BALNEOKLIMATOLOGIJABALNEOKLIMATOLOGIJA

Doc. dr Konstansa Lazarević

Državni univerzitet u Novom Pazaru

БАЛНЕОКЛИМАТОЛОГИЈА

је медицинска дисциплина која се бави изучавањем деловања природних физичких и хемијских чинилаца спољне средине на људски организам и могућностима њихове примене у медицинске сврхе.

Најчешће коришћени природни Најчешће коришћени природни чиниоци су:чиниоци су:

минералне водеминералне воде пелоид (лековита блата)пелоид (лековита блата) парцијални притисак кисеоникапарцијални притисак кисеоника угљен диоксидугљен диоксид топлота и хладноћа (углавном као топлота и хладноћа (углавном као

опште процедуреопште процедуре}} хидростатски притисакхидростатски притисак

У зависности од тога које од ових чиниоца користиУ зависности од тога које од ових чиниоца користи Балнеоклиматологија се дели на:Балнеоклиматологија се дели на:

БАЛНЕОЛОГИЈУ ИБАЛНЕОЛОГИЈУ И ХУМАНУ БИОКЛИМАТОЛОГИЈУХУМАНУ БИОКЛИМАТОЛОГИЈУ

БАЛНЕОЛОГИЈА изучава деловање и БАЛНЕОЛОГИЈА изучава деловање и могућности коришћемогућности коришћењња у медицинске сврхе а у медицинске сврхе балнеолошких чинилаца:балнеолошких чинилаца:

минералних (лековитих) вода различите минерализације, температуре или радиоактивности,

пелоида анорганског или органског порекла прикладног хемијског састава и физичко-хемијских својстава,

лековитих гасова различитог састава, или са довољним количинама радиоактивних еманација (Радона).

ХУМАНА БИОКЛИМАТОЛОГИЈАХУМАНА БИОКЛИМАТОЛОГИЈА11 проучава проучава однос између организма и временских стаоднос између организма и временских стањња а спољне спољне срсредине (краткотрајних, дефинисаних едине (краткотрајних, дефинисаних као време и дуготрајних, дефинисаних као као време и дуготрајних, дефинисаних као клима) и њихов директни однос са здрављем клима) и њихов директни однос са здрављем и болешћу.и болешћу.

11 У свакодневној пракси користи се термин климатологија.

Главни чиниоци које користи хумана биоклиматологија су:

температура ваздуха, састав и прозрачност ваздуха, сунчево зрачење, стање ветрова, атмосферски притисак и електрицитет, влажност ваздуха

Терапијско деловање балнео-климатских чиниоца (природна лековита средства) разликује се од деловања синтетских препарата.

Синтетски (фармаколошки) препарати испољавају углавном селективно дејство на поједине функционалне системе, док природна лековита средства делују на више система или читав организам.

При њиховом деловању мења се реактивност ћелија, ткива, органа, различитих функционалних система, трансформацијом целуларног и ткивног метаболизма.

Овакво полифизиолошко деловање природних лековитнх средстава објашњава се њиховим сложеним физичким својствима и хемијским саставом:

соли, гасови, микроелементи, температура, хидростатски притисак, сила потиска, елекртоосмотске појаве н др, код минералних вода;

температура, притисак, влажност и кретање ваздуха, електрично и магнетно поље, хемијске материје у ваздуху пореклом из биљног света и др. код климатских чиниоца.

Из полифизиолошког деловања проистичу мултитерапијски ефекти природних лековитих средстава.

Тако једна минерална вода повољно делује код различитих обољења, односно истом минералном водом могу да се лече различита обољења.

Исти климатски фактор може да изазове исте реакције у различитим системима, односно да изазове исте промене код примене различитих метода климатотерапије.

Да би се применом природних лековитих средстава повећала отпорност организма на факторе који штетно делују на њега (превентива), односно смањиле или отклониле присутне патолошке промене (терапија), треба да се познају физичке особине и хемијска својства, механизам деловања, синергизам и антагонизам при њиховом комбиновању, методологија примене и могући штетни ефекти природних лековитих средстава.

Посебно обележје примене природних чинилаца и природних погодности је комплексност примене.

Зато се и говори о бањско-климатском лечењу, а не лечењу применом природних чинилаца.

“Бањско-климатско лечење" се у принципу састоји из:

хигијенско дијететског режима. који подразумева дозирану и контролиcану (дијеталну) исхрану, одговарајући режим сна и одмора,

медикаментозног лечења - наставак започете тералије уколико постоји континуална потреба,

примене балнео-процедура, дозиране примене климатских чинилаца и

процедура. дозиране физичке активности - вежбе у природи,

шетње, трчање, пливање у отвореним и затвореним базенима: спортске игре и активности,

коришћења процедура физикалне терапије и профилаксе.

Здравствене установе које користе наведене балнеолошке и климатске чиниоце (природна лековита средства) у објектима са потребним грађевинско- техничким условима, уз одговарајуће услове смештаја и исхране, називају се

Природна лечилишта.

Зависно од природних средстава које користе, разликују се

БАЊСКА / КЛИМАТСКА ЛЕЧИЛИШТА.

У БАЊСКИМ лечилиштима лечење се проводи применом балнеолошких чинилаца кроз:

купање у минералној води, пијење минералне воде, друге облике спољне или унутрашње употребе

минералне воде. облагање пелоидом, пелондне купке инхалирање лековитих гасова,

Лечење траје 3 недеље.

У КЛИМАТСКИМ лечилиштима лечење се проводи применом климатских фактора и природних чиниоца кроз:

аеротерапију. хелиотерапију. купања у морској води, друге начине екстерне и интерне употребе морске

воде, псамотерапију,

Лечење траје 4 н е д е љ е.

Од природних лечилишта треба захтевати само оно шта она могу да пруже - ни више ни мање.

Колико ће она допринети у профилакси и лечењу зависи и од стручне оспособљености бањских лекара.

He каже се без разлога да бање вреде онолико колико вреде бањски лекари.

ПРИРОДНЕ МИНЕРАЛНЕ ВОДЕПРИРОДНЕ МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ

Минералне воде представљају посебну групу подземних вода које, захваљући својим физичким особинама и хемијском саставу, повољно делују на људски организам, те могу да се користе за профилаксу и лечење.

Taj квалитет, да могу да се користе у медицинске сврхе, их разликује од других подземних вода, које су такође више или мање минерализоване, могу да садрже хемијске елементе у траговима, олигоелементе и растворене гасове.

Чињеница да практично нема неминерализованих подземних вода разлог је што постоје различите дефиниције минералних вода.

Свакој од њих може да се стави неки приговор. Заједничко им је међутим то што се минералним водама сматрају оне које могу да се користе у медицинске сврхе.

Навешћемо неке од тих дефиниција:

Минералним водама треба сматрати оне воде које потичу из геолошких формација, a пo своме саставу, физичким својствима или на основу искуства могу да се на известан начин користе за лечење.

При томе оне не смеју да садрже такве супстанце које би искључивале њихову употребу у те сврхе.

Правилник о контроли квалитета природних минералних вода дефинише их као „воду која потиче из подземног слоја, избија на површину из једног или више извора, која се одликује карактеристичним органолептичким особинама и физичко-хемијским саставом и која је бактериолошки исправна, а садржи

најмање 1000 mg/l чврстих растворених састојака и највише 4 g/l- Избијање на површину у смислу овог Правилника подразумева и воде добијене бушењем.

Минералне воде се користе као: а. стоне (пијаће), ради освежења или

надокнаде минерала и олигоелемената кеопходних за нормално функционисање организма, а који се из разних разлога недовољно уносе у организам или губе у већим количиниама.

б. лековите воде, које су предмет изучавања балнеологије, и предмет су нашег даљег излагања.

ПОСТАНАК МИНЕРАЛНИХ ВОДА

А. ГЕОЛОШКА СТРУКТУРА ТЛА Б. ПОРЕКЛО И ГЕНЕЗА

Термални и минерални извори у једној области не настају случајно, већ постају у нарочитим геолошким приликама.

Ове прилике су последнца геолошких догађаја који су се десили у ближој или даљој геолошкој прошлости..

Тако, врелих извора има само у оним областима у којима је било великих разламања у земљиној кори и стварања дубоких пукотина, дуж којих вода може из велике дубине да допре до површине, или дуж којих се пробијала усијана магма, да сe излије кроз вулкане или да се задржи негде близу површине и да загреје подземну воду око ње.

Геолошка грађа наше земље је врло разноврсна и сложена.

Граде је седиментне стене стваране скоро у свим геолошким периодима. Старост геолошких формација у Србији протеже се од лротерозоика до квартара, a изграђују их разноврсне магматске, седиментне и метаморфне стене.

Слојеви ових стена се изузетно налазе у првобитном хорнзонталном положају.

Они су најчешће убрани, преломљени. Уопште узев кретани су на најразличитнје начине и

најчешће са изванредном снагом. Ha територији наше земље сустичу се или сукобљавају

различити планртнски системи, различите геолошко-тектонске јединице, од којих свака има извесно специјално обележје и по саставу, и по структури. и по својој геолошкој историји.

Te разлике су утицале и на појаву термалних и минералних вода.

У једној области их има у обиљу, а у другима их готово нема, или су извори концентрисани само у појединим њиховим деловима који показују геолошке особености и самосталност према осталим деловима јединице којој припадају.

Геолошка грађа и геолошки догађаји који су се десили били су такви да је наша земља у целини гледано веома богата термалним и минералним водама.

Сваки термални извор има своје специфичне особине, свој нарочити механизам подземног кретања воде.

Без познавања овог механизма не може да се приступи ни рационалном каптирању воде

Б. ПОРЕКЛО И ГЕНЕЗА

Према пореклу минералне воде могу да буду::а. Вадозне (површинске)

б.Јувенилне (дубинске) и

ц. Фосилне

ВАДОЗНЕ ПОВРШИНСКЕ МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ

Настају из падавина, тако што на геолошко прикладним теренима, кроз порозне слојеве и пукотине оне продиру у велике дубине до неког непропустљивог слоја.

Ha своме путу оне се загреју, а растварају минералне материје и гасове који се налазе у структурама кроз које пролазе.

Тако обогаћене преузетим минералним материјама и гасовима, кроз неку другу пукотину излазе поново на површину земље као извор.

Подземни пут вадозних вода је некада јако дуг, а сабирно подручје и место продора у Земљу каткада је удаљено и више десетина километара.

Ове воде нису стабилне ни у погледу температуре, ни састава, нити количине (излива).

ЈУВЕНИЛНЕ ДУБИНСКЕ МИНЕРАЛНЕ BOДЕ

Потичу из већих дубина и по први пут се појављују на земљиној површини. Магматског су порекла.

Kao и у претходном случају у овим водама су растворени бројни минерали и гасови који се налазе у геолошким структурама кроз које пролазе.

Разликују се од вадозних вода по томе што су: стабилнијег хемијског састава, константне температуре и количине излива и обично су топлије од њих. Оне не зависе од падавина и годишњих температурних разлика.

ФОСИЛНЕ МИНЕРАЛНЕ ВОДЕ

Фосилне минералне воде су у ствари вадозне воде којима је због геолошких збивања циркулација била прекинута, те су оне остале заробљене у пешчаним и шљунковитим слојевима које су прекриле не пропустљиве наслаге.

To cv некада веома велики резервоари воде, који су са свих страна окружени не пропустљивим слојевима.

Обично тек људска рука бушењем, нарочито код тражења нафте, после милиона година, ослобађа ове воде, које онда обично великом снагом продиру на земљину површину у облику хипертермалних минералних вода.

За разлику од јувенилних и вадозних извора, њихов је живот ограничен и када ова вода источи, врело редовно пресуши.

Ове воде прате обично налазишта нафте и зовемо их и петролејским водама.

Што се тиче генезе порекла минералних вода, помињу се следеће:

атмосферског порекла; морског порекла, настале преласком везане у слободне воде у

процесу загревања стена близу магматских огњишта (јувенилне).

За утврђивање порекла и услова формирања подземних (минералних) вода од велике је важности познавање садржаја слободних и растворених гасова у њима.

Зато се при хидрогеолошким истраживањима у периоду хидрогеолошког каптирања и при истражним и истражно-експлоатационим радовима, утврђује и садржај поменутих гасова.

Овај садржај, односно, однос међу некима од њих користи се и за израчунавање старости минералних вода.

ФИЗИЧКА СВОЈСТВА И ХЕМИЈСКИ CACTAB МИНЕРАЛНИХ ВОДА

Ca терапијског гледишта значајне су следеће особине минералних вода:

а. хемијски састав

б. укупна минерализација

в. присуство гасова

г. радиоактивност

Минералне воде су сложеног хемијског састава, сложенијег од већине фармакотерапијских средстава, пошто могу да садрже до и преко десетак елемената.

Растворене чврсте материје налазе се v минералним водама као јони, недисоцирани молекули и колоиди.

Пошто су мннералне воде раствори слабих електролита, за њих је најкарактеристичнији јонски састав. Најважнији анјоии су HCO+. SO4-, и Cl а катјони Na+, Ca2* и Mg

Основни показатељи хемијског Основни показатељи хемијског састава водасастава вода

1. pH вредност

2. Оксидо-редукциони потенцијал

3. Тврдоћа

4. Минерализација

5. Гасни састав

6. Органски састав

pH вредност представља величину која карактерише активност или концентрацију водониковог јона у раствору. Значајно зависи од температуре.

Зависно од ове вредности воде се деле на: киселе ако је pH нспод 6,8 неутралне ако је pH између 6.8 и 7.2 и алкалне ако је pH преко 7,2

Оксидо – редукциони потенцијал је у тесној вези са pH.

Оксидација је везана за отпуштање електрона, а редукција за њихово сједињавање.

Тврдоћа воде условљена је садржајим појединих елемената у води као што су Ca, Mg,Fe, Mn, Al, Br, Sr.

Oпшта тврдоћа воде - одређена је садржајем свих соли.

Пролазна тврдоћа воде - одређена је садржајем јона Mg2+ и Ca2+ која се у кипућој води таложе у виду карбоната.

Стална тврдоћа воде- једнака је разлици између опште и пролазне тврдоће.

Минералне воде су сложеног хемијског састава, сложенијег од већине фармакотерапијских средстава, пошто могу да садрже до и преко десетак елемената.

Растворене чврсте материје налазе се v минералним водама као јони, недисоцирани молекули и колоиди.

Пошто су мннералне воде раствори слабих електролита, за њих је најкарактеристичнији јонски састав. Најважнији анјоии су HCO+. SO4-, и Cl а катјони Na+, Ca2 и Mg

У мањим количинама могу да се нађу:

S, Ј, Fe, As, F, као и неки олигоелементи, међу којим Cu и Co.

Када су присутни у биолошки активним количинама узимају се у обзир за категоризацију минералне воде.

Хемијски састав изражава се у грамима на литар, милимолима, миливалима и миливал процентима.

За категоризацију минералне воде узимају се у обзир само анјони и катјони чији садржај прелази 20 mval %.

Резултати фнзичко-хемијске анализе исказују се на следећи начин: специфична тежина, pH, суви остатак на 180 С, температуре воде и спољњег ваздуха, количина анјона, катјона, колидно растворених оксида и слободнпх гасова: укупна концентрација. формула Курлова и категоризација воде.

Растворене чврсте материје - одређују се мерењем сувог остатка добијенoг испаравањем на 180°С (до сува).

Према количини сувог остатка, воде се деле на: олигоминералне, ако је суви остатак мањи од

1 g/l. минералне, ако је овај остатак преко 1 g/l.

Формула по Курлов-у има облик разломка и служи за брзу оријентацију о физичко-хемијском саставу минералних вода.

Napomena: CO2 (g/l); M (g/l); T (°C);Anjoni i katjoni (% ekv.).

Изнад разломачке црте уписују се нађене вредности за анјоне, које су више од 20 mval %.Испод разломачке црте уписују се нађене вредностн за катјоне, које су више од 20 mval %.Испред се стављају вредностк за гасове, радноактивност. минерализацнју (M) и биолошкн активне материје. Иза се ставља вредност температуре (T).

Гасни састав У минералним водама налазе се слободни и

растворени следећн гасови: CO2, H2S, 222Rn, N2, CH4 и др.

Воде које их садрже у одређеној концентрацији чнне посебну категорију (III група no Quentin-y).

органски састав: хумусне материје, битуминозне, феноли,

масне киселине, озокерит (минерални восак) и др.

(у терапијске сврхе могу да се користе минералне воде које садрже 10 mg/l, и не више од 30 mg/l органских материја).

Физички параметри минералних вода

1. Сензорна или органолептичка својства (боја, мирис и укус)

2. Температура воде

Боју: тамножућкаста или жута указује на доста

органских материја.црвенкастомрка ако има хумусних материја и

код нафтних вода. (Нафтне воде су олигомиералне, али са високим садржајем органских материја типа нафтних једиљења).

Жутоцрвена указује на присуство хидроксида гвожђа, жутозелена указује на присуство феросулфата и тамна на манган.

Мирис: долази од испарљивих једињења и гасова који

се налазе у води покварена јаја - H2S киселкаст CO2 барски - метан

Температура воде зависи од дубине налазишта.

До одређене дубине од извршине земљишта („неутрални слој”) температура је константна и одговара приближној средњој годишњој температури.

Дубље од овог слоја она се повећава. Дубина до које се температура повећа за 1°С назива се „геотермски степен”5, а повећање температуре у °С за сваких 100 метара назива се „геотермски градијент”6.

У зависности од температуре минералне воде се деле на:

хладне ако им је температура испод 200C топле (терме), ако им температура прелази

20°СПрема топлотном ступњу оне се деле у: Хипотерме, ако се температура креће између

20°C и 30°C хомеотерме, ако се температура креће

између 30 и 40°C Хипертерме, ако је температура изнад 40° С.

Радиоактивност минералних вода потиче углавном од изотопа тешких елемената са редним бројем 81 - 92.

Најчешће је у питању еменација радијума - радон ( Rn).

Радиоактивност се изражава у Бекерелима (Bq) на литар.

Микробиолошки и бактериолошки састав: алге, бактерије и микроорганизми.

Микроорганизми, алге и органске материје могу да представљају биогене стимулаторе.