broj 55-56

8/7/2019 Broj 55-56

1/41

www.koreni.net

NIKOLA JANI, PREDSEDNIK SRPSKOG SAVEZA UVEDSKOJ I KOORDINATOR UJEDINJENE SRPSKEDIJASPORE EVROPE

Na tetu i sramotu drave Srbije

"Kao Srbin ne mogu pasivno da gledam i prihvatim da nekicentri, prvenstveno iz matice, ali i iz inostranstva, godinamanameu nesposobne Srbe i postojee i izmiljene srpskeorganizacije da spreavaju sposobne da se, izmeu ostalog,istina o Kosovu zaista implementira u zapadne centre koji suizuzetno vani za na opstanak", kae Nikola Jani

broj 55-56

DIJASPORA U AMERICI

Lobira se, lobira ...Da li je Srbiji konano krenulo posle istorijskog skupa u Las Vegasu prolog meseca? Dali srpskom kokusu u Vaingtonu preti kraj? I da li Kongres srpskog ujedinjenja ini sveto je u njegovoj moi kako bi se dogodio skori oporavak matice?

SLUAJ JEDNOG INTERVJUA: SLAVKADRAKOVI, EF BEOGRADSKEKANCELARIJE KSU

Neugodna pitanja

Kao novinar lokalnog beogradskogmagazina i nezavisni istraivaki novinar,autor ovog teksta je tek posle vienedeljnihupornih pokuaja uspeo da lino stupi ukontakt sa efom beogradske kancelarijeKSU ...

PRENOSIMO TEKST KOJI JE IZAZVAOVELIKU PANJU, NE SAMO U SRBIJI

Pravna drava? Neka, hvala!

Kosovo je na putu nezavisnosti, to trojicilidera ove zemlje ne moe da se dopada.Na list je doao do tajnih dokumenata kojipokazuju na koji nain tamonje politikeveliine dominiraju organizovanimkriminalom.

KOSOVSKA BITKA IZMEU LEGENDE I

KAKO SU POELI PREGOVORI OSTATUSU KIM ...

S noem pod grlom

U nekim beogradskim medijima pojavile suse procene: da u pozadini pokuajaobaranja Kotuniine vlade na budetuuopte nije bilo iznuivanje prevremenihizbora. Ve ambicija kojom se u osnovidirigovalo izvana: da se u naempregovarakom timu unapred oslabepozicije i uticaj Kotunice kao najtvreg

pregovaraa

TA O NEZAVISNOSTI KOSOVA MISLEPROTERANI ROMI

Demokratija noa

Od funkcionera Unmika smo saznali da eleda zadre u tajnosti da albanski ekstremistisvakodnevno odlaze u kue malobrojnihRoma koji su ostali i prete im da e ih ubitiako kau bilo ta protiv nezavisnosti
http://www.serbian-business.com/http://www.snp-miletic.org.yu/http://www.inter-nacional.com/http://www.nin.co.yu/index.phphttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 55-56

2/41

STVARNOSTI: ZATO SU SRBIIZGUBILI NA KOSOVU?

Oklopnici protiv janjiara

Za objanjenje srpskog poraza na Kosovu,nije potrebna izdaja. Na Kosovu su sesudarila dva oprena politika organizma:srpski, ve rastoen unutranjimsuprotnostima, bez jedinstvene dravnemisli, i drugi, turski, mlad i poletan, koji jeu borbu mogao uvesti sve snage drave

SRPSTVO U PESNIKOM DELU PETRADRUGOG PETROVIA NJEGOA

Tri posvete kao tri bisera

Prva govori o autoru i Crnoj Gori uSrpstvu,a dve druge o stubovima na kojimaNjego temelji srpsku nacionalnu misao -Karaoru, caru Duanu i Milou Obiliu

PRILOG ZA NOVIJU BALKANSKU I STORIJU

Scenario po Holivudu

Dakle, kazuje ta pria, bila jednom jedna zemlja, zvana SFRJ, u kojoj su svi narodi inacionalne manjine iveli u slozi i ljubavi Pa onda je Miloevi u svom matinomsrpskom narodu probudio vekovima, jo od cara Duana poznati primitivizam i gensku

mrnju i agresivnost prema svemu to nije srpsko

poetna | arhiva | redakcija | kontakt | vaa pisma | linkovi| izmeu dva broja
http://www.koreni.net/index.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 55-56

3/41

Romi bee sa Kosova

www.koreni.net

TA O NEZAVISNOSTI KOSOVA MISLE PROTERANI ROMI

Demokratija noa

Od funkcionera Unmika smo saznali da ele da zadre u tajnosti da albanskiekstremisti svakodnevno odlaze u kue malobrojnih Roma koji su ostali i preteim da e ih ubiti ako kau bilo ta protiv nezavisnosti

Pie: Tomaso di Franesko

"Ti si iz 'Manifesta'? Onda poznajeRosanu Rosandu? Molim te pozdravi

je, ona je za mene bila mit kada sambio student u Nemakoj krajem 60- ihgodina". To kae Rajko uri, koji radikao novinar Tanjuga, ali je pre svegapoznat kao "ciganski kralj", ili boljerei "bivi kralj", za ta ga je izabraoSvetski kongres Roma i to u dvamandata od 1990. do 2000. godine,da bi zatim bio predsednik Svetskogkongresa, a sada upravljaMeunarodnim centrom Roma itavogsveta i kao "kralj" objavio je velikibroj knjiga o uslovima u kojima iveCigani. Knjige su prevedene i u Italiji,

gde je uri 1991. godine sa prvom delegacijom Roma koji su ikada uli u Vatikanposetio Papu.

Nalazimo se u Zemunu, velikom istorijskom predgrau Beograda na obodu prostraneravnice tamo gde se Sava uliva u mutni i muljeviti Dunav. Jo nije zavladala hladnabalkanska zima, samo pada dosadna kia i vlaga se uvlai u kosti. Sastali smo se dabismo otili da vidimo kako ive Romi proterani sa Kosova. Nali smo se kod bivegsedita Saveza Roma Srbije, u blizini jedne od tri romske televizijske stanice, ispredmalog kineskog supermarketa u kojem se prodaje sve i svata po izuzetno niskimcenama.

"Vidi ovu ulicu - kae Jovan Donjanovi, predsednik Saveza Roma Srbije, pokazujui miput koji vodi direktno sa juga i preseca nove stambene blokove i trone seoske kuicekoje jo odolevaju u gradu sa vie od dva miliona stanovnika - ovim putem, tano naovom mestu gde ti i ja razgovaramo, u julu 1999, samo mesec dana od dolaska trupaNATO, gledao sam beskonane kolone na desetine hiljada Roma kako stiu gladni ioajni, bez iega, sa plastinim kesama koje su kao jedini prtljag poneli sa sobom beeisa Kosova, a da kamere meunarodnih TV mrea to nisu zabeleile. Poznate su injeniceo tome ta su Romi pretrpeli samo za vreme II svetskog rata pod nacifaistima:silovanja, nasilje, ubistva dece. Sve je to, naalost, dokumentovano u Ujedinjenimnacijama. Na narod je pretrpeo etniko ienje i rasno nasilje, a svet je o tome utao."

Na krajnjoj periferiji, iznad autoputa koji vodi na sever ka Novom Sadu, postoji naputenaindustrijska zona u kojoj jo samo malobrojne fabrike rade. U jednoj od njih, tamo gde jenekada bila fabrika "Grme", meu godinama zakljuanim barakama, zaralim dizalicama,ogromnim hrpama starog gvoa i barutinama velikim kao jezera nalazi se jedno odmnogih improvizovanih naselja Roma izbeglih sa Kosova, koji ive u kolibama od gipsa i

kartona koje su svojevremeno sluile kao svlaionice za graevinske radnike.
http://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/zaboravi/akomozes/index.htmhttp://www.koreni.net/main/dalije.htmhttp://www.usde.se/http://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 55-56

4/41

Nalazimo se u drutvu Gaija erima. On govori tiho, tavie, jedva da progovara. Aonda odjednom kao da pada u vatru: "Pretrpeli smo toliki teror - zatim vadi dokumentekoji pokazuju da je bio predsednik Udruenja Roma u Lipljanu na Kosovu - i jo uvekivimo u strahu. U Lipljanu je bilo tri hiljade Roma, a jo za vreme bombardovanja mnogiod nas su pobegli, nije se moglo iveti. Ali genocid je poeo posle bombardovanja. Bilismo primorani da napustimo svoje kue pod pretnjom obinih Albanaca, ne onih iz OVK,ve civila. Tamo smo imali radnje, kue, maine, zemlju, bili smo integrisana zajednica iiveli smo dobro. Romi su bili stolari. Ja sam bio mehaniar. Imao sam mnogo prijateljaAlbanaca koji su mi govorili da budem miran i da se nita nee dogoditi, ali shvatili smoda se i oni plae. I tako, niko nam nije pomogao. A ta je sa naim kuama? One su iliizgorele ili su se u njih uselili Albanci. Oni toliko govore o nezavisnosti, a zato niko ne

pita Cigane ta misle o nezavisnosti. Naravno, to to smo imali vie nikada neemo imati.Mnoge nae kue i stanovi su prodati, a ugovori su lani. Naime, katastarski podaci suprepravljeni."

"Isto pitanje sam postavio i administratoru OUN Mihaelu tajneru 2003. godine uNemakoj - kae "kralj" Rajko uri koji predvodi na karavan - i tom prilikom sam gapodsetio da su posle Albanaca i Srba Romi trei po veliini narod na Kosovu. On se prvoveoma iznenadio, zatim je traio sve mogue izgovore, ali nije uspeo da mi odgovori.

Prema podacima samog Unmika, do juna 1999. na Kosovu je ivelo 260.000 Romaratrkanih u 193 optine, a sada ih je ostalo 29.656 u samo 26 naselja. I jedini praviintelektualac meu kosovskim Albancima Veton Suroi okarakterisao je etniko ienje ipokolj vie od stotinu Roma kao faistiko. Romi su na Kosovu omraeni samo zbog togato su rekli da su na strani Srba, pri emu se zaboravlja da je najvei deo ove zajednice

iveo integrisan sa svima i esto na mestima gde uopte nije bilo Srba. Za razliku odtoga, Romi u Albaniji nikada nisu bili omraeni.

U Pei ih je ivelo vie od 20.000 i mnogi su bili bogati i imuni, a sada ih je ostalo 1.100i ive pod opsadom; u Obiliu ih je bilo 7.000, a sada ih ima 500, u Gnjilanu ih je bilo7.000, a sada ih je 250, u Vuitrnu 5.000, a ostalo ih je 300, a iz Pritine, Pei,akovice, Lipljana, Podujeva i Uroevca su svi pobegli. Mnoge su ene silovane, a da biponienje bilo vee, to je injeno pred muevima i svekrima, a veliki, veliki broj njih jenestao. U Ujedinjenim nacijama sve ovo znaju, a postoji i dokumentacija, ali nikada nitanije uinjeno. U Pritini su izvreni napadi na sedite OUN, zapravo bilo je tri napadaovoga leta. Od funkcionera Unmika smo saznali da ele da zadre u tajnosti da albanskiekstremisti svakodnevno odlaze u kue malobrojnih Roma koji su ostali i prete im da e ihubiti ako kau bilo ta protiv nezavisnosti. Rome niko ne titi, mi tamo ivimo gore odSrba. Da, gore od Srba."

Ulazimo u baraku sa tri sobe, mranu i zadimljenu, u kojoj radi televizor, a na programuje neka vrsta realiti oua jedne srpske televizijske stanice - svadba za 48 sati. Prilikomulaska otpada malter, mi se izvinjavamo to smetamo, unutra se kuva neko jelo, alihladnije je nego napolju, deca na sve strane, izbrojali smo ih estoro, napolju ih je nadesetine, neki su bosi, svi loe odeveni i vidno neuhranjeni. "Ovde imamo struju kojuskupo plaamo, 30.000 meseno, ali vode nemamo, niko nam nita ne poklanja i jo nedobijamo bilo kakvu pomo, ni lokalnu ni meunarodnu, ali mi neemo milostinju,hoemo da radimo", kae Krasnii Ragib.

On je iveo u Majoru kod Lipljana, naselju sa 50-60 romskih kua, gde su ostali jo samoponeki Akali. Ragib ima jedanaestolanu porodicu - deca, snaja, snajina deca. ena muje umrla od tumora u ovoj baraci pre dve godine, tako da sada ima dve male erke koje

treba da podie bez majke. U meuvremenu u kuu dolaze mnogobrojni susedi i svakopria svoju priu.

Krasnii Ragib je imao dva stana i kuu u kojoj je iveo, bio je rudar u rudniku Gole, gdesu mu bili zaposleni i ena i sin. Sada su bez posla. "ivimo od sakupljanja starog papira igvoa koje nalazimo u kontejnerima u industrijskoj zoni", kae Fadi, Ragibov roak. Ata je sa vaim kuama, pitam ostale. "Doli su Albanci i kue su spaljene, odgovarajugotovo u horu, spaljene sve do jedne. Kako da se vratimo bez zatite i bez naih kua?Pretili su nam svakodnevno, pokazivali da e nas zaklati. Zato ne dou nas da pitaju tamislimo o nezavisnosti". "Mi smo dokaz koliko bi bila nepravedna nezavisnost samojednog naroda - odgovara Ragib - jer ako se vratim eka me no, i to je demokratijanoa. Hoe da ive sami, pa neka ive sami. Gde da se vratim i u ta da se vratim?"

Govore bez nade, govore romski, a muzikalnost jednog dragocenog i bogatog jezika gubi

se u bedi koja ih okruuje. Osmehuju se dok nam predstavljaju grupu devojicapredvoenih osmogodinjim Sabom i estogodinjom Sirijom, Ragibovim erkama, sa

8/7/2019 Broj 55-56

5/41

kojima je i njihova mala devetogodinja roaka Bera. Njihove crne oi svetlucaju, delujugotovo nestvarno. Dolaze iz tiine. Crno je njihovo nebo.

Pri povratku u Beograd, nakon prelaska Panevakog mosta, koji nosi ime grada u kojemje smeten kompleks hemijske industrije razoren za vreme bombardovanja, a koji sesmatra najzagaenijim mestom u Evropi posle ernobilja, stiemo na Karaburmu gde setakoe nalazi veliko naselje Roma proteranih sa Kosova, meu kojima je najvie onih izakovice, Pei i Pritine. Bio je u pravu Rajko uri kada je rekao da je naselje kodfabrike "Grme" u poreenju sa ovim zlato. Ovde nema improvizovanih baraka, ve samokartona, lima i atora. Tu sreemo porodicu Galji koja je dola iz glavnog grada Kosova."U Pritini - pria nam glava porodice Vojan - u Moravskoj ulici ivelo je vie od 22.000Roma, imali smo kue na dva i tri sprata, zemlju, radionice, mala preduzea, bilo je

zanatlija i intelektualaca. Sada tamo vie nema nikoga. Isto su tako primorali malujevrejsku zajednicu da pobegne iz Pritine, ali o tome niko ne govori. I hrvatska zajednicau Janjevu je morala da pobegne"."Vidi ta je uinio nacionalizam - kae 'kralj' Rajko uri - u jugoslovenskoj federacijismo imali Roma Dragiu Svetkovia za ministra, a sada smo samo izbeglice ili gosti. Akosu Srbi proterani sa Kosova graani drugog reda u Srbiji pogoenoj ekonomskom krizom,bez posla i perspektive, tamo gde je ivot skup kao u Evropi, mi Cigani jednostavno nepostojimo. Tako lutamo ovde, po Makedoniji, Italiji, a najvie u Milanu. Veliki broj Roma,njih 46.000, otiao je u Nemaku, jer je i za vreme embarga ostao otvoren kanal premaMaarskoj. Odatle je lako moglo da se ue u Nemaku. Ali, sada ne proe ni nedelja a daih vozovima i autobusima ne vraaju kui, naravno, ne na Kosovo, ve ovamo u Srbiju.

Sada se Svetski parlament Roma koji treba da se sastane priprema da zatrai ratnuodtetu, jer je nad njima izvren genocid, a od Ujedinjenih nacija i meunarodnih sudova

e biti zatraeno da se pronau krivci. Ali ini se da e ovi zahtevi ostati bez odjeka."

Na mestima na kojima smo bili upitali smo ta se dogodilo sa muzikom. Oni o tome radijene priaju. Ne da oni ne vole svoje limene instrumente, ve smatraju da ih Srbizloupotrebljavaju. Prvo su ih koristili kada su ili u borbu, a sada izvoze cigansku muzikukoju u sutini smatraju samo folklorom, ali sa etiketom Gorana Bregovia ona postaje"umetnost". Ako je Balkan predgrae Evopre, ta su onda Cigani?

I l Ma n if es t o ( Rim )

http://www.koreni.net/index.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/izmedju/index.htmhttp://www.koreni.net/main/linkovi.htmhttp://www.koreni.net/main/vasapisma.htmhttp://www.koreni.net/main/kontakt.htmhttp://www.koreni.net/main/redakcija.htmhttp://www.koreni.net/main/arhiva.htmhttp://www.koreni.net/index.htmhttp://www.koreni.net/index.htm

8/7/2019 Broj 55-56

6/41

Sve zadovoljnija holivudskim scenarijom: Karladel Ponte

www.koreni.net

PRILOG ZA NOVIJU BALKANSKU I STORIJU

Scenario po Holivudu

Dakle, kazuje ta pria, bila jednom jedna zemlja, zvana SFRJ, u kojoj su svinarodi i nacionalne manjine iveli u slozi i ljubavi Pa onda je Miloevi u svommatinom srpskom narodu probudio vekovima, jo od cara Duana poznatiprimitivizam i gensku mrnju i agresivnost prema svemu to nije srpsko

Pie: eljko Vukovi

Postoji samo jedna panje vredna

razlika izmeu Hakog tribunala ipolitiko-akcionih amerikih filmova:glavne tuiteljice u tim filmovimaimaju najvie 24 godine, doktorat saKejmbrida, zamaman izgled,enstveno i zavodljivo dranjeNajkrae, ni nalik na Karlu del Ponte.Otud se ne moe rei da hakiproducenti i reditelji rade po ama baistom nitu i scenariju kao filmskekolege iz Holivuda.

Ali, istorijska pria koju, po njihovimzamislima ispisuju tuioci i sudije

Hakog tribunala, jeste nadasve holivudska.

Dakle, kazuje ta pria, bila jednomjedna zemlja, zvana SFRJ, u kojoj susvi narodi i nacionalne manjine iveli uslozi i ljubavi, ak i posle upokojenjanjihovog najveeg sina ineprikosnovenog voe Tita.

Tako bi bilo sve dok je sveta i oveka,samo da se nije pojavio novi Hitler uliku Slobodana Miloevia.

Novi Hitler

Prvo je Miloevi u svom matinomsrpskom narodu probudio vekovima,jo od cara Duana poznati, ali podTitom uspavani i prikrivaniprimitivizam i gensku mrnju i agresivnost prema svemu to nije srpsko.

Na udaru su se prvi nali Slovenci. Nema ta sve nisu inili samo da bi sauvali SFRJ izajedniki ivot u njoj, ali Miloevi je bio neumoljiv u nameri da im napravi suverenu inezavisnu dravu. ak ih je prisilio da ubijaju goloruke mladie u uniformama JNA.Sledea meta bili su Hrvati. Uzalud su Tuman i Mesi molili i preklinjali Miloevia daim ne dira SFRJ, da ih ne izbacuje iz nje. Nije pomoglo, on ih je vojnom silom naterao danaprave svoju nezavisnu dravu Hrvatsku. A da bi im zagorao ivot u toj novoj dravi,prisilio ih je da iz nje proteraju sve Srbe. I pritom, primorao ih da svetu govore

8/7/2019 Broj 55-56

7/41

kako su je izgradili na temeljima Pavelieve ustako-nacistike NDH.

Kao u svim reenim holivudskim priama, umeale su se i velike sile kao spasioci, ne bi linekako spreile Miloevia da i ostalim nesrpskim narodima u bivoj SFRJ ne napravidravu mimo njihove volje.

Za Makedonce, naalost, ve nije bilo pomoi. Uzalud su Kiro Gligorov i njegovi jaukali nebi li se Miloevi smilovao i ostavio Makedonce bar u ostatku SFRJ.Muslimani su proli malo bolje: za kakvu-takvu utehu u njihovoj novoj dravi ostadoelokalni Srbi i Hrvati.

Krenuo je Miloevi da na silu pravi i dravu i Albancima. Ovi su se goloruki hrabro

odupirali, spremni do poslednjeg da daju ivot samo da ne ostanu bez SFRJ i Srbije. Ikada su ve izgubili svaku nadu, uleteli su NATO-vi humanitarci sa bombarderima.

Miloevi na kraju, kako i dolii holivudskoj prii, zavrava u hakom zatvoru, ali ne inajvei deo srpskog naroda. I tu poinje novi zaplet.

Naime, Srbi nastavljaju Miloevievo delo! I posle Miloevia Miloevi! I to uviemilionskom broju klonova.

Naopaki Srbi

Na redu su bili Albanci. Nisu Srbi birali sredstva samo da ih nateraju da naprave sebisvoju nezavisnu dravu na delu teritorije Srbije. Pred takvom silom, i uprkos pomoimonih svetskih sila, Albanci kapitulirae: e, sada mi neemo sa Srbima!

Zarad mira na Balkanu, za pravo im dadoe i velike sile. Nije im prijalo to su morali, eto,da priznaju poraz, to jest da nisu uspeli spreiti Srbe da i Albancima naprave dravu nasrpskoj teritoriji.

Ali, naopaki Srbi nisu za mir, pa se predomislie! Odjednom, vie ne daju Kosmet! aktvrde da su Albanci nad njima inili zloine!

I sada su u istinoljubivom i pravdoljubivom Hagu prisiljeni da svetu dodatno, na sluajuFatmira Ljimaja, dokazuju da je OVK bila humanitarna organizacija, kao to su to bile iFranjine i Alijine vojske. I da Srbi nemaju ni jedan jedini razlog da brinu za svoje zdravljei lagodan ivot ako ostanu i preostanu u albanskoj unitarnoj dravi Kosovo.Tu se ova hako-holivudska pria ni izdaleka ne zavrava.

Naime, dok su velike sile i Albanci zabavljeni razmiljanjem kako da ubede Srbe da se neinate i ne oteavaju stvaranje i promovisanje druge albanske drave na Balkanu, oninastavili sa svojom manijakalnom namerom da drugim narodima i manjinama pravedrave na srpskoj teritoriji.

Razumljivo, Srbija je velika, ima u njoj prostora za jo novih drava.

Moldavci

Koristei optu zaokupljenost Kosovom i Metohijom, Srbi su, gotovo neopaeno, uspeli dainfiltriraju svoje provokatore i siledije meu vojvoanske Maare. Svirepo ih teroriu, aMaari nisu hrabri i izdrljivi kao Albanci u vreme kada su se opirali da ive u vlastitojdravi, i to bez Srba. Otud su brzo popustili, pa zatraie teritorijalnu autonomiju.

Naravno, Evropski parlament i komesar Oli Ren, a i iskusni im kolega Jelko Kacin izSlovenije, odmah su prozreli o emu je re, jer se zna dobro da vojvodjanski Madjari nemogu zamisliti ivot bez Srba i Srbije. I udelie javnu opomenu Beogradu.

Nije prolo ni par dana, a Srbi hinjski udarie i na Rumune. Mislei da su pametniji odcelog humanog i pravdoljubivog sveta, unajmili su Moldaviju da u njihovo ime krenu sapodmuklim planom stvaranja druge rumunske drave, ali na srpskoj zemlji.

Trik sa Moldavcima je, naravno, vrlo brzo raskrinkan, ali svet jo ne reaguje. Razumljivo,jer nee da nasednu na novu srpsku strategiju. Koja, uproeno, glasi: ometati stvaranjenezavisne drave Kosova, sve dok ne napravimo takvu situaciju da Maari, Rumuni,Slovaci, sandaki Bonjaci, Bugari i ostali manjinci ne shvate da im nema druge nego dauzmu svoj deo Srbije!

Za kraj ili desert ostavljeni su Albanci na jugu Srbiju. Njih e Srbi naterati da uzmu svedo Nia!

8/7/2019 Broj 55-56

8/41

Beogradski paaluk

Mogu li Ameri i njihovi saveznici spasiti manjine u Srbiji od genske potrebe srpskognaroda da poklanjaju svoju teritoriju i na njoj prave drave drugim narodima? To sepitaju i svi lakoverni i naivni gledaoci hakog filma.

Ostali znaju da taj film nije stvarnost, jednako kao ni bilo koji politiko-akcioni izHolivuda. Ali, ute. Zato?

Bivi ministar unutranjih poslova Srbije, Duan Mihajlovi, pre mesec i kusur dana upitaoje preko stranica nedeljnika NIN zato vlast ne kae graanima pravu i gorku istinu, tojest da ih takozvana meunarodna zajednica nee prestati ucenjivati i drati u kletimasve dok Srbija ne bude svedena na granice beogradskog paaluka?

Niko se nije javio da mu odgovori. Ali, ni da ga demantuje. Pa, ni da mu uzvrati pitanjemzato o tome nije govorio dok je i sam bio na vlasti.

Dakle, ako je suditi po reakcijama Srba i Srbije haka istorija nije sporna.Kao da se skroz uvreilo miljenje da e deceniju i po ve duge muke prestati onogtrenutka kada Ratko Mladi i Radovan Karadi budu privedeni u Hag ili Bogu na istinu.Razlika je to neki to nerado prieljkuju u sebi, a drugi javno propovedaju.

Zaboravilo se skroz da je nekada Srbima obeavano: skinite samo Miloevia s vlasti iotpremite ga u Hag, pa ne brinite za svetlu budunost. Traeno je uraeno, ali je odmahdoao novi jedini uslov: Mladi i Karadi.

I dok se eka na njegovo ispunjenje, kao na traci jedan za drugim se nalau manji,sporedni uslovi: prodajte ono, isporuite onog, udovoljite onima!

U isto vreme Srbi se uveliko meusobno dele na one koji predstavljaju modernu inaprednu Drugu Srbiju i ostale koji su ostali primitivni i arhaini.

Akreditacija

Ako bi neko iznad neke radnje ugledao natpis Pekara Druge Srbije - da li bi mu toznailo da tamo garantovano rade samo dobri pekari i da je njihov hleb sigurno bolji negou obinim pekarama?

Ne verujem. To to se neki pekar zvanino proglasio pripadnikom ili predstavnikom

politiko-medijske tvorevine Druga Srbija - nita ne kazuje o njegovom pekarskomznanju i umeu, a jo manje o kvalitetu njegovog hleba.

Isto vai i za lekare, profesore, slikare, obuare, intelektualce, novinare, advokate,bravare, savetnike...

Dakle, iz ugla strunosti, znanja i kvaliteta - pripadnost nekoj politikoj grupi iliorijentaciji ne znai ama ba nita, nevano da li re bila o prodavcu ili politiaru,paprikama ili rezoluciji.

Ne znai, ali ne mora da bude tako. Kao to to nije u zemlji Srbiji. Naime, biti zvaninopripadnik ili predstavnik Druge Srbije postalo je isto to i biti struan, obrazovan, mudar iprofesionalan.

Otkud taj lani znak jednakosti?

Radilo se na toj podvali postepeno. Poelo je tako to je ama ba sve i svako to namstie sa zapada - nekritiki proglaeno ne samo najboljim, nego i jedino dobrim za nas,svejedno da li re bila o sankcijama, modi, nepravdi, filmovima, ucenama, donacijama,izrabljivanju, pohvalama, poniavanju...

Potom se udarniki krenulo na promovisanje novog jednoumlja: svaka kritika na raunneega ili nekog sa zapada - postala je automatski dokaz primitivizma i pripadnostimranim politikim i drugim snagama koje guraju Srbe i Srbiju u izolaciju i rat sa celimsvetom.

Jednoumlje

To razmahano jednoumlje nasrnulo je na svako slobodno miljenje. Nema razgovora,nema dijaloga, nema argumentovane rasprave: dozvoljeno je samo ponavljati i

8/7/2019 Broj 55-56

9/41

potvrivati da jedino na zapadu znaju ta je za ceo svet dobro, pa i za nas.

A onda su se zagovornici i sledbenici tog jednoumlja proglasili Drugom Srbijom! Ko godeli da bude uvaen kao sposoban i podoban da vodi ovu zemlju u budunost, dovoljno jeda se javno izjasni da pripada Drugoj Srbiji. A nije da se lino ne isplati. Naprotiv.

To to su neki meu drugosrbijancima zaista i struni i obrazovani, a neki ni malo - nemenja injenicu da se pomenutim lanim znakom jednakosti ponitavaju i obezvreujuvrednosti na kojima se temelji svaki drutveni prosperitet: strunost, znanje i kvalitet.

Otud nije udo to smo ve doli dotle da nije vic kada sekretarica u jednoj naojambasadi ljubazno odgovori na poziv: "ao mi je, ne mogu da vas spojim. Ekselenciju su

upravo izneli." Mrtvog pijanog, naravno.Ili to, recimo, nije ala ni to da u ministarstvu spoljnih poslova jedne nama vanezapadnoevropske zemlje, vai interno uputstvo da se na ambasador nikada ne zoveposle 13 asova. Razlog: ve u to vreme ovek nije u stanju da govori maternji, a kamoli neki drugi jezik.


8/7/2019 Broj 55-56

10/41

Popodnevna sesija "istorijskog" skupa u Las Vegasu

Jo jedna kapitalna investicija!?

Nijednom reju, ni u medijima uBeogradu, niti u zvaninimizvetajima organizatora nijepomenuto ko je finansijskiorganizator novembarskog sajma uLas Vegasu. Iz Beograda u LasVegas je putovalo vie desetinasrpskih funkcionera koji sigurno,prema naim saznanjima, nisu izsvog depa snosili trokove ovog vrloskupog puteestvija. Prema jedinojoficijelnoj informaciji sa Internetsajta KSU, ova organizacija jepripremu kompletne manifestacijeobavila "uz svesrdnu pomo VladeSrbije i to Ministarstva za dijasporu

ministra Vojislava Vukevia,Ministarstva za privredu iprivatizaciju ministra PredragaBubala, Ministarstva za kapitalneinvesticije ministra Velimira Ilia,Ministarstva za ekonomske odnosesa inostranstvom ministra MilanaParivodia, orgnizacije SIEPAgospoe Jasne Mati, kao i uzpodrku USAID i ambasade SAD". Usvakom sluaju, deo trokova jesvakako iao iz budeta RepublikeSrbije, odnosno na teret njenihgraana. Da li je i ova "investicija"

naih graana bila dovoljno vredna,

www.koreni.net

DIJASPORA U AMERICI

Lobira se, lobira ...

Da li je Srbiji konano krenuloposle istorijskog skupa u Las

Vegasu prolog meseca? Da lisrpskom kokusu u Vaingtonupreti kraj? I da li Kongres srpskogujedinjenja ini sve to je unjegovoj moi kako bi se dogodio skori oporavak matice?

Pie: Neboja Jankovi

Ova i mnoga slina pitanja ne more obinoggraanina Srbije, poto najvei deo Srba u Srbijiivi u apsolutnom neznanju o tome ko stoji izasrpske dijaspore ili ta je to kokus ili, konano,ta se znaajno deavalo u dalekom Las Vegasupolovinom novembra ove godine. Dokaz tome je

i najnovija anketa nekih agencija za istraivanjejavnog mnenja u Srbiji koja je pokazala da samo12 odsto Srba uopte ima saznanje daministarstvo za dijasporu i postoji. Posle oveinformacije tek je pitanje za sebe koliko li Srbauopte zna koja je najznaajnija organizacija unaoj dijaspori.

Svemona organizacija

Oni za sebe kau da su najznaajniji,najuticajniji, da su mnogo pomogli napaenisrpski narod proteklih godina i da ga i daljepomau. Za njih se tvrdi da su osnivai srpskog

"kokusa", da okupljaju elitni sloj obrazovanih ibogatih Srba van Srbije i da su najzasluniji,naravno, uz podrku aktuelnog Ministarstva zadijasporu, za prvi izlazak i predstavljanje srpskeprivrede u svetu posle vie od 75 godinatavorenja. Re je o Kongresu srpskog ujedinjenja(KSU), organizaciji srpske dijaspore u Americi, apostepeno, kako tvrde, od svog osnivanjaosvajaju i druge kontinente. Postoje od 1990.godine kao nevladina meunarodna organizacijau SAD, a do danas su odrali svojih 15 velikihskupova na kojima su se okupljali vieni Srbiirom sveta, kako oni iz dijaspore tako i ovi izmatice iz skoro svih sfera naeg drutvenog

ivota.

8/7/2019 Broj 55-56

11/41

ostaje da pokae vreme.Tokom ratova na prostoru bive SFRJ brojnimhumanitarnim akcijama su pomagali srpski narodmaterijalno i moralno. KSU je takoe osniva zadubine "Studenica" i fondacije "Blago"iji je prvobitni cilj bio zatita i promovisanje srpskog kulturnog blaga "na nain da poveeprolost, sadanjost i budunost", kao i da hrabri i podrava razvoj izuzetnih srpskihtalenata kroz donacije i stipendije.

To bi u najkraem bila oficijelna predstava onoga to je Kongres srpskog ujedinjenja iniood svog osnivanja. Meutim, odreene politike i ekonomske okolnosti u poslednjihnekoliko godina u Srbiji navele su elnike ove organizacije da se vie ne bave (samo)humanitarnim radom i socijalnim projektima, ve i da se, kako kau, aktivno ukljue u

ekonomski oporavak matice.

Po svemu sudei, posle svega izreenog, KSU je postala organizacija kojoj neizbenopostaju privreni i brojni predstavnici srpskog politikog kora, to je svojim linimprimerom i izjavama vie puta javno iskazao i aktuelni ministar za dijasporu VojislavVukevi, i organizacija koja se vrlo aktivno ukljuuje u politiki i ekonomski ivot Srbije injenih graana. Kako e graani Srbije to oceniti i shvatiti ostaje da pokae vreme irezultati na terenu.

U meuvremenu, aktivisti KSU su se uz podrku ministarstva za dijasporu i ministraVukevia lino, vredno bavili organizacijom prvog sajma srpske privrede u Las Vegasu.Sudei po rezultatima bie potreban jo koji ovakav sajam, a prema najavamaorganizatora pripreme za organizaciju drugog sledee godine su ve u toku, kako bi igraani Srbije osetili blagodeti ovakvih poduhvata.

O znaaju koji je je KSU stekao u Beogradu govore i nastupi ministra Vukevia u kojimaje u nekoliko navrata vrlo pohvalno govorio o ovoj organizaciji i o svemu to je onauinila za maticu od svog osnivanja, a posebno zbog velikog angaovanja u lobiranju zaSrbiju i njene interese u Vaingotnu. Motivisan ovom injenicom ministar Vukevi je ijavno pozvao i evropsku dijasporu da se kao ogranak prikljui Kongresu srspkogujedinjenja sa ciljem da svi Srbi budu okupljeni pod jednu veliku organizaciju radi zatitei ostvarenja interesa Srbije. Ali, slaba je vajda, sudei po miljenjima koja vladaju uorganizacijama srpske dijaspore u Evropi.

Las Vegas je tamo daleko

Ono to najpre pada u oi kada je re o prvoj srpskoj poslovnoj konvenciji u SAD (LasVegas, 11-13. novembar 2005) je isticanje podatka od strane organizatora (Kongressrpskog ujedinjenja) da je ovo bilo prvo organizovano predstavljanje srpske privrede uAmerici jo od davne 1929. godine. Meutim, ono to je izostalo u svim medijima koji suispratili ovaj veliki dogaaj za srpsku privredu je ukazivanje na konkretne rezultate. Da lije novac koji je potroen za organizovanje ovog sajma, potom i brojnih panela i skupova,uzalud potroen ili ne, ostaje nejasno s obzirom da osim izjava Sande Rakovi-Ivi,srpskih ministara koji su se tamo zatekli i medijatora itave konvencije u medijima umatici nismo uspeli da saznamo skoro nita vie od toga.

Inae, kako stoji u saoptenju za medije KSU, poslovna konvencija imala je dva dela:izlobeni i konferencijski. Izlobeni prostor srpske privrede na kome se predstavilo preko20 firmi iz Srbije sveano je otvoren 12. novembra 2005. u Imperial Palace hotelu u LasVegasu. Na ovom sajmu se predstavila 21 firma iz Srbije, a svoje tandove imale su i dvefirme iz Amerike iji su vlasnici Amerikanci srpskog porekla: Nik & Associates (transport i

logistika) i AS Group (proizvodnja Imperial rakije), kao i amerika nevladina organizacijaIRD (International Relief & Development). Na posebnom delu izlobenog prostorapostavljeni su materijali SIEPA-e (Agencija Srbije za promociju izvoza) koja je predstavilasvoj CD sa informacijama o Srbiji kao privrednoj destinaciji.

Organizatori tvrde i da su posebno bili poseeni tandovi Trayala i Nacionalne tedionicekoji su se nalazili na samom poetku izlobene dvorane, a posebno interesovanjeamerikih firmi, kako nam rekoe, izazvao je Delta Holding, kompanija koja nije imalatand u izlobenom delu.

Od domaih firmi svoje tandove su imali Trayal sa svojim proizvodnim programom, apredstavljeni su jo i proizvodnja guma i proizvodi od gume kompanije Tigar iz Pirota,potom firme iz oblasti Interneta i komunikacione tehnologije (Telefonija, Telegroup,Konsing, MTC), prerade drveta (Europanel Team), proizvodnje sportskog oruja (Zastava

Oruje), transporta i logistike (Across Company), bankarstva i osiguranja (Nacionalnatedionica, Takovo osiguranje), farmaceutske industrije (Valerijana Vujadinovi),

8/7/2019 Broj 55-56

12/41

proizvodnje zdrave hrane (Bambi, BMD), tekstilne industrije (Jasmil, Radna ena),graevinarstva (Omnistock), digitalne tampe (Grafix) i proizvodnje i prerade uglja (JPRudarski basen Kolubara).

U svakom sluaju re je o svakako vrlo neobinoj grupaciji domaih privrednih subjekatas obzirom da mnogo drugih znaajnih privrednih giganata u Srbiji, kojima je zasigurnobilo mesto na ovakvom skupu, tamo nije bilo. Zato se i oni nisu pojavili na ovom skupunismo dobili odgovor od organizatora, osim turog podatka da je sajam bio izuzetnoposeen.

Srbi sa Srbima

to se same posete tie u oficijelnoj informaciji KSU o tome koje su amerike kompanijeposetile sajam kao najznaajnije su pomenute sledee: Merrill Lynch, Portakrono, Nik andAssociates/Nik Transport Inc, Nikolic Industries, Hogan & Hartson L.L.P., Questys, AS-GROUP, Davidovic & Company, MG Tech Ltd., BORM Global and BORM StructuralEngineers, Astro Machine Corporation, Eximar Worldwide, Inc., Cyrillic Software, SuperImport, LLC, Big Park Water Co., Technique Eng. Inc, Florida Real Estate, Hillcrest RealEstate and Management, Select International, KEG Consulting Services, Franklin PierceCollege. Da li je u pitanju bila takva namera ili ne, ali meu ovim amerikimkompanijama ima i onih iji su vlasnici srpskog porekla, posebno Nikolic Industries(vlasnik Veljko Nikoli), potom Davidovic & Company i Nik and Associates/Nik TransportInc. Za veinu drugih retko i da se zna da postoje na ovim prostorima.

Broj posetilaca se, kau, uveavao kako se pribliavala gala veera, tako da se na krajustie utisak da su mnogi vie bili zbog ia i pia nego zbog posla. Ipak, organizatori tvrde

da je sajam za dva dana njegovog trajanja posetilo vie od 300 predstavnika amerikihfirmi i uspostavilo kontakte sa privrednicima iz Srbije. Na alost, za sada samo kontakte,jer smo i zvaninu potvrdu iz KSU dobili da nije potpisan nijedan ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji naih i amerikih kompanija. Tome oigledno nisu pomogle ni "izuzetneprezentacije srpskog ministra privrede Predraga Bubala i ministra za ekonomske odnosesa inostranstvom Milana Parivodia, koji su dali veoma upeatljivu sliku mogunostiinvestiranja u Srbiju kao i sadanje situacije sa zakonskim privrednim okvirom".

Uprkos svemu navedenom organizatori su vie nego zadovoljni postignutim, sazakljukom da je prva srpska privredna konvencija bila pravi nain da se saradnjazapone, kao i "da ona uvek poinje meusobnim informisanjem". Da li je u pitanjuizgovor ili konstatacija, vreme e pokazati. Konano, umesto konkretnih ugovora iaranmana sajam u amerikoj predstavnici biznisa i zabave od organizatora je iznedrio idrugi zakljuak, "da u amerikoj privredi, pa i meu predstavnicima ove privrede koji su

srpskog porekla i zainteresovani za privredne okolnosti u matici, postoji nedovoljnoinformacija o mogunostima i privrednim potencijalima Srbije".

Mediji i u matici i dijaspori vrlo turo su ispratili dogaanja u Las Vegasu. Poredpojedinanih afirmativnih izvetaja u mahom proreimskim medijima, onim tiranijim igledanijim, ova informacija je bila vie nego beznaajna, tako da je domaa javnostostala uskraena za punu informaciju o stvarnim utiscima i rezultatima ovog, za srpskuprivredu istorijskog sajma.

Umire li srpski kokus?

Dok se ministar Vukevi u Las Vegasu zahvaljivao predstavnicima Kongresa srpskogujedinjenja zato to je njemu i njegovim pomonicima konano omoguen kontakt sauspenim ljudima u SAD, jedan od osnivaa KSU, Miroslav Majkl orevi, prisutnim

srpskim funkcionerima kratko je poruio, osvrui se na skup u Las Vegasu da je sadadoao red na maticu da uini svoj korak: "Mi smo pokazali da smo zainteresovani, a akooni uslovima uspeju i da nas privuku, zauvek e pridobiti nae poverenje". Izmeuostalog, on je jo jednom pozvao Vladu Srbije da pone da vraa otetu imovinu istinskimvlasnicima. Da li je ovaj poslednji zahtev srpskog lobiste u Vaingtonu Miroslava Majklaorevia jo jedan od uslova kako bi srpski lobi mogao da nastavi sa nesmetanimdelovanjem ostaje nejasno, kao i zato kancelarija KSU u Beogradu i Ministarstvo zaDijasporu ne daju esto traene podatke o konkretnim rezultatima o uinjenom iizlobiranom.

Ali, da krenemo od poetka. Pria o srpskom lobiranju zapoela je skorih danaosnivanjem takozvanog "srpsko-amerikog kokusa", formiranog, naravno, na inicijativuKSU kako tvrde u ministarstvu za dijasporu, to je u prvi mah u Beogradu bila vrlo dobroprihvaena ideja, osim onog dela vezanog za finansiranje, koji bi prema ideji inicijatoratrebalo da padne na plea graana Srbije.

8/7/2019 Broj 55-56

13/41

Kokus u ovom trenutku broji 29 (od preko 400) amerikih kongresmena koji su, kakokau, aktivno ukljueni u reavanje problema sa kojima se SCG susree. U prvom redu jere o Srbima koji su stekli ugled i u poslovnom i javnom ivotu, posebno u SAD, koji su,kako nam rekoe u ministarstvu za dijasporu, svesni da Srbija prolazi kroz teak period iodluili "da stvore svoj ili na" kokus sa namerom odbrane interesa Srbije. Nanovembarskoj konvenciji KSU u Las Vegasu vie puta je istaknut znaaj postojanja idelovanja ovog kokusa, ali nijednom reju nije pomenuto kako e on na dalje bitifinansiran, ni koja koliina novca e biti potrebna da bi taj kokus opstao, trajao i uspenodelovao. Naravno, niko o tome nije govorio, posebno ne lanovi srpske delegacije izBeograda, osim jednog od vodeih srpskih lobista i visokog funkcionera KSU, koji jeotvoreno poruio Beogradu, da ako Beograd ne pronae pare za lobiranje u SAD, srpskikokus u Vaingtonu e politiki da umre.

Indikativno je da je samo deset dana nakon zavretka sajma srpske privrede i konvencijeu Las Vegasu upravo srpski lobista i osniva KSU Miroslav Majkl orevi u intervjuuagenciji AP, koji, naalost, iz nepoznatih razloga, nijednim slovom nije prenet u srpskimmedijima, izrazio zabrinutost za sve agresivniji nastup antisrpskog lobija u SAD i zbogneodlunosti srpske strane da promovie svoje stavove o Kosmetu. Komentariuisituaciju vezanu za srpski kokus, koji trenutno u amerikom kongresu predvode DenBarton i ore Vojnovi, ameriki kongresmeni, orevi kae: "Srpski kokus stoji, kaokonj na trkakoj liniji, ali bez dokeja. Taj konj jo eka da ga neko vodi u trku. A tajneko treba da bude Vlada Srbije, odnosno srpska drava. Ako se nita ne dogodi,odnosno, ako ne budemo aktivirali kokus, on e se ugasiti u narednih nekoliko meseci. Mibi morali u naredna dva meseca da angaujemo neku agenciju za odnose sa javnou i daaktiviramo srpski lobi i izvrimo pritisak na politiko javno mnjenje u Americi. UBeogradu, meutim, vlada neznanje o delovanju politikih lobija i o funkcionisanju

amerikih agencija za odnose sa javnou".U svojoj poslednjoj reenici orevi je i otvoreno objasnio koliko vlasti u Beogradunemaju pravu predstavu o tome ta je u stvari srpski kokus, ta bi on trebao dapredstavlja i kako funkcionie. Posebno se to odnosi na ministra za dijasporu kojioigledno nema ni pravu informaciju o tome ko je istinski osniva ovog kokusa.

Pokuaj jedne rezolucije ili tuno je nae Kosovo

Jedna od panel rasprava poslednje konvencije KSU u Las Vegasu ticala se i Kosova iMetohije. Pored predsednice koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sande Rakovi-Ivi, aktivnog uea u raspravi o stanju na Kosmetu su uzeli i bivi ambasador SAD priVatikanu Tomas Patrik Meladi, penzionisani pukovnik amerike vojske Frederik Paterson ibivi lan misije OEBS na Kosmetu Tom Gambil.

Sanda Rakovi-Ivi je itav skup prokomentarisala reima da je ona uverena da e naadijaspora biti, ne samo podrka pregovorima u lobistikom smislu, nego da je probueno iprivredno interesovanje za Kosovo. Ona je ocenila da to moe da pomogne opstankuenklava i privrednoj revitalizaciji Kosova i Metohije. Po svemu sudei, ostae tajna ta suostali uesnici, naroito inostrani gosti na ovom panelu izjavili povodom stanja naKosmetu i predstojeih pregovora o statusu Kosova, poto nijednom reju mediji, koji suizvetavali sa ovog skupa, osim izjave predsednice Koordinacionog centra za KIM nisunita drugo preneli.

Rezultat ovog panela i itave konvencije bar kada je re o Kosmetu je rezolucija KSU kojau nekoliko taaka iznosi svoje zalaganje za kompletnu implementaciju rezolucije SB UN1244, za zatitu i povratak izgnanog srpskog stanovnitva sa Kosova i svih kulturnihdobara kao tekovine srpske tradicije na Kosovu. Izmeu ostalog KSU je putem overezolucije uputio poziv vlastima SAD i lanovima Kontakt grupe, da upotrebe svoj uticaj u

stvaranju okvira za predstojee pregovore o statusu Kosova u vezi utvrivanja modalitetakako Kosovo da dobije iroku autonomiju u granicama suverene drave Srbije i CrneGore.

KSU je pozvao amerike vlasti i meunarodnu zajednicu da upotrebe svoj uticaj u pogledupomoi povratka raseljenih Srba sa Kosova u svoje domove, zatite srpskih pravoslavnihspomenika kulture i opte sigurnosti za sve na itavom Kosmetu. Slian poziv KSU jeuputila i administraciji UN kao i strukturama NATO, da uine sve po pitanju konanograzoruanja OVK i obezbeivanja uslova za ispoljavanje slobodne politike volje naKosovu, uz zahtev da meunarodne mirovne snage na Kosovu i Metohiji poveaju nivobezbednosti za manjinske zajednice na Kosovu, spreavajui i kanjavajui svaki oblikterora lokalnih ekstremistikih grupa.

Ovako sroena rezolucija, kao to je to bila sudbina i veine ranijih koje je donela ovaorganizacija prethodnih godina, je bar do sada ostala bez skoro ikakvog pozitivnog efektai rezultata, a dokaz tome su i stavovi koje su samo nedelju dana nakon konvencije u Las

8/7/2019 Broj 55-56

14/41

KSU u Austriji fantomskaorganizacija

Takozvani "Kongres srpskogujedinjenja" u Austriji uopte nepostoji, niti je registrovan kodnadlenih austrijskih organa, ataj "KSU" u Austriji ini samojedan lan, Olga Danilovi, kojase po zadatku doselila privremenou Be iz Kanade. Odgovornotvrdim, pod punom moralnom imaterijalnom odgovornou, daje ona jedini "lan" i da je"sedite KSU" u privremenomstanu Olge Danilovi. Delatnost tefantomske "organizacije" uAustriji je destruktivnog karakterai prepoznaje se u stalnojservilnosti Olge Danilovi na

svakom skupu u diplomatsko-konzularnom predstavnitvu uBeu do te mere da je to ljudimapostalo ne samo smeno nego iprevie odvratno. S druge strane,zadatak Olge Danilovi je da izakulisa, po oprobanim boljevikimmetodama, prisvaja tuerezultate rada, da se kiti tuimperjem i da, ako je mogue, izakulisa, minira rad uspenihorganizacija na taj nain to sejesmutnje i razdore, ali to je narododavno prepoznao i zato danas

famozni "KSU u Austriji" inisamo jedan lan - Olga Danilovi.

Vegasu i objavljivanja pomenute rezolucije u Vaingtonu izneli Martin lesinger, direktorOdeljenja za istonoevropske studije u vaingtonskom Centru "Vudro Vilson" i arlsKapan, direktor Programa za Evropu iz Saveta za spoljnopolitika pitanja. Za raziliku odlesingera koji je uzdrano izjavio "da SAD bar za sada ne podrava nezavisnost Kosova",Kapan je u asopisu "Foreign Affairs" napisao da je "nezavisnost Kosovanajpragmatinije reenje za SAD".

Ulje na vatru dolio je i Miroslav Majkl orevi izjavom u pomenutom intervjuu da mi Srbinaim lobijima, naalost, nismo parirali ni na jedan nain i zato gubimo rat za Kosmet uAmerici. Ovom izjavom orevi je samo dodatno potvrdio ve unapred odreeninegativni rezultat gore pomenutih rezolucija, ali da, ipak, moda jo nije sve gotovo, barkada je re o Kosovu, govori i njegova izjava da e amerika politika prema Kosmetu biti

formirana do kraja 2005. godine. Znai, dani odluke su pred nama.Konano, postavlja se pitanje emu cela parada i arada oko Las Vegasa, kokusa i svrherada Kongresa srpskog ujedinjenja kada upravo jedan od osnivaa KSU pesimistikikonstatuje nau nemo da promenimo ishod pregovora o statusu Kosova, iji su rezultati,bar po tvrdnji naih lobista, ve svima unapred poznati. Isto je nejasno zato Ministarstvoza dijasporu izdvaja KSU od ostalih veoma uticajnih i aktivnih organizacija u rasejanju ina svom sajtu objavljuje svakakve rezolucije poslate od strane ove organizacije, anijedan konkretan ili povoljan odgovor na te rezolucije?

Ko pre prostorijama, njegove prostorije

Jedina organizacija iz rasejanja koja ima svoje prostorije u zgradi Ministarstva zadijasporu je upravo Kongres srpskog ujedinjenja - beogradska kancelarija. Ovakoselektivan odnos ministarstva izazvao je podozrenje drugih, nita manje aktivnih i brojnih

organizacija dijaspore, posebno iz Evrope. Kako smo saznali u Ministarstvu za dijasporu,zgrada koju koristi ministarstvo je biva zgrada "Beobanke" i dodeljena je ministarstvu nakorienje. Trospratna je, a kako kau predstavnici ministarstva, za njihove potrebesasvim su dovoljna prva dva sprata, dok je ideja ministarstva bila da trei sprat koristeupravo predstavnici dijaspore. Ali, sve je zavreno samo na ideji.

Takoe, u Ministarstvu se pravdaju da predstavniciKSU, koji koriste prostorije u potkrovnom delu ovezgrade ne polau nikakve raune ministarstvu, veda iskljuivo plaaju kiriju dravi i da na taj nainoni ne uivaju nikakve privilegije od stranenadlenog ministarstva. Prema dokumentaciji, KSUje prostorije u zgradi Ministarstva na svoj zahtevdobilo od Agencije za sanaciju banaka pri

Ministarstvu finansija, jer je, kako se kae, zgradadeo kapitala sanirane "Beobanke" i drave. Jedinaobaveza ministarstva, kako nam je potvreno, jebila da se dostavi dokumentacija nadlenima odelovanju i registraciji KSU.

Meutim, autor ovih redova je doao u posedjednog dokumenta koji upravo demantujekonstataciju ministarstva da je KSU u pogleduplaanja kirije i korienja prostorija odgovoransamo prema dravi. Naime, 24. juna ove godineKSU je prosledila jedan upitnik na adreseorganizacija dijaspore irom sveta, sainjen, kako sekae, po preporuci Ministarstva za dijasporu.

U tekstu tog upitnika se kae: "U elji da prostor upotkrovlju u Vasinoj 20 u Beogradu pripada i koristisvim organizacijama iz dijaspore, dijaspori u celini,kao zakupac celog prostora u potkrovlju, dajemoovaj Upitnik po preporuci ministarstva za dijasporu imolimo da uestvujete u osmiljavanju prostora kojibi koristila cela dijspora. - Kako je broj organizacijaveliki, a veina nikada nije imala kancelarije uBeogradu, nemogue je oekivati da svako ima svojekskluzivni prostor u ovom potkrovlju. Reenje semora traiti tako da prostor poslui svima:pojedincima, kulturnim i humanitarnim radnicima,poslovnim ljudima i patriotskim organizacijama izdijaspore i inostranim firmama. Da bismo zajednikiosmislili i realizovali prostor dijaspore, pozivamo

8/7/2019 Broj 55-56

15/41

Medijsko favorizovanje fantomske"organizacije" predstavljanajdublji sunovrat novinarstva iodslikava svu bedu moralneposrnulosti "novinara" i isto takopredstavlja krivino delo zbogobmanjivanja javnosti!

Petar Milatovi Ostroki,kn j i evn i k i nov i na r ,

u redn i k s rpsk ih nede l j n ih nov ina " I s t in a" ,

p r edsedn i k Sr pske na r odne odb ran e ( SNO) u Au st r i j i

zainteresovane organizacije i pojedince da nam do15. septembra 2005. godine, popune priloeniUpitnik. Molimo vas da uz Upitnik date detaljnepredloge i savete, kao i materijale organizacije(broure, izvetaje, programe, planove, projekte isl.)."

I posle dva i po meseca nakon isteka roka o"osmiljavanju" vika prostora u Ministarstvu zadijasporu od nadlenih kako u ministarstvu, tako i uKSU nismo dobili nikakav odgovor ta je doneto kaokonano reenje i kome e sve biti podeljeni vikovi

prostorija u Vasinoj 20, kao ni zvaninu informacijuo tome po kojoj ceni KSU trenutno koristi oveprostorije. Ali injenica je da je jedan od pomonikaministra, gospodin Miodrag Jaki, tvrdio da ovakvaponuda nije ni postojala i da oni koji tvrde da su todobili ne govore istinu!? Isto tako je injenica da

KSU na ime korienja ovih 260 kvadrata u uem centru Beograda plaa iznos od oko 100evra meseno.


8/7/2019 Broj 55-56

16/41

Nikola Jani, predsednik Srpskog Saveza u vedskoj

i koordinator USDE

www.koreni.net

NIKOLA JANI, PREDSEDNIK SRPSKOG SAVEZA U VEDSKOJ I KOORDINATORUJEDINJENE SRPSKE DIJASPORE EVROPE

NA TETU I SRAMOTU DRAVE SRBIJE

Kao Srbin ne mogu pasivno da gledam i prihvatim da neki centri, prvenstveno izmatice, ali i iz inostranstva, godinama nameu nesposobne Srbe i postojee iizmiljene srpske organizacije da spreavaju sposobne da se, izmeu ostalog,istina o Kosovu zaista implementira u zapadne centre koji su izuzetno vani zana opstanak, kae Nikola Jani

Razgovarao: Neboja Jankovi

Gospodine Janiu, poetkomdecem bra uput i l i s te o tvor eno p i sm o

M i n is ta r st v u z a d i j aspo r u gde s te

zahteva l i otar k r i te r i j um o

dop r i nos u d i j aspo r e z a to pov o l j n i j i

i shod pregovora o s ta tu su Kosova.

Da l i s m a t r a te da ne pos to j i

zadovoljavajui kriterijum kada je upi tan j u tako vaan i stor i j sk i

t r enu tak za Srbi j u ?

Da. Izvesni politiki krugovi u

Beogradu godinama neodgovornotretiraju problem Kosova, a takoe ipotencijal i mogunost srpskograsejanja po tom pitanju. Posebno upredstavljanju Kongresa srpskogujedinjenja, srpske organizacije izAmerike. Spreman sam da tvrdim daje KSU koji se godinama u maticipredstavlja drugaije, beznaajan ili,tanije reeno, nita vie vaan iliznaajan od mnogih drugihorganizacija nae dijaspore u svetu,koje se svesno zapostavljaju.

Ministar Vukevi je u intervjuuobjav l j enom u Glasu javnos t i od 8 .decembra na pitanje, da li nai ljudi u svetu skupljaju novac ili na drugi nain lobirajuu kor i s t S rb i j e , rekao suprot no va im t v rdn jam a.

To nije prvi put da su nae tvrdnje suprotne. Gospodin Vukevi je u odgovoru na topitanje doslovce rekao, citiram: Kongres srpskog ujedinjenja i ti nai istaknuti ljudi steklisu ugled u svetu, ne samo svojim poslovnim uspesima i materijalnim dobitima nego isvojom au i moralnim kvalitetima. Tokom prethodne godine, delom i zahvaljujui ulozidijaspore, formiran je Srpski kokus u amerikom Kongresu, koji je do sada okupio 29kongresmena, koji utiu na tok politikog ivota u Sjedinjenim Amerikim Dravama.

Njegov odgovor je jo jedno vreanje sveukupne dijaspore, jer KSU iz Amerike nepredstavlja Srbe u svetu, ve je organizacija sa nekoliko stotina lanova.

8/7/2019 Broj 55-56

17/41

M i sl i t e v a l j da na v i e des t i na h i l j ada , k ao to j e i z j av i l a d i r ek to r k anc el a r i j e K SU u

Beogradu, gospoa Slavka Drakovi.

Ovde nema mesta za ono to vi ili ja mislimo, ve samo za istinu i injenice. Nasuprottvrdnji g-e Drakovi o vie desetina hiljada lanova, poverljivi izvori iz KSU nam govoreo otprilike 400 lanova!

Za maticu Srbiju je neophodno da zna ko ta zaista moe u rasejanju da uradi, gde ikoliko. Kada minister i mediji u Srbiji govore o, na primer, tom srpskom kokusu uAmerikom kongresu, uz brojku od 29 kongresmena koji ine srpski kokus trebalo bi danavedu i da Ameriki kongres ukupno broji 435 kongresmena i 100 senatora. Tada bisvima bilo jasno da taj arobni kokus nije ni tako svemoan, niti je toliko spasilaki zaSrbe i Srbiju, a posebno za Kosovo, kako se kontinuirano predstavlja u medijima u matici.Napaeni srpski narod na Kosovu ne bi se nadao da svemona srpka braa iz Amerikeimaju maioniarski tapi.

Ako greim u ovome, neka me KSU ili Ministarstvo isprave tako to e konkretno (nefrazama, kao do sada) navesti ta je taj kokus uinio to nam omoguuje da lakezadrimo Kosovo u naim granicama?

Inae, to se tie morala ljudi iz KSU, ne moe da se govori tako uopteno. Svaka astpojedincima, ali bilo bi nemoralno, kada bi bilo ko prihvatio da su u srpskoj dijasporijedino i samo ljudi iz KSU izuzetno moralni, ili ako ja u mom odgovoru preutim i nenaglasim da u samom vrhu ove organizacije postoje ljudi koji svakodnevno iza sebeostavljaju trag nemoralnog. Slobodan sam i da trvrdim da ugled koji je ta organizacijanekada moda i imala vie sigurno ne postoji, bar kod onih koji znaju neto vie od

naruenih bajki koje objavljuju mediji u matici, ma ta suprotno tome gospodin Vukevitvrdio.

itajui izvetaj sa Prve Srpske poslovne konferencije koja je odrana u Las Vegasusredinom novembra, stie se drugaiji utisak od ovoga kako vi prestavljate stvari.

Slaem se da onaj ko ita njihov izvetaj dobija drugaiji utisak. Ali cilj njihovog izvetajai jeste stvaranje eljenog utiska, a ne istina. Ako bi taj papir i prihvatili kao istinit a nekao istinu s modifikacijom, sramota ne moe da se izbegne. Neko kae, a neko pie, daje u Las Vegasu bila godinja skuptina, kongres, konvencija KSU, a sve drugo je biosamo njima potreban dekor.

U izvetaju KSU izdatom 8. decembra 2005. pie da je taj dogaaj bio sajam srpskeprivrede, izloba i privredna konferencija, a ja bih, ruku na srce, to nazvao odavno

zagorelim srpskim loncem u kome ima previe miroije. Razliiti kuvari imaju razliitashvatanja kako da taj skup zaine, pa je tako i gospoa Jasmina Vuji, jedan odpotpredsednika KSU, kratko pre 12. novembra u izjavi za tampu obznanila da imajupotvrdu od vie od trideset firmi iz matica koje e da dou u Las Vegas. Direktorkabeogradske kancelarije, gospoa Slavka Drakovi, je za frankfurtske Vesti (amerikoizdanje) tvrdila da se radi o vie od 40 vodeih firmi.

Sve te zaine, ali sa lake prepoznaznatijim ukusom, imamo u prvoj reenici njihovogizvetaja gde konstatuju da je u Las Vegasu 12. i 13. novembra 2005. bila Prva Srpskaposlovna konferencija u SAD posle 1929. godine i dodaju da se na njoj predstavilo vieod 20 firmi iz Srbije, a pridruile su im se dve firme iz Amerike iji su vlasnici srpskogporekla. Zar je zaista mogue da neko poveruje da ti u svetu tako istaknuti i cenjeniposlovni ljudi i njihova organizacija posle dugih priprema, i posle 76 godina, nisu mogli daorganizuju nita bolje?

Sramota je da na tom istorijskom skupu, na koji se ekalo 76 godina, ima vie prisutnihministara iz Vlade Srbije nego firmi koji su se pridruile kolegama iz Srbije. I ne samoto. KSU proglaava te privrednike (koje su oni svakakvim obeanjima ili drugim arenimlaima, nagovorom i ubeivanjem doveli u Ameriku) nesposobnim da ubudue sami vodesvoj posao (ako ga bude sa Amerikom) i konstatuje da e se ubudue njihovi kontakti sakolegama iz Amerike, i obratno, nastaviti uz pomo beogradske i vaingtonske kancelarijeKSU.

Za razliku od Las Vegasa gde nije potpisan ni jedan ugovor o saradnji ili prodaji, napravom sajmu koji se skoro istovremeno odrao u Moskvi, ve prvog dana potpisano jevie poslovnih ugovora u iznoso od vie desetina miliona dolara.

Da se vratimo na dijasporu i Kosovo. Ministar Vukevi je rekao i da ne trebazaborav i t i da na ih l j u d i im a u sv im zem l j am a, a da je to poten c i j a l ko j i n i j e dovo l j no angaovan kada je re o lobiranju i da je Odbor skuptine Srbije, koji se bavi odnosima

8/7/2019 Broj 55-56

18/41

sa Srbima izvan Srbije, raspravljao o tome kako da se dijaspora ukljui u promovisanjenaih interesa kada je re o sudbini Kosova i Metohije.

Nemojte zaboraviti da je Odbor o tome uglavnom raspravljao na osnovu onoga ta im je,i kako im je, izneeno i predstavljeno od strane Ministarstva za dijasporu. Dozvolite mi danapomenem dve veoma bitne injenice. Prva je da ja lino nemam nikakvih - ni politikih,ni poslovnih - interesa ni u Srbiji, ni u Americi i da mi ni poslovno, ni privatno, niMinistarstvo za dijasporu, ni KSU nisu ni u emu neka smetnja. Ali kao Srbin ne mogupasivno da gledam i prihvatim da neki centri, prvenstveno iz matice, ali i iz inostranstva,godinama nameu nesposobne Srbe i postojee i izmiljene srpske organizacije daspreavaju sposobne da se, izmeu ostalog, istina o Kosovu zaista implementira uzapadne centre koji su izuzetno vani za na opstanak.

Amerika, Engleska, Nemaka, Francuska mogu da rade i sa Srbima i sa Srpskimteritorijama ta hoe. Tako e biti sve dok njihova javnost ne vidi pravu i istinitu sliku osvim deavanjima na naim prostorima i ne shvati da je mnogo toga to danas misle dashvataju, bila smiljena la, propaganda i obmana. Svako ko eli jo dokaza i injenica oovome o emu govorim moe da ode na Internet sajt USDE-a (www.usde.se) da gaproelja i naie mnogo dokaza o tome, da je sve ovo to danas priaju iz matice otome ta bi dijaspora trebalo da radi po pitanju Kosova, potena srpska dijasporagovorila, traila, predlagala i zahtevala da se uini odavno.

Oni koje mediji i Ministarstvo za dijasporu u Srbiji danas predstavljaju kao navodnosposobne da uine mnogo po tom pitanju, zapravo su isti ljudi i organizacije za kojeimamo stotine primera i dokaza da su sve vreme radili suprotno. Sada kada je poeo dase pie epilog tragine srpske knjige Kosovo i Metohija Ministarstvo za dijasporu izranja

iz dubokog gliba i predlae skuptinskom Odboru za odnose sa Srbima u rasejanju kakoda se dijaspora ukljui u poduhvat da se istina o Kosmetu sazna u zapadnim zemljama.Njihov primarni savetnik i po pitanju Evrope je KSU, organizacija iji se potpredsednikJasmina Vuji, kao njihov predstavnik u Savetu dijaspore SRJ, iz petnih ila mesecimaborila protiv stvaranja Komisije za iznoenje istine o stradanju srpskog naroda.

Zbog Kosova su bombardovani i na narod i zemlja, a Kosovo je danas toliko vano zaMinistarstvo za dijasporu, da je na pitanje o tome ko se u Briselu bavi aktivnostima zainformisanje o Kosovu, kako su, netano ili tano, rekli u skuptinskom Odboru,odgovoreno da eventualnu informaciju o tome moemo da dobijemo tek za desetak dana,kada se slubenica Ministarstva, s kojom sam razgovarao, vrati sa njenog privatnogputovanja. Moram da priznam da je osoba bila veoma uzbuena, ali ne zbog Kosova, veto sam joj uputio otre rei mog izraenog neshavatanja da ni minut ne moe dasmeta sekretaru Ministarstva ili da neko drugi, tokom dana, dostavi traeni podatak, koji

ne bi trebalo da bude tajna Ministarstva za dijasporu. A zato bi i meu srpskomdijasporom bilo tajna ono o emu su jo pre desetak dana obavestili Skuptinski odborkao ve zapoete aktivnosti dijaspore i o emu su pisali i na zvaninom Internet sajtuministarstva?!

I s pada da v i m nogo z na te pa m e i n te r es u j e da l i i m a te nek i p r ed l og k ak o d i j aspo r a

za i sta m oe da pom ogne ?

Da se hitno od elnih organizacija nae dijaspore u Evropi (Amerika je za sebe) zatraedokumetovani podaci o svemu to je u svim tim zemljama uinjeno na irenju istine oSrbiji i o Kosmetu. Da se potom to hitnije sastanu predstavnici tih organizacija (jer oniimaju legitimitet masovnog rasejanja) i strunjaci iz matice i da zajedno saKoordinacionim centrom i drugim relevantnim faktorima naprave plan na koji nainkoordinirano treba iriti one podatke koji su nam od egzistencijalne vanosti.

Lino mislim da je ovo trebalo da se uini odavno i iznenaen sam da nije. Tim pre to jei sam premijer Kotunica prilikom naeg poslednjeg susreta i razgovora po ovom pitanju,a na kome su bili prisutni i predstavnici Srba sa Kosova, prihvatio to kao loginuneophodnost. Usuujem se i da iznesem moj lini stav i procenu da je za Kosmet umnogo emu kasno, ali da za Srbe koji i dalje budu tamo iveli, a takvih e biti sigurno,odgovoran plan o angaovanju srpske dijaspore moe samo doprineti povoljnijem ishodupregovora o budunosti Kosova i Metohije. Ako ostane da dijaspora to ini pod okriljemonih koji su godinama odbijali da uine bilo ta ili, to je jo gore, onih koji su inili sveovo to sam izneo u razgovoru, onda je sigurno za sve bolje, a posebno za Srbe naKosmetu, da dijaspora ostane po strani.

Na k ra j u m e i n teresu j e da l i s te svesn i da s te i zne l i veom a ozb i l j ne opt ube

I te kako sam ja svega svestan. Ali, da li e u naoj voljenoj Srbiji ikada neko postatisvestan da je ovo to govorim dugogodinja surova istina i javna tajna o tetnim
http://www.usde.se/http://www.usde.se/

8/7/2019 Broj 55-56

19/41

delovanjima i duboko nemoralnoj simbiozi nekih organizacija (ne samo srpskih) i ljudi izrasejanja i nekih vladinih institucija i medija iz matice, a na tetu i sramotu draveSrbije?!


8/7/2019 Broj 55-56

20/41

Njego uvek moe da se (zlo)upotrebi -reklama za dravu Crnu Goru

www.koreni.net

SRPSTVO U PESNIKOM DELU PETRA DRUGOG PETROVIA NJEGOA

Tri posvete kao tri bisera

Prva govori o autoru i Crnoj Gori u Srpstvu,a dve druge o stubovima na kojimaNjego temelji srpsku nacionalnu misao - Karaoru, caru Duanu i MilouObiliu

Pie: prof. dr Svetozar Stijovi

Ova tema osnova je velikogNjegoevog dela. Zbog toga e panja

pre svega biti usmerena na injenice,a one na najbolji nain govore i oNjegou i o njegovom SRPSTVU -imajui u vidu ovaj pojam i kao"svojstva i osobine srpskog naroda",odnosno "duh Srba" (srpstvo), i kaozbirnu imenicu Srbi (Srpstvo). Iodmah valja istai: pesnik nacionalnumisao temelji na Obiliu i Kosovu,Karaoru, caru Duanu i drugimlinostima iz srpske istorije, a pojmomSrpstvo (u znaenju Srbi) obuhvatapripadnike srpskoga naroda iz svihnjegovih krajeva. Naziv, dakle, po

plemenu, kraju ili oblasti ne znainita drugo nego konkretnoimenovanje u okviru Srpstva.

Tema moda nalae da se pone od posveta Njegoevih dela. Zbirku Pustinjak cetinski,potpisanu sa "Vladika crnogorski Petar Petrovi" i objavljenu 1834. godine, autor jeposvetio srpskom rodu, i ova kratka posveta najbolje govori o Njegoevom odnosu premaSrpstvu i mestu pesnika i Crne Gore u njemu: Srbin srpskom rodu svome/ ovo djelceposveuje./ njegovo je sitno cv'jee/ po livadi pravoj Srpstva/ i uzraslo i pobrato/ i uv'jenac rodu dato.

Kao da je veliki pesnik znao da e biti i takvih potomaka koji e ne samo sebe izdvajati izSrpstva nego pokuavati da to ine i sa precima - prvu svoju zbirku pesama posvetio jekao "Srbin srpskom rodu svome", a svoju Crnu Goru, u kojoj je delo nastalo, nazvao"livadom pravom Srpstva". Njegou je, treba i to pomenuti, kada je ova zbirka pesamaizala iz tampe bilo 20 godina.

Luu mikrokozma, svoje najvee filozofsko delo (1845), Njego je posvetio svom uiteljuSimi Milutinoviu, kojega naziva "srpskim piscem nebom osijanim" i "divnim pjevcemsrpske narodnosti" i od kojeg trai uzdizanje srpskih veliina i osudu "bogomrskih srpstvaotpadnika": Ja od tebe jote mnogo item:/ da postavi u plamtee vrste/ pred oimaSrpstva i Slavjanstva/ Obilia, ora i Duana,/ i jot koga srpskoga heroja,/ da progrmihulom strahovitom/ na Vujicu, Vuka, Vukaina,/ bogomrske Srpstva otpadnike:/ zloanjima mrai ime Srba,/ tartar im je nakaza malena! (stihovi 191-200).

Karaore Njegoeva vizija Srbina

Svoje najvee delo, Gorski vijenac (1847), Njego je posvetio "prahu oca Srbije", to jestKaraoru, diui vou Prvog srpskog ustanka u vrh savremenih evropskih ratnih

8/7/2019 Broj 55-56

21/41

velikana. U samom nabrajanju "osam Beloninih blizanacah" (Napoleon, Karlo, Bliher, knezVelington i Suvorov, Karaore, bi tirjanah i varcerberg i Kutuzov) jedino Velington iKaraore imaju odrednice uz ime: prvi titulu knez - oznaku visokog dostojanstvenika unajviim vojnim dunostima u zemlji, a drugi epitet "bi tirjanah" - najvie odlije i za"lafa iz grmena velikoga", a nekmoli iz onakvoga kakva je bila ondanja Srbija, i tosuprotstavljena onakvom tiraninu. Njegoev " topolski heroj" je besmrtan. Na njegovomputu su "sve prepone", ali on stie do velikog cilja: die narod, krsti zemlju, a varvarskelance srui,/ iz mrtvijeh Srba dozva, dunu ivot srpskoj dui (str. 15-16).

Karaore je Njegoeva vizija Srbina od kojeg se "Stambol trese", pred kojim se "faraonaistonoga mrznu sile" i ijim su se vitetvom "srpske mice opojile". Pesnik vou Prvogsrpskog ustanka vidi ne samo kao veiti uzor Srbima nego i kao besmrtnika ije e delo

vreme initi sve veim: Plam e vjeno ivotvorni blistat Srbu tvoje zublje,/ sve e sjajni iudesni u vjekove bivat dublje (33-34).

U ovoj posveti, kao i u onoj Simi Milutinoviu, pomenuti su i Duan i Obili (Zna Duanarodit Srpka, zna dojiti Obilie - 35), ali ovde i ruski knez Poarski, oslobodilac Moskve odPoljaka 1612. godine, s kojim se porede "divotnici i plemii" koje "Srpkinje sada rau" izbog kojih "blagorodstvom Srpstvo die", jer su Srbi zavet ispunili. Naravno, suprotnoKaraoru stoje na Vukain, ruski Boris Godunov, rimski Pizon i mikejski Egist, kako biKaraorev lik bio svetliji i kako bi poruka Srpstvu bila jasnija.

Sve tri ove posvete biseri su Njegoeve nacionalne ideje, s tim to prva govori o autoru iCrnoj Gori u Srpstvu, a dve druge o stubovima na kojima Njego temelji srpskunacionalnu misao (Karaore, car Duan i Obili) i "bogomrskim Srpstva otpadnicima"(Vujica Vulievi, Vuk Brankovi i Vukain Mrnjavevi, druga, odnosno Vukain, trea),

koje valja pominjati i proklinjati, kako bi narodu sluili kao zla opomena. Naravno, naNjegoevo srpstvo uticali su, pre svega, Njegoev stric Petar Prvi i Njegoev uitelj SimaMilutinovi, kao to su na Njegoev pogled na istorijske linosti uticali narodna epika ipredanje, o emu svedoi pesnikov odnos prema Vuku i Vukainu.

Crna Gora - pribeite srpskih junaka sa Kosova

Svoje tree veliko delo Lani car epan Mali (napisano 1847, a objavljeno 1851), Njegonikome nije posvetio. Ono, meutim, poinje dozivanjem nekadanje srpske slavestihovima koje serdar Vukale, oslonjen na ma, govori u znak dobrodolice epanu:Veseli se prahu Nemanjia,/ Nemanjia i Grebljanovia,/ jer e vae krune zasijati/ kakojarko sunce na istoku,/ znamena se vaa razvijati/ nad velike vae razvaline,/ potei ekrvave rijeke/ od neiste krvi agarjanske,/ oprat Srbu ljagu sa obraza./ Otvorte se,viteke grobnice,/ sama slavo, samo pribjeite/ po Kosovu srpskijeh junakah,/ evo zore

na vae bregove/ da nam optu obasja svetinju/ i amanet nae narodnosti./ Sadpropojte, Visoki Deani/ i lijepa lavro Studenice,/ sveti spomen iz vjene itule/ zaslobodu padim junacima./ Zdruite se, gromi i potresi,/ zemlji srpskoj drugo lice dajte,/ne neistom nogom okaljata.

Pesnik se obraa Nemanjiima i "Grebljanoviu", odnosno pokoljenju kroz ije e podvigezasijati njihove krune, i nemanjikim lavrama - najvioj i najstarijoj, i oekuje da e"gromi i potresi", odnosno borba novih vitezova, "zemlji srpskoj drugo lice dati", to jestosloboditi Srpstvo i vratiti mu dostojanstvo.

Poetni stihovi Lanog cara epana Malog, dakle, slue srpskoj nacionalnoj ideji -osloboenju Srpstva i konstituisanju nacije, i ponavljaju raniju Njegoevu misao o CrnojGori, da je ona pribeite srpskih junaka posle Kosovske bitke - misao najlepe izraenau Gorskom vijencu stihovima: to utee ispod sablje turske,/ to na vjeru pravu nepohuli,/ to se nehe u lance vezati,/ to se zbjea u ove planine/ da ginemo i krvprolivamo,/ da junaki amanet uvamo,/ divno ime i svetu svobodu (262-268), ali joranije vrlo jasno u Svobodijadi (delu od deset pesama koje opeva bojeve Crnogoraca sTurcima, Mleanima i Francuzima od 1711. do 1813. godine, napisanom 1835, atampanom posle autorove smrti 1855: Savjet majke, oca - djete/ ka prirodno k sebeprima;/ e god vitez osobiti/ po kosovskom tunom boju/ od Srpkinje porodi se/ kojegTurstvo ne ugrabi,/ svaki kuu, oca, majku -/ sve ostavi, pa pobjee/u savito krvlju gnjezdo,/ e svobode iskra sjae (Pjesma prva, stihovi 144-153).Uz ove stihove valja citirati i deo Njegoevog pisma Osman-pai Skopljaku pisanog 5.oktobra 1847. godine na Cetinju: "Kada je Bajazet (Ilberim nazvani) Bosnu pokorio i kadasu divlje orde azijatske nae maleno, no junako carstvo razruile, onda su moji preci ijote neke odabrane familije, koje nijesu tu poginule od Turaka, ostavili svoje otaestvo iu ovijem gorama utekli" (Celokupna dela Petra II Petrovia Njegoa, IV izdanje, knjiga

esta: Izabrana pisma, Beograd, 1975, 151).

8/7/2019 Broj 55-56

22/41

Crnu Goru kao "pribjeite srpskijeh junakah" posle Kosovske bitke vide, inae, jo nekisrpski pesnici, Njegoevi savremenici i skori sledbenici, a za primer je dovoljno navestinekoliko stihova iz Puta Branka Radievia, iz onog dela gde se govori o stvaranju sveta igde se do vrhunca glorifikuje Njegoeva Crna Gora, naravno - u okviru Srpstva: Ispadoebrda svekolika,/ naini se jedina gomila,/ naini se ona srpska dika,/ dika srpska CrnaGora mila./ Crna Goro, ponosito stenje,/ krune srpske ti drago kamenje,/ uspomenoprebeloga danka,/ kog se sea Srbin kao sanka!/ Kada glednem tvoje stene divne/ srcemlado u meneka ivne,/ jera ovde poslije Kosova/ Sunce srpsko granulo iznova,/ oistilas' ona velja bruka/ to okalja Srbina sa Vuka./ Kad je ono srpskom orlu krila/ na Kosovusrea salomila/ na ovi je kamen se vrletan/ odonuda dovukao sjetan, pa je ovde krilaobadvoja/ blizu neba izleio svoja,/ sa neba i rosom zalivao, munjom vitom krila zavijao,/povratio zdravlje i veselje,/ pa udrio u bojeve velje,/ oh bojeva donde nevieni!/ oh

klanaca krvlju obliveni!/ Gledaj desno, o pogledaj levo,/ svuda ljuti bojak i kreevo,/ takobrate od Kosova danka/ boj se teak bije bez prestanka,/ sve od jutra od mrkloga mraka/zveka noa i cika puaka,/ niza klance Crnogorac vrvi,/ jo Turinu to udara prvi! (BrankoRadievi, Pesme, Novi Sad 1993, 93-94).

U Svobodijadi, delu bez posvete, Njego se obraa "neba eri" sledeim stihovima: Dajmi pjevat slavna djela/ otaastva braniteljah,/ njih junatva kazat falna/ od nestanjasrpskog carstva,/ koji krvcu kako vodu/ vjeno lie, i sad liju,/ za obranu i svobodu/neprestano boje biju;/ koji roda slavu bojnu/ sauvae i digoe/ ispod nogahvarvarskijeh/ hukom sjajna oruija (Pjesma prva, st. 10-21).

Vidovdan, danak strani

Delo, dakle, poinje "od nestanja srpskog carstva" i istie "Vidovdan, danak strani",

Kosovski boj, Lazara, Miloa, ugaenu sveu Srpstva, "potomke Slavjanove" i "vojnikeDuanove" u ropstvu, a zatim se pesnik kosovskim junacima obraa sledeim stihovima:Obiliu i Tolica,/ Kosaniu, Jugovii,/ sreni li ste, vitezovi,/ jer u boju kosovskome/svikolici pogiboste/ za obranu otaastva,/ da oima ne gledate/ narod srpski podjarmeni/e uzdie i e plae,/ a u plau vas klikuje/ da g' putite, odreite/ iz sindiranesnosnoga,/ u koji ga Osman sveza (Pjesma prva, 105-117).

Poetak Svobodijade, vidi se iz reenog i citiranih stihova, opti je pogled na Srpstvo iuvod u ratne dogaaje Crnogoraca - voene u "diki srpskoj Crnoj Gori miloj", kako birekao Branko Radievi, i za nju i za Srpstvo u celini.

Njegoevim srpstvom odlikuje se i Njegoeva antologija Ogledalo srpsko, posveena seniAleksandra Pukina, ali tek poto je ukraena Karaorevom slikom - knjiga sastavljenaod junakih pesama iz novije istorije Crne Gore (neke od njih napisao je sam antologiar,

neke njegov stric Petar Prvi, dok se mnogima ne znaju autori i sakupljai) i Srbije (ovepesme "o besmrtnim podvizima knjaza i izbavitelja Srbije Karaora i njegovijehhrabrijeh vojvodah prepisane su iz pjesmarice ve peatane" - Celokupna dela Petra IIPetrovia Njegoa, IV izdanje, knjiga peta: Ogledalo srpsko, Beograd 1975, 11.

Njegoev odnos prema Srpstvu vidi se u samom naslovu, svakako antologiarevom,Ogledalo srpsko, u ijem sadraju pokoljenja treba da nalaze nadahnue i da se u njemuogledaju. Celokupno Njegoevo pesniko delo proeto je, bez svake sumnje, srpstvom,koje je u funkciji konstituisanja nacionalne ideologije. Ve u Novoj pjesmi crnogorskoj ovojni Rusah i Turakah poetoj u 1828. godu (druga Njegoeva pesma, koju je napisaodeak u esnaestoj godini) velia se "novi car srpski orije" - "desna ruka" ruskoga caraNikolaja Prvoga, koji se, to jest Karaore, u pesmi Zarobljen Crnogorac od vile naziva"ogledalom Srpstva" i "Marsom srpskim i mladim Febom".

U ovoj pesmi je, inae, naznaena tema osloboenja Srpstva i uloga Crne Gore u njemu,koja e ispunjavati sva Njegoeva dela. Ovde se, u ovoj takoe poetnikoj pesmi, poredKaraora, pominju "mater Srbija", Duan, koji je "u vjenost preminuo", "krv potomkavelikog Nemanje" i "slavoljubna ruka Vukaina", koja je "zaklala mlada vjencenoscasrpska", a zatim Carev Laz, Vrtijeljka, Meki Do, Kevo, Trnjine i druga ogledalacrnogorskih miica u bojevima s Turcima. Karaora, inae, Njego slavi i u pesmamaSablji besmrtnoga voda (knjaza) Karaorija i Pod slikom Karaorevom (Samo imeKaraore/ kad Srbinu na um doe,/ zaplamti se krv u grudi,/ junako se srce budi), apominje ga i u pesmi Lovenu i pripoveci itije Mrena Nesretnikovia.

Bog se d ragi na Srbe razljuti

U svakom sluaju, Njegoevo srpstvo je najizraenije u Gorskom vijencu, gde je dotanina proeto kosovskim mitom, o emu je veoma iscrpno, ubedljivo i nadahnuto pisaoMilosav Babovi (Kosovski mit u Njegoevom "Gorskom vijencu", Zbornik Matice srpskeza slavistiku, Novi Sad 1990 - knj. 38, 7-19).

8/7/2019 Broj 55-56

23/41

Ve u prvom monologu vladike Danila pominju se pad srpske zemlje u ropstvo i srceObilia, a prvo kolo poinje stihom "Bog se dragi na Srbe razljuti", da bi se zatim nabrojaliuzroci srpskih nesrea i izreklo prokletstvo neslozi i izdaji. Ovde, u prvom kolu, carujekosovski mit i sija Miloeva pravda, a simbol Kosova, Obili, izranja u najuzvienijoj odivitezu i junatvu: O Miloe, ko ti ne zavidi?/ Ti si ertva blagorodnog uvstva,/ voinstvenigenij svemogui,/ grom stravini te krune razdraba!/ Veliestvo viteke ti due/nadmauje besmrtne podvige/ divne Sparte i velikog Rima;/ sva vitetva njinablistatelna/ tvoja gorda mica pomrauje./ ta Leonid oe i Scevola/ kad Obili stane napoprite?/ Ova mica jednijem udarom/ prestol srui a tartar uzdrma (224-236).

Teko je komentarisati ove stihove, ali valja rei da Njego u ovom delu Gorskog vijenca,

i uopte, Obilia die iznad svega pozantog u heroici.Ko u Miloa gleda "blijete mu oi"; da je Milo ostao "sam na srijedi", s "oba pobratima",danas bi "Srbin Srbom bio"; Njegoevi junaci "krstu slue a Miloem ive", kunu se"vjerom Obilia" i sanjaju kako Obili "na bijela hata ka na vilu" prolee "preko ravnaPolja Cetinskoga"; izrodima se postavlja pitanje: Kuda ete s kletvom praedovskom?/ suim ete iza pred Miloa/ i pred druge srpske vitezove,/ koji ive doklen sunca grije (75-78).

Kosovo je jasna mea i opta mera. Nesree se broje od njega, a Milo i Vuk ("poganokoljeno") simboli su podviga i izdajstva. Kosovo je "grdno sudilite", iju nesreu najboljesimbolizuje pretvaranje "eri Lazarevih" u kukavice. Kosovo je mera, pre svegajunatva, ali i precizna vremenska mea: Miunovi i zbori i tvori!/ Srpkinja ga jot raalanije/ od Kosova, a ni prijed njega (392-394).

Njego je na specifian nain definisao i prostor Srpstva, dajui ga kroz "spomen", to jestpomen igumana Stefana, posle istrage poturica: uj, narode, svi skinite kape!/ Houspomen da inim duama/ vitezovah naega naroda;/ danas e im najmilije biti,/ odKosova nigda kao danas./ Vjerne sluge pomjani gospodi,/ vladaoce, ma tvoje robove:/nepobjednog mladoga Duana,/ Obilia, Kastriota ura,/ Zrinovia, Ivana, Milana,/Strahinia, Relju Krilatoga,/ Crnovie Iva i Uroa,/ Cmiljania, vojvodu Momila,/Jankovia, devet Jugoviah/ i Novaka poradi halaka,/ i ostale nae vitezove!/ Na nebu imdue carovale/ ka im ime na zemlji caruje! (2648-2665).

Ima danas, suprotno svim injenicama, miljenja da kod Njegoa srpstvo znaipravoslavlje. Umesto komentara valja samo citirati stihove iz Lanog cara epana Malog,kada iguman Cetinjskog manastira Teodosija Mrkojevi obrazlae knjazu Dolgorukovu daCrnogorcima nije lako dii ustanak protiv Turaka i podii ostalu brau i susede naBalkanu: Kako bismo mi to uradili/ bez pomoi nekoga drugoga/ kad Bonjaci, naa rodnabraa,/ slijepi su te ne vide nita?/ Kuran im je oi izvadio,/ kuran im je obraz ocrnio;/kod njih nejma due ni obraza/ koji ne bi za kuran umro./ To je njina kukavna svetinja./O svobodi i o narodnosti/ u njih niko ponjatija nejma;/ u grob su ih obje sahranijli(Djejstvije etvrto 272-283).

I dalje: Mi smo Srbi narod najnesreni:/ svaki Srbin koji se prevjeri -/ prosto vjeru tozagrli drugu,/ no mu prosto ne bilo pred bogom/ to ocrni obraz pred svijetom,/ te sezvati Srbinom ne hoe./ Ovo ti je Srbe iskopalo,/ robovima tuim uinilo (Djejstvijeetvrto 318-325).

Njego pesnik srpstva

Valja ovde dodati dva detalja van Njegoevog knjievnog dela: Njego je svojim junacimaustanovio Medalju Obilia, a Crnogorcima dao nacrt najsrpskije kape: sa crninom u znakalosti za Kosovom i crvenom ravnom ohom - simbolom krvave kosovske ravnice, ijiograeni kutak sa pet zlatnih ica i grbom Nemanjia u sredini simbolizuje pet vekovaborbe Crnogoraca za slobodu i vaskrs Srpstva. (v. i Milosav Babovi, n.d., 18). I ovo jeveliki pesnik inio s ciljem da, poput vrtijeljskih junaka i Jugovia, nikad Srbin ne izdaSrbina, da se vrati izgubljeno i da se tvrdo stane na zemlji koja je posrnula na Kosovu.

Njego je srpstvo poneo iz kue, s njegua, iz Katunske nahije i ondanje Crne Gore ioplemenjivao ga itavog ivota, od detinjstva, sluajui strica Petra Prvog i uitelja SimuMilutinovia, do smrti, itajui narodnu epiku i pratei predanja, i, to je najvanije, diuisve na najvii nivo i ogledajui svoje junake u kosovskom ogledalu i staroj srpskoj slavi.njegovo delo najdograenija je ideja srpske nacionalne misli i slobode, a njegova CrnaGora prihvaena je u ranijoj srpskoj knjievnosti kao "dika srpska", to je veposvedoeno Radie-vievim stihovima iz Puta i to valja potkrepiti citatim iz Zmajeve

glose Crnogorcu i Nenadovieve Grude zemlje.

8/7/2019 Broj 55-56

24/41

Zmaj, upotrebivi prva etiri Brankova stiha iz Kola (od ukupno est, to je najvie datojednom Srbinu u ovoj popularnoj pesmi) za krajeve svojih strofa, i prilagodivi etvrti zaoptesrpsku slavu Crnogorca, kae: Mnogi trae' pustu slavu,/ u sramni su ambiz pali,/tebe slava sama trai,/ Crnogore, care mali!/ Ti slobodu tamo titi/ na vrletni'kamivali',/ ko ti za to ime ne zna,/ ko te ovde jo ne hvali!/ Narodi se ure meti,/ a tileti da pretee;/ kad sloboda zajaukne,/ maem bije, maem see?/ Sretna majka,to te rodi,/ sretan narod, to te ima,/ maem sebi, - al' ne sebi,/ blago tee namasvima! (Pevanija Zmaj-Jovana Jovanovia, u Novome Sadu, 1879, 117).

A Ljuba Nenadovi, oduevljen Vuedolskom bitkom, odmah, 1876. godine, bezgraninoglorifikuje Crnogorce i Crnu Goru u ve pomenutoj pesmi Gruda zemlje, odakle jedovoljno citirati po nekoliko stihova o Crnoj Gori, Crnogorcima, knjazu Nikoli, grudi

crnogorske zemlje i nevoljama koje od nje snalaze turskoga cara Murata: Ono care nijezemlja/ Kao to su zemlje druge,/ Ve gradovi od kamenja,/ Nigde staze, nigde struge./Ona zemlja to god rodi,/ To je samo junak pravi:/ ivi, slavi i slobodi,/ Svud pobedi gdese javi./ Ono, care, nisu ljudi/ Kao to je svet ostali;/ Ve zmajevi to su ljuti,/ Od kojih senebo pali./ Knez Nikola, care, nije/ Ko' kraljevi drugi to su;/ Kao or'o on se vije,/ Kad seza njim vojska osu./ Da si otkud, care, bio/ Na krvavom Vujen Dolu,/ Ti se ne biustavio,/ Ni u samom tvom Stambolu./ Tu bih, care, pao i ja,/ Da ne bee jednog uda:/Sauva me hamajlija,/ - Crnogorske zemlje gruda./ Pa izvadi iz nedara/ Jednu grudu crnezemlje:/ Pred noge je caru baci,/ Da je vidi car od elje./ Car se tre i povika:/ "Ne dajteme, - sad me spas'te"/ Ne vidite l', kako gruda,/ Strahovito brzo raste?/ Uklon'te jeispred mene,/ Groznica me od nje hvata;/ Gle! - svi emo pogoreti,/ Eto iz nje sevavatra./ - Na tu viku, sa svih strana/ Dotrae sluge hitre,/ I bacie onu grudu/ U talasemorske bistre./ Al' se die strana bura,/ Zaljulja se sinje more;/ Zamuti ga grudazemlje, -/ Gruda zemlje Crne Gore./ Zatreptee sve obale/ Od tutnjave i od jeke:/

Zadrma se sva Evropa,/ I Azija ak do Meke./ A kroz Stambol na sve strane/ Telal viek'o nikada:/ "Sultan Murat poludeo, -/ Sultan Hamid car je sada". (Celokupna delaLjubomira P. Nenadovia, Beograd 1893, sveska trea 33-37).

U krajnjem zakljuku moe se rei da srpska nacionalna ideja nigde nije tako izraenakao u Njegoevom pesnikom delu. Njegoev Gorski vijenac je najsrpskije delo i spravom se moe nazivati i srpskom biblijom i svojevrsnim srpskim manifestom, u koji jeveliki pesnik ugradio, bez ostatka, svoju Crnu Goru, onu koja je vekovima pobeivala ikoja e i dalje pobeivati sve "tmue" koje se napreu da je iupaju iz Srpstva.

Srpsko naslee


8/7/2019 Broj 55-56

25/41

www.koreni.net

KOSOVSKA BITKA IZMEU LEGENDE I STVARNOSTI: ZATO SU SRBI IZGUBILINA KOSOVU?

Oklopnici protiv janjiara

Za objanjenje srpskog poraza na Kosovu, nije potrebna izdaja. Na Kosovu su sesudarila dva oprena politika organizma: srpski, ve rastoen unutranjimsuprotnostima, bez jedinstvene dravne misli, i drug i, turski, mlad i poletan,koji je u borbu mogao uvesti sve snage drave

Pie: Peta r Tom ac

Muratova pogibija, ma koliko je izvorinaglaavali kao sredinji dogaaj

bitke, nije nimalo uticala na njen tok.Nigde se ne vidi da je obeshrabrilaTurke ili osmelila Srbe. Osmanskasnaga nije bila u linosti vladaocanego u sistemu. Na Kosovu, prikriviMuratov udes mudro i veto, kakokae Duka - njegova se okolinaobezbedila od iznenaenja. Bitka je zaTurke uprkos smrti vladaoca ivrhovnog komandanta tekla po planu.

Jedan od najopirnijih opisa bitkemoe se nai u turskoj istoriji MulaMehmeda Nerije.

Prema ovom izvoru, glavni stratekisavetnik sultana Murata je Evrenos-beg, jedan od turskih komandanatakoji imaju najvee iskustvo iz borbi sahrianima.

Mula Mehmed opisuje trenutak kad suvojske ve postrojene za bitku inavodi kako Evrenos-beg daje sledeauputstva, upozoravajui Murata dasrpske oklopnike nita ne moezaustaviti.- Oni se nikad ne odvajaju, niti znajuda odstupe. Valja im se skloniti sputa, pa im doi odastrag i tada,opskakujui oko njih, treba ih udarati neprestano i ubijati, jer su obueni u oklop odeljeza. Inae ih natrag suzbijati nije mogue!

Turska odbrambena taktika

- Za Turke, koji su reili da tuku odbrambenu bitku, kao prvi problem postavljalo sepitanje kako da odbiju napad neprijateljskih oklopnika kojima njihovi laki konjanici ipeaci - osim donekle janiara - nisu bili dorasli.

U vekovnoj borbi izmeu oklopnika Zapada i lakih konjanika Istoka prvi su imali ozbiljnapreimustva u borbi prsa u prsa, a drugi u pokretljivosti i manevru. Taktika koju Evrenos-

beg izlae Muratu je najcelishodnija taktika koju laki konjanici mogu primeniti protivoklopnika: izbei frontalan udar, pa obleui protivnika udarati po njemu buzdovanom koji

8/7/2019 Broj 55-56

26/41

je protivu oklopa pogodniji od sablje i handara.

Konstantin Janiar kae u osnovi isto u svojim savetima hrianima kako da se boreprotiv Turaka: bolje je asno se povui - kae on - nego ostati na mestu i poginuti. I onpreporuuje upotrebu buzdovana. Ovde moramo ponovo naglasiti da srpski oklopnici naKosovu nisu bili toliko brojni u odnosu na celinu, niti toliko oklopljeni kao zapadni vitezovionog vremena. Neri preteruje i dramatizuje. Posle Kosova Turci su se sudarili sazapadnim oklopnicima, poev od Nikopolja 1396. pa se to, moda, ogleda i u Nerijevomizlaganju o Bici na Kosovu.

Vratimo se na Kosovo polje. Vojske su postavljene jedna naspram druge. Bitku zapoinjeMurat, komandom strelcima:

- Odapnite strele na nevernike!Razbijanje zbijene srpske konjike falange

Strelci istrae napred da bi doli na domet strela kojima su obasuli srpske konjanike i tone samo konjanike krila, nego verovatno i centar, jer kako smo pretpostavili, srpskicentar je natkriljivao turski centar pa je prelazio i prema turskim krilima.

Kad se pljusak strela spustio na srpske oklopnike koji su dotle stajali kao gvozdenibregovi - nastavlja Neri - krenu oni napred valjajui se i huei kao more. Navale nastrelce s leve strane, suzbiju ih pa udare na isturene redove centra, probiju se krozfalange, jednu za drugom, dopree do vojnike arije u pozadinu vojske i razbie je. Nomesto gde je bilo smeteno slagalite meda, masla i pirina ostalo je puno. Mazge, konjii d

broj 55-56

Documents