avangardni film 1895-1939 - i deo - branko vucicevic

8/18/2019 Avangardni Film 1895-1939 - I Deo - Branko Vucicevic

1/180


2/180


3/180

Avangardni f i lm

1895 - 1939.

Priredio Branko Vučićević


4/180

Izdaje

radionica SICStudentski izdavački centar UK SSO Beograda Balkanska 4/4, BEOGRAD

recenzenti

Dr Dušan Stojanović Vuk Babić

glavni i odgovorni urednik

Zarana Papić

urednik

Branko Maširević

grafička oprema

Dragan Stojanovski

prelom knjige

Ratomlr Radović

korektor

Ida Svagllć

tiraž: 2000

štampa: -Srboštampa-, Dobraćina 8, 11000 Beograd

Beograd, februar 1984.


5/180

Sadržaj

Uvod

Louis Lumiere: Patent

Guillaume Apollinaire: Jedan lep film Leopold Survage: Obojeni ritam

Walther Ruttmann: Slikarstvo sa vremenom Grigorij Kozincev: Ekscentrizam (posetnica)

Dziga Vertov: Kinoki. Prevrat. Annet te Michelson: Do kto r Crase i gospodin Clai r

Francis Picabia: Nema predstave Francis Picabia: Pismo Reneu Clairu

Fernand Leger: Mehanički balet Fernand Leger: Oko Mehaničkog baleta

Nepoznati autor: Pismo

Laszlo Moholy-Nagy: Simultani il i polibioskop Sergej Ejzenštejn: Kapital

Dziga Vertov: Čovek s filmskom kamerom (Vizuelna simfonija) Bora Ćosič: Stvarnost bez pojastučenja

Walther Ruttmann: Zvučni f i lm? — !

Marcel Rival: Detektivska priča Luis Bunuel: Andaluzijski pas

A lek san dar Vučo : Ljuskari na prsima Salvador Dali: Kratak pregled krit ičke istori je f i lma

Laszlć Moholy-Nagy: Problemi novog filma

Jean Vigo: Osetlj ivost f i lmske trake P. Adams Sitney: Cornellovi filmski kolaži

7

11

1521

25

29

33

39

53

55

59

61

67

71

77

97

101

105

111

115

123

131

135

143

147


6/180


7/180

Za Ružu


8/180


9/180

UVOD

Po cenu da duboko razočaram l jub i te l je ron jenja u neproz i rn im (mutn im?) dub inama ozb i l jn ih , teor i j sk ih p redgovora , ovde ću da t i

samo na jnužn i ja ob jašn jen ja i uputs tva za upot rebu ove i lus t rovane č i -tanke.

Oznaka »ava nga rdn i« up ot reb i jen a je u svom na j jedn os tavn i jem , na jdos lovn i j em značen ju ( j oš sm isaonom u razdob l j u obuhvaćenom ovom kn j igo m ) : avanga rdn i f i lm je ona j k o j i is t ražu je , p reko raču je us-po s tav l jen e gran ice , k rš i osveš tana prav ila , p reuređu je i obnav l ja f i lm -sk i jez ik — koj i se brzo razv io, a l i još brže okamenio u konvenci je .

To n ipošto ne znači da je mala skupina autora takv ih f i lmova, de l u juć i u svom v išes t ruko marg ina lnom zabranu, ima la monopo l na i zu

mevanje. U nepreglednoj masi »normaln ih« f i lmova, od 1895. godine naovamo, ima mnogo f ragmenata i ce l ina ko j i su pod jednako novator sk i, i čak ponekad m ogu u č in i t i da pra v i avangardn i f ilm o v i ne pr i ja tno i znenade svo jom anemičnošću. Rezu l ta t i svesne i »nesvesne« avan-garde čes to se podudara ju . Samo jedan pr imer : o tp r i l i ke u i s to v reme Dziga V er tov i Bus ter Keaton uz e l i su za » junaka« f ilm sk og sn im ate l ja . I kad Kea tonov nadobudn i sn ima te l j p r i kazu je svo je poče tn i čke poku -ša je , on i i zg leda ju kao kadrov i ko j i nekom neob jašn j i vom omaškom i l i puk im s luča jem n i su uš l i u Ve r tov l j evog Čoveka s f i lmskom kamerom; rec imo , ra tn i b rod u dvos t ruko j ekspoz i c i j i p l ov i k l anc ima š to i h t vo re ob lakoder i Manhat tana. Takv i susre t i mog l i b i se redat i u nedog led , a n j ihov bro j se nepres tano umnožava kako na sve t los t dana ponovo iz -laze zabo rav ljen i , nekad zanem aren i i l i ne shvać en i f ilm ov i .

Izbor 1939. za graničnu godinu možda takođe iz iskuje objašnjenje. M is l im da ta god ina i zb i jan ja d rugo g sve tskog ra ta označava dug i po -če tak ovog današn jeg v remena , ko je j e suš t i nsk i d rugač i j e od p re t -hodnog, pa rad i lo se o po l i t i c i , ekonomi j i , tehno log i j i , svakodnevnom ž i vo tu . . . i l i avangardnom f ilm u . U tom, našem v remenu , po jam avan-garde se ispraznio, š to u jedno obraz laže — možda ponekom čudnu — od luku da se zanemar i p rocvat , i čak »omasov i javan je« , p ro izvodn je »avangardnih«, »eksper imenta ln ih«, »nezavisn ih« f i lmova. Čin i se, me-đut im, da je — uz ne tako bro jne i zuzetke — pos red i ug lavnom ponav -l jan je o tk r i ća uč in jen ih do 1939. god ine : umesto jednog pos to j i s to t inu m ehan ičk ih ba le ta : an t ium etn i čk i ge s tov i ko j i su im a l i sm is la samo ako se nač ine j ednom p re tva ra ju se u j edno l i čan i unosan umetn i čk i

A va n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 7


10/180

zanat ; bez imalo s t ida se zauz ima poza bogomdanog s tvaraoca; samo r ek lam ers k i i l i s am oobm an ju juć i p roš i ru j e s e d ib idus nepos to jeć a umetn ička zeml ja Dembel i ja puna drveća č i je su k rošn je k rca te sve

samim remekde l ima. Te repr ize nekadašn j ih o tk r i ća danas su mnogo sav ršen i je ( teh n ičk i i es te tsk i ) , a l i to ne pr i k r i va n j ihov u pravu pr irodu . G. Ste in je negde napisa la da su is t insk i izumi uvek grubo urađeni ; g lačan je do sav ršens tva je ob ično posao im i ta to ra .

Sastav l ja juć i ovu kn j igu, rukovodio sam se jednim načelomže I jom ; da u n ju uđu tek s tov i iza i l i isp re d ko j ih s to j i fi lm ska praksa i koj i je objašnjavaju i l i pokazuju. U nadi da će tako nasta la kn j iga b i t i i ko ri sna , kao š to su to ku var i i s l i čn i p rak t ičn i p r i ruč n ic i .

Samo onda kad n isu pos to ja l i odgovara juć i t eks tov i samih au tora f i lmova, posegnuo sam za nap is ima k r i t i ča ra , č ime je sman jena ko l i -

č ina retor ičke p leve.Os im tamo gde je kor i s t od g rup isan ja b i la oč ig ledna, teks tov i su

raspoređen i p rema v remenu nas tanka.

Ipak , ma lo b lagodareć i manevr isan ju unutar tog h rono loškog ok -v i ra , a mnogo v iše pomoći dragocenog saradnika Slučaja, t i teks tov i ne samo š to govore svak i za sebe, već i međusobno razgovara ju.

Mest imična neizbežna skraćenja obeležena su na ovaj nač in: / . . . /

Gotovo sv i t eks tov i p ropraćen i su pop isom f i lmova, b ib l iogra f i - jo m i kom en ta rim a. V e lika crna tačka (ф ) na k ra ju pop is a film ova označava da su os ta la dela dot ičnog autora sasv im drugač i je pr i rode

i l i da po vrednost i ogromno zaosta ju za nabro janim.Svojs tva izabranih teks tova odredi la su sadrž inu komentara. Oni

nekad dopunjavaju s l iku o f i lmov ima, drugi put raz jašnjavaju okolnost i nj ihovog nastanka i l i pr i jema, i l i pak uspostav l ja ju veze sa proš lošću odnosno budućnošću. Naravno, b i lo b i lepo kad b i skup komen tara obrazovao kratak kurs is tor i je avangardnog f i lma. Ako nek i sud i l i spoj č injenica zazvuči ekscentr ično, č i talac ne t reba da se uznemirava. To znač i samo da je p isac komentara sebi dozvol io da bude ekscen-tr ičan.

Pr ipremanje ove anto logi je b i t ra ja lo duže i b i lo b i mukot rpno bez

pomoći Bajke Miščev ić iz Bib l io teke Jugos lovenske k inoteke. Jonas Mekas i saradnic i Anthology F i lm Archives iz New Vorka su pr i ja te l j -sk i predusret l j ivo obezbedi l i uvel ičanja pojedin ih kvadrata iz f i lmova Josepha Cornel ia i Brucea Connera.


11/180

Prolog


12/180


13/180

Louis Lumiere PATENT

Zna se da hronofotografski snimci stvaraju iluziju pokreta, i to tako što se pred očima posmatrača brzo reda niz fotografija predmeta iii l ica u pokretu, snimljenih u malim vremenskim razmacima.

Naš se izum sastoji u jednom novom uređaju koji služi za dobi- jan je i posmatran je takvih snim aka.

Osnovna osobina mehanizma tog uređaja jeste da on sa ravno- mernim prekidima dejstvuje na ujednačeno perforiranu traku, tako da izaziva njena uzastopna pomeranja razdvojena vremenima mirovanja tokom kojih se vrši bilo eksponiranje bilo posmatranje snimaka.

Svako od ovih pomeranja izvodi se promenljivom brzinom, nultom na početku i na kraju hoda, a maksimalnom na njegovoj sredini, kako se traka ne bi oštetila suviše naglim pokretom ili zaustavljanjem.

A v a n g a rd n i f i lm 1895— 1939. 11


14/180

Ovi su us lov i prak t ično os tvareni uređajem koj i je pr ikazan na pr i

loženim cr tež ima.

/■ • • /U per fo rac i je t rake na jednak im razmac ima raspoređene duž obe

i v ice, mogu uć i zupc i hvata l jke A ; u svom s i laznom hodu zupc i pov lače t raku nadole, dok se pr i uz laznom naprot iv od ižu da b i je os tav i l i u s tanju mirovanja.

Zupce podiže mal i zamajac D, pr ičvršćen na p loč i F, koj i ulazi u v i jugav i ž l jeb izdubl jen na obodu vansredišn jaka B.

Iz takvog rasporeda s ledi :1. da se t raka vu če nad ole za vr em e si laznog hoda zubaca A, a

da miruje za vreme nj ihovog uzlaznog hoda;2. da zupci ulaze u perforaci je t rake i iz nj ih iz laze za vreme mi

rovanja vansredišnjaka, kada je brz ina pr ibl ižna nul i , bez obzira kol ika je brz ina pomaka;3. da t i ist i zupci zahvataju i puštaju traku bez trzaja, i , sledstveno,

bez oš tećenja per forac i ja .Traka se inače vr lo s lobodno odmotava iz kut i je Н, gde se jedno

stavno drž i na učvršćenoj osovini .Na pregradi G posto j i o tvor / , ve l ič ine jedne s l ič ice; ta j o tvor se

naizmenično pokr iva i o tk r iva pomoću zas lona, nač in jenog od običnog usečenog kotura J č i j i je obr is pr ikazan isprek idanom l in i jom. Usek na koturu odgovara isečku ugla koj i je dovol jno menjat i da bi se iz- meni lo vreme ekspozic i je; taj ugao može dosegnut i oko 170°, što bi

bi lo čak i previše za dobi janje jasnih s l ika, al i predstavl ja vr lo povol jnu okolnost pr i posmatranju is t ih .

/ . . . /Mehanizam koj i je upravo opisan kor is t i se i l i u is tom uređaju

i l i sa posebnim uređaj ima:1. za dobi janje s l ika u negat ivu i l i ot isaka, neposrednim eksponi-

ranjem pr izora koj i se žele reprodukovat i ;2. za izradu pozitiva;3. za neposredno posmatranje i l i za projekci ju na ekranu fotogra

f i j a u pokretu.Ot isc i u negat ivu dobi jeni su na t raci od oset l j ivog-prozirnog pa

pira i l i , bol je, od oset l j ivog f i lma perfor i ranog duž iv ica kao što smo već objasni l i .

Komora C je zatvorena i opreml jena objek t ivom smeštenim naspram otvora /, pa se uzastopne faze prizora u pokretu postavljenog pred objekt ivom reprodukuju na t raci dok je ova u stanju mirovanja i nepokr ivena zaslonom, a spuštanje t rake se odvi ja dok je otvor / pokr iven pomenut im zaslonom.

Na taj način se mogu dobit i vrlo jasni snimci koji se nižu velikom brzinom — na pr im er, 20 puta u sekundi — s vremenom ekspozic i je koje u tom slučaju može da dostigne oko 1/50 sekunde na potpuno nepomičnoj površ ini .

Eksponirana traka se slobodno spušta u mračnu komoru koja se nalazi ispod uređaja, gde se uzima na razvijanje.

Izrada pozit iva se takođe obavlja na osetl j lvoj traci, prozirnoj i l i neprozirnoj, perforiranoj na ist i način kao prva.

12


15/180

Dve trake, postavl jene jedna preko druge, prolaze kroz uređaj na pređašnj i nač in, brz inom koja, međut im, može b i t i manja, već prema s tupn ju ose t l j i vos t i i l i osve t l jen ja .

Najzad, ist i i l i s l ičan mehanizam poslužiće zat im za neposredno posmatranje i l i pro jekc i ju s l ika u poz i t ivu.

Louis Lumiere: »Premier brevet de 13 fevrier 1895«, prema Georges Sadoul: Louis Lumiere, Editions Seghers , Pariz 1964, st r. 108— 111. Prevela Ana Jovanović .

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 13


16/180


17/180

Guillaume Apollinaire JEDAN LEP FILM

— Ko nema neki z loč in na savest i? up i ta baron D ’Ormesan . Što se mene t iče, v iše ih i ne bro j im. Neki od onih ko je sam počin io donel i su mi debele pare. A za to š to danas n isam mi l ioner , v iše su kr iv i moj i apet i t i nego moja obz i rnos t .

Godine 1901, sa nekol ic inom pr i ja te l ja osnovao sam Cinemato gra f i c In te rna t iona l Company, ko ju smo skraćeno zval i C/C. Trebalo

je da n ajp re nab av im o š to zan im l j i v i je f i lm o v e kak o b ism o p o s le m og li da pr i ređu jemo k inematogra fske preds tave po g lavn im gradov ima Evrope i Amer ike . Ima l i smo od l i čno sas tav l jen program. Zahva l ju juć i

i nd isk rec i j i j ednog sobara , doš l i smo do zan iml j i ve scene ju ta rn jeg usta jan ja p redsedn ika Repub l i ke . K inematogra f i sa l i smo i rođen je a l banskog pr inca . S druge s t rane, podmi t i vš i neko l i ko su l tanov ih name- š ten ika ogromnom svotom novca, ovekoveč i l i smo u svo j n jeno j d i namic i po t resnu t raged i ju ve l i kog vez i ra Malek-paše, kada je nakon bolnog oprošta ja sa ženama i decom isp io onu kobnu kafu, po naredbi svog gospodara, na terasi kuće u Per i .

Nedosta jao nam je još pr ikaz nekog z loč ina. Međut im, čas kada će se on dogodi t i ne zna se unapred; z loč inc i re tko dela ju javno.

Poš to smo izgub i l i nadu da ćemo zakon i t im nač inom dobav i t i p r i zor nekog a ten ta ta , od luč ismo da ga sami o rgan izu jemo u jedno j v i l i , ko ju smo una jmi l i u Auteu i lu . Na jpre smo mis l i l i da angažu jemo g lumce da odg lume z loč in ko j i nam nedos ta je ; a l i , os im toga š to b ismo obmanul i svo je buduće g ledaoce nudeći im lažne scene, i mi sami n ismo mog l i da budemo zadovo l j n i ob i čnom pozo r i šnom g lumom makar b i la i savršena, je r smo dotad nav ik l i da k inematogra f i šemo isk l ju č ivo s tvarnos t . Ima l i smo ide ju i da kockom od luč imo ko među nama mora da se ž r tvu je i i zv rš i z loč in p red našom kamerom. A l i , ta mogućnos t se n ikome n i je dopa la . Jednom reč i , b i l i smo udružen je čes t i te

gospode; n iko n i je baš žur io da izgubi svoju čast , čak n i u komerc i ja l ne svrhe.

Jedne noć i pos tav ismo zasedu na ug lu pus te u l i ce , b l i zu v i le ko ju smo un a jmi l i . Beše nas šes tor ic a , sv i naoružan i p iš to l j im a. Prođe jedan par . B i l i su to nek i mlađi čovek i žena, č i ja nam se otmenost uč in i la vr lo podesna da ponud i zan iml j i ve e lemente za jedan senzac iona lan

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 15


18/180

z loč in. U mrtvo j t iš in i skoč ismo na ovo dvoje, vezasmo ih i prebac ismo u v i lu . Tamo smo ih os tav i l i pod s t ražom jednoga od nas. Opet smo se vrat i l i u zasedu; kada se pojav io jedan gospodin sedih zu lufa u večer

n jem odelu, mi ga presretosmo i odvukosmo u v i lu , iako se opi rao. Naši pištol j i su ga na kraju ipak urazumil i i ućutkal i , pored sve njegove hrabros t i . Fo togra f je names t io kameru , pos tav io odgovara juće osve t - I jen je i pr ipremio se da sn imi z loč in. Četvor ica naš ih s tadoše uz fo tografa i uper iše p iš to l je u t ro je zarobl jen ika. Mladi čovek i žena b i l i su u nesvest i . Os lobodio sam ih odeće to l iko paž l j ivo da je b i lo d i r l j i vo gledat i . N jo j sam sk inuo suknju i prs luk , a mladića sam ostav io u košul j i . Zat im se obrat ih gospodinu u odelu:

— Gospo dine, rekoh mu, mo j i p r i ja te l j i i ja ne že l imo vam nikakvo zlo. Al i zato od vas zahtevamo, i to pod pretnjom smrt i , da ubi jete —

bodežom koj i , evo, spuštam pred vaše noge — ovog čo veka i ovu ženu. Najpre ćete se potrudi t i da ih osvest i te. Pazićete da vas ne zadave. A pošto su bez oružja, nema nikakve sumnje da ćete u tom poduhvatu uspet i .

— Gospo dine, uč t ivo mi odv rat i buduć i ub ica, pred s i lom se mora uzmaknut i . Vi s te već sve pr ipremil i , pa neću ni da pokušavam da vas odvrat im od vaše namere, č i je mi pobude nisu baš naj jasni je. Al i , za- mol iću vas za jednu mi los t , jednu jed inu: dozvol i te mi da se mask i ram.

Razmotr i l i smo njegovu molbu i pr iznal i da je zaista bol je, kol iko za njega tol iko i za nas same, da bude maskiran. Vezao sam mu preko l ica maramu na kojoj sam izbušio rupe na mestu oči ju, te se ni tkov

baci na posao.Udari najpre po mladićevim rukama. Naša kamera, stavl jena u

pokret , sn imala je tu turobnu scenu.Ubica vrškom bodeža ubode žrtvu u ruku. Momak skoči na noge

i baci se, snagom udesetostručenom od užasa, na leđa napadača. Dođe do kratke borbe. Mlada žena se takođe povrat i la iz nesvest ice; jurnu u pomoć svom pri jatel ju. Ipak pade prva, od uboda nožem u srce. Zat im dođe red na mladića. I on se srušio, prerezana grla. Ubica je dobro obavio posao. Za sve vreme borbe marama mu ni je spala. Zadržao ju je na licu dok le go d je kam era s n im ala.

— Jeste l i zadov oljn i, go spod o, up ita nas, i mogu l i sada da se posvet im toalet i?

Čest i tal i smo mu; oprao je ruke, začešl jao se, očetkao odelo.

Tek tada se kamera zaustavila.

Ubica je sačekao da uklonimo sve tragove što su za nama ostal i , zbog polici je koja će neizostavno doći sutradan. Izišl i smo svi zajedno. Zločinac se s nama oprostio kao čovek iz visokog društva. Pohitao je da se vrat i svom društvancetu, jer ni je bi lo sumnje da će iste večeri, posle jedne takve pustolovine, dobit i basnoslovne sume na kocki. Po- zdravismo ovog kockara i zahvalismo mu se, pa odosmo na spavanje.

Imali smo svoj senzacionalni zločin.

16


19/180

Oko n jega se podig la golema gra ja. Žr tve su b i le žena min is t ra jed n e d ržav ic e na Bal kan u i n jen l ju b avn ik , s in p reten d en ta na p res to jed n e k n ežev in e u Severn o j Nem ač k o j.

Vi lu smo b i l i iznajmi l i pod lažnim imenom, a s tanodavac je , kako bi izbegao nepr i l ike, iz javio da prepoznaje svog stanara u mladome pr incu. Puna dva meseca pol ic i ja je padala s nogu. Novine su objav l j i

va le vanredna izdanja; mi smo tada započel i svo ju turneju, i možete zamis l i t i ko l ik i smo uspeh imal i . Pol ic i ja n i za t renutak n i je pretpostav i la da nudimo stvarnost ub is tva, premda smo se mi pobr inu l i da to objav imo jasno i g lasno. Al i zato se publ ika u tom pogledu n i je prevar i la. Pr i redi la nam je oduševl jen doček i u Evropi i u Americ i ; zaradi l i smo to l i ko da smo mog l i razde l i t i č lanov ima našeg udružen ja , pos le šes t mesec i , svo tu od t r i s to t ine če t rdeset dve h i l j ade f ranaka.

Pošto je z loč in podigao isuv iše praš ine da b i ostao nekažnjen, pol ic i ja je najzad uhapsi la nekog Istočnjaka, koj i n i je mogao da pruži va

l jan a l ib i za noć kad se dogodi lo ubis tvo. Uprkos n jegovim uverava- nj ima da je nev in, osudi l i su ga na smrt i pogubi l i . I još jednom smo ima l i s reće . Naš fo tog ra f je , s rećno m ig rom s luč a ja , mogao da pr isus tvu je i zv ršen ju kazne; tako smo svo ju p reds tavu uč in i l i j oš sočn i jom, dodavši jo j ovu novu scenu, kao s tvorenu da pr ivuče gomi lu .

Kada se dve godine kasni je, iz razloga na koj ima se ovde neću zadržavat i , naše udruženje raspalo, ja sam, sa svoje strane, podigao v iše od jednog mi l iona; to sam izgubio već iduće godine, na t rkama.

Guillaume Apollinaire: »Un beau film«, Messidor, Pariz, 23. decembar 1907. Prevela

Ana Jo vanović.

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 17


20/180


21/180

Avangardni film


22/180


23/180

Leopold Survage OBOJENI RITAM

Obojen i r i tam n ipoš to n i je nekakva i lus t rac i ja i l i i n te rpre tac i ja muz ičkog dela. On je autonomna umetnost , iako zasnovana na is t im ps i ho lošk im datos t ima kao muz ika .

— O n jegovo j ana log i j i sa muz ikom: Način uzastopnog ređanja elemenata u vremenu jeste ono što gradi analogi ju između muzike, zvučnog r i tma i obo jenog r i tm a — č i je os tv aren je pomoću k inem atogra fa ja ve l i čam. Zvuk je osnovn i e lement muz ike . Kombinac i je muz ič k ih zvukova, prema zakonu jednostavnih odnosa između bro ja i v ibrac i ja is tovremenih zvukova, č ine muzičke akorde. Ovi se pak kombinuju

u muzičke f raze, i tako redom. Al i muzika uvek osta je nač in uzastopnog nizanja u v remenu raz l i č i t ih zvučn ih v ib rac i ja . Muz ičko de lo je neka v rs ta p re f in jenog jez ika pomoću ko jeg au tor i skazu je svo je duševno stanje, i l i , prema jednom srećno nađenom izrazu, svoj unutrašnj i dinamizam. Izvođenje muzičkog dela izaz iva u nama nešto š to je analogno tom autorovo m d in amizmu ; i š to je s luša lac os e t l j i v i j i — kao š to bi b io nek i udaračk i in s t ru m ent — veća je b l i sk os t i zmeđu n jega i muzičara.

Osnovn i e lemen t mo je d inamičke umetnos t i j es te obojena v izuel

na forma, koja ima ulogu analognu ulozi zvuka u muzici .Ova j e lement određu ju t r i č in ioca : 1 ) v izue lna fo rma u užem smi s lu reč i (aps t rak tna) ; 2 ) r i tam, to jes t , k re tan je i t rans formac i je te forme; 3) bo ja.

— Forma, r i tam: Pod aps t rak tnom v izue lnom formom podrazume- vam svaku genera l i zac i ju i l i geomet r i zac i ju jedne fo rme, jednog ob jek ta, onoga š to nas o k ru žu je. Naim e, fo rm a t ih o b jek ata v r lo je s lo žena, iako su oni sasvim obični i nama bl iski , kao što su to drvo, komad nam eš taja, čovek . . . Š to v i še p roučavamo po jed inos t i ov ih ob je kata, on i se sve v iše opi ru jednostavnom predstav l jan ju. Predloženi nač in aps t rak tnog preds tav l jan ja neprav i lne fo rme jednog s tvarnog te la , jes te da ovo svedemo na jednos tavnu i l i s loženu geomet r i j sku fo r mu; tako t rans formisane preds tave b i le b i , u odnosu na fo rme ob jeka ta i z spol jneg sveta, ono š to je muzičk i zvuk u odnosu na buku. Međut im, to n i je dovol jno da b i se predstav i lo neko duševno stanje i l i izazvalo neko osećanje.

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 21


24/180

Nepokre tna aps t rak tna fo rma još n i je dovo l jno reč i ta . Okrug la i l i š i l jas ta, izdužena i l i četv r tas ta, jednostavna i l i s ložena, ona pro izvodi samo kra jn je zbrkan oseća j : ona n i je n iš ta drugo do obična graf ička

zabeleška. Tek s tav l jan jem u pokret , t ransformac i jama i k roz susrete sa drugim formama, ona posta je kadra da izazove osećanje. Svojom u logom i namenom pos ta je aps t rak tna . T rans form išuć i se u v remenu, ona br i še p ros to r ; sus reće druge fo rme u toku t rans fo rmac i je ; one se međusobno kombinuju, čas krećuć i se naporedo, čas se sukobl javajuć i i l i igra juć i , već prema r i tmu koj i nameće izvesna nedostatnost , i sama potč in jena duševnom s tanju autora ko je je redom veselo, tužno, sa- njalačko, misaono . . . Evo ih sada u nekakvoj ravnoteži . Al i ne! Ta ravnoteža je nestabi lna i t ransformac i je ponovo započ in ju; tako v izueln i r i tam posta je analogan zvučnom r i tmu muz ike.

U te dve oblas t i r i tam igra is tu u logu. Sledstveno tome, u p las t ič nom svetu, v izuelna forma svakog te la dragocena nam je samo kao izvor, kao sredstvo da se izrazi i l i izazove naš unutrašnj i dinamizam, a nikako da predstavi značenje i l i značaj koje to telo, u stvar i , ima u našem ž ivotu. Sa s tanov iš ta te d inamičke umetnost i , v izuelna forma posta je iz raz i rezul ta t ispol javanja forme-energ i je u n jenom okruženju. Tol iko o formi i r i tmu, koj i su neodvoj iv i .

— Boja: Pro izvedena mater i jom za bojenje, b i lo z račenjem i l i pro jek c i jo m , ona je is to v rem en o vas ion a, en erg i ja-o k ru žen je, za naš ap arat percepc i je svet losnih ta lasa: oko.

Psihološki gledano, ni boja ni zvuk nas ne dotiču nit i na nas ut iču apsolut izovani i izdvojeni ; to dejstvo vrše samo naizmenični nizovi boja i zvukova. Stoga, zahval jujući svom načelu pokretnost i , umetnost obojenog r i tma pojačava tu naizmeničnost , ko ja već posto j i u običnom s l ikars tvu, a l i samo kao skup boja is tovremeno f iks i ran ih na nepomičnu površ inu, bez promene odnosa. Pomoću pokreta, ove boje st iču snagu koja je veća no što je to s lučaj sa nepomičnim harmoni jama. Otuda se boja sada vezuje za r i tam. Prestajući da bude sporedno svojstvo objekta, ona postaje sadrž ina, sama duša apstraktne forme. Teškoće tehničke pr i rode leže u real izaci j i k inematografskih f i lmova na- menjenih pro j ic i ran ju obojenih r i tmova.

Za parče f i lma od t r i minuta t reba predvidet i snimanje hi l jadu do dve hi l jade s l ika. To je mnogo! Međut im, ne nameravam da ih sve sam isl ikam. Ja ću dati samo neophodne etape. S malo zdravog rasuđivanja, crtači će znati da na osnovu toga urade međufaze, či j i ću broj, dakle i r i tam, ja odredi t i . Kada is l ikane table budu gotove, pust ićemo ih da prolaze ispred objekt iva k inematografskog aparata /za projekc i ju u/ t r i boje.

Leopold Sturzwage: »Rythme colord*, Les Solres de Paris, broj 26—27, juli—av- gust 1914, str. 426—29. Prevela Ana Jovanović.

Leopold Survage ( = Stu rzw age), Moskv a 1880 — PaiHz 1968.

Bibliografija: Survage — Rythmes colords 1912— 1913, Musde d'Art et d'lndustrle, Saint Etienne 1973.

Menno van ter Braak: Der absolute film, W. L. & J. Grusse, N. V. Rotterdam 1931. Standish D. Lawder: The Cubist Cinema, New York University Press, New York

22


25/180

Gotovo naporedo s p rv im aps t rak tn im s l i kama, jav l ja ju se i poku-ša j i p rav l jen ja s l i čn ih f i lmova. Fu tur is t i Bruno Cor ra i Arna ldo Ginna su oko 1911— 12. godine, na traci s koje su spral i emulzi ju, nasl ikal i neko l i ko k ra tk ih aps t rak tn ih kompoz ic i ja u pokre tu i bo j i . Survage je pošao drug im putem: p r ip remio je s to t inak l i s tova rađen ih voden im bo jama i tušem, za m is li vš i da budu sn im l jen i c rnobe lo i ob o jen i p r i l i -

kom pro jekc i je , po Gaum ontovom pos tupku : t r i p ro jek tora s f il te r im a u komplementarn im bo jama baca ju na ekran i s tu s l i ku i tako vaspo stav l ja ju prvobi tne boje. Možda zbog izb i jan ja rata, Survageov p lan ni je ostvaren.

Navodn i p ro jek t i ap s t rak tn ih f ilm ova Kand inskog i Schonberga po -kazuju se — kad se paž l j i v i je p rouče — kao s im bo lis t ičke d rame (Schčnbe rg je za li kovn o ob li kovan je f ilm sk e verz i je svo je opere Srećna ruka — Die g luck l i ch e Hand — predv iđao Kokosch ku ! )

Tvorc i i zagovorn ic i aps t rak tnog s l i kars tva shvata l i su nepredmet

nost kao dugo žuđeno pr ispeće u obećanu zeml ju , nakon vekovnog lu -tan ja s red ču ln ih i skušen ja f igura t i vnos t i , kao e ter u ko jem lebde geo-m e t r ij sk i o b l ic i i l i »l i r sk e « m r lje bo ja . Navodno je li kovna um etnos t konačno naš la svo je i s t insko pos lan je , o t resavš i p rah s tvarnos t i š to

je p ogan io n je n u su š tin u . N o ta re lig ijs k o a s k e ts k o g gađen ja nad s tv a r-nošću odzvan ja u već in i teks tova i man i fes ta aps t rak tn ih s l i kara . Teo-r i j ske odbrane aps t rak tnog s l i kars tva idu od zaumno teozofsk ih papa z jan i ja Kaz imi ra Mal jev iča preko »pro le te rskog« tumačen ja nemačkog likovn og k r i ti ča ra A do l fa Behnea — posred i je os lobod i lačka borba iz -rab l j i vane k lase bo ja p ro t i v i z rab l j i vačke k lase predmeta , » tačna pa-ra le la po l i t i č ke i ekonomske os lobod i l ačke bo rbe čovečans tva« — do »kap i ta l i s t i čk i • u t i l i ta rne apo log i je H i l le von Rebay (ko ja je p revod i la Kand inskog na eng lesk i i b i la začetn ica Guggenhe imovog muze ja ne predmetne umetnos t i u New Yorku ) : »Nepredmetno s l i ka rs t vo osob i to je b la g o tvo rn o za p o s lo vn e lju d e je r ih iz v la č i iz zam orne o voze m a ljske ju rn ja v e i ja ča im n e rv e *.

Razumne p r imedbe o domaša j ima aps t rakc i j e (deko ra t i vnos t ) i tačne d i jagnoze (»s l i kars tvu je b i lo po t rebno da i zdrž i p ravougaonu d i -

je tu « — Frede r ick K ies le r ) odbac ivane su s podsmehom i p rez i rom kao f i l i s ta rsko bu lažn jen je .

Pr irodno, i aps t rak tn i f i lm je ubrzo prog laše n za č is t i l i a pso lu tan . M eđ ut im , p ro izvodn ja takv ih »an im i ran ih s li kars k ih p la tn a« (М ауа De ren) marg ina lna je i laka vrs ta p ro izvodn je f i lmova. Odnos i p r l jave s tva rno s t i i f ilm a neupored i vo su tana n iji, s l ož en iji i p l od n i ji no š to

je to »os lo bađan je od s tva rn o s ti« p u te m a p s tra k c ije . S am im t im š to je to lik o la ko — ovo os lobađan je je i nezan iml j i vo . Kad je sve moguće (nače lo c r tanog f ilm a ) n iš ta ne i znenađu je . Kao š to se kaže u Nesreć- noj Kaf ini , Žalosnoj igr i u pet radnja Jovana Jovanov ića Z ma ja :

»U onom žaru, u onoj strast i Smeo sam s uma još nešto kaz ’ t i ,Utehe radi , rad vašeg mira, —Mi smo ko š to znate, —Glumci od k rompi ra .

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 23


26/180

Mi nismo slike žive ni prave Ak o sam slago, — evo vam glave!

(skine svoju glavu i baci je pred publiku)

Zavesa pada«.

»P red m etni • f i lm može da s tvara i onda razara iluz i ju , ono š to je sn im l jeno može da preobraz i montažom, p romenama r i tma i smera k re tan ja , odnosa bo ja , poz i t i va i negat i va . . . a da se i ne govor i o na jnov i j im computersk im proces ima men jan ja , b r i san ja , dopun javan ja i bo jen ja pos to jeće f ilm sk e s l i ke ; m ože da pred m etn i sve t podv rgava mnogo već im, i većma s tvara lačk im nas i l j ima, a ova su uvek neupo red ivo e fek tn i ja je r podrazumeva ju o tpor , k ršen je f i z i čk ih i op t i čk ih zakona, pa i podr ivanje g ledaočevog podsvesnog ubeđenja — uza svu

s v es t o f ilm s k im t rik ov im a — da su s l ike »ž ive i prave•.U poređenju s t im, igra apst rak tn ih šara je u is t inu bezaz lena i ne uzbudl j iva par t i ja k l ikera u ćorsokaku.

U ovom od lučno f igura t i vno oprede l jenom izboru , teks tov i Surva gea i Rut tmanna s luže samo kao naznake da posto j i s i les i ja apst rak-tn ih f i lmova i hva lospeva ko j i j ed ino n j ima pr i kač in ju uk rasn i ep i te t »avangardn i«.

24


27/180

Walther Ruttmann SLIKARSTVO SA VREMENOM

Vreme u ko jem ž iv imo obe leženo je osobenom bespomoćnošću spram umetn i čk ih s t va r i .

Grčev i to držanje za jednu vrs tu odnosa prema umetnost i ko ja je odavno posta la is tor i jska, po jačava se, za jedno sa sve većom uvere- nošću da je odumr la mogućnos t de js tva č i tave grane umetnos t i , š ta v iše da nama, Zapadnjac ima, umetnost i uopšte v iše nemaju š ta da kažu, pošto su i one organski ob l ic i , podložni zakonima smrt i , makar ova b i la i samo pr ivremena.

A l i ova s tan o v iš ta — reak c io n arn a i s k ep t ič n a — nem aj u svo js tvo

i sk renog suočavan ja čoveka našeg v remena sa duhovn im zb ivan j ima našeg vremena. Ona n isu n iš ta drugo do poze bespomoćnost i spram osobene s t ruk ture ko ja karak ter iše duhovnos t našeg v remena.

Ova j spec i f i čn i k arak ter v rem ena presudno je određen » tempom« našeg doba. Telegraf , brz i vozovi , s tenograf i ja , fo tograf i ja , brza š tampa i tako dal je , ko je same po sebi ne t reba vrednovat i kao ku l turna dost ignuća, imaju za pos ledicu rani je nepoznatu brz inu prenošenja duhovnih rezul ta ta. Zbog ove brz ine upoznavanje sa s tvar ima se za pojed inca pre tvara u nepres tanu prep lav l jenos t mater i ja lom, u odnosu na

koj i o tkazuju s tare metode obrade. Čovek pokušava da sebi pomogne t ražeć i p r ibež iš te u s reds tvu asoc i jac i je . I s to r i j sko poređen je , upot reba i s tor i jskog analogona o lakšava i ubrzava sav ladavanje nov ih pojava.

A l i , narav no , uz ovak vu m eto d u t rp e razu m ev an je po java i o v lad avan je nj im a — otud, doduš e, pro iz lazi zabav l jeno st vrem eno m , a li ne i »b i van je s v remenom«. Oč i to je da dod i r po jed inaca sa duhom vremena ne može b i t i idealno pr isan ako se pojavnim obl ic ima pr is tupa u rukav icama ana log i je . Poš to pr i t i sak i gomi lan je p rouzrokovan i osoben im tempom vremena ne dopuš ta ju neposrednu, neasoc i ja t i vnu in tu i t i vnu obradu po jed in ih rezu l ta ta , a po iman je pomoću ana log i je n i je dovo l jno ,

odnosno samo je sekundarno, rađa se nužnos t zauz iman ja jednog pot puno novog s tanov iš ta .

To novo stanoviš te gradi se potpuno organski t ime što se, kao pos led ica sve veće brz ine ko jom se obrću po jed inačn i podac i , pog led odvraća od pojedinačnih sadržaja i okreće se prema ukupnom toku kr ivu l je , sas tav l jene od raz l i č i t ih tačaka, kao fenomenu ko j i se odv i ja

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 25


28/180

v remensk i . Dak le , p redmet našeg posmat ran ja sada su v remensk i raz vo j i f i z ionomi ja jedne k r i vu l je , shvaćene u neprek idnom nas ta jan ju , a ne v iše kao kruto n izanje pojedinačnih tačaka.

U tome poč iva ju i raz loz i naše očajne bespomoćnost i u odnosu na pojave u l ikovnoj umetnost i . Pogled, ko j i u duhovnim s tvar ima sve v iše ide ka posmatranju v remenskog događanja, v iše ne zna š to da č in i sa k ru t im , sveden im, bezv remen im fo rmulama s l i kars tva . V iše ne polaz i za rukom da se ž ivotnost s l ike, svedena na jedan t renutak , s im- bol izovana jednim »plodnim« t renutkom, dož iv i kao s tvarn i ž ivot .

Gde je spas?

Nikako u reakc ionarnom s i lovanju naše duhovnost i , n ikako u tome da se duh sabi ja u s rednjovekovne i l i ant ičke okv i re. Samo u tome što će mu se dat i hrana koju t raži i koju može da svar i . A ta bi hrana

bi la jedna potpuno nova umetnost .Ne nešto poput novog s t i la i l i nečeg s l ičnog. Već: prenet i u umet -

ničku formu mogućnost i iz raza raz l ič i te za sve poznate umetnost i , jedno po tpuno novo o s eć an je živ o ta, »s l ik ars tv o sa v rem en o m «. Um etnost za oko, ko ja se od s l ikars tva raz l iku je t ime š to se odv i ja v remensk i (kao muz ika) i š to tež iš te umetn ičkog n i je (kao na s l ic i ) u svođenju ( realnog i l i formalnog) procesa na jedan t renutak , već upravo u vremenskom razvoju formalnog. Pošto se ta umetnost odv i ja v remensk i . jedan od n jenih najvažni j ih e lemenata jes te v remensk i r i tam opt ičkog dešavanja. Zato će da se stvor i jedan potpuno nov, dosad samo latentno pr isutan, t ip umetnika, koj i se nalazi negde na sredini između s l ikarstva i muzike. Naravno, vrsta opt ičkog dešavanja potpuno će da zavisi od l ičnosti umetnika. Pokušaj da se prikaže šta će se v idet i val ja učini t i samo kao pr imer i nagoveštaj .

Tehnika izvođenja jes te tehnika k inematograf i je .Tako se, na pr imer, na ekranu pojavl juje haot ična masa crnih čet

vrtast ih površ ina koje se kreću u neprestanom, sporom r i tmu. Posle i zvesnog vremena ovom se pr ik l jučuje is to tako tamno, t romo kretanje u v idu talasa, koje stoj i u formalnom odnosu prema crnoj četvoro- ugaonost i . Krutost kretanja i tamno se pojačavaju, sve dok se ne post igne određena ukočenost . Rasvet l jenja u v idu bl jeska, koja se v iše

puta ponavl jaju i pojačavaju u intenzi tetu i vremenskom sledu, paraju tamnu ukočenost , a zat im se na određenom mestu na površ ini s l ike ob l iku je zvezdasto svet losno središ te — ponovo se po jav l ju je ta lasa- sto kretanje sa početka, al i ovog puta sve jače osvetl javano, u živl joj pokrenutost i, uvek povezano sa c rescendom svet losnog središ ta — okruglo, meko svet io rascvetava se i prelazi u crnu četvorougaonost s početka i konačno dospeva do veselog, svetlog i razigranog kretanja cele sl ike koja polako prelazi u svetao, radostan mir. Zatim se može pojavi t i preteče, tamno, zmi jol iko šunjajuće kretanje koje buja, pot iskuje svetio i , na kraju, izaziva neobično živu borbu svetlog i tamnog — bele forme, krećući se kao konji u galopu, sudaraju se sa nadiru- ćim tamn im masama — nastaje rascep, besni kov i t lac svet l ih i tamnih elemenata, sve dok se nekako, pobedonosnim narastanjem svetla, ne postigne izravnanje i sazvučje.

Ovo je samo jedan pr imer za beskonačne mogućnost i pr imene svetla i tame, mirovanja i kretanja, pravolinijskog i krivog, mase i raš-

26


29/180

č lanjenost i , i n j ihov ih bezbro jn ih međustupnjeva i kombinaci ja . Nova umetnos t se , naravno, ne okreće današn j im poset ioc ima b ioskopsk ih dvorana. Uprkos tome, u svakom slučaju može da računa na znatno širu pub l i ku nego š to je ima s l i kars tvo , poš to je ak t i vnos t ove umetnos t i ( t ime što se nešto dešava) mnogo veća nego kod s l ikars tva, gde se čak i posmatrač mora da bav i tešk im poslom rekonstru isanja namera-

vane ž ivotnost i predmeta na s l ic i , ko j i je po sebi ukrućen.Već gotovo deset godina ubeđen sam u nužnost ove umeinost i .

Tek sada sam savladao tehničke teškoće koje se postav l ja ju izvođenju, i danas znam da će nova um etno st po sto jat i i ž ivet i — jer ras te iz čvrst ih korena i n i je konst rukc i ja .

Walther Ruttmann: »Malerei mit Zeit« (tekst iz zaostavštine, napisan oko 1919). Film als Film. 1910 bis heute, priredili Birgit Hein i Wulf Herzogenrath, Verlag Gerd Hatje, Stut tg art 1977, st r. 63— 64. Preveo Filip Fili pov ić.

Walther Ruttmann, Frankfurt am Main 1887 — Berlin 1941.Filmovi: Opus I, 1918— 19; Opus II, 1919; Opus III, pre 1923; Opus IV, pre 1923; Falkentraum, sekvenca za film Fritza Langa Nibelungen: Siegfrieds Tod, 1923; saradnja s Lotte Reiniger — Die Abenteuer des Prinzen Achmed, 1923— 26; sekvenca za film Paula Wegenera Lebende Budhas, 1924; Opus V, 1925— 26; des etak reklamnih fil mo va u boji, 1925— 26; Berlin, die Symphonie der GroBstadt, 1926— 27; Tonende Welle, 1928; sekvenca za film Arnolda Fancka Das weisse Stadion, 1928; Melodie der Welt, 1929; Des Haares und der Liebe Wellen, 1929; Weekend/Wochenende, 1930; saradnja s Abelom Ganceom — Le fin de monde, 1930; Acc ia io , 1932—33 •

Bibliografija: Val'ter Rutman: »Absoljutnyj f i l 'm«, Novyj Lef, Moskva, broj 9, 1928,

st r. 24—27.Walther Ruttmann: »Wie ich meinen ’Berlin-Film’ drehte«, rukopis u zaostavštini. : »La Sym pho nie du Mon de«, La Revue du cinema, Pariz, 1. mart 1930,str. 44.Edmund Meisel: »Wie schreibt man Filmmusik«, UfaMagazin. Berlin, 1— 7. april 1927.Nepoznati autor: »filmrhythmus, fi lmgestaltung«, bauhaus, Dessau, tom III, broj 2, april—juni 1929.

Nakon s tud i ja a rh i tek tu re i s l i kars tva , ra tovan ja na Is točnom f ron-

tu i pret rp l jenog s loma ž ivaca, Rut tmann je 1918. godine nas l ikao po s ledn ju s liku . Za raz l iku od nek ih s l ika ra (M a l jev ič , Rodčen ko) ko j i su, pr ib l i žno u i s to v reme, done l i i s tu od luku , pa su se kasn i je , javno i l i pota jno , kao da popuš ta ju s ramnom poroku, v raća l i s l i kars tvu , ka tkad s g ro teskno akademsk im rezu l ta t ima — Rut tmannov ges t b io j e kona-čan. Posvet io se »k inematogra f i j i « , kons t ru isao je s to za an imac i ju (za ko j i mu je nad ležn i d ržavn i u red i zdao pa ten t ) i počeo da prav i apst rak tne f i lmove.

Opus I b io je u bo j i , a p ropra tnu muz iku komponovao je Max But -

t ing . Na sačuvano j par t i tu r i Rut tmann je nacr tao i obo j io sve kadrove f ilm a ; sada je , m eđu t im , nem oguće u tv rd i ti da l i je f i lm sn im lj en u b o j i i l i naknadno bo jad isan . R u t tm annov i f ilm o v i p rv i pu t su javno p r ikazan i u Berl inu, apr i la 1921. godine.

Ru t tmannovo p rvens tvo j e dugo v remena b i l o pod sumn jom zbog sp le ta oko lnos t i ko je poma lo podseća ju na de tek t i vsk i r oman .

A va n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 27


30/180

Švedsk i s l i ka r V ik ing Egge l ing ' je na k ra ju , tada uob iča jenog, go-tovo obaveznog, puta od usvajanja Cezanneov ih pouka do apst rakc i je , počeo da razmiš l ja o »maš in i za komun ikac i ju« , p ro j i c i ran ju obo jen ih

f o rm i na ob lake , pa i o k inem atogra fu . M arc e l Janco se seća da mu je Egge ling , p r il ik o m s lu č a jn o g s u s re ta na u li c i, pokaz iv ao »džepni bio s k o p« (f l ip-book), m al i b l ok č i jim j e li s tan jem an im i rao aps t rak t ne

crteže.Eggel ing je u Zur ichu upoznao Hansa Richtera, presel io se u Ne

mačku i počeo da radi za jedno s n j im. U to v reme oboj ica su prav i la apst rak tne kompoz ic i je na sv ic ima papi ra. Od kra ja 1919. godine, Egge-l ing je ž iveo na ima ju R ich te rov ih rod i te l ja , gde su pr i ja te l j i s red go-mi la b latn jave repe i uz od sa la zasopl jene sv in je, nastav i l i eksper i -mente. Godine 1920, pr ivatno su š tampal i brošuru Univerzaln i jez ik

(Un iverse l le Sprache) i razas la l i j e s to t in i ug ledn ih l i čnos t i ne b i l i obezbed i l i podršku za prenošen je aps t rak tn ih sv i taka na f i lm . Među-t im, pokušaj sn imanja Hor izon ta lno-ver t i ka lnog orkes t ra (Hor izon ta l - -Ver t ika l Orchester) u pred uzeću UFA n i je uspeo, je r su a uto r i uv id el i da još ne um eju da f i lm sk i m is le . S t ručn jak ko j i im je dode l jen , rekao je , kad su m u p re d a li l is t s c rte žom ako rdom : »Da b ih pokrenuo vaš cr tež , morate mi najpre pokazat i ko j i ob l ik poč in je da se kreće, kada se i kuda kreće, kada se i kuda kreću dru g i ob l ic i , ko l iko brzo i l i sporo, i , potom, kada i gde t reba da nestanu!« Sve su to bi la pi tanja koja nadobudnim autor ima n isu n i padala na um.

Ubrzo je doš lo do rask ida pr i ja te l js tva (R ichterov otac je na ime

t roškova izdržavanja oduzeo i prodao jed inu Eggel ingovu imov inu — Giorggioneovu s l iku) . Eggel ing je u Ber l inu, u najc rn jo j oskudic i , na-s tav io da proniče u ta jne f i lm sk e tehnike: k ra jem 1924. dovrš io je i na pr ivatnoj pro jekc i j i pr ikazao D i jagonalnu s imfoni ju (D iagonal Simfonie) . Izmučen bolešću, umro je maja 1925. godine. Richter je iskrsnuo na sahrani , i l i nešto kasni je, i uspeo je da se domogne bar dela Eggel in gove zaostavšt ine.

Loš s l ikar, prosečan al i utol iko plodni j i p isac, dobar popular iza tor (v id i n jegovu knj igu Današnj i pro t ivn ic i f i lm a — sut rašnj i pr i ja tel j i f i lma — Fi lmg egner von heute — Fi lmf reund e von morgen. Verlag Hermann Reckendorf , Ber l in 1929), al i izvanredno spretan neimar v la-s t i te kar i jere, R ichter je ubrzo započeo i deceni jama nastav io da pro-izvol jno. i po sebe povol jno, pomera datume nastanka Eggel ingovih i svoj ih apstraktnih f i lmova, da ove stalno prekraja, da pr isvaja i krčmi Eggel ingove ideje, t rguje njegovim sl ikama i cr težima, i čak ih fal s i f iku je (š to je utv rđeno tek srazmerno nedavno, uz pomoć pol ic i j -sk ih st ručnjaka), obezbedivši t ime sebi status jednog od utemel jača avangardnog f i lm a 7.


31/180

Grigorij Kozincev EKSCENTRIZAM

(posetnica)

Mjuzikhol Kinematografovič Pinkertonov Star godinu dana!!!

Podaci niže.

1 K L JUČ Č IN J E N IC A

1. J u č e — Udobn i kab inet i ! Će lave g lave . Rasuđ i val i, r ešava l i, m i s l i l i .D a n a s — S ig n a l. Na m a ši n e! T r a n s m i s i j e, lan c i , t o č k o v i, r uk e, noge, e lekt r ika. Ri tam pro izvodnje.J u č e — M u ze ji , h ram o v i, b i b li o tek e.D a n a s — Fa br ik e, k o m b i n at i, b r o d o g ra d il iš ta .

2. J u č e ■— K u l tu ra Evrope.D a n a s — Teh nika A m e rik e.Indust r i ja , pro izvodnja pod zvezdanom zastavom. I l i amer ikaniza-

c i ja i l i pogrebni zavod.3. J u č e — S al o n i . N ak l o n i . B ar on i.D a n a s — U zv i ci p r o d av ač a n o v in a, s k a n d al i, p o li c aj č ev p e n d rek , galama, kr ic i , topot , jurn java.

DANAŠNJI TEMPO

Ri tam maš ine ko j i j e koncent r i sa la Amer ika , a u ž ivo t uveo Bu levar . Umetnos t bez ve l i kog s lova , p i jedes ta la i smokv inog l i s ta .

ŽIVOT ZAHTEVA

umetnos t ko ja je h iperbo l i čno pr im i t i vna , zaprepašću juća , ras t ro java- juća, o tv o ren o u t i l i tar n a, m eh an ič k i tač n a, b rza, j e r inače n iko neće čut i , v ide t i i l i s ta t i . Sve se svod i na s ledeće; umetnos t dvadesetog veka, umetnos t 1922. god ine , umetnos t baš ovog t renutka , jes te

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 29


32/180

EKSCENTRIZAM.

NAŠI RODITELJI

Parade allez!

U reč i — šansona, Pinker ton, izv ik ivan je l ic i ta to ra, u l ična svađa.

U s l i kars tvu — c i rkusk i p laka t , kor i ce pe tparačkog rom ana.

U muz ic i — džez-bend . . . c i rku sk i m aršev i .

U baletu — am er ičk i var i je te jsk i p les .

U pozor iš tu — mjuz ikho l , f i lm , c irkus , cafšchantant , boks.

PROGRAM EKSCENTRIZMA

1) Predstava — r i tm ičko udaranje po ž ivc im a.

2) Vrhunac — t r ik .

3) Au tor — pro nalazač- izum i te l j.

4) Glumac — meh aniz i rano kretan je, ne koturno već kotu ra l jke, ne maska već nos ko ji se up al i . Glum a — ne kretanje već k r iv l jen je, ne mimika već gr imasa, ne reč već kr ik . Šar lova zadnj ica mi l i ja nam je od ruku Duzeove.

5) K omad — go m ilanje t r ik ov a. Tempo 1000 kon jskih sn aga. Trke, po- tere, bežanje. Forma — div er t ism an.

6) Čvoruge koje ras tu, t rbus i ko j i bubre, k lovnovske per ike ko je se kost reše — začetak novog scenskog k ost im a. Osnova — neprestana t ransformac i ja .

7) Sirene, pucnj i , p isaće mašine, ekscentr ična muzika, »čečetka« — začetak novog r i tma . . .

8) Sinteza pokreta — akrobatsk ih, spo r tsk ih, p lesnih, kon st ruk t ivno- -mehaničk ih . . .

9) Kankan na užetu logike i zdravog razuma. Kroz »nezamislivo« i »ne

moguće« ka ekscentr ičnom!! !/ • • • /

Naše š ine jure mimo:

Pariza, Berlina, Londona, romant izma,

st i l izaci je, egzot ike,

arhaičnost i ,

obnove, restauraci je, predikaonice,

hrama, muzeja!

30


33/180

Jedino su naše metode nedel j ive i neminovne:

A M ER IK A NIZ A CIJ A POZORIŠTA

na ruskom znači

EKSCENTRIZAM.

Grigorij Kozlncev: »AV! Parad ekscentrika«, Fkscentrizm, Ekscentropolis (bivši Pe- trograd) 1922. Preveo Branko Vučićević.

Grigorij Mfh ajlov ič Kozlncev, Kijev 1905 — Moskv a 1973.Filmovi: (Kokota Betsi i Šarlo?), 1922; Pohoždenija Oktjabriny, 1924 •Bibliografija: Vladimir Nedobrovo: Feks. Grigorij Kozincev. Leonid Trauberg, Moskva— Lenjing rad 1928.

S ose t l j i vošću i oš t roumnošću , svo j s t ven ima neko l i c i n i nezav i s -n ih lev ih mis l i l aca , John Berger je povezao umetn ičk i skanda l ko j i j e među o tmen im g ledaoc ima, ra tn im bogataš ima i zabušant ima izazva la is t o r i jsk a p rem ije ra ba le ta Parada (Coc teau — Satie — Picasso, 1917), i skanda l u ž ivo tu : puko ve k o j i su od lazeć i na ra t i š te , b le ja l i kao ovce, t im ovnu j sk im ponašan jem i spo l j ava juć i nemoćnu sves t o v l as t i t om položaju.

S l i čna montažna para le la mog la b i da se uspos tav i u Rus i j i nakon 1917. godine. Građanski ra t , s t rana in tervenci ja , teror , potpuni zasto j pro izvodn je , g lad (u jedn om t ren utku dnevno rad n ičko s ledo van je h leba i znos i lo je pedes et g rama) , m raz (sp a l jen i su H im ala j i d rve n ih kuća,

namešta ja , parke ta i kn j iga) , ep idemi je i po jave I judožders tva , počec i eroz i je tekov ina revo luc i je , v las t p r i s i l j ena da ozb i l jno razmat ra spa-sonosn i p red log j ednog naučn i ka kako da se hemi j sk im s reds tv ima uk lone nas lage izmeta s pe t rogradsk ih u l i ca — i vese la umetnos t .

Ipak, takva para le la b i prenebregla iskreno ubeđenje da su, uza sve s t rahote , s tvar i konačno doš le na mesto (na jbo l je i z raženo Tat l j i nov im p ro jek tom Spomenika I I I in ternac ional i ko j i na j v i še pa r t i j s ke organe smeš ta u geomet r i j ska te la č i j e j e ob r tan je usk lađeno s k re -tan j ima u kosmosu) i da j e t o doba — doba pronalazaštva ' .

1 Bilans sovjetske avangarde val ja svodit i bez sentimentalnosti (svojstva njenih sadašnjih ljubitelja) ili fahidlotske nekritičnosti (Istoričari umetnosti). Jer. bilo je to doba kad su razne muške i ženske gospođice pokušavale da svoje «umetnlčke paslje. proture kao proleterske, kad su se čak i nastupi dresiranih zečeva završavali Isticanjem parole ZEČEVI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE!. I kada su. po Brechtovlm rečlma. mnogi stavl jal i krastavcu podoban oblik na kocku, sve bi ofarball u crveno I nazvali Spomenik Lenjlnu. Ako se ne pouzdamo samo u oznaku Made In USSR. I obavimo kontrolu kvaliteta proizvoda za koju su se zalagali upravo najlucidniji tadašnji stvaraoci, pokazaće se da Je taj bilans mnogo skromniji.

U književnosti — mnogo onoga što Je nekad delovalo avangardno danas pokazuje svoju pravu prirodu: ružičasta ornamentalna proza, bujni korov nategnutih metafora III dosadne stihovane rezolucije.

U likovnim umetnostlma — pokušaji prevazMaženja apstrakcije proizvodnjom Industrijskih predmeta u uslovlma Industrijske zaostalosti: tako su nastale one stroge stolice za sedenje u stavu mimo III tanjlrl s rubovima različitih boja — zelena za spanać, žuta za kajganu — koji bi kuvarice oterall u ludilo.

U arhitekturi — neobavezno fantaziranje na papiru, a ostvarene građevine su modernističke ljušture, katkad bez kanalizacije I ventilacije, uz to često žalosni rezultati nepromišljenog svođenja čoveka Isključivo na funkciju beslovesnog argata.

Na području oblikovanja knjiga, plakata I fotomontaže — ni najbolji uzorci ne mogu da Izdrže poređenje s radovima Moholy-Nagyja. Johna Heartflelda III Pieta Zwaarta.

U pozorlštu — kratku konstruktlvlstlčko-blomehanlčku fazu ubrzo Je smenlo povratak klasicima.

Ali , nije nikakva tragedi ja ako kvalitetn ih proizvoda Ima znatno manje no što se obično tvrdi, Ipak Ih ostaje dosta, naročito filmskih.

Uostalom, »bolje manje a bolje«.

A va n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 31


34/180

Kada se Gr igor i } Koz incev prob io do Pet rograda — s ja s tu č n ic o m u ko jo j je imao košu l ju , kn j igu Ma jakovskog i reprodukc i je P icassoov ih sl ika _ za n j im su već b i l i : s tud i je s l i ka rs tva kod A leksandre Eks ter ,

malan je ag i t vozova, rež i ja pozor išn ih p reds tava sa ž iv im i sa d rve-n im g lumcima. Decembra 1921, održana je »Diskus i ja o ekscent r iz mu«, u ju lu s ledeće god ine ob jav l jen je M an i f es t ek s c en t r i z m a , de l jen na u l icama Pet rograda, »prestonice k las ike« (os tatak t i raža je izgoreo) , i osnovana je Fabr ika ekscent r ičnog g lumca (FEKS).

Jezgro FEKSA su č in i l i Koz incev, Leonid Trauberg (oni će dugo za jedn ičk i rež i ra t i f i lmove) , Serge j Ju tkev ič i Georg i j Kr i ž i ck i , a oko n j ih su se ok up i li m lad i po če tn ic i , kao i j edan k lovn i japa nsk i žong le r .

Ekscentr izam se tem el j io na c irkus u i m an i fes t ima i ta l i jan sk ih f u tu r i s ta posvećen im pozor iš tu i m juz ik ho lu . U svo jo j kn j i ž i c i o Ma

ja kovskom , Š k lo v s k i čak i Len jina u b ra ja u p r is ta l ic e e kscentr iz m a , i c i t i ra , po zapisu Gorkog, n jegovu anal izu ove osobene vrs te pozor išne umetnos t i : »U tome je sadržan nek i sa t i r i čan i l i skep t i čan odnos pre-ma uobiča jenom, oč i to je nasto janje da se sve preokrene naglavce, pomalo izobl ič i , da se pokaže a logizam običnoga«.

Feksovc i su od luč i l i da za početak ok renu nag lavce Gogo l jevu Ženidbu (Ženi tba) : predstava, na ko jo j je publ ika gađala g lumce de č j im balonima, završavala se sceno m p iščeve sm rt i. To je nazvano »e lek t ri fi kac i jom Gogo l ja« š to n i je p uk i dug fu tu r i s t ičk om odušev lja vanju tehnikom: u to v reme nasta la je i jednač ina »Elek t r i f ikac i ja 4- so v je t i = soc ija lizam «. N jen op tim izam na joč i t ij e pokazu je i s t in i ta

zgoda: takoreć i is todobno sa premi jerom Ženidbe zvan ično je p red-s tav l jen Državn i p lan e lek t r i f i kac i je zeml je . Pr ip reml jen je oč ig ledn i prikaz — vel ik i pano na kojem su s i ja l ice obeležavale najvažni je punk-tove buduće e lek t roenergetske mreže. Al i , da b i te s i ja l ice zasvet le le , i sk l jučena je s t ru ja u neko l i ko če tv r t i Moskve.

Ženidbu je k ra s ila i je dna fi lm s k a a tr ak c ija , možda nazvana Kokota Betsi i Šarlo, s lepl jena od otpadaka Chapl inov ih f i lmova.

Prvi f i lm FEKSA, Pusto lov ine Okt jabr ine, »agit spektakl u razme rama Nevskog prospekta« (Koz incev) , kao da je pozajmio uprošćenu priču s nekog »Iz loga FIOSTA«: Kul idž Kerzonovič Poenkare dolazi u Petrograd s namerom da od nove države naplat i dugove carske Rusi je.

Njegove mahinac i je osujećuje komsomolka Okt jabr ina. To jc b io povod da feksovc i pr imene sve moguće t r ikove iz komedi ja i ser i jsk ih f i l -mova, i da izmis le još mnoge nove.

Potom je izveden sal to i s ledeći (nemi) radovi FEKSA kao da imaju drugač i je izvore: s l ikars tvo grupe »Svet umetnost i« , prozu 77- njanova i »Serapionove braće«, nemački fantast ični f i lm, i , za pro menu, ozbi l jno shvaćenog, »neelektr i f ic i ranog Gogol ja«.

32


35/180

Dziga Vertov KINOKI. PREVRAT.

/ . . . /

1

Posmatra juć i f i lmove koj i su nam došl i sa Zapada i iz Amer ike, vodeći računa o saznanj ima o radu i t raganj ima u inostranstvu i kod nas — dolaz im do zak l jučka:

smrtna presuda koju su 1919. godine k inok i iz rek l i sv im f i lmovima bez izuzetka, važi i danas.

I na jpaž l j i v i je posmat ran je ne o tk r i va n i jedan f i lm, n i jedno t ragan je p rav i lno usmereno os lobođen ju f ilm sk e ka -mere , koja se nalazi u bednom rops tvu , po tč i - njena nesav ršenom, og ran ičenom l judskom oku.

M i ne us ta jemo p ro t i v podređ ivan ja f i lma kn j i ževnos t i , pozor iš tu , mi po tpuno razumemo kor išćen je f i lma u sv im granama nauke, a l i te funkc i je f i lma def in išemo kao sporedne, kao ogranke ko j i se odva ja ju od njega.

Osnovn o je i na j g lavn i je :

FILMSKO OSEĆANJE SVETA.

Polazna tačka je: ko r i šćen je f i lmske kamere kao k inooka, savršen i jeg od l jud-skog oka, za is t raž ivanje haosa v izueln ih po java ko je i spun java ju p ros tor .

Kino-oko ž iv i i k reće se u vremenu i prostoru, pr ima i f iks i ra ut i ske drukč i je nego l judsko oko. Položaj našeg te la za v reme posmat ra- nja, ko l ič ina t renutaka ove i l i one pojave koju smo opazi l i u sekundi

DOLE16 SLIČICA U SEKUNDI!

MESTAMAŠINI!

OZAKONJENA

KRATKOVIDOST

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 33


36/180

v rem ena ne obavezu ju f i lmsk u kameru , ko ja š to je sav rš en i ja — t im

više i bolje opaža.Svoje oč i ne možemo uč in i t i bo l j im nego š to jesu, a l i kameru mo

žemo beskonačno usavršavat i .

Do danas je sn imate l j se na ekranu neprirodno sporo kretao (brzo okretanje ruč ice kamere) i l i obrnuto — zbog t rak to ra koj i je preterano brzo preoravao pol je (sporo okretanje ruč ice kamere)

Ovo su, razume se, s lučajnost i , a l i mi s tvaramo s is tem, promiš

l jen s is tem takv ih s luča jnos t i , s i s tem pr i v i dn ih neprav i lnost i , ko je is pi tuju i organizuju pojave.

Do danas smo č in i l i nas i l j e nad kamerom i p r i s i l j ava l i j e da podržava rad našeg oka. I što je kopija bi la us- pel i ja , u to l iko se sn imak smat rao bol j im.

Od danas os lobađamo kameru i pr is i l javamo je da radi u suprot nom smeru, dal je od kopiranja.

Oč ig ledne su sve s labost i l judskog oka. Mi us tanov l ju jemo kino

oko, koje u haosu kre-tanja nalazi rezul tantu svog sopstvenog kreta-n ja, mi us tanov l ju jemo kinooko koje ima sop s tvenu d ime nz i ju v rem e-na i pros tora i ko je u svojo j snaz i i svo j im mogućnost ima narasta do samopotvrđivanja.

2

.. . Naterujem gledaoca da v idi onako kako meni najv iše odgovara da pokažem ovu i l i onu vizuelnu pojavu. Oko se potčinjava volj i kamere. Ona ga upućuje na one trenutke sleda zbivanja koji najkraćim

S I S T E M U Z A S T O P N I H P O K R E T A

i naj jasni j im putem dovode f i lmsku rečenicu na površ inu i l i na dno rešenja.

Primer: snimanje boksa ne sa tačke gledanja prisutnog gledaoca,

nego snimanje sleda pokreta (postupaka) boraca.

Primer: s nimanje grupe plesača — ne snim anje sa tačke gledanja gledaoca koji sedi u sali i pred sobom ima balet na pozornici.

34

MAŠINA

I NJENA KARIJERA

NE KOPIRAJTE OČI

u ne jedanput pr igovarano zbog konja ko j i

SLUČAJNORAZLAGANJE I KONCENTRACIJA

RAZLAGANJE

i tako dal je .


37/180

Jer g ledalac baleta zbun jeno prat i čas opštu grupu plesača, čas pojedina s lučaj na l ica, čaš nekakve nožice — niz razbi jen ih opažaja raz l ič i -t ih za svakog gledaoca.

Nema pot rebe da f i lmsk i g leda lac to t rp i . S is tem uzas topn ih pokreta nalaže snimanje p lesača i l i boksera u sk ladu sa redosledom nj ihov ih postupaka, uz pr inudno prebacivanje g ledaočevog pogleda na one deta l je ko je je neophodno uoč i t i .

Kamera vuče gledaočev pogled od ručica ka nožicama, od nožica ka očima i ostalom, i to na najpodesni j i način, i organizuje delove u prav i lnu montažnu et idu.

3

. . . T i ideš u l icom grada Chicaga, danas, 1923. god ine, a li ja te pr is i l j avam da se pok lo n iš poko jnom drugu Vo- lodarskom, koj i 1918. god ine ide u l i com Pet rograda, i on t i odgovara na poklon.

Još jedan pr imer : spušta ju u raku kovčege narodnih hero ja (sn iml jeno u Astrahanu, 1918. godine), zatrpavaju grob (Kronštat , 1921. go

dine), počasni plotun (Petrograd, 1920. godine), večna im slava, skidanje kapa (Mo sk va, 1922. go dine) — sve se to sp aja jedn o s drug im, čak i ako je reč o nezahvalnom mater i ja lu ko j i n i je sn iml jen u tu svrhu (v idi Kino is t ina, bro j 13) . Ovde t reba dodat i i montažu pozdrava masa i montažu pozdrava mašina drugu Lenj inu (Kino is t ina, broj 14), sniml jen ih na raznim mest ima i u raz l ič i to vreme.

. . . Ja sam k ino-oko. Ja sam grad i te l j.

Ja sam te smest io , tebe ko

ga sam danas s tvor io , u do ovog časa nepos to jeću , na jd ivn i ju so

bu, ko ju sam takođe je s tvor io .

To je soba sa dvanaest z i

dova koje sam pozajmio na raz

n im s t ranama sveta .

Spa ja juć i sn imke z idova i deta l je uspeo sam da ih raspo

redim na način ko j i se teb i dopada i da na in terva l ima prav i l no i zgrad im f i lmsku rečen icu ko

ja i jes te ta soba.

ČOVEČANSTVO KINOKA TROČLANI SAVET

Moskva, sa la In terva la

D A N A S D A N A S------------------- 3 -------------------

j p r i I £

REFERAT DZV na temu

SobaKino — REČENICA

Početak u 8 č. uveče

MONTAŽAU VREMENU I PROSTORU

NAJNEDELOTVORNIJI, NAJNEEKONOMIČNIJI

PRIKAZ SCENE — — POZORIŠNI PRIKAZ

A va n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 35


38/180

Ja k ino-oko s tvaram čoveka savršeni

jeg od A d am a, s tv aram h i l jad e razn ih lj ud i

na osnovu raznih prethodnih crteža i shema.

Ja kino-oko.Od jednog uz imam ruke, na jsnažni je i na jvešt i je , od drugoga uz i

mam noge, najčvršće i na jh i t r i je , od t rećega uz imam glavu, na j lepšu i na j iz raženi ju , i mo ntažom s tvaram novog, savršenog č oveka . . .

4

. . . Ja kino-oko. Ja m ehaničko oko.

Ja, maš ina, pokazujem vam svet kakav samo ja mogu da v id im.

Od danas zauvek os lobađam sebe od l judske nepokretnost i ; ja sam u neprek idnom pokretu, p r ib l i žavam se predmet ima i udal javam od n j ih , zav lač im se ispod nj ih, penjem se na nj ih, krećem se uporedo sa njuškom konja u t rku, punom brz inom ulećem u gomi lu , t rč im ispred voj nika u t rku, prevrćem se na leđa, polećem zajedno s aeroplanima, padam i uzlećem zajedno sa tel ima koja padaju i uzleću.

Evo, ja, kamera, krećem se po rezul tant i , balansirajući u haosu

pokreta, f iks i ra juć i u pokretu k retanje u najs loženi j im kombinac i jama.Oslobođena obaveze da snimam 16— 17 s l ič ica u sekundi , os lobo

đena vremensk ih i pros torn ih ograničenja, suočavam sve t ačke Zemlje, bez obzira gde sam ih snimila.

Moj put vodi stvaranju novog shvatanja sveta. Evo, ja na nov nač in deši f rujem nepoznat i vam svet .

5

. . . Dogovor imo se još jedno m: oko i uho.

Uho ne motr i , oko ne pr is luškuje.Podela funkcija.Radiouho — montažno »s lušam!*Kinooko — montažno »vidim!«

Eto vam, građani, za prvo vreme, umesto muzike, sl ikarstva, po zorišta, f i lma i ostal ih kastr i ranih izraza.

U haos kretanja koja kraj nas promiču, odlaze, naleću i sudaraju se — u život ulazi jednostavno oko.

Prošao je dan vizuelnih utisaka. Kako konstruisat i dnevne ut iske u akt ivnu cel inu,

u vizuelnu etidu. Ako se sve što je oko v idelo p ren ese

na filmsku traku, nastaće, naravno, zbrka. Ako se sn im ljeno vešto m ontira, b iće jas-

36

ORGANIZACIJAPOSMATRANJA

LJUDSKOGOKA

SNIMANJEU

POKRETU

ELEKTRIČNI

MLADIĆ


39/180

ni je . Ako se izbaci smeće koje smeta, b iće još bol je . Dobićemo orga- nizovani podsetn ik ut isaka običnog oka.

Mehan ičko oko — f i lms ka k amera, odb ivš i da se kor is t i l judsk im okom kao pomagalom, prepušta-

ju ć i se p r iv lačn im i o dbo jn im ut ica j ima kretanja, napipava u

haosu v izueln ih zb ivan ja pu t sopstvenog kretanja i l i ko lebanja i eksper iment iše , ras težuć i v re - me, rašč lanjavajuć i pokret i l i , obrnuto, apsorbujuć i vreme, proždi ruć godine, i t ime shema-

RAZLAGANJE I KONCENTRACIJA VIZUELNIH POJAVA

ORGANIZACIJAPOSMATRANJAMEHANIČKOG

OKA

MOZAK

t izu juć i normalnom oku nedostupne dugot ra jne p rocese . . .

. . . U pomoć maš in i -oku pr i t i če k inokp i lo t , koj i ne samo što upravl ja kretanjem aparata, nego se i oslanja na n jega pr i l ikom eksper imenata u prostoru; u budućnost i će to bi t i k inok inženjer koj i , na rastojanju, upravl ja aparat ima.

Rezul ta t takvog, jednovremenog dejs tva os lobođenog i usavršenog aparata i strategi jskog čovekovog mozga, koj i usmerava i posma- t ra, koj i bdi , b iće neobično sveža i zato zaniml j iva predstava čak i na job ičn i j ih s tvar i . . .

. . . Kol iko ih je že l jn ih s pektak la ko j i su pod eral i panta lone u

pozor iš t ima.Beže od svakodnevice, beže od »proze« života. A, međut im, po-

zor iš te je go tovo uvek samo rđav fa ls i f i ka t tog i s tog ž ivo ta p lus pr i g lup i kong lomera t ba le tsk ih k r i v l jen ja , muz ičk ih p iš tan ja , sve t losn ih šarenih laža, dekorac i ja (od obojenih do konst rukt ivn ih) i ponekad dobrog posla majs tora reć i , izopačenog sv im t im besmis l icama. Neki pozor išn i majs tor i ruše pozor iš te iznut ra, lomeći s tare forme i izbacujući nove parole rada u pozor ištu: u pomoć je pozvana i b iomehanika (sama po sebi dobro zanimanje), i f i lm (svaka mu čast i s lava), i knj i ževnic i (sami po sebi n imalo loš i ) , i konst rukc i je ( ima ih i dobr ih) , i automobi l i (kako ne uvažavat i automobi l?) , i puščana pal jba (na f rontu opasna i impresivna stvar) , a, sve u svemu, nikakvih rezul tata.

Pozor ište i n išta v iše.Ne samo što n i je s in teza, nego n i je čak n i prav i lna smeša.

A d ru k č i je ne m ože ni da bude.Mi , k inok i , od lučn i p ro t i vn ic i p revremene s in teze (»Za s in tezu na

vrhuncu dos t ignuća!«) , shvatamo da je besc i l jno mešat i k l i ce dos t ig nuća; mladunčad će odmah uginut i od teskobe i nereda. I uopšte

ARENA JE M A L AIzvol i te u ž ivot.Tu rad im o m i — m a js to r i g l edan ja — organ iza tor i v id l j i vog ž ivo ta ,

naoružani k inookom koje svuda dopi re.Tu rade m a js to r i reč i i zvukova, na j isk us n i ji m ontaže r i ču jnog ž i -

vo ta . I n j ima se takođe usuđu jem da po tur im mehan ičko svepr isu tno oko i zvučn ik — rad io te le fon.

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 37


40/180

Šta je to?

To je I KINO-HRONIKA

i RADIOHRONIKA

Obećavam da ću organizovat i paradu k inoka na Crvenom t rgu ako f u t u r i s t i izdaju prv i bro j mont i rane radio-hronike.

Ne f i lmske novost i Pathea i l i Gaumonta (nov inska hronika) , čak ni Kino is t ina (po l i t i čka h ron ika) već p rava hron ika k inoka — poletan preg led kamerom deš i f rovan ih V IZUELNIH događa ja , čest ice AUTENTIČNE energ i je (za razl iku od pozorišne), svedene na i n te rva le i akum ulac ionu ce l inu ve l ik im m ajs to rs tvom montaže .

Takva s t ruk tura k ino-predmeta dopušta razv i jan je svake teme: komične, t rag ične, zasnovane na t r iku i l i kakve druge.

Sve je u ovakvom i l i onakvom pro t i vs tav l jan ju v izue ln ih momenata, sve je u interval ima.

Neobična g ipkost montažne s t ruk ture omogućava da se u k ino- -e t idu uvedu b i lo ko j i po l i t ičk i , ekonomsk i i l i drugi mot iv i . I zato OD DANAS u fi lm u n isu po t rebn e n i ps iho lošk e n i de tek t ivske drame, OD DANAS n isu po t rebne pozor išne preds tave sn im l jene na f i lmsku

traku,OD DANA S se ne adap t ira za f i lm n i D os to jevs k i n i Na t P inkerton .

Sve se uk l jučuje u novo shvatanje k inohronike.U zbrku života odlučno ulaze: 1) kinooko, koje pobi ja v izuelnu

predstavu o svetu l judskog oka i predlaže svoje »vidim!«, i 2) kinok montažer, ko j i prv i put organizu je tako v iđene minute izgradnje ž ivota.

Dziga Vertov: »Kinoki. Perevorot«, Lef, Moskva, broj 3, juni—Juli 1923, str. 173— 43. Preveo Milorad Đuričić'.

Dziga Verto v ( = Denis Arkad ijev ič Kaufm an), BJalistok 1896 — Mosk va 1954.Filmovi: Kinonedella, 43 broja, 1918— 19; Godovščlna Revoljucil, 1919; Bol podCaricynom, 1919—1920; Process Mironova, 1919; Vskrytle moščej Sergija Rado- nežskogo, 1919; Agit poezd Vclk , 1921; Istorlja graždanskoj vojny, 1922; Process

čserov. 1922; Goskinokalendar', 55 broja, 1923—25; Klnopravda, 23 broja, 1922—25; Kinoglaz (Žlzn' vrasploh), 1924; Šagaj Sovetl, 1926; šestaja čast' mira, 1926; Odin- nadcatyj, 1928; Celovek s klnoapparatom, 1929; Simfonija Donbassa (Fntuzlazm), 1930; Tri pesni o Lenine, 1934 •

Bibliografija: Dzlga Vertov: Staty, dnevnlki, zamlsly, Izdatel'stvo Iskusstvo, Moskva 1965.

An net te Mlchelson: »’The Man Wit h th e Mo vie Cam era' : From Mag ic ian to Epistemologlst., Art fo ru m. New York, tom X, broj 7, mart 1972, str. 60—72. : »Od mađioničara do epls temo log a«, preveo Branko Vučić ević , Filmskesveske. Beograd, sveska VII, broj 4, ok tob ar— decembar 1975, st r. 306— 19. Stephen Crofts / Oliv ia Rose: »An Essay Towards Man with a Movie Camera«, Screen. London, tom X VIII, broj 1, pro leće 1977, str . 9— 58.Mikhail Kaufman: »An Interview-, October. Cambridge. Massachusetts, broj 11.

zima 1979, str. 55—76.Ištvan Erši: »Pismo nesavremenom klasiku«, preveo Sava Bablć, Književna reč. Beograd, 25. januar 1983, str. 2.

' Ove] ranije objavljeni provod uporeden Je a Izvornikom I meetlmlce Ispravljen. (Prlr.)

38


41/180

Annette Michelson DOKTOR CRASE I GOSPODIN CLAIR

. . . Ako su sve s tv ari lišene suštastva i ako je ovaj gusto naseljeni Buenos Aires, po složenosti uporediv s armijom, samo sanostvaren magijom duša što udruženo rade,Ima jedan trenutakkada je postojanje grada na rubu opasnosti i neredai to je drhtavi tren zorekada su oni što sanjaju svet malobrojnii samo šačica noćobdija održavapepeljastu i ovlaš ocrtanuviziju ulica

koju će potom definisati za ostale.Tren kad upornom snu života preti opasnost raspada,tren kad bi Bog lako mogao uništit i vascelo svoje delo!

Jorge Luis Borges

I

U pro leće 1926. godine, tokom posete Bruxel lesu, ’ Dz iga Ver tov je v i

deo prv i ce lovečern j i igrani f i lm jednog mladog Francuza. Prema opisu samog Ver tova, ovaj dož iv l ja j je b io u jedno razvesel javajuć i rastu- žu juć . N jegov i dnevn ic i nude malo up isa posvećen ih razmat ran ju konkretn ih pro jekata ko j i n isu n jegovi v last i t i ; moglo b i nam stoga izg ledat i čudno što je ovaj mal i f i lm u to j m er i izazvao posebno in- t e resovan je p r i zna tog sov je t skog ma js to ra dokumen ta rne fo rme da j e bio pobuđen da to in teresovanje zabelež i . Jer delo o ko jem je reč, laka komedi ja Renea Cla i ra Par iz ko j i spava (Par is qu i d o r t f , duga pr ib l i žno sa t , č in i se , oč ig ledn i je dugu je s t i lu i tempu Mack Sennet ta no pokuša j ima evropske i sov je tske avangarde u nas ta jan ju . Međut im,

1 čini se da je posredi omaška. Bioskop »Ars« u kojem je Vertov 12. a ne 18. aprila gledao Clairov film nalazio se u Moskvi. Pariz koli spava je možda bio obuhvaćen zbirkom uzoraka radova francuskih autora (Gance, Epste'n, Kirsanov I, verovatno, Lćger) koju je u SSSR doneo lija Erenburg. (Prir.)

2 Scenario i režija: Renć Clair. Direktor fotografije: Maurice Desfasslaux. Snimatelj: Paul Gulchard. Scenografija: Andrč Foy. Uloge tumačili: Henrl Rollan (čuvar Kuie), Albert Prćjan (avlja- tičar), Marinelll (doktor Craae), Myla Seller (gospođica Crase), Madeleine Rodrigue (pustolovka), Prš sin (detektiv). Proizvodnja: Films Dlamant-Berger. Trajanje: 60 minuta. (Prlr.)

A va n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 39


42/180

u Ver tovu je ta p ro jekc i ja p ro izve la po t res p repoznavan ja , op isan u njegovom dnevničkom zapisu od 18. apr i la :

»Video Par iz ko j i spava u b ioskopu Ars . B io ogorčen.

Pre dve godine sastav io sam plan ko j i se u pogledu tehničkog ob l i kovan ja tačno podudara s ov im f i lmom. Sve v reme sam t raž io pr i l i ku da ga os tvar im. N isam dob io tu mo gućno s t . I, evo — to su uradi l i u inost ranstvu.

’K ino-oko’ je izgubi lo jedan položaj za nastupanje. Malo je predugo od mis l i , od zamis l i , od p lana do n jegovog os tvarenja. Ako ne dob i jemo mogućnos t da svo je inovac i je os tvaru jemo naporedo s n j i hov im smiš l jan jem, p re t i nam opasnos t da nepres tano prona laz imo, nikad ne os tvaru juć i u praks i svoje pronalaske«3.

Ova zgoda, s propratn im osećanjem t raćenja i gorkog gubi tka,

samo je jedna epizoda u dugom s ledu osujećenja i izneveravanja š to se uobl ič io kao povest Ver tov l jeve kar i jere. Ver tov će postat i iz mrcvaren i h ron ičar sve veće degenerac i je b i rok ra t i zovane f i lmske in dust r i je s ta l j in is t ičke države. Al i , 1926. godine, on je b io v rsn i prakt i čar i t eore t i čar sov je tskog dokumentarnog f i lma. F i lmsk im og led ima i f i lmsk im novos t ima Kinonede l ja i Kino is t ina on je uspostav io premoć jednog novog, revoluc ionarnog žanra. Kao predsedavajuć i Troč lanog saveta, ob jav io je svetu neposredno predsto jeću l ikv idac i ju kužne bašt ine pozor išn ih i romans i jersk ih konvenc i ja i početak revo luc ionarne ofanz ive prot iv n jenog potomstva u narat ivnom f i lmu pos lerevoluc ionarnog razdobl ja . Kinooko (1924) i Napred, Sov jete! (1926) bi l i su smiš l jeni i ostvareni kao uvodna poglavl ja hronike izgradnje soci jal izma. No, i v iše od toga, bi l i su zamišl jeni i izvedeni kao revolucionarni jur iš i na star i f ilm s k i poredak. A najoštr i j i i najagres ivn i j i Ver tov l jev i po lemičk i napadi b i l i su rezerv isani za »umet- ničk i f i lm«, ta j kompromi tovani pro izvod es tetskog menjšev izma koj i

je, u n jeg ov im o č im a, o l ič av alo Ejzen š tejn ov o d elo 4. Ver to v n i je po- štedeo Štra jk (Stačka) i Oklopnjaču Potemkin (Bronenosec Potemkin) . Zašto ga je, onda, impresionirala ova skromna komedi ja? Gde se nalaz i la tačka podudarnost i C la i rove b lage i ron i je i Ver tov l jeve bol jševičke borbenosti? U »tehnici« i u »formi«?

Diskurs i is tor i je i teor i je f i lma pot isnul i su ova p i tan ja upisana posebno is taknut im cr tama u is tor i ju poratnog i pos lerevoluc ionarnog f i lmskog razvoja tokom dvadeset ih godina. Ver tov l jev k r ik zav id l j ive obeshrabreno st i os taje jedini ges t poš te ukazan prvom značajnom delu Renea Claira. Istori jska i kri t ička l i teratura ne pruža nikakvo osećanje potvrde tog upečat l j ivo otkr ivačkog doživ l ja ja zapisanog u Vertovl jevom dnevniku. A čak i sam Clair , s jajno art ikul isan kad govor i o v last i tom stvaranju, ćut i o f i lmu Pariz ko ji spav a5.

Dakle, postavl jamo ova pi tanja i spremamo se da sročimo odgovore na nj ih s osećajem da ispravl jamo nepravdu prema jednom delu

o ~ 'A S ? « Sr:K^VSC,Wlt.rr,rT™:’!r,.t,'Srr »"1f““ -


43/180

koje je pola veka čudno bi lo u zasenku. Postupi t i tako znači pr ipisat i vel ik i značaj komedi j i ko ja je u ovoj zeml j i poznata pod naslovom Šašavi zrak (The Crazy Ray): ovaj f i lm obeležava prekretn icu u is to- r i j i f i lma, t ime osvet l java juć i onu prekre tn icu naše v las t i te i s to r i je koju č in i izum f i lma.

Evo, ukratko, scenari ja.

Naš jun ak im a »visok p oložaj« u Par izu: ču var je Ei f fe lo ve k ule i s tanuje na n jenom najv išem nivou. Jednog dana, s išavš i u šetn ju, pr imećuje da je Par iz nepokretan. Većina g lavnih ar ter i ja i t rgova — među n j ima, Mad ele ine, Place de la Conco rde — pusta je. Ovde-ond e, u drugim, s tambenim četvr t ima na desnoj obal i na i laz i na f igure u s tan ju t ransa: samoub icu s oproš ta jn im p ismom u ruc i , spremnog da skoči u Seinu: u l ičnog č is tača zaspalog nad met lom; šofera poleglog na uprav l jač taks i ja ; p i janca os lonjenog o z id ; po l ica jca zaustav l jenog u poter i za lopovom. Svi časovnici pokazuju tr i i dvadeset pet. Grad

spava, a jed ine osobe izuzete iz opšte obamr lost i jesu p i lo t i n jegovo četvoro putn ika: Nesta, pr iv lačna mlada avantur is tk in ja , jedan pos lovni čovek i z loč inac lancem vezan za detekt iva ko j i ga sprovodi . Oni objašnjavaju da su s t ig l i nešto rani je tog dana da se nađu sami u ovom nemom, s tat ičnom svetu. Naš junak ih poz iva da mu se pr i druže na Kuli .

S ledećeg ju t ra za jedno is t ražuju grad, i u to j t iš in i i nepomično- st i o tkr iva ju okolnost i s lobode. Par iz im pr ipada da u n jemu po vol j i uživaju. Kupajući se u vodoskocima Trocadera, ulazeći kud god za-

žele, p l jačkajuć i dragul jarske radnje i muzeje, ob i ja juć i sefove uz pomoć z loč inca i saučesniš tvo n jegovog čuvara, on i u potpunost i už i va ju u svojo j moći . Vrat ivš i se na Kulu s p lenom (Mona L isa je nehajno ćušnuta u ugao n j ihove l imuzine) , ub i ja ju vreme raznim igrama. Postavš i pomalo nemirn i , čet i r i muškarca poč in ju da se nadmeću za naklonost lepe pusto lovke koja je sad, po reč ima jedne popularne pesme iz tog razdobl ja, »jedina devojka na svetu«. I baš kad zapret i sukob, preko radi ja se začuje kr ik za pomoć. Sišavši zajedno, oni idu t ragom s ignala. On ih dovodi u podrumsku laborator i ju doktora Crasea.

Gospođica Crase, profesorova s inov ica i as is tentk in ja , je , bez profesorovog znanja, pozvala u pomoć. Sada ih obaveštava da je profesor izumeo mašinu č i j i z rac i mogu da zaustave tok s tvar i . On je b io ta j ko j i j e , s ledeć i jednač ine i zvedene na tab l i , j edn im pun im okre tom poluge mašine bacio vascel i Par iz u san. Tek sad, suočen s uspehom svog para l išućeg zraka, on shvata da je zaborav io da razradi formulu oživ l javanja!

»Kako smo onda mi izmakl i moći tog zraka?« p i tan je je ko je se namah nameće našoj grupic i , kao god i g ledaocu. »Ah, to je zato što

ste se v i , kao čuvar Kule i putn ic i u vazduhoplovu, u t r i i dvadesetpet , u t renutku zaustav l jan ja, zadesi l i na v is in i , van domašaja zraka«, ob

jašn jav a g ospođ ica Cras e. I n jen om o b jaš n jen ju s led i k ratka an im irana sekvenca koja daje graf ičku i lust rac i ju putanje zraka.

Sad ubede profesora da razradi formulu za os lobađanje grada i nov im pot isk ivan jem po luge ceo Par iz opet ož iv i . Kao da n isu b i l i pre

A v a n g a rd n i f i lm 1895 — 1939. 41


44/180

k inut i , f igurants sad nas tav l ja ju svak svo j im pu tem: p i janac se te tura dal je : u l ičn i č is tač nastav l ja da mete; (neuspel i ) samoubica sag ledava ludost očajanja: z loč inac i žandar produžuju svoju jurn javu.

Naši se junac i opraš ta ju jedni od drugih i k reću svoj im raz l ič i t im pu- tev ima: pos lovni čovek da pot raž i svoju l jubavnicu, av i ja t ičar i pustolovka odlaze put nepoznat ih odrediš ta; z loč inac i detek t iv započ in ju poteru ko ja će, u para le lno j montaž i , pot ra jat i do kra ja f i lma.

Naš junak je sada sam sa gospođicom Crase. lako je se s t r ic odrekao jer je odala n jegovu ta jnu, ona odluč i da se vrat i kuć i . Shvat ivš i da ne žel i da ona ode, naš junak se ponudi da je otprat i , a l i ta- kođe shvat i da nema para za taksi . U panic i , nadahnut očajanjem, dokona da je rešenje u maš in i : ako uspe da samo još jednom zaustav i vreme, može napuni t i džepove da mu pot ra je doveka. Dak le, nat rag

doktoru Craseu i n jegovoj laborator i j i .Kad tamo s t ignu, gušaju se sa jogunast im pronalazačem. Dok se

rvu, po luga maš ine se pomera tamo-amo, obustav l ja juć i i vaspostav- I ja juć i ž ivot grada. Cele gradske četvr t i b iva ju para l isane u magno- venju; gomila i saobraćaj na Place de l ’Opera i vel ik im bulevar ima bivaju zamrznut i u mestu samo da za t ren oka ponovo ožive. Brodovi što krstare Seinom čas se zalede, čas, oslobođeni, žure svoj im putem. Automobi l i demonskom brz inom š iša ju i zaoš i javaju k roz dvadeset ar rond issements . Jer moć zraka ne samo što zaustavl ja i pokreće, već takođe ubrzava i usporava tok zbivanja. Tempo i r i tam pot-

ć in jen i su ćudl j ivo kont ro l isanom dejs tvu maš ine, dok konačni acce-lerando ne izazove eksplozi ju koja jedina može da stvar ima vaspo- stavi pr i rodan r i tam i poredak, i , t ime, okonča ovu craseovsku ludost .

Nešto kasni je , dok pokušavaju da u pol ic i jskom komesar i ja tu ob jas ne s tvar , oni shvataju da je Par

avangardni film 1895-1939 - i deo - branko vucicevic

Documents