Koliko sam

bezbedna?Bezbednosne preporuke

za žene i devojke

Naslov:Koliko sam bezbedna?

Bezbednosne preporuke za žene i devojke

Izdavači:Autonomni ženski centar

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

Misija u Srbiji

Za izdavača:Bobana Macanović

Urednica Brošure:Jelena Keserović

Dizajn:comma | communications design

Štampa:Fiducia 011 Print

Tiraž:1000 primeraka

Izrada i štampa ove brošure omogućena je u okviru projekta „Koliko sam bezbedna – Mobilna aplikacija za unapređenje bezbednosti mladih žena i devojaka u lokalnim zajednicama” čiju realizaciju podržava Misija OEBS-a u Srbiji, u okviru većeg projekta pod nazivom „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Srbiji”, koji finansira Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida).

Stavovi izraženi u ovoj publikaciji pripadaju isključivo Autonomnom ženskom centru i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS-a u Srbiji i Side.

1. Pregled nalaza iz istraživanja o doživljaju bezbednosti žena i devojaka 7

2. Mobilna aplikacija Bezbedna 10

3. Opšte bezbednosne preporuke 12

4. Preporuke za žene i devojke 13

5. Bezbedna na putu do škole/kuće 15

6. Samoodbrana za žene i devojke 16

7. Sajber nasilje – nasilje na internetu 18

8. Sajber proganjanje 21

9. Bezbednost za žene i devojke sa invaliditetom 23

10. Bezbednost u javnim i privatnim prostorima 24

11. Bezbednost na ulici i u prevozu 26

12. Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima 28

13. Seksualno nasilje 34

14. Proganjanje 37

15. Trgovina ljudima 39

16. Spisak ženskih organizacija sa kontakt telefonima i drugi važni telefoni 42

Sadržaj

Pitanje bezbednosti za žene i devojke u okolnostima koje već decenijama doprinose opštoj nesigurnosti (godine obeležene ratovima, siromaštvom, korpucijom i nezaposlenošću) i dalje predstavlja važno pitanje za slobo-du kretanja i govora, slobodu da budemo različite i u javnim i u privatnim prostorima. Saveti za unapređenje naše lične bezbednosti često počinju sa time da trebamo biti svesne situacije i okolnosti, bez obzira na to koja nam vrsta nasilja preti. Naš unutrašnji osećaj i instinkt nam često može pomoći da izbegnemo opasne situacije. Stoga je poruka koja se provlači kroz veći-nu saveta – jeste da brinemo o sebi i verujemo sebi.

Sadržaj ove brošure je kompilacija različitih znanja i sadržaja koje su žen-ske organizacije proizvele sa ciljem podrške ženama i devojkama u situa-cijama nasilja.

Posebno se zahvaljujemo sjajnim i vrednim aktivistkinjama Mileni i Milici iz Femine (Smederevska Palanka), Mileni i Nataliji iz SOS Vlasotinca, Ma-riji iz Centra za devojke (Niš), Jovani iz Centra za podršku ženama (Kikin-da), Mariji iz Ženskog centra (Užice), Maji iz Žena za mir (Leskovac), Suzani i Gordani iz Osvita (Niš), Mariji iz Zrenjaninskog edukativnog centra, Ani iz Alternativnog centra za devojke (Kruševac), Lidiji i Aleksandri iz Atine (Be-ograd), Ivani iz kruga Vojvodina (Novi Sad), Jovani iz Alternativnog kruga (Kragujevac), Marijani iz Nezavisnog ženskog centra iz Dimitrovgrada, Đu-rđi iz SOS Ženski centar (Novi Sad), Dani iz Peščanika (Kruševac) i Jeleni iz ASTRE (Beograd).

Za Autonomni ženski centar

Jelena Keserović

Predgovor

7

Istraživanje perpcepcije bezbednosti žena i devojaka je rađeno tokom ok-tobra 2014 godine, sa devojkama i ženama iz 14 gradova, ukupno je 99 is-pitanica* obuhvaćeno.

Cilj istraživanja je analiza bezbednosti žena i devojaka, kako žene i devoj-ke procenjuju sopstvenu bezbednost u gradovima u kojima žive, šta su nji-hovi predlozi za unapređenje bezbednosti na lokalnom nivou i koga (služ-be, organizacije) vide kao ključne aktere u aktivnostima za unapređenje bezbednosti.

Zbog relativno malog uzorka, nije moguće napraviti uopštavanja koja bi se odnosila na celu populaciju, kao i usled toga što su ispitanice bile samo žene i devojke koje su u kontaktu sa ženskom nevladinom organizacijom ili njenim aktivistkinjama (u skoro podjednakom odnosu učesnice istraživa-nju su aktivne 41,4% tj. nisu aktivne 47,5% u nekoj lokalnoj nevladinoj or-ganizaciji), ali nam podaci ukazuju na doživljaj bezbednosti i potrebe žena i devojaka u lokalnim zajednicama.

Prema nalazima istraživanja pokazalo se da se žene i devojke u velikoj meri osećaju bezbedno u kući/stanu u kome žive – 65,7% navodi da se oseća potpuno bezbedno. Nešto više od polovine učesnica u istraživanju navodi da se uglavnom ali ne i potpuno oseća bezbedno u mestu u kome živi, ulici/kraju, školi/fakultetu/na radnom mestu.

* Najvećibrojispitanicaimaizmeđu20i30godina–57,4%,zatimizmeđu15i30–30,5%i12%ispitanicajeustarosnohgrupiod30do41godineživota.Upodjednakomprocentu24,2%,učesniceistraživanjasuučenicesrednjihškola,fakultetailisuzaposlene,27,3%učesnicaimastatusnezaposlenihosoba.

Pregled nalaza iz istraživanja o doživljaju bezbednosti žena i devojaka

8

Zabrinjava podatak da svaka deseta ispitanica navodi da se oseća uglavnom nebezbedno u mestu u kome živi.

Na pitanje koga sve vide kao „zadužene” za sopstvenu bezbednost 80,8% navodi da se same brinu o svojoj bezbednosti, 61,6% posle sebe vide po-rodicu kao osobe koje se brinu o njihovoj bezbednosti, a na trećem mestu su to prijateljice i prijatelji 14,1%. Policiju kao službu koja se brine o bez-bednosti vidi 13,1% žena.

Kao postojeće programe koji se bave bezbednošću žena skoro svaka treća navodi da su to nevladine organizacije pre svega ženske organizacije kroz radionice, edukacije, SOS telefon, kao i kursevi borilačkih sportova ili sa-moodbrane…

Skoro sve žene i devojke uključne u istraživanje (91,8%) smatraju da su ak-tivnosti ili programi namenjeni povećanju bezbednosti potrebni u gradovi-ma u kojima žive.

S druge strane telo koje bi najpre trebalo i moglo da se ovom problemati-kom bavi su opštinski/lokalni saveti za bezbednost, ali o postojanju ili radu tog tela ništa ne zna čak 83,7% žena.

Upitnik je obuhvatio i pitanje o tome šta vide kao potrebne aktivnosti u svo-joj opštini kako bi se bezbednost unapredila. Najčešće se navode: podi-zanje svesti kod žena i to kroz radionice i edukacije za devojke (posebno u školama), organizovanje kurseva samoodbrane, veći angažman poli-cije kroz češće patroliranje ili veći broj patrola, veće kazne za nasilnike, poboljšanje ulične rasvete, povećanje zastupljenosti ove teme u medi-jima ali i da je za unapređenje bezbednosti građanki je potreban i sistem-ski pristup od strane svih lokalnih aktera, uz uključivanje žena i devojaka koje u tim zajednicama žive.

Učesnice istraživanja su navele i koga vide kao moguće organizatore i što je još važnije realizatore aktivnosti koje su navele kao potrebne: opštinske kancelarije za mlade, nevladine organizacije, lokalnu samoupravu, škole, policiju ali i kako to često navode sve državne organe u saradnji sa nevla-dinim organizacijama.

Iako istraživanje nije reprezentativno zbog malog uzorka, možemo vide-ti da su potrebe žena i devojaka u Srbiji bez obzira na geografsku pozici-ju slične. Bezbednost žena i devojaka nije aktuelna tema van senzacionali-stičkih naslova u medijima kada dođe do razvoja događaja sa fatalnim po-

9

sledicama po ženske živote, a akcije za poboljšanje bezbedonosne situaci-je i dalje izostaju. Ženske organizacije specijalizovane za podršku ženama žrtvama nasilje, devojkama ili posvećene širenju mirovne politike, imaju značajnu iskustvo i veštine za osnaživanje devojaka i žena, no ostaju usa-mljene u naporima da se bezbednost na lokalnom nivou unapredi. Veruje-mo da će se uz pomoć ovog istraživanja kao i drugih aktivnosti koje organi-zacije izvode u svojim opštinama otvoriti prostor za saradnju svih ključnih službi, kako bi se devojkama i ženama obezbedio život bez nasilja.

10

2014. godine prvi put je u Srbiji kreirana i predstavljena mobilna aplikacija „Bezbedna” čija je svrha da unapredi bezbednost žena i devojaka. Aplika-cija pruža mogućnost da se jednim klikom na SOS SMS, pošalju poruke sa lokacijom na kojoj se korisnica nalazi, i time obavesti svoje najbliže da je u opasnosti i gde je mogu naći. Uz ovo rešenje može se koristiti i bluetooth narukvica, kao opcija kada je mobilni telefon van domašaja korisnice. Po-red narukvice, i drugi uređaji sa bluetooth tehnologijom se mogu upariti sa aplikacijom i koristiti kao poziv u pomoć u opasnim situacijama.

U okviru aplikacije se mogu podesiti 4 osobe koje će imati ulogu zaštitnika/ca, koji će primate poruke klikom na dugme SOS SMS.

U okviru aplikacije se nalazi mapa pomoći u kojoj se nalaze adrese, telefo-ni i radno vreme svih policijskih stanica, službi hitne pomoći, centara za so-cijalni rad i SOS telefona u Srbiji. Prilikom okretanja brojeva, aplikacija na osnovu vaše lokacije zove najbližu službu, a koja u to vreme radi.

Aplikacija je besplatna i može se skinuti sa Google Play prodavnice. Trenutno je u opticaju verzija samo za mobilne telefone koji rade na android platformi.

Mobilna aplikacija Bezbedna

Mobilna aplikacija

BezbednaVerzija 1.0

BEZBEDNA

Pozovi podršku

Mapa pomoći

Šta da radim?

…

12

• Generalno važi: dokle god imaš mogućnost da izbegneš neku opasnu situaciju, učini to!

• Sama nemoj tražiti telesnu konfrontaciju, sve dok te niko ne napada. U nekoj napetoj situaciji svaki telesni kontakt može biti shvaćen kao pre-koračenje granica i dovesti do nasilnih reakcija.

• Ni u kom slučaju se ne preporučuju pištolji i noževi, pošto mogu dos-peti u ruke napadača. I sprejevi sa suzavcem i biberom mogu zbog po-grešnog rukovanja dospeti u tvoje oči, a time te i onesposobiti u odbra-ni. Ako dakle razmišljaš o nošenju oružja, onda moraš obavezno nauči-ti da tim oružjem ispravno rukuješ.

• Veoma dobra mogućnost da izazoveš pažnju ili uplašiš napadača jeste korišćenje zvučnih alarmnih sprava, npr. zviždaljki ili malih aparata koji mogu stati u ručnu torbicu i kod kojih se dugmetom uključuje alarm.

• Zamisli i predoči sebi situaciju koja ti zadaje strah i razmisli kako bi re-agovala da se desi. Svaka žena reaguje drugačije. Pronađi „tvoj” sasvim lični obrazac reagovanja.

• Postoje različite metode samoodbrane. Da bi neka metoda bila korisna u slučaju opasnosti, ona mora biti „primerena” za tebe. Probaj različite kurseve ako za to postoji mogućnost.

Opšte bezbednosne preporuke

13

Ako imaš osećaj da nešto nije u redu, ako se osećaš nelagodno u nekom okruženju, ako ti se neko približava na način da ugrožava tvoj lični prostor, onda to nemoj da ignorišeš – učini nešto. Nemoj dozvoliti da te neko nagovo-ri na nešto što ne želiš. Veruj svom instinktu! Na primer: nemoj ući u auto čak ni kod nekog poznanika ako imaš loš osećaj. Jer ako ti se nešto učini „čud-no”, znaj da taj osećaj nemaš „tek tako”, često on ima opravdane uzroke.

Ako se u autobusu ili liftu neki muškarac previše pritisne uz tebe ili se trlja o tebe, to se najčešće ne dešava slučajno. Ti muškarci znaju šta rade. Po-kušaj da se odbraniš. Jasno pokaži da nisi spremna da tolerišeš takav na-pad na tvoj integritet: „Ne dirajte me!”, „Pustite me na miru”, „Idite odavde i to odmah”, „Prestanite da mi se približavate, da me dodirujete i da se pri-tiskate uz mene!”. Upotrebi svoj glas govori glasno tako da te i drugi ljudi oko tebe mogu čuti. Odmah će znati šta se dešava sa tobom i mogu ti po-moći. Time možeš raskrinkati i tog muškarca izložiti ruglu – što mu najve-rovatnije neće biti prijatno.

Reci šta god da ti padne na pamet. Govori po mogućnosti sigurnim glasom. Time pokazuješ da se ne daš uplašiti. Što pre ukažeš na granice, to je veća šansa da će se te granice i poštovati. Iskustvo pokazuje da nema smisla če-kati i nadati se da će nasilnik prestati sam od sebe. Često su takva jedno-strana približavanja za muškarca samo test da vidi koliko daleko može da ide i šta ćeš ti dozvoliti i trpeti.

U takvim situacijama se možes osetiti bespomoćno, da ne znaš kako da se odbraniš od takvog ugrožavanja. Razgovaraj o toj situaciji sa svojim prija-teljicama, sa roditeljima ili se obrati nekom SOS telefonu / savetovalištu. Ako postoji neki kurs samoodbrane za žene i devojke, možeš zajedno sa

Preporuke za žene i devojke

14

drugima da vežbaš kako da se po mogućstvu što delotvornije odbraniš od takvih napada. Napadač obično pokušava da te uplaši, no nemoj mu to do-zvoliti. Uvek imaj na umu da ti u takvoj situaciji nisi ni za šta kriva. Sasvim je svejedno kako si obukla ili šta si rekla!

Ako te neko seksualno uznemirava ili napada, ne plaši se da druge zamoliš za pomoć i podršku. Zavisno od situacije možeš se obratiti svojim roditelji-ma, najboljoj drugarici, prolaznicima na ulici ili saradnicama nekog saveto-vališta / SOS telefona za devojke i žene. Ako primetiš da je neka druga de-vojka izložena uznemiravanju ili napadima, pokušaj da joj pomogneš time što ćes pozvati nekoga u pomoć.

15

Devojke mogu biti izložene napadima i poniženjima od strane svojih drugova u školi i često se osećaju prepuštene same sebi sa tim problemom. Kao da je dodirivanje/vučenje ili bilo koji drugi neželjeni fizički kontakt od strane deča-ka u razredu normalna pojava u životu jedne učenice. To ne sme biti tako. Ti dečaci nemaju prava da se tako ponašaju, kao ni nastavnici što ne smeju sebi dozvoliti dvosmislene ili ponižavajuće primedbe ili seksualno uznemiravanje.

Brani se, razgovaraj o tome sa roditeljima ili sa nastavnicom, psihološki-njom u školi u koju imaš poverenja. Udruži se sa drugaricama iz odeljenja, jer princip „zajedno smo jače” uvek važi, možete se zajednički suprotstaviti nasilnom dečaku iz škole, pokazati mu da se njegovo ponašanje neće tole-risati. Ako se i tvoje drugarice interesuju za kurs samoodbrane u školi mo-žete pokrenuti takvu inicijativu.

Uznemiravanje se dešava i na putu kada se iz škole vraćaš kući. Tu važe iste preporuke za ponašanje kao što je već opisano (zamoli prolaznike za pomoć, glasno viči…)

Bezbedna na putu do škole/kuće

16

Kursevi samoodbrane mogu doprineti da se osećamo prijatnije u svakod-nevnom životu, poznajemo vlastitu snagu i sposobnosti, nastupamo sa-mopuzdanije, smanjimo strahove i povećamo sposobnost odbrane. Kur-sevi mogu biti različiti, važno je odabrati onaj koji ti je odgovarajući. U Sr-biji nema mnogo takvih kurseva, i nisu u stalnoj ponudi fitnes ili sportskih klubova, pa pronalaženje kursa samoodbrane a pogotovo onog koji nam je odgovarajući može biti teže.

Ono što je važno jeste da razlikujemo samoodbranu i borilački sport. Bori-lačke sportove su razvili uglavnom muškarci za muškrace; u prvom planu stoji zadovoljavanje sportskih ambicija i zadovoljstvo u borbi. Izučavanje tra-dicionalnih vrsta borilačkih sportova (npr. karate, džudo) jeste doduše prepo-ručljivo, jer se podupire samopouzdanje, poboljšava sposobnost reagovanja i uče se tehnike samoodbrane, ali se ne može nadomestiti odlazak na kurs samoodbrane koji je specifično namenjen za žene.

U specifično za žene koncipiranim kursevima samoodbrane okupljaju se žene i devojke sa drugim ženama i devojkama i obično se ne uče samo neke telesne tehnike odbrane, nego je jednako važna i razmena iskusta-va, analiziranje vlastitih stavova i jačanje samopouzdanja. Trenerice/trene-ri moraju imati određeno znanje i poznavati životne okolnosti u kojima se žene i devojke nalaze, uloge koje im se pripisuju i rasprostranjenost, oblike i društvene uzroke nasilnog ponašanja muškaraca prema ženama.

Koncepcije specifičnih kurseva samoodbrane za žene polaze od toga da je svaka sposobna da se brani, nezavisno od njene individualne telesne kon-stitucije. Telesne tehnike moraju biti jednostavne kako bi se mogle lako na-

Samoodbrana za žene i devojke

17

učiti i primenjivati. Metoda se mora tako naučiti da se u momentima opa-snosti bez mnogo razmišljanja odmah može primeniti.

U slučaju nekog napada, bitno je da se savlada prva sekunda šoka i tako sačuva dalja sposobnost reagovanja. Trajanje kursa nije merilo za kvali-tet. Osnovno znanje samoodbrane i samopotvrđivanja može se naučiti i u osam do deset sati. Ali je ipak potrebno odlaziti i na kurseve za obnavljanje znanja kako bi se naučeno uvek iznova vežbalo i učvršćivalo.

Raspitaj se da li u tvom gradu postoji neki takav kurs, ili bi mogao da se oformi u okviru nekog sportskog kluba, škole ili neke druge organizacije.

18

Iako internet pruža dosta mogućnosti za upoznavanje novih ljudi, online druženje na društvenim mrežama sa prijateljima, razmenu fotografija i utisaka, istraživanje različitih tema za školske zadatke ili hobije, isto tako može biti veoma opasno mesto. Ne bi trebala odmah nekome dati svo-je puno ime i prezime (ako već koristiš neki nickname, pseudonim ili sl.), adresu ili broj telefona. Na chatovima koji nisu povezani sa tvojim profilom na društvenim mrežama, bolje je koristiti nickname, da bi ostala anoni-mna. S druge strane i ta druga osoba može ostati anonimna. Ne možeš od-mah znati ko se stvarno krije iza tog novog poznanstva. Ni fotografija nije stvarno pouzdana. Ako se dogovoriš da se nađeš sa nekim koga si upozna-la online, ti budi ta koja će da odredi mesto, kao što je neki kafić koji je tebi poznat. Sa nepoznatom osobom nikada se nemoj nalaziti u nekom stanu ili mestu koje ti nije poznato. Javno mesto je uvek bolji i sigurniji izbor. Bilo bi dobro da povedeš i prijateljicu na taj sastanak. U svakom slučaju bi trebala nekoga obavestiti gde ideš i koliko ćeš se zadržati. Ponesi mobilni telefon sa sobom i neka bude uključen. Upoznavanje novih osoba je važno i treba da bude lepo iskustvo, s druge strane osobama koje upoznaješ daj do zna-nja da se poverenje stiče vremenom.

Društvene mreže kao što su Facebook, Twitter, Foursquare… mogu biti mesta gde nasilne osobe nalaze informacije o tebi i zloupotrebljavaju ih. Jedan od oblika nasilja koji se razvio uporedo sa društvenim mrežama je i sajber-proganjanje. Ova vrsta proganjanja uključuje (učestalo) slanje pret-nji ili lažne optužbe preko e-maila ili mobilnog telefona, postavljanje pre-tećih ili lažnih objava na internet stranicama, krađu identiteta ili podataka ili špijuniranje i praćenje tuđeg kompijutera ili upotrebe interneta. Nekada pretnje eksaliraju u stvarni prostor i život.

Sajber nasilje - nasilje na internetu

19

Sajber nasilje kao i drugi oblici nasilja ne provociraju žrtve nasilja, bez ob-zira na informacije, fotografije ili objave koje stavljaju na svoje profile ili in-ternet stranice. Kao i za druge oblike nasilja – za nasilje je kriv onaj ko ga čini. Žrtve sajber nasilja NISU „isprovocirale” uznemiravanje!

Sigurnosne preporuke u online prostoru:

• Budi oprezna kada deliš lične podatke/informacije online. Na društve-nim mrežama se lako može videti gde stanuješ, mesta na koja voliš da ideš, ili na osnovu tvojih statusa i fotografija ko su ljudi sa kojima se družiš i koje voliš.

• Kreiraj poseban e-mail nalog za registraciju na društvenim mrežama, na ovaj način ako neki online servis ima lošu zaštitu tvoj privatni e mail nalog neće biti otkriven.

• Nemaš obavezu da popuniš sva polja kada se negde registruješ online (datum rođenja, ili mesto u kome živiš).

• Na svom online profilu upotrebi fotografiju preko koje te ne mogu in-dentifikovati kao ni mesto gde živiš.

• Razmisli o korišćenju imena koje nije tvoje pravo ime, ili nekog nadim-ka… Pokušaj da izbegneš korišćenje uobičajenih brojki za sadržaj e mail adrese ili lozinke (kao što je datum rođenja).

• Ako si raskinula ili planiraš da raskineš intimnu vezu sa partnerom, po-gotovo ako je partner ljubomoran, agresivan ili komplikovan – rese-tuj / promeni svaku lozinku na svim sajtovima i društvenim mrežama.

• Servisi kao što je Facebook često menjaju svoje politike u vezi sa zašti-tom privatnosti, pa je poželjno da proveriš svoja podešavanja za privat-nost i bezbednost. Neki servisi, između ostalog i Facebook imaju mo-gućnost da proveriš kako drugi ljudi vide tvoj profil, gde možeš da ste-kneš uvid u to šta deliš sa prijateljima, poznanicima sa svog profila.

• Razgovaraj sa prijateljima i članovima porodice o tome šta želiš tj. ne želiš da o tebi stavljaju online (tagovanje, fotografije, pominjanje u po-stovima i sl).

• Povremeno pretraži sadržaje na internetu sa svojim imenom – google pretraga tvog imena može da pomogne da vidiš gde se pominješ, kao i da reaguješ ako primetiš da se negde tvoje ime ili drugi sadržaji kori-ste neovlašćeno.

• U slučaju da ti se prijateljica/prijatelj javi sa novog profila na društve-noj mreži, proveri sa njom/njim da li je to zaista ta osoba koju ti pozna-ješ, može se desiti da je osobi koju poznaješ ukraden identitet/profil na društvenoj mreži.

21

Ako si žrtva sajber proganjanja:

• Veruj svojim instinktima. Ako se ne osećaš prijatno ili online situacija postane neprijateljska, izloguj se iz online prostora ili blokiraj pristup tvom profi lu osobi koja ti preti ili te plaši.

• Proceni da li bi jasno navođenje osobi koja ti preti da ne želiš više ni-kakav kontakt, kao i da ćeš svaki dalji pokušaj kontakta prijaviti polici-ji/tužilaštvu, doprinelo prestanku daljeg uznemiravanja. Nekada posle jasnog navođenja o nepoželjnosti daljeg kontakta ili upozorenja da će biti prijavljen, uznemiravanje prestane. U nekim slučajevima može da se nastavi, zato veruj sebi i svom osećaju da li ćeš se upuštati u komu-nikaciju sa osobom koja ti preti pa čak i kada je u pitanju jasno stavlja-nje do znanja o nepoželjnosti kontakta.

• Sačuvaj svu komunikaciju sa osobom koja te proganja, kao dokaz. Ne-moj ništa menjati na bilo koji način. Pokušaj da koristiš print screen op-ciju, pogovoto ako se uznemiravanje dešava u realnom vremenu.

• Sačuvaj komunikaciju sa administratorima online servisa ili sa predstav-nicima policije ili tužilaštva, ako prijaviš progonioca institucijama. Čuva-nje evidencije je ključno, iako bi najradije sve obrisala, nemoj to učini-ti već sve sačuvaj na drugom kompijuteru ili nekoj drugoj eksternoj me-moriji (usb ili eksterni hard drajv).

• Razmisli o blokiranju ili fi ltriranju poruka od progonioca. Mnogi e-mail programi imaju opcije za fi ltriranje poruka.

• Ako vidiš da osoba koja te progoni stavlja zlonamerne sadržaje o tebi na drugim internet stranicama ili online prostoru, podnesi žalbu administra-torima tih stranica. Objasni da je u pitanju online uznemiravanje koje tra-je i traži da blokiraju IP adresu te osobe, uklone zlonamerne objave o tebi ili upozore tu osobu da prekine sa takvim ponašanjem.

Sajber proganjanje

22

• Reci svojim prijateljima i porodici da te neko online uznemirava/proganja.

Nasilje/proganjanje na internetu/društvenim mrežama može se prija-viti policiji ali i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal na broj telefo-na 011/360 12 72. Oni se nalaze na adresi Savska 17a (Palata pravde), e-mail: vtk@beograd.vtk.jt.rs

Ne postoji krivično delo proganjanja pa ni sajber proganjana, ali je važno da znas da je zabranjeno da te neko snima, objavljuje ili prikazuje tvoje fotogra-fije, audio i video snimke i lične pismene zapise, bez tvog pristanka (čl. 145 Krivičnog zakonika RS), kao i da je zabranjeno iznošenje informacija o tvom ličnom ili porodičnom životu, a koje mogu škoditi tvojoj časti i ugledu, i mogu dovesti do teških posledica po tebe (čl. 172 Krivičnog zakonika RS).

23

Za žene i devojke sa invaliditetom važe iste mere opreza, preporuke i na-pomene kao i za ostale. Ipak treba navesti da su mogućnosti žena i devoj-čica sa invaliditetom da lično oblikuju svoj život u mnogim sferama ogra-ničene za razliku od onih koje nemaju invaliditet. S obzirom da su žene, a istovremeno imaju i invaliditet, one su najčešće višestruko diskriminisane. Žena sa invaliditetom je osoba sa svim pravima, dovedena u situaciju koja je onesposobljava za funkcionisanje, usled prostornih, ekonomskih i soci-jalnih barijera koje ta osoba ne može da savlada na način kao ostali građa-ni. Te barijere se često uvećavaju opštim stavovima koji stavljaju osobe sa invaliditetom na margine društva.

Žene i devojke sa invaliditetom su uvek iznova konfrontirane sa zadiranjem u njihov integritet, i to pod maskom pružanja pomoći. Ženama i devojkama sa oštećenjem vida na primer često dešava da ih neko prevodeći preko ulice nepotrebno prigrli oko struka. Te netražene i nepoželjne radnje predstavljaju jasno zadiranje u njihov integritet, te je važno braniti se protiv toga.

Nemojte to trpeti. Razgovarajte o tome, poverite se drugima, postavljajte jasne zahteve i osnažite svoje poverenje u vlastite sposobnosti.

Bezbednost za žene i devojke sa invaliditetom

24

Prostori straha ili bezbednosti

Prostori grada ili mesta nisu samo mesta gde žene borave i žive, nego mogu biti i prostori straha, tamo gde javni prostor gubi svoje pozitivne osobine, gde prestaje biti prostor za slobodno kretanje i komunikaciju, nego izaziva u nama strah, nesigurnost ili osećaj ugroženosti. Ulazi u zgra-de ili stepeništa za mnoge žene predstavljaju „prostore straha”, a taj osećaj ugroženosti nije slučajan. U slučajevima gde su žene napadnute od nepo-znatih lica, to se najčešće dešava u ulazima, stepeništima, prolazima… No navodimo da u većini slučajeva žene i devojke bivaju napadnute od strane njima poznatih osoba, ali je u tim slučajevima najčešće mesto napada stan.

Preporuke:

• Loše osvetljenje stanice gradskog prevoza ili izraslo grmlje, koje ome-ta preglednost terena umanjuje osećaj sigurnosti. Za rešavanje ovih pi-tanja treba se obratiti nadležnim gradskim/opštinskim službama.

• Ako živiš u zgradi možeš se obratiti skupštini stanara kako bi se ono što ti smeta ili izaziva strah rešilo: nedovoljno osvetljenje, visoko ili gu-sto grmlje ispred ulaza, nepregledan put ili staza).

• Tamo gde gradske/opštinske službe ne reaguju, možete pokušati da sporno pitanje rešite sa komšijama, mesnom zajednicom ili nekom lo-kalnom organizacijom.

Bezbednost u javnim i privatnim prostorima

25

Sigurnost u stanu

Većina nas smatra svoja 4 zida najsigurnijim mestom. S druge strane pre-poručljivo je da se pridržavate određenih saveta za zaštitu vašeg privatnog prostora. Prema zakonima nismo u obavezi nikoga da pustimo u svoj stan, samo pod određenim uslovima predstavnici/e državnih službi imaju pravo da uđu u tvoj stan.

Preporuke:

• Ne puštajte nepoznate osobe u stan. Koristite interfon ili špijunku da bi ste znali ko je pred vratima. Nemojte da vam bude neprijatno da objasni-te toj osobi da joj nećete otvoriti vrata. Ako je ne možete odbiti od zamisli da uđe, recite da vas uznemirava i da ćete pozvati policiju ako ne prestane.

• Ako dolaze majstori, serviseri ili predstavnici vlasti, nemojte prezati da ih proveriti kod firmi tj. institucije koja ih je poslala. Zatražite da vam pokažu neki dokument kojim to potvrđuju, i to putem odškrinutih i lan-cem osiguranih vrata.

• Ako stanujete sami, to ne bi trebalo da bude prepoznatljivo na ulaznim vratima kuće ili stana. Vodite računa da na pločici na vratima stoji samo vaše prezime, a ne i ime, jer bi to moglo odati da živite sami.

• Nemojte nepoznatim osobama koje vas nazovu telefonom davati nika-kve informacije o sebi.

• Ako idete da podignete novac na bankomatu, banci ili pošti, unapred ispla-nirajte kojim ćete se najsigurnijim putem vratiti kući. Lopovi često prouča-vaju navike svojih žrtava i biraju ih ciljano. Starije osobe su posebno ugro-žene. Možete zamoliti neku osobu od poverenja da vas otrpati kući.

• Ako ste u kući/stanu i primetite da vam neko pokušava provaliti u stan, obavestite odmah policiju. Nemojte pokušavati sami da oterate provalnika.

• Zaštitite se sigurnosnom bravom ili sigurnosnim vratima.

26 192policija

194hitna pomoć

U javnom prevozu

Ako čekate na nekoj stanici, preporučuje se da stojite leđima okrenuti zidu ili u blizini drugih ljudi. Noću pak sedite u blizini vozača/vozačice, ili gde ima više putnika. Pazite ko sa vama napušta autobus, tramvaj, voz. U vozilima obično postoji ručka za za kočnicu u slučajevima opasnosti, koju možete upotrebiti ako vas neko napadne.

Taksi prevoz

Neka taksi udruženja imaju žene vozačice. Raspitajte se kod udruženja da li I u vašem gradu postoje žene koje rade u taksi udruženjima, tako da mo-žete ako se osećate sigurnije sa ženom vozačicom da prilikom poziva da tražite da vam pošalju vozilo sa taksistkinjom. Poželjno je da zapamtite broj taksi vozila u koje ulazite (regularna taksi vozila imaju istaknute iden-tifi kacije vozača sa imenom i prezimenom). Takođe ako vas je strah kada izađete iz taksija do ulaza u kuću/zgradu, možete zamoliti taksistu da osta-ne tu dok otključate ulazna vrata.

Kada idete pešice

Ako vam se put čini rizičnim, birajte ako je to moguće življu i osvetljeniju ulicu, čak i ako se radi o dužem putu i zaobilaženju. U mraku idite sredinom trotoara da bi ste mogli videti ulaze, mračne uglove i sl. Uz mobilni telefon pri sebi, imajte u vidu da uvek možete nekoga nazvati.

Bezbednost na ulici i u prevozu

Preporuke na ulici sa mobilnim telefonom:

• Proverite da li ste poneli mobilni telefon i da li je napunjen pre nego krenete.• Držite mobilni telefon pri ruci, npr. u džepu jakne.• Ako se osećate nesigurno otključajte tastaturu/ekran mobilnog telefo-

na, i držite telefon u ruci tako da odmah možete pozvati određeni broj.• Umemorišite važne telefone (besplatni pozivi na 192 policija, 194 hitna pomoć)• Ako dolazite na neko mesto gde se ne osećate sigurno, nazovite prija-

teljicu i zamolite da vas „prati ostajući na vezi” dok hodate.

192policija

194hitna pomoć

28

Nasilje nad ženama u porodici i u partnerskim odnosima je ozbiljan druš-tveni problem. Nasilne osobe bez spoljne kontrole (postupanja javnih služ-bi/institucija, pre svega centara za socijalni rad, policije, tužilaštva i sudo-va) retko menjaju svoje ponašanje. Vremenom nasilje postaje sve učesta-lije i surovije. Posledice po ženu i decu (kao i sve druge nenasilne članove porodice) su sve ozbiljnije i dugotrajnije. Važno je da znamo da su za na-silje odgovorne nasilne osobe i ako se često pravdaju da su drugi uzroko-vali njihove problem i nasilno ponašanje. Jedna od čestih predrasuda je da su nasilnici bolesni. Osobe koje se ponašaju nasilno nisu bolesne, već ko-riste moć da bi kontrolisali druge, jer znaju da takvo, nasilničko, ponašanje društvo ne osuđuje dovoljno oštro.

Nasilje se ne može zaslužiti. Bez obzira na to šta kažeš, kako izgledaš, šta prihvataš ili ne prihvataš. Žene i devojke ostaju u nasilnim odnosima iz ra-zličitih razloga, ali nikada zato što vole nasilje. Zato je važno da umemo da prepoznamo i imenujemo nasilje.

Prema istraživanju iz 2010. godine o rasprostranjenosti nasilje u Central-noj Srbiji*, svaka druga žena je tokom života bila izložena nekom obliku po-rodično-partnerskog nasilja. Prema istraživanju koje je rađeno 2009. godi-ne u Vojvodini** više od polovine žena uključenih u istraživanje preživelo je neki oblik nasilja. Ovi podaci nas podsećaju da svaka od nas može biti / po-stati žrtva nasilja.

* „Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u centralnoj Srbiji”, 2010., autorke Marija Babović,KatarinaGinić,OliveraVuković,Upravazarodnuravnopravnost

** NasiljeuporodiciuVojvodini,urednicaVesnaNikolićRistanović,Pokrajinskisekterarijatzaprivredu,zapošljavanjeiravnopravnostipolova

Nasilje u porodici i u partnerskim odnosima

29

Ako trpiš nasilje u porodici/vezi preporučljivo je da zbog sopstvene sigur-nosti napraviš sigurnosni plan. Sigurnosni plan je jedan od važnih koraka da zaštitiš sebe (i decu) od nasilnika – ako živiš u istom prostoru sa nasil-nikom, ako želiš da odeš od njega ili si već otišla, a pretnja nasiljem i dalje postoji, ako ste se razveli ili prekinuli odnos ili to planirate.

Žene i devojke u porodici mogu biti žrtve od strane svojih partnera (dečko, muž, vanbračni partner), očeva, braće ili drugih članova porodice. Preporu-ke se odnose i na žene i devojke koje su u vezi/braku, kao i na žene i devoj-ke čije su majke ili druge članice porodice žrtve nasilja.

Rizik od nasilja može biti veći kada žena počne da se osamostaljuje i da preduzima akcije da izađe iz nasilja, jer tada nasilnik pojačava sistem kon-trole nad njom. Imaj ovo na umu kada planiraš. Iako nemaš kontrolu nad nasilnim ponašanjem nasilnika, ti imaš izbor kako najbolje da reaguješ na ponašanje nasilnika i izbegneš opasnost u najvećoj mogućoj meri, jer ga najbolje poznaješ.

Ako ste žrtva nasilja u porodici/partnerskoj vezi:

• Odluči se da izbegneš opasne situacije tako što ćeš pobeći iz njih.• Upotrebi svoj unutrašnji osećaj o situaciji i veruj svom osećaju i proce-

ni. Ako po ponašanju nasilnika naslutiš da bi mogao da te napadne, uči-ni sve da bi to izbegla.

• Isplaniraj unapred koja su to sigurna mesta na koji bi mogla da odeš, ako treba da se skloniš od nasilnika, čak i ako misliš da ti to nije potreb-no (gde bi i kod koga otišli i na koji način).

• Nađi osobu u koju imaš poverenja (porodica, prijatelji, komšije) koju ćeš upoznati sa tvojom situacijom, da bi ona znala da situacija u kojoj se nalaziš može jednog dana biti opasna.

• Dogovori se sa komšijama u koje imaš poverenja o lozinkama ili signal koji ćeš im dati kada si u opasnosti. Zamoli ih da pozovu policiju ukoli-ko čuju buku iz tvog stana.

• Nabavi broj najbliže policijske stanice, i učuvaj ga na mestu koje ti je lako dostupno.

• Isplaniraj šta ćeš uraditi ako nasilnik otkrije neki detalj tvog sigurnosnog plana.• Pripremi torbu sa neophodnim stvarima i dokumentima (lična kar-

ta/pasoš, izvodi iz matične knjige rođenih dece ako ih imate, izvod iz matične knjige venčanih ako ste venčani, sudska rešenja ako ih imaš, zdravstvenu knjižicu…) i ostavi je na sigurnom mestu, gde je lako mo-žeš uzeti ako moraš iznenada da napustiš kuću.

• Drži na sigurnom mestu, a van kuće, određenu svotu novca.

30

• Daj prijateljima i porodici što više informacija o nasilniku: puno ime, na-dimke, gde radi, imena njegovih kolega i prijatelja, izgled kola, kafane/ kafiće u koje odlazi i sl.

• Uvek imaj mobilni telefon pri sebi.• Prijavi policiji na tvojoj opštini svaki napad nasilnika.• Napravi lični kontakt sa policajcima na tvojoj opštini.• Izbegni nošenje ogrlica i marama koje bi nasilnik mogao da upotrebi

da te njima davi.• Povećaj bezbednost u stanu u kome boraviš (da li se sva vrata na svim

prostorijama zaključavaju, drži ključ kod sebe, ako možes postavi alar-mni sistem, sigurnosna vrata ili nabavi velikog psa).

• Tokom napada idi u prostorije koje imaju izlaz (kao što je hodnik ili soba sa prozorom ako si u prizemlju). Izbegni kupatilo gde su tvrde površine ili kuhinju gde ima noževa.

• Isplaniraj šta možeš koristiti kao prepreku / barikadu ako te nasilnik juri.• Piši o svakom napadu i povredi koju si zadobila u dnevniku. Beleženje

je važno kako za tvoju ličnu istoriju, tako i za podsećanje na događaje ako zatreba na sudu. Upiši tačan datum, vreme, mesto, ko te je i kako napao, šta su bile posledice i da li je bilo svedoka.

• Informiši se o svojim pravima – putem SOS telefona ili službi besplatne pravne pomoći pri opštini.

Ceo sigurnosti plan za žene i devojke u situacijama porodičnog/par-tnerskog nasilja možete naći na sajtu Autonomnog ženskog centra www.womenngo.org.rs

Zaštita od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima koju pružaju zakoni Republike Srbije

Porodični zakon

Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo dru-gog člana porodice (Član 197).

Članovima porodice se po Porodičnom zakonu smatraju:

1. supružnici ili bivši supružnici;2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom

srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;

31

3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj

vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude ro-đeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Nasiljem u porodici smatra se naročito:

• nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;• izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu

porodice ili njemu bliskom licu;• prisiljavanje na seksualni odnos;• navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije na-

vršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;• ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;• vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Mere zaštite (član 198) koje se mogu tražiti prema ovom zakonu su:

1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;

3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Krivični zakonik rs

Definicija nasilja u porodici prema Krivičnom zakoniku (Član 194):

• Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili du-ševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.

• Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teš-ko naruši, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina

• Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povre-da ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

32

• Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog člana nastupila smrt člana porodi-ce, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina.

• Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i nov-čanom kaznom.

Ko se sve smatra članom porodice prema Krivičnom zakoniku (Član 112.):

• supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik.

• Članovima porodice smatraju se i braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu,

• kao i lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.

Učiniocu krivičnog dela nasilja u porodici mogu se izreći ove mere bezbednosti:

1. obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;2. obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;3. obavezno lečenje narkomana;4. obavezno lečenje alkoholičara;10. zabrana približavanja i komunikacije sa oštećenim (član 89a ZID KZ)

Zakon o javnom redu i miru

Ovaj zakon se odnosi spefično nasilje u porodici, ali se u praksi često kori-sti kada su su postupci za nasilje u porodici u pitanju.

Evo šta kažu odredbe Zakona o javnom redu i miru:

• Ko svađom ili vikom remeti javni red i mir ili ugrožava bezbednost gra-đana – kazniće se novčanom kaznom od 20.000 dinara ili kaznom za-tvora do 20 dana.

• Ko ugrožava sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica – kazniće se novčanom kaznom do 25.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.

• Ko vređanjem ili zloupotrebom drugog, vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građa-na ili remeti javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom do 30.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.

33

• Kad se prekršaj iz st. 1. do 3. ovog člana izvrši u grupi – kazniće se ka-znom zatvora do 60 dana.

Mogu se izreći i dve vrste zaštitinih mera (čl.46):

6. Obavezno lečenje alkoholičara i narkomana7. Zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja

34

Seksualno nasilje je naziv za brojne oblike seksualnog ponašanja koje se odvija bez pristanka, tj. iznuđeni su primenom sile, pretnje ili manipulacije. Seksualno nasilje uključuje silovanje (u braku, u vezi, od nepoznate osobe) seksualno uznemiravanje, seksualno ucenjivanje, incest, prisilne seksual-ne radnje, pokušaj silovanja, seksualno ropstvo, prisilnu prostituciju, trgo-vinu ženama u svrhu seksualne eksploatacije, seksualnu zloupotrebu dece ili osoba sa invaliditetom.

Rodni stereotipi i zablude koje preovlađuju o seksualnom nasilju, krivica se često prebacuje na žrtvu, zato što se obukla „izazovno”, popila previše al-kohola, šetala sama noću, pozvala nekoga u svoju sobu ili stan… Treba da znaš da bez obzira na sve ove okolnosti, gde i kako se seksualno nasilje do-godilo, ono se nikada nije desilo krivicom žrtve. Za nasilje je uvek odgovo-ran onaj ko ga čini – nasilnik!

Svi/e možemo postati žrtve seksualnog nasilja, bez obzira na godine, ma-terijalne prilike, obrazovanje, verska uverenja… Ono što je svim žrtvama zajedničko je to da nijedna to nije „tražila”, niti je svojim ponašanjem ili izgledom izazvala neželjeno ponašanje.

Nasilnik može biti bilo ko. Iako preovlađuje uverenje da se seksualno nasi-lje, a pre svega silovanje dešava samo od strane nepoznate osobe u mrač-nim uličicama i parkovima, u najvećem broju slučajeva nasilnik je neko koga poznaješ ili mu veruješ. To može biti prijatelj, partner sadašnji ili biv-ši, komšija, član porodice, kolega sa posla…

U veze ne treba žuriti, jer je potrebno vreme kako bi se razvilo poverenje. Če-sto se dešava da se veze prebrzo razviju ako te dečko sa kojim izlaziš nepre-

Seksualno nasilje

35

stano zove, želi stalno da bude sa tobom, vrši pritisak da vaša veza bude oz-biljna. Takva pažnja i želja te osobe može da prija, ali je isto tako moguće da si u vezi sa osobom koja je ljubomorna i posesivna i želi da te kontroliše.

Ako si žrtva silovanja:

• Idi na sigurno mesto• Pozovi prijateljicu/prijatelja ili člana/članicu porodice, važno je da pored

tebe bude osoba od poverenja• Pozovi policiju• Sačuvaj fizičke dokaze – ne tuširaj se, ne kupaj i ne ispiraj vaginu – iako

je to ono što bi uradila u tom trenutku.• Sačuvaj odeću koju si nosila u vreme napada, ona će poslužiti kao do-

kazni materijal• Ne pomeraj predmete u prostoru gde se napad dogodio• Idi u bolnicu, ambulantu i traži medicinsku pomoć• Potraži informacije, savet i pravnu pomoć u najbližoj ženskoj organiza-

ciji (putem SOS telefona, psihološkog ili pravnog savetovanja)

Kako smanjiti rizik od silovanja

• Veruj svojim instinktima – ako se osećaš neprijatno ili osećaš da nešto nije u redu, verovatno si u pravu, napusti situaciju.

• Uvek budi svesna svog okruženja, gde se nalaziš i šta rade ljudi oko tebe. Tako možeš efikasnije da reaguješ.

• Budi odgovorna za svoj život, ne prepuštaj drugima brigu o sebi. Imaj uvek rezervni plan za odlazak kući (karticu za telefonsku govornicu, mobilni telefon i dovoljno kredita, novac za taxi). Uvek informiši nekoga kuda ideš i kada ćeš se vratiti.

• Imaj na umu svoje granice i jasno ih pokaži i drži se onoga što ti je važ-no. Razmisli šta zaista želiš pre nego što uđeš u seksualnu vezu sa dru-gom osobom i jasno reci toj osobi ako si odlučila da apstiniraš od sek-sualnih odnosa ili ako želiš da izlaziš na javna mesta.

• Ne mešaj seksualne odluke sa drogom i alkoholom. Tvoja mogućnost da do-nosiš ispravne odluke je znatno smanjena pod dejstvom droge ili alkohola.

• Budi svesna postojanja „droga za silovanje”, ne prihvataj pića iz već otvorene ambalaže i vodi računa da ti piće uvek bude u vidokrugu.

• Kada izlaziš sa novom osobom to ne mora da bude nasamo, izađite u grupi ili idite na javno mesto. Na početku veze izlazite zajedno sa prija-teljima. Izbegavaj izlaske nasamo pre nego što se bolje upoznate.

36

• Izbegavaj osobe koje te: ne slušaju, ignorišu granice ličnog prostora, izražavaju seksističke šale ili stavove, ponašaju se ljubomorno i posesiv-no, čine da se osećaš krivom ili te napadaju za protivljenje seksu.

• Ako je tvoja prijateljica žrtva silovanja važno je da joj verujete, da je sa-slušate, pitate šta možete da učinite za nju, ponudite joj zaštitu i sigur-no mesto gde može da ostane i predložite da nazove SOS telefon specija-lizovane ženske organizacije. Osnažite je da povrati kontrolu nad svojim životom. Dozvoli joj da sama donosi odluke o tome šta je najbolje za nju.

37

Proganjanje je kada te neko učestalo i namerno uznemirava (stalno zove, šalje poruke, prati) i zastrašuje (čini da se ne osećaš bezbedno). Biti pro-ganjan znači živeti u strahu. Žene i devojke najčešće proganjaju njihovi biv-ši partneri ili osobe koje imaju fiksaciju na određenju ženu iako sa njom ni-kada nisu bili u emotivnoj vezi. Proganjanje je često povezano sa partner-skim nasiljem. Progonitelj najčešće ima cilj da ženu/devojku zadrži u od-nosu/vezi koju ste okončali ili pokušavate da okončate, i/ili da se osveti zbog toga što si ga napustila ili odbila. To što te proganja nije tvoja krivica i odgovornost. Progonitelj može pokušavati da postane/ostane deo tvog ži-vota, iako mu jasno kažeš da te ostavi na miru. Progonitelji najčešće često zovu telefonom, ostavlja poruke; šalje neželjena pisma, e mailove, poklo-ne; posmatra te ili prati; pojavljuje se nepozvan ispred tvoje kuće, fakulte-ta ili na radnom mestu; krade ti poštu iz poštanskog sandučeta; provalju-je ti u stan/kuću; oštećuje imovinu; preti tebi bliskim osobama; pokušava da ti naškodi…

Proganjanje uvek treba shvatiti ozbiljno. Neka proganjanja mogu da se za-vrše sa fatalnim posledicama po ženu/devojku. Ukoliko te neko proganja, reaguj, prijavi uhođenje nadležnim službama.

Ukoliko se smatrate članovima porodice, imaš mogućnost traženja zabra-ne prilaska u krivičnom postupku ili po Porodičnom zakonu. U ostalim slu-čajevima imaš mogućnost traženja zaštitnih mera u prekršajnom postup-ku. Treba imati u vidu da pokretanje sudskih postupaka i izricanje mera ne garantuje da će progonitelj, ostati po strani i postoji opasnost da će poja-čati pritisak na tebe. Razradi lični sigurnosni plan, da bi se bolje zaštitila dok postupak traje.

Proganjanje

Da bi sud zabranio progonitelju da ti prilazi i dalje uznemirava, prikupi što moguće više dokaza.

Preporuke:

• Postavi „lovca” na tvoj broj telefona.• Prijavi uznemiravajuće pozive i poruke tvom mobilnom operateru.• Snimaj razgovore sa osobom koja te proganja.• Sačuvaj poruke na telefonskoj sekretarici ili govornoj pošti.• Sačuvaj preteće ili uznemiravajuće poruke, SMS poruke, pisma ili e- mailove.• Prijavi policiji sve fi zičke povrede ili štetu pričinjenu na tvojim stvarima

i traži da se one zabeleže i fotografi šu.• Idi kod lekara da zabeleži i konstatuje povrede koje su ti nanete.• Zabeleži imena i brojeve telefona svih svedoka.• Vodi evidenciju svaki put kada te progonitelj uznemirava (datum, tačno

vreme, mesto, opis događaja, svedoci ukoliko ih je bilo).

39

Trgovina ljudima dešava se u svim zemljama, ekonomski nerazvijene ze-mlje ili zemlje u ratu i postkonfl iktne zemlje su najčešće „zemlje porekla”, dok su ekonomski razvijenije zemlje ono što se naziva „zemljama desti-nacije”. Smatra se jednom od najprofi tabilnijih kriminalnih aktivnosti. Ne-zaposlenost, siromaštvo, socijalna isključenost, ratovi, politička nestabil-nost, nasilje u porodici, diskriminacija utiču na ljude da u potrazi za boljim životom ili čak samo u borbi za opstanak, potraže posao, nastave školo-vanje ili izgrade život u nekom drugom gradu ili zemlji. Trgovina ljudima podrazumeva prodaju i kupovinu tj. držanje neke osobe u cilju njene ek-sploatacije. Do eksploatacije uvek dolazi i održava se upotrebom sile, pret-nje, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položa-ja, otmicom ili na neki drugi način. Takođe, pristanak žrtve na eksploataciju ne menja činjenicu da se radi o trgovini ljudima i da je to krivično delo. Cilj trgovine ljudima je ostvarivanje zarade (ili neke druge koristi) kroz eksplo-ataciju, bilo da se radi o seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu, prinud-nom prosjačenju, prinudi na vršenje krivičnih dela, ilegalnom usvojenju, prinudnim brakovima, trgovini organima ili nekom drugom obliku.

Žrtvu često u lanac trgovine ljudima uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenja: drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž i sl. Tr-govac ljudima (osoba koja regrutuje, posrednik, poslodavac, korumpira-ni službenik, prevoznik, onaj koji vrši eksploataciju i organizuje pružanje usluga) zloupotrebljava poverenje žrtava i njihovu želju za boljim životom. Načini vrbovanja se razlikuju, kreativni su i promenljivi, ali ono što je svima zajedničko je obećanje dobrog posla, boljeg života i ispunjenja snova. Če-sto ljudi ulaze u lanac trgovine ljudima dok traže posao, ponude za čuvanje dece i učenje jezika u inostranstvu ili za bavljenje manekenstvom, turistič-

Trgovina ljudima

40

ke aranžmane ili ponude za nastavak školovanja. Za vrbovanje se sve če-šće koristi i internet.

Često se veruje da devojke postaju žrtve trgovine ljudima zato što su naiv-ne, ali stvarnost nam pokazuje da one prihvataju ponude koje na kraju do-vode do trgovine ljudima zato što ne vide drugi način da reše svoje egzi-stencijalne probleme, ostvare bolji život, bez nasilja, život u miru i stabil-nosti. Ponude koje daju trgovci najčešće nisu nerealne – tek su nešto bolje u odnosu na uslove rada u mestu gde žrtva živi. Trgovci ljudima zloupotre-bljavaju želju žrtve da živi bolje, a često, simulirajući ljubavnu vezu, i njenu želju da bude voljena.

Najčešći načini vrbovanja su:

• Lažne poslovne i druge ponude od osoba koje žrtva poznaje ili u koje ima poverenje.

• Lažno zabavljanje („lover boy”) – mladić koji se pretvara da je u ljubav-noj vezi sa devojkom i u nekom trenutku, kada stekne njeno poverenje, poziva je da pođe sa njim u drugu zemlju/grad gde će okušati sreću i započeti novi, srećniji život.

• Obmanjujući oglasi za posao u različitim medijima (novine, internet, socijalne mreže). Poslovi koji se nude su bolje (ali ne nerealno) plaćeni i pružaju bolje uslove rada nego u zemlji u kojoj potencijalna žrtva živi.

• Prodaja od strane porodice – nekad zbog siromaštva, nekad zbog ne-kih drugih problema, ali nekada i zbog toga što roditelji veruju da će nji-hovo dete imati bolji život na nekom drugom mestu, ne sanjajući da će ono postati rob.

• Otmica je moguć, ali ne previše čest način regrutovanja za trgovinu ljudima.

Preporuke:

• Informiši se u ambasadi zemlje u koju planiraš da ideš o relevantnim procedurama i dokumentima potrebnim za boravak/rad u toj zemlji, kao i o eventualnom viznom režimu koji važi za građanke/e Srbije.

• Učestvuj u pripremi svih dokumenata koja su ti potrebna za putovanje.• Proveri da li je agencija preko koje tražiš posao legalna, tj. da li ima li-

cencu za posredovanje u zapošljavanju.• Ne prihvataj usmene dogovore, a potpiši samo ugovor koji je na tvom

jeziku ili jeziku koji dobro razumeš i koji je proveren od strane advoka-ta. Ukoliko je u pitanju višejezični ugovor, obrati pažnju da li se verzije na različitim jezicima u potpunosti poklapaju.

41

• Pribavi kontakte naše ambasade ili konzulata, kao i nevladinih organi-zacija u zemlji u koju putuješ, kako biste u slučaju potrebe mogli da im se obratite za pomoć.

• Kontaktiraj direktno budućeg poslodavca ili školu/univerzitet pre nego što kreneš na put, i raspitaj se detaljno o svim informacijama koje si o poslodavcu/školi pronašla na Internet prezentaciji, dobila od posredni-ka ili iz nekog drugog izvora.

• Članovima porodice ili osobi od poverenja prosledi podatke o mestu gde ćeš boraviti/raditi (adresa, telefon), kao i ime kontakt osobe i po-datke u putovanju (datum, vreme, broj leta i slično).

• Ostavi kopiju svih dokumenata i svoju najnoviju fotografiju članovima porodice ili osobi od poverenja pre nego što otputujete.

• Pasoš čuvaj kod sebe i nemojte ga davati nikome, osim policiji ili služ-bama koje su zadužene da ti regulišu boravišni ili radni status.*

Prinudni brakovi

Prinudni brakovi su oblik nasilja nad ženama koji je široko rasprostranjen najčešće kao vrsta trgovine ljudima kada se žene i devojke samovoljno od-lučuju da stupe u brak nesvesne skrivenih namera partnera (različite vrste eksploatacije) ili kada su pitanju maloletne devojke prinuđene na sklapanje braka. Kada su u pitanju prinudni brakovi, žene i devojke mogu biti prinu-đene na brak u zemlji u kojoj žive, ali mnoge budu odvedene u zemlju oda-kle potiče njihova porodica, i budu prinuđenje da stupe u brak sa osobom koja je državljanin te zemlje.

* PreuzetosainternetprezentacijeASTRA–akcijaprotivtrgovineljudimawww.astra.org.rs

42

1. Bačka Topola, Klub žena Hera 024/714-140 radnim danima: 9 – 17h herawomen@gmail.com

2. Beograd, Akcija protiv trgovine ljudima ASTRA [1] 011/785-0000 svakog dana: 0 – 24h sos@astra.rs www.astra.org.rs

3. Beograd, Atina 011/3220-030, 061/638-4071 radnim danima: 9 – 17h svakog dana: 0 – 24h office@atina.org.rs www.atina.org.rs

4. Beograd, Autonomni ženski centar 011/266-2222 radnim danima: 10 – 20h tt@azc.org.rs www.womenngo.org.rs

5. Beograd, Dečiji romski centar 064/13-20-215 radnim danima: 10 – 16h dec.rom.centar@ptt.rs

6. Beograd, …IZ KRUGA – Beograd, Organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom 011/3448-045 radnim danima: 10 – 16h office@izkruga.org www.izkruga.org

7. Beograd, Romski centar za žene i decu Daje 011/398-78-98, 063/340-365 ponedeljkom, sredom i petkom: 14 – 18h mobilni: 24h romadae@yahoo.com, nadadjurickovic@gmail.com

8. Beograd, Viktimološko društvo Srbije 011/630-30-22, 011/22-88-040 radnim danima: 9:30 – 16h vds@eunet.rs www.vds.org.rs

9. Dimitrovgrad, Nezavisni ženski centar 010/360-488 radnim danima: 11 – 16h anelia_abc@yahoo.com

10. Kikinda, Centar za podršku ženama Savetovalište za pravnu i psiho-socijalnu pomoć 0230/437-343, 0800-10-10-10 radnim danima:10 – 20h podrska1@open.telekom.rs savetovaliste.jovana@gmail.com

11. Kragujevac, Centar za edukaciju, komunikaciju i istraživanje Alternativni krug / Savetovalište 034/305-641, 063/108-2829 utorkom i četvrtkom: 14 – 17h kzc.kg@infosky.net

12. Kragujevac, Oaza sigurnosti 034/332-048, 063/102-98-33 radnim danima: 8 – 15h svakog dana: 0 – 24h info@oazasigurnosti.rs www.oazasigurnosti.rs

SOS telefoni i radno vreme ženskih organizacija u Srbiji, članica Mreže žene protiv nasilja

43

13. Kraljevo, Udruženje Fenomena / SOS Kraljevo 036/335-706, 066/335-706 ponedeljkom, utorkom i petkom: 12 – 16h svakog dana: 0 – 24h fenomena06@gmail.com soskraljevo@gmail.com www.fenomena.org

14. Kruševac, Udruženje žena Peščanik 066/00-66-06 utorkom, sredom i četvrtkom: 10 – 14h sandglass.ngo@gmail.com www.udruzenjepescanik.org

15. Leskovac, Žene za mir 016/237-300, 016/237-301 radnim danima: 14-20h office@womenforpeace.org.rs www.womenforpeace.org.rs

16. Novi Pazar Kulturni centar DamaD / SOS telefon 020/332-755 radnim danima: 10 – 16h office@kcdamad.org www.kcdamad.org

17. Novi Sad, SOS ženski centar Novi Sad 021/422-740, 0800-10-10-10 radnim danima: 17 – 22h sos.telefon@gmail.com www.sosns.org.rs

18. Novi Sad, …IZ KRUGA – VOJVODINA organizacija za podršku ženama s invaliditetom 021/447-040, 066/447-040 0800-10-10-10 radnim danima: 09 – 16h office@izkrugavojvodina.org www.izkrugavojvodina.org

19. Novi Bečej, Udruženje Roma Novi Bečej SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina 023/774-959, 023/775-843 0800-10-10-10 radnim danima: 09:30 – 15h danica.jovanovic09@gmail.com www.udruzenjeromanb.org.rs

20. Niš, SOS telefon za Romkinje Osvit 018/515-318 svakog dana: 0 – 24h anaosvit@gmail.com www.osvit.rs

21. Niš, Centar za devojke 018/203-033 radnim danima: 10 – 20h centarzadevojke@gmail.com www.centarzadevojke.org.rs

22. Smederevska Palanka, Udruženje žena Femina 026/310-841 ponedeljak i petak: 11 – 13h utorak, sreda, četvrtak: 17 – 19h Pravne konsultacije: sreda 17-19h femina@verat.net

23. Sombor, Ženska alternativa 025/417-321, 0800-10-10-10 radnim danima: 16 – 22h sossombor@gmail.com www.zenskaalternativa.org

24. Vranje, SOS telefon Vranje 017/410-822, 066/410-822 radnim danima: 10 – 20h vikendom: 17 – 20h sosvr@ptt.rs www.hrcvr.org

25. Vlasotince, SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja 016/877-490 radnim danima:10 – 14h i 18 – 21h sos.vlasotince@gmail.com

26. Vršac,Centar za prava žena u Vršcu 069/369-69-30, 064/645-40-67 radnim danima: 15 – 20h centarvrsac@yahoo.com

27. Zrenjanin, Zrenjaninski edukativni centar 023/581-350, 0800-10-10-10 radnim danima: 13 – 19h zreduc@gmail.com www.zreduc.org.rs

Drugi važni telefoni

Policija: 192Poseban policijski broj za prijavu nasilja u porodici: 0800 100 600Hitna pomoć: 194