq (li ne of sight) i za dej stvo na ci qe ve iz van vid ne li ni je (beyon deli ne of sight). Osnov no na o ru ̀ a we je top XM360 ka li bra 120 mm,

pri la go |en za ugrad wu na lak {a vo zi la. Pu wa~ to pa je au to mat ski.

Efi ka sna da qi na ga |a wa bi }e oko osam ki lo me ta ra. Top }e mo }i

efi ka sno da dej stvu je i po utvr |e nim bun ke ri ma i pe {a di ji van ro -

vo va. Se kun dar no na o ru ̀ a we ~i ne mi tra qez 12,7 mm i ABG. Po sa -

da je dvo ~la na, a pred vi |en je pro stor za jo{ dva ~la na.

Po sto je }e bor be no vo zi lo pe {a di je M2A3 bre dli bi }e za me -

we no vo zi lom XM1206 ICV (In fan try Car ri er Ve hic le), ko je raz vi ja BAE

si stem. Pro iz vo di }e se u ~e ti ri ver zi je – ko mand no (za ko man di ra

vo de i ~e te), za pre voz voj ni ka i za pre voz ode qe wa za va tre nu

po dr {ku. Osnov no na o ru ̀ a we ~i ni }e top ATK Mk 44 bu {ma ster

(Bus hma ster) ka li bra 30 ili 40 mm. Po sa da je dvo ~la na, a u vo zi lu

}e bi ti me sta za jo{ de vet voj ni ka.

Za za dat ke iz vi |a wa raz vi ja se vo zi lo XM1201 RSV (Re con -na i san ce and Sur ve il lan ce Ve hic le), ko je je za me na za sa da {wi bre -

dli M3. Raz vi ja ga Xe ne ral daj na miks. Osim dvo ~la ne po sa de u

vo zi lu }e bi ti me sta i za ~e ti ri iz vi |a ~a. Na pred ni sen zo ri omo -

gu }i }e pra }e we ci qe va sa bez bed ne uda qe no sti u svim vre men -

skim uslo vi ma, da wu i no }u.

Vo zi lo }e ima ti i te le skop ski elek tro op ti~ ki IC sen zor,

sen zor za ot kri va we i od re |i va we prav ca iz vo ra ra dij skog zra -

~e wa. Ta ko |e }e na we ga bi ti po sta vqen i ure |aj za da qin sko pre -

po zna va we RHB opa sno sti. U opre mi }e se na la zi ti sen zo ri tla,

dve bes pi lot ne le te li ce i jed no vo zi lo bez po sa de, ko ji }e omo gu -

}i ti iz vi |a we na ve li ke uda qe no sti bez opa sno sti po si gur nost

po sa de. Osnov no na o ru ̀ a we ~i ni }e mi tra qez ili ABG, na me we ni

za ne po sred nu od bra nu vo zi la i po sa de.

Za sta re lu sa mo hod nu ha u bi cu M109A6 pa la din za me ni }e ma -

wa XM1203 NLOS-C (Non Li ne of Sight-Can non), ko ju raz vi ja BAE

si stem. Za dr ̀ a }e se tra di ci o nal ni ka li bar 155 mm i du ̀ i na ce -

vi od 38 ka li ba ra. Po sa da }e bi ti dvo ~la na, sme {te na na pred i

od vo je na od oru ̀ nog de la. Pu we we }e se od vi ja ti au to mat ski, a

br zi na ga |a wa bi }e ve li ka. Za no vu ha u bi cu pred vi |e na je upo -

tre ba kla si~ nih i GPS vo |e nih gra na ta eks ka li bur (Ex ca li bur), po -

ve }a nog do me ta.

Ka da je re~ o po sred noj va tre noj po dr {ci, raz vi ja se oru |e

XM1204 NLOS-M (Non Li ne of Sight-Mor tar), ko je ima ~e tvo ro ~la nu

po sa du, a 80 od sto za jed ni~ kih de lo va kao i NLOS-C. Po me nu to

oru |e za me ni }e po sto je }i mi no ba ca~ M1604. Vo zi lo }e bi ti na o -

ru ̀ a no mi no ba ca ~em ka li bra 120 mm, ko ji se pu ni sa stra ̀ we

stra ne. Osim stan dard nih mi na, po sa da }e iz mi no ba ca ~a mo }i da

is pa qu je i vo |e ne mi ne PGMM. Stan dard no }e bi ti na o ru ̀ an mi -

tra qe zom i ABG.

Ko man do vo zi lo ni voa vo da i ~e te bi }e XM1209 C2V (Com -bat and Con trol Ve hic le). Ima }e dvo ~la nu po sa du i rad ni pro stor za

jo{ ~e ti ri ~la na. Vo zi lo }e bi ti opre mqe no in te gri sa nim si ste -

mom C4ISR i na o ru ̀ a no za sa mo od bra nu.

No vo sa ni tet sko vo zi lo pro iz vo di }e se u dve ver zi je –

XM1207 MV-E i XM1208 MV-T. Pr va ver zi ja na me we na je za pre voz

~e ti ri ra we ni ka na no si li ma, a dru ga za ur gent na zbri wa va wa

ra we ni ka do sa ta po sle ra wa va wa. Vo zi la }e bi ti opre mqe na

naj sa vre me ni jom me di cin skom opre mom, a bi }e omo gu }e na i raz -

me na neo p hod nih me di cin skih po da ta ka, ~i me }e se olak {a ti di -

jag no sti ci ra we po vre da.

Pa le ti vo zi la MGV pri dru ̀ u je se i vo zi lo za iz vla ~e we i

teh ni~ ko odr ̀ a va we XM1207 MRV (Ma in te nan ce and Re co very Ve hic -le). Ima dvo ~la nu po sa du i pro stor za jo{ tri voj ni ka. Na me we no

je za iz vo |e we zah tev ni jih oprav ki, pro ce nu kva ro va i iz vla ~e we

o{te }e ne teh ni ke. Na o ru ̀ a no je mi tra qe zom ili ABG.

VO ZI LA BEZ PO SA DE

Pro gram MGV upot pu wu je pro gram vo zi la bez qud ske po sa de

UGV, ko ji je na me wen za iz vr {a va we naj o pa sni jih za da ta ka. Taj

ro bo ti zo va ni pro gram ~i ne dve gru pe vo zi la – SUGV (Small Un -man ned Gro und Ve hic le) i MU LE (Mul ti Funk ti o nal Uti lity/Lo gi stics andEqup ment Ve hic le).

Vo zi lo XM1216 SUGV je raz voj ni pro je kat fir me Ro bot i

pred sta vqa naj ma we vo zi lo u pro jek tu FCS. Ra di se o ma lom, pre -

no snom gu se ni ~a ru, ko ji je na me wen za iz vi |a we u zgra da ma, tu ne -

li ma i osta lim ne pre gled nim pro sto ri ma, te u po seb no opa snim

uslo vi ma. Tre ba da za me ni sa da {wu se ri ju ro bo ta Pac kBot, ko je

Ro bot vo zi lo „MU LE”

ame ri~ ka ar mi ja ko ri sti u Ira ku i Av ga ni sta nu. Vo zi lo }e ima ti

ma su od 13,5 ki lo gra ma i mo }i }e da no si opre mu ma se do 2,9 ki -

lo gra ma (ka me re, de tek to re). Vo |e we }e bi ti po mo }u ru ~i ce, da -

qin ski, do 1.000 me ta ra na po vr {i ni ze mqe i do 200 pod ze mqom.

Se ri ja MU LE, pro iz vod kom pa ni je Lo kid Mar tin (Loc hke edMar ti ne), ob u hva ti }e tri ve }a vo zi la kon fi gu ra ci je 6h6 i ma se od

oko dve i po to ne. Sve ver zi je ima }e za jed ni~ ku {a si ju, au to nom ni

na vi ga ci o ni si stem (ANS) i kon trol ni ure |aj (DCD). Osnov na ver -

zi ja, XM1217 MU LE-T (u pro to tip skoj fa zi), na me we na je za pre voz

opre me i te re ta ma se do to ne (za dva pe {a dij ska ode qe wa). Vo zi -

lo sa hi brid nim di zel-elek tri~ nim po go nom po kre ta }e elek tro mo -

to ri ugra |e ni u svih {est to~ ko va ne za vi snog osla wa wa.

Vo zi lo }e mo }i da sa vla da zid vi si ne 0,5 me ta ra, uspon od 40

od sto, rov {i ri ne me tra i vo de nu pre pre ku du bi ne do 0,5 me ta ra.

Wi me }e se upra vqa ti da qin ski ili pro gra mi ra no (da pra ti dru -

go vo zi lo). Ver zi ja XM1218 MU LE-CM pred sta vqa pro tiv min sko

vo zi lo, opre mqe no ure |a jem za de tek ci ju i uni {ta va we mi na i

sred stvi ma za obe le ̀ a va we pro la za u min skim po qi ma.

15. decembar 2009.

Stru~ wa ci pred vi |a ju da }e u to ku re a li za ci je pro jek ta

FCS mo ra ti da ot klo ne ne ko li ko ozbiq nih pro ble ma ka ko bi

si stem po stao ope ra ti van u pred vi |e nom vre me nu. Pr vi pro -

blem od no si se na si stem ra dio ve za. O~e ku je se da }e po tre be

za ra dio fre kven ci ja ma bi ti da le ko ve }e ne go {to }e mo }i da

ih pre ne se fre kvent ni spek tar.

Dru gi pro blem pro u zro ko van je po tre bom za ve li kom ko -

li ~i nom elek tri~ ne ener gi je (vi {e sto ti na ki lo va ta) ka ko bi se

omo gu }io ne sme tan rad ce lo kup nog si ste ma FCS. Po {to svi ure -

|a ji za in for ma ti~ ku mre ̀ u mo ra ju da se na la ze u vo zi li ma

zbog mo bil no sti i vi so kog tem pa iz vo |e wa ope ra ci ja, vo zi la

}e mo ra ti da bu du ospo so bqe na da po treb nu ener gi ju re a li zu ju

vla sti tim ge ne ra to ri ma.

Tre }i pro blem od no si se na oklop nu za {ti tu. Ve ro va lo se

da }e bo qa in for ma ti~ ka po dr {ka bi ti do bra za me na za

oklop nu za {ti tu. Prak sa u Ira ku po tvr di la je da ame ri~ ke sna -

ge go to vo ni kad ni su bi le u sta wu da isto vre me no ot kri ju opa -

snost od pro tiv ni ko vog pro ti vo klop nog oru` ja, po seb no ne u

ur ba nim sre di na ma, zbog ~e ga su Ame ri kan ci pre {li na si stem

oklop ne za {ti te MRAV. Taj pro blem stru~ wa ci na me ra va ju da

ot klo ne pri me nom ak tiv nog oklo pa Qu ick Kill, ko ji }e dej stvo va -

ti 360 ste pe ni oko vo zi la.

PRO BLE MI

Tre }a ver zi ja – XM1219 ARV-A-I – bi }e na o ru ̀ a na mi tra qe -

zom ka li bra 7,62 mm i vo |e nim pro tiv ten kov skim ra ke ta ma ja ve -

lin, ~e ti ri ko ma da. Vo zi lo je na me we no za pru ̀ a we ne po sred ne

va tre ne po dr {ke pe {a di ji i za iz vi |a we. Sve ver zi je mo }i }e da

se tran spor tu ju he li kop te ri ma CH-47 ili avi o ni ma C-130.

RO BO TI I BES PI LOT NE LE TE LI CE

Ia ko je u po ~et ku bio pla ni ran raz voj ~e ti ri ti pa bes pi lot -

nih le te li ca (Class 1–4), ka sni jom re vi zi jom pro jek ta FCS od lu ~e -

no je da se raz vi ja ju sa mo dva ti pa – je dan i ~e ti ri. Pr va bes pi -

lot na le te li ca XM105 MAV (Mic ro Air Ve hic le), pro iz vo |a ~a Ha ni -

vel (Ho neywell), je ste ma la au to nom na le te li ca ko ja se ko ri sti za

iz vi |a we da wu na ni vou vo da, no }u i u lo {im vre men skim uslo vi -

ma. Po kre }e je ka na li sa ni ro tor, a na te ri to ri ji od oko osam ki -

lo me ta ra mo ̀ e da dej stvu je do 50 mi nu ta. Si stem ob u hva ta ure |aj

za vo |e we i dve le te li ce ukup ne ma se od 18 ki lo gra ma, ko jom ru -

ko vo di (i pre no si je) voj nik.

Dru ga le te li ca MQ8B fa jr ska ut (Fi re sco ut), pro iz vod Nor -

trop Gru ma na (Nor throp Grum man), za pra vo je ro bo ti zo va ni he li -

No va ha u bi ca XM1203 NLOS-C za me ni }e sa da {wu M109A6 „pa la din”

In for ma ti~ ka mre ̀ a FCS (BCT) Net work pred sta vqa kqu~ ni

ele me nat pro jek ta

strane armije

kop ter na me wen za iz vi |a we na da qi na ma do 170 ki lo me ta ra.

Le te li com je mo gu }e tru pa ma na boj nom po qu do pre ma ti neo p ho dan

ma te ri jal i opre mu. Na o ru ̀ a na je vo |e nim pro ti vo klop nim ra ke -

ta ma, ko ji ma se dej stvu je po ci qe vi ma na ze mqi.

Efi ka sno sti pod si ste ma FCS do pri no si i au to nom ni ra ket ni

si stem NLOS-LS (Non Li ne of Sight La unch System), ko ji je, za pra vo,

do pu na kla si~ noj ar ti qe ri ji za iz vr {a va we za da ta ka u ko ji ma je

po treb na ve li ka pre ci znost po ga |a wa. Si stem upo tre bqa va is -

kqu ~i vo pa met nu mu ni ci ju i pro jek ti le ko je is pa qu je ver ti kal no.

Osnov na kom po nen ta si ste ma je ste je di ni ca CLU (Con ta i ner La unchUnit), sa sta vqe na od 16 kon tej ne ra, od ko jih je 15 na me we no za ~u -

va we i lan si ra we vo |e nih ra ket nih pro jek ti la, dok 16 sa dr ̀ i svu

po treb nu elek tro ni ku i ba te ri je za dej stvo.

Dve je di ni ce CLU pre vo ze se pe to ton skim ka mi o nom M1084A1FMTV. Di men zi je CLU su 1,1h1,1h1,8 me tar, a ma sa je 1.428 ki lo -

gra ma. Ra ke ta PAM (Pre ci zi on At tack Mu ni ti on), ka li bra 180 mm i

ma se 48 ki lo gra ma, ima do met od 500 do 40.000 me ta ra. Wo me se

mo gu ga |a ti po kret ni i ne po kret ni, oklo pqe ni i neo klo pqe ni ci -

qe vi. La ser sko vo |e we je tro ja ko – osve tqa va we ci qa la ser skim

zra kom (osnov no) i dva kom bi no va na na ~i na sa IC vo |e wem (La serAno int – na pad na po kret ne ci qe ve i La ser Offset – ozra ~a va we u

bli zi ni ci qa). Po sa da je tro ~la na, a va trom upra vqa iz vo zi la

ha mer M1113 (Hum mer). U bor be nom kom ple tu na la zi se 90 vo |e -

nih ra ke ta.

Za au to mat sko osma tra we i pri ku pqa we po da ta ka pla ne ri

pro jek ta FCS pred vi de li su si stem po vr {in skih au to nom nih sen zo -

ra UGS (Unat ten ded Gro und Sen zors), ko je pro iz vo de kom pa ni je Tek -

stron (Tex tron) i Ha ni vel. Po me nu tim si ste mom bi }e omo gu }e no

sma we we bro ja qu di ko ji oba vqa ju stra ̀ ar ske du ̀ no sti. Pro gram

je po de qen u dve glav ne gru pe – tak ti~ ku UGS-T, ko ja je na me we na

za upo tre bu na otvo re nom ze mqi {tu i ur ba nu UGS-U, na me we nu

za upo tre bu u zgra da ma i za tvo re nim ob jek ti ma. Tak ti~ ki sen zo ri,

u od no su na mo gu} no sti, de le se na oba ve {taj ne, osma tra~ ko-iz vi -

|a~ ke i RHB iz vi |a~ ke.

TAK TI^ KI IN TER NET

Kqu~ ni ~i ni lac za uspeh pro jek ta FCS je ste ko rek tan rad je -

din stve ne in for ma ti~ ke mre ̀ e FCS(BCT) Net work, ne ke vr ste „tak -

ti~ kog In ter ne ta“, ko ji }e sve si ste me po ve za ti u je din stve nu ce li -

nu, omo gu }a va ju }i im ne pre kid nu raz me nu in for ma ci ja i pre nos

na re |e wa. Re~ je, ka ko stru~ wa ci ka ̀ u, o „si ste mu u si ste mu“, ko ji

}e, ukqu ~u ju }i i po je di na~ nog voj ni ka, omo gu }i ti uo ~a va we ci qa i

dej stvo po we mu pre ne go {to ih pro tiv nik ot kri je.

In for ma ti~ ku mre ̀ u FCS (BCT) ~i ni pet slo je va, ko ji se mo gu

opi sa ti kao slo je vi sen zo ra i plat for mi (ob u hva ta sve sen zo re

na vo zi li ma i van wih, ko ji omo gu }a va ju us po sta vqa we za jed ni~ ke

ope ra tiv ne sli ke FCS), za tim, sloj apli ka ci je (de set sklo po va pro -

gram ske opre me), ser vi sni sloj – za jed ni~ ki ope ra tiv ni si stem

(SO SCOE) na osno vu li nuk sa (Li nux) u tri ver zi je, te tran sport ni

sloj –te le ko mu ni ka ci je za pre nos i ob ra du po da ta ka (ra dio i ra -

~u nar ski ure |a ji). Tu se ubra ja jo{ i sloj za stan dard no dej stvo,

ko ji omo gu }a va po ve zi va we sa in for ma ti~ kim si ste mi ma osta lih

vi do va oru ̀ a nih sna ga i sa sa ve zni ci ma.

Ko man do va we i kon tro la tre ba da se ostva ru ju po mo }u ve li -

kih ekra na, po ve za nih elek tron skim pu tem sa vo zi li ma FCS, na ko -

je }e se u re al nom vre me nu sti ca ti po da ci o ne pri ja te qu i sop -

stve nim sna ga ma, a ko ji }e se pri ku pqa ti si ste mom u bri ga di, te

od avi ja ci je, sa te li ta i mor na ri ce. Taj si stem bi }e sa mo deo glo -

bal nog si ste ma in for ma ti~ ke mre ̀ e oru ̀ a nih sna ga SAD. Pre nos

po da ta ka od vi ja }e se po mo }u tri si ste ma ve za – kop ne ni (osno va

bu du }eg si ste ma ra dio-ve za JTRS), va zdu {ni (ve za sa avi ja ci jom) i

ko smi~ ki (sa te lit skom za po ve zi va we od bri ga de FCS ka pret po -

sta vqe noj ko man di i osta lim vi do vi ma oru ̀ a nih sna ga). Pre nos

po da ta ka bi }e mo gu} i po mo }u po sto je }eg si ste ma ve za SIN CGARS.

Uko li ko taj pro je kat po sta ne funk ci o na lan (ope ra ti van), voj -

ska SAD }e u na red nim de ce ni ja ma teh no lo {ki bi ti su per i or ni ja

i spo sob ni ja da na sva kom de lu pla ne te br ̀ e in ter ve ni {e ne go

{to }e po ten ci jal ni kon ven ci o nal ni ili ne kon ven ci o nal ni pro -

tiv nik mo }i da re a gu je. Bri ga da FCS, pre ma ame ri~ kim pla ne ri ma,

tre ba da bu de ospo so bqe na da se u ro ku od 96 sa ti (ba ta qon 45

sa ti) pre ba ci na bi lo ko ju ta~ ku na pla ne te. Po sto je }im na o ru ̀ a -

wem mo }i }e da dej stvu je na ve }im da qi na ma, iz be ga va ju }i di rek -

tan kon takt s pro tiv ni kom. Ia ko su o ~e ni sa fi nan sij skom kri zom,

pred stav ni ci Pen ta go na tvr de da je 75 od sto pred vi |e ne teh no lo -

gi je pro jek ta FCS ve} do sti glo pro to tip sku fa zu re a li za ci je.

Sta ni slav AR SI]

Na o ru ̀ a ni ro bot he li kop ter „fa jr ska ut”

45


HRA NA KAO BEZ BED NO SNI IZA ZOV

@ivot sa dvadolara na dan

Kad vi dim re do ve za hra nu u ze mqa ma u raz vo ju, znam da su te

vla de pod pri ti skom. Ne mo ̀ e te ima ti po li ti~ ku sta bil nost

za sno va nu na pra znim sto ma ci ma, upo zo rio je jed nom pri li kom

Nor man Bor la ug, ame ri~ ki no be lo vac ko ji je pre sti ̀ nu na gra -

du do bio ba ve }i se ì ta ri ca ma i omo gu }iv {i tzv. „ze le nu

revo lu ci ju“, od no sno stva ra we „~u de snog se me wa“ i na gli rast po -

qo pri vred ne pro iz vod we u ze mqa ma u raz vo ju. Bor la ug je po go dio u

sr ce bez bed no snih pro ble ma ko je hra na sa so bom no si. Jer, glad

zna ~i pod lo ̀ nost svim vr sta ma uce na. Gla dan ~o vek ne mo ̀ e da ra -

di. A ove go di ne, pre ma po da ci ma Pro gra ma za hra nu Uje di we nih

na ci ja i Svet ske ban ke, ta kvih na sve tu ima go to vo 963 mi li o na, ili

pri bli ̀ no 15 od sto ce le ze maq ske po pu la ci je. Ta ko |e, oko tri mi -

li jar de qu di ì vi sa dva ili ~ak i ma we do la ra dnev no, a ne deq no,

od po sle di ca si ro ma {tva, umre oko 30. 000 de ce.

Tra ̀ e we za jed ni~ kog od go vo ra

„Ne do sta tak bez bed no sti ko ji pro iz i la zi iz kri ze hra ne je ve}

po stao ne pod no {qiv“, iz ja vi li su ne dav no zva ni~ ni ci UN, tra ̀ e -

}i po dr {ku ze ma qa za pred sto je }i svet ski sa mit o hra ni ko ji je

odr ̀ an u Ri mu. Svet ska za jed ni ca od lu ~i la je da po ku {a da na |e

za jed ni~ ki od go vor ne sa mo ne po sled wu kri zu hra ne ko ja jo{ po -

tre sa svet, ve} i na sve akut ni ji pro blem: ma we hra ne za sve ve }i

broj sta nov ni ka pla ne te.

Ove go di ne, pre ma po da ci ma

Pro gra ma za hra nu Uje di we nih

na ci ja i Svet ske ban ke, na sve tu ima

go to vo 963 mi li o na glad nih qu di,

{to je pri bli ̀ no 15 od sto ce le

ze maq ske po pu la ci je.

Go to vo tri mi li jar de qu di ì vi sa

dva ili ~ak i ma we do la ra dnev no,

a ne deq no, od po sle di ca

si ro ma {tva, umre

go to vo 30.000 de ce. Pri su stvo gla di

otva ra ve li ki pro stor za stva ra we

ne sta bil no sti i su ko ba.

Naj sta ri ja je pri ~a o hra ni, gla di i bez bed no sti. Ra to vi su

se vo di li zbog hra ne i vo de. A jed no od pr vih ob ja {we wa od no -

sa iz me |u po li ti ke, bez bed no sti i hra ne da to je u sta ro za vet noj

pri ~i o sno vi ma egi pat skog fa ra o na i mla dom ro bu Jo si fu, ko -

ji je ta sno vi |e wa is prav no pro tu ma ~io kao upo zo re we da bi

tre ba lo za onih se dam do brih go di na sa ~u va ti do voq no ì ta u

dr ̀ av nim am ba ri ma ka ko bi se pre hra ni la si ro ti wa ko ja }e

na ra sti u sle de }ih se dam lo {ih go di na. I ta da se zna lo da glad

sa so bom uvek no si i ri zik po bu na.

Svet se od u vek su o ~a vao sa gla |u kao en dem skom po ja vom. U

sred we ve kov noj Evro pi gla do va la je sva ka ge ne ra ci ja. Isto ri ~a ri

ve} de ce ni ja ma po ku {a va ju da raz ot kri ju me ha ni zme po kre ta wa ve -

li kih gla di ko je su de set ko va le sta nov ni {tvo mno gih ze ma qa i uspo -

ra va le raz voj dru {tva. Fi lip Mek majkl, pro fe sor raz voj ne so ci o -

lo gi je na Uni ver zi te tu Kor nel u SAD, u ne dav no ob ja vqe noj ana li zi

naj no vi je kri ze hra ne, tvr di da je ve li ka „El Ni wo” glad ko ja je od

1875. do 1900. go di ne pro tut wa la od In di je pre ko Ki ne do atlant -

skih oba la Bra zi la, i od ne la iz me |u 30 i 60 mi li o na ì vo ta, pod -

stak nu ta iz cen tra bri tan ske im pe ri je, jer je we nim tr gov ci ma bi lo

po treb no jef ti no ì to ka ko bi na hra ni li sta nov ni ke Bri tan skih

ostr va, odr ̀ a li im stan da rd. Ta kva tr go vi na uni {ti la je tra di ci o -

nal ni si stem ~u va wa ì ta ri ca u In di ji.

â rob no se me i neo li be ral ni ka pi ta li zam

Stva ri su se po pra vi le sa raz vo jem ge ne ti ke i stva ra wem „~a -

rob nog se me wa“, ot por ni jeg na ve tar, {to je omo gu }i lo upra vo biv -

{im ko lo ni ja ma i si ro ma {nim dr ̀ a va ma bo qe è tve, sa mim ti me i

rast stan dar da. Ipak, uà sne vre men ske pri li ke po ~et kom se dam de -

se tih i ve o ma lo {a è tva na svet skom ni vou (pad za tri od sto), po -

no vo su po kre nu li stra {an za tvo re ni krug od no sa hra ne i bez bed -

no sti. Ve} 1972. go di ne, u sve tu je gla do va lo vi {e od ~e tr de set na -

ci ja ili sto ti ne mi li o na qu di. I Fi lip Mek majkl i broj ni ugled ni

svet ski eko no mi sti i stru~ wa ci za hra nu sma tra ju da se ko ren da na -

{we kri ze hra ne na la zi u tom vre me nu, ka da neo li be ral ni ka pi ta -

li zam po ~i we da bu ja. A sa wim se us po sta vqa ju eko nom ska pra vi la,

ne mi lo srd na pre ma si ro ma {ni ma ko ji su pre tvo re ni u ve li ko i jev -

ti no po qo pri vred no do bro bo ga tog sve ta. Svet ska tr go vin ska or ga -

ni za ci ja je, u Ugo vo ru o po qo pri vre di i tzv. pra vi lu „mi ni mal nog

uvo za“, pred si ro ma {ne po sta vi la oba ve zu otva ra wa wi ho vih ma -

lih tr ̀ i {ta za ve li ke kor po ra ci je, ko je su upro pa sti le ma le pro iz -

vo |a ~e dam pi ra wem ce na hra ne. Uo sta lom, ko pro fi ti ra iz kri ze i

vi so kih ce na hra ne, po ka zu je i ono {to je Wu jork tajms ob ja vio: da je

in ve sti ra we u hra nu, sa mo na Vol Stri tu, na kon ve li kog sko ka ce na

u mar tu 2008. go di ne sko ~i lo za ~ak 130 mi li jar di do la ra. Ipak, da

li je se bi~ nost bo ga tih je di ni raz log zbog ko ga se svet da nas su o ~a va

sa maw kom hra ne, sa sve ve }im ce na ma i po bu na ma zbog gla di?

47

Pre dve go di ne UN su upo zo ri le da su svet ske za li he bi qa ka i

ì vo ti wa, vo de, va zdu ha, ze mqe, „u ne do pu sti vom pa du“, a pre ma

FAO (agen ci ja UN za hra nu i po qo pri vre du) 57 ze ma qa u Afri ci,

19 u Azi ji i de vet u La tin skoj Ame ri ci bi le su po go |e ne ka ta stro -

fal nim po pla va ma, su {a ma, svim onim {to se od ra zi lo na è tvu.

Sli~ no je i ove go di ne. Ho mi Ka ras, eko no mi sta ko ji ra di za

Vol fen son cen tar, tvr di da je pro blem u od no su ener gen ti–hra -

na–eko lo gi ja. Sa jed ne stra ne, tu je naj pre pro iz vod wa bi o go ri va, tj.

eta no la ko ji se ko ri sti za pre vo zna sred stva, a znat no je jev ti ni ji

od naf te i we nih de ri va ta. Mi li o ni pro iz vo |a ~a ì ta ri ca u sve tu

po ~e li su da ga je ku ku ruz za rad tog pro iz vo da, a ne za hra nu, {to je,

po oce ni Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da au to mat ski po di glo ce ne

ì ta ri ca. Ki na je za to ne dav no usvo ji la plan o ogra ni ~e wu po vr -

{i na pod ̀ i ta ri ca ma za pro iz vod wu eta no la, upra vo za to {to ima

ja ko ma lo ob ra di ve ze mqe.

Osu {e na ìt ni ca

Ho mi Ka ras, me |u tim, upu }u je na ne {to dru go: glo bal no za gre -

va we i sve ve }u qud sku po tre bu za ener gen ti ma. Na i me, ma we je po -

zna to da je pro te klih go di na do {lo do stra ho vi tog pa da ni voa vo da

u de lo vi ma Ta xi ki sta na, ju ̀ nog Kir gi sta na, Uz be ki sta na, Turk me ni -

sta na, ve }eg de la Av ga ni sta na. Pri to me, dru gi de lo vi tih dr ̀ a va

(iz u zev Av ga ni sta na) ima li su po pla ve. Jer, glo bal no za gre va we je,

sa jed ne stra ne, oto pi lo gle ~e re na Pa mi ru i u ne kim de lo vi ma tih

dr ̀ a va iza zva lo rast ni voa vo da, a u dru gim – su {u zbog zbog iz me -

we ne mi kro kli me. A te su dr ̀ a ve (osim Av ga ni sta na) ̀ it ni ca sve ta.

@it ni ca je, me |u tim, po sled wih ne ko li ko go di na, {to zbog su {a {to

zbog po pla va, pod ba ci la. Pri to me, sta nov ni {tvo tih dr ̀ a va ve li -

ke vo de ne aku mu la ci je zi mi ko ri sti za do bi ja we elek tri~ ne ener gi -

je i gre ja we. Svet ska ban ka ozbiq no je shva ti la si tu a ci ju u re gi o nu,

i od mah pre po ru ~i la ra ci o nal no upra vqa we vo dom sli vo va Amu i

Sir Dar je, i za na vod wa va we i za gre ja we. Ipak, Ho mi Ka ras ka ̀ e

da je ja sno da bi ve} hro ni~ ni ne do sta tak vo de u tom de lu sve ta i

re strik ci je elek tri~ ne ener gi je, uz po vi {e ne ce ne stru je i hra ne,

mo gli da ugro ze bez bed nost re gi o na, jer bi iza zva li ne za do voq stvo

lo kal nog sta nov ni {tva. A unu tra {wu po li ti~ ku ne sta bil nost uvek

la ko mo ̀ e is ko ri sti ti ne ka tre }a stra na, za in te re so va na za kon -

tro lu tog stra te {ki va ̀ nog de la sve ta. Va qa pod se ti ti da, osim

{to su te dr ̀ a ve deo tzv. ru skog me kog tr bu ha, one su bo ga te i ga -

som, naf tom, ret kim mi ne ra li ma ko ji }e tek ima ti svo ju pri me nu u

teh no lo gi ja ma bu du} no sti. A ka ko svet da nas funk ci o ni {e po prin -

ci pu „spo je nih su do va“, sa svim je ra zu mqi vo da bi po sle di ce bi lo

ka kve ne sta bil no sti u tom re gi o nu ose tio osta tak sve ta.

Ne si gur nost ko ju glad iza zi va do vo di do ne sta bil no sti i su ko -

ba. Iz Svet ske ban ke ne dav no je sti glo upo zo re we da tre ba o~e ki -

va ti ne mi re zbog maw ka hra ne u ~ak 33 ze mqe sve ta. Ma wak hra ne

na vi {e na ~i na pra zni bu xe te dr ̀ a va, {to sni -

à va ni vo i wi ho ve, ali i bez bed no sti wi ho -

vog okru ̀ e wa. Jer, glad je i udar na zdrav stvo

za to {to gla dan ~o vek ne ma imu ni tet, a zdrav -

stve na ne ga mu je dvo stru ko po treb ni ja ne go

zdra voj oso bi. Ta ko |e, tre ba pod se ti ti i na to

da je jo{ 1982. go di ne ame ri~ ka na u~ ni ca Ha -

ri jet Frid man raz ot kri la da je ame ri~ ka po -

mo} u hra ni glad ni ma uvek naj pre i{la ze mqa -

ma na pr voj li ni ji ge o po li ti~ kog fron ta. Ukrat -

ko, glad je, po pra vi lu, sred stvo uce ne mo} ni -

jih. Ni su slu ~aj no UN oce ni le da su eko nom ska

od ba ~e nost i si ro ma {tvo Bli skog is to ka jed na

od tre nut no naj ve }ih po li ti~ kih opa sno sti u

sve tu. A ka ko re sur si sve ta ni su neo gra ni ~e ni,

ono {to se de {a va u jed nom we go vom kra ju, ubr -

zo po ~i we da se re flek tu je i na dru ge re gi o ne.

Za to su na mno gim pa ne li ma i kon fe ren ci ja ma

odr ̀ a nim u po sled we dve go di ne glad i si ro -

ma {tvo ubro ja ni me |u de set naj ve }ih opa sno sti

ne sa mo po bez bed nost po je din ca, ve} i po mir

u sve tu.

Mi le na MI LE TI]

Saj ber pro pa gan da u

ope ra ci ja ma u Iraku,

Avganistanu i Li ba nu

na go ve sti la je da }e bu du }i

ra to vi bi ti usme re ni ka

po je din cu, da }e bi ti li~ ni,

ob ma wu ju }i, a po sred stvom

In ter ne ta i mo bil nih te le fo na

u lo kal nim sukobima u~e stvo va }e

qu di iz ~i ta vog sve ta

48

N

15. decembar 2009.

Virtuelni me tak

e for mal ne ha ker ske gru pe ze ma qa Bal ka na, to kom pro te klih

me se ci, in ten ziv no se nad me }u u saj ber pro pa gan di, od no sno

ko ri {}e wu ra ~u nar ske i In ter net teh no lo gi je, ra di di rekt -

nog na pa da na pro tiv ni~ ku kom pju ter sku i In ter net mre ̀ u.

Ciq im je da uti ~u na sta vo ve i po na {a we jav nog mwe wa pro -

tiv ni ka.

Re~ je o na pa du ha ke ra iz jed ne ze mqe na In ter net stra ni ce

vla di nih i osta lih in sti tu ci ja strane ze mqe, uz oba ve zno po sta -

vqa we pro pa gand nih po ru ka na na pad nu te saj to ve. Uba cu ju se isto -

rij ske kar te, pro vo ka tiv ne pa ro le, ko je tre ba da is pro vo ci ra ju

na pad nu tu stra nu ili dru gu et ni~ ku za jed ni cu i po kre nu je na ak ci ju

i od go vor. Ana li ze na pa da po ka zu ju da su ta kve ak ci je uskla |e ne

sa ak tu el nim po li ti~ ko-bez bed no snim ak tiv no sti ma ra znih eks -

trem nih po li ti~ kih i ver skih struk tu ra na Bal ka nu, re gi o nu ko ji je

i da qe op te re }en broj nim ne re {e nim pi ta wi ma.

Po ziv na usta nak

Za ni mqiv je i saj ber pro pa gand ni rat na Bli skom is to ku. Sve

za ra }e ne stra ne ne dav nih su ko ba u Ira ku, Av ga ni sta nu i Li ba nu

ko ri sti le su saj ber teh no lo gi ju ra di po sti za wa pred no sti na boj -

nom po qu. Saj ber pro pa gan da u ope ra ci ja ma u Li ba nu da je na zna -

ke da }e bu du }i ra to vi bi ti usme re ni ka po je din cu, da }e bi ti li~ -

ni, ob ma wu ju }i, a po sred stvom In ter ne ta i mo bil nih te le fo na u

lo kal nim ra to vi ma u~e stvo va }e qu di iz ~i ta vog sve ta.

To kom su ko ba u Li ba nu, stru~ wa ci za pro pa gan du oce ni li

su da je Izra el, po red kla si~ nog ba ca wa le ta ka, upo tre bom

„pro pa gand nih bom bi”, ko ri stio i E- ma il let ke. Imejl le tak je

po ru ka ko ja ima ob lik let ka, ali se pla si ra kao sli ~i ca ili re -

kla ma In ter ne tom, obi~ no po mo }u URL lin ka, na od re |e ni veb -

sajt. Ta ko su na li ban skim saj to vi ma ne ko li ko pu ta bi li po sta -

R a z v o j s a j b e r r a t o v a w a

iskustva

vqe ni imejl le ci sa po ru ka ma ko ji ma se po zi va na usta nak pro -

tiv He zbo la ha. Is tra ̀ i va wem je utvr |e no da sajt sa ko ga je po -

sla ta ta kva po ru ka ima sa te lit ski broj +881, ume sto bro ja iz

Li ba na, {to je bi lo o~e ki va no.

Ta ko |e, tek stu al ne i zvu~ ne po ru ke mo bil nim te le fo nom upo -

zo ra va le su sta nov ni ke Ti ra, gra da u ju ̀ nom Li ba nu, da na pu ste

grad ili ri zi ku ju da }e po gi nu ti u pred sto je }em su ko bu. To zna ~i da

je po ru ka bi la pre ci zno „vo |e na”, kao vi so ko so fo sti ci ra no, haj -

tek oru` je. „Ko a li ci o ne sna ge” ko ri sti le su sli~ ne me to de pro pa -

gand nog ra ta pro tiv re ̀ i ma Sa da ma Hu se i na, pre sa mog po ~et ka

in va zi je na Irak, mar ta 2003. go di ne.

Po mi {qe wu po je di nih stru~ wa ka za In ter net teh no lo gi ju,

Izra el i da qe in ten ziv no pra ti pro tiv ni~ ke saj to ve i vo di sna -

`nu an ti pro pa gan du kam pa wu. Izra el ci su iz ra di li spe ci jal ni

soft ver – „me gap ho ne” – ~i ji je osno vi za da tak da zvu~ nim sig na -

lom upo zo ri je vrej ske stu den te da su, to kom pre tra ̀ i va wa In ter -

ne ta, na i {li na an ti i zra el ski sajt za ~e to va we.

Ur ba no no vi nar stvo

Saj ber pro pa gan du od li ku ju br zi na, pre ci znost i kre a tiv -

nost. Br zi na se pre po zna je tre nut nom re ak ci jom i br zim sla wem u

etar vi deo po ru ka, sni ma ka sa te re na, u glo bal nu mre ̀ u. Sce na -

rio je ta kav da se od mah po „in ci den tu” po ru ka pla si ra i po sta -

vqa na In ter net mo bil nim te le fo nom ili kao vi deo po ru ka, pre

ne go {to le gi tim ne i re pre zen ta tiv ne me dij ske ku }e mo gu da pro -

ve re „au ten ti~ nost po ru ke i ve sti”.

Ta kvim po ru ka ma, ko je se na zi va ju i ur ba nim no vi nar stvom

(ci ti zen jo ur na lism), mo gu se pod jed na ko pre ci zno „ci qa ti” pri ja teq -

ske ili pro tiv ni~ ke oru ̀ a ne sna ge, ali i jav no mwe we. Saj ber

ope ra ci je omo gu }a va ju, za raz li ku od tra di ci o nal nih sred sta va

pri me ne pla si ra wa „pro pa gand nih po ru ka”, ne sa mo da se do seg ne

ne ko li ko ki lo me ta ra u pro tiv ni~ ku te ri to ri ju, ve} i uz ne mi ri va -

we lo kal ne po pu la ci je od re |e nog ge o graf skog pro sto ra u svo joj

ze mqi ili bi lo gde u sve tu.

Zbog to ga se je dan od ve li kih stra ho va da na {wi ce upra vo od -

no si na upo tre bu In ter ne ta ra di „saj ber te ro ri zma”. Ma da ga ne

ka rak te ri {e fi zi~ ko na si qe, on iza zi va za bri nu tost pod jed na ko

sna ̀ nu kao i pret wa te ro ri sti~ kim bom ba ma.

Gru pe po put Al ka i de i He zbo la ha raz vi le su pre po zna tqi ve

ob li ke saj ber pro pa gan de. Wi ho ve psi ho lo {ko-pro pa gand ne po ru -

ke usme re ne su pre ma sop stve noj po pu la ci ji i pre ma me |u na rod noj

jav no sti. Al ka i da ima i svoj no vin ski stu dio, „As-Sa hab”, ko ji

pro iz vo di ve sti i vi deo ma te ri ja le.

Po red vi deo ma te ri ja la, ko ji naj ~e {}e pred sta vqa ju in -

struk cij ske ma te ri ja le, iz ja ve te ro ri sti~ kih zva ni~ ni ka i sa mo u -

bi ca, pri ka za i na ja ve ak ci ja, Cen tral ni In ter net bi ro He zbo -

la ha (The He zbal lah Cen tral In ter net Bu re au) una pre dio je i vi deo pro -

duk ci ju „iz ba cu ju }i” za mu sli man sku omla di nu vi deo igru „Spe ci -

jal ne sna ge”, u ko joj u~e sni ci igre vo de oru ̀ a ne i spe ci jal ne voj ne

ope ra ci je pro tiv

Izra e la.

Raz li ~i te eks -

trem ne i te ro ri -

sti~ ke gru pe uvo di -

}e u upo tre bu no ve

i raz li ~i te teh ni ke

saj ber ra to va wa,

zbog ~e ga se dru -

{tvo mo ra pri pre -

mi ti na neo ~e ki va -

ne ak ci je, kao {to

su elek tron ski pro-

pa gand ni le ci i pa -

ro le na In ter net

pre zen ta ci ja ma, ti -

hi gla sno go vor ni -

ci, te ob ma wi va~ ka

upo tre ba Go o gle

Earth, zvu~ nih to no va, kr va vih sce na na You Tu be, {to pred sta vqa

sa mo po ~et ne ob li ke fe no me na saj ber pro pa gan de. Sajber op-

eracija }e bi ti bor ba za sva kog ~o ve ka, ko ja }e se vo di ti ti ho, ob -

ma wi va~ ki i in ter kon ti nen tal no.

Savremena opa snost

Jed na od ka rak te ri sti ka saj ber te ro ri zma je ste da po je di -

nac, za hva qu ju }i sa vre me noj teh no lo gi ji, do bi ja umno ̀ e nu spo sob -

nost rav nu an ga ̀ o va wu 100 ili 200 te ro ri sta. In ter net, kao glo -

bal na mre ̀ a, obez be |u je vi sok ste pen ano nim no sti. Glav ni ciq te

vr ste te ro ri zma je ste ome ta we funk ci o ni sa wa ra ~u nar ske mre -

è, a ne uni {ta va we pro tiv ni~ kih si ste ma. Te ro ri sti mo gu, pri -

me ra ra di, da qin ski ome ta ti funk ci o ni sa we kon tro le va zdu {nog

sa o bra }a ja, {to mo ̀ e ima ti ka ta stro fal ne po sle di ce. Na wi ho -

vom spi sku mo gu se na }i i ra ~u nar ski si ste mi dr ̀ av ne upra ve, si -

ste mi za kon tro lu va zdu {nog i è le zni~ kog sa o bra }a ja, far ma ce -

ut ske in du stri je i sli~ no.

To kom 2007. go di ne, saj ber is tra ̀ i va~ ke ak tiv no sti po sta -

le su so fi sti ci ra ni je i usme re ni je. Oba ve {taj ni eks per ti o~e ku -

ju da }e ra sti ta kav trend i to kom na red nih go di na. Oce wu ju da

po je di ne dr ̀ a ve i kri mi nal ne or ga ni za ci je na pa da ju in for ma ci -

o ne si ste me vla di nih in sti tu ci ja i pri vat nog sek tora u Ame ri ci,

pre sve ga ra di sti ca wa pred no sti u ko mer ci jal nom sek to ru i eko -

no mi ji.

Iz no se i da su te ro ri sti~ ke gru pe iz ra zi le na me ru da is ko -

ri ste saj ber teh no lo gi ju ra di „na pa da na in sti tu ci je SAD”. Kri -

mi nal ni ele men ti po sta ju sve so fi sti ci ra ni ji – usa vr {i li su ko -

ri {}e we on-li ne eko no mi je za ne le gal ne ak tiv no sti i zna wa è le

da ustu pe bi lo ko me ko ho }e do bro da pla ti.

Oba ve {taj ni eks per ti SAD pred la ̀ u Ame ri ci da raz vi je

flek si bil ne spo sob no sti za bor bu pro tiv svih ha ke ra. Vla di SAD

ni je vi {e do voq no da iden ti fi ku je po sto ja we saj ber ak tiv no sti u

svo jim in for ma ci o nim si ste mi ma, da ih „po ~i sti”, po pra vi even -

tu al na o{te }e wa i pre du zme le gal ne po li ti~ ke ko ra ke za od bi ja we

bu du }ih na pa da. Eks per ti iz te ze mqe upo zo ra va ju da SAD tre ba

da pre du zme pro ak tiv ne me re ra di pre ven ci je saj ber ak tiv no sti

iz bi lo ko jih iz vo ra, ~ak i pre ne go {to mo gu }i na pa di u~i ne zna -

~aj ni ju {te tu in for ma ci o nim si ste mi ma wi ho ve ze mqe.

U skla du s tim su i ne dav ne pro ce ne Pen ta go na, u ko ji ma se

na vo di da saj ber pret we i ak tiv no sti stva ra ju u sve tu sli ku da je

SAD ne be zbed na ze mqa za mo der no eko nom sko po slo va we i in -

for ma tiv nu de lat nost. Is tak nu ta je „za bri nu tost zbog glo bal nog

tren da da po je di ne ze mqe i ne dr ̀ av ne or ga ni za ci je sti ~u so fi -

sti ci ra nu spo sob nost da is tra ̀ u ju i na pa da ju ra ~u nar sku mre ̀ u

SAD”.

Ta ko |e, oce wu je se da od re |e ni su bjek ti te ̀ e da u sfe ri saj -

ber pro sto ra na |u na ~i na da uma we pred nost SAD u mo no po lu nad

in for ma ci ja ma, i da „okre nu tu pred nost pro tiv we sa me, ko ri -

ste }i kon ven ci o nal na i ne kon ven ci o nal na sred stva”.

Voj ni stru~ -

wa ci SAD pro ce ni -

li su da su Ki na i

Ru si ja, ali i ne ke

dru ge ze mqe, spo -

sob ne za pri ku pqa -

we, is tra ̀ i va we i

uni {ta va we po da -

ta ka u okvi ru in -

for ma ci o nog si -

ste ma SAD, {to mo -

è iza zva ti po re -

me }a je u elek tri~ -

nom pro to ku nov ca,

snab de va wu elek -

tri~ nom ener gi jom,

tran spor tu i osta -

lim de lat no sti ma u

SAD. Ra di pre ven -

49

ci je, Vla da SAD odvo ji la je zna ~aj nu svo tu do la ra za oja ~a we in -

for ma ci o nog si ste ma od saj ber na pa da. Ciq ja ~a wa ame ri~ kih saj -

ber spo sob no sti ne }e bi ti sa mo od bra na od ha ker skih na pa da, ve}

i stva ra we spo sob no sti za iz vo |e we vir tu el nih na pa da na pro tiv -

ni~ ke gru pe. Ar mi ja SAD }e se u bu du }im ra to vi ma pre oslo ni ti na

saj ber na pa de na pro tiv ni~ ke ko mu ni ka ci o ne i in for ma ci o ne si -

ste me, ne go na bom bar do va we ko mand nih cen ta ra ne pri ja te qa.

Cen tar u

Esto ni ji

Pret wu ko ja do la -

zi iz saj ber pro sto ra

voj ni eks per ti su, na

kon fe ren ci ji o In ter -

net bez bed no sti, odr ̀ a -

noj u Lon do nu po ~et kom

mar ta 2006. go di ne,

upo re di li sa opa sno {}u

od ba li sti~ kih pro jek ti -

la, i kon sta to va li da je

re~ o glo bal nom pro -

ble mu ko ji zah te va od go -

va ra ju }u ta kvu re ak ci ju.

Na sa stan ku u ok to bru

2007. go di ne mi ni stri

od bra ne Na toa slo ̀ i li

su se da se us po sta vi od -

bram be na dok tri na Na -

toa od saj ber ak tiv no -

sti, ko ja je usvo je na po -

~et kom 2008. go di ne – (

NA TO cyber de fen ce po -licy).

Se dam ~la ni ca Na -

toa i Ko man da Na toa za tran sfor ma ci ju (AST) pot pi sa li su 2008.

go di ne do ku ment o for mi ra wu Za jed ni~ kog cen tra za od bra nu od

saj ber na pa da (Co o pe ra ti ve Cyber De fen ce Cen tre of Eyxcel len ce) u

Ta li lu u Esto ni ji. For mi ra we Cen tra tre ba da po mog ne Ali jan si

u od bra ni od pret wi saj ber kri mi na la. U za vr {noj de kla ra ci ji

Sa mi ta Na toa u Bu ku re {tu, apri la 2008. go di ne, ozva ni ~e na je

od lu ka za for mi ra we Cen tra u Esto ni ji, ka ko bi ze mqe Na toa

una pre di le za {ti tu svo jih in for ma ci o nih si ste ma i raz vi le spo -

sob no sti za vo |e we saj ber ofan ziv nih ak tiv no sti.

U Bu ku re {tu je usvo je na no va kon cep ci ja od bra ne pro tiv saj -

ber te ro ri zma i osno va no me |u na rod no te lo ko je }e ru ko vo di ti

od bra nom od saj ber kri mi nal nih ak tiv no sti usme re nih pro tiv ze -

ma qa Ali jan se – CDMA (Cyber De fen ce Ma na ge ment Aut ho rity). Ze -

mqe Na toa ko je su pri stu pi le Cen tru i na me ra va ju da u~e stvu ju u

we go vom ra du su Esto ni ja, Ne ma~ ka, Ita li ja, Le to ni ja, Li tva ni ja,

Slo va~ ka, [pa ni ja, SAD i Ru mu ni ja. Saj ber cen tar }e raz vi ja ti

stan dar de, pro ce du re i spo sob no sti Na toa u ko o pe ra tiv noj saj -

ber od bra ni.

Me |u tim, da ak tiv no sti Ali jan se ne }e bi ti sa mo od bram be -

nog ka rak te ra, uka zu je oce na zva ni~ ni ka ko ji upo zo ra va ju da „ako

po je di ne dr ̀ a ve, kri mi nal ne gru pe ili dru gi iz vo ri pre |u cr ve nu

li ni ju u saj ber ak tiv no sti ma ko je Na to bu de kla si fi ko vao kao akt

ob ja ve ra ta, Ali jan sa }e ta da pred u ze ti saj ber na pa de pro tiv na -

ve de nih su bje ka ta”.

Esto ni ja, po tak nu ta ne ga tiv nim is ku stvom po ve za nim sa saj ber

na pa di ma, naj vi {e }e do bi ti ak tu el nim ja ~a wem saj ber ka pa ci te ta

Na toa. Vla da Esto ni je pre tva ra ka sar nu u Ta sli lu u [ko lu za saj ber

ra to va we i od bra nu, ko ja je tre ba lo do kra ja 2008. go di ne da po stig -

ne pu nu ope ra tiv nost – da ima tri de se tak stru~ wa ka iz ze ma qa ~la -

ni ca Ali jan se. Ko na~ no, 28. ok to bra 2008. Se ver no a tlant ski sa vet

Na toa iz dao je akre di ta ci ju i odo bre we za funk ci o ni sa we Saj ber

cen tra u Ta li lu, kao jed nog od broj nih is tra ̀ i va~ kih cen ta ra.

Mi lan MIQ KO VI]

Sne ̀ a na \O KI]

iskustva

Legalizacija

{pijunirawa

iz kosmosa

50 15. decembar 2009.

Svaka upotreba satelita u vojne svrhe, odnosno za {pijuni-

rawe, trenutno je zabrawena iako je vrlo rasprostrawena, ali

ideja koja je zaìvela u me|unarodnim razmerama, jeste da se

odre|enim satelitima dozvoli prisustvo u kosmosu, s ciqem borbe

protiv terorizma u svetu, izjavio je nedavno Tanjugu doktorand

Me|unarodnog instituta za vazduhoplovno i kosmi~ko pravo Uni-

verziteta u Hagu Vladimir Seki}, podse}aju}i da je „najja~e oru`je

za odbranu – najja~e oru`je za napad”.

„Ukoliko iz kosmosa kontroli{ete planetu Zemqu moète da

na vreme locirate pripreme za teroristi~ke akcije ili oruàni

sukob u nekoj zemqi, ali i vremenske nepogode i do~ekate ih u

pripravnosti ili ih spre~ite”, naveo je Seki}, koji priprema dok-

torsku disertaciju na temu legalizacija eksploatacije kosmi~kog

prostora u vojne svrhe. Me|unarodni institut za vazduhoplovno i

kosmi~ko pravo Univerziteta u Hagu, Ujediwene nacije, Svetska

trgovinska organizacija i Nato razmatraju pitawe upotrebe

satelita u kosmosu, koju bi nadzirali organi UN”, precizirao je

Seki}.

„Ideja legalizacije predvi|a da }e svaka zemqa u svetu mo}i

da po{aqe satelite u svemir i da ih postavi u geostacionarni po-

loàj, a da }e se nad wima vr{iti monitoring, kako ne bi do{lo do

zloupotrebe tog prava”, kazao je on. Seki} navodi da je {pijunirawe

putem satelita, koje se odvija svakodnevno {irom planete, „javna

tajna”, i isti~e da }e propisivawe pravnih normi i uslova za ko-

ri{}ewe satelita u kosmi~kom prostoru, kojih }e sve dràve biti

obavezne da se pridràvaju, uvesti „red u kosmos” i spre~iti po-

tencijalne sukobe dràva. Prema wegovim re~ima, Me|unarodni

sud pravde u Hagu, koji re{ava sporove me|u dràvama, vr{i}e ar-

bitraè ukoliko do|e do „kosmi~kih sporova”, koji su se do sada

re{avali diplomatskim putem

Tanjug

Me|unarodni institut za

vazduhoplovno i kosmi~ko pravo

Univerziteta u Hagu, Ujediwene

nacije, Svetska trgovinska

organizacija i Nato razmatraju

pitawe upotrebe satelita u kosmosu,

koju bi nadzirali organi UN

Upr kos tom na pret ku, En to ni Fa u ~i, {ef voj nog bi o pro gra ma

u Na ci o nal nom in sti tu tu za zdra vqe, ka ̀ e da je ne mo gu }e raz vi ti

kon tra me re za sva ku mo gu }u opa snost.

„Mi slim da ni ka da ne }e do }i tre nu tak ka da }e te mo }i da

sed ne te i ka ̀ e te da je sve pod kon tro lom, da smo sa da za {ti }e ni

od sva kog mo gu }eg bi o te ro ri sti~ kog na pa da. To je na pro sto ne mo gu -

}e, jer je pri ro da pro ble ma dru ga ~i ja. To je ne {to {to se ne pre -

kid no me wa”, oce nio je Fa u ~i.

Ni bi o te ro ri sti~ ki na pad ni je la ko iz vr {i ti. Stru~ wa ci ka -

`u da bi ta kav na pad iza zvao ogrom ne `r tve i da je ve ro vat ni ji

na pad kon ven ci o nal nim oru` jem ili he mi ka li ja ma.

Ken Dre ~en, eks pert za bi o te ro ri zam na Xorx ta un skom uni -

ver zi te tu u Va {ing to nu, ko ji je za po tre be ame ri~ ke voj ske usa vr -

{io po kret nu na pra vu za da va we he mij skih pro tiv o tro va, uka zu je

da su he mi ka li je zbog svo je pri stu pa~ no sti pri vla~ ni ja al ter na ti -

va za eks tre mi ste.

„To su sta ri je he mi ka -

li je ko je i da qe ima mo i

mno go ta kvih je us kla di -

{te no u SAD. Mno ge od

wih su u voj nim ba za ma.

^i we ni ca je da su to stva -

ri o ko ji ma bi smo mo ra li

vi {e da bri ne mo. O wi ho -

vom uti ca ju i, pre sve ga,

do stup no sti, a one su ve}

tu oko nas”, ka ̀ e Fa u ~i.

On tvr di da mo ̀ e da

se ko ri sti bi lo ko ja bi o -

lo {ka ili he mij ska ma te -

ri ja ko ja mo ̀ e da iza zo ve

ra za ra we ali da pre tva -

ra we tih sup stan ci u

oru` je za ma sov no uni {te -

we zah te va, ta ko |e, ve li ko

na u~ no zna we i sred stva.

„He mij ski i bi o lo {ki te ro ri sti~ ki na pa di na ci vil no sta -

nov ni {tvo su ve o ma re al na opa snost ali na u~ ni ci ka ̀ u da su to i

pri rod ne ka ta stro fe.

Maj ka pri ro da je zbog mno go raz lo ga naj go ri bi o te ro ri sta.

O to me sve do ~i, tvr de na u~ ni ci, mo gu} nost glo bal ne epi de mi je ne -

kog gri pa ko ju je iza zva la pri rod na evo lu ci ja vi ru sa bez uti ca ja

bi o te ro ri zma, zbog ~e ga se s pra vom stra hu je", upo zo rio je Fa u ~i.

I Cen tar za kon tro lu bo le sti i Na ci o nal ni in sti tu tu za

zdra vqe ve ru ju da je svet da nas bo qe pri pre mqen za bi o te ro ri -

sti~ ki na pad ne go {to je bio.

Ali po sto ji kon sen zus da je po treb na ve }a me |u na rod na sa -

rad wa da bi se raz vio si stem za ra no upo zo ra va we i na he mij sku

i na bi o lo {ku opa snost, ukqu ~u ju }i i no ve ob li ke gri pa ko je bi te -

ro ri sti mo gli da is ko ri ste.

Fo Net

RAZVIJAWEPri rod ne epi de mi je mo gu da iza zo vu strep wu i strah, ali je stra {ni ja

po mi sao o bo le sti kao oru` ju. Po sto ji kon sen zus da je po treb na ve }a

me |u na rod na sa rad wa da bi se raz vio si stem za ra no upo zo ra va we na

he mij sku i bi o lo {ku opa snost, ukqu ~u ju }i i no ve ob li ke gri pa ko je bi

te ro ri sti mo gli da is ko ri ste.

po tre ba smr to no snih bak te ri ja da bi se po se ja lo se me te ro -

ra ni je no va ide ja. Jo{ u sred wem ve ku, uz po mo} ka ta pul ta,

pre ko zi do va tvr |a ve pre ba ci va ne su le {i ne ko je se ras pa -

da ju, pre kri va ~i oso ba obo le lih od ve li kih bo gi wa da va ni

su kao po klon ame ri~ kim In di jan ci ma… Do 21. ve ka ma lo se

{ta su {tin ski pro me ni lo osim {to je po ve }a na mo gu} nost za ra ze

vi {e qu di sa si gur nim smr to no snim is ho dom.

Cen tar za kon tro lu bo le sti SAD, fe de ral na or ga ni za ci ja

ko ja se ba vi i bi o te ro ri zmom i epi de mi ja ma, sa op {ti la je da su

naj smr to no sni je bak te ri je iz ta ko zva ne ka te go ri je A, kao na pri -

mer ve li ke bo gi we i an traks.

„Je di ne ko li ~i ne vi ru sa ko je su nam po zna te, na la ze se u dva

vi so ko obez be |e na ob jek ta u SAD i Ru si ji. Stra hu je se, me |u tim,

da po sto ji mo gu} nost da u dru gim de lo vi ma sve ta po sto je ne ki taj ni

iz vo ri vi ru sa ko je bi mo gli da is ko ri ste te ro ri sti”, ka ̀ e dok tor

Vi li jam Ra ub iz ame ri~ kog Cen tra za kon tro lu bo le sti.

Mo} an trak sa de mon stri ra na je sa mo ne de qu da na po sle

na pa da 11. sep tem bra 2001, ka da su pi sma sa spo ra ma an trak sa

upu }e na u kan ce la ri je ne kih ame ri~ kih za ko no da va ca i ne ke re -

dak ci je na is to~ noj oba li SAD.

„To je or ga ni zam ko ji ne ma mi lo sti i ka da se po ja ve simp to -

mi – obi~ no su vi ka {aq – naj ve ro vat ni je je da }e za ra ̀ e na oso -

ba umre ti u ro ku od 36 sa ti, uz sto pu smrt no sti od oko 90 od sto

ne le ~e nih, pa ~ak i uz le ~e we u toj fa zi, a u naj bo qem slu ~a ju 50

od sto”, tvr di Ra ub.

Do kra ja 2002, pet oso ba je umr lo od udi sa wa an trak sa, a

18 je in fi ci ra no. Raz log za na pa de i od go vor ni za wih, jo{ ni -

su ot kri ve ni, ali su na u~ ni ci ubr zo na u ~i li da su pra vo vre me no

ras po la ga we ta~ nim in for ma ci ja ma i wi ho vo ob ja vqi va we go -

to vo pod jed na ko va ̀ ni ko li ko i pro na la ̀ e we le ka.

Bi o od bram be na is tra ̀ i va wa da nas da ju efi ka sni je vak ci -

ne ko je ima ju ma we uz gred nih po sle di ca i raz vi ja ju no ve me to de

di jag no sti ko va wa po mo }u ko jih mo gu ta~ ni je da se iden ti fi ku ju

iza zi va ~i obo qe wa.

51

Bolesti kao oru`je

Virus antraksa

Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma ob ja vio je no -

vu stra te gi ju SAD za Av ga ni stan, ko ja pred vi |a ubr za -

no sla we po ja ~a wa od oko 30.000 voj ni ka. Oba ma je, u

obra }a wu na ci ji iz voj ne aka de mi je Vest Po int, u dr -

à vi Wu jork, re kao da è li da po ka ̀ e sve tu da je „na -

{a stvar is prav na, a na {a od lu~ nost ne po ko le bqi -

va“.

Dok je ra ni je bi lo pla ni ra no da po ja ~a wa stig nu u

Av ga ni stan u sle de }ih 12 do 18 me se ci, Oba ma se od lu -

~io za sla we do dat nih tru pa u ro ku od {est me se ci. [to

se ti ~e vre men skog okvi ra za an ga ̀ o va we voj ni ka SAD

u Av ga ni sta nu, ukqu ~u ju }i i vre me za vr {et ka wi ho ve mi -

si je, Oba ma je, re kao da }e po vla ~e we ame ri~ kih sna ga

po ~e ti u ro ku od 18 me se ci, od ju la 2011. go di ne.

Ta ko |e je na ja vio da }e za voj ne tro {ko ve no ve

stra te gi je za Av ga ni stan, ove fi skal ne go di ne iz bu xe -

ta bi ti iz dvo je no do dat nih 30 mi li jar di do la ra, {to }e ukup ne ame ri~ ke tro {ko ve za

rat u Av ga ni sta nu u na ve de nom pe ri o du po di }i na sko ro 95 mi li jar di do la ra.

Pred sed nik Oba ma je is ta kao da av ga ni stan ski rat „ni je sa mo ame ri~ ki rat“,

ali i da je ame ri~ ka bez bed nost „na koc ki“ u Av ga ni sta nu.

52

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Hr vat ski pred sed nik Stje pan Me si} i pre mi jer ka Ja dran ka Ko sor iz ja sni li su se

po zi tiv no oko mo gu }eg od go vo ra na zah tev za sla we do dat nih hr vat skih voj ni ka u Av ga -

ni stan. „Hr vat ska vla da sna ̀ no po dr ̀ a va plan pred sed ni ka Oba me ko ji je pun op ti mi -

zma i na de za bu du} nost i re {e we pri li ka u Av ga ni sta nu“, iz ja vi la je Ko so ro va.

„@eli mo u~e stvo va ti i u~e stvo va }e mo u oja ~a va wu Av ga ni sta na ca ta ko da mo gu

sa mo stal no vo di ti i ~u va ti svo ju ze mqu. Hr vat ska kao ~la ni ca Na to po {tu je svo je oba -

ve ze i ta ko }e bi ti i u bu du} no sti“, iz ja vi la je pre mi jer ka.

Hr vat ska u Av ga ni sta nu u okvi ru mi si je ISAF ima ras po re |e nih oko 300 pri pad ni -

ka. Deo ih je u Ka bu lu na obez be |i va wu obje ka ta, deo na za dat ku ob u ~a va wa pri pad ni -

ka av ga ni stan skih sna ga, a deo na za da ci ma ve ze i iz vi |a wa. Ia ko su ima li vi {e okr -

{a ja s Ta li ba ni ma, mr tvih i ozbil no ra we nih ni je bi lo.

Ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev ob -

ja vio je Na crt spo ra zu ma o evro a tlant skoj

bez bed no sti ko jim se pred la ̀ e ogra ni ~e we

spo sob no sti ru ske voj ske da jed no stra no upo -

tre bi si lu, pod uslo vom da SAD i wi ho vi

evrop ski sa ve zni ci pri sta nu na isto.

Na crt spo ra zu ma, ko jim bi se po sti gao

ciq „ko na~ nog oslo ba |a wa od na sle |a Hlad nog

ra ta“, po slat je svim re le vant nim li de ri ma,

sa op {tio je Kremq, ko ji je pred log ob ja vio na

svom veb saj tu.

Me dve dev je ra ni je re kao da je Na crt

spo ra zu ma neo p ho dan da bi se za me ni le in -

sti tu ci je iz vre me na hlad nog ra ta po put Na -

toa, ko je ni su spo sob ne da uma we ten zi je u

mul ti po lar nom sve tu.Me dve dev je po zvao za -

pad ne ze mqe da u~e stvu ju u iz grad wi no vog

bez bed no snog spo ra zu ma, ia ko su pred lo zi ru -

skog pred sed ni ka na i {li na po de qe ne re ak -

ci je Za pa da.

Spo ra zum je u su {ti ni „za kon ska oba ve -

za pre ma ko joj ni jed na dr ̀ a va ili me |u na rod -

na or ga ni za ci ja na evro a tlant skom pod ru~ ju

ne mo ̀ e da po ve }a svo ju bez bed nost na {te tu

bez bed no sti dru ge dr ̀ a ve ili or ga ni za ci je“,

na ve de no je u sa op {te wu Kre mqa. Do ku men -

tom se ta ko |e po tvr |u je ulo ga Sa ve ta bez bed -

no sti UN, u ko jem je Ru si ja stal na ~la ni ca s

pra vom ve ta, kao vr hov nog ar bi tra u me |u na -

rod nim su ko bi ma.

Pre ma tom spo ra zu mu, sva ka bez bed no -

sna me ra ko ju pri me ni ze mqa pot pi sni ca mo -

ra da uzme u ob zir bez bed no sne in te re se svih

dru gih stra na.

Kremq je na veo da }e taj spo ra zum bi ti

otvo ren za „sve dr ̀ a ve evro a tlant skog i

evro a zij skog pro sto ra od Van ku ve ra do Vla -

di vo sto ka“, kao i za ~la ni ce NA TO, Evrop ske

uni je i biv {e so vjet ske re pu bli ke.

15. decembar 2009.

Hrvatska o slawu vojnika

Mi ni stri ino stra nih po slo va ze ma qa ~la ni o -

ca Na to da li su „ze le no sve tlo” Cr noj Go ri za pri -

stu pa we Ak ci o nom pro gra mu za pu no prav no ~lan stvo

u Ali jan si.

„ê sti tam Cr nog Go ri na we nom uspe hu. Re zul tat

je to ozbiq nog po sla i pre da nih na po ra na re for ma -

ma. Po ziv da se pri dru ̀ i MAP-u bi }e va ̀ an ko rak u

po sti za wu ko na~ nog ci qa – pu nom Na to ~lan stvu”, iz -

ja vio je ge ne ral ni se kre tar An ders Fog Ra smu sen.

Bo sna i Her ce go vi na ia ko je pod ne la istu apli -

ka ci ju mo ra }e da pri ~e ka dok ne ostva ri zna ~aj ni ji

na pre dak u re for ma ma.

„Sa ve zni ci su je din stve ni u sta vu da Bo sna i Her ce go vi na mo ra i ho }e da na |e

svo je me sto u Na tou. Ni je pi ta we da li, ve} ka da. Pre po zna li smo da po sto ji po li -

ti~ ki kon sen zus po li ti~ kih stra na ka o to me da se ze mqa pri dru ̀ i Ali jan si i pre po -

zna je mo ono {to je do sa da u~i we no na po qu od bra ne. î we ni ca da su tri ne ka da

za ra }e ne stra ne sa da jed na, za i sta je ste do stig nu }e. Ali isti na je i da BiH mo ra jo{

mno go ra di ti. Za to smo od lu ~i li da se ona pri dru ̀ i MAP-u ka da do stig ne neo p ho dan

pro gres u re for ma ma, a mi }e mo to ak tiv no pra ti ti”, re kao je Ra smu sen.

[to se ti ~e Sr bi je, mi ni stri su po zdra vi li osna ̀ e nu sa rad wu sa Ali jan -

som, na gla {a va ju }i da Na to osta je otvo ren za naj {i ri di ja log sa Be o gra dom.

Crna Gora blià Natou

Obama objavio novu strategiju za Avganistan Nacrt sporazuma

o evroatlantskoj

bezbednosti

53

Pi{e

Aleksandar RADI]

P A R A L E L E

Malobrojni,

ali po{tovani

Je di ne re le vant ne po tvr de po god no sti sred sta -

va rat ne teh ni ke za pri me nu do la ze sa mo sa ra -

ti {ta, a ne iz pe ra te o re ti ~a ra i re klam nih

tek sto va pro iz vo |a ~a.

Po sle hlad nog ra ta ne ret ko su pu bli ko va ne

ana li ze o ko na~ noj „smr ti“ ten ka. U prak si se po ka -

za lo da se sa ten kom mo ̀ e ra ~u na ti. Naj bo qi pri -

mer pred sta vqa od lu ka Ka na |a na da po sle po vla -

~e wa ten ko va iz slu ̀ be, na zah tev svog kon tin gen ta

iz Av ga ni sta na, hit no ob no vi ten kov ske je di ni ce.

U ovom ~lan ku po za ba vi }e mo se sta ti sti kom –

ko li ko ten ko va sa da tre ba sa vre me noj oru ̀ a noj si -

li. Sa svim ja sno se ~i ni da se bor be na vred nost

da nas vi {e ne me ri sa mo bro jem, ali tre ba ima ti u

vi du da se te {ko ba lan si ra iz me |u fra za o vi so -

kom kva li te tu obu ke i mo ti vi sa no sti i te {ko mer -

qi voj pro ce ni pri la go |e no sti in for ma ti~ koj eri

ra ta i sta ti sti~ kog is ka za si le.

Gru zi ja se pri pre ma la za rat na Kav ka zu u

skla du sa sa vre me nim kre ta wi ma, do bro se slu ̀ i la

psi ho lo {ko-pro pa gand nim ra tom, snab de la se i so -

fi sti ci ra nim in for ma ci o nim si ste mi ma, do bi la

sa ve te ame ri~ kih ofi ci ra. Ta ko pri pre mqe ni gru -

zin ski ten ki sti kre nu li su u ju ri{ i – osta li su bez

ten ko va.

Ia ko su Ru si po be di li, oni su se po sle Kav ka -

skog ra ta od lu ~i li za ra di kal nu re for mu. Iz dr -

àv nog vr ha ok to bra 2008. go di ne oba ve sti li su

jav nost da se kre }e u pro me ne. U ko rist efi ka sno -

sti `r tvo va ne su sve tri ten kov ske di vi zi je: 3. gar -

dij sku kan te mi rov sku ten kov sku di vi zi ju, 10. gar dij -

sku ural sko-la vov sku di vi zi ju i 5. gar dij sku don sku

di vi zi ju. Po sle 2012. go di ne ten ko vi }e bi ti svr -

sta ni u sa mo dve sa mo stal ne ten kov ske bri ga de kao

je di ne ro dov ske je di ni ce tog ran ga, pod re |e ne ko -

man da ma Mo skov skog i Si bir skog voj nog okru ga.

Dva de se tak ten kov skih ba ta qo na bi }e u sa sta vu

bri ga da stal ne bor be ne go to vo sti. Za po pu nu svih

tih sa sta va bi }e po treb no pri bli ̀ no 2.000 ten ko -

va, ~ak de set pu ta ni ̀ i broj u od no su na li stu in -

ven ta ra iz 2005. go di ne.

Ako iz u zme mo ne ko li ko pri me ra dr ̀ a va ko je

od nu le ili od skrom ne osno ve gra de si le re -

gi o nal nih okvi ra, pa su na ru ~i le ten ko ve (na

pri mer, â vez se od lu ~io za na bav ke ru skih ten ko -

va T-90), sa mo se kod is to~ nih si la pro ce wu je da se

u ve li kom obi mu mo ra po ve }a ti broj ten ko va i isto -

vre me no spro ve sti mo der ni za ci ja par ka.

In di ja na me ra va da do 2020. go di ne pri ba vi

1.650 T-90 iz ru ske i do ma }e li cen cne pro iz vod we.

Ki na }e, sva ka ko, po ku {a ti da nad ma {i In di ju sa

bro jem sa vre me nih ten ko va.

Na na {em pro sto ru, od dr ̀ a ve do dr ̀ a ve,

raz li ~i to se gle da na po tre be za ten ko vi ma. Kao

ra di kal ni pri mer mi ni ma li zma tre ba na ve sti Cr -

nu Go ra, ko ja se pot pu no od re kla ten ko va (uni {ten

je 61 T-55, a je dan je sa ~u van za mu zej), i Ma |ar sku,

u ko joj se za obu ku ko ri sti sa mo jed na je di na ten kov -

ska ~e ta na o ru ̀ a na sa T-72. Po la zna osno va za ta -

kvu od lu ku pro na |e na je u sta vu da }e se OS Ma |ar -

ske pre sve ga ko ri sti ti iz van gra ni ca dr ̀ a ve i kod

ku }e za po dr {ku ci vil nim vla sti ma, a pro blem od -

bra ne dr ̀ a ve re {a va se si ste mom ko lek tiv ne bez -

bed no sti. U skla du sa ta kvim sta vo vi ma pred nost je

da ta bor be nim to~ ka {i ma BTR-80.

No vi to~ ka {i je su osnov na mo bil na teh ni ka

kod Slo ve na ca i Hr va ta. Obe dr ̀ a ve na ru ~i le su

fin sko vo zi lo AMV, a za dr ̀ an je i ume ren broj ten -

ko vi u od no su na po tre be i tro {ko ve obu ke – u Hr -

vat skoj je dan ba ta qon M-84 (i ten ko va u re zer vi za

jo{ je dan), a u Slo ve ni ji ba ta qon sa M-84 i mo der -

ni zo va nim T-55S. U BiH su uni {te ne sto ti ne ten ko -

va, a pre o sta li su sa mo ret ki – je dan ba ta qon od

40 ten ko va ame ri~ kog po re kla M60A3 i ~e ta sa 13

M-84. Je dan ba ta qon sa 30 T-72 ima Ma ke do ni ja.

Pred po ~e tak gra |an skog ra ta 1991. go di ne u

sa sta vu JNA na la zi lo se 3.019 ten ko va, iz u -

ze tan br oj po stig nut je ta ko {to su, po sle na -

bav ke no vih, u in ven ta ru za dr ̀ a va ni i sta ri ten ko -

vi. Za to se, uz 443 ten ka M-84 i 73 T-72 iz no ve ge -

ne ra ci je, za tim 1.614 T-55 iz uslov no sred we ge ne -

ra ci je, u JNA na la zi lo i 889 ten ko va T-34-85 iz

vre me na Dru gog svet skog ra ta. Za tim tu su bi la 62

pri mer ka PT-76B, a u re zer vi se za te klo oko 180

ten ko va M47 pa ton. Do po ~et ka bor bi u JNA je pri -

sti gao i do dat ni broj M-84A. U ra tu je broj ten ko va

pre po lo vqen.

Pre ma Pod re gi o nal nom spo ra zu mu o kon tro li

na o ru ̀ a wa iz 1996. go di ne, broj ten ko va mo ra se

do ve sti na 1.025 pre ma ra ~u ni ci za sno va noj na po -

da ci ma o po pu la ci ji dr ̀ a ve po for mu li tenk na

10.000 sta nov ni ka. Rat ni gu bi ci 1998/1999. go di -

ne bi li su re la tiv no ni ski i ni su za to uti ca li na

broj ten ko va. Sa ula skom u re form ski pro ces pr vo

se na uda ru na {lo 728 ten ko va T-55. Ko na~ no, sa

pro me na ma 2006/2007. go di ne svi T-55 po vu ~e ni

su iz je di ni ca (deo se jo{ na la zi u cen tri ma za obu -

ku, po li go ni ma i skla di {ti ma stra te {kih re zer vi),

a u no voj for ma ci ji osta lo je 212 M-84 i T-72, svr -

sta nih u ~e ti ri ten kov ska ba ta qo na. U skla di {ti ma

se na la zi do dat na ko li ~i na M-84 i T-72 za re mont -

nu re zer vu, a vo do vi ten ko va slu ̀ e za obu ku u Po -

à rev cu i na Pa su qan skim li va da ma. Sa da Voj ska

Sr bi je ima ba lan si ra ni od nos sta ti sti~ kog iz ra za

po ten ci ja la ten kov skih je di ni ca i pro ce ne re al nih

tro {ko va obu ke. To }e, uz po dr {ku od bram be nog bu -

xe ta, ten ki ste VS do ve sti do do mi nant nog po lo ̀ a ja

unu tar na {eg re gi o na.

Tenkovi su

ostali udarna

pesnica

savremenih

oruànih sila,

ali zastupqeni

su u vrlo

skromnom broju

u odnosu na

standarde

sa zavr{etka

hladnog rata.

Neke ~lanice

biv{eg

Var{avskog

pakta svele su

tenkovske

sastave na samo

jednu aktivnu

~etu, a ~ak se

i Rusija,

tradicionalno

sklona

masovnosti,

odlu~ila za to

da do 2010.

godine broj

tenkova dovede

na samo 10 posto

sada{weg stawa.

B


Neo bi~ na

le ti li ca

s jed nim

kri lom kre }e se

au to ro ta ci jom

oko za mi {qe ne

ose. Kril ce

stva ra po ti snu

si lu za uz gon,

ver ti kal no i

pra vo li nij sko

kre ta we. Mo ̀ e

da po ne se

na no ka me ru

i si stem za

da qin sko

upra vqa we.

Jednokrilna minijaturna letelica

roj ne su va ri jan te ma lih le te li ca jer raz li ~i ti kon struk to ri do bi ja ju in spi ra ci -

ju iz pri ro de i po ku {a va ju da je imi ti ra ju. Ni su to sa mo mi ni ja tur ni he li kop te ri,

avi o ni i ba lo ni, ve} i le te li ce u ob li ku lep ti ra, vi li nog ko wi ca, ko mar ca, bu-

ba ma re, {i {mi {a i sli~ ne, ko je su ve} vi |e ne u pro jek ti ma mi ni i na no le te li ca za

voj ne i ci vil ne po tre be.

Kad je 2. ok to bra 2009. za ka za na de mon stra ci ja no ve le te li ce na lik na ja vo ro vo

se me (sa ma ra), ko ja ima jed no kril ce, to je pri vu klo pa ̀ wu i qu bi te qa eg zo ti~ nih le -

te li ca i ve li kog bro ja stru~ wa ka ko ji se ba ve is tra ̀ i va wi ma u obla sti ae ro di na mi -

ke i va zdu ho plov nim in ̀ i we rin gom. Ne sa mo zbog to ga {to je le te li ca neo bi~ na po

svom ob li ku, ve} i zbog to ga {to se kre }e u spi ra la ma, ba{ po put kri la tog ja vo ro vog

se me na.

List javora kao inspiracija

Jed no kril na le te li ca ili mo no kop ter za i sta li ~i na kril ce ja vo ro ve se men ke,

sa mo je ne {to ve }a. Ima te lo na ko me se na la zi ma li eli sni mo tor, ure |a ji za kon tro -

lu le ta, na no ka me ra za sni ma we, si ste mi za ori jen ta ci ju i ko mu ni ka ci ju sa ope ra te -

rom za da qin sko upra vqa we. To {to po se du je ka me ru uka zu je na to da je re~ o le te li ci

ko ja se mo ̀ e ko ri sti ti u voj sci za osma tra we, iz vi |a we i na vo |e we va tre na ci qe ve.

Po god na je i za ci vil nu za {ti tu i srod ne slu ̀ be, ko je svo ju de lat nost za sni va ju na ra -

nom ot kri va wu opa sno sti osma tra wem iz va zdu ha. Spo sob nost da se wo me upra vqa

ure |a jem za be ̀ i~ nu ko mu ni ka ci ja uka zu je da su se is tra ̀ i va ~i pri bli ̀ i li pro jek ti ma

ro bot ski kon tro li sa nih vo zi la i le te li ca.

Spi ral naosma tra~ ni ca

Ori jen ta ci ja is tra ̀ i va ~a u prav cu ko ri {}e wa ma lih le te li -

ca le ̀ i, pre sve ga, u to me {to je wi ho va ce na pro iz vod we i ko ri -

{}e wa mno go ma wa ne go kla si~ nih bes pi lot nih le te li ca, osma tra~ -

kih avi o na ili ba lo na.

De mon stra ci ju let nih spo sob no sti i ko ri sno sti ta kve le te li ce

iz ve li su stu den ti Klar ko ve {ko le za in ̀ e we ri ju Uni ver zi te ta u

Me ri len du (SAD). Wih je in spi ri sa lo kri la to se me ja vo ra, ko je le -

ti u spi ra li i no {e no ve trom mo ̀ e da pad ne na ze mqu ve o ma da le -

ko od dr ve ta. Pri me niv {i no va sa zna wa iz ae ro in ̀ i we rin ga u kom -

bi na ci ji sa no vim na no ma te ri ja li ma, uz si mu la ci ju na ra ~u na ru,

uspe li su da iz ra de pro to tip jed no kril ne le te li ce ko ja se kroz va -

zduh kre }e ro ti ra ju }i oko jed ne ta~ ke.

Is tra ̀ i va wa su po ~e la jo{ 1950. go di ne, u vre me ka da je za -

po ~e la raz ra da ide ja o ko ri {}e wu ae ro di na mi~ kih oso bi na kril ca

ja vo ra. Na pra vqe no je kri lo du ̀ i ne me tra, po uzo ru na pri rod no

kril ce se men ke, ko je je po slu ̀ i lo za is pi ti va we u ae ro di na mi~ kom

tu ne lu. Ve} ta da je po sto ja la ide ja da se ta kvo kril ce mo ̀ e is ko ri -

sti ti za ma le la ke le te li ce.

U ju nu 2009. stu den ti su iz ra di li pro to tip le te li ce i te sti ra -

li we ne let ne oso bi ne. Pro to tip ima ve li ~i nu kri la od 9,5 san ti -

me ta ra, {to je ne {to ma lo ve }e od pri rod ne ve li ~i ne ja vo ro vog se -

me na sa kril cem. Pred vi |e na je upo tre ba ba ca wem iz ru ke i sa ve -

}e vi si ne, a ae ro di na mi ka i ure |a ji za upra vqa we omo gu }a va li su,

da u uslo vi ma po voq nog stru ja wa va zdu ha, le te li ca osta ne pri li~ no

du go u le tu.

Stu den ti su, me |u tim, `e le li da na pra ve le te li cu ko ja }e mo }i

da le ti mno go du ̀ e i da oba vqa ne ke ko ri sne po slo ve. Ni su se za do -

vo qa va li sa mo spo sob no {}u kril ca ja vo ro ve se men ke da ro ti ra ju -

}i osta ne du go vre me na u va zdu hu i od le ti da le ko.

Po gon i sta bil nost le ta

Po {to su te o ret ski re {i li pro blem usme ra va wa le ta, da

bi se u pot pu no sti is ko ri sti le let ne mo gu} no sti „ja vo ro vog kril -

ca” bio je po tre ban po gon za ta kvo le te }e vo zi lo. Is tra ̀ i va wa i

iz u ~a va wa teh no lo gi je po go na, ka ko bi se do bi la bes pi lot na jed -

no kril na le te li ca, tra ja la su du ̀ e. Pro fe sor Din Da ril Pi nes

(De an Da rryll Pi nes) iz ode qe wa za va zdu ho plov ni po gon i Evan

Urih, (Evan Ur lich) di plo mi ra ni stu dent i vo |a is tra ̀ i va~ kog ti -

ma, po sle broj nih pro ra ~u na i si mu la ci ja do {li su do sa zna wa

da se na kril ce mo ̀ e po sta vi ti pro pe ler ski po gon, ko ji }e obez -

be di ti we go vu stal nu ro ta ci ju oko za mi {qe ne ose. To su po sti gli

ta ko {to su kril ce po ve za li s oso vi nom i pro ra ~u na li sve po -

treb ne po dat ke za ba lans kon struk ci je. Za tim su na je dan kraj

oso vi ne po sta vi li mi ni ja tur ni elek tri~ ni mo tor sa pro pe le rom.

Ti me su do bi li ma lu sta bil nu le te }u plat for mu.

Ta le te }a plat for ma

kre }e se au to ro ta ci jom oko

za mi {qe ne ose, a kril ce

stva ra po ti snu si lu za uz gon,

ver ti kal no i pra vo li nij sko

kre ta we. Da qi pro ra ~u ni i

te sti ra we pro to ti pa uka zi va -

li su na to da ta kva plat for ma

mo ̀ e da po ne se i ma wi te ret.

Zna ~i, ima li su do voq no po -

gon ske sna ge da ta kva le te li -

ca sa so bom po ne se mi ni ja tur -

nu ka me ru i si stem za da qin -

sko upra vqa we. Kad su re {i -

li sva tri pro ble ma – uz gon,

po gon i ma su ko ju le te li ca mo -

`e po ne ti, od lu ~i li su da za -

ka ̀ u jav nu de mon stra ci ju.

De mon stra ci ja let nih i

ma ne var skih ka rak te ri sti ka

iz ve de na je na Uni ver zi te tu u

Me ri len du. Za de mon stra ci ju

je iza bran park

po red ae ro dro -

ma. Ko li ki zna -

~aj se pri da vao

toj de mon stra -

ci ji vi di se iz

~i we ni ce da su,

po red stru~ wa -

ka za va zdu ho -

plov ni in ̀ e we -

ring, pri su stvo -

va li pred stav -

ni ci ame ri~ kog he li kop ter skog udru ̀ e wa i Va zdu ho plov nog i ko -

smi~ kog mu ze ja Smit so ni jan.

Za de mon stra ci ju je iza bra na ro ti ra ju }a jed no kril na plat -

for ma na ko ju je po sta vqen stan dar dan mi ni ja tur ni si stem sa

na no ka me rom za osma tra we i nad zor po ̀ a ra, ko ja se ve} ko ri -

sti na bes pi lot nim ro bo ti zo va nim le te li ca ma. De mon stra ci ja

i upra vqa we le tom „ja vo ro vog li sta” po ka za le su da je pi ta we

pro pul zi je (po go na) i sta bil no sti au to ro ti ra ju }e le te li ce uspe -

{no re {e no, ~i me se po tvr di lo da je stu di o zno iz u ~a va we ge o -

me trij skih i ae ro di na mi~ kih oso bi na pri rod nog se me na ja vo ra

sa kril cem (sa ma re) bi lo ko ri sno.

De mon stra ci ja je po ka za la de je mo gu }e iz ra di ti vo zi lo za

kre ta we po va zdu hu ko je ni je ni kla si~ ni he li kop ter ni ti ro to kop -

ter, ve} le te li ca ~i je se let ne oso bi ne za sni va ju na au to ro ta ci ji.

Do ka za no je, ta ko |e, da se le tom ta kve le te li ce mo ̀ e da qin ski

upra vqa ti, te da ona mo ̀ e po slu ̀ i ti kao plat for ma za no {e we

od re |e nog te re ta.

Opre mqe na na no ka me ra ma upo tre bqi va je za osma tra we, kon -

tro lu sa o bra }a ja na pu te vi ma, nad zor nad ob jek ti ma ko ji se {ti te

kon tro lom iz va zdu ha, pra }e we po ̀ a ra na ve }im po vr {i na ma... U

voj sci mo ̀ e i da se upo tre bqa va za iz vi |a we, na vo |e we va tre na

ci qe ve, la ser sko ozra ~i va we ci qe va ili kao re lej za odr ̀ a va we

ve ze. Le te li ca mo ̀ e ima ti ve li ki zna ~aj u ur ba nim dej stvi ma, po -

seb no ako se ima u vi du da }e sa stav ni deo sa vre me ne opre me voj ni -

ka bu du} no sti bi ti mi ni ja tur ne le te li ce sa iz vi |a~ kim i osma tra~ -

kim ure |a ji ma. One }e se kre ta ti na od re |e noj uda qe no sti is pred

voj ni ka, {a qu }i mu sli ku de la bo ji {ta, iz ve {ta je o pro tiv ni ku i po -

slu ̀ i ti mu da po ve }a bor be nu spo sob nost, efi ka snost i ubo ji tost.

Voj ni stru~ wa ci }e pro na }i i dru ge na me ne ova kve le te li ce, u {ta ne

tre ba sum wa ti.

Na pre dak sa vre me ne na u ke i teh no lo gi je omo gu }a va da se na

kri la ti mo no kop ter po sta vi i na no ra ~u nar, ~i me }e se we go ve oso -

bi ne i mo gu} nost upo tre be znat no una pre di ti.

Ni ko la OSTO JI]

Е

15. decembar 2009.

ôvek je tajna. Tu tajnu

treba odgonetnuti – ove

redove Dostojevski je

napisao 1839. godine,

~ine}i duboki prodor u

ono {to je sam nazvao

Tajnom ~oveka.

Problemi smisla

ìvota, slobode,

odgovornosti, vere i

bezverja, dobra i zla,

strasti, du`nosti,

razuma, morala – samo

su deo pitawa i

odgovora, tema

objediwenih

Enciklopedijom ruske

filozofije, koja je u

susret Sajmu kwiga

predstavqena na

Bogoslovskom fakultetu

u Beogradu.

nciklopedija ruske filozofije, kapitalni projekat Logosa i Ukronije kod nas je

promovisana istoimenom tribinom na Bogosloviji, kao prvi prevod sa ruskog.

Francuski prevod je ve} zavr{en, a uskoro se o~ekuje i kinesko izdawe. O svom radu

na oblikovawu Enciklopedije govorili su Mihail Maslin, glavni urednik i autor

odrednica, profesor dr filozofije, {ef katedre za istoriju ruske filozofije na

Moskovskom dràvnom univerzitetu (MGU), Petar Kalitin, autor odrednica, profesor dr

filozofije na MGU, Petar Apri{ko, doktor filozofije, Anastasija Ga~eva, autor

odrednica, doktor filolo{kih nauka, stariji nau~ni saradnik Instituta za svetsku

kwièvnost Ruske akademije nauka (RAN), u ime izdava~a Vladimir Medenica, dok je

doma}in tribine bio mr Bogdan Lubardi}, profesor filozofije na Pravoslavnom

bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Под утицајем Соловјова

Profesor Lubardi} nazna~io je da je kompletan spektar mogu}nosti ruskog genija u svom

filozofskom dijalogu sa zapadom, ali i sa sobom samim, preko svojih vizantijskih i

predvizantijskih slojeva, sadràn unutar enciklopedije...

Mihail Maslin bio je vidno fasciniran zanimawem koje je Enciklopedija izazvala u

Srbiji:

– U Vaqevu, Rumi, Beogradu, mi jednostavno nismo stigli da odgovorimo na sva pitawa

koja su nam qudi, istinski zainteresovani i sa zavidnom kulturom poznavawa materije,

postavqali. Mo`da sve to govori u prilog tezi da vrednosti ruske filozofije sada izazivaju

posebno interesovawe. Mo`da je to zbog toga {to te vrednosti dolaze iz srca, qubavi,

~ove~nosti, bri`qivog odnosa prema svetu, ~oveku i Bogu. Ruska filozofija ima duboke

korene. Po~ev{i od bogoslovsko-filozofske misli, preko sredwovekovne misli, ~uvenog 18.

veka, nazvanog i vekom procvata sloènosti, prve polovine 19. veka, vremena uspostavqawa

sopstvene religioznosti, veka filozofskog bu|ewa, do druge polovine 19. veka, koja nije

po~ela povoqno za filozofiju. To je vreme dràvnih ograni~ewa sa tezom da korist

filozofije nije dokazana, ali je {teta o~igledna. Nastoje}i da se o~uva, filozofija prelazi

u publicistiku, {to je specifi~na ruska pojava, koju danas nazivamo – filozofska

publicistika. Taj deo je bio ispuwen radikalnom filozofijom. Period nastanka sistema

vezuje se za ime Solovjova, koji rusku filozofiju 19. veka podiè na veoma visok nivo

razvoja. Pravi uticaj Solovjova proteè se na 20. vek, zato Nikolaj Ber|ajev sa sebi

svojstvenom dozom nagla{avawa i kaè da je 19. vek bio vek êrni{evskog, a da je 20. vek

postao vek Solovjova – razvijawem i {irewem wegovih ideja. Kako postoji specifi~no

filozofsko-istorijsko vreme, sada ve} moèmo re}i da po~etak 21. veka nije doneo ni{ta

{to ve} nije zapo~eto u 20. veku. Savremena filozofska misao Rusije bavi se, u su{tini,

razvojem ideja 20. veka. Na{a enciklopedija je koncentrat, apstraktna predstava o realnom

toku ruske misli. Ideje su predstavqene bez ikakvih dodatih interpretacija i

reinterpretacija. Teàk zadatak je traìo poseban sistem izlagawa ideje. Nadam se da }e

ova na{a prva sveobuhvatna predstava o ruskoj filozofiji, koju ~esto nazivam jedinstvom

razli~itosti, a koja je pre svega ruska, na}i put do novih ~italaca. Op{ti problemi

Т АЈНА

Vladimir S

olovjo

v

56

filozofije postoje i u ruskoj filozofiji, ali su na~ini wihovog

razre{avawa duboko specifi~ni. A tu svojevrsnost odre|uje i

pripadnost Rusije odre|enom tipu civilizacije: pravoslavno-

hri{}anskoj.

Став приређивача

Krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina 20. veka

ruska filozofska misao se kona~no osloba|a iga u kome je

obitavala punih sedamdeset godina. Godine 1991. Sovjetski Savez

je prestao da postoji, a sa wim je u pro{lost oti{la i wegova

zvani~na ideologija, zasnovana na marksisti~ko-lewinisti~kom

pogledu na svet. To je ozna~ilo ne samo kraj sedamdesetogodi{weg

poku{aja da se u~vrsti apsolutno jednoumqe ve} i po~etak ere

potpune, ni~im ograni~avane slobode za svaki oblik ~ovekovog

stvarala~kog ispoqavawa, pa tako i za wegovo filozofsko

stvarala{tvo. Vi{e nije bilo nikakve prepreke da se filozofsko

nasle|e Rusije kona~no pojavi pred ruskom misle}om javno{}u. Ta je

javnost za vrlo kratko vreme bila i bukvalno preplavqena

ogromnom koli~inom dela koja su stvarana ~itavih vek i po, a koja

od trenutka zavo|ewa komunisti~ke intelektualne i svake druge

strahovlade nisu imala ni najmaweg izgleda da, osim u ilegalnim

prepisima i fotokopijama, ugledaju svetlost dana. Naravno da je

posledica takvog stawa i intenzivirawe rada na sakupqawu,

prou~avawu i sistematizaciji ~itavog tog ogromnog, tokom dugog

vremena gotovo nepoznatog misaonog nasle|a. Moè se re}i da je

ruska filozofija, pogotovo ona koja je rasla na hri{}anskom i

nacionalnom tlu, danas prvenstveno predmet zanimawa

specijalista na raznim visoko{kolskim ustanovama Rusije, ali i

svih onih koje neugasli filozofski eros tera na tragawe za

smislom ìvota i odgovorima na ve~na pitawa qudskog postojawa.

Woj se posve}uju mnogobrojni nau~ni skupovi i konferencije, na

kojima u~estvuju ne samo filozofi ve} i bogoslovi, filolozi,

istori~ari, psiholozi, pedagozi, fizi~ari, umetnici; pi{u se

monografije, studije, ogledi i ~lanci, brane se i objavquju

magistarski i doktorski radovi koji za predmet imaju ideje i u~ewa

vode}ih predstavnika ruske filozofije 19. i 20. veka.

Enciklopedija ruske filozofije pojavquje se na srpskom jeziku

zahvaquju}i ogromnom trudu izdava~a i wihovih saradnika,

posebno prevodilaca, ~iji jasni i ta~ni prevodi omogu}avaju

~itaocima da se lak{e kre}u kroz tu sloènu i obimnu kwigu.

Prisustvo tog dela u na{oj kulturi nesumwivo }e dobro do}i ne

samo stru~wacima za filozofiju, profesorima i studentima, ne

57

samo onima koji se na bilo koji na~in profesionalno bave ruskom

kulturom: slavistima i rusistima, bogoslovima i filolozima,

umetnicima i nau~nicima raznih profila, nego nadasve onom krugu

obi~nih, ali strasnom tragawu za duhovnim vrednostima predanih

~italaca, kojima }e se, zahvaquju}i ovoj kwizi, u svoj svojoj

veli~ini pokazati „~itav jedan do sada nepoznati misaoni

kontinent“.

Х омо потрошач

Uvaène goste iz Rusije pitali smo i kako vide Rusiju danas u

odnosu na osnovna filozofska pitawa o smislu, moralu,

vrednostima?

Mihail Maslin:

– Pitawe je veoma bolno. Sve {to se de{avalo posledwih 20

godina u Rusiji prili~no je usloìlo rusku stvarnost. Velika

tragedija Rusije je {to se od nas odvojila Ukrajina, tamo su na{e

najva`nije svetiwe, Kijev se smatra majkom ruskih gradova, tamo je

na{ duhovni zavi~aj. Taj tragi~ni sticaj okolnosti ne moè a da ne

uti~e na svest ~oveka. Sli~no se i sa vama doga|a. Pitam se {ta bi

se dogodilo u Americi, kada bi ona ostala bez Teksasa... Uz sve to

prisutna je i amerikanizacija, tokom globalizacije koja

zapquskuje i ruske obale, obru{avaju}i se na nepripremqenog

~oveka. Postoji sjajna definicija demokratije koju je dao

Aleksandar Hercen, jedan od prvih evropskih kriti~ara

demokratije kao takve. On kaè: demokratija je nametawe voqe

pripremqene mawine, nepripremqenoj ve}ini. Savremeni ruski

~ovek je u stawu idejne zbuwenosti. Nekada{we vrednosti su

prestale da postoje, a nove jo{ nisu uspostavqene. Nekada je

postojao ideal ~oveka kolektiviste koji je bio duàn da `rtvuje

samog sebe u ime vrednosti kolektiva. Taj ideal bio je prisutan u

umetnosti, filmu, kwièvnosti. Sada je ideal ~oveka

individualiste – pravqewe novca. Na delu su kult sticawa,

potro{we, bezduhovnosti, svega onoga {to je Hercen nazvao

malogra|an{tinom. Ona ve} postoji u Rusiji i to je verovatno

najve}i problem savremene Rusije. Wemu se prikqu~uje i gubqewe

interesovawa za kwièvnu kulturu. Mi{qewe mladog ruskog

~oveka oblikuju reklamni spotovi. To je video mi{qewe ~oveka

koji je prestao da ~ita, i on usvaja sa`vakane ideje. Naàlost, te

ideje su ve}inom {tetne.

Duhovna krize savremene Rusije mnogo je dubqa od krize u

ekonomiji i politici. U Rusiji se ve} oblikuje politi~ka voqa da se

takvo stawe promeni, Rusija se podiè sa kolena. I tu svoju ulogu

ima i ruska filozofija.

Петар Калитин

Po{to je to veoma va`no pitawe, dodao bih jo{ nekoliko

re~enica. Govorili smo o tome da u Rusiji danas nema ideologije.

Me|utim, ~iwenica je da je Rusija pod dejstvom jedne posebne

totalitarne potro{a~ke ideologije. Ona je uspela da u~ini ono

{to boq{evici nisu za 70 godina. Ona je zaista stvorila novog

~oveka homo potro{a~a. Druga je stvar {to ona postoji i ne

postoji – istovremeno. Unutar te ideologije nalaze se i principi,

povezani sa wenim samouni{tewem. Govorio sam nedavno o

eksploziji samoubistava me|u ~etrdesetogodi{wacima, veoma

uspe{nim biznismenima. I to ne zbog bezuspe{nosti, nego zbog

uspeha, po principima te iste ideologije. Oni su dobili to {to su

èleli do ~etrdesete, luksuzni auto, istu takvu vikendicu, poloàj

u dru{tvu, mogu}nost da svakog meseca putuju na Kanarska ostrva. I

{ta je slede}e? Jo{ jedan, drugi, tre}i automobil, ~etvrta i peta

vikendica? To pitawe im donosi sna`no poqe ruske tradicije u

kojem ìve. To stawe je jo{ Hegel nazvao r|avom beskona~no{}u.

Bu|ewe je neminovan proces, u koji ve} ulazimo.

Анастасија Гачева

– Nije su{tina u tome da se hri{}anstvo prilagodi

potrebama savremenog palog sveta, ve} da se taj isti savremeni

svet uzdigne do hri{}anstva, do puno}e i apsolutnosti wegovih

ideala, da bi se tom svetu vratila perspektiva optimisti~ko-

stvarala~kog razvoja.

Dragana MARKOVI]

Enciklopedija

ruske filozofije

Ч ОВЕКА

Nikolaj Ber|aje

v

Fjo

dor D

ostoje

vski

Decembar je mesec praznika, smene stare i nove godine,

ali i mesec u kome se srpski narod se}a jedne od najzna~ajnijih

pobeda izvojevanih protiv uvek nadmo}nijeg napada~a. Posled-

weg meseca 1914. godine, re{en da jednom za svagda pokori

svog ju`nog suseda, austrijski imperator je bio nadomak ciqa.

Srpska vojska je bila pred slomom, vojnici upla{eni i demor-

alisani, komandanti iznena|eni silinom i brojem aus-

trougarskih napada~a, narod u zbegu...

Jedan od retkih koji su i u najteìm danima zadràli

prisebnost i veru bio je |eneral @ivojin Mi{i}, tada desna ru-

ka vojvode Putnika u srpskoj Vrhovnoj komandi. Istorija je rekla

svoje, odluke koje je doneo i na~in na koji je, izvla~e}i srpsku vo-

jsku iz bezna|a, izvojevao jednu od najve}ih pobeda ne samo u Pr-

vom svetskom ratu, dobro su znani. Posle slavne pobede na Kol-

ubari, posle dobijene Kolubarske bitke, koja je, od poraza do

pobede, trajala gotovo mesec dana, u Srbiji nije ostao nijedan

neprijateqev vojnik. Osim zarobqenih.

Pro{lo je 95 godina, gotovo svaki pokret trupa, svaka odlu-

ka velikog srpskog stratega, za podvig u~iwen u kontraofanzivi

po~etkom decembra 1914. godine nagra|enog vojvodskim zvawem,

u{li su u vojne uxbenike, a srpski narod s ponosom i pijetetom

obeleàva tada ostvarenu pobedu. Svake godine se podse}amo na

bitku u kojoj je, za slobodu, ̀ ivote dalo gotovo 30 hiqada srpskih

vojnika, podoficira i oficira.

Tako je i ovog decembra. [irom Srbije, u organizaciji

Saveza potomaka ratnika Srbije od 1912. do 1920. godine,

odràn je niz manifestacija u kojima su evocirani doga|aji iz

tih slavnih dana na po~etku Velikog rata. U Gorwem Milanovcu,

pred spomenik vojvodi @ivojinu Mi{i}u 3. decembra je poloèno

cve}e, u Narodnom muzeju je promovisana kwiga „Kolubarska bit-

ka 1914”, a na Motici, iznad Ugrinovaca, otkrivena je spomen-

plo~a, uz besedu i kulturno-umetni~ki program. U Centralnom

domu Vojske Srbije u Beogradu 8. decembra predstavqena je kwiga

Milisava Sekuli}a „Drinska divizija”, a kod Vlasotinaca je

otkrivena spomen-~esma, podignuta u se}awe na u~esnike

Topli~kog ustanka 1917. godine. Dan kasnije, 9. decembra,

povodom oslobo|ewa Lazarevca 1914. godine u tom gradu su po-

loèni venci pred spomenik Srpskom vojniku i Dimitriju Tu-

covi}u, a za 15. decembar, na dan oslobo|ewa Beograda i

kona~ne pobede nad austrougarskom vojskom, predvi|eni su

parastosi junacima Kolubarske bitke.

Time se dani podse}awa na veli~anstvenu pobedu srpskog

srca i oru`ja ne zavr{avaju. U mnogim srpskim gradovima

odràvaju se promocije kwiga i predavawa s temom iz Prvog

svetskog rata, poetske ve~eri, festivali rodoqubive poezije,

tribine...

D. GLI[I]

kultura

58

Dosledna i dostupna lepota

U Ma loj ga le ri ji u to ku je sa mo stal na iz lo ̀ ba tri au to ra, ko -

ji ve} se dam go di na za jed ni~ ki iz la ̀ u, a ~la no vi su Li kov ne gru pe

Cen tral nog do ma Voj ske Sr bi je. Za jed ni~ ka im je i le po ta. Le po ta

stva ra la {tva, le po ta iz bo ra mo ti va. Wi ho va tri ci klu sa pro vo de

nas ze mqom Sr bi jom, od we nog se ve ra, do ju ga.

I dok nas Ve ra Bla go je vi}-Pa ̀ i no vi} vo di sup til nom za ta la -

sa nom Voj vo di nom, Qu bi {a R. Sto ji mi ro vi} nas osva ja {ar mom i

le po tom is to~ ne Sr bi je, Ne go tin ske kra ji ne, Ra ja~ kih piv ni ca, to -

pli nom svo je rod ne ku }e, ali i isto ri jom ovog kra ja, sa dr ̀ a nom u

emo tiv nim du bi na ma i slo je vi ma bo je. We go va ogr li ca od gro ̀ |a

za Ne go tin sku kra ji nu, pod se }a we na haj duk Veq ka, ma na stir Bu ko vo

ili rod ne Vrat wan ke, za pis je ko me se za vi ~aj ~i ta u sr cu. Qi qa na

Ne deq ko vi} nas vo di ì vo pi snim ju gom, do Ra dan pla ni ne, \a vo qe

va ro {i, Si ja rin ske ba we, Ca ri ~i nog gra da, uti sku ju }i ih u svet bo -

ja sve tlim pu to ka zi ma.

Au to re je mno go broj nim po se ti o ci ma otva ra wa iz lo ̀ be pred -

sta vi la mr Emi li ja Ni ko li}, li kov ni pe da gog, i sa ma sli kar, a od -

go va ra ju }u po et sku ni jan su ~i ta vom do ga |a ju do da li su sti ho vi Pr -

ko sne pe sme Do bri ce Eri }a.

D. M.

Iz lo ̀ ba tri au to ra

U Ni {u je po -

~et kom de cem bra

odr ̀ an 46. sa jam

kwi ga i gra fi ke, na

ko me je u~e stvo va lo

ne ko li ko de se ti na

iz da va ~a i iz la ga -

~a. Sa jam je otvo -

rio kwi ̀ ev nik Raj -

ko Pe trov No go i

tom pri li kom na -

gla sio: „Voj ska je,

ka ̀ u, od bra na ze -

mqe spo qa, a kul -

tu ra i ve ra od bra -

na ze mqe iz nu tra”.

Naj vred ni ju sa jam sku na gra du Pre sad mu dro sti osvo ji li su Slu -

`be ni gla snik, Za vod za ux be ni ke i IP De re ta za kom plet nu pro -

duk ci ju i kwi ge „Tri ve ka srp skog sli ka r stva” i „Film ski le tak

1976–1979”.

Na saj mu u Ni {u za pa ̀ en na stup ima le su i voj ne iz da va~ -

ke ku }e. Od na ~el ni ka od se ka za fi nan si je i ko mer ci jal ne po -

slo ve NC „Od bra na” Mi ro qu ba Ni ko la {e va sa zna je mo da su

po se ti o ci saj ma ve li ko za ni ma we po ka za li za voj ne su ve ni re,

po ste re i spe ci jal na iz da wa o na o ru ̀ a wu i voj noj opre mi „Ar -

se nal”. Na {tan du Voj no i zda va~ kog za vo da je, po re ~i ma re fe -

ren ta za di stri bu ci ju Na de Jo vi}, naj vi {e pa ̀ we po kla wa no

kwi ga ma: „Svet bi qa i tra va”, En ci klo pe di ja pri rod nog le ~e -

wa, „Dra me” Alek san dra Po po vi }a i edi ci ji „Na o ru ̀ a we u

Dru gom svet skom ra tu”.

Z. MI LA DI NO VI]

Obeleèno 95 godina

od Kolubarske bitke

OD PORAZA DO POBEDE

Predvo|eni najve}im srpskim strategom vojvodom

@ivojinom Mi{i}em, komandantom Prve armije, i

oja~ani sa 1.300 |aka – kaplara, srpski ratnici su

decembra 1914. godine, prete}i poraz pretvorili

u jednu od najslavnijih pobeda i odbranili Srbiju

od austrougarskog zavojeva~a

Sa jam kwi ga i gra fi ke u Ni {u

Kultura, vera i vojska

K O N K U R S

ZA NOVINARSKU NAGRADU

„IVAN MARKOVI]”

No vi nar sku na gra du „Ivan Mar ko vi}” do de qu je No vin ski cen tar „Od bra na” za naj -

bo qe me dij sko iz ve {ta va we o ak tiv no sti ma Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je u 2009.

go di ni.

Ciq na gra de je ste pod sti ca we no vi na ra ko ji pra te ak tiv no sti Mi ni star stva od bra -

ne i Voj ske Sr bi je na kva li tet no iz ve {ta va we u do ma }im pi sa nim i elek tron skim me di ji -

ma, afir ma ci ja i jav na ve ri fi ka ci ja wi ho vog stva ra la {tva i se }a we na Iva na Mar ko vi -

}a, jed nog od naj da ro vi ti jih voj nih no vi na ra i ured ni ka u li stu „Voj ska“, ko ji je 2003. go -

di ne iz ne na da pre mi nuo u 43. go di ni ì vo ta.

O do de li no vi nar ske na gra de „Ivan Mar ko vi}“, po po seb nom Pra vil ni ku, od lu ~u je

ì ri od pet ~la no va.

Na gra da se sa sto ji od pla ke te i nov ~a nog iz no sa od 60.000 di na ra.

Na gra da }e bi ti uru ~e na na pri god noj sve ~a no sti po vo dom Da na No vin skog cen tra

„Od bra na“ – 24. ja nu a ra.

Pra vo u~e {}a na kon kur su ima ju svi pro fe si o nal ni no vi na ri ko ji ra de za me di je na

te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je bez ob zi ra na wi hov for mal ni sta tus.

Za no vi nar sku na gra du ne mo gu kon ku ri sa ti no vi na ri za po sle ni u No vin skom cen tru

„Od bra na” i Upra vi za od no se sa jav no {}u Mi ni star stva od bra ne i pri lo zi ob ja vqe ni u

ma ga zi nu „Od bra na”.

Propozicije

Sva ki u~e snik na kon kur su pri ja vqu je se sa mo jed nom, ali mo ̀ e do sta vi ti naj vi {e tri

ori gi nal na ra da.

U slu ~a ju da je kan di da tu ra iz raz tim skog ra da, mo ̀ e da ukqu ~i naj vi {e pet oso ba.

Na kon kurs se {a qu pri lo zi (in ter vjui, ~lan ci, ko men ta ri, re por ta ̀ e, ra dio i TV

emi si je) o ak tiv no sti ma Mi ni star stva od bra ne i Voj sci Sr bi je ko ji su {tam pa ni ili emi -

to va ni u sred stvi ma jav nog in for mi sa wa Re pu bli ke Sr bi je u pe ri o du od 1. ja nu a ra do 31.

de cem bra 2009. go di ne.

Do sta vqe ni ma te ri ja li ne vra }a ju se u~e sni ci ma kon kur sa.

Pri ja ve sa ori gi nal nim {ta pa nim tek stom, ise~ ci ma ili fo to ko pi ja ma na pi sa, ton -

skim i vi deo za pi si ma do sta vqa ju se do 31. de cem bra 2009, li~ no ili pre po ru ~e nom po -

{iq kom na adre su: No vin ski cen tar „Od bra na”, Bra }e Ju go vi }a 19, 11000 Be o grad sa

na zna kom „Kon kurs za no vi nar sku na gra du Ivan Mar ko vi}”.

Pri ja ve pri sti gle na kon tog ro ka ì ri ne }e uzi ma ti u raz ma tra we.

Za pri ja vu kan di da ta iz {tam pa nih me di ja va ̀ no je da se na fo to ko pi ji ili ske ni ra -

nom tek stu ja sno vi di lo go no vi ne, pot pis au to ra i da tum ob ja vqi va wa. Te le vi zij ski no vi -

na ri tre ba da do sta ve stan dard nu VHS ka se tu ili DVD sa ma te ri ja lom za kon kurs. Ra dio

no vi na ri pri lo ge do sta vqa ju na au dio ka se ti ili kom pakt di sku u mp3 for ma tu. Pri log

ob ja vqen na In ter ne tu tre ba do sta vi ti na di ske ti ili CD-ROM u HTML for ma tu. Ta ko |e,

tre ba do sta vi ti i In ter net adre su na ko joj se mo ̀ e po gle da ti ma te ri jal na me wen za kon -

kurs. Ka se te, DVD, CD i di ske te tre ba da bu du ja sno obe le ̀ e ni, sa ime nom i pre zi me nom

kan di da ta i na zna kom du ̀ i ne tra ja wa pri lo ga.

Uz pri ja vu za pri lo ge ob ja vqe ne u elek tron skim me di ji ma tre ba do sta vi ti i po tvr du

re dak ci je, ko ju je pot pi sao ured nik ili di rek tor, te ka da je i gde pri log emi to van.

Uz pri ja ve je po treb no do sta vi ti krat ku bi o gra fi ju au to ra pri lo ga, po tvr du o sta tu -

su au to ra u me di ji ma u ko ji ma su ob ja vqe ni pri lo zi (po tvr da o rad nom sta tu su ili ho no -

rar nom an ga ̀ ma nu), adre su, te le fon i e-ma il au to ra.

@iri }e raz ma tra ti kan di da tu re na osno vu kva li te ta me dij skog iz ve {ta va wa o Mi -

ni star stvu od bra ne i Voj sci Sr bi je, a pri li kom od lu ~i va wa u ob zir }e uzi ma ti i op {te

no vi nar ske kri te ri ju me, is tra ̀ i va~ ki rad, stil pi sa wa, uti caj, jav nu ko rist, ori gi nal -

nost i kre a tiv nost.

@iri za dr ̀ a va pra vo da od bi je u~e {}e na kon kur su uko li ko bu de sma trao da do sta -

vqe ni ma te ri jal ni je u skla du sa pro po zi ci ja ma.

No vin ski cen tar „Od bra na” za dr ̀ a va pra vo da naj u spe {ni je pri lo ge na kon kur su

ob ja vi u ma ga zi nu „Od bra na” i na In ter net pre zen ta ci ja ma Mi ni star stva od bra ne i Voj -

ske Sr bi je, te da sav do sta vqe ni ma te ri jal ko ri sti ra di da qeg pro mo vi sa wa re for me si -

ste ma od bra ne i Voj ske Sr bi je i no vi nar ske na gra de.

Pri ja va za kon kurs bi }e do stup na na saj tu Mi ni star stva od bra ne Re pu bli ke Sr bi je

www.mod.gov.rsSve osta le in for ma ci je o kon kur su i uslo vi ma pri ja ve mo gu se do bi ti te le fo nom

na bro je ve: 011/3241 258, 3241 257 ili po sred stvom elek tron ske po {te na adre si:

[email protected].

Izbor sportiste godine

Vojske Srbije u 2009.

POSLEDWA[ANSAUz ~estitke za novogodi{we praznike

svim sportistima Vojske Srbije objavquje-

mo skori kraj tradicionalne akcije magazi-

na «Odbrana». Naravno, re~ je o izboru na-

juspe{nijih pojedinaca i ekipa u ovoj se-

zoni. Bilo je obiqe odli~nih rezultata

postignutih u zemqi i inostranstvu pa }e

stru~ni ìri odrediti ko je ostvario na-

jvi{e.

Magazin «Odbrana» }e im odati priz-

nawe za wihov u~inak, javno i sve~ano, opet

po tradiciji povodom 24. januara – Dana

Novinskog centra „Odbrana”.

Sportskim àrgonom re~eno, iskoris-

tite posledwu {ansu. Trka za laskavo zvawe

u{la je u sam fini{. Po{aqite {to pre

predloge, sa kratkom biografijom sportiste

(ekipe), rezultatima koji daju preporuku

ìriju i obaveznom fotografijom.

Da vas podsetimo, za naziv sportiste

godine Vojske Srbije 2009. mogu konkuri sa -

ti oficiri, podoficiri, civilna lica na

slu ̀ bi u MO i Vojsci, studenti Vojne aka -

de mije, u~enici sredwih vojnih {kola, vo-

jnici po ugovoru i oni na redovnom sluèwu

vojnog roka. Isti principi vaè za ekipe,

~iji ~lanovi treba da pripadaju jednoj od

navedenih kategorija.

Predloge mogu slati komande, jedinice,

ustanove, vojne {kole i druge obrazovne in-

stitucije, sportski savezi, klubovi i sekcije.

@iri }e pa`qivo razmotriti sve pre -

dlo ge koji su potpuni i u skladu sa propozi-

cijama izbora. Va{e predloge po{aqite

odmah na adresu: Radakcija magazina

„Odbrana” (za izbor sportiste godine),

Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd.

U èstokoj konkurenciji vodi}e se

o{tra borba, pa neka pobede zaista naj -

boqi!

AKCIJE

59

60

Srbi jo{ od pamtiveka imaju

odre|enu dozu

strahopo{tovawa i qubavi

prema svojim rekama i vodi

uop{te, ~estoj temi

narodnih pesama, pri~a

i legendi. U tom pogledu,

oni, naravno, nisu izuzetak.

Jo{ od najstarijih vremena,

kod mnogih naroda bilo je

rasprostraweno verovawe

da Zemqa pluta po povr{ini

vode i da bez vode ne bi

bilo ni ìvota na na{oj

planeti.

Sve sne zna ~a ja vo de za zdra vqe, pri vred ni raz voj i op sta nak ci vi li za ci je uop -

{te, Uje di we ne na ci je su, jo{ 2005. go di ne, po kre nu le pla ne tar nu ak ci ju pod

na zi vom „Vo da za ì vot”. Je dan od pro kla mo va nih ci qe va je da se o~u va ju re -

sur si ~i ste vo de i spre ~i hu ma ni tar na ka ta stro fa do ko je, pre ma prog no za ma

fu tu ro lo ga, mo ̀ e do }i ako se na sta vi po sto je }i trend ne bri ge i ugro ̀ a va wa,

ka ko se ve ru je, ne is crp nih vo de nih to ko va.

Is tra ̀ i va wa su po ka za la da je svet po sled wih de ce ni ja su o ~en s naj du bqom

kri zom u snab de va wu vo dom, po seb no ne raz vi je nog de la po pu la ci je. Pro ce wu je se

da }e sre di nom ovog ve ka vi {e od se dam mi li jar di qu di bi ti su o ~e no s ne do stat kom

pi ja }e vo de, upr kos to me {to su vo de ni re sur si, u na ~e lu, ob no vqi vi. Osim sma we -

wa ko li ~i ne ras po lo ̀ i ve pi ja }e vo de, sve tu pre ti opa snost i od ma sov nog za ga |e -

wa po sto je }ih vo de nih re zer vi. Sa mo u obla sti Me di te ra na, u re ke i mo ra iz li va -

ju se ogrom ne ko li ~i ne otrov nih ma te ri ja, po put cin ka, fos fo ra, fe no la, mi ne ral -

nih uqa, ì ve... Ap surd da na {wi ce, do du {e je dan od mno gih, ali po po sle di ca ma

ko je mo ̀ e da ima na op sta nak ci vi li za ci je, mo ̀ da i naj tra gi~ ni ji, sva ka ko je ~o ve -

kov od nos pre ma su {tin skom iz vo ru ì vo ta, {to je vo da bez ika kve sum we.

Najzastupqenija supstanca

Odav no je na u ka usta no vi la da je ì vot za i sta na stao, pre vi {e mi li o na go -

di na, ba{ iz vo de. Su {ti na te pri ~e mo ̀ e se vr lo le po sa gle da ti i iz re ~e ni ce

fran cu skog pi sca i avi ja ti ~ar skog asa iz Dru gog svet skog ra ta, An to a na de Sent-Eg -

zi pe ri ja. On je u ek sta zi na pi sao ve li ~an stve nu him nu vo di: „Vo do! Ti ne ma{ ni

uku sa, ni bo je, ni mi ri sa, ti se ne mo ̀ e{ opi sa ti. To bom se na sla |u je ~o vek, ne

zna ju }i {ta si u stva ri. Ti ni si sa mo neo p hod na za ì vot, ti si sa ma – ì vot. S to -

bom se, u sva kom bi }u, raz li va bla ̀ en stvo ko je se ne mo ̀ e poj mi ti sa na {ih pet ~u -

la. Ti nam vra }a{ sna gu i svoj stva na ko je smo ve} bi li sta vi li krst. Tvo jim mi lo sr -

|em po no vo se ot kri va ju pre sa hli iz vo ri sr ca”.

Vo da za u zi ma naj ve }i deo po vr {i ne pla ne te Ze mqe, ta ko da, ka da se sa be ru svi

oke a ni, mo ra, re ke i je ze ra, ja sno se mo ̀ e uo ~i ti da je vi {e od dve tre }i ne Ze mqi ne

po vr {i ne pre kri ve no vo dom. Uzi ma ju }i u ob zir upra vo tu ~i we ni cu, po sta je sa svim

15. decembar 2009.

Izvor ìvota

Motiv vode u hri{}anskoj pravoslavnoj umetnostiPi{e mr Jazmina KLANICA

kve sum we da srp ski na rod jo{ od pam -

ti ve ka ima od re |e nu do zu stra ho po -

{to va wa i qu ba vi pre ma svo jim re -

ka ma i vo di uop {te, ~e stoj te mi na -

rod nih pe sa ma, pri ~a i le gen di. U tom

po gle du, Sr bi, na rav no, ni su iz u ze tak.

Iz sve ga re ~e nog, po sta je sa svim

ja sno za {to je, jo{ od naj sta ri jih vre -

me na, kod mno gih na ro da bi lo ras pro -

stra we no ve ro va we da Ze mqa plu ta

po po vr {i ni vo de. Imu ni na ova kve i

sli~ ne ide je ni su osta li ni naj sta ri ji

hri {}a ni, {to se mo ̀ e vr lo do bro

uo ~i ti ako se po gle da naj sve ti ja hri -

{}an ska kwi ga, Sve to pi smo, gde se u

kwi zi Po sta wa (1 Moj si je 1; 2) ka ̀ e

sle de }e: „A ze mqa be {e bez ob li~ ja i

pu sta, i be {e ta ma nad bez da nom; i duh

Bo` ji di za {e se nad vo dom“. U sle de -

}im se sti ho vi ma Pr ve Moj si je ve kwi -

ge da qe na vo di (1 Moj si je 1; 6; 7; 9;10;

20; 22): „Po tom re ~e Bog: ne ka bu de

svod po sred vo de, da ra sta vqa vo du od

vo de... I stvo ri Bog svod, i ra sta vi

vo du pod svo dom od vo de; i bi ta ko...

Po tom re ~e Bog: ne ka se sa be re vo da

{to je pod ne bom na jed no me sto, i ne -

ka se po ka ̀ e su ho. I bi ta ko... I su ho

na zva Bog ze mqa, a zbo ri {ta vo de na

na zva mo ra; i vi de Bog da je do bro...

Po tom re ~e Bog: ne ka vr ve po vo di ̀ i -

ve du {e, i pti ce ne ka le te iz nad ze -

mqe pod svod ne be ski... I bla go slo vi

ih Bog go vo re }i: ra |aj te se i mno ̀ i te

se, i na pu ni te vo du po mo ri ma, i pti ce

ne ka se mno ̀ e na ze mqi”.

Uve ren u sna gu, mo} i zna ~aj vo -

de, ~o vek ju je sta vio i u svo je naj sta -

ri je i naj zna ~aj ni je kwi ge. Ale, ne sa -

mo ta mo. Mo tiv vo de od pam ti ve ka se

na la zi i u sre di {tu in te re so va wa iko no pi sa ca. Ne ma ni ka kve sum -

we da pro pa gi ra we ide ja u ko ji ma se ve li ~a ju vo da i wen zna ~aj za

~o ve ka, kod sta rih hri {}a na naj ja sni je do la zi do iz ra ̀ a ja u iko no -

gra fi ji, gra ni isto ri je umet no sti ko ja se ba vi sa dr ̀ i nom, zna ~e -

wem umet ni~ kih de la, za raz li ku od wi ho ve for me. Ve ru ju }i da je

Bog stvo rio na {u pla ne tu, pa ti me i vo du, kao wen naj ra spro stra -

we ni ji ele ment, iko no pi sci su ve o ma ~e sto, uz sve ce i mo ti ve iz hri -

{}an ske cr kve ne isto ri je, u svo jim de li ma ve li ~a li i mo ra, re ka,

oke a ne... Vo du uop {te.

Sta ra hri {}an ska iko no gra fi ja ni kla je na me stu oro {e nom

hri {}an skom kr vqu. Sve one ì vo pi sne sli ke ko je sre }e mo u ra no -

hri {}an skim ka ta kom ba ma, bi le su ve }i nom sim bo li~ ne, a ne isto -

rij ske, jer se li ca i do ga |a ji ne sli ka ju ona ko ka ko ih pred sta vqa

isto ri ja, ne go pod ve lom zna ko va i sim bo la, ra zu mqi vih sa mo hri -

{}a ni ma.

Is po ~et ka su ka ta kom be bi le pri vat ne grob ni ce i u wi ma ne

na la zi mo mno go hri {}an skih sli ka, ali se od dru gog pa sve do {e -

stog ve ka raz vi ja ~i tav niz sim bo li~ nih i bo go slov skih pri ka za, me -

|u ko ji ma se is ti ~u i pred sta ve sa mo ti vom vo de. Ove pred sta ve bi -

le su sme {ta ne naj ~e {}e na zi do vi ma ka ta kom bi i na sar ko fa zi ma,

u ko ji ma su sa hra wi va ni vr lo ugled ni i imu} ni qu di u ta da {woj hri -

{}an skoj za jed ni ci. Ale go rij sku slo je vi tost jed ne pred sta ve na gla -

{a va la je i ar hi tek ton ska for ma u ko ju je bi la po sta vqe na, {to se

po seb no od ra ̀ a va lo na iz gled sar ko fa ga, jer su ta kve pred sta ve

uvek ima le du bqi, sim bo li~ ni smi sao, pa se otu da vr lo ~e sto sre }u

pri ka zi go lu bo va, pa u no va, ja ga wa ca, ri ba, del fi na, je le na, pe li -

ka na, ro da.

Va qa ov de is ta }i i pri ka ze pa u no va iz me |u dve pal me, ko ji

okru ̀ u ju Hri stov lo vo rov ve nac ili Hri stov mo no gram. Ne ka da se

61

ja sno da je vo da za ~e tak svih stva ri,

ona ra |a ì vot. [ta vi {e, vo da je

sam ̀ i vot jer se ni ~im ne mo ̀ e za me -

ni ti. Wu mo ̀ e za me ni ti je di no i sa -

mo vo da, za to {to je ona od ogrom nog

zna ~a ja za ce lo kup ni ì vi svet, a za

sa mog ~o ve ka ona zna ~i je di ni ì vot,

pa su otu da qu di jo{ od naj ra ni jih

vre me na uka zi va li naj ve }e po {to va -

we upra vo vo di.

Vo da je naj za stu pqe ni ja sup -

stan ca, ne sa mo na na {oj pla ne ti, ve}

i u qud skom or ga ni zmu. Kod od ra slih,

za u zi ma oko 60 od sto te le sne ma se,

dok kod no vo ro |en ~e ta ona ob u hva ta

~ak 75 od sto bi }a. I taj po da tak, mo -

`da i vi {e ne go bi lo ko ji dru gi, sve -

do ~i o su {tin skom zna ~a ju vo de za

ì vot ~o ve ka. O zna ~a ju ko jeg su qu di

bi li sve sni od sa mog po stan ka.

S vre me nom, po red te su {te po -

tre be svih ì vih bi }a za vo dom, ona

jo{ od dav ni na do bi ja i mno go {i re

zna ~e we, pa se ta ko, u sko ro svim

mi to lo gi ja ma sve ta, pred sta vqa kao

za ~e tak svih stva ri jer se sve ra |a -

lo iz vo de.

Ta ko su sta ri Egip }a ni ve ro va -

li da je na po ~et ku po sto jao sa mo

Nun, pr vo bit ni bez dan is pu wen vo -

dom, iz ko jeg je, jed nog da na, iz ro ni -

lo br do ko je je pred sta vqa lo sre di -

{te sve ta. Vr lo uda qe ni od evrop -

skog kon ti nen ta, in dij ski na ro di su

jo{ od naj sta ri jih vre me na ve ro va -

li da je u po ~et ku po sto ja la sa mo vo -

da i da je nad wom leb deo bog Vi {nu.

Po {to je ~e znuo za pri ja te qi ma, iz

we go vog pup ka ni kao je lo tos, iz ~i jih

la ti ca na sta do {e qu di.

Sta ri Gr ci su ve o ma po {to va li vo du, go vo ri li su da je ona os-

nov sve ta i po ~e tak stva ri. Ve ro va li su da je No} na sred mo ra po -

lo ̀ i la sre br no ja je iz ko jeg se ro dio Oke an, bog vo da. âk je i

Afro di ta, gr~ ka bo gi wa qu ba vi, ~e ̀ we i plod no sti, ro |e na iz mor -

ske pe ne. I Ta les iz Mi le ta go vo rio je da vo da pred sta vqa pra po -

~e tak sve ta. Go vo rio je da je vo da sve i da se u wu sve vra }a, dok je

Ari sto tel vo du uvr stio u svo ja ~e ti ri ele men ta (vo da, va tra, va zduh

i ze mqa) ko ja su osnov ì vo ta. He ro dot je o re ka ma na pi sao sle de -

}e: „... U re ke (qu di) ni ti mo kre, ni ti pqu ju, ne pe ru u wi ma ~ak ni

ru ke, ni ti to dru gom do zvo qa va ju, ne go uka zu ju naj ve }e po {to va we

re ka ma”. Pla ton je ta ko |e o vo di imao svo je mi {qe we re kav {i:

„Ono {to je ret ko, sku po je, vo da, kao naj va ̀ ni ja stvar na sve tu, ne -

ma, na pro tiv, ce nu”.

Sta ri Ri mqa ni su ta ko |e ne go va li ve li ko po {to va we pre ma

vo di. Is ka zi va li su ga i na taj na ~in {to su joj da va li ra zne na zi ve

kao {to su: apia, anio, ve tus, mar cia, te pu la, iu lia (Ju li ja), cla u dia (Kla -

u di ja). Rim ski fi lo zof Se ne ka re kao je: „Da ~i tav svet iz go ri, osta -

la bi je di no vo da, a u woj bi le ̀ a la kli ca ì vo ta“.

Po {to va we pre ma vo di, jo{ od dav ni na, ima li su i kod nas, pa

je ta ko Vuk Ste fa no vi} Ka ra xi} re kao: „Vo du ko ju }e{ pi ti ne moj

mu ti ti!”, dok je „srb skij kwaz” Alek san dar Ka ra |or |e vi} 1850. go -

di ne na pi sao: „Kon u bu nar, kla de nac, re ku, po tok,... {to ne ~i sto

ba ci, ~im bi se vo da opo ga ni la, da se ka zni za tvo rom,... i da se na -

te ra da bu nar, kla de nac, re ku o~i sti”.

Ve ro va we da su Sr bi, i pre do la ska na Bal kan, ima li bes kraj no

po {to va we pre ma vo di, pri da ju }i za slu ̀ e nu pa ̀ wu we nom zna ~a ju za

op sta nak, po ti ~e, iz me |u osta log i iz wi ho vog opre de qe wa da se, na

svom do se qe ni~ kom pu tu s Kar pa ta, za dr ̀ e upra vo na evrop skoj ì li

ku ca vi ci, ogrom nom Du na vu i we go vim broj nim sli vo vi ma. Ne ma ni ka -

Vo da je naj za stu pqe ni ja sup stan ca, ne sa mo na na {oj

pla ne ti, ve} i u qud skom or ga ni zmu. Kod od ra slih, vo da

za u zi ma oko 60 od sto te le sne ma se, dok kod no vo ro |en ~e -

ta ona ob u hva ta ~ak 75 od sto bi }a. I taj po da tak, mo ̀ da

i vi {e ne go bi lo ko ji dru gi, sve do ~i o su {tin skom zna ~a -

ju vo de za ì vot ~o ve ka. O zna ~a ju ko jeg su qu di bi li sve -

sni od sa mog po stan ka.

SU[TINSKI ZNAÂJ

Jeleni na izvorima ìve vode – Gala Placidija

ja vqa i mo tiv sa kr stom i po su -

dom za vo du, na zva nom kan ta -

ros, {to sva ka ko upu }u je na

sim bol ì ve vo de, dok su pa u -

no vi sim bo li pti ca be smrt no -

sti. Oni su pred sta va Hri sta

ko ji sve vi di jer su {a re na wi -

ho vim re po vi ma za pra vo aso -

ci ja ci ja na Hri sto ve o~i, Za to

se, po ne kom sta rom ve ro va wu,

i ka ̀ e da je pa un pti ca sa sto

o~i ju. Pal me su ov de sim bo li

po be de, ko ja u hri {}an stvu

aso ci ra na po be du ì vo ta nad

smr }u, a vo da je ì vot.

Omi qe ne su bi le i pred sta -

ve sa pa rom go lu bo va oko kan ta -

ro sa ka ko pi ju vo du ̀ i vo ta ili je -

du gro ̀ |e sa Hri sto ve lo ze. Go lu -

bo vi uka zu ju na pra {ta we i ne vi -

nost. Oni pod se }a ju na to da je

go lub u hri {}an stvu znak Sve tog

du ha, pa se ja vqa i u sce na ma bla -

go ve sti i kr {te wa, gde su se ne -

be sa otvo ri la i Sve ti duh, u vi du go lu ba, si {ao je na Hri sta. U za -

pad noj hri {}an skoj sim bo li ci go lub ozna ~a va i cr kvu na ze mqi. Go -

lu bo vi ~e sto va ̀ e i za ale go ri je apo sto la Pe tra i Pa vla, ume sto

ja ga wa ca.

Sli ka ri be, ko ja je di no u vo di mo ̀ e da op sta ne, pred sta vqa

iz raz ime na Isu sa Hri sta, jer su hri {}a ni ta ko iz ra ̀ a va li taj nu

ob no vqe wa ~o ve ~an stva u Isu su Hri stu, taj nom kr {te wa i ev ha ri -

sti je (Eu fra zi je va ba zi li ka u Po re ~u – Hr vat ska, {e sti vek).

Mo tiv del fi na (cr kva San ta Kon stan ca u Ri mu – Ita li ja,

oko 400. go di ne) pred sta vqao je alu zi ju na hri {}an ski mo tiv ri -

be, ko ji je i u rim skoj ci vi li za ci ji, bio vr lo po pu la ran, jer je ri -

ba, za pra vo, sim bol sa mo ga Hri sta. Ona ujed no ozna ~a va i du {e

spa se nih hri {}a na. Del fin, ko ji je sma tran dru gom ~o ve ~an stva,

sli kan je ili na tak nut na tro zub, gvo zde ni {tap ili ka ko pli va u

vo di.

U sklo pu ta kve ide je ja vqa se i sim bo li~ na pred sta va pe ca -

ro {a. Ri bar, ko ji se di pri ev ha ri sti~ kom ob re du, za pra vo je lo -

vac na qu de, a we go ve ri be su hri {}a ni (pi sci cu li Cri sti), pa se za to

ovaj pe ca ro{ mo ̀ e po ve za ti sa sve tom taj nom kr {te wa, jer ta mo

gde se Hri stos u Jor da nu kr stio, opet se di ri bar ko ji „pe ca qu de”.

Taj na kr {te wa se ~e sto is ka zi va la i po mo }u pred sta va ri ba ili

lo vqe wa ri ba.

U istu svr hu su na sli ka ne i pred sta ve je le na na iz vo ri ma ì ve

vo de (ma u zo lej Ga la Pla ci di ja iz Ra ve ne – Ita li ja, oko 425. go di ne),

ko je ima ju zna ~e we ve~ nog bla ̀ en stva. O to me se go vo ri i u Sve tom

pi smu. Ta ko se u Psal mi ma (42; 1–2) ka ̀ e: „Kao {to je len tra ̀ i iz -

vor vo de, ta ko du {a mo ja tra ̀ i te be, Bo ̀ e... @ed na je du {a mo ja Bo -

62

ga, Bo ga ì vo ta, ka da }e do }i i

ja vi ti se li cu Bo` jem?”

To je, za pra vo, sim bo li~ -

na sli ka, ko ja pri ka zu je dva je -

le na na iz vo ru (vo do sko ku) iz

ko jeg vo da li je vi so ko i pa da na

obe stra ne, osve ̀ a va ju }i je le -

ne. I to su, za pra vo, je le ni ko -

ji uto qa va ju svo ju è| u ~e ti ri

raj ske re ke ko je te ku iz mi sti~ -

nog br da.

Pri ka zi je le na na iz vo ru

ì vo ta u ma u zo le ji ma i na sar -

ko fa zi ma ozna ~a va ju ~e ̀ wu umr-

lih i tu sa hra we nih za iz vo ri ma

ì vo ta, to jest da bu du za jed no

sa Hri stom u car stvu ne be skom.

Ti cr te ̀ i ilu stru ju mo li tvu, u

~i nu po gre ba, u ko joj se mo li da

umr li {to pre do |u na iz vo re

ì vo ta, u raj. U vi zan tij skom ~i -

nu po gre ba ima mo i ovaj tro par:

„Zbog sve tih na |e iz vor ì vo ta

i vra ta ra ja da bih i ja na {ao

po ka ja wa, ja sam iz gu bqe na ov ca, po zo vi me, spa si te qu i spa si

me!” Je len je, za to, za i sta sim bol te ̀ we za ì vot nim vo da ma.

Ale go rij ski na ~in mi {qe wa i sim bo li~ no tu ma ~e we po jav nog

sve ta bi lo je plod no tle za po pu la ri sa we ba rok nih am ble mat skih

zbor ni ka ko ji su te ̀ i li da sve o bu hvat no i uni ver zal no pro tu ma ~e

pri ro du ne pro me we ne su {ti ne. Am ble mat ska li te ra tu ra je sa ̀ i ma -

la sve tov na i pro fa na zna wa, te o lo gi ju i fi lo zo fi ju, kwi ̀ ev nost i

isto ri ju. Sma tra na je obra zov nim me di jem, a am ble mat ski zbor ni ci

su, kao ux be ni ci, upo tre bqa va ni u {ko la ma.

I mo tiv bro da ko ji nad vla |u je oluj ne uda re ula zi u sa stav

iko no graf skog pro gra ma. Brod uka zu je na ide ju o ~vr sto oku -

pqe noj cr kvi, a ta ko |e je i be leg kr sta. Jar bol bro da je sim -

bol kr sta: ukr {te ne ka tar ke i na pe ta je dra na we mu ozna ~a va -

ju krst. Ova kav am blem na la zi se na so klu iko no sta sa cr kve u

se lu E~ ka kod Zre wa ni na. Mi sa o na osno va ovog zna ka upu }u je

na sta ni ce sre} nog is ho da is ku pi teq skog pu ta i ve ru u spas od

zla, od no sno gre ha. Sli ka bro da i ko tve su sva ka ko sim bo li

na de i spa se wa po mo }u cr kve, ali oni ne uka zu ju is kqu ~i vo na

spa se we, ve} su i sa mi sred stvo spa se wa, ba{ po put vo de, po

ko joj brod plo vi.

Mo tiv iz vo ra, ko ji ku qa iz usti ju ~e sme, pri li~ no je re dak

znak, ko ji se ja vqa u ba rok nim am ble mat skim zbor ni ci ma se -

dam na e stog ve ka i ozna ~a va ì vo to daj ne so ko ve ko ji ma se is ce -

qu ju du {e kroz Hri sta. I ovaj se, ia ko re dak mo tiv, ja vqa na so -

klu iko no sta sa cr kve u E~ ki.

(Nastavak u slede}em bro ju)

15. decembar 2009.

Pri zna ju }i zna ~aj vo de za ~o ve ka, Vuk Ste fa no vi} Ka ra xi}

je odav no re kao: „Vo du ko ju }e{ pi ti ne moj mu ti ti!”, dok je „srb -

skij kwaz” Alek san dar Ka ra |or |e vi} 1850. go di ne na pi sao: „Kon

u bu nar, kla de nac, re ku, po tok,... {to ne ~i sto ba ci, ~im bi se vo -

da opo ga ni la, da se ka zni za tvo rom,... i da se na te ra da bu nar,

kla de nac, re ku o~i sti”.

NE MUTI VODU KOJU PIJE[

Sve to pi smo, u kwi zi Po sta wa (1 Moj si je 1; 2) ka ̀ e sle de -

}e: „A ze mqa be {e bez ob li~ ja i pu sta, i be {e ta ma nad bez da -

nom; i duh Bo` ji di za {e se nad vo dom“... Po tom re ~e Bog (Moj si -

je, pr va kwi ga:1; 6; 7; 9;10; 20; 22) ne ka bu de svod po sred vo de,

da ra sta vqa vo du od vo de... I stvo ri Bog svod, i ra sta vi vo du

pod svo dom od vo de; i bi ta ko... Po tom re ~e Bog: ne ka se sa be re

vo da {to je pod ne bom na jed no me sto, i ne ka se po ka ̀ e su ho. I

bi ta ko... I su ho na zva Bog ze mqa, a zbo ri {ta vo de na na zva mo -

ra; i vi de Bog da je do bro... Po tom re ~e Bog: ne ka vr ve po vo di

ì ve du {e, i pti ce ne ka le te iz nad ze mqe pod svod ne be ski...

I BOG STVORI VODU

feqton

Jonin Karlsberg – Jona u rajskoj senici od tikava

17. de cem bar 1888.

Na Ce ti wu ro |en Alek san dar Pr vi

Ka ra |or |e vi}. Op {te i voj no obra -

zo va we ste kao je u [vaj car skoj i Ru -

si ji, a od 1903. go di ne u Sr bi ji. Pre -

sto lo na sled nik je po stao 15. mar ta

1909, ka da je we go vom sta ri jem bra -

tu \or |u od u ze to pra vo na pre sto. U

bal kan skim ra to vi ma 1912. i 1913.

go di ne bio je ko man dant Pr ve ar mi je.

Od 22. ju na 1914. oba vqao je kra -

qev sku vlast kao re gent Kra qe vi ne

Sr bi je. U tom svoj stvu, to kom Pr vog

svet skog ra ta, bio je vr hov ni ko man -

dant voj ske Kra qe vi ne Sr bi je. Re gent

Kra qe vi ne Sr ba, Hr va ta i Slo ve na -

ca po stao je 1. de cem bra 1918, a

kraq 16. de cem bra 1921. go di ne.

Ubi jen je 9. ok to bra 1934. u Mar se ju

to kom zva ni~ ne po se te Fran cu skoj.


Na osno vu od lu ke CK KPJ i Na red be

Vr hov nog {ta ba NOP Ju go sla vi je,

osno va na je Pr va pro le ter ska na -

rod no o slo bo di la~ ka udar na bri ga da.

U wen sa stav u{lo je {est ba ta qo na:

1. i 2. cr no gor ski, 3. kra gu je va~ ki, 4.

kra qe va~ ki, 5. {u ma dij ski i 6. be o -

grad ski. Vr hov ni ko man dant NOV i

POJ Jo sip Broz iz vr {io je smo tru

bri ga de 22. de cem bra 1941. u Ru dom.


Iz vr {ni od bor {en gen skih dr ̀ a va

od lu ~io da od red be iz Spo ra zu ma o

uki da wu kon tro le na gra ni ca ma stu -

pa ju na sna gu 26. mar ta 1995. go di ne.


Ro |en je srp ski

dr ̀ av nik Qu -

ba Da vi do vi}.

Za vr {io je

Fi lo zof ski

fa kul tet u Be -

o gra du, bio do -

bro vo qac u

srp sko-bu gar skom ra tu 1885. go di -

ne, a 1901. osno vao je sa Ja {om

Pro da no vi }em Sa mo stal nu ra di -

kal nu stran ku. Za mi ni stra pro sve -

te iza bran je 1904. go di ne. Na tom

po lo ̀ a ju bio je i od 1914. do 1918.

go di ne. Go di ne 1919. po stao je pred -

sed nik no vo stvo re ne De mo krat ske

stran ke, iste go di ne pre mi jer, a

vla du je dru gi put sa sta vio 1924.


Voj vo da Ra do mir Put nik je, na osno -

vu od lu ke srp skog voj nog mi ni star -

stva i \e ne ral {ta ba, do neo re {e -

we o for mi ra wu Va zdu ho plov ne ko -

man de. U sa stav ko man de u{li su Ae -

ro plan sko i Ba lon sko ode qe we, Vo -

do ni~ ka cen tra la i Go lu bi ja po {ta.

Se di {te ko man de bi lo je u Ni {u, a

pr vi voj ni ae ro drom na la zio se u

bli zi ni gra da, u Tru pal skom po qu.

Da tum for mi ra wa Va zdu ho plov ne

ko man de obe le ̀ a va se u Voj sci Sr -

bi je kao Dan Va zdu ho plov stva i pro -

tiv va zdu ho plov ne od bra ne i Dan

Cen tra za obu ku Va zdu ho plov stva i

pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne.


Usvo je na gru pa amand ma na na Ustav

SFRJ od 7. apri la 1963. go di ne.

Amand man 7. de fi ni sao je au to nom -

ne po kra ji ne, „{i re dru {tve no-po -

li ti~ ke za jed ni ce u sa sta vu SR Sr -

bi je”, kao „ele me nat” fe de ra tiv nog

ure |e wa Ju go sla vi je. Na taj na ~in su

au to nom ne po kra ji ne po sta le kon -

sti tu tiv ni ele me nat ju go slo ven skog

fe de ra li zma. Na zah tev po kra jin -

skog ru ko vod stva, na ziv po kra ji ne

Ko so vo i Me to hi ja sve den je sa mo na

po jam Ko so vo.


Vla da Kra qe vi ne Gr~ ke sa op {ti la je

ju go slo ven skoj vla di svoj pri sta nak

za una pre |e we bi la te ral nih od no sa

i po di za we di plo mat skih pred stav -

ni {ta va na rang am ba sa da.


Do net Za kon o za {ti ti dr ̀ a ve, ko jim

je za bra wen le gal ni rad Ko mu ni -

sti~ ke par ti je Ju go sla vi je. Do no {e -

we Za ko na usle di lo je na kon ubi stva

mi ni stra unu tra {wih po slo va Mi -

lo ra da Dra {ko vi }a u Del ni ca ma

(Hr vat ska) i po ku {a ja aten ta ta na

re gen ta Alek san dra Ka ra |or |e vi }a.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

Pripremio mr Miqan MILKI]

63

vremeplov

NIKOQDANSlav ni sve ti teq ro |en

je u gra du Pa ta ri, u Li ki ji kao

je di nac, sin ugled nih ro di te -

qa, ko ji su ga kao dar od Bo ga

po sve ti li Bo gu. Du hov ni ̀ i vot

po ~eo je u ma na sti ru No vi

Si on kod svog stri ca, sve tog

Ni ko la ja epi sko pa pa tar skog.

Po smr ti ro di te qa, vo |en

ne be skim gla som, kre nuo je

na rod da {i ri ve ru, prav du i

mi lo sr |e. Ce lo kup no ima we na sle |e no od ro di te qa

raz de lio je si ro ma {nim qu di ma a se bi ni je osta vio

ni {ta. Ubr zo po sle to ga po stao je ar hi e pi skop mir li -

kij ski, te je u vre me pro go na hri {}a na, pod ca re vi ma

Di o kle ci ja nom i Mak si mi li ja nom, do speo u tam ni cu

ali je i ta mo na sta vio svo je pro po ve di. Pri su stvo vao je

Pr vom va se qen skom sa bo ru u Ni ke ji i tu je u bor bi za

isti nu uda rio je re ti ka Ari ja zbog ~e ga je uda qen sa Sa -

bo ra i od ar hi je rej ske slu ̀ be. ^u de snim ja vqa wem Go -

spo da Hri sta i Pre sve te Bo go ro di ce, prav do qu bi qi vi

sve ti teq vra }en je na Sa bor i u slu ̀ bu.

Mi lo stiv, isti nit, prav do qu biv, ho dao je me |u qu -

di ma kao an |eo Bo ̀ i ji. Sa we go vog li ca si ja la je sve -

tlost i sa mom po ja vom do no sio je ute hu, ti {i nu i do bru

vo qu. Jo{ za `i vo ta qu di su ga sma tra li sve ti te qem i

pri zi va li ga u po mo} u ne vo qa ma. On je sa mom po ja vom

do no sio ute hu, spo koj i do bru vo qu. U sta ro sti, krat ko

je bo lo vao a upo ko jio se 6. de cem bra 343. go di ne.

V E R S K I P R A Z N I C I16-31. decembar

Pra vo slav ni

17. decem bar – Sveta velikomu~enica

Varvara

18. decem bar – Prepodobni

Sava Osve}eni;

sveti Nektarije Bitoqski

19. decem bar – Sveti Nikolaj

~udotvorac Arhiepiskop

mirlikijski – Nikoqdan

20. decem bar – Prepodobni Grigorije

Gorwa~ki – Detiwci

23. decem bar – Sve ti Jo van,

De spot Srp ski

25. decem bar – Pre po dob ni Spi ri don

~u do tvo rac,

epi skop Tri mi tun ski

26. decem bar – Sve ti sve {te no mu ~e nik

Ga vri lo; sve ti Ni ko dim

Srp ski

27. decem bar – Ma te ri ce

30. decem bar – Sve ti pro rok Da ni lo;

sve ti pre po dob no mu ~e ni

|a kon Ava kum i igu man Paj si je

Rimokatoli~ki

25. decem bar – Ro |e we Isu sa Hri sta – Bo ̀ i}

26. decem bar – Sve ti Stje pan, pr vo mu ~e nik

26. decem bar – Ne dje qa Sve te obi te qi

Jevrejski

12 – 19. decem bar – Hanuka

MI NI STAR STVO OD BRA NE RE PU BLI KE SR BI JE

SEK TOR ZA QUD SKE RE SUR SE

UPRA VA ZA KA DRO VE

r a s p i s u j e

K O N K U R Sza po pu nu rad nih me sta u Voj noobave{tajnoj agenciji, pri je mom li ca iz gra |an stva

u svoj stvu voj nih slu ̀ be ni ka i voj nih na me {te ni ka,

u rad ni od nos na o d re |e no vre me:

N A R U X B E N I C A

Pretpla}ujem se na magazin „Odbrana” za 2010. godinu

(zaokruìte)

1. Polugodi{wa pretplata (1.1 – 30.6. 2010.

godine, 12 brojeva) – po ceni 1.080,00 dinara

2. Godi{wa pretplata (1.1. – 31.12.2010. godine,

24 broja) – po ceni 2.160,00 dinara.

Ukoliko se pretpla}ujete na ve}i broj primeraka, upla-

titi odgovaraju}u sumu (pomnoìti broj primeraka sa pret-

platnom cenom).

Pla}awe unapred na ìro-ra~un 840-49849-58.

Naruxbenicu i uplatnicu poslati na adresu:

NC „Odbrana”, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd.

Pravnim licima dostavi}emo predra~un na osnovu ove

naruxbenice.

Kupac ______________________________________

Ulica i broj ________________________________

Telefon ____________________________________

Mesto i broj po{te __________________________

Potpis naru~ioca

M.P. ________________________________

1. devet (9) referenata, VSS ( Beograd, Ni{ i Novi Sad)

2. jedan (1) kriptolog, VSS ( Beograd)

3. jedan (1) istraìva~ elektronskih komunikacionih

sistema, VSS ( Beograd)

4. tri (3) voza~a, VKV ( Beograd i Novi Sad)

5. jedan (1) pomo}ni radnik, PKV ( Beograd)

OP [TI USLO VI KON KUR SA:

– da su kandidati dràvqani Republike Srbije,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak zbog krivi~nog dela za

koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za

takva dela kaznom zatvora u trajawu duèm od {est meseci,

– da su zdravstveno sposobni za du`nosti u Vojsci Srbije,

– da su kandidati mu{kog pola odsluìli vojni rok pod oru`jem i

– da im ranije nije prestao radni odnos u dràvnom organu zbog

teè povrede du`nosti iz radnog odnosa.

PO SEB NI USLO VI KON KUR SA:

a) za radna mesta:

� za radno mesto na rednom broju 1 mogu konkurisati lica koja:

– imaju zavr{en fakultet prirodnog ili dru{tvenog smera sa pro-

sekom iznad 7,50

– poznaju jedan strani jezik


– imaju zavr{en matemati~ki, prirodno-matemati~ki fakultet sa

prosekom iznad 8,00

– poznaju engleski jezik


– imaju zavr{en elektrotehni~ki fakultet - smer telekomunikacije

sa prosekom iznad 8,00

– poznaju engleski jezik

Pre prijema u radni odnos na odre|eno vreme kandidati koji ispu-

wavaju uslove konkursa i u|u u najuì izbor bi}e upu}eni na psiho-

lo{ko testirawe, proveru znawa jezika i za wih }e uz wihovu pi-

sanu saglasnost biti izvr{ena bezbednosna provera.

UZ MOLBU KANDIDATI PRILA@U:

– uverewe o dràvqanstvu;

– izvod iz mati~ne kwige ro|enih;

– uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak;

– overena fotokopija diplome o zavr{enoj {koli;

– uverewe o zdravstvenoj sposobnosti;

– potvrdu da su kandidati mu{kog pola odsluìli vojni rok pod

oru`jem i

– kratku biografiju.

U molbi obavezno navesti mesto slu`bovawa za koje se konkuri{e.

Molbu sa traènim prilozima dostaviti na adresu:

Vojnoobave{tajna agencija, Kneza Milo{a br. 33, 11000 Beograd,

sa naznakom „za konkurs“.

Neblagovremene molbe ne}e biti razmatrane. O izboru }e kandi-

dati biti obave{teni pisanim putem u zakonskom roku.

Konkurs je otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqivawa.

Kontakt telefon: 011 /3201-304 i 3201-798.

65

VOJNOMEDICINSKA AKADEMIJA

r a s p i s u j e

K O N K U R S

za izbor i reizbor lica u nastavni~ka

i saradni~ka zvawa Vojnomedicinske

akademije u Beogradu

a) I z b o r - na formaciji VMA

1. Jednog nastavnika za predmet

MIKROBIOLOGIJA SA PARAZITOLOGIJOM u zvawe

redovnog profesora

2. Tri nastavnika za predmet

INTERNA MEDICINA u zvawe vanrednog profesora


KLINI^KA TOKSIKOLOGIJAu zvawe vanrednog

profesora


HIGIJENA

u zvawe vanrednog profesora


ORALNA HIRURGIJA u zvawe vanrednog profesora


ORALNA HIRURGIJA u zvawe docenta

7. Dva saradnika za predmet

INTERNA MEDICINA u zvawe asistenta

b) R e i z b o r - na formaciji VMA


NUKLEARNA MEDICINA u zvawe docenta


NEUROLOGIJA u zvawe docenta


INTERNA MEDICINA u zvawe docenta

USLO VI KON KUR SA

Na konkurs se mogu javiti profesionalni pripadnici Vojske

Srbije na slu`bi u Vojnomedicinskoj akademiji koja ispuwa-

vaju ove uslove:

OP[TI USLOVI

– da su zavr{ili odgovaraju}i fakultet i zdravstvenu speci-

jalizaciju za predmet za koji konkuri{u, da ispuwavaju uslove

propisane Zakonom o vojnim {kolama i vojnim

nau~noistraìva~kim ustanovama i bliè uslove definisane

Odlukom Nastavno-nau~nog ve}a Vojnomedicinske akademije

broj 8/491 od 27.12.2007. godine za izbor ili reizbor u

odgovaraju}e nastavno ili saradni~ko zvawe;

– da su u posledwa dva perioda ocewivawa ocewena

slu`benom ocenom najmawe „vrlo dobar“;

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak

zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti

odnosno koji nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora

duè od {est meseci.

– Prednost pri izboru imaju kandidati

koji imaju vi{e objavqenih nau~nih i stru~nih radova

iz oblasti predmeta za koji konkuri{u.

NAÎN KONKURISAWA

Molbe se podnose Vojnomedicinskoj akademiji Beograd, Cr-

notravska broj 17 (preko delovodstva).

Uz molbu se prilaè:

–overena fotokopija diplome o zavr{enom fakultetu;

–overena fotokopija diplome o ste~enom nazivu specijaliste

za predmet za koji se bira;

–overena fotokopija diplome magistra i/ili doktora nauka;

–kopija slu`bene ocene za dva posledwa perioda

ocewivawa;

–spisak objavqenih stru~nih i nau~nih radova sa radovima

u prilogu;

–popuwen obrazac o ispuwenosti uslova za izbor/reizbor

u zvawe (potpisan od strane {efa mati~ne Katedre);

–potvrda da nije osu|ivan;

–ocenu Katedre o sposobnosti za nastavni rad po Odluci

Nastavno-nau~nog ve}a VMA broj 8/491 od 22. 01. 2008.

godine.

Fotokopije dokumenata se overavaju kod personalnog organa

jedinice – ustanove u kojoj je kandidat na slu`bi.

Nepotpune i neblagovremeno dostavqene molbe

ne}e se razmatrati.

Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa u magazinu

„Odbrana”.

Sve informacije mogu se dobiti u Sekretarijatu Nastavno-

nau~nog ve}a VMA na telefon 2661-122, lokal 26-384.

66 15. decembar 2009.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

1. Nadmo}nost, 2. Informacione tehnologije (skr.), 3. Postajati moderan, 4.

Srpska glumica, }erka Nede Spasojevi}, 5. Mesto na jadranskom ostrvu

Pa{manu, 6. Gr~ko ostrvo, 7. Me|unarodna fonetska alfabeta, 8. Olimpijske

igre (skr.), 9. Ameri~ka glumica („Lolita”), 10. Sedmo i 28. slovo azbuke, 11.

Nevoqa, nesre}a, 12. @ensko ime, 13. Starogr~ki vajar iz Egine, Onatas, 14.

Auto-oznaka Danske, 15. Sledbenik totalitarizma, 16. Utilitarci, 17. Vrsta

sudske osude, 19. Hri{}anin koji ne pripada katoli~koj veri, 21. Vrsta mahu-

narke, leblebija, 22. Visinske ta~ke, 23. Auto-oznaka Tunisa, 24. Vrsta zim-

zelenog drveta (mn.), 25. Prili~no lak, 26. Stru~wak za aretologiju (deo etike),

27. @ensko ime, 29. Po~etna slova azbuke, 30. Sli~nost sa precima, 32. Ime

fizi~ara Wutna, 33. Ime glumca Houka, 34. Stari naziv za akt, 36. Zvuk pri

udaru ili padu, 37. Deseto i 17. slovo azbuke, 39. Bezna|e (mn.), 40. Belgijski

peva~ i kompozitor, Salvatore, 41. Akcionarsko dru{tvo (skr.), 42. AdvancedResearch and Assessment Group, 43. @ensko ime, 45. @ensko ime, 46. Dogovor

dilera ({atr.), 48. Odre~na re~ca, 49. Inicijali pesnika [anti}a, 50.

Susedna slova azbuke, 51. Inicijali fudbalskog menadèra Vengera.

18. Gr~ko mu{ko ime, kod nas Dimitrije, 19. Ju`noafri~ki nobelovac (No-

belova nagrada za mir), 20. Pregled u{iju otoskopom (med.), 21. Pripad-

nik nekog udruèwa, 22. Porod ̀ ivotiwa, okot, 24. Elektronski ispravqa~

sa dve elektrode, 25. Udruèwe kwièvnika Srbije (skr.), 26. Prili~ -

no jak, 27. Tekst prevoda filma, 28. Makar jedno, 29. Uzvik zadovoqstva,

30. Bezglasno (muz.), 31. Italijanski glumac, Franko, 32. Posuda za sala-

tu, 33. Vrsta majmuna (mn.), 35. Trag divqa~i (mn.), 36. No` na pu{ci (mn.),

37. Otmen, odabran (str.), 38. Vepar za priplod, 39. Kruìti o~ima,

40. Oznaka na kraju muzi~kog dela (muz.), 41. Gorki liker, 42. Spajawa ni -

t nama, 43. Mera za papir, 44. Vrsta drvene papu~e, 45. Kalinin imewak,

46. Tonska skala (muz.), 47. Vrhovni skandinavski bog, 48. Ime ameri~ke

peva~ice Von, 49. Skra}enica za: Kozarske (Dubica), 50. Ime filmskog

reìsera Tanovi}a, 52. Mu{ki potomak, 53. @ensko ime, 54. Uzvi{ica

na Kosovu poqu, memorijalni park, 55. Klubovi koji igraju u tre}oj ligi,

56. @ensko ime.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

VO

DO

RA

VN

O: kugla{

ica, po mogu}stvu, aplikacija

, M

esi, ZEE, t, r,

omama, akt, D

ara, I

nar, L

oreta, A

tarp, motati se, spin, neto tara,

Moris, h, an f

as, kilotona, laikat, neimar, salomiti, S

tiks, d, kupon,

hiromant, I

lok, Brazilac, katar, rukavi, Esti, atel, Kol, P

oq

ak, m, r,

oka, avan, raseja

vati, garantni r

ok, numerator.

[AH

IZABRANA PARTIJA

POZICIONO

NADIGRAVAWE

Eve – Aqehin

Amsterdam, 1926/27

1. Sf3 d5 2. c4 d4

Me~ dvojice budu}ih svetskih pr -

va ka protekao je u pozicionoj borbi.

I danas se moè videti 1. Sf3 (Re -

tijev sistem), no nije ba{ obi~aj da

crni odmah otkrije svoje planove

kao {to to ovde ~ini Aqehin.

3. b4 g6

Ja~e je 3...f6, ali treba znati da

taj sistem jo{ nije bio dovoqno ra -

zra |en.

4. e3! a5 5. b5 c5 6. ed4 Lg7 7. d3

cd4

Nije i{lo 7...Ld4? 8. Sd4 Dd4 9.

Dc2!, kao ni 9...Da1? 10. Lb2 Da2

11. Sc3 itd.

8. g3

Falanga koju je formirao beli na

daminoj strani daje mu prednost. Ru -

ski genije je svakako i iz ove partije

izvukao pouke, koje su mu posluìle

da postane svetski prvak.

8...Sd7 9. Sbd2 Sc5 10. Sb3 Db6

11. Sc5 Dc5 12. Lg2 Sh6 13. 0-00-0

14. a4!

ZANIMQIVOSTI

IZJAVA

Odgovorno tvrdim da u èn-

skom {ahu nema name{tawa re -

zul tata. Ne zato {to su nam è -

ne po{tenije od mu{karaca, ve}

zato {to su one me|usobno to li-

ko mrze da nema tih para zbog

kojih bi jedna drugoj dala poen.

Petar KATANI],

kapiten [K „Beko”

(prema „[ahovskom ùrnalu”)

VODORAVNO: USPRAVNO:

Bela pozicija je ne{to povoqnija.

14...Te8 15. Te1 Lf5 16. La3 Dc7

17. c5 Tad8 18. Sg5 Lf6 19. Se4 Lg7

20. Dd2 Sg4 21. b6 Dc8

Bilo bi katastrofalno 21... Dc6?

zbog 22. Sd6!

PROBLEM

I. Pedersen, 1941.

Beli: Kh7, Th1, La3, Lg8, Sf1, Sg7

Crni: Kf8, Te2, Se7, f2

Mat u ~etiri poteza.

1. Th2! Td2

Na 1...Tc2 2. Th5 Tc5 3. Tc5 Sg8 4.

Tf5

2. Th6 Td6

Na 2...Tb2 3. Th4 Tb4 4. Tb4 Sg8 5.

Tf4 3. Td6 Sg8 4. Tf6 mat.

Tb7 sa boqom igrom belog.

23. Da5 Se5 24. Dd2 Da6 25. a5

Sd3 26. Sc5

Pogre{no bi bilo 26.Lf1?? Se1

27.La6 Sf3 itd.

26...Sc5! 27. Lc5 Db5 28. Lc7

Tc8 29. Lf1!

Prednost beloga je o~igledna.

29...Db3 30. Ta3 Dd5 31. b7 Tb8

32. a6 Lc8 33. bc8D Tbc8 34. Lg2

Dd7 35. Lc5 Te1 36. De1 h5 37. a7

Ta8 38. De4 d3 39. Td3 Db7 40. Dc6

Db1 41. Lf1 Ta7 42. La7

1:0

Beli: Kg1, Dd2, Ta1, Te1, La3, Lg2,

Se4, a4, b6, c5, e3, f2, g3, h2

Crni: Kg8, Dc8, Td8, Te8, Lf5, Lg7,

Sg4, a5, b7, d4, e7, f7, g6, h7

Priznajem da bih bez mnogo ra -

zmi {qawa uzeo pe{aka sa 21...Da5.

Holandez je sada „video” 22... Se5,

~ime bi blokirao bele pe{ake i

igra:

22. c6! bc6

Nije bilo boqe 22...Dc6 23. Sd6

Db6 24. Se8 Te8 25. Tab1 Da6 26.

U ovoj go di ni Mi ni star stvo od bra ne uspe {no je re a li zo -

va lo ve li ki broj po slo va i za da ta ka, a re zul ta ti se mo gu su -

mi ra ti na dva stra te {ka prav ca – pr vi je me |u na rod na afir -

ma ci ja Sr bi je, we nog si ste ma od bra ne i Voj ske, dru gi se o~i -

ta va u na stav ku re form skog pro ce sa ko ji ja ~a ugled voj nog po -

zi va i vra }a po ve re we na ro da.

Rej ting Voj ske Sr bi je ra ste, po ka zu ju sva is tra ̀ i va wa, ja -

~a ju we ne ope ra tiv ne spo sob no sti i in ter o pe ra bil nost, za ko -

no dav na de lat nost za o kru ̀ e na je usva ja wem dve stra te gi je i

{est voj nih za ko na, od bram be na in du stri ja uspe la je da ostva -

ri zna ~aj ne iz vo zne re zul ta te i da iz ba ci ne ko li ko no vih pro -

iz vo da, po put {kol skog avi o na la sta, za ni ma we za voj ne {ko -

le je ve o ma ve li ko, a ove go di ne {ko lo va we je po ~e la pr va gru -

pa stu de na ta na Me di cin skom fa kul te tu VMA.

U okvi ru pro fe si o na li za ci je Voj ske znat no je ve }i broj

kan di da ta za pro fe si o nal ne voj ni ke od ras po lo ̀ i vih rad nih

me sta, a rast bro ja pri ja vqe nih za slu ̀ e we voj nog ro ka pod

oru` jem nad ma {io je broj pri ja va za ci vil no slu ̀ e we.

U me |u na rod noj voj noj sa rad wi po tvr |e na su sta ra pri ja -

teq stva i ste ~e na no va, a re gi o nal na sa rad wa po tvr di la je

do mi nant nu po zi ci ju Sr bi ju na za pad nom Bal ka nu i we nu kqu~ -

nu ulo gu u una pre |e wu sta bil no sti i ja ~a wu po ve re wa.

Otvo re ne su i mo gu} no sti no ve afir ma ci je u sve tu, pro -

{i ri va wem sa rad we u okvi ru Pro gra ma Part ner stvo za mir

i da qim ja ~a wem ka pa ci te ta Voj ske Sr bi je. Usva ja wem od go va -

ra ju }ih za ko na Sr bi ja je po ka za la da ̀ e li da bu de part ner de -

mo krat skim sna ga ma u sve tu u o~u va wu mi ra i tra ̀ e wu od go vo -

ra na glo bal ne iza zo ve, ri zi ke i pret we. Po tvr |e na sprem -

nost da se s tim ci qem u~e stvu je u mi rov nim mi si ja ma pod

okri qem Uje di we nih na ci ja vra }a nam ugled dav no ste ~en mi -

rov nim na po ri ma de se ti na hi qa da pri pad ni ka JNA pod „pla -

vim {le mo vi ma”.

Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je pre po zna ti su i iz -

van gra ni ca ze mqe kao va ̀ an fak tor we ne spoq ne po li ti ke, a

sa po je di nim dr ̀ a va ma pred sta vqa ju stub sa rad we i do bra su

pre po ru ka za una pre |i va we, pre sve ga, pri vred ne sa rad we,

od no sno po ve }a we ula ga wa u Sr bi ju i wen br ̀ i raz voj.

Pod se ti mo da je is tra ̀ i va we Cen tra za slo bod ne iz bo -

re i de mo kra ti ju po lo vi nom ma ja po ka za lo rast po ve re wa u

Voj sku Sr bi je od {est od sto u od no su na la ne. Ti me je si stem

od bra ne po stao in sti tu ci ja sa ube dqi vo naj ve }im ra stom po -

pu lar no sti u dr ̀ a vi to kom jed ne go di ne. CE SID je tom pri li -

kom, po red Voj ske, is pi ti vao po ve re we gra |a na u Vla du, pred -

sed ni ka, Skup {ti nu Sr bi je, sud stvo, po li ci ju, cr kvu i ne vla di -

ne or ga ni za ci je.

Re zul ta ti ra da Mi ni star stva od bra ne i u ovoj go di ni no -

vi su do pri nos afir ma ci ji Sr bi je u sve tu, a pred do ma }om jav -

no {}u vra }a ju po ve re we ka kvo je srp ska voj ska od u vek ima la u

na ro du.

ПАРТНЕРСТВОИ ПОВЕРЕЊЕ

Mi ni star stvo od bra ne u 2009.

2

Вoj ska Sr bi je je to kom 2009. go di ne iz ve la niz ve ̀ bi

na ko ji ma su pro ve re ne ope ra tiv ne i funk ci o nal ne

spo sob no sti we nih je di ni ca i ko man di.

Ne ke od wih, po put MED CE UR 2009, svo jim obi mom i

zna ~a jem, pri vu kle su ve li ku pa ̀ wu u sve tu, po seb no

u part nerskim ze mqa ma, Na tou i Evrop skoj ko man di oru -

`a nih sna ga SAD, ko ja je bi la su or ga ni za tor te naj ve }e

voj no sa ni tet ske ve ̀ be ove go di ne u sve tu.

Mul ti na ci o nal na voj no me di cin ska ve ̀ ba MED CE UR2009 iz ve de na je u Ni {u od 2. do 13. sep tem bra. Ve} ne -

ko li ko go di na ta kva ak tiv nost odr ̀ a va se u ne koj od ze -

ma qa ~la ni ca Pro gra ma Part ner stvo za mir. Pred stav -

ni ci Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je u~e stvo va li

su i na ve ̀ ba ma u Mol da vi ji (2007) i Hr vat skoj (2008),

dok je ove go di ne Sr bi ja bi la do ma }in i to za sva ku po -

hva lu.

Ak tiv no sti su iz ve de ne u ni {kim ka sar na ma „Ae ro drom“ i

„Kwaz Mi ha i lo“, uz u~e {}e vi {e od 500 me di cin skih rad ni ka

iz Sr bi je, SAD, Azer bej xa na, Al ba ni je, Bo sne i Her ce go vi ne,

Cr ne Go re, Gru zi je, Jer me ni je, Hr vat ske, Ma ke do ni je, Mol da vi -

je, Ne ma~ ke, Nor ve {ke i Ukra ji ne.

Za raz li ku od ve }i ne voj nih ve ̀ bi u ko ji ma pre o vla |u je

upo tre ba oru` ja i osta lih bor be nih sred sta va, MED CE UR je

ima la hu ma ni tar ni ka rak ter – me di cin ski voj ni ti mo vi spa sa -

va ju une sre }e ne u ma sov nim ka ta stro fa ma.

Prak ti~ nom de lu ve ̀ be pri su stvo va li su mi ni star od bra -

ne Dra gan [u ta no vac, ot prav nik po slo va Am ba sa de SAD u Be -

o gra du Xe ni fer Bra{, na ~el ni ci ge ne ral {ta bo va voj ski Sr bi -

je, Hr vat ske i Cr ne Go re, ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti},

ge ne ral zbo ra Jo sip Lu ci} i vi ce ad mi ral Dra gan Sa mar xi},

ge ne ral-ma jor Ro bert Bej li iz Evrop ske ko man de OS SAD i po -

mo} nik mi ni stra unu tra {wih po slo va Pre drag Ma ri}.

Pre ma oce ni dr ̀ av nog se kre ta ra dr Zo ra na Ve si }a, „po -

ka za lo se da je ve ̀ ba i deo do bro utvr |e ne sta ze ko jom se ide

ОДГОВОРБЕЗБЕДНОСНИМ

ИЗАЗОВИМА

V e ̀ b e V o j s k e S r b i j e

1 5 . d e c e m b a r 2 0 0 9 .

Go di na na iz ma ku pro gla {e na je u srp skoj voj sci za go di nu obu ke.

MED CE UR, Od lu ~an od go vor, ali i Sre te we, Pro le }e, Bo ro vac, Ti sa

ili Di plo mac, sa mo su ne ke od ve ̀ bi ko je su u pro te klom vre me nu

iz ve li pri pad ni ci na {ih je di ni ca i ko man di, po tvr |u ju }i vi sok ni vo

ospo so bqe no sti i ope ra tiv ne spo sob no sti sa sta va Voj ske

3

ka za jed ni~ kom od go vo ru na mno ge bez bed no sne iza zo ve sa ko ji -

ma se mo der ni svet i na{ re gi on su o ~a va ju“.

Zdru ̀ e na tak ti~ ka ve ̀ ba je di ni ca Voj ske Od lu ~an od go vor

2009 od i gra la se od 26. sep tem bra do 13. ok to bra na Pe {ter -

skoj vi so rav ni. Glav nom de lu ve ̀ be, gde su ob je di we ni naj zna ~aj -

ni ji sa dr ̀ a ji, pri su stvo va li su naj vi {i dr ̀ av ni i voj ni zva ni~ -

ni ci, ali i ino stra ni go sti. Od lu~ nim od go vo rom ru ko vo dio je

za me nik ko man dan ta Zdru ̀ e ne ope ra tiv ne ko man de Voj ske Sr bi -

je bri gad ni ge ne ral Mi lan Moj si lo vi}, a je di ni com ko ja iz vo di

ak tiv no sti ko man dant Dru ge bri ga de pu kov nik Du {an Sto ja no vi}.

Na ve ̀ bi na Pe {te ru u~e stvo va lo je oko 1.000 pri pad ni ka

Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske, Spe ci jal ne bri ga de, Me {o vi te

ar ti qe rij ske bri ga de i Bri ga de ve ze, ali i 5. ba ta qo na voj ne

po li ci je, 98. i 204. avio-ba ze, te SAJ i @an dar me ri ja MUP-a.

Od lu ~an od go vor 2009 po ka zao je efi ka sno sa dej stvo raz li ~i tih

ro do va i slu ̀ bi na {e voj ske u iz vo |e wu bor be nih dej sta va.

Me |u broj nim ve ̀ ba ma na {ih je di ni ca tre ba iz dvo -

ji ti Sre te we, ko je je or ga ni zo va no po vo dom Da na dr ̀ av -

no sti Sr bi je i Da na Voj ske Sr bi je. Ve ̀ ba je odr ̀ a na u

No vom Sa du, gde je gra |a ni ma, dr ̀ av nom i voj nom ru ko -

vod stvu pri ka za na ospo so bqe nost je di ni ca Voj ske za pr -

vu i tre }u mi si ju – od bra nu ze mqe i po dr {ku gra |a ni ma i

ci vil nim vla sti ma u slu ~a ju ele men tar nih ne po go da i

pri rod nih ka ta stro fa.

Pri pad ni ci Dru ge bri ga de Kop ne ne voj ske 30. mar ta

u No vo pa zar skoj ba wi i ka sar ni „Ste van Ne ma wa“ u Ra -

{koj iz ve li su tak ti~ ku ve ̀ bu Pro le }e 2009, u ko joj su de -

mon stri ra li ope ra ci je raz me {ta wa sna ga i pru ̀ a wa po -

mo }i ci vil nim vla sti ma na ot kla wa wu po sle di ca iza zva -

nih pri rod nim ka ta stro fa ma – ze mqo tre som, i po ka za li

vi so ku ospo so bqe nost za iz vr {a va we za da ta ka u okvi ru

tre }e mi si je Voj ske Sr bi je.

Sre di nom apri la pri pad ni ci ^e tvr te bri ga de Kop -

ne ne voj ske re a li zo va li su tak ti~ ku ve ̀ bu Bo ro vac 2009,

na ko joj su pri ka za li mo del an ga ̀ o va wa sa sta va bri ga de

i spe ci jal nih je di ni ca u po dr {ci sna ga za obez be |e we

ad mi ni stra tiv ne li ni je i kon tro le Kop ne ne zo ne bez bed -

no sti. Po red sta re {i na i voj ni ka vraw ske bri ga de, u~e -

stvo va la su i dva ti ma iz Spe ci jal ne bri ga de Kop ne ne

voj ske, tre }i ba ta qon voj ne po li ci je, tim @an dar me ri je

i pa tro la Po li cij ske upra ve Vra we.

U Ti te lu, na oba li Ti se, 14. ma ja odr ̀ a na je ve ̀ ba

na ko joj su u~e sni ci pri ka za li po stup ke za po mo} sta nov -

ni {tvu ko je je po go |e no ka ta stro fal nim po pla va ma. Ve -

`ba pred sta vqa deo za jed ni~ kog i ko or di ni ra nog od go vo -

ra oru ̀ a nih sna ga tri su sed ne dr ̀ a ve, Sr bi je, Ma |ar ske

i Ru mu ni je, na opa sno sti ko je no se po pla ve. Ve ̀ bi na Ti -

si, na ko joj je u~e stvo va lo vi {e od 300 qu di iz tri dr ̀ a -

ve, pri su stvo va li su na ~el ni ci ge ne ral {ta bo va voj ski

Sr bi je i Ma |ar ske, ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}

i ge ne ral La slo Tom bol, ko man dant Kop ne ne voj ske oru -

`a nih sna ga Ru mu ni je ge ne ral-ma jor Dan Gi ku-Ra du, naj od -

go vor ni je sta re {i ne Voj ske Sr bi je i pri pad ni ci voj no di -

plo mat skog ko ra.

Ve ̀ ba stu de na ta za vr {ne go di ne Voj ne aka de mi je Di -

plo mac 2009 iz ve de na je 26. ma ja na in ter vi dov skom po -

li go nu Pa su qan ske li va de. Pra ti li su je dr ̀ av ni i voj ni

vrh Sr bi je, a pre ma oce ni pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a tu

je po ka zan vi sok po ten ci jal Voj ne aka de mi je, ali i ste pen

ob u ~e no sti i pri pre mqe no sti u~e sni ka i sprem nost Voj -

ske Sr bi je za iz vo |e we naj te ̀ ih i naj kom plek sni jih ope -

ra ci ja.

1 5 . d e c e m b a r 2 0 0 9 .

4

Уpre se ku ukup nih ostva re wa i mo gu} no sti Mi ni star -

stva od bra ne u 2009. go di ni me |u na rod na voj na sa -

rad wa za u zi ma zna ~aj no me sto. Evi den tan je i vi sok

ni vo sa rad we sa dve ve li ke voj ne si le – SAD i Ki -

nom, {to po tvr |u ju su sre ti mi ni stra od bra ne Dra -

ga na [u ta nov ca to kom upra vo za vr {e nog bo rav ka u

SAD i onaj to kom ma ja, sa pot pred sed nikom SAD Xo ze -

fom Baj de nom u Be o gra du, te ne dav ni su sret sa mi ni strom

od bra ne Ki ne ge ne ra lom Li jang Gu an gli jem u sep tem bru.

Ne mo ̀ e se za ne ma ri ti ni eks pan zi ja od bram be ne

in du stri je ko ja je uspe la da ostva ri iz voz od bli zu po la

mi li jar de do la ra, {to je u uslo vi ma kri ze i op {teg pa da

iz vo za i pro da je zna ~a jan uspeh. Uto li ko ve }i jer je ta

in du stri ja pre de set go di na bi la sko ro uni {te na.

Dva opre de qe na prav ca sa rad we tre ba lo bi u na -

red noj go di ni da do bi ju {i ri za mah – na jed noj stra ni, sa -

rad wa sa Se ver no a tlant skim sa ve zom u okvi ru Pro gra -

ma Part ner stvo za mir, a na dru goj in ten zi vi ra we od no -

sa sa Ru si jom.

Ne dav no ime no va we na {eg am ba sa do ra pri Na tou i

o~e ki va no otva ra we Kan ce la ri je u Bri se lu bi }e no vi, i

te ka ko va ̀ an ka nal ko mu ni ka ci je i efi ka sni je sa rad we

sa Ali jan som, za {ta po sto ji obo stra ni in te res. Is ko ri -

{}a va we mo gu} no sti ko je pru ̀ a Part ner stvo za mir do -

vo qan su okvir za du go ro~ ni ju sa rad wu, bez po tre be da

se u ovom tre nut ku na me }e pi ta we even tu al nog bu du }eg

~lan stva Sr bi je u Na tou.

U~e stvo va we u Pro gra mu Part ner stvo za mir do pri -

ne }e iz grad wi Voj ske Sr bi je i ja ~a wu in ter o pe ra bil no -

sti, ~i me se po ve }a va ju we ni ka pa ci te ti za u~e stvo va we

u mi rov nim mi si ja ma. Usva ja wem od go va ra ju }ih za ko na u

Skup {ti ni ove go di ne, Sr bi ja po ka zu je da `e li da bu de

part ner u tra ̀ e wu re {e wa za glo bal ne iza zo ve, ri zi ke

i pret we, {to je svr sta va u red od go vor nih dr ̀ a va.

Ka da je re~ o voj noj sa rad wi sa Ru si jom, ona u ovom

tre nut ku ne pra ti u pot pu no sti do bre eko nom ske i po li -

НОВА БЕЗБЕДНОСНААРХИТЕКТУРА

Me |u na rod na voj na sa rad wa

Za hva qu ju }i ak tiv noj po li ti ci od bra ne i ostva re nim re zul ta ti ma u

me |u na rod noj voj noj sa rad wi, Sr bi ja ima sve vi {e pri ja te qa u sve tu,

a Voj ska je sa stav ni ~i ni lac spoq ne po li ti ke ze mqe i stub me |u na rod ne

sa rad we sa ve }im bro jem dr ̀ a va. Re gi o nal na sa rad wa po tvr di la je

do mi nant nu po zi ci ju na {e dr ̀ a ve na za pad nom Bal ka nu i kqu~ nu ulo gu

u una pre |e wu sta bil no sti i ja ~a wu po ve re wa.

Ministar [utanovac i potpredsednik SAD Bajden

ti~ ke od no se. Ru si ja je iz u zet no va ̀ an eko nom ski i spoq -

no po li ti~ ki part ner Sr bi je, na ro ~i to zbog ve li ke po dr -

{ke ko ju pru ̀ a u od bra ni in te gri te ta na {e dr ̀ a ve na Ko -

so vu i Me to hi ji. Za to je Mi ni star stvo od bra ne Sr bi je po -

kre nu lo vi {e ini ci ja ti va ka ko bi se una pre di la voj no e ko -

nom ska sa rad wa dve dr ̀ a ve i stvo ri li uslo vi za po boq -

{a we sa rad we u obla sti ma voj nog obra zo va wa, voj ne me -

di ci ne i na u~ no teh ni~ kog na pret ka.

Uspe {nu me |u na rod nu voj nu sa rad wu u 2009. na naj -

bo qi na ~in po tvr di lo je ne ko li ko zna ~aj nih do ga |a ja –

Me |u na rod ni ae ro mi ting „Ba taj ni ca 2009”, ko ji je

oku pio pred stav ni ke va zdu ho plov sta va 15 ze ma qa, sa 26

avi o na i he li kop te ra u le ta~ kom pro gra mu i smo trom naj -

mo der ni jih le te li ca u iz lo ̀ be nom de lu, a ko ji je vi de lo

bli zu 150.000 po se ti la ca.

Ve ̀ ba MED CE UR, odr ̀ a na u pr voj po lo vi ni sep tem -

bra u Ni {u, naj ve }a je voj no sa ni tet ska ve ̀ ba u sve tu

2009. go di ne. Sr bi ja je bi la pr vo ra zred ni do ma }in i su -

or ga ni za tor te ak tiv no sti, za jed no sa Evrop skom ko man -

dom oru ̀ a nih sna ga SAD, ~i ji je ciq bio uve ̀ ba va we

pro ce du ra za za jed ni~ ko de lo va we u slu ~a ju pri rod nih ka -

ta stro fa i ma sov nih ne sre }a. Na ve ̀ bi je bi lo bli zu 500

u~e sni ka iz 15 ze ma qa.

Bi li smo do ma }in i 42. svet skom voj nom ma ra to nu, a

ve li ku po mo} u or ga ni za ci ji i re a li za ci ji 25. let we uni -

ver zi ja de pru ̀ i lo je i 2.000 pri pad ni ka si ste ma od bra -

ne. Obe ak tiv no sti bi le su ve o ma uspe {ne.

Im pre siv no je iz gle da la jo{ jed na, ~e tvr ta po re du,

pro mo ci ja no vih ofi ci ra is pred Do ma Na rod ne skup {ti -

ne, je dan od naj va ̀ ni jih do ga |a ja ko ji ma Sr bi ja po ka zu je

svo ju dr ̀ av nost.

Ve ̀ ba „Pe {ter 2009”, ko ja se odr ̀ a na po ~e tom ok -

to bra, bi la je pri kaz i pro ve ra ope ra tiv ne spo sob no sti

Voj ske Sr bi je. To je pe ~at sve mu {to je si stem od bra ne ra -

dio u go di ni na iz ma ku, po zgu snu tom ka len da ru ko ji je fi -

na le imao u sep tem bru i po se ta ma vi {e vi so kih de le ga ci -

ja iz ino stran stva, ae ro mi tin gom, voj no sa ni tet skom ve -

`bom i pro mo ci jom no vih ofi ci ra.

Стуб сарадњеPri me ri gde voj na sa rad wa Sr bi je pred sta vqa naj bo qi deo

ukup nih me |u dr ̀ av nih od no sa je su dve ve li ke ze mqe – SAD i Ki na.

Ministar [utanovac po~etkom decembra boravio je u vi{e -

dnevnoj poseti Sjediwenim Ameri~kim Dràvama, na poziv ame -

ri ~kog ministra odbrane Roberta Gejtsa, {to je prvi takav poziv

mi nistru odbrane Srbije posle 25 godina.

Imao je i susrete u Senatu, Kongresu i Beloj ku}i, a delega-

cija na ~ijem je ~elu bio posetila je i Ohajo, gde je bila gost Na -

ci onalne garde te ameri~ke dràve, koja ima partnerske odnose

sa Vojskom Srbije.

Ministar odbrane Srbije Dragan [utanovac ocenio je da je

susret s ameri~kim kolegom Gejtsom u Va{ingtonu jedan od najzna -

~a jnijih od kada je na ~elu ministarstva i da ta poseta treba da

uti~e na poboq{awe sveukupnih odnosa Srbije i SAD, ne samo u

oblasti odbrane.

Po se ta pot pred sed ni ka SAD Xo ze fa Baj de na Sr bi ji u ma ju,

pr va je na ta ko vi so kom ni vou po sle tri de set go di na. Za taj do ga -

|aj se po mno go ~e mu ve zu je epi tet isto rij ski, bu du }i da je dru gi ~o -

vek SAD po ru ~io da je we go va ze mqa sprem na za „no vu eru od no -

sa sa Sr bi jom“ i da ne sla ga we o pi ta wu sta tu sa Ko so va i Me to -

hi je ne }e bi ti pre pre ka da qim evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je.

Su sret pot pred sed ni ka Baj de na sa mi ni strom [u ta -

nov cem, je di nim mi ni strom u Vla di Sr bi je sa ko jim je

odvo je no raz go va rao, upra vo je po tvr da vi so ko ra zvi je ne

voj ne sa rad we, na te me qu spo ra zu ma SO FA i Dr ̀ av nog

part ner stva, u ko me je sa rad wa Voj ska Sr bi je i Na ci o -

nal ne gar de Oha ja pri mer ka ko te od no se tre ba raz vi ja -

ti. Sa go vor ni ci su se sa gla si li da Voj ska Sr bi je u sa rad -

wi sa SAD i we nim sa ve zni ci ma pred sta vqa kqu~ ni fak -

tor sta bil no sti na Bal ka nu i go vo ri li o zna ~a ju we nog

bu du }eg an ga ̀ o va wa u odr ̀ a va wu glo bal nog mi ra u sve tu.

Poseta ministra osdbrane Kine generala Lijanga

noj in du stri ji i voj noj me di ci ni. Mi ni star [u ta no vac za -

hva lio je ki ne skim go sti ma na sve mu {to Ki na ~i ni na me -

|u na rod nom pla nu, po {tu ju }i me |u na rod no pra vo i po dr -

à va ju }i in te re se Sr bi je na Ko so vu i Me to hi ji, is ti ~u }i

da Sr bi ja po dr ̀ a va po li ti ku jed ne i je din stve ne Ki ne.

Mi ni star od bra ne Ki ne ge ne ral Li jang Gu an gli iz ra -

zio je ve li ko po {to va we na {em na ro du i Voj sci Sr bi je,

na gla {a va ju }i da dva na ro da ve ̀ e tra di ci o nal no pri ja -

teq stvo.

Bi la je to uz vrat na po se ta, po sle pro {lo go di {weg bo rav -

ka mi ni stra [u ta nov ca u Ki ni u no vem bru, gde ga je pri mio i ki -

ne ski pot pred sed nik Si ]in ping, {to po ka zu je sa ko li ko se uva -

à va wa u Ki ni gle da na sa rad wu sa Sr bi jom i, po seb no, we nim

si ste mom od bra ne.

Регионална и шира сарадњаVi so ko vred no va we si ste ma od bra ne Sr bi je u sve tu po tvr |u -

je i we nu kqu~ nu ulo gu u iz grad wi i o~u va wu re gi o nal ne sta bil -

no sti. U svim su sre ti ma i ob li ci ma sa rad we na tom ni vou, pred -

stav ni ci Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je is ti ~u na {u

iskre nu opre de qe nost za re gi o nal nu sa rad wu i ak tiv no u~e {}e u

ni zu re gi o nal nih ini ci ja ti va. Sta bil ni od no si, po sle svih stra -

da wa i ra za ra wa, uslov su pri vred nog ra sta i bo qeg ì vo ta na

ovim pro sto ri ma. Pri tom se po seb no is ti ~e da je na {a voj ska

fak tor mi ra i sta bil no sti i ta ko }e osta ti i u bu du} no sti.

Kao {to po {tu je su ve re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet

svih re gi o nal nih su se da, Sr bi ja od lu~ no sta je u za {ti tu svo jih

U iz ja vi po sle sa stan ka mi ni star [u ta no vac oce nio

je „da je po se ta pot pred sed ni ka SAD Mi ni star stvu od bra -

ne i Voj sci Sr bi je sva ka ko iz raz ve li kog po {to va wa pre -

ma srp skoj voj sci i re form skim po te zi ma ko je je Mi ni -

star stvo od bra ne u~i ni lo u pro te klom pe ri o du”.

Pot pred sed nik Baj den po seb no je po hva lio sprem nost

me di cin skih ti mo va ko ji da ju ve li ki do pri nos uspe hu mi -

rov nih mi si ja u ko ji ma u~e stvu ju.

I to kom ne dav ne po se te mi ni stra od bra ne Ki ne ge ne -

ra la Li jan ga Gu an gli ja, pr ve po sle 25 go di na, za kqu ~e no

je da su od no si u obla sti od bra ne naj bo qi u ukup nim od -

no si ma dve ze mqe. U fo ku su raz go vo ra bi li su ja ~a we

tra di ci o nal nog pri ja teq stva, obu ka ka dra, pro jek ti u voj -

5

1 5 . d e c e m b a r 2 0 0 9 .

6

Spa so je vi} je u se di {tu Uje di we nih na ci ja u Wu jor ku raz -

go va rao o u~e {}u pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u mi rov nim

mi si ja ma Uje di we nih na ci ja.

Po ~et kom ok to bra dr ̀ av ni se kre tar Zo ran Jef ti} pri su -

stvo vao je sa stan ku mi ni sta ra od bra ne Vi {e grad ske gru pe (Ma -

|ar ska, ^e {ka, Poq ska i Slo va~ ka) u Bu dim pe {ti, na ko me je bi -

lo re ~i o in te gra tiv nim pro ce si ma dr ̀ a va za pad nog Bal ka na i

Ukra ji ne.

Ne dav na po se ta Ki ni de le ga ci je Mi ni star stva od -

bra ne, ko ju je pred vo dio dr ̀ av ni se kre tar Igor Jo vi ~i},

no vi je im puls toj uspe {noj sa rad wi.

Po mo} nik mi ni stra od bra ne za ma te ri jal ne re sur se Ili ja

Pi li po vi} u vi {e po se ta, u Slo va~ koj, Por tu ga lu i Au stri ji, raz -

go va rao je o una pre |e wu sa rad we u obla sti ma is tra ̀ i va wa i

raz vo ja, pro iz vod we i is pi ti va wa sred sta va na o ru ̀ a wa i voj ne

opre me, stan dar di za ci je i ko di fi ka ci je.

Na ~el nik Upra ve za me |u na rod nu voj nu sa rad wu Mi lo rad

Pe ri} pot pi sao je pla no ve bi la te ral ne voj ne sa rad we sa vi {e

ze ma qa, me |u ko ji ma su Bu gar ska, Dan ska, Ru mu ni ja, ^e {ka, Tur -

ska, Bo sna i Her ce go vi na, Gr~ ka, Bel gi ja, Ita li ja, Cr na Go ra,

Nor ve {ka, Ne ma~ ka, SAD i Na ci o nal na Gar da Oha ja.

Мултилатералне иницијативеSr bi ja je sna ̀ no po dr ̀ a la pro ce se po di za wa ni voa bez -

bed no sti i na broj nim mul ti la te ral nim sku po vi ma, a me |u naj va -

`ni jim je su ne dav ni sa sta nak Ame ri~ ko-ja dran ske po ve qe u Sa -

ra je vu, ko me je pri su stvo vao mi ni star [u ta no vac, i sa stan ci

na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va ~la ni ca Ame ri~ ko-ja dran ske po ve qe

ko ji ma je u Ti ra ni i Bu dvi pri su stvo vao na ~el nik Ge ne ral {ta ba

Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Mi lo je Mi le ti}. U toj re gi o -

nal noj ini ci ja ti vi su Al ba ni ja, Hr vat ska, Ma ke do ni ja, Bo sna i

Her ce go vi na i Cr na Go ra, a Sr bi ja ima sta tus po sma tra ~a.

Je dan od naj va ̀ ni jih do ga |a ja za Voj sku Sr bi je na me |u -

na rod nom pla nu je ste Kon fe ren ci ja na ~el ni ka ge ne ral {ta bo -

va bal kan skih ze ma qa, ko ja je 9. ju na odr ̀ a na u Be o gra du. To

je ta ko |e re gi o nal na ini ci ja ti va u ko joj su na ~el ni ci ge ne ral -

{ta bo va Al ba ni je, BiH, Bu gar ske, Cr ne Go re, Gr~ ke, Ma ke do -

ni je, Ru mu ni je, Tur ske i Sr bi je.

Be o grad ska kon fe ren ci ja bi la je pri li ka da ~el ni qu di

bal kan skih voj ski raz me ne mi {qe wa o re le vant nim bez bed no -

snim pi ta wi ma. Po red ge ne ral-pot pu kov ni ka Mi lo ja Mi le ti -

}a, ko ji je pred se da vao Kon fe ren ci jom, sku pu se obra ti o mi -

ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, a pred sed nik Sr bi je Bo -

ris Ta di} priredio je prijem.

na ci o nal nih in te re sa, tra di ci je, kul tu re i iden ti te ta, zah te va -

ju }i od svih me |u na rod nih su bje ka ta da po {tu ju wen te ri to ri -

jal ni in te gri tet.

Ta kvi prin ci pi sa rad we po tvr |e ni su i u su sre ti ma mi ni -

stra [u ta nov ca sa ko le ga ma iz su sed nih ze ma qa, sa ko ji ma se

sa stao to kom 2009. go di ne. U Sa ra je vu se su sreo sa mi ni strom

od bra ne Bo sne i Her ce go vi ne Sel mom Ci ko ti }em i naj vi {im

zva ni~ ni ci ma Fe de ra ci je BiH i Re pu bli ke Srp ske, u Ru mu ni ji

sa mi ni strom od bra ne Mi ha jom Sta ni {o a rom, u Sko pqu sa ma -

ke don skim mi ni strom od bra ne Zo ra nom Ko wev skim, a u Be o gra -

du je do ~e kao mi ni stra od bra ne Bu gar ske Ni ko la ja Co ne va. Sa

mi ni strom od bra ne Cr ne Go re Bo rom Vu ~i ni }em sa stao se i u

Pod go ri ci i ne dav no u Be o gra du, a pri li kom pr ve po se te pot -

pi san je ugo vor o ustu pa wu si mu la to ra le te wa za avi on su per -

ga leb G-4, na me wen obu ci pi lo ta.

Po red su sed nih ze ma qa, mi ni star [u ta no vac je u dva na -

vra ta po se tio Tur sku, gde su ga pri mi li pred sed nik Ab du lah Gul

i mi ni star od bra ne Meh med Vex di Go nul, ko ji je ne dav no do {ao

u uz vrat nu po se tu Sr bi ji i pri su stvo vao pro mo ci ji no vih ofi -

ci ra za jed no sa cr no gor skim mi ni strom od bra ne. U Lon do nu je

sa bri tan skim mi ni strom oru ̀ a nih sna ga Bo bom Ejn svor tom

pot pi sao spo ra zum ko ji pred vi |a sa rad wu u obla sti od bra ne i

{ko lo va we pri pad ni ka Voj ske Sr bi je u Ve li koj Bri ta ni ji, a ne -

dav no je u Be o gra du pri mio mi ni star ku za bez bed no snu po li ti -

ku Ve li ke Bri ta ni je ba ro ne su En Tej lor.

U Do mu gar de na Top ~i de ru pri mio je por tu gal skog ko le gu

Nu wa Se ve ri a na Te i ̀ e i rea, mi ni stre od bra ne Gr~ ke Evan ge lo -

sa Me i ma ra ki sa i Ki pra – Ko sta sa Pa pa ko sta sa.

Pri li kom po se te [pa ni ji [u ta no vac je sa mi ni star kom od -

bra ne Kar me [a kon pot pi sao Me mo ran dum o sa rad wi u obla sti

od bra ne, a tom ~i nu pri su stvo va li su i pred sed nik Sr bi je Bo ris

Ta di} i {pan ski pre mi jer Ho ze Lu is Ro dri ges Sa pa te ro.

To kom po se te Au stri ji [u ta no vac se su sreo sa pred sed ni -

kom Hajn com Fi {e rom, mi ni strom od bra ne i spor ta Nor ber tom

Da ra bo {om, te sa pred stav ni ci ma Pri vred ne ko mo re Au stri je.

U Slo ve ni ji se sa stao sa pre mi je rom Bo ru tom Pa ho -

rom i mi ni star kom od bra ne Qu bi com Je lu {i}, a u Slo -

va~ koj je ne dav no raz go va rao sa {e fom di plo ma ti je Mi -

ro sla vom Laj ~a kom i ko le gom Ja ro sla vom Ba {kom.

Jo{ jedna potvrda partnerstva do{la je nedavno,

prijemom Srbije u ~lanstvo SEDM, regionalne inicijative

za ja~awe bezbednosti i saradwe u jugoisto~noj Evropi.

U vi {e na vra ta, a po seb no na mi ni star skom za se da -

wu Na toa u Bri se lu, mi ni star [u ta no vac po zvao je li de -

re Ali jan se da ne sma wu ju broj no sta we Kfo ra na Ko so -

vu, jer bi to mo glo ugro zi ti si gur nost Sr ba i osta lih ma -

win skih za jed ni ca i de sta bi li zo va ti si tu a ci ju u re gi o nu.

Интензиван дијалогPo me nu ti i osta li su sre ti mi ni stra od bra ne, ali i broj ni

su sre ti pred stav ni ka Sek to ra za po li ti ku od bra ne, Sek to ra za

qud ske re sur se, Sek to ra za ma te ri jal ne re sur se i Ge ne ral {ta -

ba Voj ske Sr bi je, znat no su una pre di li voj nu sa rad wu i po slo ve

od bram be ne in du stri je Sr bi je.

Ta ko je dr ̀ av ni se kre tar Du {an Spa so je vi}, u ni zu su -

sre ta, raz go va rao i sa vi so kim funk ci o ne ri ma mi ni star -

sta va od bra ne Ita li je, ̂ e {ke, Ma |ar ske, Nor ve {ke, a to -

kom sep tem bar ske po se te SAD u Pen ta go nu su ga pri mi li

pr vi za me nik po mo} ni ka se kre ta ra od bra ne SAD za me |u -

na rod ne bez bed no sne po slo ve Xo zef Mek mi lan i no vi ko -

man dant Na ci o nal ne gar de SAD ge ne ral Krejg Me kin li.

Konferencija na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa

Јe dan od do ga |a ja po ko me }e 2009. go di na bi ti upam }e na

i iz van si ste ma od bra ne sva ka ko je ste ae ro mi ting „Ba taj -

ni ca 2009“. Sa ma ide ja o or ga ni zo va wu ma ni fe sta ci je

tog ran ga u pr vi mah iz gle da la je te {ko ostva ri vo. Bi lo je

po treb no obez be di ti do vo qan broj atrak tiv nih u~e sni ka,

i za stati~ ki deo iz lo ̀ be i za le ta~ ki pro gram. In fra-

struk tur no obezbe |e we ae ro dro ma u Ba taj ni ci, ko ji je 1999.

pre tr peo ve li ka o{te }e wa, bio je ta ko |e iza zov.

Ae ro mi ting i sve {to se na we mu mo glo vi de ti sre di nom

sep tem bra, bo gat le ta~ ki pro gram u ko me su na stu pi li pi lo ti

iz 15 ze ma qa sa 26 le te li ca, bli zu 150.000 po se ti la ca uz

pri su stvo broj nih de le ga ci ja iz sve ta, od Ki ne na is to ku, do

Sje di we nih Ame ri~ kih Dr ̀ a va na za pa du, od Al ̀ i ra na ju gu

do Nor ve {ke na se ve ru, po tvr di li su da Be o grad bar je dan

dan tre ba da bu de va zdu ho plov na pre sto ni ca sve ta.

Re kon struk tiv ni za hva ti na ae ro dro mu, u {ta spa da i iz -

grad wa no vog kon trol nog tor wa i pri la znih pu te va, iz ve de ni

su br zo. Za hva qu ju }i ini ci ja ti vi mi ni stra od bra ne Dra ga na

[u ta nov ca na me |u na rod nom pla nu, sta jan ka u Ba taj ni ci bi -

la je po pu we na naj sa vre me ni jim le te li ca ma da na {wi ce, a

broj ni po se ti o ci mo gli su da u`i va ju u bra vu ra ma vr hun skih

svet skih pi lo ta.

Pi lo ti Va zdu ho plov stva i pro -

tiv va zdu ho plov ne od bra ne Voj ske

Sr bi je otvo ri li su pro gram de mon -

stri ra ju }i ve {ti ne pi lo ti ra wa i

ma ne var ske spo sob no sti avi o na do -

ma }e pro iz vod we la sta 95, ga leb G-

2, su per ga leb G-4 i orao, za tim avi -

o na MiG-29 i he li kop te ra ga ze la.

Pr vi u e{e lo nu ViP VO na stu -

pi li su pred stav ni ci lo va~ ke avi ja -

ci je, po dva avi o na MiG-21 i MiG-

29 iz sa sta va 101. lo va~ ke avi ja cij -

ske eska dri le sa ba taj ni~ kog ae ro -

dro ma. Sle di li su pred stav ni ci ju -

ri {ne avi ja ci je, na avi o ni ma orao

iz sa sta va 98. avi ja cij ske ba ze iz

Kra qe va, a on da pred stav ni ci {kol -

sko-bor be ne avi ja ci je, na avi o ni ma

su per ga leb G-4, i {kol ske avi ja ci je u

avi o ni ma utva-75.

Na ra dost ogrom nog bro ja qu -

bi te qa le te wa, ko ji su pro sto pri ti -

sli {i ro ku ae ro drom sku pi stu, po

le pom vre me nu, ve {ti ne i mo gu} no sti avi o na pri ka za li su to kom

pet sa ti i pi lo ti iz 14 stra nih ze ma qa u~e sni ca – na avi o ni ma

gri pen, F-16, ho uk, al fa xet, pi la tus, MiG-21 i he li kop te ru Mi-24.

Na iz lo ̀ be nom pro sto ru, u sta ti~ kom de lu pro gra ma, po se ti -

o ci su raz gle da li iste ti po ve avi o na ko ji su le te li, ali i sa vre -

me ne bor be ne avi o ne eu ro faj ter i mi ra`, te tran sport ne avi o ne

C-27 spar tan, C-130 her ku les i C-160 tran sal. Po slov na avi ja -

ci ja pred sta vi la je luk su zne bi znis-xe to ve ~e len xer i ce sna.

Pre ma oce ni mi ni stra [u ta nov ca, ak tiv no sti na me |u na -

rod nom pla nu i re zul ta ti ko je smo po sled wih go di na po sti gli u

re for mi si ste ma od bra ne po ka za li su da ze mqa sa le ta~ kom tra -

di ci jom ka kva je Sr bi ja, mo ̀ e i tre ba da or ga ni zu je ova kav ae ro -

mi ting kao svo je vr snu pro mo ci ju ze mqe u ino stran stvu i Voj ske

Sr bi je u ze mqi.

– Ako po sle Ba taj ni ce 2009 bar je dan de ~ak ili de voj ~i ca

po ̀ e li da po sta ne pi lot Voj ske Sr bi je sma tra }e mo da smo uspe -

li u na me ri, a uve ren sam da }e ih bi ti i znat no vi {e. ^i we ni -

ca da u vre me eko nom ske kri ze ovo li ki broj ze ma qa u~e stvu je na

ba taj ni~ kom ae ro mi tin gu po ka zu je da po sto ji ve li ki re spekt pre -

ma na {em si ste mu od bra ne, Voj sci i voj nom va zdu ho plov stvu – na -

gla sio je mi ni star od bra ne.

Aeromiting „Batajnica 2009”

ЛЕТАЧКА ПРЕСТОНИЦА СВЕТА

7

1 5 . d e c e m b a r 2 0 0 9 .

8

u mul ti na ci o nal nim mi rov nim ope ra ci ja ma pod okri qem

Uje di we nih na ci ja, ka kvo je pred lo ̀ e no u~e {}e le kar skog

ti ma u ope ra ci ji u â du, gde su pri sut ni voj ni pred stav ni -

ci 36 dr ̀ a va i po li cij sko oso bqe 20 ze ma qa sa svih kon -

ti ne na ta.

– Ube |e ni smo da Voj ska Sr bi je ima mo gu} no sti, mo ̀ e

i è li da u~e stvu je u mi rov nim ope ra ci ja ma, ~i me bi smo

po di gli i me |u na rod ni kre di bi li tet na {e ze mqe – re kao

je [u ta no vac i pod se tio na isto ri ju u~e {}a na {e voj ske u

mi rov nim mi si ja ma, od Si na ja 1956. go di ne, za tim u Je me -

nu, Kon gu, Ira nu, Na mi bi ji, An go li, Is to~ nom Ti mo ru i Bu -

run di ju.

Do sa da {wa is ku stva pri pad ni ka srp ske voj ske u po -

sma tra~ kim i voj no sa ni tet skim mi rov nim mi si ja ma je su do -

bra, a Sr bi ja na taj na ~in ja sno po ka zu je da è li da bu de

deo pro gre siv nih sna ga me |u na rod ne za jed ni ce u o~u va wu

mi ra, sta bil no sti i na pret ka u sve tu.

Пri pad ni ci Mi ni star stva od bra ne i

Voj ske Sr bi je tre nut no su an ga ̀ o va ni

u ~e ti ri mi rov ne mi si je pod po kro vi -

teq stvom Uje di we nih na ci ja – Kon gu, Li be -

ri ji, Oba li Slo no va ~e, a od ju na i u â du i

Cen tralno afri~ koj Re pu bli ci.

Mi si ja u â du u Cen tral no a fri~ koj Re pu bli ci us po -

sta vqe na je po sle od lu ke srp skog par la men ta o u~e {}u

pro fe si onal nih pri pad ni ka sa ni tet ske slu ̀ be na {eg si -

ste ma od bra ne u sa sta vu nor ve {kog kon tin gen ta u mi rov -

noj mi si ji Uje di we nih na ci ja.

Na rod na skup {ti ne Sr bi je odo bri la je u~e {}e voj nog

sa ni te ta u toj mi rov noj mi si ji po sle po sla ni~ ke ras pra ve,

na van red noj sed ni ci 3. ju na, na ko joj je mi ni star od bra ne

Dra gan [u ta no vac obra zlo ̀ io pred log ta kve od lu ke.

Tom pri li kom on je is ta kao da je za spoq no po li ti~ ki

kre di bi li tet Sr bi je va ̀ no da pri pad ni ci Voj ske u~e stvu ju

ДОПРИНОС ГЛОБАЛНОМ МИРУ

U~e {}em u mi rov nim ope ra ci ja ma {i rom sve ta, pri pad ni ci na {eg si ste ma

od bra ne na naj bo qi na ~in sve do ~e o Voj sci, ali do pri no se i ugle du

i kre di bi li te tu Sr bi je na me |u na rod noj sce ni

Mi rov ne mi si je

9

КонгoMi rov na ope ra ci ja UN u DR Kon go (MO NUC) us po sta vqe na je

no vem bra 1999. go di ne u skla du sa Po gla vqem VI i VII po ve qe OUN

a na osno vu Re zo lu ci je Sa ve ta bez bed no sti UN broj 1279.

Je di ni cu ~i ni sa ni tet ski tim u ~i jem su sa sta vu dva le ka ra i

~e ti ri me di cin ska teh ni ~a ra, ko ji u mi si ji obra zu ju dva ti ma za

me di cin sku eva ku a ci ju va zdu {nim pu tem (AMET). Sme {te ni su u

Kin {a si. Od 7. mar ta 2003, ka da je upu }en pr vi sa ni tet ski tim u

DR Kon go, sa ni tet ski ti mo vi u mi si ji an ga ̀ u ju se sa man da tom od

{est me se ci. Tre nut no se u mi si ji na la zi dva na e sti tim (AMET-12).

ЛиберијaMi si ja UN u Li be ri ji (UN MIL) or ga ni zo va na je po sle pot pi -

si va wa mi rov nog spo ra zu ma u Akri, Ga na, i do no {e wa Re zo lu ci je

Sa ve ta bez bed no sti UN 1509 od 19. sep tem bra 2003. go di ne.

Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je u~e stvu ju u mi rov noj

ope ra ci ji u Li be ri ji od 10. de cem bra 2003, ka da su dva na {a voj -

na po sma tra ~a upu }e na u Li be ri ju.

An ga ̀ o va we voj nih po sma tra ~a na red ne go di ne po ve }a no je

sa dva na tri (9. mar ta), od no sno {est (19. ma ja). Na ~e ti ri pri -

pad ni ka na {e u~e {}e sma we no je 14. mar ta 2009. go di ne.

Voj ni po sma tra ~i se sme wu ju po sle is te ka man da ta od go di nu.

Po red pri pad ni ka Mi ni star stva od bra ne u mi si ji u~e stvu ju i pri -

pad ni ci MUP-a Sr bi je.

Te ̀ i {te u ra du voj nih po sma tra ~a je su pa tro li ra we, kon tro la

i spre ~a va we ile gal ne tr go vi ne i im ple men ta ci ja mi rov nog pro ce sa.

Обалa СлоновачеMi rov na mi si ja Uje di we nih na ci ja u Oba li Slo no va ~e

(UNO CI) us po sta vqe na je Re zo lu ci jom Sa ve ta bez bed no sti

UN 1528, usvo je nom 27. fe bru a ra 2004, na osno vu pro ce ne

da si tu a ci ja u Oba li Slo no va ~e pred sta vqa kon ti nu i ra nu

pret wu svet skom mi ru.

Mi ni star stvo od bra ne u~e stvu je u mi rov noj ope ra ci ji

UNO CI od 1. ma ja 2004. sa tri voj na po sma tra ~a.

Si tu a ci ja u Oba li Slo no va ~e tre nut no je sta bil na, ali

je te {ko pred vi de ti raz voj do ga |a ja. Te ̀ i {te ra da voj nih po -

sma tra ~a je ste na spre ~a va wu ile gal ne tr go vi ne i oba vqa -

wu re dov nih za da ta ka pa tro li ra wa.

Re zo lu ci jom Sa ve ta bez bed no sti UN 1778 od 25. sep tem bra

2007. odo bre no je us po sta vqa we mi rov ne mi si je u ̂ a du i Cen tral -

no a fri~ koj Re pu bli ci, u skla du sa po gla vqi ma VI i VII po ve qe UN.

Mi ni star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je u~e stvu je u mi rov noj

ope ra ci ji MI NUR CAT od 23. ju na 2009. sa sa ni tet skim ti mom u

okvi ru poq ske bol ni ce, ko ja se na la zi u sa sta vu kon tin gen ta Kra -

qe vi ne Nor ve {ke. Sa ni tet ski tim ~i ne tri le ka ra (op {ti hi rurg,

or to ped i ane ste zi o log) i tri me di cin ska teh ni ~a ra.

Pri su stvo na {eg me di cin skog ti ma u okvi ru nor ve {kog kon -

tin gen ta u mi rov noj mi si ji u ^a du i Cen tral no a fri~ koj Re pu bli ci,

po zdra vio je na sve ~a nom otva ra wu voj ne bol ni ce u Abe {eu spe ci -

jal ni iza sla nik Ge ne ral nog se kre ta ra Uje di we nih na ci ja por tu gal -

ski di plo ma ta Vik tor da Sil va An gel.

U sr cu Afri ke, vi so ko iz nad stro ja qu di naj bo qe vo qe i

iskre ne pri vr ̀ e no sti pro fe si ji, vi jo ri se i za sta va Sr bi je.

Ciq mi si je je ste pru ̀ a we hu ma ni tar ne po mo }i neo p hod ne za

op sta nak sko ro po la mi li o na iz be glih i ra se qe nih li ca, ko ja su

po sled wih go di na na {la uto ~i {te u kam po vi ma UN HCR-a u is to~ -

nom i ju ̀ nom ^a du.

Pr vi {e sto ~la ni me di cin ski tim vra tio se iz mi si je sa me da -

qa ma UN, do bi je nim za pro fe si o na li zam u iz vr {a va wu za da ta ka i

za po ̀ r tvo va we i hu ma nost u le ~e wu de ce i sta nov ni {tva. Za me -

nio ga je no vi jo{ broj ni ji tim, ko ji se po sle pri pre ma u Nor ve {koj

po sve tio hu ma nom za dat ku u Afri ci, u mi si ji do bre vo qe qu di sa

svih kon ti ne na ta ko ji ni su rav no du {ni pre ma stra da wu i pat wu si -

ro ma {nih na ro da. U toj mi si ji je i Sr bi ja, po tvr |u ju }i ve} de ce ni -

ja ma isti ca nu opre de qe nost da su mir i so li dar nost u sve tu ne de -

qi va vred nost.

Чад и Централноафричкa Републикa

1 5 . d e c e m b a r 2 0 0 9 .

10

Иqe sa po sve tom naj u spe {ni jim pot po ru~ ni ci ma u ba ta qo ni ma

Kop ne ne voj ske, Va zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra -

ne i Lo gi sti ke – Fi li pu Sto {i }u, Ni ko li Di mi tri je vi }u i Mo -

mi ru Stan ko vi }u.

Obra }a ju }i se u ime ge ne ra ci ja ko je su 2009. go di ne za vr -

{i le {ko lo va we na Voj noj aka de mi ji, naj bo qi stu dent pot po ru~ -

nik Mi lan Ko va ~e vi} re kao je da su naj mla |i ofi ci ri Voj ske

Sr bi je da nas sprem ni za sve za dat ke ko je dr ̀ a va po sta vqa

pred wih.

– Sprem ni smo da u sva kom tre nut ku sle di mo tra di ci ju srp -

ske voj ske i una pre |u je mo je u no vom do bu, pred no vim iza zo vi -

ma. Na ovaj ra do stan i ~a stan dan `e li mo da za hva li mo svi ma

ko ji su sta ja li uz nas to kom go di na obu ke, u~e wa i ra da. U bi lo

ko joj mi si ji da se na |e mo po ka za }e mo da po ve re we ko je ste nam

uka za li i po dr {ka ko ju ste nam pru ̀ i li ni su bi li uza lud ni –

re kao je pot po ru~ nik Ko va ~e vi}.

Sve ~a ni de fi le svih stu de na ta Voj ne aka de mi je upot pu ni -

li su pre let avi ja ci je Voj ske Sr bi je i ve li ka dr ̀ av na za sta va,

po klon na {eg naj bo qeg te ni se ra No va ka \o ko vi }a, ko ju su gar -

di sti no si li is pred sve ~a nog stro ja.

Pro mo ci ja no vih ofi ci ra Voj ske

СПРЕМНИ ДА БРАНЕ СРБИЈУ

s pred Do ma Na rod ne skup {ti ne, 19. sep tem bra, odr ̀ a na je

sve ~a na pro mo ci ja 129. i 130. kla se stu de na ta Voj ne aka de -

mi je u ofi ci re Voj ske Sr bi je. To je ~e tvr ta ge ne ra ci ja pot -

po ru~ ni ka ko ja je na taj na ~in, sve ~a nim de fi le om i je din -

stve nom voj nom ce re mo ni jom, pred sta vqe na gra |a ni ma Sr -

bi je. Sve ~a no sti je pri su stvo vao kom ple tan dr ̀ av ni i voj ni vrh,

ali i broj ne ugled ne zva ni ce iz ze mqe i ino stran stva.

Stro ju mla dih ofi ci ra obra tio se naj pre pred sed nik Re -

pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di} re ~i ma: „Tra ̀ im od vas da bra ni -

te Sr bi ju i ~u va te mir. Za hva lan sam svim pri pad ni ci ma Voj ske

Sr bi je {to su re a fir mi sa li voj ni po ziv. Da nas je po no vo ~ast

bi ti srp ski voj nik.”

Mi ni star [u ta no vac oce nio je da je pro mo ci ja pot po ru~ -

ni ka is pred srp skog par la men ta je dan od naj zna ~aj ni jih dr ̀ av -

nih do ga |a ja i da na taj na ~in, pre po zna tqi vom voj nom ce re mo -

ni jom, Sr bi ja po ka zu je svo ju dr ̀ av nost.

Ofi cir ske sa bqe pr vom, dru gom i tre }em stu den tu u ran -

gu – pot po ru~ ni ci ma Mi la nu Ko va ~e vi }u, Bo ja nu Ta na skov skom i

Mi lu ti nu Moj si lo vi }u – tra di ci o nal no je do de lio pred sed nik

Ta di}. Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac uru ~io je pi {to -

Stu den ti 129. i 130. kla se Voj ne aka de mi je pro mo vi sa ni su u ofi ci re srp ske

voj ske sre di nom sep tem bra, ve} tra di ci o nal no is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne,

u pri su stvu naj vi {ih dr ̀ av nih i voj nih zva ni~ ni ka

11

No va voj na ba za uda qe na je oko pet ki lo me ta ra od cen tra

Bu ja nov ca, s le ve stra ne au to pu ta Be o grad–Ni{–Vra we–Bu ja no -

vac, ko ji vo di pre ma srp sko-ma ke don skoj gra ni ci. Kom pleks za u -

zi ma oko 35 hek ta ra ze mqi {ta, sa 66 obje ka ta, od ~e ga su 44

objek ta vi so ko grad we, ukup ne po vr {i ne oko 22.000 kva drat nih

me ta ra.

Tre nut no je naj sa vre me ni ji obje kat ka sarn skog ti pa ko ji po -

se du je Voj ska. Ume sto spa va o ni ca za vi {e de se ti na pri pad ni ka,

objek ti za sme {taj u ba zi ras po la ̀ u so ba ma sa ~e ti ri kre ve ta

i za seb nim mo krim ~vo rom. Ba za ima sport ske te re ne, re sto ran

ka pa ci te ta od 2.000 me sta, am bu lan tu, ko tlar ni cu, ben zin sku

sta ni cu i ra di o ni cu za po prav ku vo zi la. Po red to ga, ima do -

voq ne ka pa ci te te ma ga cin skog pro sto ra, ga ra ̀ a, sta jan ki i

nad stre {ni ca.

Uslo vi ko je ba za „Jug“ pru ̀ a na {im voj ni ci ma i sta re {i -

na ma je su u ran gu uslo va ko je ima ju naj sa vre me ni je ar mi je sve ta

– obez be |u ju ap so lut no sve za vr hun sku or ga ni za ci ju ì vo ta i

ra da i bi tan su pred u slov za kva li tet nu re a li za ci ju obu ke i za -

da ta ka.

Ukup na vred nost iz grad we obje ka ta vi so ko grad we i in fra -

struk tu re ba ze iz no si oko 1.740.000.000 di na ra. Za sle de }u

go di nu pla ni ra na je tre }a fa za, to kom ko je }e bi ti po dig nu ti

kan ti na, voj ni~ ki klub i sport ska sa la.

О

Ba za Jug

ГАРАНЦИЈА МИРАVoj na ba za „Jug“ na Ce po ti ni kod Bu ja nov ca, naj ve }a i naj mo der ni ja u re gi o nu,

otvo re na je 23. no vem bra. Na me we na je za sme {taj oko 1.000 voj ni ka, ali i

opre me, na o ru ̀ a wa, bor be nih i ne bor be nih vo zi la, te sred sta va po treb nih za

sva ko dnev no funk ci o ni sa we sa vre me ne pro fe si o nal ne voj ne je di ni ce.

tva ra wu ba ze „Jug“ na Ce po ti ni kod Bu ja nov ca, 23. no vem -

bra, pri su stvo va li su pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}, pre -

mi jer Mir ko Cvet ko vi}, mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no -

vac, na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu -

kov nik Mi lo je Mi le ti}, ali i broj ni go sti iz Vla de Re pu -

bli ke Sr bi je, Mi ni star stva od bra ne i Voj ske, pred stav ni ci voj -

no di plo mat skog ko ra, MUP-a i lo kal ne sa mo u pra ve.

Tom pri li kom pred sed nik Ta di} is ta kao je da je po sto ja we

voj ne ba ze u op {ti ni Bu ja no vac kqu~ na ga ran ci ja si gur no sti i

mi ra u tom de lu Sr bi je. „Svi gra |a ni Sr bi je ko ji è le mir i

sta bil nost u re gi o nu i naj bo qe me |u na ci o nal ne od no se tre ba

da bu du za do voq ni otva ra wem ba ze 'Jug'. Svi ko ji ne è le mir i

svi ko ji se ba ve or ga ni zo va nim kri mi nal nom ne tre ba da bu du

za do voq ni”, re kao je pred sed nik Sr bi je.

„Jug“ u obla sti bez bed no sti ima vi {e struk zna ~aj za Sr bi -

ju i we nu voj sku, ali i re gi on. Po se du je i iz u ze tan raz voj ni po -

ten ci jal, jer }e u woj ra di ti oko 1.000 pri pad ni ka Voj ske, {to

qu di ma iz tog kra ja nu di mo gu} nost upo {qa va wa. Ta ko |e }e bi -

ti je dan od kqu~ nih do pri no sa pri pre mi na {e voj ske za u~e {}e

u mi rov nim ope ra ci ja ma.

Ba za na Ce po ti ni pred sta vqa naj zna ~aj ni ji in fra struk tur -

ni pro je kat ko ji je Voj ska iz gra di la u po sled wih ne ko li ko de ce -

ni ja. Pred sto ji jo{ ure |i va we 65 hek ta ra ze mqi {ta, ko je }e po -

slu ̀ i ti Voj sci za pri pre mu za an ga ̀ o va we u svim mi si ja ma.

НNa sed ni ci Na rod ne skup {ti ne Sr bi je, 26. ok to bra, po sla -

ni ci su usvo ji li dve stra te gi je i {est voj nih za ko na – stra -

te gi je o na ci o nal noj bez bed no sti i od bra ni Re pu bli ke Sr -

bi je, iz me ne Za ko na o od bra ni i o Voj sci, Za kon o voj noj,

rad noj i ma te ri jal noj oba ve zi, Za kon o ci vil noj slu ̀ bi, Za-

kon o upo tre bi Voj ske Sr bi je i dru gih sna ga od bra ne u mul ti na -

ci o nal nim ope ra ci ja ma van gra ni ca Sr bi je i Za kon o Voj no o ba -

ve {taj noj i Voj no be zbed no snoj agen ci ji.

Usvo jen je i Za kon o od li ko va wi ma, ko ji pred vi |a tri vr ste

od li ko va wa – or de ne, me da qe i spo me ni ce. Me |u {est or de na je

i or den za slu ga za od bra nu i bez bed nost, a me |u tri me da qe i

me da qa za slu ga za od bra nu i bez bed nost.

Zna ~aj usva ja wa za ko na ogle da se, pre sve ga, u ~i we ni ci da

omo gu }a va na sta vak re for me i iz grad we mo der nog si ste ma od -

bra ne u Sr bi ji. Ti me se za o kru ̀ u je na po ran, dvo i po go di {wi rad

na za kon skoj re gu la ti vi, ko ja je de lom bi la za sta re la ili ni je ni

po sto ja la.

Na ro ~i to je zna ~aj no usva ja we Stra te gi je na ci o nal ne bez -

bed no sti i Stra te gi je od bra ne, ko je uz ra ni je usvo je ni Stra te gij -

ski pre gled od bra ne ~i ne tri naj va ̀ ni ja stra te gij ska do ku men ta.

Ta kva stra te gij ska do ku men ta ne ma ju mno ge raz vi je ni je ze -

mqe. Ru si ja je tek ne dav no usvo ji la sli~ nu re gu la ti vu. To sva ka ko

mno go zna ~i za iz grad wu efi ka snog si ste ma od bra ne.

S tim ci qem iz me ne za ko na o od bra ni i Voj sci, ko ji su usvo -

je ni po ~et kom 2008. go di ne, uno se po treb ne no vi ne ka ko bi se

omo gu }i la mo der ni za ci ja si ste ma od bra ne i voj ne or ga ni za ci je.

Usvo je no je sve ono {to, pre ma mi {qe wu i su ge sti ja ma qu di „na

te re nu”, po ve }a va efi ka snost ra da i ot kla wa ne do u mi ce u tu ma -

~e wu po je di nih ele me na ta za ko na. Ra di se o pri la go |a va wu po -

sto je }ih nor ma tiv nih aka ta prak ti~ nim zah te vi ma upra vqa wa si -

ste mom od bra ne, na ro ~i to u kon tek stu re for me i in te gra tiv nih

pro ce sa ko ji tra ju.

Za kon o upo tre bi Voj ske Sr bi je i dru gih sna ga od bra ne u

mul ti na ci o nal nim ope ra ci ja ma je ste no vi pro pis ko jim Sr bi ja

is ka zu je svo je opre de qe we da se bez bed nost i mir ~u va ju svu da

gde su ugro ̀ e ni, a ne sa mo na svo jim gra ni ca ma. Ta ko ona po sta -

je deo pro gre siv nih sna ga sve ta ko je pod okri qem Uje di we nih na -

ci ja za jed ni~ ki bri nu o o~u va wu mi ra i po ret ka i sprem ne su da

re a gu ju ako do ugro ̀ a va wa do |e bi lo gde u sve tu. To je uo sta lom

i vi {e de ce nij ska tra di ci ja voj ske na {e ze mqe, ko ja be le ̀ i za i -

sta ve li ki niz mi rov nih mi si ja u ko ji ma su we ni pri pad ni ci u~e -

stvo va li pod po pu lar nim „pla vim {le mo vi ma“.

Upu }i va we u mul ti na ci o nal ne ope ra ci je mo gu }e je, pre ma

od red ba ma no vog za ko na, ako je u~e {}e pri pad ni ka Voj ske Sr bi -

je i dru gih sna ga od bra ne u kon kret nom slu ~a ju za sno va no na Usta -

vu Sr bi je i me |u na rod nom pra vu, ako je u skla du s na ci o nal nim,

bez bed no snim i od bram be nim in te re si ma ze mqe i ako je obez be -

|e na ade kvat na prav na za {ti ta u~e sni ka u tim ope ra ci ja ma, o ~e -

mu od lu ~u je Na rod na skup {ti na.

Go di {wi plan o mi rov nim mi si ja ma Vla di Sr bi je pred la ̀ u

mi ni star od bra ne, od no sno mi ni star unu tra {wih po slo va, dok je

raz ma tra we i usva ja we tog pla na u nad le ̀ no sti Skup {ti ne Sr -

bi je. Tru pe u mi si ju {a qe pred sed nik dr ̀ a ve, na osno vu od lu ke

par la men ta i u skla du sa za ko nom, na pred log mi ni stra od bra ne.

Za kon o Voj no o ba ve {taj noj i Voj no be zbed no snoj agen ci ji

obez be |u je zna ~aj nu ra ci o na li za ci ju i po boq {a wa ra da te dve

agen ci je, ali i ra ci o nal ni ju upo tre bu re sur sa i br zi nu raz me ne

in for ma ci ja. Omo gu }a va i ja ~a we me ha ni za ma de mo krat ske i ci -

vil ne kon tro le ra da voj nih slu ̀ bi bez bed no sti i ve }u za {ti tu

qud skih pra va u pri me ni po seb nih po stu pa ka i me ra. Za kon uvo -

di i in sti tu ci ju Ge ne ral nog in spek to ra, ~i ji bi rad, sem osta log,

upra vo tre ba lo da po ja ~a po sto je }u de mo krat sku i ci vil nu kon -

tro lu voj nih slu ̀ bi.

Pro me ne bez bed no snog am bi jen ta na glo bal nom, re gi o nal -

nom i na ci o nal nom pla nu, gde pre o vla da va ju ne voj ne i ne dr ̀ av -

ne pret we bez bed no sti, osnov na su od li ka iz me we nih okol no sti

u ko ji ma voj ne slu ̀ be ra de. U tom smi slu no vi Za kon u pot pu no sti

je uskla |en sa sa vre me nim bez bed no sno-oba ve {taj nim po tre ba -

ma od zna ~a ja za od bra nu i pred sta vqa zna ~a jan do pri nos ostva -

ri va wu in te re sa na ci o nal ne bez bed no sti Sr bi je.

Za kon ska re gu la ti va

ОКВИР САВРЕМЕНОГ ОДБРАМБЕНОГ СИСТЕМА

Nor ma tiv na do ku men ta ko ja de fi ni {u si stem od bra ne i stra te {ka opre de qe wa

na {e ze mqe za o kru ̀ e na su ne dav no u Na rod noj skup {ti ni usva ja wem iz me na ve}

po sto je }ih pro pi sa, ali i no vih voj nih za ko na i stra te gi ja. Na taj na ~in omo gu }e ni

su na sta vak re for me si ste ma i iz grad wa mo der nog sek to ra od bra ne u Sr bi ji.

1 5 . d e c e m b a r 2 0 0 9 .

12

Voj ne {ko le

13Od u vek je

Voj na aka de mi ja

va ̀ i la za elit -

nu {ko lu, u ko ju

do la ze sa mo naj -

bo qi ka ko bi

ste kli vi so ko

voj no obra zo va -

we. Pri jem na

Aka de mi ju ge ne -

ra ci ja ma je pred sta vqao ne ku vr stu tri jum fa, po tvr de kva li te ta.

Da nas je ona sa vre me na vi so ko {kol ska usta no va, od ne dav no deo

obra zov nog si ste ma Sr bi je, pri zna ta i po zna ta da le ko iz van dr -

`av nih gra ni ca.

Aka de mi ja na svo je vr stan na ~in osli ka va ukup no sta we si -

ste ma od bra ne. Po da tak da se na kon kurs za pri jem u naj mla |u kla -

su stu de na ta 2009. go di ne ja vi lo ~e ti ri pu ta vi {e od po treb nog

bro ja, a da je na jed no u~e ni~ ko me sto u Voj noj gim na zi ji kon ku ri -

sa lo ~ak 12 kan di da ta, go vo ri o po ve }a wu ugle da voj nog {kol stva,

ali i per spek ti va ma ko je ta vr sta obra zo va wa nu di. Kon ku ren ci -

ja }e, po sve mu su de }i, iz go di ne u go di nu bi ti sve o{tri ja, {to }e

si gur no do pri ne ti obra zo va wu kva li tet nog sta re {in skog ka dra.

Sva ke go di ne, is pred Do ma Na rod ne skup {ti ne, iz stro ja

Voj ne aka de mi je u stroj je di ni ca Voj ske Sr bi je pre la ze no vo u na -

pre |e ni pot po ru~ ni ci. Re~ je o mla dim qu di ma sa naj ~a sni jim za -

ni ma wem – od bra na ze mqe. Za dve go di ne, na sve ~a noj pro mo ci ji

taj po nos ima }e i de voj ke, ko je se ve} tre }u go di nu {ko lu ju na Voj -

Voj no me di -

cin ska aka de mi -

ja, ili ka ko je to

uo bi ~a je no re }i

– VMA, ba {ti -

ni tra di ci ju od

165 go di na is -

ku stva voj ne me di ci ne, sa uspo ni ma i pa do vi ma, sle de }i sud bi nu

dr ̀ a ve i dru {tva. Da nas je, kao i de ce ni ja ma una zad, si no nim vr -

hun ske zdrav stve ne ne ge i je dan od za {tit nih zna ko va – brend si -

ste ma od bra ne i Sr bi je.

Ia ko je go di na ma bi la ne do stup na ci vi li ma, VMA je od pro -

{le go di ne 40 po sto ka pa ci te ta sta vi la na ras po la ga we gra |an -

stvu. Kao tre }a po ve li ~i ni voj na bol ni ca na sve tu, ona osta je po -

sve }e na naj pre o~u va wu zdra vqa pri pad ni ka Voj ske Sr bi je.

Po red ne go va wa tra di ci je vr hun skog ka dra, ko ji tre nut no ~i -

ni 115 pro fe so ra i do ce na ta i 46 asi ste na ta, Aka de mi ja je uz

po mo} i po dr {ku me nax men ta si ste ma od bra ne uspe la da se mo -

der ni zu je i op skr bi naj sa vre me ni jom opre mom. Li der je u ovom

de lu Evro pe ka da se go vo ri o naj no vi jim me to da ma di jag no sti ke i

le ~e wa. Zbog to ga se ne ret ko na VMA do pre ma ju bo le sni ci iz raz -

li ~i tih re gi o na

i kra je va sve ta.

T o k o m

2009. Voj no me -

di cin ska aka de -

mi ja upi sa la je

pr vu ge ne ra ci ju

od osam na est

stu de na ta me di ci ne, ko ji }e osnov ne stu di je za vr {i ti u toj usta -

no vi. To je zna ~a jan ko rak ko ji ~i ni u prav cu eta bli ra wa u aka -

dem skom pro sto ru Sr bi je. Po sto ji sna ̀ na vo qa da VMA, za jed -

no sa Voj nom aka de mi jom, usko ro po sta ne deo je din stve nog Voj -

nog uni ver zi te ta.

Po red ser ti fi ka ta CRE VAL, do bi je nog po sle voj no sa ni tet ke

ve ̀ be „Si gu ran put“ kra jem pro {le go di ne, ko ji tu usta no vu kva -

li fi ku je za rav no prav no u~e {}e u svim me |u na rod nim ak tiv no sti -

ma, VMA je do bi la pri zna we da je 25. let wa uni ver zi ja da bi la

naj bo qe me di cin ski obez be |e na u isto ri ji, a taj po sao bio je po -

ve ren upra vo we nim le ka ri ma.

Voj no me di cin ska aka de mi ja da je i naj ve }i broj le ka ra i teh -

ni ~a ra za me di cin ske ti mo ve ko ji u~e stvu ju u mi rov nim ope ra ci -

ja ma u Kon gu, ^a du i Cen tral no a fri~ koj Re pu bli ci.

noj aka de mi ji.

Pa ̀ qi vo

od me re ni kon -

cep ti i sa dr ̀ a -

ji na stav nog

pla na stu dij skih

p r o g r a m a ,

o b j e k t i v n o

utvr |e ne nor me

i ak tiv no sti ve -

za ne za prak ti~ ne ob li ke na sta ve, od no sno obu ku, pra vil no iz ba -

lan si ran od nos iz me |u re dov ne na sta ve i obu ke, od no sno us po -

sta vqa we si ner gi je iz me |u ta dva ob li ka re a li za ci je na sta ve,

uve li ko po ve }a va ju efi ka snost i kva li tet stu di ra wa.

Voj na aka de mi ja pre ten du je da po sta ne re gi o nal ni cen tar za

obra zo va we voj nog ka dra bu du }i da je je di na u re gi o nu sa ~u va la

po treb ne na u~ ne, na stav ne i in fra struk tur ne ka pa ci te te da bi

mo gla od go vo ri ti tom za dat ku. Ve} sa da ona {ko lu je stu den te iz

su sed nih ze ma qa, dok se na raz li ~i tim ob li ci ma usa vr {a va wa u

woj na la ze i ofi ci ri sa svih stra na sve ta.

Akre di ta cija pet stu dij skih pro gra ma na Voj noj aka de mi ji sa -

mo je uvod u for mi ra we Voj nog uni ver zi te ta ko ji bi do neo bo qi

kva li tet na sta ve i obra zo va wa ofi ci ra, te omo gu }io re a li za ci -

ju po sle di plom skih i dok tor skih stu di ja, ali i na u~ nih is tra ̀ i va -

wa zna ~aj nih za od bra nu. Voj ni uni ver zi tet da }e in sti tu ci o nal ni

okvir i za stva ra we na u~ no na stav nog ka dra za Aka de mi ju i Voj -

no me di cin sku aka de mi ju.

Voj na aka de mi ja

ВИШЕ ОД РАТНЕ ВЕШТИНЕ[ko la na ci o nal nog ran ga i zna ~a ja, od ne dav no

akre di to va nih stu dij skih pro gra ma, u sa sta vu

obra zov nog si ste ma Sr bi je, je ste oko sni ca bu du }eg

Voj nog uni ver zi te ta, ~i je je for mi ra we na ja vio

me nax ment si ste ma od bra ne, ali i svo je vr stan

re gi o nal ni cen tar za obra zo va we voj nog ka dra

Voj nomedicinska aka de mi ja

БРЕНД ОД ТРИ СЛОВАU 2009. go di ni na VMA je pr vi put osnov ne stu di je

me di ci ne upi sa lo osam na est stu de na ta, {to pred sta vqa

zna ~a jan ko rak na {e naj ve }e voj no me di cin ske usta no ve

u aka dem ski pro stor Sr bi je

1 5 . d e c e m b a r 2 0 0 9 .

14

Pro fe si o na li -

za ci ja voj ske, de fi -

ni sa na stra te gij skim

i dok tri nar nim do ku -

men ti ma, pr ven stve -

no Stra te gij skim

pre gle dom od bra ne,

pred sta vqa pri o ri -

tet u ra du Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Sr bi je,

ko ji je od re dio pred -

sed nik dr ̀ a ve.

Pr vi kon kurs za

po pu nu slo bod nih rad nih me sta i pri jem pro fe si o nal nih voj ni -

ka u Voj sku Sr bi je ras pi san je 1. novembra pro {le go di ne. Ka -

sni je je u dva na vra ta do pu wa van. Do kra ja novembra 2009. pod -

ne to je 9.448 mol bi, {to je znat no vi {e od bro ja po sto je }ih rad -

nih me sta i ja sno po ka zu je ko li ko je Voj ska po ̀ e qan po slo da vac.

Za ni mqi vo je da su 1.307 mol bi, ili 13,83 po sto od ukup -

nog bro ja, po sla le è ne, {to je u rav ni in te re so va wa è na i u

dru gim si ste mi ma od bra ne i wi ho vog u~e {}a u sa sta vi ma mi ni -

star sta va i voj nih je di ni ca.

Do sa da je na obu ku u tra ja wu od tri do osam sed mi ca, u

osam ci klu sa, upu }e n 3.161 kan di da t, od ~e ga su 384 ̀ e ne. Obu -

ku je za vr {i lo 2.325

li ca, a me |u wi ma i

229 è na.

U Voj sku je pri -

mqe no 1.873 kan di -

da ta, od to ga 217

è na, a do kra ja go -

di ne o~e ku je se da

voj nu ka ri je ru za po~ -

ne jo{ 200 pro fe si -

o nal nih voj ni ka.

Po me nu te ci -

fre po ka zu ju da se u

si ste mu od bra ne pro fe si o na li za ci ji pri stu pa plan ski i si -

ste mat ski, da se kan di da ti za po {qa va ju po sle uspe {no okon -

~a ne obu ke i tek ka da stek nu po treb na zna wa i ve {ti ne za

pred vi |e no rad no me sto. Pro blem je {to, ka ko je to ne dav no

oce nio mi ni star [u ta no vac, sa da tre ba za po sli ti 4.500 do

5.000 pro fe si o nal nih voj ni ka, a ve o ma je te {ko kva li tet no

ob u ~i ti, struk tu ri sa ti i za po sli ti sve wih u jed noj go di ni.

Pro blem su i fi nan sij ska sred stva, ali on ve ru je da se do ma -

}in skim vo |e wem fi nan si ja u Mi ni star stvu od bra ne te te {ko -

}e mo gu pre va zi }i.

Ciq pro me na u

unu tra {woj struk tu ri

Mi ni star stva od bra -

ne je ste op ti mi za ci ja

po sto je }e or ga ni za -

ci je, uz za do vo qe we

prin ci pa efi ka sno -

sti i in ter o pe ra bil -

no sti no ve or ga ni za -

ci je i we ne ela sti~ -

no sti ra di po sti za wa

{to bo qih efe ka ta u

svim si tu a ci ja ma. Sve nad le ̀ no sti Mi ni star stva tre ba da re a -

li zu je {to ma wi broj iz vr {i la ca, u skla du sa opre de qe wem Vla -

de Sr bi je da se dr ̀ av na upra va sve de na op ti mal nu me ru.

O vi {ku za po sle nih u Mi ni star stvu od bra ne bi lo je i ra -

ni je re ~i. Od lu ka Vla de o sma we wu bro ja pri pad ni ka u si ste -

mu od bra ne pred sta vqa sa mo na sta vak ve} za po ~e tog pro ce sa

we go ve ra ci o na li za ci je i pri la go |a va wa zah te vi ma vre me na.

Na po me nu tim po slo vi ma an ga ̀ o va na je Upra va za or ga ni za ci -

ju Mi ni star stva od bra ne.

Pred nost Mi ni star stva od bra ne ogle da se u to me {to za

taj za da tak ima ospo so bqen ka dar i od go va ra ju }u, sa mo stal nu

me to do lo gi ju, raz vi ja nu de ce ni ja ma pre ma po tre ba ma srp ske

voj ske i ka sni je

JNA, ko je ni su pri -

pa da le ve li kim blo -

ko vi ma. U blo kov ski

svr sta nim ze mqa ma

or ga ni za ci o na re -

{e wa do la zi la su i

na me ta na s vr ha.

Sr bi ja da nas

pra ti i pri me wu je

naj ra zvi je ni je stan -

dar de u toj obla sti.

Zbog to ga se ve }i broj ze ma qa ugle da na wu i pri me wu je we na

re {e wa. Sto ga }e si ste ma ti za ci je no vih rad nih me sta u Mi ni -

star stvu od bra ne bi ti ura |e na od go vor no, uz po {to va we opre -

de qe wa de fi ni sa nih naj vi {im stra te gij skim do ku men ti ma o op -

ti mal nim re {e wi ma od bram be nih po tre ba na {e ze mqe.

No va pi ra mi da ofi cir skog i pod o fi cir skog ka dra, pred -

vi |e na po me nu tim no vi na ma, za do vo qi }e sa vre me ne kri te ri ju -

me voj ne or ga ni za ci je. Na taj na ~in pro me ni }e se i struk tu ra

za po sle nih u sa mom Mi ni star stvu od bra ne. Ta ko }e, na pri mer,

broj pu kov ni~ kih me sta bi ti sma wen dva i po pu ta, sa sa da {wih

1.000 na ne {to vi {e od 400, uz te ̀ wu da ci vil na li ca ra de

one po slo ve za ko je ni je po treb no voj no ob ra zo va we.

Si ste ma ti za ci ja rad nih me sta

ОДМЕРАВАЊЕ ПОТРЕБАSa vre me ni bez bed no sni, po li ti~ ki, eko nom ski, ali

i kul tu ro lo {ki to ko vi na met nu li su po tre bu da se

si stem od bra ne Sr bi je dru ga ~i je ure di, po go to vo

we go va unu tra {wa struk tu ra. To me su do pri ne li

i zah te vi da se zbog ak tu el ne fi nan sij ske kri ze

ra ci o na li zu je dr ̀ av ni apa rat. U tom smi slu,

i u Mi ni star stvu od bra ne pri vo di se kra ju

no va si ste ma ti za ci ja rad nih me sta.

Pro fe si o na li za ci ja voj ske

ИМПЕРАТИВ СТРУКЕCe lo vi ta re for ma od bram be nog sek to ra Sr bi je,

uz teh ni~ ku mo der ni za ci ju i no vu or ga ni za ci ju

Voj ske, bi }e za o kru ̀ e na tek pro fe si o na li za ci jom

voj nih sa sta va, {to je pred vi |e no naj vi {im stra te {kim

do ku men ti ma. Tom po slu je Mi ni star stvo od bra ne u 2009.

pri stu pi lo od go vor no i plan ski, a pre ma na ja va ma

nad le ̀ nih, ia ko ga op te re }u ju broj ni pro ble mi, naj pre

fi nan sij ski, uspe {no }e se okon ~a ti na red ne go di ne.

Рe no vi ra ni Cen tral ni dom Voj ske Sr bi je, me sto kul tu re i

dru ̀ e wa u sr cu Be o gra da, iz lo ̀ bom sli ka Ci le ta Ma rin ko -

vi }a – Ak ci ja, na pad, od bra na i sve ~a nim kon cer tom Umet -

ni~ kog an sam bla Mi ni star stva od bra ne Sta ni slav Bi ni~ ki,

jo{ {i re je otvo rio vra ta za kul tur ne, stru~ ne, na u~ ne i me-

dij ske do ga |a je u bu du} no sti.

Ta ko zna ~aj ni do ga |a ji na umet ni~ koj sce ni Sr bi je pri vu kli

su broj nu pu bli ku, pri ja te qe i po {to va o ce stva ra la {tva Ci le -

ta Ma rin ko vi }a, ali i mu zi~ ke tra di ci je ko ja se pro te ̀ e u tri

ve ka. Uve li ~a li su ih po zna ta ime na iz sve ta kul tu re, na u ke,

umet no sti, estra de, me di ja, voj no di plo mat ski pred stav ni ci, ge -

ne ra li i ofi ci ri Voj ske, re~ ju svi ko ji su è le li da pre po zna -

tqi ve sli ke i zvu ke do ̀ i ve u no vom, ople me we nom pro sto ru Do -

ma, ko ji pam ti ve li ka kul tur na do ga |a wa u de ce ni ja ma iza nas.

Iz lo ̀ bu je otvo rio mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac,

is ti ~u }i zna ~aj kul tu re u ì vo tu i ra du Voj ske i za do voq stvo {to

se sta rom zda wu, gra |e nom od 1929. do 1932. sred stvi ma rat ni -

ka iz Pr vog svet skog ra ta, vra }a ne ka -

da {wi sjaj, ali do da ju i no vi sa dr ̀ a ji,

ko ji }e jo{ bo qe omo gu }i ti pri kaz ono -

ga {to se ra di u si ste mu od bra ne i Voj -

sci Sr bi je, ali i iz van wih. Te mo gu} no -

sti upot pu we ne su no vim Me di ja cen -

trom, ko ji }e bi ti opre mqen naj sa vre -

me ni jim au dio-vi zu el nim sred stvi ma.

U ta kvom pro sto ru kon cert Umet -

ni~ kog an sam bla iz gle dao je jo{ sve ~a -

ni je. U ~ast Sta ni sla va Bi ni~ kog i we -

go vih za slu ga za raz voj i tra ja we voj ne

mu zi~ ke tra di ci je, pre to ~e ne u broj ne

umet ni~ ke bi se re ne pro la zne vred no -

sti, ~la no vi An sam bla na dah nu to su iz -

ve li de la na {ih i stra nih au to ra.

Go sti su slu {a li ~u ve ni „Mar{

na Dri nu“, ko ji je kom po no vao upra vo

Sta ni slav Bi ni~ ki, zvu ke mar {e va

„Alek san dar I Ob re no vi}“ i „Flo re -

n ti ner“, kom po zi ci ju „Ta mo da le ko“,

ali i tak to ve po pu lar nih mu zi~ kih

ostva re wa {ved ske gru pe „AB BA“, ne -

pro la zne „@ute du we“… Sti ho ve Ale -

15

k se [an ti }a ka zi vao je glu mac Ivan Bo siq ~i}, vo di teq pro -

gra ma.

Gla so vi na {ih po zna tih estrad nih umet ni ka, ko ji ~e sto na -

stu pa ju sa An sam blom – Ma je Oxa kli jev ske, Iva ne Kne ̀ e vi},

Mi ne La za re vi}, Mir ja ne Jo va no vi} i gru pe „Le gen de“ – do dat -

no su ople me ni li kon cert.

Di ri go va li su Pa vle Me da ko vi}, Voj kan Bo ri sa vqe vi} i

na ~el nik An sam bla ka pe tan Igor Mi tro vi}.

Pr va iz lo ̀ ba i pr vi kon cert u re no vi ra nom sta rom zda -

wu, ko ji osli ka va dis kret ni {arm i ele gan ci ju Be o gra da, na naj -

lep {i na ~in na ja vqu ju da }e Cen tral ni dom Voj ske Sr bi je sve

vi {e bi ti me sto istin skih kul tur nih do ga |a wa.

Cen tral ni dom Voj ske Sr bi je pred sta vqa iz u zet no ar hi tek -

ton sko ostva re we @iv ka Pi per skog i Jo va na Jo va no vi }a, ko je

da nas uì va sta tus utvr |e nog kul tur nog do bra. We go va ob no va

je ste dug pre ma kul tur nim i isto rij skim vred no sti ma ko je osli ka -

va, ali i na sto ja we da se sa ~u va srp ska voj na tra di ci ja.

Re no vi ra ni Cen tral ni dom Voj ske Sr bi je

ДИСКРЕТНИ ШАРМ БЕОГРАДА

Iz lo ̀ ba sli ka Ci le ta Ma rin ko vi }a Ak ci ja, na pad, od bra na, kon cer ti

Umet ni~ kog an sam bla Mi ni star stva od bra ne Sta ni slav Bi ni~ ki, ali i broj ne

pro mo ci je kwi ga, stru~ ni, na u~ ni i me dij ski do ga |a ji to kom 2009, po tvr di li su

da je re no vi ra ni Cen tral ni dom Voj ske Sr bi je pre po zna tqi vo me sto

na ma pi kul tu re srp ske pre sto ni ce

16

Уor ga ni za ci ji naj ve }e sport ske ma ni fe sta ci je na sve tu

2009. go di ne – 25. let we uni ver zi ja de – si stem od bra ne

Sr bi je bio je flek si bil na, ali ~vr sta ka ri ka. Sko ro

2.000 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je i Mi ni star stva od bra ne

an ga ̀ o va no je na toj sport skoj ma ni fe sta ci ji i, na taj na -

~in, nesum wi vo do pri ne lo we nom uspe hu.

Uni ver zi ja da u Be o gra du pro gla {e na je za naj bo qu svih

vre me na ka da je re~ o zdrav stve noj za {ti ti. Za to su za slu ̀ ni

le ka ri VMA, ko ji su oba vi li oko 5.500 spe ci ja li sti~ kih pre -

gle da na Po li kli ni ci u Uni ver zi tet skom se lu, dok su svi „zah -

tev ni ji slu ~a je vi“ ade kvat no zbri nu ti na Ba wi ci.

Tro je spor ti sta, u~e sni ka Let we uni ver zi ja de, ko ji su obo -

le li od no vog gri pa, Sr bi ju su na pu sti li zdra vi. ^e tr de se tak

mo bil nih sa ni tet skih ti mo va, opre mqe nih naj sa vrem ni jim vo zi -

li ma i sred stvi ma, sva ko dnev no je de ̀ u ra lo na bo ri li {ti ma i

sport skim te re ni ma.

Tak mi ~e wa su se odr ̀ a va la i na no vo i zgra |e nom te re nu

za stre li ~ar stvo Voj ne aka de mi je, dok su wen sport ski cen tar i

re kon stru i sa ni atlet ski sta di on slu ̀ i li za tre nin ge spor ti -

sta. Aka de mi ja je pru ̀ i la zna ~aj nu lo gi sti~ ku po dr {ku ma ni fe -

sta ci ji.

An ga ̀ o va wem na Uni ver zi ja di, si stem od bra ne po tvr dio je

jo{ jed nom da je po u zdan part ner osta lim dr ̀ av nim in sti tu ci -

ja ma u pro jek ti ma od na ci o nal nog zna ~a ja.

Pro le tos, Be o grad je ugo stio i naj bo qe voj ne ma ra ton ce

na 42. svet skom voj nom pr ven stvu u ma ra to nu, ali i pred stav ni -

ke oru ̀ a nih sna ga svih {est biv {ih re pu bli ka SFRJ na Pr vom

FI FA–CISM Fut sal ku pu. Ne sva ki da {wa sli ka Be o grad skog ma ra -

to na, u ko me se za vr hun ski pla sman bo re voj ni ci svih me ri di -

ja na, ob i {la je svet.

Po sle mno go go di na, FI FA–CISM Fut sal kup oku pio je na

jed nom me stu pri pad ni ke voj ski {est dr ̀ a va, ~la ni ca ne ka da -

{we ju go slo ven ske fe de ra ci je. Slo gan CISM – me |u na rod nog sa -

ve ta za voj ne spo to ve – „Pri ja teq stvo kroz sport”, od kog je i

po te kla ide ja za or ga ni za ci ju te ma ni fe sta ci je, do bio je pu no

zna ~e we to kom ~e tvo ro dnev nog tak mi ~e wa u Sr bi ji.

Sport ske ma ni fe sta ci je

СЛИКЕ КОЈЕ СУ ОБИШЛЕ СВЕТ

Let wa uni ver zi ja da u Be o gra du, naj ve }i sport ski do ga |aj 2009. na sve tu,

42. svet sko voj no pr ven stvo u ma ra to nu, ali i Pr vi FI FA–CISM Fut sal kup, ko ji je

oku pio pri pad ni ke voj ski svih biv {ih ju go slo ven skih re pu bli ka na jed nom me stu,

sa mo su deo sport skih ak tiv no sti na {eg si ste ma od bra ne u go di ni na iz ma ku

MAGAZIN SPECIJALNI PRILOG 50

cen tar za obu ku v i p vo uskoro novi normativi mozaik odbrana.pdf · godina v broj 102 15....

Documents