banca intesa a.d. beograd finansijski izveštaji za godinu ...u toku 2007. godine, došlo je do...

BANCA INTESA a.d. BEOGRAD

Finansijski izveštaji za godinu

završenu 31. decembra 2008. i

Izveštaj spoljnog revizora o obavljenoj reviziji godišnjih

finansijskih izveštaja za 2008. godinu


SADRŽAJ

Strana

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA ........................................................................................ 1 – 2 FINANSIJSKI IZVEŠTAJI Bilans uspeha ............................................................................................................................................ 3 Bilans stanja ............................................................................................................................................... 4 Izveštaj o promenama na kapitalu ......................................................................................................... 5 Izveštaj o tokovima gotovine .................................................................................................................. 6 Napomene uz finansijske izveštaje:

1. Osnovne informacije o Banci .....................................................................................................8 2. Pregled zna�ajnih ra�unovodstvenih politika........................................................................10 3. Prihodi i rashodi od kamata .....................................................................................................30 4. Prihodi i rashodi od naknada i provizija ...............................................................................31 5. Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika ...........................................................................31 6. Ostali poslovni prihodi ............................................................................................................32 7. Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja .................................32 8. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali li�ni rashodi .......................................................33 9. Troškovi amortizacije ...............................................................................................................33 10. Operativni i ostali poslovni rashodi .......................................................................................34 11. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza ...............................................................34 12. Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza ..............................................................34 13. Porez na dobit ............................................................................................................................35 14. Zarada po akciji .........................................................................................................................37 15. Gotovina i gotovinski ekvivalenti ...........................................................................................37 16. Opozivi depoziti i krediti ........................................................................................................38 17. Potraživanja po osnovu kamata, naknada, prodaje,

promene fer vrednosti derivata i druga potraživanja ..........................................................39 18. Dati krediti i depoziti ..............................................................................................................40 19. Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija) ..........................................................................41 20. Udeli (u�eš�a) ...........................................................................................................................42 21. Ostali plasmani .........................................................................................................................42 22. Nematerijalna ulaganja ...........................................................................................................43 23. Osnovna sredstva i investicione nekretnine .........................................................................44 24. Ostala sredstva .........................................................................................................................45 25. Transakcioni depoziti ..............................................................................................................46 26. Ostali depoziti ..........................................................................................................................47 27. Primljeni krediti .......................................................................................................................48 28. Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata ...............................50 29. Rezervisanja ..............................................................................................................................50 30. Ostale obaveze ..........................................................................................................................51 31. Kapital .......................................................................................................................................52 32. Vanbilansne pozicije ................................................................................................................57 33. Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima .....................................................................59 34. Upravljanje rizicima .................................................................................................................61 35. Potencijalne obaveze ................................................................................................................88 36. Usaglašavanje me�usobnih obaveza i potraživanja ............................................................88 37. Devizni kurs ..............................................................................................................................89 38. Doga�aji posle datuma bilansa stanja ....................................................................................89


NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE Za godinu završenu 31. decembra 2008.

8

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI

Banca Intesa a.d. Beograd (u daljem tekstu “Banka“) je osnovana kao akcionarsko društvo, na osnovu zaklju�enog Ugovora o osnivanju i poslovanju mešovite banke “Delta banke“ deoni�kog društva, Beograd od 16. septembra 1991. godine. Narodna banka Jugoslavije je dana 19. septembra 1991. godine donela rešenje i izdala dozvolu za osnivanje Mešovite banke “Delta banke“ deoni�kog društva, Beograd. Banka je registrovana kod Okružnog Privrednog suda u Beogradu 16.oktobra 1991. godine, nakon �ega je i po�ela sa radom. Dana 7. juna 1995. godine zaklju�en je novi Ugovor o osnivanju, dok je na sednici Skupštine Banke od 10. jula 1995. godine usvojen novi Statut Banke, �ime je izvršeno usaglašavanje akata Banke sa odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. U 2005. godini, na osnovu Odluke Skupštine akcionara, došlo je do promene akcionara Banke, tako što su postoje�i akcionari izvršili prodaju svojih akcija, dva akcionara u celini, a jedan ve�i deo, Intesa holdingu International SA. Nakon ove promene, Banka ima dva akcionara, od kojih je jedan - Intesa Holding International S.A., Luksemburg (uklju�uju�i Intesa Sanpaolo S.p.A.) sa u�eš�em u akcijskom kapitalu od preko 90%. Na osnovu Odluke Generalnog direktora br. 18600 od 7. novembra 2005. godine, Saglasnosti Narodne banke Srbije i rešenja Registra privrednih subjekata br. BD 98737/2005 od 29. novembra 2005. godine, izvršena je promena naziva Banke u Banca Intesa a.d. Beograd. Rešenjem Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006, od 5. oktobra 2006. godine, registrovane su navedene izmene i promena pravne forme u zatvoreno akcionarsko društvo. Banka je ovlaš�ena od Narodne banke Srbije i registrovana za obavljanje poslova platnog prometa, kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i platnog prometa u inostranstvu, i u skladu sa odredbama Zakona o bankama, posluje na principima likvidnosti, sigurnosti i profitabilnosti. U toku 2007. godine, došlo je do statusne promene spajanja uz pripajanje, pri �emu je Banka kao sticalac preuzela Panonsku banka a.d. Novi Sad. Na sednicama Upravnih odbora Banca Intesa a.d. Beograd i Panonske banke a.d. Novi Sad koje su održane 26. jula 2007. godine, donete su Odluke o potpisivanju pisma o namerama za sprovo�enje statusne promene spajanje uz pripajanje kao i pokretanje aktivnosti u vezi sa spajanjem. Upravni odbori obe banke su na sednicama održanim 29. oktobra 2007. godine usvojili Nacrt Ugovora o spajanju. Nakon registracije postupka spajanja pripajanjem pred Agencijom za privredne registre, Banka je kao sticalac i pravni sledbenik, nastavila da posluje pod svojim postoje�im poslovnim imenom, dok je Panonska banka a.d. Novi Sad prestala da postoji bez sprovo�enja postupka likvidacije, a njene akcije su povu�ene i poništene. Za Dan obra�una pripajanja, odnosno dan kada se svi poslovi Panonske banke a.d. Novi Sad smatraju preuzetim od strane Banke, a u skladu sa �lanom 384. Zakona o privrednim društvima Republike Srbije, odre�en je 30. septembar 2007. godine. Spajanje banaka je sprovedeno tako što je preuzeta banka, odnosno Panonska banka a.d. Novi Sad prenela na Banku kao sticaoca celokupnu svoju imovinu i obaveze sa stanjem na dan 30. septembar 2007. godine u zamenu za izdavanje akcija akcionarima preuzete banke od strane Banke kao sticaoca.



9

1. OSNOVNE INFORMACIJE O BANCI (Nastavak)

U skladu sa izvršenom procenom vrednosti, izvršena je zamena akcija na na�in da su za 38 obi�nih akcija preuzete banke njeni akcionari dobili 1 obi�nu akciju Banke sticaoca. U cilju zamene ukupnog broja akcija Panonske banke a.d. Novi Sad, akcijski kapital Banke kao sticaoca pove�an je za iznos emitovanih 26.166 obi�nih akcija pojedina�ne nominalne vrednosti 100,000.00 dinara, tako da je akcijski kapital Banke nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad iznosio 15,752,700,000.00 dinara, podeljen na 157.527 komada obi�nih akcija nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara. Akcionari banke prestale pripajanjem postali su akcionari Banca Intesa a.d. Beograd kao sticaoca sa odgovaraju�im brojem obi�nih akcija i imaju isti status, prava i dužnosti kao i akcionari Banke, pri �emu sti�u pravo da u�estvuju u dobiti Banke po�ev od 1. januara 2008. godine. S obzirom da nije bilo zna�ajnih razlika u ra�unovodstvenim politikama primenjenim u sastavljanju finansijskih izveštaja obe banke, nisu izvršene nikakve korekcije neto imovine, niti neto rezultata Banke za 2007. godinu kao posledica ra�unovodstvenog spajanja uz pripajanje. Ugovor o spajanju pripajanjem usvojen je na sednici Skupštine Banke koja je održana 17. decembra 2007. godine. Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka se sastojala od sedišta u Beogradu u ulici Milentija Popovi�a 7b, sa pripadaju�im organizacionim delovima u Beogradu, 6 Regionalnih centara i 226 ekspozitura. Banka je na dan 31. decembra 2008. godine imala 3,027 zaposlenih radnika (31. decembra 2007. godine: 2,966 zaposlenih). Mati�ni broj Banke je 7759231. Poreski identifikacioni broj Banke je 100001159.



10

2. PREGLED ZNA�AJNIH RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja

Finansijski izveštaji Banke za 2008. godinu sastavljeni su u skladu sa važe�im propisima u Republici Srbiji zasnovanim na Zakonu o ra�unovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 46/2006), Zakonom o bankama (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 107/2005) i prate�om regulativom Narodne Banke Srbije izdatom na osnovu navedenih zakona. Zakonom o ra�unovodstvu i reviziji propisano je da banke vode, sastavljaju i prezentuju svoje finansijske izveštaje u skladu sa Me�unarodnim ra�unovodstvenim standardima, odnosno Me�unarodnim standardima finansijskog izveštavanja (“MRS/MSFI“). Rešenjem Ministra finansija Republike Srbije broj 401-00-11/2008-16 od 18. januara 2008. godine (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 16/2008), objavljeni su Me�unarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI), uklju�uju�i Me�unarodne ra�unovodstvene standarde (MRS) i tuma�enja standarda izdata od strane Odbora za me�unarodne ra�unovodstvene standarde (IASB) i Komiteta za tuma�enje me�unarodnog finansijskog izveštavanja (IFRIC), koji su u primeni na dan sastavljanja ovih finansijskih izveštaja. Priloženi finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom istorijskog troška, izuzev za hartije od vrednosti kojima se trguje i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, koje su vrednovane po tržišnoj vrednosti. Priloženi finansijski izveštaji uklju�uju potraživanja, obaveze, rezultate poslovanja, promene na kapitalu i tokove gotovine Banke bez uklju�ivanja zavisnog pravnog lica – Intesa Leasing d.o.o., Beograd. Banka sastavlja i konsolidovane finansijske izveštaje, koji se pripremaju i predaju u skladu sa relevantnim ra�unovodstvenim propisima Republike Srbije. Iznosi u priloženim finansijskim izveštajima Banke iskazani su u hiljadama dinara, osim ukoliko nije druga�ije nazna�eno. Dinar (RSD) predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Sve transakcije u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. Banka je u sastavljanju priloženih finansijskih izveštaja primenila ra�unovodstvene politike obelodanjene u daljem tekstu Napomene 2. Banka je u 2007. godini usvojila MSFI 7 “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“ i komplementarnu dopunu MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja” – Obelodanjivanje kapitala (stupili na snagu za godišnje periode koji po�inju 1. januara 2007. godine). Navedeni standard je uveo zahteve za novim obelodanjivanjima finansijskih instrumenata i nije uticao na klasifikaciju i vrednovanje finansijskih instrumenata Banke. Najzna�ajnija dodatna obelodanjivanja u skladu sa zahtevima navedenih standarda odnose na kvalitativne i kvantitativne informacije o izloženosti rizicima po osnovu finansijskih instrumenata, kao i izloženosti i upravljanjem kreditnim, tržišnim i rizikom likvidnosti. Primena novih tuma�enja koja su stupila na snagu u toku 2007. godine (IFRIC 7 “Primena pristupa prera�unavanja po MRS 29: Finansijsko izveštavanje u hiperinflatornim privredama“; IFRIC 8 Delokrug MSFI 2 “Pla�anja zasnovana na akcijama“; IFRIC 9 “Ponovna procena ugra�enih derivata“ i IFRIC 10 “Periodi�no finansijsko izveštavanje i obezvre�enje“) nije imala efekat na finansijske izveštaje Banke u periodu njihove po�etne primene.



11

2. PREGLED ZNA�AJNIH RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

Ra�unovodstvene politike i procene koriš�ene prilikom sastavljanja ovih finansijskih izveštaja su konzistentne sa ra�unovodstvenim politikama i procenama primenjenim u sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja Banke za 2007. godinu, izuzev dole navedenih novousvojenih MRS i tuma�enja, �ija primena nije imala efekta na finansijsko stanje ili rezultat poslovanja Banke.

(a) Tuma�enja standarda koja su stupila na snagu u 2008. godini Primena slede�ih tuma�enja standarda (IFRIC) koja su obavezna za primenu u izveštajnim periodima koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2008. godine, nije imala za rezultat promene ra�unovodstvenih politika Banke, niti efekat na finansijske izveštaje Banke u periodu po�etne primene: - IFRIC 11, MSFI 2 “Grupne transakcije i transakcije državnim hartijama od vrednosti“,

daje smernice u pogledu pitanja da li transakcije pla�anja akcijama, koje uklju�uju otkupljene sopstvene akcije, ili akcije entiteta unutar grupe (npr. opcija pla�anja akcijama mati�nog privrednog društva), treba ra�unovodstveno obuhvatiti u pojedina�nim finansijskim izveštajima mati�nog privrednog društva i njegovih zavisnih pravnih lica kao pla�anje instrumentima kapitala ili kao gotovinsko pla�anje u pojedina�nim izveštajima mati�ne kompanije i grupe.

- IFRIC 12 “Ugovori o koncesiji za pružanje usluga“, se primenjuje na ugovorene aranžmane u kojima privatno privredno društvo kao izvršilac posla u�estvuje u razvoju, finansiranju i održavanju infrastrukture za potrebe javnog sektora.

- IFRIC 13 “Programi lojalnosti kupaca“ (primenjuje se na obra�unske periode koji po�inju 1. jula 2008. godine ili nakon tog datuma).

- IFRIC 14 “Ograni�enja sredstava utvr�enog plana naknada, minimalni zahtevi za finansiranjem i njihov me�usobni uticaj“, daje smernice za procenu ograni�enja u MRS 19 “Primanja zaposlenih“ koje se odnose na iznos viška koji se može priznati kao sredstvo. IFRIC 14 tako�e objašnjava na koji na�in zakonom ili ugovorom propisani minimalni doprinosi uti�u na penzijska sredstva odnosno obaveze.

- IFRIC 16 ”Zaštita neto ulaganja u inostrano poslovanje” (stupa na snagu od 1. oktobra 2008. godine).

- MRS 39 (Izmena) “Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje“ i MSFI 7 (Izmene) “Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja“, objavljeni su u oktobru 2008. godine, a primenjuju se na dan ili nakon 1. jula 2008. godine.

Ovim izmenama su, od 1. jula 2008. godine, omogu�ene reklasifikacije i odgovaraju�a obelodanjivanja nederivatnih finansijskih instrumenata klasifikovanih u kategoriju finansijskih sredstava po fer vrednosti �iji se efekti promena u vrednosti priznaju u bilansu uspeha, u kategorije finansijskih sredstava raspoloživih za prodaju, u hartije od vrednosti koje se drže do dospe�a ili u zajmove i potraživanja, pod uslovom da zadovoljavaju definicije tih katagorija. Efekti promena u vrednostima ovih reklasifikovanih finansijskih sredstava priznaju se u kapitalu Banke. Izmene navedenih standarda nisu imale efekat na priložene finansijske izveštaje Banke, s obzirom da Banka u 2008. godini nije imala zna�ajan portfolio hartija od vrednosti kojima se trguje.



12

2. PREGLED ZNA�AJNIH RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (Nastavak)

(b) Novi standardi, tuma�enja i izmene postoje�ih standarda koji nisu stupili na snagu i

koji nisu ranije usvojeni od strane Banke Banka nije prevremeno usvojila slede�e standarde, tuma�enja standarda i izmene i dopune postoje�ih standarda koji su objavljeni, a �ija je primena obavezna za obra�unske periode koji po�inju na dan 1. januara 2009. godine ili nakon tog datuma: - MSFI 8 “Segmenti poslovanja“ (stupa na snagu od 1. januara 2009. godine).

- MRS 23 “Troškovi pozajmljivanja“: Izmene i dopune koje se odnose na kapitalizaciju troškova pozajmljivanja (stupaju na snagu od 1. januara 2009. godine).

- Revidirani MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja“ (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).

- Izmene u MSFI 2 ”Pla�anje akcijama” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine). Izmenjeni standard se bavi uslovima sticanja i poništenja prava na opcije.

- Izmene u MRS 32 ”Finansijski instrumenti: prezentacija” i MRS 1 ”Prezentacija finansijskih izveštaja” – Finansijski instrumenti sa pravom prodaje ili vra�anja izdavaocu u zamenu za gotovinu ili drugi finansijski instrument (stupaju na snagu 1. januara 2009. godine).

- Revidirani MSFI 3 “Poslovne kombinacije” i izmenjeni MRS 27 “Konsolidovani i pojedina�ni finansijski izveštaji” (stupaju na snagu 1. jula 2009. godine).

- IFRIC 15 ”Sporazumi o izgradnji nekretnina” (stupa na snagu 1. januara 2009. godine).

- IFRIC 17 “Distribucija nemonetarnih sredstava vlasnicima“ (stupa na snagu 1. jula 2009. godine).

- IFRIC 18 “Transfer imovine od strane kupaca“ (stupa na snagu 1. jula 2009. godine). Rukovodstvo Banke procenjuje o�ekivani uticaj navedenih standarda, tuma�enja i izmena postoje�ih standarda i smatra da njihova primena ne�e imati za rezultat zna�ajne izmene ra�unovodstvenih politika Banke, niti materijalno zna�ajan efekat na finansijske izveštaje Banke u periodu po�etne primene. Pored gore navedenih, brojne izmene i dopune postoje�ih standarda su objavljene kao deo projekta godišnjeg poboljšanja standarda od strane IASB-a u maju 2008. godine, i iste postaju obavezne za primenu na godišnje obra�unske periode koji po�inju na dan ili nakon 1. januara 2009. godine ili kasnije. Banka nije prevremeno usvojila donete izmene i dopune standarda, od kojih ve�ina nije relevantna za poslovanje Banke. Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanim Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 74/2008 i 3/2009), koji u pojedinim delovima odstupa od na�ina prikazivanja odre�enih bilansnih pozicija kako to predvi�a MRS 1 “Prezentacija finansijskih izveštaja”. Shodno tome, priloženi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Me�unarodnih standarda finansijskog izveštavanja.



13

2. PREGLED ZNA�AJNIH RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak)

2.2. Uporedni podaci

Uporedne podatke �ine godišnji finansijski izveštaji Banke za 2007. godinu koji su bili predmet revizije. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 1. uz finansijske izveštaje, Banka je na dan 30. septembra 2007. godine, izvršila statusnu promenu spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad. Finansijski izveštaji Banke kao pravnog sledbenika nastali su kao rezultat spajanja pojedina�nih bilansnih pozicija sredstava, obaveza, prihoda, rashoda iz priznatih finansijskih izveštaja obe banke. U svim finansijskim izveštajima spojene banke za godinu u kojoj je izvršeno spajanje, odnosno za 2007. godinu prikazani su podaci o poslovanju za ceo izveštajni period objedinjeno kao da su banke bile spojene i u prethodnoj godini uz isklju�ivanje transakcija obavljenih izme�u dve banke. Pored toga, u cilju usaglašavanja sa prezentacijom podataka za teku�i period shodno Pravilniku o Kontnom okviru i sadržini ra�una u Kontnom okviru za banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), Banka je izvršila reklasifikaciju podataka prikazanih u finansijskim izveštajima za 2007. godinu.

2.3. Klju�ne ra�unovodstvene procene i prosu�ivanja Koriš�enje procenjivanja

Sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva Banke koriš�enje najboljih mogu�ih procena i razumnih pretpostavki, koje imaju efekta na iskazane vrednosti sredstava i obaveza, kao i obelodanjivanje potencijalnih potraživanja i obaveza na dan sastavljanja finansijskih izveštaja, kao i prihoda i rashoda u toku izveštajnog perioda. Ove procene i pretpostavke su zasnovane na informacijama raspoloživim na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. Stvarni rezultati mogu se razlikovati od navedenih procena. Procene i pretpostavke se kontinuirano razmatraju, a kada korekcije postanu neophodne, iskazuju se u bilansu uspeha za periode u kojima su postale poznate. U daljem tekstu navedene su klju�ne procene i pretpostavke koje sadrže rizik da �e prouzrokovati materijalno zna�ajne korekcije knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku naredne finansijske godine. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava

Banka procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjena (obezvre�ena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvre�ena i gubici po osnovu obezvre�enja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvre�enju kao rezultat jednog ili više doga�aja koji su nastali nakon po�etnog priznavanja sredstva (slu�aj gubitka) i kada slu�aj gubitka uti�e na procenjene budu�e nov�ane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kada je re� o proceni gubitaka zbog umanjenja kredita, Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti.



14

2. PREGLED ZNA�AJNIH RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.3. Klju�ne ra�unovodstvene procene i prosu�ivanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (Nastavak)

U procesu utvr�ivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosu�uje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budu�im nov�anim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedina�nim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uklju�ivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu pla�anja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koje imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo Banke vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sli�nom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budu�ih nov�anih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budu�ih nov�anih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike izme�u procenjenih i ostvarenih gubitaka. Koristan vek trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava

Odre�ivanje korisnog veka trajanja nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava se zasniva na prethodnom iskustvu sa sli�nim sredstvima, kao i na anticipiranom tehni�kom razvoju i promenama na koje uti�e veliki broj ekonomskih ili industrijskih faktora. Adekvatnost odre�enog korisnog veka trajanja se preispituje na godišnjem nivou ili kada god postoji indikacija da je došlo do zna�ajne promene faktora koji su predstavljali osnov za odre�ivanje korisnog veka trajanja. Zbog zna�aja stalnih sredstava u ukupnoj aktivi Banke, uticaj svake promene u navedenim pretpostavkama može imati materijalno zna�ajan uticaj na finansijski položaj Banke, kao i na rezultate njenog poslovanja. Primera radi: ukoliko bi Banka smanjila koristan vek trajanja navednih sredstava za 1%, došlo bi do dodatnog pove�anja troškova amortizacije na godišnjem nivou u iznosu od 78,900 hiljada dinara. Umanjenje vrednosti nefinansijske imovine

Na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i osnovna sredstva Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvre�eno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvre�enja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postoje�a vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti. Razmatranje obezvre�enja zahteva od rukovodstva subjektivno prosu�ivanje u pogledu tokova gotovine, stopa rasta i diskontnih stopa za jedinice koje generišu tokove gotovine, a koje su predmet razmatranja. Rezervisanje po osnovu sudskih sporova

Banka je uklju�ena u ve�i broj sudskih sporova koji proisti�u iz njenog svakodnevnog poslovanja i odnose se na komercijalna i ugovorna pitanja, kao i pitanja koja se ti�u radnih odnosa, a koja se rešavaju ili razmatraju u toku regularnog poslovanja. Banka rutinski procenjuje verovatno�u negativnih ishoda ovih pitanja, kao i iznose verovatnih ili razumnih procena gubitaka.



15

2. PREGLED ZNA�AJNIH RA�UNOVODSTVENIH POLITIKA (Nastavak) 2.3. Klju�ne ra�unovodstvene procene i prosu�ivanja (Nastavak)

Rezervisanje po osnovu sudskih sporova (Nastavak)

Razumne procene obuhvataju prosu�ivanje rukovodstva nakon razmatranja informacija koje uklju�uju obaveštenja, poravnanja, procene od strane pravnog sektora, dostupne �injenice, identifikaciju potencijalnih odgovornih strana i njihove mogu�nosti da doprinesu rešavanju, kao i prethodno iskustvo. Rezervisanje za sudske sporove se formira kada je verovatno da postoji obaveza �iji se iznos može pouzdano proceniti pažljivom analizom (videti Napomenu 29). Potrebno rezervisanje se može promeniti u budu�nosti zbog novih doga�aja ili dobijanja novih informacija. Pitanja koja su ili potencijalne obaveze ili ne zadovoljavaju kriterijume za rezervisanje se obelodanjuju, osim ako je verovatno�a odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstva priznata su na sve neiskoriš�ene poreske kredite do mere do koje je izvesno da je nivo o�ekivanih budu�ih oporezivih dobitaka dovoljan da se neiskoriš�eni poreski krediti mogu iskoristiti. Zna�ajna procena od strane rukovodstva Banke je neophodna da bi se utvrdio iznos odloženih poreskih sredstava koja se mogu priznati, na osnovu perioda nastanka i visine budu�ih oporezivih dobitaka i strategije planiranja poreske politike (Napomena 13(c)). Otpremnine prilikom odlaska u penziju i ostale naknade zaposlenima nakon prekida radnog odnosa

Troškovi utvr�enih naknada zaposlenima nakon prekida radnog odnosa, odnosno odlaska u penziju nakon ispunjenih zakonskih uslova, utvr�uju se primenom aktuarske procene. Aktuarska procena uklju�uje procenu diskontne stope, budu�ih kretanja zarada, stope mortaliteta i fluktuacije zaposlenih. Zbog dugoro�ne prirode ovih planova, zna�ajne neizvesnosti uti�u na ishod procene. Dodatne informacije obelodanjene su u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje. Ukoliko bi koriš�ena diskontna stopa bila viša za 1% od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade bila bi manja za 33,108 hiljada dinara, a ukoliko bi se primenila diskontna stopa niža za 1% od procene rukovodstva, rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade bila bi ve�a za iznos od 42,330 hiljada dinara, u odnosu na navedena rezervisanja iskazana u poslovnim knjigama Banke na dan 31. decembra 2008. godine.



16


2.4. Prihodi i rashodi od kamata

Prihodi i rashodi od kamata, uklju�uju�i i zateznu kamatu i ostale prihode i ostale rashode vezane za kamatonosnu aktivu, odnosno kamatonosnu pasivu, obra�unati su po na�elu uzro�nosti prihoda i rashoda i uslovima iz obligacionog odnosa, koji su definisani ugovorom izme�u Banke i komitenta. Za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su odre�eni po fer vrednosti kroz bilans uspeha, prihodi ili rashodi po osnovu kamata se priznaju u okviru prihoda od kamata i rashoda kamata u bilansu uspeha koriste�i metod efektivne kamatne stope, koja predstavlja stopu koja precizno diskontuje procenjena budu�a pla�anja ili primanja kroz o�ekivani životni vek finansijskog instrumenta ili kada je to prikladno, u kra�em vremenskom periodu, na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Naknada za odobravanje kredita, koja �ini deo efektivne kamatne stope, evidentira se u okviru prihoda od kamata. Na potraživanja za koja je pokrenut postupak naplate kod suda ne obra�unava se redovna kamata. Od momenta utuženja, ve� obra�unata kamata se suspenduje i prenosi iz Bilansa uspeha u Vanbilansnu evidenciju, gde se nastavlja sa obra�unom suspendovane kamate do okon�anja sudskog spora.

2.5. Prihodi i rashodi od naknada i provizija Prihodi i rashodi od naknada i provizija nastali pružanjem, odnosno koriš�enjem bankarskih usluga, priznaju se po na�elu uzro�nosti prihoda i rashoda odnosno na obra�unskoj osnovi i utvr�uju se za period kada su ostvareni, tj. kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno �ine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade za odobravanje dugoro�nih kredita koje se obra�unavaju i napla�uju jednokratno unapred, se razgrani�avaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgrani�avanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

2.6. Prera�unavanje stranih valuta Stavke uklju�ene u finansijske izveštaje Banke odmeravaju se koriš�enjem valute primarnog privrednog okruženja u kome Banka posluje (funkcionalna valuta). Kao što je izneto u Napomeni 2.1., finansijski izveštaji prikazani su u hiljadama dinara (RSD), koji predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu Banke. Poslovne promene nastale u stranoj valuti su prera�unate u dinare po srednjem kursu utvr�enom na me�ubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazani u stranoj valuti na dan bilansa stanja, prera�unati su u dinare po srednjem kursu utvr�enom na me�ubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan (Napomena 37).



17


2.6. Prera�unavanje stranih valuta (Nastavak)

Pozitivne ili negativne kursne razlike nastale prilikom prera�una pozicija bilansa stanja iskazanih u stranoj valuti i prilikom poslovnih transakcija u stranoj valuti, evidentirane su u korist ili na teret bilansa uspeha kao prihodi i rashodi po osnovu kursnih razlika (Napomena 5). Dobici i gubici koji nastaju prilikom prera�una finansijskih sredstava i obaveza sa valutnom klauzulom evidentiraju se u bilansu uspeha u okviru prihoda, odnosno rashoda od promene vrednosti imovine i obaveza (Napomene 11 i 12). Preuzete i potencijalne obaveze u stranoj valuti prera�unate su u dinare po srednjem kursu na dan bilansa stanja.

2.7. Finansijski instrumenti Finansijski instrumenti se inicijalno vrednuju po fer vrednosti, uve�anoj za troškove transakcija (izuzev finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha), koji su direktno pripisivi nabavci ili emitovanju finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Finansijska sredstva i finansijske obaveze se evidentiraju u bilansu stanja Banke, od momenta kada se Banka ugovornim odredbama vezala za instrument. Kupovina ili prodaja finansijskih sredstava na “regularan na�in” priznaje se primenom obra�una na datum poravnanja, odnosno datum kada je sredstvo isporu�eno drugoj strani. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada Banka izgubi kontrolu nad ugovorenim pravima nad tim instrumentima, što se dešava kada su prava koriš�enja instrumenata realizovana, istekla, napuštena ili ustupljena. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada je obaveza predvi�ena ugovorom ispunjena, otkazana ili istekla. Banka je klasifikovala finansijska sredstva u slede�e kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospe�a i hartije od vrednosti raspoložive za prodaju. Rukovodstvo Banke vrši klasifikaciju finansijskih instrumenata pri inicijalnom priznavanju.

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija uklju�uje dve podkategorije finansijskih sredstava: ona koja se drže radi trgovanja i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, radi ostvarivanja dobitaka iz kratkoro�nih promena cena istih. Navedena sredstva se evidentiraju po fer vrednosti u bilansu stanja. Hartije od vrednosti kojima se trguje obuhvataju finansijske derivate, obveznice stare devizne štednje i akcije banaka. Svi realizovani ili nerealizovani dobici i gubici po osnovu promena tržišne vrednosti ovih hartija od vrednosti, odnosno svo�enja na fer vrednost, priznaju se u korist prihoda, odnosno na teret rashoda.



18


2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak)

2.7.1. Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha (Nastavak)

Banka je u toku 2007. godine u svoje poslovanje uvela nekoliko tipova finansijskih instrumenata koji zadovoljavaju definiciju finansijskih derivata u skladu sa MRS 39 “Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje” i koji kao osnovnu tržišnu varijablu (underlying) imaju valutni kurs. Derivati koje Banka koristi su valutni swap (FX swap) i valutni forward (FX forward). Za potrebe ra�unovodstvenog evidentiranja, a u skladu sa zahtevom MRS 39, derivati su klasifikovani kao finansijski instrumenti namenjeni trgovini, odnosno vode se u bilansu stanja po fer vrednosti, dok se sve promene fer vrednosti evidentiraju u bilansu uspeha na ra�unima nerealizovanih kursnih razlika. Po�etno priznavanje derivata vrši se u momentu kada je izvršeno ugovaranje derivativnog ugovora sa drugom ugovornom stranom (datum dogovora). Iznos nominalne glavnice (notional amount) na koji se ugovara odnosni derivat evidentira se vanbilansno a bilansno se u aktivi ili pasivi iskazuje inicijalna pozitivna ili negativna fer vrednost derivata. Inicijalno priznavanje fer vrednosti vrši se samo za one derivate za koje postoji tržišna cena istog ili sli�nog derivata na organizovanom tržištu, a koja se razlikuje od cene po kojoj je Banka ugovorila derivat. Derivati koje Banka ugovara sa klijentima koji posluju u Srbiji samim tim nemaju inicijalno priznatu fer vrednost, jer u zemlji ne postoji aktivno tržište derivata. Banka �e u momentu razvoja aktivnog tržišta derivata, tj. kada uporedni podaci sa tržišta derivata postanu raspoloživi, preko bilansa stanja (sredstvo ili obaveza) i bilansa uspeha (inicijalno pozitivna ili negativna fer vrednost) evidentirati razliku izme�u tržišne cene transakcije i inicijalne fer vrednosti derivata utvr�ene primenom metodologije vrednovanja. U skladu sa važe�om ra�unovodstvenom politikom Banke, fer vrednost finansijskih instrumenata namenjenih prodaji uskla�uje se na kraju meseca, pri �emu se efekat promene fer vrednosti evidentira u bilansu uspeha kao pozitivna (pove�anje fer vrednosti) ili negativna (smanjenje fer vrednosti) nerealizovana kursna razlika. Pozitivna fer vrednost derivata se iskazuje kao sredstvo, a negativna fer vrednost derivata kao obaveza. Prestanak priznavanja derivata vrši se u momentu kada isti�u ugovorna prava i obaveze (razmena gotovinskih tokova) proistekle iz derivata, odnosno na datum izvršenja. Krajnji efekat kursnih razlika se u tom trenutku evidentira na ra�unu realizovanih kursnih razlika, a sva prethodna knjiženja fer vrednosti i njene promene (kroz nerealizovane kursne razlike) se storniraju. Zbog toga što ne postoji aktivno tržište derivata na srpskom finansijskom tržištu i samim tim ne postoji mogu�nost da fer vrednost derivata bude objektivno utvr�ena (kotirana cena), Banka za obra�un fer vrednosti koristi metodologiju diskontovanja budu�ih gotovinskih tokova koji proisti�u iz derivata. Navedena metoda obra�una je opšteprihva�ena od strane svih u�esnika u transakcijama sa derivatima na tržištima zemalja gde se derivatima organizovano trguje, a izra�unata fer vrednost predstavlja pouzdanu procenu cene derivata koja bi bila postignuta u transakcijama na razvijenom tržištu derivata. Metodologija u najve�oj mogu�oj meri inkorporira u sebe tržišne faktore (srednja vrednost deviznog kursa, tržišne kamatne stope i sl.) i konzistentna je sa opšteprihva�enim finansijskim metodologijama za odre�ivanje vrednosti derivata. Banka najmanje jednom mese�no vrši back-testing i kalibraciju primenjene metodologije obra�una fer vrednosti koriste�i tržišne varijable i alternativne metode obra�una.



19



2.7.2. Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koja nisu kotirana na aktivnom tržištu. Krediti i plasmani bankama i komitentima odobreni od strane Banke evidentiraju se u bilansu stanja od momenta prenosa sredstava korisniku kredita. Svi krediti i plasmani se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Na dan bilansa stanja krediti su iskazani po amortizovanoj vrednosti koriš�enjem ugovorene kamatne stope, umanjenoj za ispravku vrednosti po osnovu obezvre�enja i direktan otpis. Prihodi i potraživanja po osnovu obra�unatih kamata na ove instrumente se evidentiraju u okviru prihoda od kamata, odnosno potraživanja od kamata i naknada. Naknade koje su deo efektivnog prinosa na ove instrumente se razgrani�avaju i iskazuju kao pasivna vremenska razgrani�enja i priznaju u korist bilansa uspeha u okviru prihoda od kamata tokom perioda trajanja instrumenta. Proporcionalno razgrani�avanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa.

Banka sa svojim komitentima ugovara valutnu klauzulu. Krediti u dinarima, za koje je ugovorena zaštita od rizika vezivanjem za kurs dinara u odnosu na EUR ili USD, revalorizovani su u skladu sa konkretnim ugovorom za svaki kredit. Razlika izme�u vrednosti neotpla�ene glavnice i iznosa obra�unatog primenom valutne klauzule iskazana je u okviru datih kredita i depozita. Valutna klauzula predstavlja ugra�eni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora, s obzirom da su ekonomske karakteristike i rizici ugra�enog derivata usko povezani sa osnovnim ugovorom. Dobici i gubici nastali po osnovu primene valutne klauzule evidentiraju se u bilansu uspeha kao prihodi, odnosno rashodi od promene vrednosti sredstava i obaveza. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike U skladu sa internom politikom Banke, na svaki izveštajni datum Banka procenjuje da li postoji objektivan dokaz umanjenja (obezvre�enja) vrednosti finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava. Smatra se da su finansijsko sredstvo, ili grupa sredstava, obezvre�eni samo ako postoje objektivni dokazi obezvre�enja koji proizilaze iz jednog ili više doga�aja nastalih nakon inicijalnog priznavanja sredstva i taj doga�aj (ili doga�aji) uti�u na procenjene budu�e tokove gotovine finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koji se pouzdano mogu proceniti. Dokazi o obezvre�enju uklju�uju indikacije da se jedan dužnik ili grupa dužnika suo�ava sa zna�ajnim finansijskim poteško�ama, docnje pri servisiranju kamate ili glavnice, verovatno�u da �e do�i do ste�aja ili neke druge finansijske reorganizacije i kada dostupni podaci pokazuju da je došlo do merljivog smanjenja budu�ih tokova gotovine, kao što su promene u okviru neizmirenih obaveza ili ekonomskih uslova koji su u korelaciji sa odstupanjima od ugovorenih uslova. Prilikom procene obezvre�enja kredita i plasmana bankama i komitentima, Banka prvo vrši individualnu procenu da utvrdi da li postoje objektivni dokazi o obezvre�enju za svako finansijsko sredstvo koje je individualno zna�ajno, kao i grupnu procenu za finansijska sredstva koja nisu individualno zna�ajna.



20



2.7.2. Krediti i potraživanja (Nastavak)

Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava i rezervisanja za rizike (Nastavak) Ukoliko Banka utvrdi da ne postoje objektivni dokazi o obezvre�enju za finansijska sredstva za koja je vršena individualna procena, Banka svrstava takva sredstva u grupu finansijskih sredstava sa sli�nim karakteristikama kreditnog rizika i vrši grupnu procenu obezvre�enja. Sredstva za koja se vrši individualna procena obezvre�enja i za koja se priznaje gubitak po osnovu obezvre�enja nisu uklju�ena u grupnu procenu obezvre�enja. Ukoliko postoje objektivni dokazi da je došlo do gubitka usled obezvre�enja, iznos gubitka se vrednuje kao razlika izme�u knjigovodstvene vrednosti sredstva i sadašnje vrednosti budu�ih tokova gotovine (ne uzimaju�i u obzir o�ekivane kreditne gubitke koji još uvek nisu nastali). Knjigovodstvena vrednost sredstva se smanjuje koriš�enjem ra�una ispravke vrednosti, a gubici nastali po osnovu umanjenja vrednosti kredita i potraživanja, kao i ostalih finansijskih sredstava, evidentiraju se u bilansu uspeha kao rashodi indirektnih otpisa plasmana (Napomena 7). Krediti i sa njima povezana ispravka vrednosti se u potpunosti isknjižavaju kada ne postoje realni izgledi da �e sredstva u budu�nosti biti nadokna�ena i kada su kolaterali realizovani ili je izvršen prenos kolaterala na Banku. Ukoliko, tokom naredne godine, do�e do smanjenja iznosa priznatog gubitka usled obezvre�enja, koje nastaje kao posledica nekog doga�aja koji se desio nakon ranije priznatog obezvre�enja, prethodno priznat gubitak po osnovu obezvre�enja se smanjuje korigovanjem ra�una ispravke vrednosti, a iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja (Napomena 7). Sadašnja vrednost o�ekivanih budu�ih tokova gotovine se diskontuje koriš�enjem originalne efektivne kamatne stope finansijskog sredstva. Ukoliko kredit ima varijabilnu kamatnu stopu, koristi se teku�a efektivna kamatna stopa. Obra�un sadašnje vrednosti procenjenih budu�ih tokova gotovine finansijskog sredstva obezbe�enog kolateralom reflektuje tokove gotovine koji mogu nastati iz procesa realizacije kolaterala umanjene za troškove realizacije i prodaje kolaterala bez obzira da li je verovatno da �e do�i do procesa realizacije kolaterala ili ne. U svrhe grupne procene obezvre�enja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu internog sistema klasifikacije koji Banka koristi uzimaju�i u obzir karakteristike kreditnog rizika. Budu�i tokovi gotovine koji se odnose na grupu finansijskih sredstava koji su predmet grupne procene obezvre�enja se procenjuju na osnovu istorijskih iskustava o gubicima po osnovu sredstava sa sli�nim karakteristikama kreditnog rizika. Istorijska iskustva se koriguju na osnovu dostupnih teku�ih podataka kako bi se odrazili efekti teku�ih uslova koji nisu imali uticaja na godine na kojima se zasniva istorijsko iskustvo, kao i da bi se uklonili efekti uslova koji su postojali tokom istorijskog perioda, a ne postoje na dan bilansa stanja. Metodologija i pretpostavke koji se koriste za procenu budu�ih tokova gotovine se redovno pregledaju da bi se smanjile razlike izme�u procenjenih iznosa i stvarnog iskustva po osnovu gubitka. Tokom godine se mogu, delimi�no ili u celosti, vršiti direktni otpisi dospelih plasmana i potraživanja za koje je nemogu�nost njihove naplate izvesna, odnosno za koje je nastalo i dokumentovano umanjenje vrednosti. Direktan otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda ili ovlaš�enog organa Banke.



21


2.7. Finansijski instrumenti (Nastavak) 2.7.3. Reprogramirani krediti

Kada je u mogu�nosti, Banka radije reprogramira kredite nego što realizuje sredstva obezbe�enja. To može da podrazumeva produženje roka otplate kao i nove uslove kreditiranja. Nakon izmene uslova ne smatra se da je kredit dospeo. Rukovodstvo kontinuirano kontroliše reprogramirane kredite kako bi se osiguralo ispunjenje svih kriterijuma, kao i budu�ih pla�anja. Banka i dalje vrši individualnu ili grupnu procenu obezvre�enja, primenom prvobitne efektivne kamatne stope.

2.7.4. Hartije od vrednosti koje se drže do dospe�a Hartije od vrednosti koje se drže do dospe�a su finansijska sredstva sa fiksnim pla�anjima ili pla�anjima koja mogu da se utvrde i sa fiksnim dospe�em, za koje Banka ima pozitivnu nameru i sposobnosti da ih drži do dospe�a. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti koje se drže do dospe�a evidentiraju se po amortizovanoj vrednosti koriš�enjem metoda efektivne kamatne stope, umanjenoj za ispravke vrednosti, odnosno gubitak po osnovu obezvre�enja. Amortizovana vrednost obra�unava se uzimaju�i u obzir sve diskonte ili premije pri kupovini u toku perioda dospe�a. Iznos gubitka usled obezvre�enja hartija od vrednosti koje se drže do dospe�a obra�unava se kao razlika izme�u knjigovodstvene vrednosti ulaganja i sadašnje vrednosti o�ekivanih tokova gotovine eskontovanih po originalnoj kamatnoj stopi ulaganja.

2.7.5. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Hartije od vrednosti koje su namenjene da se drže na neodre�eni vremenski period, a koje mogu biti prodate usled potrebe za obezbe�enjem likvidnosti ili izmena u kamatnim stopama, kursevima stranih valuta ili cena kapitala, klasifikuju se kao “hartije od vrednosti raspoložive za prodaju”. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju sastoje se od akcija i u�eš�a u kapitalu drugih banaka i pravnih lica. Nakon inicijalnog priznavanja, hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, se iskazuju po fer vrednosti, osim što se u�eš�a u kapitalu koja se ne kotiraju na aktivnom tržištu i �ija se vrednost ne može pouzdano utvrditi vrednuju po nabavnoj vrednosti. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na teku�im cenama ponude. Nerealizovani dobici i gubici po osnovu hartija raspoloživih za prodaju evidentiraju se u okviru revalorizacionih rezervi, dok se hartija od vrednosti ne proda, naplati ili na drugi na�in realizuje, ili dok ta hartija od vrednosti nije obezvre�ena. Kada se hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otu�e ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala evidentiraju se u bilansu uspeha. Za procenjene iznose rizika da plasmani u u�eš�a u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ne�e biti napla�eni, Banka vrši ispravku vrednosti. Prihodi od dividendi, po osnovu ulaganja u akcije drugih pravnih lica, i prihodi po osnovu u�eš�a u kapitalu drugih pravnih lica prikazuju se kao prihodi u trenutku njihove naplate.



22



2.7.6 Depoziti banaka i komitenata

Depoziti banaka i komitenata, kao i ostale kamatonosne finansijske obaveze se prvobitno priznaju po fer vrednosti, umanjenoj za nastale transakcione troškove, izuzev finansijskih obaveza koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Nakon po�etnog priznavanja, kamatonosni depoziti i krediti se iskazuju po amortizovanoj vrednosti koriš�enjem efektivne kamatne stope.

2.7.7. Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno vrednuju po amortizovanoj vrednosti. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao teku�e obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da izmiri obavezu za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja.

2.7.8. Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavlja�ima i ostale kratkoro�ne obaveze iskazane su po nominalnoj vrednosti.

2.8. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i finansijske obaveze se prebijaju, a razlika izme�u njihovih suma se priznaje u bilansu stanja, ako, i samo ako, postoji zakonom omogu�eno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se isplata izvrši po neto osnovu, ili da se istovremeno proda sredstvo i izmiri obaveza.

2.9. Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki se utvr�uje u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 129/2007 i 63/2008). Ukupna potraživanja od jednog dužnika (bilansna aktiva i vanbilansne stavke) klasifikuju se u kategorije od A do D, u zavisnosti od mogu�nosti naplate potraživanja. Naplativost potraživanja od jednog dužnika procenjuje se na osnovu urednosti servisiranja obaveza dužnika i njegovog finansijskog položaja, broja dana prekora�enja otplate glavnice i kamate, kao i kvaliteta pribavljenih sredstava obezbe�enja. Na osnovu klasifikacije potraživanja, a u skladu sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, posebne rezerva za procenjene gubitke obra�unava se primenom slede�ih procenata: A (1%- 2%), B (5%-10%), V (20%- 35%), G (40%-75%) i D (100%).



23


2.9. Posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive

i vanbilansnih stavki (Nastavak) Banka je svojim unutrašnjim aktom odredila kriterijume i metodologiju za utvr�ivanje posebne rezerve za procenjene gubitke u okviru procenata propisanih navedenom Odlukom Narodne banke Srbije, na osnovu docnje dužnika u izmirenju obaveza, finansijskog položaja i analize poslovnih performansi dužnika, adekvatnosti tokova gotovine i instrumenata obezbe�enja pla�anja. Obra�unata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjena je za ispravku vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, koja je u skladu sa ra�unovodstvenom politikom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2. iskazana na teret rashoda u bilansu uspeha (Napomena 7). Iznos posebne rezerve za procenjene gubitke, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansim stavkama, izdvaja se iz neraspore�enog dobitka na osnovu Odluke Skupštine Banke i evidentira u okviru rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima. U slu�aju da dobit Banke za godinu za koju je potrebno formirati rezervu iz dobiti za procenjene gubitke nije dovoljna za formiranje obra�unate visine ove rezerve, razlika se iskazuje kao iznos te rezerve koji nedostaje (videti Napomenu 31(a)).

2.10. Gotovina i gotovinski ekvivalenti U Izveštaju o tokovima gotovine pod gotovinom i gotovinskim ekvivalentima podrazumevaju se nov�ana sredstva na ra�unu Banke i ra�unima blagajne (dinarske i devizne), zlato i ostali plemeniti metali, �ekovi i devizna sredstva na ra�unima kod doma�ih i stranih banaka.

2.11. Repo poslovi Hartije od vrednosti kupljene po ugovoru, kojim je utvr�eno da �e se ponovo prodati na ta�no odre�eni dan u budu�nosti su priznate u bilansu stanja. Pla�ena gotovina po tom osnovu, uklju�uju�i dospelu kamatu, se priznaje u bilansu stanja. Razlika izme�u kupovne cene i cene po ponovnoj prodaji se tretira kao prihod po osnovu kamate i dospeva tokom trajanja ugovora.

2.12. U�eš�a u kapitalu zavisnih pravnih lica Zavisna pravna lica predstavljaju ona pravna lica u kojima izveštajno pravno lice ima udeo u vlasništvu iznad 50% ili više od polovine prava glasa ili pravo upravljanja finansijskom, odnosno poslovnom politikom zavisnog preduze�a. Banka na dan 31. decembra 2008. godine poseduje 51% vlasništva privrednog društva Intesa Leasing d.o.o., Beograd. U�eš�e u kapitalu navedenog zavisnog pravnog lica iskazano je po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti (Napomena 20). Banka u skladu sa MRS 27 “Konsolidovani i pojedina�ni finansijski izveštaji“ sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa Intesa Leasing d.o.o. primenjuju�i metod “stavka po stavka“ tako što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Me�usobna potraživanja i obaveze, me�usobne transakcije i nerealizovani dobici eliminišu se u potpunosti.



24


2.13. Nematerijalna ulaganja

Nematerijalna ulaganja se sastoje od softvera, licenci i nematerijalnih ulaganja u pripremi. Nematerijalna ulaganja iskazana su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Ste�ene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence imaju ograni�en vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obra�unava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (od 5 do 10 godina). Troškovi ra�unarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju u upotrebu softvera. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe (od 2 do 5 godina). Izdaci vezani za održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Banka i koji �e verovatno generisati ekonomsku korist ve�u od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovaraju�i deo pripadaju�ih režijskih troškova. Nematerijalna ulaganja se otpisuju redovno u toku godine na teret poslovnih rashoda obra�unom amortizacije u skladu sa procenjenim korisnim vekom upotrebe i to:

� Licence i sli�na prava 10% - 20% � Softveri 20% - 50%

Nematerijalna ulaganja uklju�uju i ulaganja u softvere koja se ne amortizuju budu�i da nisu još uvek u upotrebi.

2.14. Osnovna sredstva i investicione nekretnine Osnovna sredstva na dan 31. decembra 2008. godine iskazana su po revalorizovanoj nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. U skladu sa IAS 16, na dan 1. januara 2004. godine izvršena je procena vrednosti zemljišta i gra�evinskih objekata od strane nezavisnog procenitelja. Nekretnine nabavljene u periodu od 2004. do 2008. godine iskazane su po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za ukupan iznos obra�unate amortizacije. Oprema je iskazana po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti. Nabavna vrednost uklju�uje izdatke koji se direktno pripisuju nabavci osnovnog sredstava. Naknadni troškovi se uklju�uju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, samo kada postoji verovatno�a da �e Banka u budu�nosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Svi drugi troškovi teku�eg održavanja terete bilans uspeha perioda u kome su nastali. Banka poseduje nekretnine kao investicije u cilju ostvarenja prihoda po osnovu zakupnina i porasta vrednosti nekretnina na tržištu. Investicione nekretnine iskazane su po nabavnoj vrednosti umanjenoj za ispravku vrednosti.



25


2.14. Osnovna sredstva i investicione nekretnine (Nastavak)

Amortizacija se ravnomerno obra�unava na nabavnu vrednost nekretnina i opreme, primenom slede�ih propisanih godišnjih stopa, s ciljem da se sredstva u potpunosti otpišu u toku njihovog korisnog veka trajanja: Gra�evinski objekti 2,5% Kompjuterska oprema 20% Nameštaj i druga oprema 7% - 25% Investicione nekretnine 2,5% Kod utvr�ivanja osnovice za amortizaciju, nabavna odnosno procenjena vrednost se ne umanjuje za iznos preostale (rezidualne) vrednosti zato što se procenjuje da je ona posle korisnog veka trajanja jednog osnovnog sredstva jednaka nuli. Obra�un amortizacije nekretnina i opreme po�inje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Obra�un amortizacije se ne vrši za investicije u toku. Obra�unat trošak amortizacije priznaje se kao rashod perioda u kome je nastao. Korisni vek upotrebe sredstva se revidira, i po potrebi koriguje, na datum svakog bilansa stanja. Promena u o�ekivanom korisnom veku upotrebe sredstava obuhvata se kao promena u ra�unovodstvenim procenama. Dobici ili gubici koji se javljaju prilikom rashodovanja ili prodaje nekretnina i opreme, priznaju se na teret ili u korist bilansa uspeha, kao deo ostalih poslovnih prihoda ili operativnih i ostalih poslovnih rashoda. Obra�un amortizacije za poreske svrhe vrši se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit preduze�a Republike Srbije i Pravilnikom o na�inu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i na�inu utvr�ivanja amortizacije za poreske svrhe, što rezultira u odloženim porezima (Napomena 13(d)).

2.15. Obezvre�enje nefinansijske imovine Saglasno usvojenoj ra�unovodstvenoj politici, na dan bilansa stanja, rukovodstvo Banke analizira vrednosti po kojima su prikazana nematerijalna ulaganja i nekretnine i oprema Banke. Ukoliko postoji indikacija da je neko sredstvo obezvre�eno, nadoknadiv iznos te imovine se procenjuje kako bi se utvrdio iznos obezvre�enja. Ukoliko je nadoknadivi iznos nekog sredstva procenjen kao niži od vrednosti po kojoj je to sredstvo prikazano, postoje�a vrednost tog sredstva se umanjuje do visine nadoknadive vrednosti, koju predstavlja vrednost ve�a od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Gubitak zbog obezvre�enja se priznaje u iznosu razlike, na teret rashoda saglasno MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“. Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a) kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogu�eg ukidanja efekata umanjenja vrednosti.



26


2.16. Finansijski lizing

Banka kao zakupac Finansijski lizing, kojim se u suštini na Banku prenose svi rizici i koristi koje proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga, se kapitalizuje na po�etku lizinga po nabavnoj vrednosti predmeta lizinga, i priznaje se u okviru osnovnih sredstava sa odgovaraju�om obavezom prema zakupodavcu koja se iskazuje u okviru ostalih obaveza. Lizing rate se raspore�uju na finansijski rashod i smanjenje obaveze po osnovu lizinga kako bi se ostvarila konstantna kamatna stopa na preostali iznos obaveza. Finansijski rashodi se priznaju direktno na teret bilansa uspeha u okviru rashoda od kamata. Ugovorom je regulisano da Banka može, ali ne mora da nakon isteka ugovora o lizingu stekne vlasništvo nad predmetom lizinga.

2.17. Operativni lizing Zakup sredstava kod kojih su sve koristi i rizici u vezi sa vlasništvom zadržani kod zakupodavca, odnosno nisu preneti na zakupca, evidentiran je kao operativni lizing. Pla�anja poslovnog zakupa, priznaju se kao rashod perioda u bilansu uspeha po proporcionalnom metodu (u momentu njihovog nastanka) tokom perioda trajanja zakupa.

2.18. Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Rezervisanja se priznaju i vrše kada Banka ima sadašnju obavezu, zakonsku ili izvedenu, rezultat prošlih doga�aja i kada je verovatno da �e do�i do odliva resursa kako bi se izmirila obaveza i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Radi održavanja najbolje mogu�e procene rezervisanja se razmatraju, utvr�uju i ako je potrebno koriguju na svaki izveštajni datum. Kada više nije verovatan odliv ekonomskih koristi radi izmirenja zakonske ili izvedene obaveze rezervisanje se ukida u korist prihoda. Rezervisanje se prati po vrstama i može da se koristi samo za izdatke za koje je prvobitno bilo priznato. Rezervisanje se ne priznaje za budu�e poslovne gubitke. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje (Napomena 35), osim ako je verovatno�a odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala. Banka ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan.

2.19. Kapital Kapital se sastoji od akcijskog kapitala (obi�nih akcija), ostalog kapitala, emisione premije, rezervi i neraspore�enog dobitka. Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o doga�ajima posle datuma bilansa stanja.



27


2.20. Primanja zaposlenih

(�) Porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

U skladu sa propisima koji se primenjuju u Republici Srbiji, Banka je obavezna da upla�uje doprinose raznim državnim fondovima za socijalnu zaštitu. Ove obaveze uklju�uju doprinose na teret zaposlenih i na teret poslodavca u iznosima koji se obra�unavaju primenom zakonom propisanih stopa. Banka ima zakonsku obavezu da izvrši obustavu obra�unatih doprinosa iz bruto zarada zaposlenih i da za njihov ra�un izvrši prenos obustavljenih sredstava u korist odgovaraju�ih državnih fondova. Banka nije u obavezi da zaposlenima ispla�uje naknade koje predstavljaju obavezu Penzionog fonda Republike Srbije.

(b) Obaveze po osnovu restrukturiranja Otpremnine se ispla�uju pri raskidu radnog odnosa prilikom dobrovoljnog odlaska u penziju, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno da je obavezna da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvani�nim planom, bez mogu�nosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih.

(c) Obaveze po osnovu ostalih naknada - otpremnina prilikom odlaska u penziju i jubilarnih nagrada U skladu sa Zakonom o radu, Banka je u obavezi da isplati otpremnine prilikom odlaska u penziju u visini 3 prose�ne bruto zarade u Republici Srbiji u mesecu koji prethodi mesecu u kome se ispla�uje otpremnina, prema poslednjem objavljenom podatku republi�kog organa nadležnog za statistiku. Pravo na ove naknade je obi�no uslovljeno ostajanjem zaposlenog lica u službi do starosne granice odre�ene za penzionisanje i do ostvarenja minimalnog radnog staža. O�ekivani troškovi za pomenute naknade se akumuliraju tokom perioda trajanja zaposlenja. Rezervisanja za otpremnine i jubilarne nagrade formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti o�ekivanih budu�ih isplata.



28


2.21. Porezi i doprinosi

(a) Porez na dobit

Teku�i porez Porez na dobit predstavlja iznos koji se obra�unava i pla�a u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dobit preduze�a Republike Srbije. Banka tokom godine porez na dobit pla�a u vidu mese�nih akontacija, �iju visinu utvr�uje na osnovu poreske prijave za prethodnu godinu. Kona�na poreska osnovica, na koju se primenjuje propisana stopa poreza na dobit preduze�a od 10% utvr�uje se poreskim bilansom Banke. Ra�unovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, uskla�uje za odre�ene trajne razlike i umanjuje za odre�ena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Zakon o porezu na dobit preduze�a Republike Srbije obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva, priznaje pravo na poreski kredit u visini od 20% izvršenog ulaganja, s tim što poreski kredit ne može biti ve�i od 50% obra�unatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje. Neiskoriš�eni deo poreskog kredita može se preneti na ra�un poreza na dobit iz budu�ih obra�unskih perioda, ali ne duže od deset godina. Odloženi porezi Odloženi porezi na dobit se obra�unavaju po metodi obaveza prema bilansu stanja na sve privremene razlike na dan bilansa stanja izme�u sadašnje vrednosti sredstava i obaveza u finansijskim izveštajima i njihove vrednosti za svrhe oporezivanja. Trenutno važe�a poreska stopa na dan bilansa stanja je koriš�ena za obra�un iznosa odloženih poreza. Odložene poreske obaveze priznaju se na sve oporezive privremene razlike, izuzev ukoliko odložene poreske obaveze proisti�u iz inicijalnog priznavanja “goodwill-a“ ili sredstava i obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na ra�unovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak, kao i ukoliko se odnose na oporezive privremene razlike u vezi sa u�eš�em u zavisnim preduze�ima, pridruženim preduze�ima i zajedni�kim ulaganjima gde se trenutak ukidanja privremene razlike može kontrolisati i izvesno je da privremena razlika ne�e biti ukinuta u doglednom vremenskom periodu. Odložena poreska sredstva priznaju se na sve odbitne privremene razlike i neiskoriš�ene iznose prenosivih poreskih kredita i poreskih gubitaka do mere do koje je izvesno da je nivo o�ekivanih budu�ih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve oporezive privremene razlike, preneti neiskoriš�eni poreski krediti i neiskoriš�eni poreski gubici mogu iskoristiti, izuzev ukoliko se odložena poreska sredstva odnose na privremene razlike nastale iz inicijalnog priznavanja sredstava ili obaveza u transakciji koja nije poslovna kombinacija i u trenutku nastanka nema uticaja na ra�unovodstvenu dobit niti na oporezivu dobit ili gubitak ili na odbitne privremene razlike u vezi sa u�eš�em u zavisnim preduze�ima, pridruženim preduze�ima i zajedni�kim ulaganjima, kada se odložena poreska sredstva priznaju samo do mere do koje je izvesno da �e privremene razlike biti ukinute u doglednoj budu�nosti i da je nivo o�ekivanih budu�ih oporezivih dobitaka dovoljan da se sve privremene razlike mogu iskoristiti.



29


2.21. Porezi i doprinosi (Nastavak) (a) Porez na dobit (Nastavak)

Odloženi porezi (Nastavak) Knjigovodstvena vrednost odloženih poreskih sredstava preispituje se na dan svakog bilansa stanja i umanjuje do mere do koje više nije izvesno da je nivo o�ekivanih budu�ih oporezivih dobitaka dovoljan da se ukupna vrednost ili deo vrednosti odloženih poreskih sredstava može iskoristiti. Odložena poreska sredstva koja nisu priznata procenjuju se na dan svakog bilansa stanja i priznaju do mere do koje je postalo izvesno da je nivo o�ekivanih budu�ih oporezivih dobitaka dovoljan da se odložena poreska sredstva mogu iskoristiti. Odložena poreska sredstva i obaveze izra�unavaju se primenom poreske stope za koju se o�ekuje da �e biti efektivna u godini ostvarenja poreskih olakšica, odnosno izmirenja odloženih poreskih obaveza, a na bazi zvani�nih poreskih stopa i propisa usvojenih ili suštinski usvojenih na dan bilansa stanja. Teku�i i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uklju�eni su u neto dobitak perioda. Odloženi porez na dobit koji se odnosi na stavke koje se direktno evidentiraju u korist ili na teret kapitala se tako�e evidentiraju na teret, odnosno u korist kapitala.

(b) Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja Porezi i doprinosi koji ne zavise od rezultata poslovanja uklju�uju poreze na imovinu, porez na dodatu vrednost, doprinose na zarade koji padaju na teret poslodavca, kao i druge poreze i doprinose koji se pla�aju u skladu sa republi�kim i lokalnim poreskim propisima. Ovi porezi i doprinosi su prikazani u okviru operativnih i ostalih poslovnih rashoda (Napomena 10).

2.22. Poslovi u ime i za ra�un tre�ih lica Sredstva po poslovima u ime i za ra�un tre�ih lica, kojima Banka upravlja, uklju�ena su u vanbilansnu evidenciju Banke (Napomena 32(a)). Banka po navedenim plasmanima ne snosi nikakav rizik.



30

3. PRIHODI I RASHODI OD KAMATA

U hiljadama dinara

2008. 2007. Prihodi od kamata Krediti, depoziti i ostali plasmani: – banke 31,819 140,554 – Narodna Banka Srbije 6,193,961 2,852,814 – preduze�a 9,040,966 5,348,614 – javni sektor 397,687 284,710 – drugi komitenti 116,967 225,877 – strana lica 81,147 50,512 – stanovništvo 5,477,679 4,161,875 Kamate na hartije od vrednosti 244,356 768,906 Ukupno 21,584,582 13,833,862 Rashodi kamata – banke 597,902 284,865 – Narodna Banka Srbije 296 2,449 – preduze�a 2,820,209 1,588,348 – javni sektor 473,825 531,522 – drugi komitenti 179,550 137,583 – strana lica 1,954,015 1,505,823 – stanovništvo 2,321,829 1,222,347 – hartije od vrednosti - 49 Ukupno 8,347,626 5,272,986 Dobitak po osnovu kamata 13,236,956 8,560,876



31

4. PRIHODI I RASHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

U hiljadama dinara

2008. 2007. Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge: – poslovi platnog prometa u zemlji 1,850,650 1,696,294 – poslovi platnog prometa u inostranstvu 318,601 345,605 – kreditni poslovi 3,053 146,250 – poslovi sa platnim karticama 1,894,527 1,485,645 4,066,831 3,673,794 Provizije po izdatim garancijama i akreditivima 579,988 483,441 Ostale naknade i provizije 1,181,611 757,689 Ukupno 5,828,430 4,914,924 Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa: – u zemlji 135,846 140,537 – u inostranstvu 25,976 49,841 Naknade i provizije Narodne banke Srbije 20,089 14,909 Troškovi Kreditnog biroa 20,481 20,745 Troškovi iz poslovanja sa platnim karticama 1,204,467 994,144 Ostale naknade i provizije 30,626 12,850 Ukupno 1,437,485 1,233,026 Dobitak po osnovu naknada i provizija 4,390,945 3,681,898

Od prihoda po osnovu ostalih naknada i provizija ostvarenih u 2008. godini, najzna�ajniji iznosi se odnose na:

– naknade za vo�enje teku�ih ra�una u iznosu od 728,578 hiljada dinara, i – naknade za opšte uplatnice, EDB i Telekom Srbija u iznosu od 130,375 hiljada dinara.

5. NETO (RASHODI)/PRIHODI OD KURSNIH RAZLIKA

U hiljadama dinara 2008. 2007. Pozitivne kursne razlike 118,714,305 77,219,975 Negativne kursne razlike (127,507,810) (76,321,103) Neto (rashodi)/prihodi od kursnih razlika (8,793,505) 898,872



32

6. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

U hiljadama dinara

2008. 2007. Prihodi od napla�enih otpisanih potraživanja 5,435 - Prihodi od zakupnina 9,242 6,970 Dobici od prodaje osnovnih sredstava i viškova 6,050 8,592 Refundirani troškovi 3,027 15,409 Ostali prihodi 128,844 35,651 Ukupno 152,598 66,622

7. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA I REZERVISANJA

(a) Knjiženja na teret/(u korist) bilansa uspeha

U hiljadama dinara 2008. 2007. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Rashodi indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija 9,051,081

7,123,490

Rashodi rezervisanja za vanbilansne pozicije 714,048 1,046,864 Rashodi po osnovu rezervisanja za: – dugoro�ne beneficije zaposlenih 164,586 390,618 – sudske sporove 336,309 156,271 – ostale obaveze – po osnovu PDV-a 27,997 115,810 – ostalo - 847 528,892 663,546 Ukupno 10,294,021 8,833,900 Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana bilansnih pozicija (5,066,993)

(5,704,294)

Prihodi od napla�ene suspendovane kamate (38,286) (64,729) (5,105,279) (5,769,023) Prihodi od ukidanja rezervisanja za

vanbilansne pozicije (571,516)

(663,502) Prihodi od ukidanja neiskoriš�enih rezervisanja za: – dugoro�ne beneficije zaposlenih (314,475) (156,678) – sudske sporove (119,351) (77,159) Ukupno (6,110,621) (6,666,362) Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 4,183,400

2,167,538



33

7. NETO RASHODI PO OSNOVU INDIREKTNIH OTPISA PLASMANA

I REZERVISANJA (Nastavak)

(b) Promene na ra�unima ispravke vrednosti po osnovu obezvre�enja finansijskih plasmana i rezervisanja za rizi�ne vanbilansne pozicije i ostale obaveze Promene na ra�unima ispravki vrednosti bilansnih pozicija i rezervisanja u 2008. godini prikazane su u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara

Kamate i naknade

(Napomena 17)

Dati kreditii depoziti

(Napomena18)

Hartije od vrednosti

(Napomena 19)

Udeli (Napomena

20)

Ostali plasmani

(Napomena 21)

Ostala sredstva

(Napomena 24)

Rezervi-sanja

(Napomena 29) Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2008. godine 220,016 7,102,693 9,283 100,558 112,514 12,021 2,079,357 9,636,442 Nove ispravke i

rezervisanja u toku godine 585,380 7,473,188 28,807 127,229 561,870 274,607 1,242,940 10,294,021

Ukidanje indirektnih otpisa plasmana (153,566) (4,159,255) (20,568) (25,302) (461,393) (246,909) (1,005,342) (6,072,335)

Ostale promene 200 (5,867) - - - - - (5,667) Stanje na dan 31. decembra 2008. 652,030 10,410,759 17,522 202,485 212,991 39,719 2,316,955 13,852,461

8. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LI�NI RASHODI

U hiljadama dinara 2008. 2007. Troškovi zarada i naknada zarada 2,322,002 2,148,167 Troškovi poreza na zarade i naknade zarada 363,168 338,459 Troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada 523,776 603,158 Ostali li�ni rashodi 287,201 75,636 Ukupno 3,496,147 3,165,420

9. TROŠKOVI AMORTIZACIJE

U hiljadama dinara 2008. 2007. Troškovi amortizacije: – nematerijalnih ulaganja (Napomena 22) 158,136 230,582 – osnovnih sredstava i investicionih nekretnina

(Napomena 23) 706,253

550,543 Ukupno 864,389 781,125



34

10. OPERATIVNI I OSTALI POSLOVNI RASHODI

U hiljadama dinara

2008. 2007. Materijal i energija i rezervni delovi 415,068 459,102 Profesionalne usluge 510,909 115,234 Troškovi reklame, marketinga i reprezentacije 556,670 404,236 PTT i telekomunikacione usluge 278,872 265,644 Premije osiguranja 390,472 276,114 Održavanje osnovnih sredstava 288,795 387,989 Zakupnine 503,725 413,946 Naknade 158,980 111,281 Porezi i doprinosi 644,755 505,126 Fizi�ko-tehni�ko obezbe�enje 112,776 156,948 Opšti i administrativni troškovi 376,012 206,380 Direktan otpis potraživanja 237,653 68,125 Gubici od rashodovanja, prodaje i manjka osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 11,227

148,399

Ostali troškovi 45,454 108,444 Ukupno 4,531,368 3,626,968

11. PRIHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara 2008. 2007. Prihodi od promene vrednosti plasmana

i potraživanja 21,946,923

6,771,118 Prihodi od promene vrednosti hartija

od vrednosti 4,006

8,104 Prihodi od promene vrednosti ostalih

finansijskih sredstava 1,453

2,060 Prihodi od promene vrednosti obaveza 243,195 173,585

Ukupno 22,195,577 6,954,867

12. RASHODI OD PROMENE VREDNOSTI IMOVINE I OBAVEZA

U hiljadama dinara 2008. 2007. Rashodi po osnovu promene vrednosti

plasmana i potraživanja 11,168,058

6,947,188 Rashodi po osnovu promene vrednosti

hartija od vrednosti -

12,875 Rashodi po osnovu promene vrednosti derivata 2 1,529 Rashodi po osnovu promene vrednosti

ostalih finansijskih sredstava 2,432

365 Rashodi po osnovu promene vrednosti

obaveza 642,830

148,641 Ukupno 11,813,322 7,110,598



35

13. POREZ NA DOBIT

(a) Komponente poreza na dobit

Ukupan poreski rashod sastoji se od slede�ih poreza:

U hiljadama dinara 2008. 2007. Teku�i porez na dobit 300,379 130,009 Dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava

i smanjenje odloženih poreskih obaveza (18,245)

(10,989) Gubitak od smanjenja odloženih poreskih sredstava

i kreiranja odloženih poreskih obaveza 234,064

50,362 Ukupno 516,198 169,382

(b) Usaglašavanje ukupnog iznosa poreza na dobit iskazanog u bilansu uspeha i

proizvoda dobitka pre oporezivanja i propisane poreske stope

U hiljadama dinara 2008. 2007. Dobitak pre oporezivanja 6,408,697 3,326,909 Poslovni rezultat Panonske banke a.d. do statusne

promene 30. septembra 2007. godine -

(352,499) Korigovana dobit pre oporezivanja 6,408,697 2,974,410 Porez na dobit po stopi od 10% 640,870 297,441 Poreski efekti rashoda koji se ne priznaju u poreske

svrhe 56,100

62,873 Poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna

sredstva (66,346)

(95,573) Poreski efekti prenetih poreskih gubitaka po

osnovu kojih nisu bila priznata odložena poreska sredstva (120,614)

(108,751) Ostalo 6,188 13,392 Porez na dobitak iskazan u bilansu uspeha 516,198 169,382 Efektivna poreska stopa 8.05% 5.69%

Banka je radi utvr�ivanja zakonske obaveze po osnovu poreza na dobit za period od 1. januara do 31. decembra 2008. godine, uve�ala poresku osnovicu za iznos kreiranih rezervisanja u ukupnom iznosu 528,892 hiljade dinara i to po osnovu:

– rezervisanja za sudske sporove u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 336,309 hiljada dinara;

– rezervisanja za restruktuiranje u skladu sa MRS 37 ”Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina“ u iznosu od 142,923 hiljade dinara;

– rezervisanje za otpremnine zaposlenima u skladu sa MRS 19 ”Primanja zaposlenih“ u iznosu od 21,663 hiljade dinara; i

– rezervisanja za poreske obaveze u iznosu od 27,997 hiljada dinara.



36

13. POREZ NA DOBIT (Nastavak)

(c) Odložena poreska sredstva

Odložena poreska sredstava se u celini odnose na neiskoriš�ene poreske kredite za ulaganja u osnovna sredstva, prenosivih na ra�un budu�ih rezultata, kod kojih pravo na koriš�enje isti�e u periodu od 10 godina od datuma nastanka poreskog kredita. Promene na odloženim poreskim sredstvima prikazane su u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara 2008. 2007. Stanje na dan 1. januara 439,388 491,703 Efekat privremenih razlika

evidentiran na teret bilansa uspeha (234,064) (52,315) Stanje na dan 31. decembra 205,324 439,388 Neiskoriš�eni poreski krediti po osnovu ulaganja u osnovna sredstva prikazani su u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara Godina nastanka poreskog kredita

Godina isteka 31.12.2008. 31.12.2007.

2003. 2013. - 108,494 2004. 2014. 1,292 126,862 2005. 2015 63,710 63,710 2006. 2016. 140,322 140,322

Ukupno 205,324 439,388

(d) Odložene poreske obaveze Odložene poreske obaveze se u celini odnose na oporezive privremene razlike izme�u knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja i njihove poreske osnove. Promene na odloženim poreskim obavezama u toku godine prikazane su u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara 2008. 2007. Stanje na dan 1. januara 26,390 39,331 Efekat privremenih razlika po osnovu amortizacije

evidentiran u korist bilansa uspeha (18,245) (12,941) Stanje na dan 31. decembra 8,145 26,390



37

14. ZARADA PO AKCIJI

Rešenjem Agencije za privredne registre – Registra privrednih subjekata BD. 159633/2006 od 5. oktobra 2006. godine Banka je postala zatvoreno akcionarsko društvo, tako da nije obavezna da izra�unava i obelodanjuje zaradu po akciji u skladu sa zahtevima MRS 33 ”Zarada po akciji”.

15. GOTOVINA I GOTOVINSKI EKVIVALENTI

U hiljadama dinara 2008. 2007. U dinarima Žiro-ra�un 27,267,990 2,860,818 Gotovina u blagajni 2,023,557 2,174,061 Blagajni�ki zapisi Narodne banke Srbije 1,153,747 367,880

30,445,294 5,402,759 U stranoj valuti Devizni ra�uni kod banaka u inostranstvu 519,858 2,456,741 Gotovina u blagajni 1,270,651 1,374,791 Ostala nov�ana sredstva 27,929 51,450

1,818,438 3,882,982 Zlato i ostali plemeniti metali 24,556 20,020

Stanje na dan 31. decembra 32,288,288 9,305,761

U skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka je dužna da obra�unava i izdvaja obaveznu dinarsku rezervu po stopi od 10% (2007. godina: 10%) na iznos prose�nog dnevnog stanja dinarskih sredstava u toku jednog kalendarskog meseca na svoj žiro ra�un kod Narodne banke Srbije. Izuzetno od ovoga, banke obaveznu dinarsku rezervu obra�unavaju po stopi od 45% na iznos prose�nog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu koji su indeksirani deviznom klauzulom, kao i na iznos prose�nog dnevnog knjgovodstvenog stanja obaveza u dinarima u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva. Pored toga, izuzetno od gore navedenog, banke obaveznu dinarsku rezervu obra�unavaju po stopi od 5% na iznos prose�nog dnevnog knjigovodstvenog stanja dinarskih depozita u prethodnom kalendarskom mesecu po osnovu depozita oro�enih na rok preko jednog meseca. Dodatno, dinarsku obaveznu rezervu �ini i do 40% dinarske protivvrednosti obra�unate devizne rezerve. Na dan 31. decembra 2008. godine, dinarska obaveza rezerva iznosila je 22,760,383 hiljade dinara i bila je uska�ena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Prose�na kamatna stopa na iznos izdvojene dinarske rezerve, koji ne prelazi iznos obra�unate obavezne rezerve, u toku 2008. godine iznosila je 2.5% na godišnjem nivou.



38

16. OPOZIVI DEPOZITI I KREDITI

U hiljadama dinara

2008. 2007. U dinarima Deponovani viškovi likvidnih sredstava kod

Narodne banke Srbije -

6,800,000 Plasmani Narodnoj banci Srbije po REPO

poslovima 10,000,000

36,800,000 10,000,000 43,600,000 U stranoj valuti Obavezna rezerva kod Narodne banke 27,112,238 35,575,025 27,112,238 35,575,025 Stanje na dan 31. decembra 37,112,238 79,175,025

U skladu sa Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije, Banka obra�unava i izdvaja deviznu rezervu kod Narodne banke Srbije na osnovu prose�nog dnevnog iznosa depozita u stranoj valuti na mese�nom nivou u prethodnom mesecu. Obavezna rezerva se obra�unava po stopi od 45% (2007. godina: 45%) na iznos prose�nog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu. Iznos obra�unate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugoro�nih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Izuzetno od navedenog, po stopi od 40% obavezna rezerva se obra�unava na deo devizne osnovice koju �ine obaveze po osnovu devizne štednje položene kod banaka, po stopi od 20% na deo devizne osnovice koju �ine subordinirane obaveze, i po stopi od 100% na iznos prose�nog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava koja davaoci lizinga drže na posebnom ra�unu otvorenom kod banke i po stopi od 0% na pozitivnu razliku izme�u dela devizne osnovice koju �ine obaveze u devizama po osnovu depozita i kredita iz inostranstva iz prethodnog kalendarskog meseca i tog dela devizne osnovice iz septembra 2008. godine. Od ukupno obra�unate devizne obavezne rezerve 60% se izdvaja u evrima, a preostalih 40% u dinarima na žiro ra�unu. Na iznos ostvarenog prose�nog stanja izdvojene devizne rezerve, Narodna banka Srbije ne pla�a kamatu. Na dan 31. decembra 2008. godine, obavezna rezerva Banke u stranoj valuti bila je uskla�ena sa navedenom Odlukom Narodne banke Srbije. Repo transakcije se iskazuju kao transakcije finansiranja ili pozajmljivanja. One predstavljaju kupovinu i prodaju hartija od vrednosti u kojoj su se ugovorne strane sporazumele da na datum kupovine, hartije od vrednosti prodavac proda kupcu koji pla�a prodavcu kupovnu cenu za te hartije, uz istovremenu obavezu kupca da na ugovoreni datum reotkupa te iste hartije od vrednosti proda prodavcu, koji je u obavezi da kupcu plati ugovorenu reotkupnu cenu. Potraživanja po repo transakcijama u iznosu od 10,000,000 hiljada dinara na dan 31. decembra 2008. godine odnose se na sredstva plasirana u blagajni�ke zapise Narodne banke Srbije sa rokom dospe�a od 14 dana do 16 dana i kamatnom stopom od 17,75% na godišnjem nivou.



39

17. POTRAŽIVANJA PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA, PRODAJE, PROMENE FER

VREDNOSTI DERIVATA I DRUGA POTRAŽIVANJA

U hiljadama dinara 2008. 2007.

U dinarima Potraživanja za kamatu i naknadu: – druge banke 11,988 4,828 – Narodna banka Srbije 22,148 23,835 – preduze�a 1,448,184 669,915 – javni sektor 23,444 20,251 – stanovništvo 349,919 209,303 – strana lica 237 22 – drugi komitenti 5,986 66,916 Potraživanja od prodaje 7,898 1,700 Druga potraživanja - 2,813 1,869,804 999,583 U stranoj valuti Potraživanja za kamatu i naknadu: – druge banke 56 3 – preduze�a 73,923 51,215 – javni sektor 173 4 – stanovništvo 11,417 1,824 – strana lica 4,836 9,937 – drugi komitenti 329 - 90,734 62,983 Bruto potraživanja 1,960,538 1,062,566 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) – u dinarima (627,689) (220,016) – u stranoj valuti (24,341) - (652,030) (220,016) Stanje na dan 31. decembra 1,308,508 842,550



40

18. DATI KREDITI I DEPOZITI

U hiljadama dinara

2008. 2007. Kratkoro�ni Dugoro�ni Ukupno Kratkoro�ni Dugoro�ni Ukupno U dinarima Krediti i plasmani: – Banke i druge finansijske

organizacije 852,289 1,588,666 2,440,955 1,152,467 11,488 1,163,955 – Preduze�a 54,017,728 46,428,905 100,446,633 28,480,052 28,951,168 57,431,220 – Stanovništvo 10,840,403 34,555,779 45,396,182 3,642,187 24,071,782 27,713,969 – Javni sektor 61,518 5,876,196 5,937,714 272,736 4,454,290 4,727,026 – Strana lica 664 164,536 165,200 - - - – Drugi komitenti 26,831 - 26,831 5,572,583 - 5,572,583 Ukupno u dinarima 65,799,433 88,614,082 154,413,515 39,120,025 57,488,728 96,608,753 U stranoj valuti Krediti i plasmani: – Banke i druge finansijske

organizacije 444,223 31,179 475,402 325 46,472 46,797 – Preduze�a 2,856,572 4,867,900 7,724,472 1,961,911 3,827,965 5,789,876 – Stanovništvo 293,690 - 293,690 - - - – Javni sektor 2,983 - 2,983 - - - – Strana lica 12,475,706 549,326 13,025,032 316,945 - 316,945 – Drugi komitenti - - - 58,734 - 58,734 Ukupno u stranoj valuti 16,073,174 5,448,405 21,521,579 2,337,915 3,874,437 6,212,352 Bruto krediti i depoziti 81,872,607 94,062,487 175,935,094 41,457,940 61,363,165 102,821,105 Minus: Ispravka vrednosti

(Napomena 7(b)) (6,684,676) (3,726,083) (10,410,759) (4,500,717) (2,601,976) (7,102,693)Stanje na dan 31. decembra 75,187,931 90,336,404 165,524,335 36,957,223 58,761,189 95,718,412

Plasmani stranim bankama odnose se na oro�ena sredstva kod inostranih komercijalnih banaka na period od 3 do 7 dana, uz kamatnu stopu od 0,85% do 3,90% na godišnjem nivou. Kratkoro�ni krediti odobravani su preduze�ima za finansiranje poslovnih aktivnosti u oblasti trgovine, prera�iva�ke industrije, gra�evinarstva, poljoprivrede i prehrambene proizvodnje, kao i za ostale namene, uz kamatne stope koje su se kretale u rasponu od 0,45% do 2,6% mese�no na dinarske kredite, odnosno od 0,6% do 2% mese�no na kredite u stranoj valuti. Kamatna stopa na dugoro�ne kredite pravnim licima u dinarima kretala se u rasponu od 0,5% do 1,3% mese�no. Gotovinski krediti stanovništvu sa celokupnim pokri�em depozitom odobravani su na period do 15 godina uz kamatnu stopu od 0,4% mese�no, potroša�ki krediti na period do 6 godina uz kamatnu stopu 0,75% do 0,9% mese�no, dok su stambeni krediti odobreni na period do 20 godina uz kamatnu stopu od 0,5% mese�no.



41

18. DATI KREDITI I DEPOZITI (Nastavak)

Kratkoro�ni krediti plasirani stanovništvu, koji obuhvataju potroša�ke i gotovinske kredite, odobravani su uz u�eš�e od 20% i kamatnu stopu od 0,79% do 2,21% mese�no, odnosno na osnovu položenih deviznih depozita uz kamatnu stopu od 0,55% do 0,80% mese�no. Kamatna stopa na dozvoljena prekora�enja na ra�unima gra�ana iznosi do 1,75% mese�no, odnosno 3,5% mese�no na nedozvoljeni minusni saldo na teku�im ra�unima gra�ana. Dugoro�ni krediti stanovništvu odobreni su za kupovinu trajnih potrošnih dobara, renoviranje, adaptaciju i kupovinu stambenog i poslovnog prostora, na period od 2 do 20 godina uz kamatnu stopu od 0,75% do 2,21% mese�no, u zavisnosti od namene kredita i visine depozita.

19. HARTIJE OD VREDNOSTI (BEZ SOPSTVENIH AKCIJA)

U hiljadama dinara 2008. 2007. Hartije od

vrednosti po fer vrednosti

kroz bilans uspeha


raspoložive za prodaju

Ukupno

Hartije od vrednosti po fer vrednosti

kroz bilans uspeha


raspoložive za prodaju

Ukupno Hartije od vrednosti i ostali

plasmani koji se kotiraju na tržištu:

– u�eš�a u kapitalu - 105,993 105,993 3,041 18,951 21,992 – dužni�ke hartije od

vrednosti koje je izdala Republika Srbija 139,372

-

139,372

154,691

-

154,691 139,372 105,993 245,365 157,732 18,951 176,683 Hartije od vrednosti i ostali

plasmani koji se ne kotiraju na tržištu:

– u�eš�a u kapitalu - 19,082 19,082 - 17,410 17,410 Odstupanje od nabavne

vrednosti (45,851)

53,318

7,467

(46,317)

24,798

(21,519) (45,851) 72,400 26,549 (46,317) 42,208 (4,109) Bruto stanje 93,521 178,393 271,914 111,415 61,159 172,574 Minus: Ispravka vrednosti

(Napomena 7(b)) -

(17,522)

(17,522)

(90)

(9,193)

(9,283) Stanje na dan 31. decembra 93,521 160,871 254,392 111,325 51,966 163,291

Efekat vrednovanja hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju po tržišnoj ceni, koja je utvr�ena prema vrednosti akcija na Beogradskoj berzi na dan bilansa stanja, evidentiran je u korist revalorizacionih rezervi (videti Napomenu 31(a)).



42

20. UDELI (U�EŠ�A)

U hiljadama dinara

2008. 2007. U dinarima U�eš�a u kapitalu zavisnih pravnih lica: – Intesa Leasing d.o.o., Beograd – 51% udela 214,574 214,574 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (201,634) (99,707) 12,940 114,867 U�eš�a u kapitalu drugih pravnih lica: Alma Mons d.o.o., Novi Sad 30 30 Bancor Consulting Group d.o.o., Novi Sad 267 267 Pan Trgovina d.o.o., Novi Sad 466 466 Nikola Tesla d.o.o., Subotica 162 162 Veeda d.o.o., Vranje 29 29 Poslovni Inkubator Beo�in d.o.o., Beo�in 33 33 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (851) (851) 136 136 Stanje na dan 31. decembra 13,076 115,003

21. OSTALI PLASMANI

U hiljadama dinara 2008. 2007. U dinarima Kupljeni plasmani – faktoring 1,799,544 612,872 Pokriveni akreditivi i druga jemstva 208,254 - Plasmani za izvršena cedirana potraživanja 666,822 - Ostali plasmani 1,679,358 615,134 4,353,978 1,228,006 U stranoj valuti Ostali plasmani 114,233 47,195 114,233 47,195 Bruto plasmani 4,468,211 1,275,201 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) – u dinarima (212,446) (99,120) – u stranoj valuti (545) (13,394) (212,991) (112,514) Stanje na dan 31. decembra 4,255,220 1,162,687



43

22. NEMATERIJALNA ULAGANJA

U hiljadama dinara

Licence

Softveri

Nemate-rijalna

ulaganja u pripremi

Ukupno NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara 2007. godine 240,557

334,893

457,911

1,033,361

Pove�anja u toku godine 90 240,240 340,337 580,667 Otu�enja i rashodovanja - (53,812) (474,707) (528,519) Stanje na dan 31. decembra 2007. godine 240,647

521,321

323,541

1,085,509

Pove�anja u toku godine - 44,494 63,016 105,510 Prenos na osnovna sredstva - - (300,464) (300,464) Rashodovanje i ostale promene (19,810) - - (19,810) Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 220,837

565,815

86,093

872,745

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2007. godine 24,229

82,901

98,198

205,328

Amortizacija (Napomena 9) 25,905 126,640 78,037 230,582 Otu�enja i rashodovanja - (25,773) (80,971) (106,744) Stanje na dan 31. decembra 2007. godine 50,134

183,768

95,264

329,166

Amortizacija (Napomena 9) 24,919 133,217 - 158,136 Prenos na osnovna sredstva - - (95,264) (95,264) Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 75,053

316,985

-

392,038

Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2008. godine 145,784

248,830

86,093

480,707

– 31. decembra 2007. godine 190,513 337,553 228,277 756,343

Rukovodstvo Banke smatra da nematerijalna ulaganja na dan bilansa stanja nisu obezvre�ena.



44

23. OSNOVNA SREDSTVA I INVESTICIONE NEKRETNINE

U hiljadama dinara

Zemljište i gra�evinski

objekti

Oprema i oprema uzeta u

finansijski lizing

Ulaganja

u tu�a osnovna sredstva

Avansi i sredstva u

pripremi

Ukupno osnovna sredstva

Investicione nekretnine

NABAVNA VREDNOST Stanje na dan 1. januara 2007. godine 4,121,171

3,059,111

-

163,436

7,343,718

-

Pove�anja u toku godine - - - 455,085 455,085 - Prenosi 4,799 506,394 - (511,193) - - Otu�enja i rashodovanja (21) (118,179) - (66,267) (184,467) - Stanje na dan 31. decembra 2007. godine 4,125,949

3,447,326

-

41,061

7,614,336

-

Pove�anja u toku godine 1,338,579 81,770 - 465,011 1,885,360 Prenos sa sredstava u

pripremi -

331,455

128,442

(459,897)

-

- Prenos (sa)/na (13,183) (22,554) 22,554 - (13,183) 13,183 Prenos sa nematerijalnih

ulaganja -

-

300,464

-

300,464

- Otu�enja i rashodovanja - (178,611) (4,282) - (182,893) - Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 5,451,345

3,659,386

447,178

46,175

9,604,084

13,183

AKUMULIRANA ISPRAVKA VREDNOSTI

Stanje na dan 1. januara 2007. godine 401,957

1,266,018

-

-

1,667,975

-

Amortizacija (Napomena 9) 53,578 496,965 - - 550,543 - Otu�enja i rashodovanja - (112,022) - - (112,022) - Stanje na dan 31. decembra 2007. godine 455,535

1,650,961

-

-

2,106,496

-

Amortizacija (Napomena 9) 102,947 538,661 64,316 - 705,924 329 Prenos (sa)/na (1,216) (22,554) 22,554 - (1,216) 1,216 Prenos sa nematerijalnih

ulaganja -

-

95,264

-

95,264

- Otu�enja i rashodovanja - (165,471) (4,282) - (169,753) - Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 557,266

2,001,597

177,852

-

2,736,715

1,545

Neotpisana vrednost na dan: – 31. decembra 2008. godine 4,894,079

1,657,789

269,326

46,175

6,867,369

11,638

– 31. decembra 2007. godine 3,670,414 1,796,365 - 41,061 5,507,840 -

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka ima vlasništvo nad sredstvima kojima raspolaže i izuzev hipoteke upisane na poslovnom prostoru Banke u Novom Sadu, Bulevar Mihajla Pupina br. 4, Banka nema drugih tereta na imovini. Neotpisana vrednost opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2008. godine iznosi 38,476 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 53,986 hiljada dinara). Koriste�i eksterne i interne izvore informacija u skladu sa MRS 36 “Umanjenje vrednosti imovine“ u cilju analize da li postoje indikacije da je neko sredstvo obezvre�eno, rukovodstvo Banke smatra da osnovna sredstva na dan bilansa stanja nisu obezvre�ena.



45

24. OSTALA SREDSTVA

U hiljadama dinara 2008. 2007. Potraživanja od zaposlenih 7,108 7,296 Potraživanja po osnovu prepla�enih poreza, osim

poreza na dobit 863

2,598 Potraživanja po osnovu datih avansa 88,428 25,590 Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja 1,431,553 395,247 Zalihe - 785 Materijalne vrednosti primljene po osnovu

naplate potraživanja 18,838

18,691 Ostala sredstva 31,469 (10,639) Razgrani�ena potraživanja za obra�unatu

kamatu:

– u dinarima 113,143 115,176 – u stranoj valuti 47,625 39,361 Razgrani�ena potraživanja za ostale obra�unate

prihode u stranoj valuti 18,105

20,123 Razgrani�eni ostali troškovi: – u dinarima 129,799 113,438 – u stranoj valuti 32,330 36,243 Ostala aktivna vremenska razgrani�enja

u dinarima 77

77 Bruto ostala sredstva 1,919,338 763,986 Minus: Ispravka vrednosti (Napomena 7(b)) (39,719) (12,021) Stanje na dan 31. decembra 1,879,619 751,965

Ostala potraživanja iz operativnog poslovanja koja na dan 31. decembra 2008. godine iznose 1,431,553 hiljade dinara, najve�im delom se sastoje od potraživanja u dinarima po platnim karticama - Ostala potraživanja u dinarima po karticama drugih izdavaoca - Master Card u iznosu od 72,399 hiljada dinara, VISA od 858,709 hiljada dinara, kao i za isplatu gotovine sa ATM-a BIB u iznosu od 297,201 hiljadu dinara.



46

25. TRANSAKCIONI DEPOZITI

U hiljadama dinara 2008. 2007. U

dinarima U stranoj

valuti

Ukupno U

dinarima U stranoj

valuti

Ukupno Druge banke 81,918 47,715 129,633 72,198 42,633 114,831 Finansijske organizacije 158,574 86,017 244,591 191,503 935,940 1,127,443 Dobrovoljni penzioni

fondovi 11,565

-

11,565

-

-

- Osiguravaju�e

organizacije 180,958

87,792

268,750

118,984

199,635

318,619 Preduze�a 21,238,225 10,074,920 31,313,145 28,266,346 7,320,729 35,587,075 Javni sektor 3,880 84 3,964 221 2,648 2,869 Stanovništvo 4,462,066 14,615,677 19,077,743 3,782,731 20,016,813 23,799,544 Strane banke 2,669 19,421 22,090 - 24,845 24,845 Ostala strana lica 66,474 776,535 843,009 458,824 919,552 1,378,376 Drugi komitenti 1,229 1,093,533 1,094,762 - 68,659 68,659 Stanje na dan 31. decembra 26,207,558

26,801,694

53,009,252

32,890,807

29,531,454

62,422,261

Na transakcione depozite komitenata Banka pla�a kamatu u rasponu od 1,0% do 16,75% na godišnjem nivou, u zavisnosti od valute i iznosa depozita. Na transakcione depozite stanovništva u dinarima Banka pla�a kamatu po stopi od 3% godišnje, odnosno kamatu od 1% godišnje za ra�une u EUR i 0,5% do 1,5% godišnje za ostale valute.



47

26. OSTALI DEPOZITI

U hiljadama dinara

2008. 2007. Kratkoro�ni Dugoro�ni Ukupno Kratkoro�ni Dugoro�ni Ukupno U dinarima Štedni depoziti: – Stanovništvo 617,088 4,729 621,817 685,012 5,113 690,125 – Strana lica 7,914 - 7,914 3,868 - 3,868 Namenski depoziti 1,195,564 1,594,107 2,789,671 142,982 82,151 225,133 Ostali depoziti 23,041,992 32,612 23,074,604 20,632,228 413,548 21,045,776 Ukupno u dinarima 24,862,558

1,631,448

26,494,006

21,464,090

500,812

21,964,902

U stranoj valuti Štedni depoziti: – Stanovništvo 38,095,138 2,737,493 40,832,631 19,350,287 1,498,774 20,849,061 – Strana lica 634,524 38,674 673,198 133,005 19,809 152,814 Namenski depoziti 4,492,517 4,941,567 9,434,084 10,908,336 4,957,218 15,865,554 Ostali depoziti 11,510,221 7,674 11,517,895 7,635,134 531,279 8,166,413 Ukupno u stranoj valuti 54,732,400

7,725,408

62,457,808

38,026,762

7,007,080

45,033,842

Stanje na dan 31. decembra 79,594,958

9,356,856

88,951,814

59,490,852

7,507,892

66,998,744

Na oro�ene depozite komitenata u dinarima i u stranoj valuti Banka pla�a kamatu u rasponu od 1,0% do 19,5% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oro�avanja sredstava i valute. Na namenske depozite komitenata i fizi�kih lica Banka ne pla�a kamatu. Na kratkoro�ne depozite u dinarima stanovništva pla�a se kamata u rasponu od 9,0% do 14% na godišnjem nivou, u zavisnosti od perioda oro�avanja sredstava. Kamatna stopa na kratkoro�ne depozite stanovništva u stranoj valuti iznosi od 1,0% do 8,0% godišnje, u zavisnosti od perioda oro�avanja i valute. Dugoro�ni depoziti stanovništva u stranoj valuti deponovani su po kamatnim stopama u rasponu od 4,0% do 8,0% na godišnjem nivou za EUR, i od 1,0% do 4,0% na godišnjem nivou za ostale valute, u zavisnosti od perioda oro�avanja sredstava. Struktura ostalih depozita prema komitentima prikazana je u slede�oj tabeli: U hiljadama dinara 2008. 2007. Banke 2,962,508 781964 Preduze�a 26,156,791 26,680,131 Stanovništvo 3,884,407 583,971 Strana lica 35,209 2,783 Javni sektor 710,294 437,835 Drugi komitenti 843,290 725,505 Stanje na dan 31. decembra 34,592,499 29,212,189



48

27. PRIMLJENI KREDITI

U hiljadama dinara

2008. 2007. Kratkoro�ni Dugoro�ni Ukupno Kratkoro�ni Dugoro�ni Ukupno U dinarima Krediti: – Druge banke 410,000 40,204 450,204 796,210 36,644 832,854 Ostale finansijske

obaveze -

-

-

1,588

-

1,588 Ukupno u dinarima 410,000

40,204

450,204

797,798

36,644

834,442

U stranoj valuti Krediti: – Druge banke - - - 1,639 - 1,639 – Preduze�a 335,622 - 335,622 427,910 - 427,910 – Javni sektor - 1,236,757 1,236,757 - 583,113 583,113 – Strana lica 29,146,054 16,581,880 45,727,934 7,977,701 13,329,776 21,307,477 Ostale finansijske

obaveze 242,711

-

242,711

203,149

-

203,149 Ukupno u stranoj valuti 29,724,387

17,818,637

47,543,024

8,610,399

13,912,889

22,523,288

Stanje na dan 31. decembra 30,134,387

17,858,841

47,993,228

9,408,197

13,949,533

23,357,730

Kamatna stopa na kratkoro�ne kredite u dinarima kre�e se u rasponu od 18,10% do 18,40% godišnje, odnosno od 3,5% do 4,0% godišnje za kredite u stranoj valuti, u zavisnosti od datuma dospe�a kredita i valute (za CHF 0,75%; za USD 0,20% i za EUR 2,85% godišnje). Dugoro�ni krediti u dinarima odobreni su Banci po kamatnim stopama u rasponu od 0,5% do 5,5% na godišnjem nivou. Kamatna stopa na dugoro�ne kredite u stranoj valuti kre�e se u rasponu od EURIBOR 3M + 0,01% do EURIBOR 6M + 2,0%, u zavisnosti od perioda odobrenja kredita i valute.



49

27. PRIMLJENI KREDITI (Nastavak)

Na dan 31. decembra 2008. godine, stanje obaveza po kreditima od stranih banaka, koje su prikazane u okviru dugoro�nih kredita dobijenih od stranih lica, iznosi 16,581,880 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 13,560,361 hiljada dinara). Najzna�ajniji deo ovih kredita u iznosu od 14,695,805 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 11,489,249 hiljada dinara) odnosi se na kredite primljene od �lanica Intesa Sanpaolo grupe, kao što je prikazano u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara

Naziv poverioca

Valuta

Odobreni iznos

kredita

Datum

dospe�a

Kamatna

stopa

2008. 2007. Intesa Sanpaolo S.p.A.,

Italija

EUR

50,000,000

09.11.2010. 3M Euribor +

1,6% p.a.

4,430,050 3,961,810 Intesa Sanpaolo S.p.A.,

Italija

EUR

5,000,000

13.01.2016. 3M Euribor –

1 b.p.

196,891 396,181 Intesa Sanpaolo S.p.A.,

Italija

EUR

10,000,000

13.01.2014. 3M Euribor –

1 b.p.


Italija

EUR

10,000,000

21.12.2014. 3M Euribor –

1 b.p.


Italija

EUR

10,000,000

21.12.2016. 3M Euribor –

1 b.p.


Italija

EUR

10.000.000

03.12.2015.

3M Euribor


Italija

EUR

5.000.000

25.07.2018. 3M Euribor +

1 b.p.

443,006 - Intesa Sanpaolo S.p.A.,

Italija

EUR

10,000,000

07.11.2016.

3M Euribor


Italija

EUR

500.000

19.12.2014.

3M Euribor


Italija

EUR

2.000.000

13.01.2016. 3M Euribor –

1 b.p.

157,513 - Intesa London

EUR

19.500.000

27.12.2011. 6M Euribor +

1,00% p.a.

1,727,719 - Intesa London

USD

7.205.000

08.01.2010. 6M Euribor +

0,75% p.a.

453,195 - Vseobecna Uverova

banka A.S., Slova�ka

EUR

40,000,000

03.05.2011. 3M Euribor +

1,3% p.a.

3,544,040 3,169,448 Vseobecna Uverova

banka A.S., Slova�ka

EUR

10,000,000

14.01.2008. 3M Euribor +

85 b.p.

- 792,362 Stanje na dan 31. decembra 14,695,805 11,489,249



50

28. OBAVEZE PO OSNOVU KAMATA, NAKNADA I PROMENE

VREDNOSTI DERIVATA U hiljadama dinara 2008. 2007. U dinarima Obaveze po osnovu kamata i naknada: – Banke 529 95 – Preduze�a 1,699 1,620 – Javni sektor 2,162 15 – Drugi komitenti 674 - Obaveze po osnovu promene vrednosti derivata 134,027 110,128 139,091 111,858 U stranoj valuti Obaveze po osnovu kamata i naknada: – Banke 3,443 35 3,443 35 Stanje na dan 31. decembra 142,534 111,893

29. REZERVISANJA U hiljadama dinara 2008. 2007. Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi (a) 1,483,053 1,340,521 Rezervisanja za primanja zaposlenih: – restrukturiranje (b) 142,923 314,475 – dugoro�ne beneficije po osnovu naknada za

odlazak u penziju (c) 202,227

180,564 Rezervisanja za sudske sporove (Napomena 35(a)) 344,945 127,987 Rezervisanja za obaveze po osnovu PDV-a 143,807 115,810 Stanje na dan 31. decembra 2,316,955 2,079,357

(a) Prema internoj politici Banke, rezervisanja za rizi�nu vanbilansnu aktivu vrše se po istim kriterijumima kao i rezervisanja za bilansna potraživanja, odnosno vanbilansne stavke se klasifikuju u kategorije naplativosti potraživanja na osnovu procene nadoknadivog iznosa potraživanja ukoliko do�e do odliva sredstava, kao i verovatno�e odliva sredstava. Za potencijalne obaveze kod kojih se ne o�ekuje odliv sredstava Banke, kao i kod kojih se proceni da �e u slu�aju odliva sredstava potraživanja biti naplativa u punom iznosu, Banka ne vrši rezervisanje.

(b) Rezervisanja po osnovu restrukturiranja formirana su na bazi Programa rešavanja viška

zaposlenih u Banci za svrhu isplate otpremnina, a na osnovu broja prijavljenih radnika kojima radni odnos prestaje po osnovu utvr�enog tehnološkog viška i dobrovoljnog odlaska u starosnu penziju.



51

29. REZERVISANJA (Nastavak) (c) Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju i jubilarne nagrade zaposlenih

formirana su na bazi izveštaja nezavisnog aktuara na dan bilansa stanja i ista su iskazana u iznosu sadašnje vrednosti o�ekivanih budu�ih isplata. Prilikom utvr�ivanja sadašnje vrednosti o�ekivanih odliva koriš�ena je diskontna stopa od 8% koja predstavlja adekvatnu stopu u skladu sa MRS 19 “Primanja zaposlenih” u odsustvu razvijenog tržišta visokokvalitetnih korporativnih obveznica. Rezervisanje je utvr�eno na osnovu Pravilnika o radu Banke i pretpostavke prose�nog rasta zarada po stopi od 5% godišnje tokom celokupnog perioda za koji se rezervišu sredstva.

30. OSTALE OBAVEZE U hiljadama dinara 2008. 2007. Obaveze za neto zarade i naknade zarada 112,933 170,132 Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine,

osim poreza na dobitak 78,167

117,576 Obaveze prema dobavlja�ima 729,227 167,734 Obaveze po osnovu primljenih avansa 94,418 70,096 Ostale obaveze 769,769 - 1,784,514 521,538 Pasivna vremenska razgrani�enja Razgrani�ene obaveze za obra�unatu kamatu: – u dinarima 292,071 148,149 – u stranoj valuti 917,392 606,428 Razgrani�ene obaveze za ostale obra�unate rashode

u stranoj valuti -

6,887 Razgrani�eni prihodi po osnovu naknada na

odobrene kredite 593,649

446,346 Razgrani�eni ostali prihodi u dinarima 43,833 491 Ostala pasivna vremenska razgrani�enja: – u dinarima 78,241 59,268 – u stranoj valuti 519 3,097 1,925,705 1,270,666 Subordinirane obaveze (a) 9,746,110 8,715,982 Obaveze po osnovu finansijskog lizinga (b) 42,295 52,388 Stanje na dan 31. decembra 13,498,624 10,560,574



52

30. OSTALE OBAVEZE (Nastavak)

(a) Stanje i struktura subordiniranih obaveza na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine

prikazani su u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara

Naziv poverioca

Oznaka

valute

Odobren iznos

kredita

Datum

dospe�a

Kamatna

stopa

31.12.2008.

31.12.2007. International Finance

Corporation (IFC), Vašington, SAD

EUR 60,000,000

15.12.2012.

6M Euribor + 2,25% p.a.

4,430,050

4,754,172 Intesa Holding

International S.A., Luksemburg

EUR 50,000,000

12.03.2012.

3M Euribor + 1,8% p.a.

5,316,060

3,961,810 Stanje na dan 9,746,110 8,715,982

(b) Obaveze po osnovu opreme uzete u finansijski lizing na dan 31. decembra 2008. i 2007.

godine prikazane su kako sledi:

U hiljadama dinara 2008. 2007.

Minimalna lizing pla�anja

Sadašnja vrednost

Budu�a vrednost

Sadašnja vrednost

Budu�a vrednost

Do 1 godine 33,432 35,193 20,808 25,842 Od 1 do 5 godina 8,863 9,684 31,580 33,077 Stanje na dan 31. decembra 42,295 44,877 52,388 58,919

31. KAPITAL

(a) Struktura kapitala Banke Kapital Banke na dan 31. decembra 2008. godine obuhvata akcijski kapital, ostali kapital, emisionu premiju, rezerve, revalorizacione rezerve i dobitak teku�eg perioda. Struktura kapitala Banke prikazana je u narednoj tabeli: U hiljadama dinara 2008. 2007. Akcijski kapital - obi�ne akcije /i/ 18,477,400 15,752,700 Ostali kapital 11,158 11,158 Emisiona premija /ii/ 9,957,774 2,989,941 Rezerve iz dobiti /iii/ 8,875,587 6,522,199 Revalorizacione rezerve /iv/ 706,270 584,333 Neraspore�eni dobitak iz ranijih godina - 14,677 Gubitak iz ranijih godina - (818,907) Dobitak teku�eg perioda 5,892,499 3,157, 619 Stanje na dan 31. decembra 43,920,688 28,213,720



53

31. KAPITAL (Nastavak)

(a) Struktura kapitala Banke (Nastavak)

/i/ Akcijski kapital

Kao što je obelodanjeno u Napomeni 1. uz finansijske izveštaje, Banka i Panonska banka a.d. Novi Sad su do 30. septembra 2007. godine poslovale kao dve nezavisne banke i obe su u toku poslovne 2007. godine imale emisiju akcija. Na bazi odluke rukovodstva obe banke izvršen je obra�un srazmere razmene akcija u procesu spajanja pripajanjem dve banke, nakon �ega je došlo do formiranja nove akcionarske strukture Banke kao pravnog sledbenika. Nakon pripajanja Panonske banke a.d. Novi Sad, struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2007. godine je bila slede�a: Naziv akcionara Broj akcija U�eš�e u % Intesa Holding International S.A., Luksemburg 122,166 77,552 International Finance Corporation (IFC),

Vašington, SAD

9,195

5,837 Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 26,157 16,605 Elnos Agrovojvodina a.d., Novi Sad 9 0,006 Ukupno 157,527 100,00

Na dan 31. decembra 2007. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 157,527 komada obi�nih akcija, pojedina�ne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara. U toku 2008. godine, Banka je izvršila dve nove emisije obi�nih akcija u ukupnom iznosu od 9,692,532 hiljade dinara. Dokapitalizacija je izvršena od strane postoje�ih akcionara. Skupština akcionara Banke je na sednici održanoj 6. marta 2008. godine donela Odluku o izdavanju 4. emisije obi�nih akcija bez javne ponude radi pove�anja osnovnog kapitala. Ukupan obim emisije iznosio je 4,300,000,000.00 dinara, iskazanih u 12,088 komada obi�nih akcija pojedina�ne nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara. Akcije su se prodavale po emisionoj ceni od 355,725.00 dinara, koju �ini nominalna vrednost od 100,000.00 dinara i emisiona premija od 255,733.00 dinara. Akcije 4. emisije kupili su postoje�i akcionari Banke i to: Naziv akcionara Broj akcija Intesa Holding International S.A., Luksemburg 9,079 International Finance Corporation (IFC), Vašington, SAD

683

Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 1,944 Ukupno 11,706



54



/i/ Akcijski kapital (Nastavak)

Skupština akcionara Banke je na sednici održanoj 31. marta 2008. godine donela Odluku o izdavanju 5. emisije obi�nih akcija bez javne ponude radi pove�anja osnovnog kapitala. Ukupan obim emisije iznosio je 6,300,031,430.00 dinara, iskazanih u 17,710 komada obi�nih akcija pojedina�ne nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara. Akcije su se prodavale po emisionoj ceni od 355,725.00 dinara, koju �ini nominalna vrednost od 100,000.00 dinara i emisiona premija od 255,725.00 dinara. Akcije 5. emisije kupili su postoje�i akcionari Banke i to:

Naziv akcionara Broj akcija Intesa Holding International S.A., Luksemburg 12,485 International Finance Corporation (IFC),

Vašington, SAD

3,056 Ukupno 15,541

Na dan 31. decembra 2008. godine, akcijski kapital Banke se sastojao od 184,774 komada obi�nih akcija, pojedina�ne nominalne vrednosti od 100 hiljada dinara. Ve�inski akcionar Banke je Intesa Holding Intrenational S.A., Luksemburg sa u�eš�em od 77,787% u akcijskom kapitalu na dan 31. decembra 2008. godine. Struktura akcionara Banke na dan 31. decembra 2008. godine je slede�a:

Naziv akcionara Broj akcija U�eš�e u % Intesa Holding International S.A., Luksemburg 143,730 77,787 International Finance Corporation (IFC),

Vašington, SAD

12,934

7,00 Intesa Sanpaolo S.p.A., Italija 28,101 15,208 Agrovojvodina Elnos a.d., Novi Sad 9 0,005 Ukupno 184,774 100,00

/ii/ Emisiona premija

Emisiona premija, koja na dan 31. decembra 2008. godine iznosi 9,957,774 hiljade dinara, nastala je kao rezultat statusne promene Banke, odnosno spajanja uz pripajanje Panonske banke a.d. Novi Sad u iznosu od 2,989,941 hiljada dinara, kao i po osnovu 4. i 5. emisije obi�nih akcija Banke bez javne ponude radi pove�anja osnovnog kapitala i to:

- emisiona premija u iznosu u ukupnom iznosu od 2,993,611 hiljada dinara nastala je kao rezultat razlike izme�u emisione cene akcija 4. emisije od 355,733.00 dinara i nominalne vrednosti od 100,000.00 dinara; i

- emisiona premija od 3,974,222 hiljade dinara nastala je kao rezultat razlike izme�u emisione cene akcija 5.emisije od 355,725.00 dinara i nominalne vednosti od 100,000.00 dinara.



55



/iii/ Rezerve iz dobiti

Rezerve Banke iz dobiti obuhvataju:

U hiljadama dinara 2008. 2007. Statutarne rezerve - 6,192,003 Posebne rezerve za procenjene gubitke 17,397,618 4,601,394 Nedostaju�i deo posebne rezerve za procenjene

gubitke (8,522,031) (4,271,198) Stanje na dan 31. decembra 8,875,587 6,522,199

Na osnovu odluke Skupštine Banke, a u skladu sa �lanom 70. Pravilnika o kontnom okviru i sadržini ra�una u kontnom okviru za banke (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 98/2007, 57/2008 i 3/2009), izvršeno je pokri�e nedostaju�eg dela posebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke na teret statutarnih rezervi iz dobiti formiranih raspodelom neraspore�enog dobitka iz prethodnih perioda. Posebna rezerva za procenjene gubitke po osnovu kreditnog rizika sadržanog u kreditnom portfoliu Banke, obra�unava se u skladu sa Odlukom Narodne banke Srbije o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki (“Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 129/2007 i 63/2008). Na dan 31. decembra 2008. godine, posebna rezerva za procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki, nakon umanjenja za ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, obra�unata u skladu sa gore navedenom Odlukom Narodne banke (Napomena 2.9.), iznosi 17,397,618 hiljada dinara. Neraspore�eni dobitak iz 2008. godine u iznosu od 5,892,499 hiljada dinara se, na osnovu predloga Upravnog odbora, u celosti prenosi za pokri�e nedostaju�eg dela posebne rezerve iz dobiti za procenjene gubitke. Kona�nu Odluku o raspodeli dobitka a na predlog Upravnog odbora donosi Skupština Banke na redovnoj godišnjoj sednici nakon usvajanja finansijskih izveštaja za poslovnu 2008. godinu. Nedostaju�i iznos rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po plasmanima nakon prenosa neraspore�ene dobiti iz 2008. godine iznosi 2,629,532 hiljade dinara (31. decembar 2007. godine: 4,271,198 hiljada dinara).



56



/iv/ Revalorizacione rezerve

Revalorizacione rezerve, koje na dan 31. decembra 2008. godine iznose 706,270 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 584,333 hiljade dinara), formirane su kao rezultat evidentiranja pozitivnih efekata procene gra�evinskih objekata i svo�enja vrednosti ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju na tržišnu vrednost.

U hiljadama dinara 2008. 2007. Promena vrednosti gra�evinskih objekata 559,125 559,125 Promena vrednosti hartija od vrednosti

raspoloživih za prodaju

147,145

25,208 Stanje na dan 31. decembra 706,270 584,333

(b) Pokazatelji poslovanja Banke – usaglašenost sa zakonskim pokazateljima Banka je dužna da obim i strukturu svog poslovanja i rizi�nih plasmana uskladi sa pokazateljima poslovanja propisanim Zakonom o bankama i relevantnim odlukama Narodne banke Srbije donetim na osnovu navedenog Zakona. Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka je usaglasila sve pokazatelje poslovanja sa propisanim vrednostima. Ostvareni pokazatelji poslovanja Banke na dan 31. decembra 2008. godine bili su slede�i:

Pokazatelji poslovanja Propisani Ostvareni 1. Kapital Minimum

EUR 10 miliona

48,051,632 2. Adekvatnost kapitala Minimum 12% 18,79% 3. Ulaganja Banke Maksimum 60% 14,33% 4. Izloženost prema licima povezanim sa

Bankom

Maksimum 20%

8,97% 5. Veliki i najve�i mogu�i krediti u odnosu

na kapital

Maksimum 400%

26,73% 6. Pokazatelj likvidnosti:

– na dan 31.12.2008. godine Minimum 1 1,28 7. Pokazatelj deviznog rizika Maksimum 20% 3,98%

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka ima velike kredite koji prevazilaze 10% kapitala Banke date slede�im zajmoprimcima: Delta Grupa, Beograd (15,4% kapitala Banke) i NIS, Novi Sad (11,4% kapitala Banke).



57

32. VANBILANSNE POZICIJE

U hiljadama dinara

2008. 2007. Poslovi u ime i za ra�un tre�ih lica (a) 1,415,101 1,157,191 Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze (b) 93,534,746 55,166,180 Derivati (c) 7,717,600 6,515,423 Druge vanbilansne pozicije (d) 30,226,448 46,833,096 Stanje na dan 31. decembra 132,893,895 109,671,890

(a) Poslovi u ime i za ra�un tre�ih lica

U hiljadama dinara 2008. 2007. Plasmani po poslovima u ime i za ra�un tre�ih lica: – kratkoro�ni 424,331 500,926 – dugoro�ni 990,770 656,265 Stanje na dan 31. decembra 1,415,101 1,157,191

(b) Garancije i ostale preuzete neopozive obaveze U hiljadama dinara 2008. 2007. Plative garancije: – u dinarima 12,839,629 9,120,509 – u stranoj valuti 20,105,430 4,483,811 32,945,059 13,604,320 �inidbene garancije: – u dinarima 8,799,136 6,993,294 – u stranoj valuti 1,343,365 1,127,725 10,142,501 8,121,019 Nepokriveni akreditivi u stranoj valuti 1,479,072 1,978,550 Avali i akcepti menica 637,560 719,074 Jemstva 66,451 43,580 Preuzete neopozive obaveze za nepovu�ene kredite 48,264,103 30,699,637 Stanje na dan 31. decembra 93,534,746 55,166,180

Preuzete neopozive obaveze se odnose na neiskoriš�ene odobrene kredite koji se ne mogu jednostrano otkazati i to: minuse na teku�im ra�unima, revolving kredite preduze�ima, višenamenske okvirne kredite, kupovinu i prodaju deviza od banaka u forward transakciji. Na dan 31. decembra 2008. godine formirana rezerva za gubitke po osnovu garancija i ostalih preuzetih neopozivih obaveza iznosi 1,483,053 hiljade dinara (31. decembar 2007. godine: 1,340,521 hiljadu dinara).



58

32. VANBILANSNE POZICIJE (Nastavak)

(c) Derivati

U hiljadama dinara 2008. 2007. Obaveze po valutnim SWAP ugovorima (nominalni

iznos) – prodaja EUR 3,909,730

3,283,851 Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima

(nominalni iznos) – kupovina USD

3,774,000 2,793,787

Potraživanja po valutnim SWAP ugovorima (nominalni iznos) – kupovina CHF -

382,738

Obaveze po osnovu valutnih pokrivenih Forward ugovora (nominalni iznos) – prodaja EUR 17,140

27,733

Potraživanja po osnovu valutnih pokrivenih forward ugovora (nominalni iznos) – kupovina RSD 16,730

27,314

Stanje na dan 31. decembra 7,717,600 6,515,423

Fer vrednost finansijskih derivata

U hiljadama dinara Tehnike

vrednovanja ulazne vrednosti

nedostupne na tržištu

2008. 2007. Finansijska sredstva Neto pozitivna fer vrednost

pokrivenih valutnih forward ugovora -

- 116 Finansijske obaveze Neto negativna fer vrednost

pokrivenih valutnih forward ugovora 266

266 - Neto negativna fer vrednost

valutnih SWAP ugovora (far leg) 133,761

133,761 107,431

(d) Druge vanbilansne pozicije U hiljadama dinara 2008. 2007. Obveznice deponovane devizne štednje 998,550 749,271 Ostala vanbilansna evidencija 29,227,898 46,083,825 Stanje na dan 31. decembra 30,226,448 46,833,096



59

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA

U svom redovnom poslovanju Banka ostvaruje poslovne transakcije sa svojim akcionarima i drugim povezanim licima. Transakcije sa povezanim licima se obavljaju po tržišnim uslovima.

(a) Banka ulazi u odnose sa mati�nim pravnim licem – ve�inskim akcionarom Intesa

Holding International S.A., Luksemburg i drugim �lanicama Intesa Sanpaolo grupacije.

Stanja potraživanja i obaveza na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, kao i prihodi i rashodi u toku godine, proistekli iz transakcija sa pravnim licima u okviru Intesa Sanpaolo gupe prikazana su u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara

2008. godina

Intesa Holding Interna-

tional, Luksem-

burg

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija

Privredna banka

d.d., Zagreb,

Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S.,

Slova�ka

Banka Koper

d.d., Slovenija

Pravex Bank

Comm. bank

Intesa Sanpaolo

Banka d.d.

Bosna i Hercego-

vina Ukupno plasmani - 11,814,625 6,311 1,527,811 - - - - Ostala potraživanja - 5,236 - 2,486 - - 1,537 - Ukupno potraživanja - 11,819,861 6,311 1,530,297 - - 1,537 - Obaveze po

kreditima i depozitima 4,430,637 40,374,040 - 730,228 3,596,752 - - -

Fer vrednost derivata - 133,761 - - - - - - Ostale obaveze - 292,383 2,300 - - 8,394 - - Ukupno obaveze 4,430,637 40,800,184 2,300 730,228 3,596,752 8,394 - - Prihodi od kamata - 3,023 - 84,754 - - - - Prihodi od naknada - 17,694 523 85 - - - - Ukupno prihodi - 20,717 523 84,839 - - - - Rashodi kamata 278,822 837,521 - 3,176 208,482 - 2,848 Rashodi naknada - 10,683 17,414 - - 94,520 - - Ostali rashodi - 433,398 8,015 - - 1,982 - - Ukupno rashodi 278,822 1,281,602 25,429 3,176 208,482 96,502 - 2,848



60

33. OBELODANJIVANJE ODNOSA SA POVEZANIM LICIMA (Nastavak)

U hiljadama dinara

2007. godina

Intesa Holding Interna-

tional, Luksemburg

Intesa Sanpaolo

S.p.A., Italija

Privredna banka d.d.,

Zagreb, Hrvatska

Intesa Leasing

d.o.o., Beograd

Vseobecna Uverova

banka A.S.,

Slova�ka

Banka Koper

d.d., Slovenija

Fer vrednost derivata - 2,682 - - - - Ukupno plasmani - 1,509,811 1,675 558,303 - - Ostala potraživanja - - 3,293 - - Ukupno potraživanja - 1,512,493 1,675 561,596 - - Obaveze po kreditima i

depozitima 3,962,532 16,729,620 - 685,172 4,008,048 - Fer vrednost derivata - 110,113 - - - - Ostale obaveze - 79,157 1,076 - - 11,328 Ukupno obaveze 3,962,532 16,918,890 1,076 685,172 4,008,048 11,328 Prihodi od kamata - 11,380 41,003 - - Prihodi od naknada - 14,477 1,344 994 - - Ukupno prihodi - 25,857 1,344 41,997 - - Rashodi kamata 198,541 564,297 - 3,172 191,892 - Rashodi naknada - 8,425 9,372 - 8,114 128,051 Ostali rashodi - 186,588 1,186 - 2,432 Ukupno rashodi 198,541 759,310 10,558 3,172 200,006 130,483

Prethodno navedena stanja potraživanja i obaveza na dan bilansa stanja, kao i prihodi i rashodi iz poslovnih odnosa nastali u toku godine sa povezanim licima iz Intesa Sanpaolo grupe rezultat su uobi�ajenih poslovnih aktivnosti. Banka na svoja potraživanja i obaveze napla�uje i pla�a kamatu obra�unatu primenom uobi�ajenih tržišnih kamatnih stopa. Potraživanja od povezanih lica nisu pokrivena sredstvima obezbe�enja. Banka nije izdala ni jednu garanciju povezanim licima, niti je korisik njihovih garancija. Na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, Banka nije iskazala ispravku vrednosti potraživanja od povezanih lica.

(b) Naknade �lanovima Izvršnog odbora i drugog klju�nog rukovode�eg osoblja Banke, uklju�uju�i i �lanove Upravnog odbora (iskazane u bruto iznosu), u toku 2008. i 2007. godine, prikazane su u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara 2008. 2007. Naknade �lanovima Izvršnog odbora i ostalom

klju�nom rukovode�em osoblju 72,279

67,407 Ukupno 72,279 67,407



61

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je sastavni deo bankarskog poslovanja i nemogu�e ga je u potpunosti eliminisati. Bitno je me�utim da se rizicima upravlja na takav na�in da se oni svedu u granice prihvatljive za sve zainteresovane strane: vlasnike kapitala, kreditore, deponente, regulatora. Upravljanje rizicima je proces neprekidnog identifikovanja, procene, merenja, pra�enja i kontrole izloženosti banke rizicima. Važan deo procesa upravljanja rizicima je i izveštavanje i ublažavanje rizika. Adekvatan sistem upravljanja rizicima je važan element u obezbe�ivanju stabilnosti banke i profitabilnost njenog poslovanja. Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena slede�im najzna�ajnijim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti i tržišnom riziku (koji obuhvata rizik od promene kamatnih stopa, devizni rizik i ostale tržišne rizike). Banka je tako�e izložena, i prati uticaju operativnog rizika, rizika izloženosti Banke prema jednom licu, ili grupi povezanih lica, rizika ulaganja Banke u druga pravna lica i osnovna sredstva, kao i uticaj rizika koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena. Upravni odbor i Izvršni odbor Banke su odgovorni za uspostavljanje adekvatnog sistema za upravljanje rizicima i njegovu doslednu primenu u praksi. Upravni odbor Banke utvr�uje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, i odgovoran je za uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i za nadzor nad tim sistemom. Izvršni odbor Banke je odgovoran za identifikovanje, procenu i merenje rizika kojima je Banka izložena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje odobri Upravni odbor Banke. Odbor za pra�enje poslovanja Banke (Odbor za reviziju) analizira i usvaja predloge politika i procedura Banke u vezi sa upravljanjem rizicima i sistemom unutrašnjih kontrola koje se Upravnom odboru podnose na razmatranje i usvajanje. Tako�e, Odbor analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovo�enje usvojenih politika i procedura za upravljanje rizicima, i ako je potrebno predlaže na�ine za njihovo unapre�enje. Radi primene posebnog i jedinstvenog sistema upravljanja rizicima i obezbe�enja funkcionalne i organizacione odvojenosti aktivnosti upravljanja rizicima od redovnih poslovnih aktivnosti banke, Banka je formirala Sektor za upravljanje rizicima. U Banci je razvijen sveobuhvatan sistem upravljanja rizicima uvo�enjem politika i procedura, kao i uspostavljanjem limita za nivoe rizika koji su prihvatljivi za Banku. Organi Banke nadležni za upravljanje rizikom permanentno prate promene u zakonskoj regulativi, analiziraju njihov uticaj na visinu rizika na nivou Banke i preduzimaju mere na usaglašavanju poslovanja i procedura sa novim propisima u okvirima kontrolisanog rizika. Pored toga, uvo�enje novih usluga pra�eno je potrebnim tržišnim i ekonomskim analizama u cilju optimizacije odnosa prihoda i rezervisanja za procenjeni realni rizik.



62

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak)

34.1. Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da korisnik kredita ne�e mo�i ili ne�e hteti da izvrši svoje ugovorne obaveze prema Banci. Banka svojim internim aktima, politikama i procedurama, obezbe�uje adekvatan sistem upravljanja kreditnim rizikom i svo�enje kreditnog rizika na prihvatljiv nivo. Banka upravlja kreditnim rizikom na na�in da utvr�uje limite nivoa kreditnog rizika, tako što utvr�uje granice prihvatljivog kreditnog rizika u odnosu na jednog ili više dužnika. Banka upravlja kreditnim rizikom kako na nivou komitenta, grupe povezanih lica, tako i na nivou ukupnog kreditnog portfolia. U cilju sprovo�enja politike optimalne izloženosti kreditnom riziku, Banka ocenjuje bonitet, odnosno kreditnu sposobnost svakog klijenta kako u momentu podnošenja zahteva za odobrenje odre�enog plasmana tako i naknadnom, redovnom i kontinuiranom analizom njegovih performansi. Analiza kreditne sposobnosti klijenta, urednosti u izmirivanju obaveza u prošlosti i vrednosti ponu�enog instrumenta zaštite od rizika, na pojedina�nom nivou odnosno za svaku pojedina�nu transakciju, vrši se u okviru Sektora za kreditnu analizu. Kontinuirano pra�enje internog rejtinga klijenata, nivoa preuzetog rizika za svakog klijenta, potrebnog nivoa rezervisanja za pokri�e preuzetog rizika, rizika koncentracije plasmana (velikih izloženosti), kreditnog rizika portfolia, nivoa kapitala potrebnog za pokri�e svih kreditnih rizika, vrši Sektor za upravljanje rizicima. Sektor za kreditnu analizu i Sektor za upravljanje rizicima su nezavisni organizacioni delovi Banke. U analizi se sprovode na�ela propisana regulativom Narodne banke Srbije kao i interne procedure Banke, a sve u cilju predvi�anja potencijalnih rizika koji mogu nastati u vezi sa nemogu�noš�u i nespremnoš�u klijenta da svoje obaveze izmiri o roku dospe�a prema ugovorom definisanim uslovima. U tom smislu se vrši i ocena potrebnog nivoa rezervi za potencijalne gubitke i to kako u momentu odobrenja odre�enog plasmana tako i redovnom analizom kreditnog portfolia na mese�nom nivou. Analiza podrazumeva merenje adekvatnosti rezervi po klijentima, klasama rizika, delovima portfolia i ukupnom portfoliu Banke. Donošenje odluka o izlaganju kreditnom riziku se radi na osnovu razmatranja predloga koji je dat od strane Sektora za kreditnu analizu. Uslovi odobrenja svakog plasmana privredi se odre�uju individualno, a u zavisnosti od vrste klijenta, namene za koju se plasman odobrava, procenjene kreditne sposobnosti, kao i od trenutne situacije na tržištu. Uslovi obezbe�enja koji prate svaki plasman su tako�e opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ro�nosti plasmana kao i samim iznosom. Iz razloga što je ovaj rizik izrazito visok za Banku, napravljena je disperzija u nivoima odlu�ivanja kod plasiranja sredstava Banke. Ova disperzija je obezbe�ena utvr�ivanjem limita do kojih pojedina lica ili organi mogu da odlu�uju. Organi koji donose kreditne odluke, sa razli�itim nivoima ovlaš�enja, su: Direktori ekspozitura, Direktori regionalnih centara, Sektor za kreditnu analizu, Kreditni odbor, Izvršni odbor i Upravni odbor. Za kreditne izloženosti preko odre�enog limita potrebna je i saglasnost mati�ne banke.



63

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Banka kreditnim rizikom upravlja tako što postavlja ograni�enja u pogledu roka, iznosa i rezultata ocene boniteta komitenta za pojedina�ne komitente, diversifikacijom kredita na ve�i broj komitenata i ugovaranjem valutne klauzule i vezivanjem za rast cena na malo radi o�uvanja realne vrednosti kredita. Banka tako�e upravlja kreditnim rizikom i prihvatanjem adekvatnih instrumenata obezbe�enja otplate kredita, formiranjem ispravki vrednosti bilansnih potraživanja i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, rezervi iz dobiti za potencijalne gubitke, kao i utvr�ivanjem adekvatne cene kredita koja pokriva rizik plasmana. Pored kreditne sposobnosti klijenta, limiti rizika se tako�e odre�uju na osnovu razli�itih instrumenta obezbe�enja. Izloženost riziku prema pojedina�nom dužniku, uklju�uju�i banke, ograni�en je i uklju�uje i bilansne i vanbilansne izloženosti riziku. Ukupna izloženost riziku prema pojedina�nom klijentu (ili grupi povezanih lica) po pitanju limita izloženosti, razmatra se i analizira pre izvršavanja transakcije. Rizik koncentracije plasmana Rizik koncentracije je rizik gubitka usled prevelikog obima plasmana u odre�enu grupu dužnika. Grupe dužnika se mogu definisati po razli�itim kriterijumima: po regionima, po industrijama, po zemljama, po povezanim licima odnosno ekonomskim grupama itd. Banka kontroliše rizik koncentracije tako što ograni�ava i prati izloženost prema odre�enim grupama, pre svega po zemljama i po ekonomskim grupama. Derivativni finansijski instrumenti Derivativni finansijski instrumenti dovode do izloženosti kreditnom riziku u slu�aju da je njihova fer vrednost pozitivna po banku. Kreditni rizik derivata se limitira utvr�ivanjem maksimalno mogu�e fer vrednosti ukupnog portfolia derivata kao i maksimalno mogu�om pozitivnom fer vrednoš�u svake pojedina�ne transakcije. Rizici srodni kreditnom riziku Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvrši pla�anje u korist tre�ih lica. Na ovaj na�in Banka se izlaže rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazi�i kontrolnim procesima i procedurama koji se koriste za kreditni rizik.



64

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Sredstva obezbe�enja i ostala sredstva zaštite od kreditnog rizika Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbe�enja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta. Uslovi obezbe�enja koji prate svaki plasman su opredeljeni analizom boniteta klijenta, vrstom izloženosti kreditnom riziku, ro�noš�u plasmana kao i samim iznosom. Kao standardni instrumenti obezbe�enja od klijenta se uzimaju ugovorno ovlaš�enje kao i menice, dok se kao dodatni instrumenti u zavisnosti od procene ugovaraju hipoteke na nepokretnostima, zaloga na pokretnoj imovini, delimi�no ili potpuno pokri�e plasmana depozitom, dobijanje garancije druge banke ili drugog pravnog lica, obezbe�enje adekvatnim hartijama od vrednosti, odnosno ugovaranje sadužništva drugog pravnog lica koji time postaje solidarni dužnik. U slu�aju ugovaranja hipoteke na nepokretnostima ili zaloge na pokretnoj imovini Banka uvek obezbe�uje procenu vrednosti imovine ura�enu od strane ovlaš�enog procenitelja, a sve u cilju svo�enja potencijalnog rizika na najmanju mogu�u meru. Odluke o plasmanima stanovništvu i malim klijentima (preduzetnicima) se u najve�em delu zasnivaju na proceni standardizovanih, unapred definisanih uslova, koriš�enjem skoring modela uz dopunsku analizu od strane kreditnih analiti�ara. Procena obezvre�enja finansijskih sredstava Najzna�ajniji faktori koji se uzimaju u obzir prilikom procene obezvre�enja finansijskih sredstava su: postojanje kašnjenja u servisiranu glavnice plasmana ili dospelih kamata, uo�ene slabosti u tokovima gotovine komitenata, postojanje pogoršanja kreditnog rejtinga, kao i nepoštovanje uslova definisanih ugovorom. Banka vrši procenu obezvre�enja na dva nivoa: individualnom i grupnom. Pojedina�no procenjivanje ispravke vrednosti Banka vrši pojedina�nu procenu ispravke vrednosti odnosno obezvre�enja finansijskih sredstava za svaki pojedina�no zna�ajan kredit i plasman (ve�i od EUR 50.000) ukoliko je u statusu neizmirivanja obaveza (docnja duža od 90 dana), odnosno ukoliko postoje objektivni dokazi o obezvre�enju plasmana. Nivo obezvre�enja plasmana se utvr�uje na osnovu projekcije o�ekivanih nov�anih tokova koji �e biti napla�eni po osnovu ugovora sa klijentom, uzimaju�i u obzir novu procenu finansijskog stanja i kreditne sposobnosti klijenta, vrednosti kolaterala, vremenskih rokova potrebnih za realizaciju kolaterala i drugo. Projektovani nov�ani tokovi se diskontuju efektivnom kamatnom stopom i svode na sadašnju vrednost. Upore�ivanjem sadašnje vrednosti o�ekivanih nov�anih tokova sa nominalnom vrednoš�u potraživanja utvr�uje se nivo obezvre�enja plasmana. Individualna procena obezvre�enja plasmana se radi najmanje jednom godišnje. Ukoliko se do�e do nekih novih informacija koje prema oceni kreditnih analiti�ara menjaju kreditnu sposobnost klijenta, vrednost kolaterala i izvesnost ispunjavanja obaveza klijenta prema Banci, radi se vanredna procena obezvre�enja plasmana, odnosno utvr�ivanja potrebnog nivoa ispravke vrednosti.



65


34.1. Kreditni rizik (Nastavak)

Procena obezvre�enja finansijskih sredstava (Nastavak) Grupno procenjivanje ispravke vrednosti Banka grupno procenjuje obezvre�enje kredita koji nisu pojedina�no zna�ajni (uklju�uju�i kreditne kartice, stambene kredite kao i neobezbe�ene pozajmice date komitentima) kao i pojedina�no zna�ajnih kredita za koje ne postoje objektivni dokazi o individualnom obezvre�enju. Procena obezvre�enja se vrši jednom mese�no i tom prilikom se analizira svaki poseban kreditni portfolio, koji predstavlja specifi�nu grupu kredita i plasmana sa sli�nim karakteristikama. Grupna procena obuhvata ona obezvre�enja koja su verovatno sadržana u kreditnom portfoliu Banke i pored toga što ne postoje objektivni dokazi o pojedina�nom obezvre�enju. Gubici po osnovu obezvre�enja se procenjuju na osnovu migracionih matrica i verovatno�e naplate potraživanja u kašnjenju preko 90 dana. Migracione matrice i verovatno�e se utvr�uju na osnovu pra�enja višegodišnjih serija promena klasa rizi�nosti (internog rejtinga) klijenata u portfoliu Banke. Posebna rezerva za procenjene gubitke Za plasmane privredi i stanovništvu, a u skladu sa propisima Narodne banke Srbije, Banka tako�e obra�unava posebne rezerve za procenjene gubitke u skladu sa interno definisano metodologijom zasnovanom na Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki. Obezvre�enje finansijskih garancija i akreditiva se procenjuje i rezervisanje se izdvaja na sli�an na�in kao i kod kredita.

(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku Maksimalna izloženost kreditnom riziku Banke (bruto rizi�na bilansna i vanbilansna aktiva koja se klasifikuje) sa stanjem na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, pre uzimanja u obzir sredstava obezbe�enja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, može se analizirati kroz slede�a geografska podru�ja:

U hiljadama dinara

Ra�uni kod NBS, drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Krediti i plasmani

komitentima

U�eš�a u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Garancije i ostale

preuzete obaveze

Ukupno 2008.

Srbija 2,179,181 162,428,358 377,294 5,792,433 93,513,685 264,290,951 Beograd 2,177,314 76,034,439 355,888 2,986,546 43,677,708 125,231,895 Vojvodina 1,847 43,677,894 21,377 1,609,932 27,653,420 72,964,470 Ostatak Srbije 20 42,716,025 29 1,195,955 22,182,557 66,094,586 Ostale zemlje 1,269,248 640,679 - 3,665 21,061 1,934,653 Evropska Unija 1,234,911 612,415 - 3,488 13,685 1,864,499 Ostatak Evrope 31,404 13,792 - 123 4,438 49,757 Ostatak sveta 2,933 14,472 - 54 2,938 20,397 Ukupno 3,448,429 163,069,037 377,294 5,796,098 93,534,746 266,225,604



66



(a) Maksimalna izloženost kreditnom riziku (Nastavak)

U hiljadama dinara

Ra�uni kod NBS, drugih

banaka i ostali plasmani bankama

Krediti i plasmani

komitentima

U�eš�a u kapitalu i hartije od vrednosti

Kamate, naknade i

ostala sredstva

Garancije i ostale

preuzete obaveze

Ukupno 2007.

Srbija 2,301,826 100,589,716 426,039 4,250,539 55,127,691 162,695,811 Beograd 1,791,301 58,916,371 383,213 2,357,471 41,901,128 105,349,484 Vojvodina 510,525 31,697,684 42,826 962,275 11,755,085 44,968,395 Ostatak Srbije - 9,975,661 - 930,793 1,471,478 12,377,932 Ostale zemlje - 316,975 3,074 1,824 43,992 365,865 Evropska Unija - 316,975 3,074 1,824 43,497 365,370 Ostatak Evrope - - - - 495 495 Ukupno 2,301,826 100,906,691 429,113 4,252,363 55,171,683 163,061,676

Analiza izloženosti Banke kreditnom riziku, po industrijskim sektorima, pre i nakon uzimanja u obzir sredstava obezbe�enja i ostalih sredstava zaštite od kreditnog rizika, na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine prikazana je u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost

Bruto maksimalna

izloženost

Neto maksimalna

izloženost 2008. 2008. 2007. 2007. Stanovništvo 60,391,514 31,668,636 47,598,865 25,934,774 Prera�iva�ka industrija 58,254,639 46,054,839 33,772,391 24,095,342 Trgovina 55,131,689 44,816,408 33,689,202 25,604,600 Rudarstvo i energetika 6,938,113 6,703,709 3,506,047 2,425,899 Poljoprivreda, lov,

ribolov i šumarstvo

8,797,707 6,742,179 4,687,568 3,355,425 Gra�evinarstvo 27,594,837 19,253,810 13,067,366 7,309,242 Saobra�aj i veze 10,434,000 9,338,450 6,133,057 5,383,991 Usluge, turizam i

ugostiteljstvo

1,273,695 1,053,225 624,652 403,415 Ostalo 33,960,981 29,662,520 17,680,702 9,088,782 Narodna banke Srbije i

druge banke

3,448,429 1,559,088 2,301,826 - Ukupno 266,225,604 196,852,864 163,061,676 103,601,470



67



(b) Kvalitet portfolia

Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koriste�i internu klasifikaciju plasmana. Slede�a tabela prikazuje kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine:

U hiljadama dinara Nedospeli i neobezvre�eni

Visok stepen

kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Substandar-dni stepen

kvaliteta

Dospeli ili pojedina�no obezvre�eni

Ukupno 2008.

Plasmani bankama 3,448,429 - - - 3,448,429 Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 81,810,151 22,251,235 - 467,607 104,528,993 Plasmani malim i srednjim

preduze�ima 79,904,749 15,989,878 - 1,962,041 97,856,668 Hipotekarni krediti

stanovništvu 16,895,689 1,098,955 - 650,135 18,644,779 Ostali plasmani

stanovništvu 35,133,926 2,811,474 - 3,801,335 41,746,735 Ukupno 217,192,944 42,151,542 - 6,881,118 266,225,604

Kvalitet portfolia (bruto plasmana i vanbilansne izloženosti) po tipovima plasmana, zasnovanim na sistemu klasifikacije Banke, sa stanjem na dan 31. decembra 2007. godine prikazan je u slede�oj tabeli:

U hiljadama dinara Nedospeli i neobezvre�eni

Visok stepen

kvaliteta

Standardni stepen

kvaliteta

Substandar-dni stepen

kvaliteta

Dospeli ili pojedina�no obezvre�eni

Ukupno 2007.

Plasmani bankama 2,194,865 106,961 - - 2,301,826 Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 17,262,862 28,252,009 - 1,867,540 47,382,411 Plasmani malim i srednjim

preduze�ima 37,878,360 16,748,235 - 2,177,371 56,803,966 Hipotekarni krediti

stanovništvu 9,117,182 807,341 - 271,653 10,196,176 Ostali plasmani

stanovništvu 31,826,925 1,853,009 - 1,850,576 35,530,510 Ostalo 9,086,169 1,681,608 - 79,010 10,846,787 Ukupno 107,366,363 49,449,163 - 6,246,150 163,061,676



68



(b) Kvalitet portfolia (Nastavak)

Starosna analiza neobezvre�enih dospelih kredita i plasmana komitentima Starosna analiza kredita i plasmana komitentima koji su dospeli, a nisu obezvre�eni na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, prikazana je kako sledi:

U hiljadama dinara

Do

30 dana Od 31 do

60 dana Od 61 do

90 dana Više od 91

dan Ukupno Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 693,879 221,405 62,768 124,925 1,102,977 Plasmani malim i srednjim

preduze�ima

799,266 921,724 296,633 123,170 2,140,793 Hipotekarni krediti

stanovništvu

10,797 1,709 442 52 13,000 Ostali plasmani

stanovništvu

77,676 16,030 6,565 17,274 117,545 Stanje na dan 31. decembra 2008. godine 1,581,618 1,160,868 366,408 265,421 3,374,315

U hiljadama dinara

Do

30 dana Od 31 do

60 dana Od 61 do

90 dana Više od 91

dan Ukupno Plasmani komitentima: Korporativni plasmani 1,508,156 36,310 3,245 59,581 1,607,292 Plasmani malim i srednjim

preduze�ima

162,084 43,530 17,616 5,743 228,973 Hipotekarni krediti

stanovništvu

3,026 1,817 1,048 - 5,891 Ostali plasmani

stanovništvu

166,951 27,885 21,409 - 216,245 Stanje na dan 31. decembra 2007. godine 1,840,217 109,542 43,318 65,324 2,058,401

Fer vrednost sredstava obezbe�enja pla�anja po gore navedenim dospelim kreditima komitentima koji nisu obezvre�eni iznosi 895,616 hiljada dinara na dan 31. decembra 2008. godine (31. decembar 2007. godine: 489,313 hiljadu dinara).



69



(b) Kvalitet portfolia (Nastavak)

Procena obezvre�enja finansijskih sredstava

Struktura bilansne i vanbilansne aktive koja se klasifikuje i ispravki vrednosti, utvr�enih u skladu sa internom metodologijom Banke obelodanjenom u Napomeni 2.7.2., na dan 31. decembra 2008. godine prikazana je kako sledi:

U hiljadama dinara

Pojedina�na procena Grupna procena Ukupno

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Bilansna aktiva

koja se klasifikuje

Ispravka vrednosti

Fizi�ka lica 1,100,966 257,567 45,157,784 3,223,032 46,258,750 3,480,599 Pravna lica 8,631,943 4,316,782 113,985,203 3,133,894 122,617,146 7,450,676 Preduzetnici 11,898 717 3,803,064 142,667 3,814,962 143,384 A (1+2+3) 9,744,807 4,575,066 162,946,051 6,499,593 172,690,858 11,074,659

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Vanbilansna aktiva

koja se klasifikuje

Rezervi-sanje

Fizi�ka lica - - 14,132,764 1,426 14,132,764 1,426 Pravna lica 2,031,728 279,234 76,066,562 1,189,767 78,098,290 1,469,001 Preduzetnici 19,269 181 1,284,423 12,445 1,303,692 12,626 B (1+2+3) 2,050,997 279,415 91,483,749 1,203,638 93,534,746 1,483,053 Ukupno (A+B) 11,795,804 4,854,481 254,429,800 7,703,231 266,225,604 12,557,712

Pokazatelji kvaliteta aktive

1) Racio kredita u docnji iznosi 4,80%. Racio pokazuje odnos stanja kredita koji su u docnji ve�oj od 90 dana u odnosu na stanje svih kredita Banke. Uzima se u obzir ukupno potraživanje Banke po osnovu kredita koji su u docnji dužoj od 90 dana, a ne samo dospeli deo kredita.

2) Racio sumnjivih i loših kredita iznosi 4,57%. Racio pokazuje odnos stanja kredita klasifikovanih u poslednje dve kategorije (sumnjivi i loši) u odnosu na stanje svih kredita Banke.

3) Racio godišnjeg otpisa kredita iznosi 1,73%. Racio pokazuje odnos godišnjeg otpisa kredita u odnosu na stanje svih kredita Banke. Pod otpisanim kreditima se podrazumevaju svi krediti klasifikovani u poslednju kategoriju rizi�nosti (loši krediti).

4) Racio kreditne izloženosti iznosi 8,57%. Racio pokazuje odnos neto stanja kredita u docnji ve�oj od 90 dana (stanje kredita umanjeno za ispravke vrednosti) i regulatornog kapitala. Uzima se u obzir ukupno potraživanje Banke po osnovu kredita koji su u docnji, a ne samo dospeli deo kredita.



70



(c) Potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (Default)

Posebnu pažnju Banka poklanja nadzoru potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (default), pra�enjem ukupnog stanja i trenda iznosa ovih potraživanja. Potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (default) prate se na nivou Banke, na nivou regionalne pripadnosti i po kriterijumu proizvoda (kod fizi�kih lica) i sektora pripadnosti klijenta i ro�noj strukturi (kod preduze�a i preduzetnika). U skladu sa propisima, potraživanja sa statusom neizmirenja obaveza (default) kod preduze�a i preduzetnika prate se na nivou klijenta, a kod fizi�kih lica na nivou pojedina�nog potraživanja. Pregled navedenih potraživanja sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine prikazan je u slede�oj tabeli:

Preduze�a i preduzetnici Fizi�ka lica Banke

Organizacioni deo/ Regionalni centar

Aktiva u 000

dinara

Potraživanja sa statusom

default

Aktiva u 000

dinara


default

Aktiva u 000

dinara


default Novi Sad 16,901,062 1,003,228 8,067,961 761,319 3,446,562 - Niš 10,225,626 755,887 6,052,424 588,635 1,847 - Beograd 57,869,955 4,311,423 14,419,763 1,550,060 20 - Pan�evo 13,979,290 978,677 5,168,041 459,701 - - Kragujevac 10,050,143 643,601 7,821,665 786,551 - - Užice 13,957,603 917,159 4,728,896 505,541 - - Ukupno 122,983,679 8,609,975 46,258,750 4,651,807 3,448,429 -

Ispravka vrednosti gore navedene bilansne aktive sa statusom neizmirenja obaveza (default) iznosi 7,039,727 hiljada dinara (53.1%). Vanbilansne stavke sa statusom neizmirenja obaveza (default) iznose 1,564,093 hiljade dinara na dan 31. decembra 2008. godine, a rezervisanja za gubitke po navedenim vanbilansnim stavkama iznose 129,374 hiljade dinara (8.3%).



71


34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti se odnosi na rizik da Banka ne poseduje dovoljno rezervi likvidnosti za izmirenje dospelih obaveza i pokri�e neo�ekivanih odliva depozita i nedepozitne pasive. Problem likvidnosti se izražava kao deficit rezervi i otežano ili nemogu�e pribavljanje likvidnih sredstava po razumnoj tržišnoj ceni. Rizik likvidnosti se meri tako što se kontinuirano prati i analizira uskla�enost aktive i pasive preko izrade odgovaraju�ih izveštaja i pokazatelja: izveštaja o strukturnoj ro�nosti (maturity mismatch), pokazatelja strukturne uskla�enosti tzv. Pravila - Rule 1 i Rule 2, kratkoro�nih gepova likvidnosti, izveštaja o dnevnoj likvidnosti i pokazatelja likvidnosti propisanog od strane Narodne banke Srbije. Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje i pra�enje stanja likvidnosti kao i za redovnu izradu izveštaja koji prikazuju uticaj pomeranja razli�itih kategorija aktive i pasive Banke na likvidnosnu poziciju Banke. Sektor za upravljanje rizicima izveštava o likvidnosti mati�nu banku kao i ALCO Odbor. Tako�e, Sektor za upravljanje rizicima pruža podršku sektoru Trezora u domenu statisti�ke analize i testiranja pretpostavki o ponašanju odgovaraju�ih pozicija aktive i pasive koje uti�u na nov�ane prilive i odlive. Ciljevi upravljanja likvidnoš�u obuhvataju:

- Planiranje priliva i odliva gotovine; - Postavljanje i pra�enje indikatora likvidnosti; - Merenje i pra�enje likvidnosti banke; - Merenje gepova likvidnosti i procena stabilnosti depozita; i - Pripremanje izveštaja za menadžment.

Pokazatelj likvidnosti propisan od strane Narodne banke Srbije predstavlja odnos likvidne aktive i teku�ih obaveza. Likvidna aktiva obuhvata sva potraživanja i pozicije aktive koje dospevaju u peridu od mesec dana. Teku�e obaveze obuhvataju sve obaveze Banke koje dospevaju u periodu od mesec dana. Ovaj pokazatelj likvidnosti ne sme biti manji od 1 (prosek pokazatelja likvidnosti svih radnih dana u mesecu), kao ni manji od 0,9 duže od tri uzastopna radna dana ili 0,8 - kad je obra�unat za jedan radni dan. 2008. 2007. Na dan 31. decembra 1,28 2,01 Prosek tokom perioda 1,69 1,97 Najviši 2,38 2,69 Najniži 1,23 1,59

U izveštaju o strukturnoj ro�noj (ne)uskla�enosti (Maturity Mismatch) sve bilansne i vanbilansne pozicije se raspore�uju u odre�ene intervale ro�nosti prema preostalom roku do dospe�a. Najzahtevniji deo izveštaja je odre�ivanje ro�nosti onih bilansnih i vanbilansnih pozicija koje nemaju ugovorenu ro�nost (depoziti po vi�enju, kreditne kartice, minusi po teku�em ra�unu, devizna i dinarska obavezna rezerva i drugo). Sektor za upravljanje rizicima najmanje jednom godišnje utvr�uje koeficijente ponašanja ovih bilansnih pozicija i iste primenjuje prilikom raspore�ivanja pozicija po ro�nim intervalima.

BAN

CA

INTE

SA a

.d. B

EOG

RA

D

NA

POM

ENE

UZ

FIN

AN

SIJS

KE

IZV

EŠTA

JE

Za g

odin

u za

vrše

nu 3

1. d

ecem

bra

2008

.

72

34.

UPR

AV

LJA

NJE

RIZ

ICIM

A (N

asta

vak)

34.2

. R

izik

likv

idno

sti i

upr

avlja

nje

fina

nsijs

kim

sre

dstv

ima

(Nas

tava

k)

Tabe

la u

nas

tavk

u pr

edst

avlja

ana

lizu

roko

va d

ospe

�a s

reds

tava

i ob

avez

a Ba

nke

na o

snov

u ug

ovor

enih

usl

ova

pla�

anja

. Ugo

vore

ni r

okov

i do

spe�

a sr

edst

ava

i oba

veza

odr

e�en

i su

na o

snov

u pr

eost

alog

per

ioda

na

dan

bila

nsa

stan

ja u

odn

osu

na u

govo

reni

rok

dosp

e�a.

Sl

ede�

a ta

bela

pri

kazu

je M

atur

ity M

ism

atch

izve

štaj

, odn

osno

ro�n

u st

rukt

uru

sred

stav

a i o

bave

za B

anke

na

dan

31. d

ecem

bra

2008

. god

ine:

U h

iljad

ama

dina

ra

Do

mes

ec

dana

Od

mes

ec

do tr

i m

esec

a

Od

tri d

o še

st

mes

eci

Od

šest

m

esec

i do

godi

nu

dana

Od

godi

nu

dana

do

osam

naes

t m

esec

i

Od

osam

naes

t m

esec

i do

pet g

odin

a

Prek

o pe

t go

dina

Bez

defi

nisa

ne

ro�n

osti

U

kupn

o A

KTI

VA

G

otov

ina

i got

ovin

ski e

kviv

alen

ti

31

,038

,288

60

0,00

0

650,

000

-

- -

-

-

32

,288

,288

O

pozi

vi d

epoz

iti i

kred

iti

18

,801

,850

2,

901,

135

1,

967,

714

6,11

4,17

2

749,

784

5,65

6,21

1

921,

372

-

37

,112

,238

Po

traž

ivan

ja p

o os

novu

kam

ata,

na

knad

a,pr

odaj

e, p

rom

ene

fer

vred

nost

i,der

ivat

a i d

r pot

raži

vanj

a

- -

-

-

- -

-

1,

308,

508

1,

308,

508

Dat

i kre

diti

i dep

oziti

29,7

23,7

72

8,93

4,35

4

14,1

62,4

5535

,168

,635

8,38

4,72

6 32

,488

,181

36

,662

,212

-

165,

524,

335

Har

tije

od v

redn

osti

(bez

sop

stve

nih

akci

ja)

93

,521

-

-

-

- -

-

16

0,87

1

254,

392

Ude

li (u

�eš�

a)

-

-

--

-

-

-

13,0

76

13,0

76

Ost

ali p

lasm

ani

1,

663,

119

892,

498

68

4,55

464

4,60

4

21,6

26

292,

527

8,

709

47

,583

4,

255,

220

Nem

ater

ijaln

a ul

agan

ja

-

-

--

-

-

-

480,

707

48

0,70

7 O

snov

na s

reds

tva

i inv

estic

ione

ne

kret

nine

- -

-

-

- -

-

6,

879,

007

6,

879,

007

Odl

ožen

a po

resk

a sr

edst

va

-

-

--

-

-

-

205,

324

20

5,32

4 O

stal

a sr

edst

va

-

-

--

-

-

-

1,87

9,61

9

1,87

9,61

9

UK

UPN

A A

KTI

VA

81,3

20,5

50

13,3

27,9

87

17

,464

,723

41,9

27,4

11

9,

156,

136

38,4

36,9

19

37,5

92,2

93

10

,974

,695

25

0,20

0,71

4

BAN

CA

INTE

SA a

.d. B

EOG

RA

D

NA

POM

ENE

UZ

FIN

AN

SIJS

KE

IZV

EŠTA

JE

Za g

odin

u za

vrše

nu 3

1. d

ecem

bra

2008

.

73

34.

UPR

AV

LJA

NJE

RIZ

ICIM

A (N

asta

vak)

34.2

. R

izik

likv

idno

sti i

upr

avlja

nje

fina

nsijs

kim

sre

dstv

ima

(Nas

tava

k)

Mat

urity

Mis

mat

ch iz

vešt

aj, o

dnos

no ro

�na

stru

ktur

a sr

edst

ava

i oba

veza

Ban

ke n

a da

n 31

. dec

embr

a 20

08. g

odin

e (N

asta

vak)

U h

iljad

ama

dina

ra

Do

mes

ec

dana

Od

mes

ec

do tr

i m

esec

a

Od

tri d

o še

st

mes

eci

Od

šest

m

esec

i do

godi

nu

dana

Od

godi

nu

dana

do

osam

naes

t m

esec

i

Od

osam

naes

t m

esec

i do

pet g

odin

a Pr

eko

pet

godi

na

Bez

defi

nisa

ne

ro�n

osti

U

kupn

o PA

SIV

A

Tran

sakc

ioni

dep

oziti

53,0

09,2

52

-

--

-

-

-

-

53,0

09,2

52

Ost

ali d

epoz

iti

21

,349

,379

24

,199

,772

9,41

7,22

525

,884

,973

1,28

6,38

6

6,68

4,88

1 12

9,19

8

-

88,9

51,8

14

Prim

ljeni

kre

diti

30

,329

,643

-

11

9,07

448

5,96

7

1,89

9,69

6

11,8

28,2

34

3,33

0,61

4

-

47,9

93,2

28

Oba

veze

po

osno

vu h

artij

a od

vr

edno

sti

-

-

--

-

-

-

19,8

25

19

,825

O

bave

ze p

o os

novu

kam

ata,

nak

nada

i pr

omen

e vr

edno

sti d

eriv

ata

-

-

--

-

-

-

142,

534

14

2,53

4 Re

zerv

isan

ja

-

-

--

-

-

-

2,31

6,95

5

2,31

6,95

5 O

bave

ze z

a po

reze

- -

-

-

-

- -

15

8,44

5

158,

445

Oba

veze

iz d

obitk

a

- -

-

-

-

- -

18

1,20

4

181,

204

Odl

ožen

a po

resk

a sr

edst

va

-

-

--

-

-

-

8,14

5

8,14

5 O

stal

e ob

avez

e

- -

-

-

-

9,74

6,11

0 -

3,

752,

514

13

,498

,624

U

KU

PNO

OBA

VEZ

E

104,

688,

274

24,1

99,7

72

9,

536,

299

26,3

70,9

40

3,

186,

082

28

,259

,225

3,

459,

812

6,

579,

622

20

6,28

0,02

6

UK

UPN

O K

API

TAL

-

-

--

-

-

-

43,9

20,6

88

43

,920

,688

UK

UPN

O P

ASI

VA

104,

688,

274

24,1

99,7

72

9,

536,

299

26,3

70,9

40

3,

186,

082

28

,259

,225

3,

459,

812

50

,500

,310

250,

200,

714

R

O�

NA

NEU

SKLA

�EN

OST

:

- 31.

dec

emba

r 200

8. g

odin

e

(23,

367,

724)

(10

,871

,785

)

7,92

8,42

415

,556

,471

5,97

0,05

4

10,1

77,6

94

34,1

32,4

81

(39,

525,

615)

-

- 31.

dec

emba

r 200

7. g

odin

e

(28,

984,

943)

(7,4

24,9

81)

8,

013,

807

12,6

71,9

04

2,

613,

481

11

,926

,761

13

,862

,570

(1

2,67

8,59

9)

-



74


34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Negativan gap u intervalu do mesec dana javlja se kao posledica konzervativne pretpostavke da �e svi depoziti po vi�enju biti povu�eni u tom roku. Praksa je pokazala da je ovaj scenario malo verovatan �ak i u uslovima krize likvidnosti (na primer krize u toku poslednjeg kvartala 2008. godine, kada je doma�e bankarsko tržište ose�alo posledice svetske finansijske krize). Na osnovu podataka iz izveštaja o ro�noj strukturi sredstava i obaveza, izra�unavaju se pokazatelji strukturne ro�ne (ne)uskla�enosti, tzv. Rule 1 i Rule 2 pokazatelji. Pravilo (Rule) 1 pokazuje pokrivenost stalnih ulaganja kapitalom Banke, a Pravilo (Rule) 2 pokazuje pokrivenost dugoro�nih ulaganja stabilnim (dugoro�nim) izvorima. Za potrebe izra�unavanja pokazatelja strukturne ro�ne (ne)uskla�enosti, kratak rok se deviniše kao rok do 18 meseci, srednji rok od 18 meseci do 5 godina i dug rok preko 5 godina. Pravilo (Rule) 1: Ulaganje u osnovna sredstva + Ulaganje u vlasni�ke hartije od vrednosti � Kapital Banke Pravilo (Rule) 2: Dugoro�na potraživanja � Višak kapitala iz Rule 1 + Dugoro�ne obaveze + 0,5 (Srednjoro�ne obaveze – Srednjoro�na potraživanja) + 0,25 (Kratkoro�ne obaveze prema klijentima + Kratkoro�ne obaveze prema bankama).

U hiljadama dinara 31.12.2008.

Pravilo 1 36,867,734 Osnovna sredstva 6,879,007 Ulaganja u vlasni�ke hartije od vrednosti 173,947 Kapital 43,920,688

Pravilo 2 39,641,747 Dugoro�na aktiva 37,592,294 Višak izvora sredstava iz Pravila 1 36,867,734 Dugoro�ne obaveze 3,459,812 Srednjoro�ne obaveze 28,259,225 Srednjoro�na aktiva 38,436,919 Kratkoro�ne obaveze 167,981,367

Racio agregatne ro�ne neuskla�enosti iznosi – 65,49%. Racio pokazuje neuskla�enost izme�u potraživanja i obaveza koje dospevaju u roku od 3 meseca u odnosu na regulatorni kapital Banke. Ovaj racio tako�e uzima veoma opreznu pretpostavku da �e se svi avista i kratkoro�ni depoziti odliti u roku od 3 meseca, što se u praksi nikada ne doga�a.



75


34.2. Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima (Nastavak)

Banka je u poslednjem kvartalu 2008. godine imala izvesno pogoršanje pozicije likvidnosti kao posledica svetstke finansijske krize koja se prelila i na doma�e bankarsko tržište. Me�utim, Banka i dalje ima dobru strukturnu ro�nu uskla�enost svojih potraživanja i obaveza što se vidi iz gore navedenih pokazatelja. Banka sva trajna ulaganja finansira kapitalom (Pravilo 1), a dugoro�ne plasmane finansira iz dugoro�nih i stabilnih izvora finansiranja (Pravilo 2). Ro�nost nepovu�enih kredita i limita, primljenih garancija i akreditiva prema preostalim ugovorenim rokovima dospe�a na dan bilansa stanja prikazana je kako sledi:

U hiljadama dinara

Ne duže od 1

godine Od 1 do 5

godina Preko 5 godina Ukupno

31. decembar 2008. godine Preuzete obaveze po nepovu�enim

kreditima i limitima 33,425,948 14,838,156 - 48,264,104 Akreditivi 1,180,044 299,028 - 1,479,072 Garancije 21,252,109 17,867,334 3,968,115 43,087,559 Ukupno 55,858,101 33,004,518 3,968,115 92,830,735 31. decembar 2007. godine Preuzete obaveze po nepovu�enim

kreditima i limitima 22,502,257 8,026,012 - 30,528,269 Akreditivi 730,224 1,168,795 - 1,899,019 Garancije 8,049,963 12,391,224 1,284,152 21,725,339 Ukupno 31,282,444 21,586,031 1,284,152 54,152,627



76


34.3. Tržišni rizik

Banka je u svom svakodnevnom poslovanju izložena promenama tržišnih varijabli koje mogu pozitivno ili negativno uticati na prihod Banke. Postoje �etiri vrste tržišnih rizika:

- Rizik promene kamatnih stopa, - Rizik promene cena vlasni�kih hartija od vrednosti, - Devizni rizik, i - Rizik promene cena vrednosti robe.

Banka nije izložena riziku promene cena vlasni�kih hartija od vrednosti. Rizik promene cena robe je zanemarljiv i odnosi se samo na poziciju u plemenitim metalima (u najve�em procentu zlato) koja iznosi 280 hiljada evra. Rizik promene kamatnih stopa se meri na pozicije u knjizi trgovanja, a devizni rizik na pozicije u knjizi trgovanja i u bankarskoj knjizi. Knjiga trgovanja sadrži pozicije u finansijskim instrumentima i robi koje se drže sa namerom trgovanja ili sa namerom zaštite drugih elemenata u knjizi trgovanja. Da bi mogao biti tretiran kao deo knjige trgovanja finansijski instrument mora biti oslobo�en bilo kakvih odredbi koje bi ograni�avale njegovo trgovanje ili njegovu upotrebu u svrhu zaštite od rizika (hedžing). Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za merenje, pra�enje, kontrolu i izveštavanje o gore navedenim rizicima. Tržišni rizici se mere primenom slede�ih alata: analiza osetljivosti, scenario analiza, pra�enje fer vrednosti portfolia, izra�unavanje Value at risk (VaR) mere rizika. Tržišni rizici su limitirani primarnim i sekundarnim limitima. Primarni limit je Value at risk (VaR) limit i to za kamatni rizik, devizni rizik i ukupan rizik portfolia. Sekundarni limiti ograni�avaju maksimalnu vrednost pozicije u knjizi trgovanja i maksimalnu koncentraciju plasmana u pojedine pozicije iz knjige trgovanja.



77


34.3. Tržišni rizik (Nastavak) 34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik smanjenja profita ili neto vrednosti imovine Banke usled promena u visini kamatnih stopa. Izloženost kamatnom riziku zavisi od odnosa kamatno osetljive aktive i pasive Banke. Kamatni rizik se ra�una odvojeno u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U knjizi trgovanja se ra�unaju VaR, duracija, koveksnost, kao mere izloženosti kamatnom riziku. Tako�e se koristi tehnika scenario analize i stress testiranja. U bankarskoj knjizi, kamatni rizik se meri i prati pomo�u Repricing Gap tehnike i scenario analize odnosno analize osetljivosti. Repricing gap izveštaj utvr�uje razliku izme�u kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive za razli�ite vremenske intervale u budu�nosti. Na osnovu utvr�enih gapova se radi analiza osetljivosti profita i kapitala Banke na odre�ene promene tržišnih kamatnih stopa. Prema internoj metodologiji, Banka je uspostavila limit na kamatni rizik po�etkom 2008. godine. Tokom 2008. godine nije zabeležen ni jedan proboj definisanog limita. Pored toga, prema metodologiji Intesa Sanpaolo S.p.A., Milano je uspostavljen limit za kamatni VaR izra�unat na knjigu trgovanja, koji se svakodnevno prati i �ija se vrednost prikazuje u dnevnim izveštajima Banke. Slede�a tabele prikazuje referentne vrednosti kamatnog VaR-a u 2008. godini. Kamatni VaR na knjigu trgovanja

VaR (u Evrima) 2008. 2007. Prosek 7,014 16,276 Maksimum 10,273 35,634 Minimum 4,604 5,653

BAN

CA

INTE

SA a

.d. B

EOG

RA

D

NA

POM

ENE

UZ

FIN

AN

SIJS

KE

IZV

EŠTA

JE

Za g

odin

u za

vrše

nu 3

1. d

ecem

bra

2008

.

78

34

. U

PRA

VLJ

AN

JE R

IZIC

IMA

(Nas

tava

k)

34.3

. Tr

žišn

i riz

ik (N

asta

vak)

34

.3.1

. R

izik

od

prom

ene

kam

atni

h st

opa

(Nas

tava

k)

Sled

e�a

tabe

la p

rika

zuje

Rep

rici

ng G

ap i

zveš

taj,

odno

sno

izlo

ženo

st B

anke

riz

iku

od p

rom

ene

kam

atni

h st

opa

na d

an 3

1. d

ecem

bra

2008

. go

dine

:

U h

iljad

ama

dina

ra

Do

mes

ec

dana

Od

mes

ec

do tr

i m

esec

a

Od

tri d

o še

st

mes

eci

Od

šest

m

esec

i do

godi

nu

dana

Od

godi

nu

dana

do

osam

naes

t m

esec

i

Od

osam

naes

t m

esec

i do

pet g

odin

aPr

eko

pet

godi

na

Kam

atno

ne

oset

ljivo

Uku

pno

AK

TIV

A

G

otov

ina

i got

ovin

ski e

kviv

alen

ti

23

,211

,917

600,

000

65

0,00

0-

-

--

7,

826,

371

32

,288

,288

O

pozi

vi d

epoz

iti i

kred

iti

1

0,00

0,00

0

-

--

-

--

27

,112

,238

37,1

12,2

38

Potr

aživ

anja

po

osno

vu k

amat

a,

nakn

ada,

prod

aje,

pro

men

e fe

r vr

edno

sti,d

eriv

ata

i dru

ga

potr

aživ

anja

-

-

--

-

--

1,

308,

508

1,

308,

508

Dat

i kre

diti

i dep

oziti

100,

274,

367

23

,319

,240

6,67

2,59

013

,992

,275

4,04

8,98

311

,861

,252

5,35

5,62

8

-

165,

524,

335

Har

tije

od v

redn

osti

(bez

so

pstv

enih

akc

ija)

93

,521

-

--

-

--

16

0,87

1

254,

392

Ude

li (u

�eš�

a)

-

-

-

-

--

-

13,0

76

13

,076

O

stal

i pla

sman

i

1,73

5,42

4

890,

800

66

1,52

964

4,60

4

21,6

2629

2,52

88,

709

-

4,

255,

220

Nem

ater

ijaln

a ul

agan

ja

-

-

-

-

--

-

480,

707

48

0,70

7 O

snov

na s

reds

tva

i inv

estic

ione

ne

kret

nine

-

-

--

-

--

6,

879,

007

6,

879,

007

Odl

ožen

a po

resk

a sr

edst

va

-

-

-

-

--

-

205,

324

20

5,32

4 O

stal

a sr

edst

va

-

-

-

-

--

-

1,87

9,61

9

1,87

9,61

9

U

KU

PNA

AK

TIV

A

13

5,31

5,22

9

24,8

10,0

40

7,

984,

119

14,6

36,8

79

4,

070,

609

12,1

53,7

805,

364,

337

45

,865

,721

250,

200,

714

BAN

CA

INTE

SA a

.d. B

EOG

RA

D

NA

POM

ENE

UZ

FIN

AN

SIJS

KE

IZV

EŠTA

JE

Za g

odin

u za

vrše

nu 3

1. d

ecem

bra

2008

.

79

34

. U

PRA

VLJ

AN

JE R

IZIC

IMA

(Nas

tava

k)

34.3

. Tr

žišn

i riz

ik (N

asta

vak)

34

.3.1

. R

izik

od

prom

ene

kam

atni

h st

opa

(Nas

tava

k)

Repr

icin

g G

ap iz

vešt

aj, o

dnos

no iz

lože

nost

Ban

ke ri

ziku

od

prom

ene

kam

atni

h st

opa

na d

an 3

1. d

ecem

bra

2008

. god

ine

(Nas

tava

k)

U

hilj

adam

a di

nara

Do

mes

ec

dana

Od

mes

ec

do tr

i m

esec

a

Od

tri

do š

est

mes

eci

Od

šest

m

esec

i do

godi

nu

dana

Od

godi

nu

dana

do

osam

naes

t m

esec

i

Od

osam

naes

t m

esec

i do

pet g

odin

a

Prek

o pe

t go

dina

K

amat

no

neos

etlji

vo

Uku

pno

PASI

VA

Tr

ansa

kcio

ni d

epoz

iti

53

,009

,252

-

-

-

-

-

- -

53,0

09,2

52

Ost

ali d

epoz

iti

13

,523

,008

19

,802

,388

9,

417,

225

25,8

84,9

73

1,

286,

386

6,

684,

881

12

9,19

8 12

,223

,755

88

,951

,814

Pr

imlje

ni k

redi

ti

30,2

91,5

84

14,1

14,3

83

2,32

7,43

112

,856

1,24

1,04

2

5,93

2

- -

47,9

93,2

28

Oba

veze

po

osno

vu h

artij

a od

vr

edno

sti

-

-

--

-

-

-

19,8

25

19,8

25

Oba

veze

po

osno

vu k

amat

a,

nakn

ada

i pro

men

e vr

edno

sti

deri

vata

- -

-

-

-

-

- 14

2,53

4 14

2,53

4 Re

zerv

isan

ja

-

-

--

-

-

-

2,31

6,95

5 2,

316,

955

Oba

veze

za

pore

ze

-

-

--

-

-

-

158,

445

158,

445

Oba

veze

iz d

obitk

a

- -

-

-

-

-

- 18

1,20

4 18

1,20

4 O

dlož

ena

pore

ska

sred

stva

- -

-

-

-

-

- 8,

145

8,14

5 O

stal

e ob

avez

e

- 4,

430,

050

5,

316,

060

-

-

-

- 3,

752,

514

13,4

98,6

24

UK

UPN

O O

BAV

EZE

96

,823

,844

38

,346

,821

17

,060

,716

25,8

97,8

29

2,

527,

428

6,

690,

813

12

9,19

8 18

,803

,377

20

6,28

0,02

6

UK

UPN

O K

API

TAL

-

-

--

-

-

-

43,9

20,6

88

43,9

20,6

88

U

KU

PNO

PA

SIV

A

96

,823

,844

38

,346

,821

17

,060

,716

25,8

97,8

29

2,

527,

428

6,

690,

813

12

9,19

8 62

,724

,065

25

0,20

0,71

4 PE

RIO

DI�

NI G

AP

NA

DA

N

31. D

ECEM

BRA

200

8. G

OD

INE

38

,491

,385

(1

3,53

6,78

1)

(9,0

76,5

97)

(11,

260,

950)

1,

543,

181

5,

462,

967

5,

235,

139

(16,

858,

344)

-

KU

MU

LATI

VN

I GA

P

38

,491

,385

24

,954

,604

15

,878

,007

4,61

7,05

7

6,16

0,23

8

11,6

23,2

05

16

,858

,344



80


34.3. Tržišni rizik (Nastavak)

34.3.1. Rizik od promene kamatnih stopa (Nastavak)

Rizik promene kamatnih stopa se tako�e prati scenario analizama, odnosno posmatranjem uticaja promene kamatnih stopa na prihode i rashode Banke, kao što je prikazano u slede�oj tabeli:

Scenario Promena tržišnih kamatnih stopa

Kamatni rizik U hiljadama dinara

1 1% 29,968 2 2% 59,936 3 -1% (29,968) 4 -2% (59,936)

34.3.2. Devizni rizik Devizni rizik je rizik mogu�nosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Bankarsko poslovanje u razli�itim valutama uslovljava izloženost oscilacijama deviznih kurseva više valuta. U skladu sa internom politikom Banke kao i potencijalnim oscilacijama deviznog kursa, Upravni odbor odlu�uje o limitu otvorene pozicije Banke na osnovu predloga Sektora za upravljanje rizicima. Upravni odbor Banke je postavio limit otvorene devizne pozicije koji je konzervativniji od regulatornog limita devizne pozicije i koji se prati svakodnevno kako bi se osiguralo da izloženost Banke deviznom riziku ostane u visini utvr�enih limita. Banka svakodnevno meri devizni rizik prema metodologiji Narodne banke Srbije kroz Izveštaj o pokazatelju deviznog rizika. Pokazatelj deviznog rizika je odnos izme�u ukupne otvorene neto pozicije i kapitala banke (koji se obra�unavaju u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala) gde je Banka dužna da obezbedi da njena ukupna neto otvorena devizna pozicija ne prelazi 20% njenog kapitala (Narodna Banka Srbije je ovaj racio redukovala sa 30% na 20% regulatornog kapitala od 1. jula 2008. godine). Tokom 2008. godine, Banka je strogo vodila ra�una o uskla�enosti pokazatelja deviznog rizika, gde je ovaj pokazatelj uvek bio na nivou koji je znatno ispod propisane vrednosti.



81

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.3. Tržišni rizik (Nastavak) 34.3.2. Devizni rizik (Nastavak)

Slede�a tabela prikazuje izloženost Banke deviznom riziku na dan 31. decembra 2008. godine:

U hiljadama dinara

EUR USD CHF Ostale valute

Ukupno u stranoj

valuti Ukupno u dinarima Ukupno

AKTIVA Gotovina i gotovinski

ekvivalenti 1,470,226 115,916 112,158 120,138 1,818,438 30,469,850 32,288,288 Opozivi depoziti i krediti 27,112,238 - - - 27,112,238 10,000,000 37,112,238 Potraživanja po osnovu kamata

i naknada,promene, prodaje fer vrednosti derivata, i druga potraživanja 245,562 10,525 1,603 44 257,734 1,050,774 1,308,508

Dati krediti i depoziti 114,775,831 1,217,508 3,599,553 337,911 119,930,803 45,593,532 165,524,335 Hartije od vrednosti (bez

sopstvenih akcija) 146,386 95,939 - - 242,325 12,067 254,392 Udeli (u�eš�a) - - - - - 13,076 13,076 Ostali plasmani 525,983 - 24,653 31,665 582,301 3,672,919 4,255,220 Nematerijalna ulaganja - - - - - 480,707 480,707 Osnovna sredstva i investicione

nekretnine - - - - - 6,879,007 6,879,007 Odložena poreska sredstva - - - - - 205,324 205,324 Ostala sredstva 142,386 4,785 405 255 147,831 1,731,788 1,879,619 UKUPNA AKTIVA ( I ) 144,418,612 1,444,673 3,738,372 490,013 150,091,670 100,109,044 250,200,714 OBAVEZE Transakcioni depoziti 24,499,789 1,418,003 571,090 312,812 26,801,694 26,207,558 53,009,252 Ostali depoziti 62,429,326 3,067,647 502,586 110,718 66,110,277 22,841,537 88,951,814 Primljeni krediti 44,128,300 787,168 2,650,637 11,191 47,577,296 415,932 47,993,228 Obaveze po osnovu hartija od

vrednosti - - - 3,095 3,095 16,730 19,825 Obaveze po osnovu kamata,

naknada i promene vrednosti derivata 3,443 - - - 3,443 139,091 142,534

Rezervisanja - - - - - 2,316,955 2,316,955 Obaveze za poreze - - - - - 158,445 158,445 Obaveze iz dobitka - - - - - 181,204 181,204 Odložene poreske obaveze - - - - - 8,145 8,145 Ostale obaveze 11,208,221 23,266 3,089 1,351 11,235,927 2,262,697 13,498,624 UKUPNO OBAVEZE 142,269,079 5,296,084 3,727,402 439,167 151,731,732 54,548,294 206,280,026 UKUPNO KAPITAL - - - - - 43,920,688 43,920,688 UKUPNO PASIVA ( II ) 142,269,079 5,296,084 3,727,402 439,167 151,731,732 98,468,982 250,200,714 Finansijski derivati koji uti�u na

deviznu poziciju a vode se u vanbilansu Banke (III) (3,957,978) 3,774,000 - - (183,978) -

Neto otvorena devizna pozicija: (I – II+ III i zlato )

- 31. decembar 2008. godine (1,808,455) (77,441) 10,970 50,846 (1,824,040) 1,910,412 - 31. decembar 2007. godine (3,939,869) (105,441) 161,487 62,575 (3,821,248) 3,821,248



82

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.3. Tržišni rizik (Nastavak) 34.3.2. Devizni rizik (Nastavak)

Pored toga, Banka je razvila i internu metodologiju za merenje deviznog rizika koja podrazumeva dnevno izra�unavanje i pra�enje VaR-a sa 99% intervalom poverenja. VaR je najve�i mogu�i gubitak koji banka može da pretrpi u normalnim tržišnim okolnostima sa verovatno�om od 99%. Bazel 2 propisuje da se kapitalni zahtev za devizni rizik može meriti i primenom internog modela odnosno VaR koncepta. Kapitalni zahtev u ovom slu�aju se ra�una kao poslednji desetodnevni VaR ili prose�an desetodnevni VaR, u zavisnosti koji je ve�i, pomnožen multiplikatorom pouzdanosti modela (najmanje 3). Služba za upravljanje tržišnim rizicima prati VaR limit na dnevnom nivou i izveštava Izvršni odbor kao i odgovaraju�a lica iz Intesa Sanpaolo grupe. Slede�a tabela pokazuje referentne vrednosti deviznog VaR-a u toku 2008. i 2007. godine:

VaR (u Evrima) Devizni VaR 2008. 2007. Prosek 83,745 94,385 Maksimum 601,031 843,156 Minimum 3,149 25

Slede�a tabela pokazuje uticaj razumno mogu�ih promena deviznih kurseva valuta u kojima Banka ima zna�ajnu izloženost, na bilans uspeha Banke, odnosno dobitak pre oporezivanja u 2008. godini:

U hiljadama dinara

Scenario Efekat na bilans uspeha

pre oporezivanja 10% depresijacija dinara (102,075) 20% depresijacija dinara (204,150)

34.4. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke, usled propusta u obavljanju poslovnih aktivnosti, ljudskih grešaka, grešaka u sistemu i dejstva spoljnih faktora. Uloga procesa upravljanja operativnim rizicima je da identifikuje, proceni, kontroliše i smanji mogu�nost nastanka i uticaj operativnih rizika i gubitaka. Banka ne može da eliminiše sve operativne rizike, ali kroz proces evidentiranja i analiziranja operativnih gubitaka može da identifikuje propuste u svojim procesima, proizvodima i procedurama i njihovim unapre�enjem smanji u�estalost kao i negativan uticaj operativnih gubitaka na poslovanje i profitabilnost banke. Važan aspekt procesa upravljanja operativnim rizicima je ažurno izveštavanje menadžmenta banke o zna�ajnim operativnim rizicima, kao i permanentna obuka svih zaposlenih uklju�enih u proces prikupljanja podataka o operativnim rizicima i sveobuhvatno razvijanje svesti o zna�aju identifikovanja, merenja, kontrole i ublažavanja operativnih rizika.



83

34. UPRAVLJANJE RIZICIMA (Nastavak) 34.4. Operativni rizik (Nastavak)

Podaci o operativnim rizicima prikupljaju se u svim organizacionim delovima Banke, vrši se njihova klasifikacija, analiza i preporu�uju na�ini umanjenja rizika i ublažavanje njihovih posledica. Banka jednom godišnje sprovodi samoprocenu rizika, baziranu na odre�enom broju scenarija, gde �lanovi Izvršnog odbora Banke procenjuju u�estalost operativnih doga�aja, njihov uticaj i postoje�i nivoi kontrola, iz oblasti za koje su nadležni. Kombinovanjem rezultata samoprocene rizika i statistike istorijskih slu�ajeva operativnih rizika sti�e se jasna slika o izloženosti Banke operativnim rizicima.

34.5. Rizici izloženosti banke Sektor za upravljanje rizicima prati, meri i izveštava nadležne odbore Banke o izloženostima Banke drugim rizicima, a pre svega izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, riziku ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva, riziku koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Banka izložena i operativnom riziku. U 2008. godini, Banka je vodila ra�una o uskla�enosti pokazatelja rizika izloženosti i rizika ulaganja, i sprovo�enjem odgovaraju�ih aktivnosti predvi�enih relevantim procedurama i odlukama o odobravanju kredita i ulaganjima u finansijsku i nefinansijsku imovinu, obezbedila uskla�enost svojih plasmana i ulaganja sa pokazateljima poslovanja propisanim od strane Narodne banke Srbije. Rizici izloženosti Banke obuhvataju rizike izloženosti Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica, kao i rizike izloženosti Banke prema licu povezanom sa Bankom. U skladu sa politikom upravljanja rizicima, rukovodstvo Banke utvr�uje limite, odnosno koncentraciju plasmana po pojedinim pravnim licima ili grupi povezanih lica, i licima povezanim sa Bankom. Rukovodstvo Banke i odgovaraju�i organi i lica sa ovlaš�enjima u Banci navedenim merama nastoje da obezbede uskla�enost izloženosti Banke sa propisanim limitima, odnosno obezbe�uju da zbir svih velikih izloženosti Banke ne bude ve�i od 400% kapitala Banke, kao i da ukupna izloženost Banke prema licu povezanom sa Bankom ne bude ve�a od 5% kapitala Banke, odnosno 25% kapitala Banke prema jednom licu ili prema grupi povezanih lica.

34.6. Rizici ulaganja banke Rizici ulaganja Banke, obuhvataju rizike ulaganja u druga pravna lica i u osnovna sredstva. U skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, Odeljenje upravljanja rizicima prati ulaganja Banke i obaveštava Upravni odbor i obezbe�uje da ulaganje Banke u jedno lice koje nije u finansijskom sektoru ne pre�e 10% kapitala Banke, te da ulaganja Banke u lica koja nisu u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke ne pre�u 60% kapitala Banke.



84


34.7. Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli uticati na finansijski rezultat i kapital banke zbog nemogu�nosti banke da naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica politi�kih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica. Izloženost Banke riziku zemlje je nizak iz razloga što je u�eš�e nerezidenata u ukupnom kreditnom portfoliu Banke zanemarljivo.

34.8. Upravljanje kapitalom Cilj upravljanja kapitalom je da Banka zadrži sposobnost da nastavi sa svojim poslovanjem u neograni�enom periodu u predvidljivoj budu�nosti, kako bi o�uvala optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala, a akcionarima obezbedila dividende. Banka kontinuirano upravlja kapitalom kako bi ostvarila slede�e:

- obezbedila usaglašenost sa zahtevima u vezi sa kapitalom koji su definisani od strane Narodne banke Srbije;

- obezbedila adekvatan nivo kapitala za nastavak poslovanja po na�elu stalnosti poslovanja; i

- održala kapital na nivou koji �e omogu�iti budu�i razvoj poslovanja. Adekvatnost kapitala, kao i koriš�enje kapitala Banke se prati mese�no od strane rukovodstva Banke. Narodna banka Srbije je definisala slede�e limite za kapital:

– Minimalni nov�ani iznos kapitala od EUR 10 miliona;

– Koeficijent adekvatnosti kapitala od 12%; i

– Bruto dinarski plasmani stanovništvu u visini od 150% osnovnog kapitala.

Ukupan kapital Banke se sastoji od osnovnog i dopunskog kapitala i odbitnih stavki:

– Osnovni kapital �ini: akcijski kapital po osnovu obi�nih akcija, emisona premija, rezerve iz dobiti, neraspore�eni dobitak/gubitak, kapitalna dobit/gubitak po osnovu otkupljenih sopstvenih akcija, i nematerijalna ulaganja i otkupljene sopstvene akcije (isklju�uju�i prioritetne kumulativne akcije) kao minusne stavke osnovnog kapitala.

– Dopunski kapital �ini: akcijski kapital po osnovu prioritetnih akcija, emisona premija po osnovu prioritetnih akcija, revalorizacione rezerve koje se odnose na osnovna sredstva i u�eš�a u kapitalu, rezerve iz dobiti za opšte bankarske rizike do 1,25% rizi�ne aktive, subordinirane obaveze u nivou do 50% osnovnog kapitala, i otkupljene sopstvene prioritetne akcije kao minusna stavka dopunskog kapitala.

– Odbitne stavke od ukupnog kapitala �ini: nedostaju�i iznos posebne rezerve za procenjene gubitke, u�eš�a u kapitalu banaka ili drugih finansijskih organizacija koja prelaze 10% kapitala organizacije u koju se ulaže kao i 10% kapitala banke koja vrši ulaganja i iznos dopunskog kapitala banke koji prelazi njen osnovni kapital.



85


34.8. Upravljanje kapitalom (Nastavak)

Rizi�na bilansna i vanbilansna aktiva se utvr�uju u skladu sa propisanim ponderima rizi�nosti za sve tipove aktive. Ponderi rizi�nosti su podeljeni u pet grupa (0%, 20%, 50%, 100% i 125%). U skladu sa propisima Narodne banke Srbije, prilikom obra�una koeficijenta adekvatnosti kapitala, ukupna rizi�na bilansna i vanbilansna aktiva se uve�avaju za iznos derivata, otvorene devizne pozicije i izloženost cenovnom riziku. U slede�oj tabeli je prikazana struktura ukupnog kapital Banke na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine, kao i koeficijent adekvatnosti kapitala:

U hiljadama dinara 2008. 2007. Regulatorni kapital Osnovni kapital 42,722,553 25,145,240 Dopunski kapital 7,971,552 8,824,898 50,694,105 33,970,138 Nedostaju�i iznos rezervi za potencijalne gubitke (2,629,532) (4,271,198) U�eš�e u kapitalu Intesa Leasing d.o.o. Beograd (12,941) (114,869) Ukupno (1) 48,051,632 29,584,071 Rizi�na bilansna i vanbilansna aktiva Bilansna aktiva 192,099,322 90,751,045 Vanbilansna aktiva 61,703,742 27,106,935 Derivati kojima se ne trguje na berzanskom tržištu 7,548 - Izloženost deviznom riziku 1,910,412 3,821,248 Izloženost cenovnom riziku 62,557 - Ukupno (2) 255,783,581 121,679,228 Adekvatnost kapitala (1/2 x 100) 18,79% 24,31%

34.9. Prosu�ivanje o efektima svetske finansijske krize

Teku�a svetska finansijska kriza po�ela je sredinom 2007. godine, pri �emu su se stvarni efekti na bankarski i privredni sektor u svetu ispoljili tokom 2008. godine, uz dalje širenje negativnih posledica. Efekti krize odrazili su se na smanjenje ulaganja na tržištu kapitala, smanjenje likvidnosti bankarskog sektora, na pove�anje me�ubankarskih kamatnih stopa i prouzrokovala su i veliko kolebanje na tržištu hartija od vrednosti. Obim i razmere posledica ove svetske finansijske krize nije mogu�e precizno predvideti niti je, shodno tome, mogu�e preduzeti odgovaraju�e mere zaštite u ovom trenutku. Efekti krize u Srbiji su po�eli da se ose�aju u poslednjem kvartalu 2008. godine, i prvo su se odrazili na bankarski sektor kroz zna�ajno povla�enje depozita stanovništa, što je dalje imalo uticaja na opštu krizu likvidnosti. Efekti krize u Srbiji odrazili su se kroz zna�ajnu fluktuaciju kursa dinara u odnosu na strane valute, prvenstveno EUR, kao i na smanjenje privredne aktivnosti, što ima za posledicu smanjenje platežne sposobnosti stanovništa i privrede. Narodna banka Srbije i Vlada Republike Srbije su preduzele niz mera kratkoro�nog i dugoro�nog karaktera radi ublažavanja efekata finansijske krize, o�uvanja stabilnosti bankarskog sistema Srbije, kao i uspostavljanje uslova za oživljavanje privredne aktivnosti kroz povoljnije uslove kreditiranja.



86


34.9. Prosu�ivanje o efektima svetske finansijske krize (Nastavak)

Mere Narodne banke Srbije za o�uvanje stabilnosti u uslovima finansijske krize sadržane su u slede�im dokumentima:

� Odluka o privremenim merama za o�uvanje stabilnosti bankarskog sistema u Republici Srbiji;

� Odluka o privremenim merama za o�uvanje finansijske stabilnosti u Republici Srbiji;

� Sporazum o saradnji radi o�uvanja finansijske stabilnosti u Republici Srbiji; i � Program monetarne politike Narodne banke Srbije u 2009. godini.

Cilj ovih mera je da se obezbedi:

� sigurnost poslovnih banaka da u slu�aju teško�a u vezi likvidnosti mogu od Narodne banke Srbije dobiti kredit radi prevazilaženja privremenih teško�a u vezi sa likvidnoš�u;

� pove�anje likvidnosti bankarskog sektora koja je ugrožena smanjenim poverenjem u bankarski sektor i tržište novca, promenom regulative o obaveznoj rezervi na inostrane izvore i druga zaduživanja do sredine 2010. godine;

� prevazilaženje poteško�a pri otplati kredita komitenata banaka; � mere za stimulisanje kreditne aktivnosti; � ulaganja u finansijske institucije (poslovanje društava za osiguranje; kupovina

finansijskih derivata u inostranstvu za zaštitu od kamatnog, valutnog i tržišnog rizika; kupovina inostranih vlasni�kih HoV pod propisanim uslovima); i

� pove�anje osiguranog iznosa depozita sa EUR 3,000 na EUR 50,000. U isto vreme, Vlada Republike Srbije usvojila je “Program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize“, �iji su osnovni ciljevi o�uvanje konkurentnosti privrede Republike Srbije, o�uvanje zaposlenosti i stimulisanje doma�e tražnje. Rukovodstvo Banke o�ekuje da napred navedeni opšti efekti krize na ekonomsko okruženje u zemlji mogu uticati na kvalitet kreditnog portfolia i sposobnost dužnika da izmiruju svoje obaveze o roku dospe�a. Banka u skladu sa regulatornim zahtevima i merama Narodne banke Srbije, kao i internim politikama upravljanja rizicima sprovodi odgovaraju�e aktivnosti radi održavanja kvaliteta kreditnog portfolia i obezbe�enja odgovaraju�ih izvora finansiranja u narednom periodu. Ove aktivnosti posebno obuhvataju opreznu politiku odobravanja kredita, analizu kreditne sposobnosti dužnika, pribavljanje odgovaraju�ih instrumenata obezbe�enja naplate potraživanja, kao i adekvatno rezervisanje za kreditne rizike. Rukovodsto Banke smatra da �e upravljanje rizikom likvidnosti i obezbe�enje odgovaraju�ih izvora finansiranja biti klju�no opredeljenje rukovodstva i organa upravljanja Bankom u narednom periodu. Zna�ajna kolebanja cena hartija od vrednosti koje se kotiraju na aktivnom tržištu, odnosno Beogradskoj berzi u poslednjem kvartalu 2008. godine, nisu imala negativan efekat na vrednost portfolia hartija od vrednosti i rezultat poslovanja Banke s obzirom da Banka nema zna�ajnu izloženost riziku po ovom osnovu. Rukovodstvo Banke smatra da, u datim okolnostima, preduzima sve neophodne aktivnosti radi obezbe�enja održivog rasta i razvoja Banke. Rukovodstvo Banke nije u mogu�nosti da pouzdano proceni efekte daljeg razvoja i razmere krize na ekonomsko okruženje u Srbiji, kao ni njihov uticaj na finansijski položaj i rezultate poslovanja Banke, ali smatra da isti ni u kom slu�aju ne�e dovesti u pitanje nastavak njenog poslovanja.



87


34.10. Pravi�na (fer) vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Poslovna politika Banke je da obelodani informacije o pravi�noj vrednosti aktive i pasive za koju postoje zvani�ne tržišne informacije i kada se pravi�na vrednost zna�ajno razlikuje od knjigovodstvene vrednosti. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišnog iskustva, kao ni stabilnosti i likvidnosti kod kupovine i prodaje potraživanja i ostale finansijske aktive i pasive, pošto zvani�ne tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, pravi�nu vrednost nije mogu�e pouzdano utvrditi u odsustvu aktivnog tržišta. Rukovodstvo Banke vrši procenu rizika i u slu�ajevima kada se oceni da vrednost po kojoj se imovina vodi u poslovnim knjigama ne�e biti realizovana vrši ispravku vrednosti. Finansijski instrumenti Banke iskazani po amortizovanoj vrednosti uglavnom imaju kratkoro�na dospe�a i/ili nose varijabilnu kamatnu stopa koja odražava teku�e tržišne uslove. Shodno tome, Banka smatra da vrednost po kojoj su navedeni finansijski instrumenti iskazani odgovara njihovoj tržišnoj vrednosti. Fer vrednost kredita i plasmana komitentima jednaka je njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, umanjenoj za ispravke vrednosti po osnovu obezvre�enja. Hartije od vrednosti raspoložive za prodaju najve�im delom obuhvataju u�eš�a u kapitalu pravnih lica koja nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu zbog nedovoljno razvijenog finansijskog tržišta u Republici Srbiji. S obzirom da se tržišna vrednost navedenih u�eš�a ne može pouzdano proceniti, ista su izuzeta od vrednovanja po fer vrednosti i iskazana su po nabavnoj vrednosti. Depoziti banaka i komitenata su uglavnom po vi�enju ili kratkro�ni sa ugovorenim varijabilnim kamatnim stopama i stoga rukovodstvo Banke smatra da vrednosti po kojima su isti iskazani u bilansu stanja odgovaraju njihovoj tržišnoj vrednosti. Po mišljenju rukovodstva Banke, iznosi u priloženim finansijskim izveštajima odražavaju vrednost koja je u datim okolnostima najverodostojnija i najkorisnija za potrebe izveštavanja.



88

35. POTENCIJALNE OBAVEZE

(a) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2008. godine, Banka se javlja kao tužena strana u odre�enom broju sudskih sporova. Ukupno procenjeni iznos tužbenih zahteva, uklju�uju�i troškove i kamate iznosi 381,937 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 127,987 hiljada dinara). Kona�an ishod sudskih sporova u toku je neizvestan. Kao što je obelodanjeno u Napomeni 29. uz finansijske izveštaje, na dan 31. decembra 2008. godine Banka je formirala rezervisanja za potencijalne gubitke koji mogu proiste�i iz navedenih sporova u ukupnom iznosu od 344,945 hiljada dinara (31. decembar 2007. godine: 127,987 hiljada dinara). Rukovodstvo Banke procenjuje da ne�e nastati materijalno zna�ajni gubici po osnovu ishoda preostalih sudskih sporova u toku iznad iznosa za koje je izvršeno rezervisanje. Banka vodi sudske sporove protiv tre�ih lica radi naplate svojih potraživanja. Za sva utužena potraživanja protiv pravnih i fizi�kih lica Banka je u potpunosti izvršila ispravku vrednosti na teret rezultata teku�e i prethodnih godina.

(b) Poreski rizici Poreski sistem Republike Srbije je u procesu kontinuirane revizije i izmena. U Republici Srbiji poreski period je otvoren tokom perioda od 5 godina. U razli�itim okolnostima, poreski organi mogu imati razli�ite pristupe odre�enim pitanjima i mogu utvrditi dodatne poreske obaveze zajedno sa naknadnim zateznim kamatama i penalima. Rukovodstvo Banke smatra da su poreske obaveze evidentirane u priloženim finansijskim izveštajima pravilno iskazane.

36. USAGLAŠAVANJE ME�USOBNIH OBAVEZA I POTRAŽIVANJA Banka je u skladu sa �lanom 20 Zakona o ra�unovodstvu i reviziji izvršila usaglašavanje obaveza i potraživanja sa svojim dužnicima i poveriocima na dan 31. decembra 2008. godine i o tome postoji verodostojna dokumentacija. Na osnovu razmenjenih IOS obrazaca sa klijentima, ostalo je neusaglašeno 39 stavki kredita i plasmana komitentima u ukupnom iznosu od 137,842 hiljade dinara. Najve�i iznosi osporenih potraživanja od 51,790 hiljada dinara odnose se na poslove otkupa kratkoro�nih potraživanja - faktoring. Pravna lica �esto u svojim evidencijama ne menjaju klijenta prema kome imaju obavezu bez obzira što je taj klijent po osnovu Ugovora o prodaji potraživanja cedirao potraživanje na Banku. Neusaglašena potraživanja u iznosu od 53,160 hiljada dinara odnose se na ro�nu neuskla�enost izme�u klijenata i Banke, kod evidentiranja potraživanja po osnovu izdatih garancija i avala. Banka evidentira smanjenje potraživanja na osnovu zvani�nog dopisa Fonda za razvoj o izmirenju rate ili obaveze bez obzira što je ista izmirena dvadesetak dana ranije. Ostatak neusaglašenih potraživanja na dan bilansa stanja od 32,892 hiljade dinara se uglavnom odnosi na na�in knjiženja i evidentiranja glavnice i kursnih razlika po osnovu dinarskih plasmana i ostalih naknada.



89

37. DEVIZNI KURS

Zvani�ni srednji devizni kursevi Narodne Banke Srbije utvr�eni na me�ubankarskom sastanku deviznog tržišta, koriš�eni za prera�un deviznih pozicija bilansa stanja na dan 31. decembra 2008. i 2007. godine u funkcionalnu valutu (RSD), za pojedine strane valute su:

U dinarima 2008. 2007. EUR 88.6010 79.2362 USD 62.9000 53.7267 CHF 59.4040 47.8422

38. DOGA�AJI POSLE DATUMA BILANSA STANJA Nije bilo zna�ajnih doga�aja posle datuma bilansa stanja koji bi zahtevali obelodanjivanje u napomenama uz priložene finansijske izveštaje Banke za 2008. godinu.

banca intesa a.d. beograd finansijski izveštaji za godinu ...u toku 2007. godine, došlo je do...

Documents