ashton,frederick - 26-lun i kobna sifra

8/10/2019 Ashton,Frederick - 26-Lun i Kobna Sifra

1/100

B r o j 6 3 1

I K o n u iHF R E D E R I K E T O I M


2/100


3/100

N O V A

se ri j a

x-noosveska6 3 n

n S B O .

F red e r ik Et;on

LUIM I K O B I M A I F R AVili IMegener

I L O P O V I V O O E L J U B A V


4/100

BOTO BIELiCTEKA

Direktor NIRO DNEVNIK..VITOMIR SUDARSKl ,

Glavni i odgovorni urednikDUAN STANOJEV

Odgovorni urednikSRBOUUB BUBANJ

Recenzent: PIROKA MATIKorektura tamparije Dnevnik.,ie hn i ki ured nik: SLAVKA BOSlMJAKOVIrira 40.000 primerak a - II izdanje

Ovo izdanje oslobo eno je osnovno g I posebnih poreza na prom et, aktom S ekretarijata za obrazovanje,nauku I kulturu SAP Vojvodine, br. 413-111 od 3. januara 1973. godine

Izdaje I tampa DNEVNIK.. Novi Sad, Buleva r 23. ok tob ra 31. Broj iro -ra un a: 65300-603-6350.DNEVNIK.., Novinska izdava ka tamparska radna organizacija, OOUR IZDAVA KA DELATNOST


5/100

I IIF.DE RIK E T O N

Ion i kobna ifra

I

- Halo, Mark! Da li me dobro u je? govorio je visoki mukaracblago iskrivljenih usta.

- ujem te, efe! - odgovori glas

iz slualice.- Ona prokleta budala Vaprandmi je i dalje za petama. Siguransam da e me pratiti kada izidem izrestorana. Ostavi otvoren glavniulaz u dvorite skladita i postavise sa Benetom u zasedu - nastavljao je visoki.

- Znam ta treba. Moda bi bilodobro da ga zgrab imo ivog i da u

jemo ta zna ree njegov sagovor-nik.- Bilo bi dobro... Ali nita ne rizi-

kujte. Taj momak mora da nestane- zakljui visoki i vrati se u restoran.

Odmah plati i polako, toboe bezbrino, izie na Jamajka roud i

krenu prem a trgovakim Suri dokovima.

Odmah za njim izie mlad oveku kinom ogrtau boje meda. Bio jeto detektiv amerikog Federalnogistranog biroa iz Nju Dersija^Sfe

jran d Njegova smea kosa mta je p r i lino razbaruena i dovoljnoduga, tako da je Uio na one mnogeosrednje mladie irom sveta. Sasvojih dvadeset i osam godina izgledao je mlai. Povran posmatra nebi ga ni zapazio, ali vinom oku nebi izmakli njegov pronicljivi pogled,snane ake, koje su otkrivale izuzetnu snagu u telu srednje visine, i

odmerenost svakog njegovog pokreta.Vaprand -pree ulicu i iskosa

poe da posmatra oveka iji trag je sledio ve etiri dana. Nadao seda ga Harold Derekton nije prime-tio i prepoznao u 'C ^ u ta etiridana. Verovao je da e konano saz


6/100

nati gde je sklonite ovog opasnoggangstera. Ali to su bile nade jouvek mladog, iako izuzetno sposobnog detektiva. Derekton ga je bio iprimetio i prepoznao, ali sada jemirno iao dalje.

Iz Jamajka rauda skrenue u

Klark strit. Vaprand tek na polaulice prim eti da je ona lepa i da izlaz prema obali zatvara nekakvavelika ali niska zgrada. Samo dvareda etvrtastih i malih prozoraopremljenih metalnim reetkamaotkrivali su da je to neko skladite,ili ak neki stari zatvor.

Kapija je bila iroka, da bi kamioni lako uli. Vaprand ugledakako Derekton ulazi kroz tu kapijui ne osvrui se za sobom. Siguran

je u sebe. pomisli detektiv i nehotino se osmehnu. Ali ni on se nijeosvrtao, jer da jeste, verovatno bipr imetio da jo neko prati njega iDerektona.

Detektiv prede ulicu i doe dougla zgrade, a onda toboe nezainte-resovano proe ispred kapije. Bacipogled u dvorite i pri slabomsvetlu primeti gomile sanduka i zidove dvorinog dela zgrade. Pod jednom svetiljkom. detektiv izvadiplan grada i brzo nae sekciju Rote-rita. a zatim otkri Klark strit. Zakljui da zgrada, koja zatvara ulicu,mora da ima; izlaz i na obalu

Temze. Pomisli da ga je Derekton

povukao za nos koristei taj prolaz.Zato brzo i odluno poe nazad iue u kapiju.

Ali tek to je odmakao nekoliko jardi. iza gomile sanduka na njegase bacie dva mukarca, od kojih je

jedan bio pravi medved. Branei se.Stiv Vaprand nije mogao ni daobuhvati iroke grudi napadaa.

- T^i^i Mort Ben^t! - uzviknu

deteKm. pokuavajui da se otme ipotegne revolver.- Bio je prepoznao Derektono-

vog gorilu i hteo je da ga uvredom naljuti i izazove da-napravineku greku. Ali. Mort imer Benet jesamo stezao Vapranda i drao ga

ekajui da M ark Holder obavi svojdeo posla.

Neto teko pogodi Vaprandovuglavu i on klonu, jer mu nekakoudno popustie noge. iako je jokoji trenutak bio svestan. Sledeiudar oseti kao da mu neto eksplo

dira u glavi i on se sasvim onesve-sti. Napadai ga brzo povukoe ka jednim niskim dvorinim vratima,do kojih se stizalo niz etiri stepenice. U vlanom i izgubljenom hodniku ekao ih je H^rold Derekton.

- Dakle, brzo ste ga smotali! Odlino. momci. Mort, zatvori glavnukapiju i idi na poinak, a ja i M arkemo da porazgova ram o sa njuka-lom ree Derekton prihvatajui jednu ruku onesveenog detektiva

Dok je iao prema kapiji, Benetzau neki uanj kod gomile sanduka. ali nije video nita. Oslunu

jo nekoliko trenutaka, a ondaprie kapiji i zatvori oba metalnakrila. Spusti teki zasun i otklati sedo vratarske kuice, a zatim ispodkreveta izvadi bocu viskija i dobronategnu spremajui se da legne nastari krevet pretrpan pranjavimebadima.

Bili su nastupili najlepi dani jeseni u Londonu. Kasno nou poinjao je da uva zapadni vetar i daodnosi dim iznad grada. Drugihgodina u ovo doba poinjale sumagle i meale se sa gustim smogom. U takvim danima London jebio sumoran. Ali ove godine danisu poinjali s vetrom. koji bi utihnuo. i vedro nebo nad gradom svedo veeri ostajalo je isto.

Te veeri Donald Sikert je poeoetnju sa obale Temze. odakle jeSamjuel Makferson otplovio svojimbrodom srean to e se nai nadugom krstarenju, ali ujedno nezadovoljan to odlazi sam. jer DejnVitington je bila na putu zavedsku, gde ju je pozvala vedskaakademija nauka, a Donald Sikert


7/100

nije mogao da napusti svoje udneeksperimente.

PoSto Makfersonov brod nestadena meandru Temze i iza ume dizalice na obali, Donald Sikert poe kaliimajka roudu i ude u park. etao|t! posmatrajui ive jesenje boje i

hvatajui prve listove koji su otpa-(liili sa drvea. Sunce se gasilo navrhovima krovova mnogomilions-kog grada i brzo se sputao mrak.Nikada Sikert odnosno slavni Lun.k t alj ponoi, nije izgledao tako smi-lon i vedar. Na licu mu je titraoo.smeh kao da razmilja o kakvojdobroj ali.

Tih dana u Londonu se pri alo da|c tajanstveni Lun bolestan, a u ne-UI tn listovim a pojavile su se pretpo-siavke da je ve umro. Pria lo se daic Skotland jard prestao da ga gonii da su javni tuilac i istrani sudijapotpisali dokumente da se obustavila svako gonjenje Donalda Sikerta.Svi ti glasovi umnoavali su se oh-m bren i senzacionalnim,.toboe pro-vorenim vestima da je Lun ne samo.'.lobodan i da moe mirno da iviDOgo i da je tajno odlikovan. Naravno, to nije bilo tano. Ali neeglunog i novog bilo je u svemulome, na ta se nadovezivala m ata

Skotland jard je povukao svepoternice. jer s jedne strane pokazale su se uzaludne, a s drugestrane bilo je vrlo nezahvalno go

niti oveka, koji je u oima mnogihl|udi irom,sveta bio zasluni goni-Ih c zloina. Skotland jard i policijaveoma mnogo su gubili od svojepopularnosti ba zato to su semnogo puta okomili, umesto na zlo-( Ince, na Donalda Sikerta. U Skot-Innd jardu smatrali su da je doaoirenutak da poprave svoje greke.

A sve je poelo u toku leta. Lun jeve godinama radio na tome da usebi uspostavi kontrolu nad autonomnim nervnim sistemom i unutranjim procesima. 1 ve je postizao to da je mogao da uspori radsvog srca da to mere da je izgledao(ia je mrtav. Mogao je da povea ili

snizi svoj krvni pritisak i da usporiUi ubrza mnoge procese u organizmu. Postizao je, na naunoj osnovi ono to su na svoj kompliko-vani nain postizali jogi i raznevrste asketa u Aziji.

Da bi proverio neke od dostignutih mogunosti svoje volje i organizma, Lun se prijavio u Sent Olavbolnicu i upisao se pod svojim pravim imenom. Stari i slavni dr Do-ua Braun ga je odmah upoznao damora obavestiti Skotland jard.

- Samo vi inite to smatrate datreba - rekao mu je mirno Lun izauzeo mesto u maloj bolnikojsobi.

Poalio se da je bolestan. Na elektrokardiogramu njegovo srce jebilo nezapamen izuzetak. Lekarisu se udili kako uopte jo ivi tajudni ovek. Njegovo srce kucalo jevrlo sporo, a krvni pritisak je naglorastao i padao. Lekari su zakljuilida je samo pitanje dana kada eLunovo srce zauvek prestati da

kuca. O svemu tome Skotland jard je izvetavan preko inspektora koji je bdio u Lunovoj blizini.

Sve je provereno. Nastale su i dveuzbune, jer je Lun po shvatanjimalekara ve bio umro.

Ne elim da umrem. Volja kojuimam jaa je od slabosti srca govorio im je Lun.

A oni su pred njim potvrdno klimali glavam a i smeili se, da bi, imiziu iz njegove bolesnike sobe.odmahivali glavama, to je trebaloda znai da je blizu kraj ivota s lavnog kralja ponoi.

Konano, Skotland jard se odrekao svih tubi protivu Luna. Njegovprijatelj slavni reporter Artur Mar-kin zamoljen je da mu sve to kae.Onda su zaredala duga brisanjasvega onog to je bilo spremno damu se stavi na spisak grehova ip^rekraja zakona Velike Britanije.ak su podravani i oni ljudi kojisu Luna smatrali svojim idealnom.

Tako je Donald Sikert i formalnostavljen u poloaj sasvim slobodnog

5


8/100

i potovanog graanina Londona isveta.

Moda je o tome mislio dok je etao, nasmeen, u sumraku, pod kronjama drvea. Kad je pao mrak, onse osloni o iroko deblo starog platana i stopi se s njim tako da ga je

bilo teko zapaziti i sa udaljenostiod dva jarda. Stajao je tako smireni uravnoteen, kao da je srastao sogromnim stablom. Ba kad je poeo da razmilja o tome kuda daode na veeru, jer se naao dalekood centra, grada on zau neije korake. Dva oveka dolazila su stazom ispod platana i neto razgovarala. Ali Lun je razumeo rei tekkad stigoe sasvim blizu.

- Prosto je neverovatno kakoVaprand uspeva da mi bude stalnoza petama ree jedan od njih. Sledio nas je do ulaza u park, alinije se prevario da ue ovamo.Ipak, verujem da u ga videti izasebe, pa makar kuda krenuo iz ovemrane aleje.

- Treba da ga uklonimo. On jedoao za nama i smetae nam u trenutku kada naemo Lantona ree drugi.

- Uiniem o to jo noas. Ti idi usklonite, a ja u pustiti da mi tajprokleti detektiv bude za petama.

Javiu ti te lefonom kad u doi. Ti iMort spremite zasedu i ukokajtetog gada - zakljui prvi.

Lun nije dalje uo ta govore. y tede da ih prati, ali pre nego tose pokrenuo, zau neiji neobinolaki hod po travi. Uskoro poreddrveta proe jedan ovek u kinomogrtau iju boju je u mraku biloteko odrediti. Lun ga propusti, aonda poe da ga prati hodajui joneujnije.

Tako je dolo do toga da je Lunuao u restoran u kome je veeraoHarold Derekton i u koji je toboenezainteresovan za sve oko sebeuao i detektiv Federalnog istranog biroa Sjedinjenih Drava. Bio

je udan sluaj da je Lun poznavaomladog detektiva, iako ovaj nije

znao pravi lik Donalda Sikerta. U jednom sukobu s gangste rim a Lun je spasao ivot mladom detektivupomoniku tivu Vaprandu. Oteoga je iz ruku ubice u trenutku kada

je hteo da mu ispali metak u glavus pola jarda daljine.

Moda bi sada Vaprand prepoznao svog spasioca da je obra tio panju na ostale goste restorana. Alion je neprimetno motrio samo naHarolda Derektona. I dok je ovajneto telefonirao, verovatno je nagaao koga li zove gangster iz NjuDersija ovde u Londonu. Ali nijebilo naina da to utvrdi. Ostalo mu

je samo da ga dri na oku i otk rijenjegovo sklonite, to mu do sadanije uspevalo. Ve dva puta izgubioga je u uliicama tU blizu dokova.

Tako se dogodilo da je Lun krenuo za detektivom Vaprandom uasu kada je on srljao u zasedu. Dabi ostao neprimeen, Lun nije stigao da sprei napad na detektiva,ali je upao u dvorite starog skladi

ta u trenutku dok su Mark Holderi glomazni Mortimer Benet vukliVapranda ka n iskim vratima.

- Dakle, sada smo tu, Vaprande!- uzviknu Harold Derekton videida se detektiv osvestio.

Vaprand osmotri vlanu podrumsku prostoriju, kroz iji su otpali i ispucali sloj maltera viriligrubo tesani kameni blokovi temelja zgrade. Poto shvati gde se nalazi, pokua da pokrene noge iruke, ali samo razoarano utvrdida je vrsto vezan.

- Platle mi ovo, Derektone! odvrati detektiv. Zbog ove noigoniu te celog ivota.

- Verujem ti, Vaprande! Cakt'. rdim da e me gonit i celog mogivota. Ali bolje b? bilo rei da si megonio celog svog ivota, jer tebi jeveeras i ovde kraj - odvrati Derekton. - A sada pokuaj da shvati svo) poloaj. Jedini nain da ostane iv jeste da ispria sve to


9/100

Verujem da zna i gde je Te-i ('Ms I>anton. Govori!

Nee od mene saznati nita,KiuiKstersko kopile! Ve sam ti pri-|)t(Miiio omu ovde u Londonu. Ne-('oi'i ni izii iz ove jazbine, a bie uinluima pravd e - Ijutito ree ve-

/.Hiii Vaprand.Lae, njukalo! Prokleto loel(i/.o! Ja znam da me sledi bezIkakvih dokaza. Ve bi zamolio eng-li'sku policiju da me uhapsi, samokiui bi mogao,da potegne neki doku/..

A tvoje mahinacije u zatvoru uN|u Dersiju?

Koliko se zna, za sve to odgo-

I vura Konigsberg sa svojom M erilin|l ra.ser. Ja s tim nemam nikakveIvo/.o.

Sam zna da je tvoj imenjakKonigsberg bio izvrilac Nekodrugi je skupljao novac.

- A zato me sledi? Nemam odl(be mira ni sa ove strane okeana.

- Ne mogu bez tebe,, bebice! e-I i rn da te lepo upakujem u pelen icei postavim u elektrinu lealjku -tmsmeja se Vaprand.

- Kai mi zato me sledi? ta tizapravo zna? - ve nervoznoupita gangster i podie revolver,nametajui na njega cev priguivaa.

- Znam sve. ali nedostaju mineki dokazi. Nikada nee saznati

ta sve znam. A sada me odveite ipredajte se bez protivljenja! patetinim glasom odvrati detektiv Vaprand.

Gangster podie revolver i nani-Sani u koleno svog zarobljenika.Siktavi, prigueni zvuk odjeknu iVaprand se tre iskrivivi lice, aonda sae glavu i pogleda svoje kolono. na kom se videla rupica ..odkuruma. Odmah zatim bol mupomuti svest i on klonu.

U tom momentu M ark Holder pri-meti da je trak svetla, koji je iz du-Kog hodnika dopirao do okviravrata podruma, na trenutak nestade, a onda se opet pojavi. Dakle,

neko je u prolazu bio zaklonio sve-tiljku. On gurnu Derektona i, stavljajui prst na usta, pokaza premavratima. Njih dvojica se povukoedo ogromnog zidnog stuba, koji jepodupirao nosae podrumske tavanice. Odatle su oekivali dolazak

nepoznatog.Bio je to Donald Sikert. Bio je uhodniku i kroz otvorena vrata jeuo razgovor sa detektivom. Tekkad je uo zvuk priguenog pucnja,shvatio je da je pogreio i da je trebalo da odmah napadne.

U urbi je prevideo da e prilazei otvorenim vratima na trenutak zakloniti elektrinu svetiljku uhodniku. Kada je, leei na poduprovirio iz samog donjeg uglavrata, doekae ga kurumi iz dvarevolvera. On brzo zapuca otkrivida zloinci stoje u zaklonu. Jedanod njih jeknu i Lun zau Derekto-nov glas:

- Povuci se, Mark! Ja i^* dasvrim s njukalom i njegovim uhodama!

A tada Lun vide kako se trza telovezanog detektiva Vapranda. Gan gster je pucao u svoju rtvu reen dase zauvek oslobodi mladog detektiva.

Lun opali nekoliko puta i uskoiu podrum, ali zadnji Derektonovkurum pogodi golu elektrinu sijalicu i u podrumu nastade mrak.

Samo je svetio iz hodnika prodiralomalo kroz vrata i inilo da Lunpostane vidljiva meta. Zato on mu-njevitim skokom potrai zaklon umraku. Tamo se sudari sa nekim iispusti revolver. Nastade grevitaborba dvojice snanih mukaraca.

Dok se to dogadalo, lako ranjeniMiirk Holder bee stigao da pro-bu'li i dovede Mortimera Beneta.Njih dvojica dolazili su osvetljenimhodnikom i s revolverom u rukama.

- Ovamo, Morte! Drim ga! -viknu Derekton.

Ali ba u tom trenutku Lun gaodbaci udarcem koji bi uspavao


10/100

mnoge snane ljude. Ali, HaroldDerekton je bio jedan od onih ilavih stvorenja ija snaga je bila istotoliko velika koliko i pokvarenost.On se otkotrlja u ugao i nae zaklon.

Sada je Lun bio protivu trojice.Pomisli da je pogreio to i togdana nije poneo neto od svojeopreme za borbu. ak i njegov pitolj je bio malog kalibra. Ali sadaga nije imao u rukama.

Sada se pokai, ti Vaprandovonjukalo! - zvao je Harold Derekton.

Gore nema nikog. Izgleda da jesamo jedan! viknu iz hodnika

Mark Holder. A ta je s tobom, Mark? Jesi liranjen? opet viknu Derekton.

Samo me je okrznulo! Ve samzaustavio krv! Nije mi nita! -odazva se Holder.

Napaemo kad nam bude odgovaralo. Ptiica je u kavezu, a Va-prand je gotov nastavi Derekton.

Lun je neujno pipao oko sebePrsti mu napipae policu punu nekakvih pranjavih boca. On uze

jednu i opipa ep. Bio je dugaak itakode od stakla. Lun otepi jednubocu i pomirisa. Njemu kao gen ijalnom hemiaru nije bilo teko daodmah odredi sadrinu boce. Bila jeto sona kiselina, koja se upotrebljava pri starom nainu lemljenja.

Pipajui dalje. Lun otkri jo dvetakve pune boca Ostale su bileprazne. Ali sada je imao bar nekakvo oruje u rukama.

Zauzevi najpovoljniji stav, on sepripremi da brzo baci dve boce.

Jedna tresnu iznad Derektona, adruga se rasprte u vratima iza ko

jih su bili Benet i Holder. Derektonopsova i viknu: ta je to, do a

vola? Prok leti mangupe, kakva je tokiselina?!Lun je utao drei poslednju

bocu punu kiseline. Gangsteri supsovali, ali odmah zatim umuknuei Lun zakljui da bee. Zato otpuzado mesta gde je mislio da mu je

ispao pitolj. Imao je sreu i brzo ganae, a zatim poe pored zida istie do vrata. Odatle je mogao davidi hodnik. Tamo vie nije Wlo nikog.

Lun potra, s pitoljem u ruci. Alikad stie do stepenica, koje su izvodile u dvorite starog skladita, onvide gde jedna kola promakoekroz iroku kapiju. Bilo je kasno dapuca. Ostalo mu je samo da se vrat iVaprandu.

U mranom podrumu napipatelo detektiva Vapranda i prenesega u hodnik, pod sijalicu. Brzo pokida veze na detektivovim nogamai rukama, a onda oslunu rad njego

vog srca. Vaprand je bio iv, ali jouvek bez svesti.

- Ko je to mogao da bude? - pitao se glasno gangsterski ef Harold Derekton.

- Neko je pratio i nas i Vapranda - ree M ark Holder.

- Da je bio policajac, ne bi doaosam - razmiljao je Derekton na-glas.

- Pom islio sam da je ta tenost,koju je bacio na nas, vit rio l ili netoslino. Oi su mi zasuzile, ali opekotina nema - dodade Holder.

- Ne svia mi se to nam je tajmomak izmakao. Moramo prome-niti ne samo sklonite nego i hotelu kom e smo legalno odseli zakljui Derekton.

- Moda je to neko naiao sasvim sluajno - ree ravnoduni itupi Mortimer Benet.

- Da... sluajno... A ti si ga propustio da nam skoi na leda i vidikako ubijamo Vapranda Ijutitoodvrati Derekton.

- Pa ti si me, efe, poslao da spavam. Zatvorio sam kapiju i legao...Da si rekao da ostanem na strai...- branio se Benet.

- Ostavi to sada, Morte. Bilo jekako je bilo... Ostaje da pronaemo Lantona. Ujutru emo imatiadresu Glorije En. Ako je Lanton


11/100

jo uvek u Londonu, bie negde okoGlorije - nastavi Derekton.

Uskoro preoe most kod Tauerai uputie se ka Sitiju.

Konano Stiv Vaprand otvori oii tiho jeknu. Nije hteo ni da pogledaoveka koji je kleao pored njega.

- tive, da li moe da govori?Da li me poznaje? - upita Lun.

Detektiv tek sada pogleda u liceoveka koji mu je pridravao glavu.Naprezao se da se seti otkud poznaje tog oveka elino plavih oijui prosede crne kose. Ali to je zanjega bio suvie veliki napor. Onsamo odreno odmahnu glavom.

- Ja sam Donald Sikert. Lun. Se-a li se kad smo se sreli u Nju-

jorku?- Vi?!... Oh, Sik ert... Opet vi u

asu... moje smrti... Odneu te ubolnicu. Blizu je i biemo tamo zakoji minut.

Detektiv odmahnu glavom.- Ne treba... Um reu... Vi pokuajte. .. Harold Derekton me jeubio... - promuca detektiv, a ondaopet klonu.

- Ne govorite. tive. Previo samti rane, a sada u da idem po pomo. Trebaju mi bolnika kola. Biuovde za nekoliko minuta - reeLun.

Ali, detekt iv mu stee ruku i apatom nastavi da govori:

- Ne od lazite... Ne elim da umrem sam u ovom... Moram i da kaem. ..

Glas ga izdade i nekoliko trenutaka je prikupljao snagu. Lun jeznao da e Stiv umreti, jer dve ranesu bile smrtonosne. Jedan kurum

je bio proao kroz eludac, a drugikroz jetru ranjenika. Ostale trirane bile su takoe teke. Razmrskano koleno, probijeno rame s ver-ovatnim unutranjim krvarenjemoko plua i smrskani kuk bili sudovoljni da izazovu smrt i bez onedve smrtonosne rane.

- Pokuaj da prikupi snagu ree Lun ne nalazei druge reiutehe.

- Gangsteri iz Nju Dersija...Velika a fera u zatvoru. Vod i HaroldDerekton... Njegov... Terens Lan-ton... pobegao... ifra vajcarske

banke... - aputao je detektiv, aonda utihnu.- Kako da ih naem? - upita

Lun.Ranjenik je nekoliko puta poku

avao da nastavi da govori. Konano je uspeo da kae jo samoetiri rei:

- kola seksa... G lorija En...A tada konano klonu. Bio je

mrtav.Lun ga ostavi i izide na ulicu. Iz jedne javne govornice pozva policiju.

II

U Odelenju za strance Skotland jard a vi i in spekto r^gOTdg^JJg;s|igg i inspektor i t e r Adamsonraspravljali su o smrti amerikogdetektiva.

- Znam da niste spavali - dvadeset i etiri sata, ali moramo davidimo ta da se radi - govorio jeHestings.

- Napisao sam izvetaj i predu-zeo sve da se obave formalnosti ipripremi prenoenje Vaprandovogtela. Sutra kree teretni avion zaNjujork. Udesiemo da primi telo

jednog detektiva ree inspektorAdamson i njegove zelene oi seumorno suzie.

Proitao sam izvetaj, ali nemogu ni da pretpostavim ko je ta

janstveni izvestilac. Taj ovek je.kako kaete, razgovarao sa Va-prandom u asu dok je ovaj um

irao. Treba nai ko je to bio. On je jedin i svedok - dodade vi i inspektor Hestings.

Nije hteo da kae ime, ali ipak je mnogo pomogao. Moda e se javiti u nekom trenutku - nastaviAdamson. - Odmah smo pretraili


12/100

sve hotele. Harold Derekton, MarkHolder i izvesni Mortimer Benetbili su prijavljeni u Hotelu Mepltonu Koventri stritu. Ali otili su ve upono. Portiru su rekli da odlaze naavion koji leti prema Parizu. Mogue je da su otili iz Engleske, ali

ni jedan avion u spisku putnikanije imao njihova imena. Treba pre tpostaviti da su jo

uvek u Londonu. Iz obavetenja ta janstvenog svedoka izlazi da traenekog Terensa Lantona.

Ve smo utvrdili da je i taj ameriki dravljanin bio prijavljen uKevendi hotelu i Deremi stritu,ali i on je nestao.

Onda da zakljuimo predloi Hestings. - Ispitajte ta je bilou zatvorima Nju Dersija.

Ve znam sve o tome - upadeinspektor Adamson. - Dok samekao ekipe koje su radile u gradu,potraio sam materijal u starimglasnicima. To je afera slatkog ivota u zatvorima Nju Dersija...

On nastavi da pria o skoro ne-verovatn im dogaajima u Nju Der-siju.

U svoje vreme izvesna MerilinFra..qer bila je jedna od najleplhdevojaka Sjedinjenih drava. Njenefotogr a fije pojavljivale su se u mnogim reportaama o mondenskimpriredbama. Proricali su joj velikiuspeh, ali ne samo kao lepoticu;Ona je studirala na Univerzitetu uKa liforniji. A studirala je kriminolo-giju!

I ba ta lepa i obrazovana Meri-lin Fraser zavrila je u blatu kriminala, alkohola i prostitucije. Bilo joj

je sueno i zbog krijumarenjadroga. Ali najveu slavu stekla jetime to je umeana u aferu oko iz-vesnog HarnlHa Knniprghprcra Tajova je bTirgSiflgStfir, a odlikovao seogromnom fizikom snagom, jer jeu svojoj neslavnoj karijeri bio bokser koji je obeavao i vee uspehe.Meutim, napustio je ring, jer jepostao jedan od efova gangsterske

bande u Nju Dersiju. Uhvaen je iosuen na deset godina zatvora.Izdravao ih je u zatvoru Nju Dersija.

I dogodilo se neto neobino. Stekao je simpatije efova i osoblja uzatvoru. On je to iskoristio za jedan

fantastini i reklo bi se neostvarljivplan. Ali, eto on ga je ostvario.Poto je iziao iz zatvora, Konigs-

berg je poeo da ga sprovodi i dazgre poveliku gomilu novca.Stvorio je veliki biznis, kakav se nepamti u istoriji kriminala. Naravno, imao je punu pomo efovazatvora i skoro svog osoblja. Poeo

je da snabdeva robijae svim onim

to bi zaeleli, samo ako su imalinovca.U zatvor su redovno stizali najbo

lji rukovi i veere sa dosta viskijai ampanjca. Cene su, naravno, bilevee nego u najluksuznijim restoranima. Ali bande su za svoje ljude uzatvorima odvajale dovoljno novca.Mnogo su davale i nedune porodice nekih zatvorenika. U zatvorusu se mogli drati i itavi banketi.

Uprava zatvora i tamniari imalisu svoj deo i zato su uredili zasebneprostorije u udobnim nametajem,televizorima i igrama, poev od kartanja do ping-ponga. 1to se plaalo.Ali za jo vee pare mogli su i daiziu iz zatvora i da se provedu uKongsbergovoj organizaciji.

Kad je sve poteklo, nije bilo granica. Robijai su mogli da dobiju idevojke. Poelo je sa Merilin Fraser, koja je najpre bila ljubavnicasnanog gangsterskog lepotanaKonigsberga. Kad se zasitio njeneljubavi, bacio ju je u promet. Bila

je prva, a li krug se irio, je r zatvorenici su eleli drutvo lepotica!

Jednoga dana sve je otkriveno iKonigsberg se naao u zatvoru. Sueno je i svim negovim pomagaima. Ali za mnoge nije bilo dokaza.utanje je obezbed ivao neko spolja.Smatralo se da Konigsberg nije bioglavni, nego je iza njega stajala

jaa gangsterska organizacija, koju

10


13/100

su vodili Harold Derekton i TerensLanton.

A sada ta dva momka vrljajuovde zakljui Adamson.

Zato su doli? - upita vi i inspektor Hestings.

Objan jenje moemo da tra

imo u poslednjim recima detektiva Vapranda. Redao sam ih nasve naine. Zakljuak je da je Terens Lanton pobegao iz Nju Der-sija. Harold Drekton ga trai. U pitanju je i ifra neke vajcarskebanke. Postoji jo i kola seksa ineka Glorija En. Zatraio sam oba-vetenja od FBI iz Njujorka. im ihdobijem, izvestiu objasni Adam

son gledajui sve tee. Mislim da radite odlino. Nastavite. Sta mislite da preduzmetekao najvanije? ree Hestings.

Mislim da prvo odspavam nekoliko sati. Patrole rade, a porukesu poslate. Mislim da gangsteri, prostitutke i sav taj svet podzemljaspava prepodne. Mislim da i jedaninspektor Skotland jarda moe daim se pridrui u ivotnom ritmu -smejui se odgovori inspektorAdamson.

Vii inspektor Hestings pokuada se kiselo osmehne, ali ne reenita. Usta mu se skupie i Ijutinamu blesnu u oima kada vide dainsepktor Adamson odlazi leernomahnuvi rukom.

Lun je bio odluio da se ne meau sluaj ubistva amerikog detektiva. Sve to je video i uo izdiktirao

je deurnoj slubi Skotland jarda.Ali iz misli nije mogao da odagnasliku mladog Vapranda kakoumire izreetan kurumima dok jebio vezan i nemoan. Ipak, Lun je usebi potiskivao elju da se umeasve dok ga nisu razljutile jutarnjenovine.

Inspektor Piter Adamson bio jesve izbrbljao novinarima. Svi akteri bili su pomenuti. Raspisane supoternice za Derektonom i njegova

dva pratioca. Policija je traila i Te-rensa Lantona.

Oni treba da se jave i otklonesurftnje izjavljuje inspektor PiterAdamson ili emo ih uhapsiti imih naemo, pisalo je u jednom listu.

- Opomenuo ih je tako da brzonestanu - ree Lun glasno, iako jebio sam u svom novom sklonitu naRed Hilu.

On briljivo proita sve novine izakljui da inspektor Adamsonipak nije naivan. kolu seksa i imeGlorije En nije bio pomenuo. Primiren tim saznanjem, Lun pogledaprvo na veliki zidni sat, a onda kroz

prozor. Bilo je devet sati. a vetar jebio stao. Sunce je obasjavalo liekoje je na drveu oko Lunovog renoviranog zamka dobijalo sve nijanseboja. od crvene do ute i od zelenedo sive. Bilo je razloga da se raduje,

jer svakog trenutka trebalo je dastigne reporter Artur Markin, Bilisu se dogovorili da se sastaju svakog drugog etvrtka u mesecu i dazajedno provedu po nekoliko sati urazgovoru i vebama. Novinar jeeleo da naui neto od onog to jeLunu davalo prednost u svimvrstama borbe. Bio je to dobar nain i da se ovek osvei. Ali izgledalo je da reporter sve to ini da bipod nekim izgovorom mogao dabude uz Luna i da kroz razgovor

sazna od' njega mnoge stvari, kojesu kopkale novinarsku radoznalost. Tano u zakazano vreme repor

ter stie, zalupi vrata svog automobila i pretra dvorite. Lun na svommonitoru vide Markinov dolazak iukljui automatsko otvaranje kapije. pa ga saeka na vratima. Potose pozdravie. reporter, u urbi,upita:

- Jesi li itao jutarnje novine?- Jesam kratko odgovori Lun.- Onda sam siguran da e mi

progledati kroz prste, ako te zamolim da ovaj put malo reduciramoprogram. Gaam ve prilino, a ni


14/100

sam ba slabaak ni u disciplinama borbe.

- Mislim da bih i ja danas s naporom vebao.

- Izvrsno! A sada mi reci ta misli o toj guvi u kojoj je poginuoameriki agent FBI?

- Mislim da je to tek poetak guve. Sta ti ima sa tom aferom?- O tome je poeo da pie jedan

moj kolega, ali je bio suvie revno-stan. Jurcao je tamo oko dokovaumoran i neispavan, pa je u jednomtrenutku zadremao za upravljaemautomobila. Rezultat: sasvim slupana kola, tri slomljena rebra, pov-reeno lice i iaena ruka. Onda

sam ja upao...- Dakle, zaduen si da pie otome... Hm! Ve dve sluajnosti, ato je ono to me godinama mui...

- Mui te problem sluajnosti?!- uzviknu reporter zaueno. -Nikada mi nisi govorio o tome. Pave vekovim a mnogi filozo fi i naunici iz drugih oblasti bave se timproblemom, ali ja mislim da sve tone vodi nikud.

- Preti nam opasnost da zaboravimo gde smo i zbog ega smo sesastali - smejui se ree Lun. -Ako ponemo raspravu o sluajnosti. .. Ostavimp opti pogled na zagonetku sluajnosti. Ali moram da tikaem da sam sluajno poznavaodetektiva Vaprenda, sluajno sam

sreo ljude koji su mu spremili za-sedu i sluajno sam bio prisutankad je taj jadni momak umirao.

Reporter zviznu od iznenaenja inestrpljivo upita:

- Nisi li ti, sluajno, onaj tajanstveni izvestilac?

Lun klimnu glavom potvrdno.Artur Markin ga zasu pita

njima.

- Prvo mi obeaj da nee pomi-njati moje uee u celoj stvari, pamakar ta se dogaalo, sve dok ti jali ; dozvolim - ree Lun.

- Obeavam! - uskliknu reporter.

Donald Sikert mu ispria sve to je znao o dogaaju, a li uini isto to je uinio i inspektor Piter Adam-son: preuta kolu za seks i ime Glo-rije En. Uinio je to pre svega zatoto je slutio da bi tamo moglo dabude opasno za reportera. Radije je

uzimao na sebe dunost da o svemuizvesti reportera.

Poto nije bilo nieg vie da sekae o dogaaju koji je interesovaodvojicu prijatelja, oni nastavie razgovor o raznim drugim temama iLun veto stie do rasprave slavnogstarca, istoriara Arnolda Tojnbija,o okovima seksualne slobode.

- Mislim da on grei kada govori o obaveznoj reakciji posleonog to se dogodilo u svetu - reeLun. On ima u vidu spontani razvoj dogaaja. Ali kada se radi o po

javama, organizovanje moe da ihuspori, ubrza, ili izmeni. To je uneku ruku vetako menjanje prirodnog procesa. Uzmimo samokole seksa...

Mislim da si u pravu, a li... htede za zapodene raspravu ustriMarkin.

- Zbilja, kad pomenusmo koluseksa - prekide ga Lun. - Da li siuo da u Londonu postoje koleseksa?

Naravno da sam uo odgovori reporter. - To je jedna odtema o kojim u da piem. Ba sadau depu imam nekoliko iseaka.Pogledaj...

Reporter iz unutranjeg depasvog sakoa izvadi hrpicu novinskihiseaka. Pronae najmanji. Bio je tooglas kole za seksualnu nastavu.Lun uze iseak i poe da ita, neskrivajui iznenaenje.

Da li dovoljno poznajete seksualne tehnike? Svako moe da imaproblema u svojim seksualnim odnosima. Nae instruktorke postiglesu znaajne uspehe i moda e ivama pomoi.

Individualno prilagoen program.

Izabrana nauna literatura.

12


15/100

Nastava u vaem domu...Dalje su bili broj telefona i

uputstva o stupanju u kontakt sakolom.

- Pa to je doslovce prepisanoglas kakav sam itao u amerikimnovinama ree Lun. Pr im er za

ugled deluje brzo ak i prekoOkeana- Imam jedan iseak iz Am erike

- upade reporter i prui Lunu lististrgnut iz neke luksuzne revije.Rep orter se iznenadi videi da Lunbriljivo i polako ita svaku renapisanu o udnoj koli. Pozna

jui dobro slavnog Donalda Siketa,Lunovo interesovanje reporter nije

pripisao pukoj radoznalosti.Lun je itao:Moda je najbolje da vam opi-

Semo jednu scenu, a tek onda dadopunimo naa zanimljiva otkria:

On nije mogao da stia izvesnouzbuenje zbog neizvesnosti onogau ta se uputao. Kada se oglasilozvono, njegove ruke su bile vlane.Bio je uzbuen kao da mu je to prvisastanak s jednom enom. Zureida otvori, pitao se da li je istina onoto se govori o devojkama iz koleza brano usavravanje.

Pojavila se visoka i tamnokosadevojka s punim, oblim grudima,koje su se ocrtavale ispod tesno p ripijene haljine. Lepo lice joj je biloodlino naminkano, a sve na njoj

je bilo izvrsno.- Ja sam gospoica Kil, instruk-torka kole za brano usavravanje. Da li ste vi gospodin Ken? -poe devojka im se za njom zatvor-ie vrata.

Domain se zbunjeno osmehnu ipromuca devojci da ue. Gledao jenjene duge. vitke noge i kukove,koje je blago njihala dok je ulazila

u dnevnu sobu. Sela je na iroki otoman i otvorila svoju torbicu.- Evo mojih dokumenata.Ken pomisli da je pokazala je

dine dokumente koje eli da vidi:svoju lepotu i konture tela, koje suse taJio reljefno ocrtavale kroz

usku haljinu. Ali poto ovo nije bilaobina kol-gerla, on sede preko-puta nje i pogleda neku vrstu diplome sa njenom fotografijom.

- A Sada, Kene, pokai mi gde jespavaa soba i da ponemo prvias - ree ona, iznenada prelazei

na prisno obraanje po imenu.Uskoro su sedeli na udobnomkrevetu.

- Prvo. devojku ne sme jednostavno da skine, kao da Ijutibananu. Uklanjanje odee vaan jedeo predigre.

Njena vedra ozbiljnost uini danjegovo uzbuenje zbog nepoznatog iezne i ustupi mesto novom,

prijatnom uzbuenju.- Ukloni paljivo moju kosu...Poljubi me u vrat. Jo jednom i spomeranjem usana po koi... Dobro. Sada polako otkopavaj mojuhaljinu i ljubi me u ram ena dok haljina bude spadala.

Mukarac je ulagao svu svoju ve-tinu da naloge izvri to spretnije ito lepe.

- Dok taj deo odee skida, trebapolako da se spusti na kolena i ljubi moju kou tu okb bokova, ili dabude u stojeem stavu iza mene ida me ljubi u vrat dok rukamaide niz telo ...

Tako je u toku jednog sata Kennapredovao u uenju osnova ljubavne predigre. A posle dva satadevojka je napustila njegov stan irekla mu da je izvanredan uenik.Nakon dva dana trebalo je da seas ponovi.

Ovakve scene ponavljaju se umnogim spavaim i hotelskim so-bftrna. Ve posle etiri meseca rada,poslovi kole za brano usavravanje stajali su izvrsno. Moda imeove prve kole u Los Anelosu nijenajbolje odabrano, jer trebalo bi dase zove kola za seksualne odnose,poto instruktorke nikada ne govore o ostalim branim odnosima.Ima otrih napada na kolu i optuuju je da je ona obian paravan za

13


16/100

kol-gerle i dobro organizovanu prostituciju.

Instruktori su privlane, mladedevojke, ali vrlo iskusne i same dobro obuene u poslu kojim se bave.Uenici su navodno ili mladii

bez iskustva, ili ostali mukarci kojine znaju mnogo o seksu pa trebada poprave i svoju tehniku i odresvoju kondiciju.

Ovu za sada bizarnu kolu osnovala je dr M irjam Hejl. Njen smisaoza poslove nije bio manji od njenedoktorske titule. Brzo se uklopila utalas seksualne revolucije, koji seu Americi izvanredno brzo komer-cijalizuje...Lun je dalje itao o tome da upisstaje dvadeset i pet dolara i sedamdeset pet dolara za prvu lekciju.Svaka dalja lekcija plaa se pedeset dolara. kola izdaje udbenike.Broj kandidata prevaziao je svaoekivan ja, izjavila je osniva i vlasnik kole dr Mirijam Hejl. Ona sesprema da otvori nove kolske centre i da pokrene kolu za ene, gdebi instruktori bili izabrani mukarci. *

Bilo je oito da je dr Hejl presvega dobro prouila zakone. Napitanje da li preti opasnost da policija zatvori kolu, ona je odgovorilada ne postoji izmamljivanje novca,niti bilo kakva prevara. Niko se ne

vrbuje na javnom mestu i dr Hejl sestrogo ograuje od prostitucije.Ipak, za svaki sluaj dr Hejl je anga-ovala dva istaknuta advokata, kojisu spremni da stupe na scenu u trenutku kada bi kola bila ugroenana bilo koji nain.

Izgleda da je sve ovo novaideja, ali stara je koliko i najstariji

zanat ree Lun vraajui list revije reporteru. Jo u Vavilonu,Egiptu i bogatim dravama Starogveka postojale su skoro identinekole i instruktorke. Istina, onesu as bile svetenice hramova, ashetere, a as uene robinje luksuznih hramova srea.

Nita novo na ovom belomsvetu - smejui se ree Markin.

Ali bilo bi zanim ljivo da sesazna neto o toj koli u Londonu.Zanima me ko je vod i ree Lun.

Mislim da i to znam. IzvesnaGlorija En pominje se kao glavnimenader i londonske i parikekole za seks. Ona je duM ivela uSjedinjenim dravama. Cim proeova afera oko ubijenog amerikogdetektiva, pokuau da saznam neto vie i o kolama za seks i o Glo-riji En - odgo vori reporter.

Rado bih ti pravio drutvokada to pone. Obeaj da e me

zvati pre nego to krene da istrau je - predloi Lun. Bie uivanje da radim o za

jedno. Jedino ne razumem tvoje in-teresovanje za takve pojave odgovori reporter.

Razumee... Uveravam te danauku zanimaju sve po jave sme

jui se dodade Lun.On nastavi da prelistava iseke u

kojima se govorilo o koli za seks, aonda kao da se neeg seti, upita:

Da li bi mi ostavio sve ove papire do trenutka kada ti zatrebaju?

Reporter ga je odmeravao pronicljivim pogledom i posle razmiljanja odgovori:

Ostaviu ti ih vrlo rado, ali traim da mi kae zato ne treba da

ih nosim u depu. Zar sam to rekao? upitaLun.

Nisi rekao, a li hoe da zadriiseke samo zato to ih ja nosim udepu. Inae znam da ima ureajza kopiranje i za nekoliko minutaimao bi kopije svih iseaka - odgovori reporter.

Uvek sve zna - smejui seree Lun. Onda te molim da ovone nosi u depu. Moglo bi u nekomtrenutku da te staje ivota. Ostaviiseke u svom birou. Meni linonisu potrebni, jer. sam zapamtio ibroj telefona i sve to elim daznam iz tih oglasa i lania.

14


17/100

- Prihvatam tvoj savet, iako gane shvatam sasvim - sloi se reporter. - A sada bih otiao da vidimznaju li u Skotland jardu netonovo. Da li si siguran da nee da isam istrauje oko Vaprandovogubistva?

- Ne znam... Moda u da zav irim na neka mesta... Javiu ti akoneto saznam. Uz sve to ponovo teupozoravam da je u pitanju obraun gangstera, koji moe da zakaisvakog ko se umea na bilo kojinain. To znai i reporteri mogu dazapadnu u unakr'"nu vatru. A sadamoemo zajedno da izidemo, jer i jau u Siti - zakljui Lun,

Pozdravie se u dvoritu i reporter se odveze, a Lun podesi mehanizme obezbedenja svog prebivalita i ue u garau. Teka metalnavrata automatski kliznue ustranui on izveze svoja specijalna kola.ija je spoljanjost bila sasvimobina, ali su brzina i oprema biliiznad svega to Se kretalo na etiritoka i po asfaltu.

Za njim se'vrata garae zatvoriei on potera kola ijih osam cilindara zabrujae jedva ujno.

- Da li va instruktor moe dadoe ve u osamnaest? - pitao jeLun iz svog stana u Endel Stritu.

- Vaa elja je za nas zapovest- uo se glas iz slualice. - Poaeni smo to Eri Metju Knolt eli daproveri nae mogunosti.

- Molim da se ne pominje mojeime... Znate, elim potpunu diskreciju. Da li ste dobili moju uplatu lanarine i trokova?

- Diskrecija je prvo i najvanijepravilo nae institucije. Uplatu smo

dobili telegrafski. Ali ona je suviegalantna. No. od linosti kakva stevi, ne moemo da odbijemo i van-rednu nagradu, to u svim drugimsluajevima iskljuujemo od govori nepoznati enski glas, iju bojui karakteristike je Lun pra tio u el' ,da ih zapamti.

Iako je govorila pravilno, ena sdruge strane ice nije mogla sasvim da iskljui naglasak, koji je otkrivao njen dui boravak u Americi.

Onda. ekam u osamnaest zakljui Lun i spusti slualicu.

Lunov stan u Endel stritu bio je jo pre tri godin e upisan na imeErla Knolta, koji nije bio izmiljenoplemisko ime. Eri Metju Knolt jebio jedan od onih bogatih nasled-nika titule i imanja, koji su ivelibez briga i nastojali da uivaju. Bio

je poznat u mondenskim krugovima i kao ovek za koga su ljubavne avanture bile jedini smisaoivljenja. Ali onda se oenio divromslikar kom Duni Braun i potpunose izmenio. Povukao se na svoje veliko imanje kod Oksforda. Ogradiose od sveta i publiciteta. Provod io jedane prouavajui istoriju i piui,dok je njegova en^ slikala.

Stasom i starou Eri Knolt i Do-nald Sikret bili su vrlo slini, aimali su dosta slinosti i u mani-rima i izgledu lica. Lun je nekolikoputa u ali uspevao da obmane iline prijatelje Erla Knolta. A potosu se poznavali i sprijateljili, Knoltmu je odobrio da dri stan na njegovo ime. Istina, Eri nije znao da seiza imena profesora Alena skrivaLun, kralj ponoi.

U trenucima kada mu je to ebalo, Lun je nastupao kao Eri Knolt,znajui da pravi nosilac tog im-..aivi u svom posebnom svetu i da nedolazi u London, sem u retkim ikratkim periodima kakve obaveze.

Tada je Knolt mirno koris tio stan uEndel stritu 4 viao se sa Lunom,verujui da se uvek via s malo udnim profesorom Dikom Alenom,koji je za svaki razgovor bio tolikointeresantan sabesednik da mu seKnolt divio. Zato je Lun svoj stan uEndel stritu smatrao jednim od najsigurnijih sklonita. Ba zato se trudio da ga retko koristi. Uz sve toimao je i bankovni raun na Knol-

15


18/100

tovo ime. ali sa potpisom deponova-nim tako da se zamenjuje i ifrom.Sada je mogao mirno da iskoristi iime i stan, i uspostavi vezu sa kolom. koja sigurno radi uz punuopreznost i proveravanje uenika da ne nasedne nekoj policijs

koj zamci. Jo dok je uplaivao lanarinu inaknadu za prve asove, Lun jepostavio neke uslove. Traio je dadevojka koja doe ne bude skromnog obrazovanja.

Taj zahtev poticao je iz Lunoveelje da devojka bude jedna od onihkoje umeju da posmatraju i shvatemnoge stvari. Jedino od takve de-

vojke mogao je da sazna neto oGloriji En.

III

Sobu u kojoj se to dogaalo bilobi teko opisati, pa da se kroz reistekne predstava o njenom izgledu.Bila je to prava dvorana duga dvanaest i iroka osam jardi, u ijemproelju je stajao ogromni okruglikrevet. Zidovi prevueni svilenimtapetima, ki'zneni pokriva i basnoslovne vrednosti, skupa krzna raz-metena po tepihu od meke vune ukoje su upadale noge. mnogo kristala. ogledala, baruna.,, A sve jeimalo nekakav udni sklad i stvaralo je atmosferu boravita ene,ijoj vrednosti mora da odgovarajuvrednosti svega to je okruuje.

Bila je to spavaa soba GlorijeEn,

Ali ovek je odudarao od svegato se tu nalazilo. Glorija En, obuena u haljinu duboko dekoltiranui bez rukava, boje vinje, imala jena sebi nakit od pravog i krupnogbisera u retkoj kombinaciji s plati

nom i dijamantima. Opisati tu enubilo je isto tako teko kao to je biloteko opisati njenu basnoslovnusobu, kakvu sigurno nikada nijeimala ni jedna kraljica u doba kadasu se takvo bogatstvo, sjaj i raskosretali samo na dvorovima. Alitreba rei da su njene krupne i16

malo kose oi bile za koji deli inavie razmaknute nego to je toobino kod lepotica. To je jo vieisticalo njeno lepo visoko elo i p ripijene ruiaste koljke uiju naobodu visoko zaeljene smeekose s odsjajem najistije svile. Go

dine joj je bilo teko odrediti, jerimala je sve odlike najlepe mladosti. Sa svoje trideset i dve godineona je bila na vrhuncu enstvenostii procvata svoje lepote. ali i navrhuncu iskustava svih vrsta. ovek. koji bi uspeo da se zatiti odsjaja njene lepote i arma, mogaobi iz njenog pogleda da proitaudnu odlunost, odsustvo svakogstraha i esto prezir prema svimljudskim biima, koja joj se nau ublizini. Zakljuio bi da je to isto toliko opasna koliko i lepa ena.

Ta i takva G lorija En sedela je uogromnoj fotelji i puei razgovarala s mukarcem koji je bio crvenu licu. Cesto je brisao znoj s ela i sizbrijane naunice. Bio je to TerensLanton. lep mukarac, glatko i briljivo zaeljane kose s razdeljkomna desnoj strani. Njegove pune imalo isturene usne skrivale susnane i zdrave zube. Ali njegoveoi su nemirno poigravale.

- Glorija. dra ga!.., Pa ti nee dame shvati - go vo rio je uzbueno, Slao sam ti novac i pomogao tida uspe... Ceznuo sam do ludila.

Doao sam za tobom. Predao sam tiifru vajcarske banke, kojapostaje vaea ve za dvadesedana... Sve sam uinio.

- Uinio si sve, ali i vie od toga- smeei se ree G lorija En iprui ruku da dolije koktel u Lanto-novu i svoju au. - Doao si, Tere.dragi... Ali doao si kako ne treba.

Mora da shvati, Glorija! Neverujem da si se izmenila, U NjuDersiju si bila spremna na sve.Umela si i da puca u oveka, netrepnuvi.., Zar se sada plai? A jate volim kako te niko nije voleo -govorio je Lanton uzbueno.

Dobro! Voli me i ja volijTi tebe.


19/100

Sta jo hoe? Zar ti nita ne znaito to doivljavamo najvea uivanja? Sta ti, zapravo, joe?

- Hou da si moja!- Zar nisam?- Moja si u trenucima kad t se

to prohte... A okruila si se tuce

tom mladih i zaluenih lepotana Ta tvoja garda i tvoji advokati idumi na nerve. Poelim da zgrabimpitolj i da ih poubijam.

- On i takoe imaju pitolje. Mojposao Xnain ivota ne vode se bezzatite.

- Ali ja sam tu! Imam svojemomke koji bi ubili i crnog avola.Zar nije dovoljno devet najboljih

revolveraa Londona?- Ne elim u blizini tvoje ubice!- Tera me da poludim! Kakvo je

to nepoverenje? Svaki put me poziva na drugo mesto i dovodi u kolima iz kojih nita ne vidim. Ne dozvoljava da znam ni gde smo sada.Reci gde se nalazimo!

- Ovo je moje privatno i tajnosklonite. Ne elim da ga znaju tvojimomci. A da bih bila sigurna, netreba ni ti da ga zna,

- Zato? Odgovori mi netoubedljivo!

- Jednom moram da ti odgovorim. Uiniu to odmah, jer uskoro treba da dode Morin, koja teprogoni. Zaljubljena je u tebe takoda je u staniu da uin svaku glu

post.- A ona moe da zna gde se nalazi!

- N i ona ne zna. Dovee je neksiguran, ali kao i tebe.

- Ta mala kurva treba da nestane... Daj mi priliku da je ^ jiljudi..

Ona je pravi biser meu mo

jim instruktorima. Vredi dobruhrpu zlata, ovee! Sve to nisu pravi razlozi. Reci

ono to je pravi razlog za ovakvotvoje ponaanje.

Hou, Tere, dragi - opet s os-rnehom ree Glorija En. - Uveksam uivala s tobom... -

- Ali i sa drugima - ogoreno jeprekide Lanton.

- Dakle, ne dozvoljava mi dagovorim - ree Glorija.

- Nas tav i... utau!- Nas tavljam... Nisam tvoja

ena, ali sam tvoja... Valjda to ose-a.

Lanton klimnu glavom.- Pomogao si mi kad sam mo

rala da pobegnem iz Njujorka, jer je nekoliko tvij ih luaka uvrtelosebi u glavu da treba da spavam snjima. Derekton je bio toliko sujetan da je pretio da e me ubitisamo zato da ne budem niija, poto nisam njegova.

- Tog oveka u brzo da sredim- upade Lanton.- Ili on tebe - dodade Glorija

En. - itao si novine?Lanton opet klimnu glavom.- Eto kako idu stvari. Priznae

da si za sobom povukao poteru ce-log ganga.

- Uinio sam to zbog tebe. Dvanaest miliona dolara je dovoljno dabudemo sreni.- Ali jo nemamo tih dvanaestmiliona, a imamo na vratu Derek-tona i policiju. Ubijen je detektivVaprand i digla se praina. Zar daotkrijem svoje skrovite i vezu s tobom?

- Da ih otkrije meni, a ja u preumreti nego to bih progovorio!

- Verujem. Ali mogua je greka.Pratie te, moda, u nekom trenutku.

- Unitiu Derektona!

- Moe li?

- Mogu! Imam ljude i uiniu to.

- Onda sluaj. Pogledaj ovde naplan grada - ree Glorija i izvadiknjiicu sa sekcijama grada, Ovde je Rajnes park, sekcija stodvadeset i etvrta na jugozapadnojperiferiji Londona, Tamo je jedanbiro moje kole, Harold Derektonse ve ulanio i pozivao jednu odmojih devojaka,

- Gde se krije?

17


20/100

- Iznajmio je stan u Lemingtonaveniji. To je blizu Morden parka ibiroa. Uzeo je lano ime Stiv Braun.Sa njim su Mort Benet i Mark Hol-der.

- Kako si sve to saznala?- Moje devojke imaju ugraene

minijaturne aparate. Sve snimaju.Evo fotogra fije - odgovori GlorijaEn i iz skrivene fioice u podnojufotelje izvadi sveanj snimaka.

Na njima su bili Derekton i njegova dva pratioca.

- Pred devojkom su igra li uloguposluge - nastavi Glorija.

- Ko?- Pa Holder i Benet. Snimila ih je

za svaki sluaj. Derekton ju je pitaoda li zna ko vodi kolu. Pitao je i direktno o meni. Dao joj je napojnicuod sto dolara i rekao da se raspita.Sutra navee devo]ka treba opet daga poseti.

- Posetiu ga ja! - uzviknu Lan-ton.

- Uini to. Tere ... Kad prestanupotere i kad se sve sredi, dajem tire, bie stalno uz mene. Otiiem o po onih dvanaest miliona. Pu-tovaemo po Evropi... Bie jomnogo divnih dana. Ali moramodati lekciju onima u Nju Dersiju.da opet neko ne pokua da nastrai - zakljui Glorija i ustade.

Zagrli Lantona. koji zagnjuri licemedu njene raskone grudi i uze je

u naruje da je odnese na ogromankruni krevet. Ali tada se zau zvuksignala interfona. Glorija se izvi izgangsterovog zagrljaja i ukljuiaparat.

- Gospoica Morin Fokson jeovde. Moemo li da je dovedemo kvam a? uo se neiji glas.

- U mali salon. ekaj s njomtamo - odgovori Glorija i iskljuiinterfon. a onda se okrenu Ka Lan-10 nu.

- Prokletstvo - apnu mu nauho. - Sada ne mogu da budemkakvu me eli... Ime Morin Fak-sou utie...

- Ali ona mi ne znai nita veodavno - odvrati Lanton i ispruiruke ka njenim bokovima.

- Znam, Tere ... Znam da volisamo mene... Ali iveo si sa Morin. .. Sada bih mislila na njenu blizinu i na sve one zagrljaje i neno-

sti izmeu vas... Molim te da sadaode. Prihvatice te moji ljudi i otpratiti gde eli.

Lanton uzdahnu i pusti Glorijuda ode ka stolu za toaletu. Dok jeona poprav iala kosu i minku, on

ju je posmatrao, a onda izie navrata kroz koja je bio i uao.

Na kraju jednog hodnika doekae ga dva stasita momka i otpra-tie ga u nekakvu podzemnu garau Smestie se u velika i pregraena kola s neprozirnim staklima.Uskoro se Lanton vozio ne znajuikojim ulicama se vozi. Znao je jedino da e stii blizu svog sklonita.

- Morin. draga! - uskliknu Glo

rija En ulazei u mali salon. - Nestiemo a se viamo. A ti zna dato elim.

- Da. udilo me je to me ne po-zove - ree Morin Faksou grleiGloriju.

Njih dve se poljubie i sedoe, jouvek se drei za ruke.

- Eto. ni sada te nisam pozvalasamo zato a se vidimo. Treba dami pomogne, ako ti to nije nepri

jatno.- Pa ja sam ti na raspolagan ju...

Shvatila sam ta je moja dunostkao instruktora kole za ljubav.Dala si mi novac i omoguila da ivim ovde kako treba. Zar bi mogloda mi bude neprijatno neto to tieli?

- Onda da ti odmah objasnim.Postoji izvesni Eri Metju Knoit. Raspitala sam se i znam dosta onjem^l. To je jedan vr lo lep i armantan plemi, koji se povukao sa svo

jom enom na imanje blizu Oks-forda. Retko dolazi u London. Sada

je tu ...

18


21/100

- I eli da se malo provede upade Morin.

-- Verovatno i to.,. Ali mislim daeli da proba neto od tehnike branih odnosa, koje moemo da mupreporuimo. Moda je nastupilamala kriza u njegovom braku. Evo,

to je adresa. Treba da bude tamo uosamnaest asova - nastavi Glo-rija.

- Imam sat i etvrt do tada. Ur-adiu sve kako treba. ovek koganazivaju Doktor,..

- Da, on je i lekar, i moramo damu krijemo ime, pa mu je zvanjeujedno i nadimak. Zvaemo ga i dalje Doktor. On je neto zgreio u le-karskoj etici i brisan je iz spiskalekara. Ne moe da obavlja praksu,a stvarno je genijalan lekar.

- On mi je mnogo toga objasnio.Mislim da sa mojim iskustvom ionim to mi je on objasnio mogu dabudem dobar instruktor i odlianpartner u krevetu - sarkastinoree Morin.

- Znam da ne eli ... Zato te i nealjem na obine pozive - odgovori Glorija. - A li molim te da uloi sve da armira Erla Knolta.Molim te da napravi i snimak, jerme zanima da vidim da li je ostario.

Jesi li savladala tehniku snimanjaminijaturnim aparatom?

- Jesam. A li reci mi. Glorija,slue li snimci i za ucenjivanje?

- Uopte ne! Stvaram izvesnukartoteku. Moda, jednog dana...Ali mislim da nam poslovi i ovakoidu odlino. Uzmimo samo Knolta.Ne treba da ga ucenjujemo. On je isam odnrah platio desetostrukucenu... Zbilja, da ne zaboravim, evoti ek na trista funti. Trebae ti datroi bez mnogo ustezanja.

- Hvala ti, Glorija - ree Morini stavi ek u svoju torbicu. - inimnogo za mene. Ali ja ne mogu dase smirim. Imam sve. ali elim danaem Terensa. udi me da ti senije javio.

- Znam da me Lanton trai, aline elim da ga vidim. On je opasan

ovek. Ti si bila u koledu i na univerzitetu. Moe da shvati stvari.Pokuaj da i sama tako uini. Jaelim da se odlepim od gangstera.Do sada mi to uspeva. Moj posao jevrlo suptilan i ne preti mi zatvor.ak i da zabrane kolu i da ponu

da nas progone, ne mogu da me dosegnu. A sa Lantonom i slinima,glava je uvek pod noem - objasniGlorija i uzdahnu.

- Ali ja ne mogu bez Terensa. itala sam novine... Sada sam mupotrebna, jer je progonjen i usamljen.

- Za tebe bih uinila mnogestvari, koje drugima ne bih. Pomoiu ti da nade Lantona, ali pod uslo-vom da se dri dalje od mene. Tizna da mi je dosaivao i u NjuDersiju. Verujem da je u Londondoao da me trai.,. Uasavam se ipomisli da se on nae uz mene.

- Zar ti je odvratan?- N ije ... On je lep mukarac. Ali

on je za mene opasan. Ja nikadanisam pripadala samo jednom. Volim da uivam, ali ne da se vezujem.A Terens hoe da poseduje i vlada.Ubila bih ga da mi se nae za vratom. Ako ga sretne. ne odaj munau vezu, jer bih morala da se branim.

- Ni ja ne elim da on tri za tobom. Znam da je lud od strasti i elje da te ima. To mi je jednom rekao

ne samo da bi me uvredio i oteraood sebe nego zato to je tako.- Onda smo nas dve slone. Po-

kuau da saznam gde se krije i ja-viu ti kako da ga nae. Plaim se

jedino toga to se dogodilo prolenoi. Zato li su Lanton i Derektonubili Vapranda? - nastavi GlorijaEn svoju finu igru sa Morin.

Nisu ga ubili zajedno. To je De

re kionovo delo odgovori M orinFaksou.Glorija ju je neko vreme gledala

zamiljeno. Iako ju je dobro poznavala, opet ju je procenjivala. Morin

je bila lepa plavua duge kose i vitkog izazovno zaobljenog tela. Njenakoa je imala divnu i sveu boju.

19


22/100

Sve na njoj bilo je lepo. Jedino je irina njenih vilica malo odudaralaod opteg sklada svih crta. Mogao

je to bit i znak jake volje ove de-vojke. Glorija je znala da je Morinuporna i bezobzirna kada se radi oneem to ona eli. Na svoj nain

Morin je bila opasna.- Zato li su oni u Londonu ikakva je to pr ia u novinama? upita konano Glorija En.

- Kada je Ter nestao, u miljeu seprialo da je pobegao sa ifrombanke u vajcarskoj, gde su efovidrali novac. Mislim da se radi ovelikoj sumi. Pretpostavlja se da jeto dvanaest miliona dolara

- A li zato je doao u London?- Veru je se da je doao k tebi.- Iskrena si. M orin ... Mogue je

da misli da sada moe da me kupisa tim milionima... Ali kunem ti seda ga nisam viala. A sada mi odgovori na jedno pitanje, ali samo akohoe da kae istinu.

- Hou.- I ti si me tra ila i pronala,

istina sluajno, ili bolje rei ja samprva ugledala tebe i javila ti se naPikadiliju. Jesam li u pravu da sime traila?

- Jesi.- Zato? Da li samo zato to smo

radile zajedno u onom prokletomzatvoru i to smo se sprijateljile, ilii iz drugih razloga?

- Zbog Terensa Lan to n a .. To jecela istina. Dola sam u London ver-ujui da je Ter poao k tebi. a znalasam da si ti negde u ovom groznomgi'adu.

- Ne svia ti se London?

- Ne... Ali da nastavim. Kadasam te srela, odluila sam da ti sepridruim, ili da te uhodim sve dok

ne naem Lantona - zakljui M orin.

- Hvala ti na iskrenosti do-dade Glorija. - Kunem ti se daneu Lantona. A uiniu sve da ganaem za tebe. Ne verujem da neuuspeti, ako je jo ovde.

- Bila sam iskrena i molim te da i ti bude.

- Zar nisam?- Verujem ti, ali ipak hou jo

jednom da pitam... Da li si viala Lantona otkako je u Londonu? - upita Morin i ruke joj u tom mo

mentu primetno uzdrhtae, pa to pree na celo telo.- Nisam ga viala. Kunem ti se,

Morin. A znae istinu im ga bude videla. Onda moe da uini ono to eli - odgovori Glorija mirnim i ubedljivim glasom.

- Sada sam srena - dodade Morin. - Radiu za tebe sve to eli. Terens mora da mi se vrati, a onda u da ti se oduim za sve to si uinila za mene. Hvala ti, Glorija!

Ne osvrui se. Morin izie u hodnik koji se odmah pretvarao u stepenite. Pratioci je doekae i odve- doe.

Uskoro se vozila prema Endel stritu.

- Mislim da smo ipak u sosu. efe - govorio je Mark Holder se- dei za stolom i podmazujui svoj automatski revolver.

Pri tom se nije obazirao na to to ulje kaplje na skupi stolnjak. U drugoj fotelji sedeo je Harold Derekton

jo uvek drei novine iz kojih bee itao prevakavanja onog to su

ve svi jutarnji listovi bili objavili.- Ima sto naina da odmaglimo. Mark. Koliko te znam. ne verujem da si poeo da drhti od straha ree Derekton i nervoznim pokretom odbaci novfne.

- Nisam rekao da sam se uplaio nego da smo u sosu. A to nije isto. Procenjujem poloaj - pro- guna Mark Holder jo jednom obrisa pitolj, pa ga vinim i iDrzim pokretom gurnu u kuburu pod pazuhom.

Odmah zatim izvadi iz depa okruglo ogledalce i poe da razgleda detalje svog lica. Koa mu je bila malo ukasta, a brada i

20


23/100

brkovi izbrijani tako da je izgledaloda je jo uvek golobrad. Istina, imao

je vrlo retke dlake u bradi, ali zatomu je kosa bila gusta i lepa. Skorocrne i lepo izvijene obrve nad smeim oima upotpunjavale su njegovlik na nain koji ga je inio lepim.

Jedino dve dublje linije od nosa paiznad naunice otkrivale su da jekolerik i verovatno bolesnog eluca.

- Uvek pilji u sebe, kao da hoe da proita neto - osmehnuse Derekton.

- To je moja navika. Otkrivamznakove ivo ta i smrti na svom licu.

To je moja lina nauka. Kojih im a

vie, znai da e to da nadvlada dodade Holder.- Pa ta sada zakljuuje? Je li

vie znakova ivota ili smrti?- Mislim da je vie znakova

smrti.- Ti si fatalista, Mark. Dobro

smo sklonjeni i uskoro emo znatiadresu Glorije En. A kad se doepamo Lantona i ifre, odmagliemoodavde bez ikakvih smetnji - hrabrio ga je Derekton.

- Trebalo- bi da odem u tu vaj-carsku. Kau da su tamo planine ida se ovek okrepi.

- Valjda se i tebi vrzmaju u glavimisli kako da se doepa dvanaestmiliona, pa da ih troi u Evropi -smejui se ree Derekton. - Alipogreie ako se odlui na onot,o je uinio Lanton.

Mark Holder naglo gurnu ogledalo u dep i otro pogleda svogiicfa. Zausti da neto kae, ali se pre-tiomisli i samo ree:

- Mislim da je najbolje da pogledam da li Mort dobro pazi i osma-I r a prilaz kui.

Odmah zatim izie iz sobe. Nae

se u drugoj sobi, iji prozori su gledali na ulicu. Tamo je stajao Morti-rner Benet i kroz odkrinutu zavesuinotrio ulicu.

- Idi i odmori se, Morte. Ja u damotrim neko vreme - ree Holder1 htede da zauzme Benetovo mesto.

Ali ovaj ostade ukoen i samo munapravi mesto.

- Pogledaj, ovee! Ona kola...Pa to dolazi Glorija En! - skoroprokrklja din i poe da trlja duboki oiljak na elu.

To je in io kad je bio iznenaen

ili zbunjen.Holder je i sam bio iznenaen.Stajao je ukoen, gledajui kakoGlorija En otvara nisku vratnicuograde i ide stazom prema ulaznimvratima koraajui na onaj nainkoji je privlaio poglede na njenekukove i noge i izazivao divljenjemukaraca. Holder se jedva otre iotra u sobu ka Derektonu.

- Dolazi G lorija En! uskliknu istuti se ka drugim vratima, kojasu vodila niz stepenite ka holu uprizemlju.

Otvorio je vrata im je uo zvonoi stao sa strane ne govorei ni rei.Gore kripnue drvene podloge stepenita. Harold Derekton je bio poao da i sam vidi neoekivano udo- dolazak Glorije En.

- Halo, Mark - uzviknu Glorijasmeei se kao maneken na podi-

jumu. - Da li me se sea? Ja tebedobro pamtim.

- Halo, Glorija!... Seam se...- Zatvaraj ta vrata ! - uzviknu

Derekton kao da se plai da Glorijane otri napolje.

- Radujem se to te vidim, Ha-rolde - ree Glorija i svue lakukratku bundu pruivi je Holderu.

Derekton je stajao raskreenihnogu i skamenjen, kao da oekujenekakav revolveraki dvoboj. Nijemogao da se snae i jedva pruiruku da prihvati pozdrav GlorijeEn. Ona se smeila. Podie se naprste i poljubi gangstera u zategnuto i zgreno lice.

- Neto me hladno doekujete -ree zatim i poe da iskree glavuprvo na jednu, a onda na drugustranu i da posmatra Derektona.

- Otkuda ti, Glorija! Kako si nasnala? - jedva izusti on.

- ula sam da ste u Londonu.

21


24/100

Ohlaeni detektiv je uzvitlao prainu - odgovori Glorija i uze De-rektona pod ruku.

On je povede uz stepenite, jouvek sav napregnut kao da oekujeudarac noem, ili kiu kuruma.

Tek kad se naoe u sobi, on se do-

seti i vra ti se do vrata, a zatim dovi-knu Holdera: Porazgovaraemo s Glorijom

nasamo! Ti i Mort pazite!Glorija je stajala na sredini sobe

i sva ozarena gledala ga nakrivivimalo glavu.

Nis i mi odgovorila na pitanjekako si nas nala - ree Derekton.

Uvek oprezan... Uvek nepover-

Ijiv od govori ona i stade uznjega.Stavi mu ruke na ramena i po

nudi mu usne, ali tako da je to moglo i drugaije da se protumai akoon odbije prisan susret. On jekratko ali strastveno poljubi aonda se otre i povede je do fotelje.Sede na naslon i pritisnu je rukomtako da je gledala gore, a onda ponovi:

Kako si nas nala? Ako nisam dobrodola i ako

ne ume da bude makar malodentlmen, onda skini ruke s menei ne jai naslon moje fotelje! reeona jetko i naglo ga gurnu.

.Derekton se prevali i skoi kaodivlja zver. Glorija se smejala po

pravljajui haljinu i kosu. Osvesti se, Harolde! pourida kae Glorija. Da sam htela davam uinim zlo, javila bih policijigde se nalazite, ili bi pozvala nekoliko svojih revolveraa. A ja samdola i nisam ak ni ponela svojmali pitolj.

Ona zatim baci svoju torbicu

tako da je Harold i nehotino uhvati. utao je nekoliko trenutaka,suzivi one kapke i posmatrajuidevojku.

Ipak traim odgovor... Zanimame kako si me nala, a ja mislim daniko van ove kue ne zna gde sa.m

- ree znatno mirn ije i spusti se ufotelju blizu Glorije.

- Sve u da ti ispriam. Savimsluajno sam saznala gde se krije.Ulanio si se u kolu za seks, a miproveravam o sve klijente - poeda p ria Glorija.

- Kako proveravate? - upitaDerekton.- Devojke neprimetno snimaju,

a ja pregledam fotografije. Ima idrugih provera, ali one nisu vaneu ovom sluaju. Kad sam videlafotografije posluge i uenika,porazgovarala sam sa devojkom.Sve mi je rekla... I da si joj dao stodolara da sazna moju adresu, i da

je oekuje sutra navee. i gde senalazi. Dakle, sve je prilino jednostavno - ispria Glorija i prekrstinoge tako da kratka haljina nijevie mogla da sakrije nita ispodkukova.

Derekton je s mukom skretaopogled da ne zuri u njene lepe butine i krajiak ipkanog delia rublja.

- Dakle, razvila, si posao? -upita on tek da kae neto.

- Da... Lep i unosan posao. ivim kako treba i kako hou - odgovori ona osvrui se po sobi.

- Neto eli?- Neko pie i cigarete. Pie nai

ti, a cigarete imam u torbici odgovori Glorija.

- Imam samo viski i sodu -ree Derekton i ustade da donesepice

Kad otpise i zapalie cigaretu.Glorija ree:

- Znam da eli da me ispituje.Neu da ti uskratim to zadovoljstvo.Pitaj Harolde.

- Obeava li istinite odgovore?- Da.- Da li si via la Lantona?- Jesam. Bila sam s njim i pre

jedan sat, moda malo vie...

- Ne ali se?- Rekla sam da u da govorim

istinu. Zato me sumnjii?


25/100

- Opros ti... Zna li ta je TerLanton uinio meni i organizaciji?

- Znam. Imao je ifru vaj-carske banke i zavelo ga je dvanaest miliona dolara. Pored toga, lud

je za mnom i m islio je da u ga prihvatiti kao dar neba.

- Gde je ifra?- Kod njega.Pokuala sam damu je uzmem, ali nije mi uspelo.

- A da jeste?- Bila bih ovde, kao i sada.- Teko mi je da poverujem...

Dvanaest miliona...- Moe li da poveruje da ni

sam glupa?- To verujem i znam!

- Onda, kako misli da bih postupila sa ifrom? Zar bi bilo pametno da se upropastim zbog nesigurnih miliona? ta je postigao Tertime to je pobegao?

- Razborita, si Glorija. Ja i organizacija traiemo ga makar to potrajalo ceo vek. Nee uspeti ni dauzme tih dvanaest miliona. .jer motrimo u Svajcarskoj.

- I da mi ne kae, ja znam da jetako. Govorila sam Lantonu nekeifre da meni, a ja u dobiti tvojure da mu je oprotena izdaja ineka ga avo odnese. Ali on ne p ristaje. Hoe i milione i mene.

- Nee imati ni jedno! - uzvi-knu Derekton.

- Znam samo da nee imati

mene. A za novac, pobrini se ti satvojima.- Gde se krije Lanton?- To ne znam. Nisam htela da

mu kaem gde je moje sklonite, pa10 i on preutao svoje. Ima grupumomaka spremnih da ga brane.

- Dakle, ti si ovamo dola pra znih ruku. Neto u tome smrdi.

- Znam. Nisam dola praznihruku. On odnekud zna gde se nalazite. Nije mi rekao adresu, ali je rekao da je neko ipak video ubistvodetektiva Vapranda. Kae da je snjim sklopio savez. On ne zna dasam ja pre njega saznala vau

adresu. Pretio mi je da u izvuideblji kraj, ako se njemu neto desi.Znam da ete vi iveti sa sumnjom.Zato pazite da on ostane iv, jer ifra je kod njega, a spreman je, u slu-aju da ga uhvatite, da kae da jekod mene. Tako bi postigao osvetuu svojoj bolesnoj ljubomori izloiGlorija svoje najjae adute,

Kako da ga naemo? - upitaDerekton.

Potrebni su ivci odgovoriGlorija.

Kako to misli? On se sprema da vas napadne.

Ako se ne plaite policije, saekajtega ovde i on e doi.

Veruje li to stvarno? Siguran sam. Ja sam mu reklada u sa njim opet da razgovaramsamo kad sve bude isto. Rekao jeda e pokazati organizaciji da je onovde toliko jak da e unititi svepokuaje da mu se osvetite zakljui Glorija.

Razm isliu o svem u... A tae ti sada? upita Derekton.

Ja u da odem. Poseti me u b irou u Vitlej Aveniji kod Rajnesparka, kad bude naisto sa Lanto-nom.

Zato ne ostane s nama? Izlagala bih se nepotrebnoj

opasnosti. Ne mogu da ti pomognem, jer nemam ni oruja, ni voljeda pucam. Ako osea da si slab sasvojim ljudima, mogu da ti poa-Ijem nekoliko svojih momaka -odgovori Glorija.

Derekton je utao neko vreme.Samo su mu pod koom igrali miii lica i oi as tamnele, a asgrozniavo svetlele. A onda udnimglasom poe da govori:

Ti mi se svia, Glorija. Ostanimo prijatelji... Ali Lantona go

nim jo zbog neeg... Znam prekide ga Glorija. ta zna?! tre se Derekton. Morin Faksou... Ti je eli, a

ona voli Teren sa...

Ti si vetica, Glorija ! Otkuda tisve to? Jesi li viala Morin?

23


26/100

- Jesam. Pomogla sam joj i sklonila je da ne propadne. Spreilasam je da se nae s Lantonom, jerbi to i za nju bila smrt.

- Prokleto si vesta!- Hou savez s jakima. Izdajica

Lanton je slnb. To je sva moja mu

drost. Neu da me gonite ti i organ izacija. Hou da uivam u onom tosam ovde sama postigla zakljuiGlorija i ustade.

- A ta ako Lantona ne saekamo ovde? - pitao je lukavi De-rekton.

- Onda naite drugo sklonite,ili doite da vas ja sklonim. Trai-emo drugu priliku da zgrabite ivo g Lantona. Razm isli i ne rizikujmnogo. Ti si uvek umeo da uradikako je najbolje - odgovori ona ikrenu.

Gangster klimnu glavom i do-dade;

- Nadam se da zna ta ini,devojko. Igra je opasna i velika.

- Znam. Harolde. Ja sam ista ipred tobom i pred organizacijom.elim da ostanem po strani, jer izvrila sam dug lojalnosti prema vama odgovori ona prilazei mu i ljubei ga u elo dok je jo sedeo.

Tada i on ustade i otpra ti je dostepenita.

- Mark, isprati Gloriju! - viknuodatle i vrati se u sobu.

Holder izie i donese Glorijino

krzno, a zatim je doprati do vrata.Ona pogleda gore. a onda zastade.Gledala je Holdera. ije ukastolice jo vie poblede.

- Nikada nismo imali prilike...- apnu ona i prui mu usne.

On je grevito stee i udno je poljubi. On odmae glavu posle dugogpoljupca i apnu:

- Kad se stvari poprave, treba

da se sretnemo pcmekad. Mark, lepimoj mladiu.- G lor ija... elim to ... Oduvek!

Nikad se nisam usudio. - Promucazbunjeni gangster.

- Vrem e je da se usudi. I ja samelela jo kad ti je bilo sedamnaest

godina. Zapamti... elim da tobude... - aputala je ona dalje, oslonjena na vrata.

Njihov razgovor prekide dolazakglomaznog Mortimera Beneta, kojiiskrsnu nekud iz prizemlja. Glorijanaglo krenu, a H older zatvori vrata.

- Hej, Mark! Prebroj zube i vidida li su ti usne na mestu posle poljupca sa tom tigricom. Krzno joj jemeko. a kande otre i uasne -gunao je Benet, opet pipajui duboki oiljak na levom delu ela.

- Idi do avola! - odvrati Holder i krenu da se penje ka Derekto-novoj sobi.

Benet poe za njim uz stepenite,ije su drvene podloge kripale podnjegovom teinom.

Sva trojica skupie se da se posa-vetuju. Derekton im objasni ta jesve saznao od Glorije En.

- Predlaem da se odmah povuemo i zatraimo pojaanje iz NjuDersija. Lanton ima devet revolver-aa i oajniki e da se brani. Nassmo samo trojica, a eventualnapomo Glorije En-je vrlo nesigurnastvar zakljui on. iako je nekoliko minuta pre toga mislio da eostati da saeka Terensa Lantona.

Opreznost i iskustvo su pobedili.Njih trojica brzo uzee kofere i

stvari, pa se spustie u garau i izve-zoe u se u drugu ulicu.

- Biemo stalno u blizini, da pra

timo Lantona kad pokua da napadne, To treba da se dogodi noas,ili sledee veer i - poe da izlaeDerekton.

- Treba to pre da naemo iukrademo jo dvoja kola - dodadeHolder.

Uskoro se zaustavie i dadoe sena posao da nau jo dvoja kola.

Nisu se usuivali da ih iznajme, jerpolicija u sluajevima potere zaodreenim licima posebno pazi nasva mesta za iznajm ljivanje automo-bi'i:

- Halo. Tere, drag i! uzviknuGlorija En glasom koji je otkrivao

24


27/100

strah i uzbuenje. Desilo se netostrano!

- Govori draga... ta se dogodilo? - odvrati Terens Lanton, isam uzbuen.

- Pre nekoliko minuta saznalasam da je Derekton otkrio gde je

moj stan. Zvao je telefonom. .Pre ti Trai da te izruim njemuna neki nain, ili e me isei nakomade...

- Nee on stii da to uini - prekide ja Lanton.

- Hoe... Znam da je grozan inemilosrdan... A on zna i gde dame nae. Spasi me, Tere, drag i -preklinjala je ona i dalje.

- Kai mi gde da doem. Stitiute sa svojim ljudima - ree Lanton.- To nije pravo reenje. ivela

bih u stalnom strahu. Zato ne na-padne odmah. Tere?

- Dobro G lorija ... Napau jo utoku ove noi. Zovi me u pono. Mislim da tada Derek ton nee vie bitiiv zakljui Lanton.

Glorija spusti slualicu, smejuise, i izie iz javne govorn ice, a ondapouri ka svom automobilu.

IV

Na glas zovna Lun pouri i otvorivrata, na kojima se pojavi MorinFaksou.

- Da li me oekujete, gospodine?

- upita ona isturivi izazovnogrudi i ekajui odgovor,- Oekujem... A li vi prevazila-

zite sva oekivanja - odgovori Luni gurnu vrata, ija brava se automatski zakljua.

- Ja sam Morin Faksou. Evo mo jih dokumenata i koncesije naekole... Traili ste diskreciju, pa mivae ime nije poznato nastavi

devojka skidajui laki ogrta.- Zovite me Met, jer ime mi je

Metju. Za razumevan je i prisnost to je najbolje - odgovori Lun i galantno joj prui ruku, pa je krozpredsoblje uvede u luksuznu sobuza rad i dnevni boravak.

- Najbolje je da mi odmah pokaete spavau sobu i da ponemoprv i as ree Morin.

Lun se seti da isto tako poinjuinstruktorke sline kole ak nadalekom novom kontinentu.

- Predlaem prvo mali razgovor,

jer ja nisam ba obian uenik -smekajui se prisno odgovori Lun. Ako vam poneto ispriam oc.o-; :g]


28/100

Kam in je podloen odgovori Lun.- Spremiu pie, a vi slobodno razgledajte sobu. Ona je iza desnihvrata iz predsoblja.

Morin ustade i poe da razgledasobu, a Lun ostade da spremi pie.Dok je on meao pie da naini je

dan naroiti koktel, Morin ue usobu i zadivljeno zastade. Bila je tovrlo prostrana soba sa starinskimbran im krevetom zatip- baldahinom. U kaminu je go .a,a pred njim su bile dve ogro..*..e fotelje, izmeu kojih je pod bio prekriven sa dva ogromna tigrova krzna.Sve u sobi je bilo skupoceno i lepo.

Lun za to vreme napravi odliani blag koktel, a zatim ga iz posudeza meanje uli u sasvim slinu, alinaroito podeenu. Bila je to mik-ser-posuda neprimetno podeljena udva dela. Ko je znao njenu tajnu,mogao je jednostavnim pritiskomprsta, as na jednu, a as na druguizboinu, da sipa jedan ili drugi deokoktela. Sada Lun iz jedne metalneboice opremljene ventilom i punjene pod pritiskom gasa usu u jedan pregradak miksera nekakvutenost. Bio je to njegov novi pronalazak iz oblasti primene sredstvaza menjanje svesti. Novi dodaci tri-cijanoaminopropena stvarali supravo udo. Bez njih je droga delo-vala tek nakon jednog sata, a sada

je to skraeno na svega petnaestminuta. Pojaan je-uinak na stvaranje podlonosti sugestiji. Lun jeto nazivao eliksirom iskrenosti. Ko

je bio pod uticajem novog preparata, nije ni pomiljao da preutiistinu.

Poto ude u veliku spavau sobu,Lun se osmehnu devojci i dovue

stoi. Prvo nali malo koktela sebi,da ga isproba. Cmoknu istima uznak da je koktel uspeo, a onda naliob; ae.

Dok su pili, Lun donese kutijii sakolekcijom cigareta i cigara, aonda ree:26

Silno bih se radovao da naiprvi asovi budu ne samo za menenego i za vas vi lo prijatni.

Ve se oseam vrlo ugodno ree Morin uzimajui cigaretu.

Lan joj pripali, pa i sam uze dapui. On neprimetno pogleda sat

nad kaminom. Trebalo je da je nekako zabavi jo etvrt sata, jer dotada e dejstvo eliksira iskrenosti biti ve osetno. Morin, naviknuta da esto pije, bee ve iska-pila prvu au i Lun joj sada usumalo vie.

Ispriau vam ono najvanijeo sebi - poe Lun.

Znao je dosta o ivotu pravogErla Knolta, pa je to u neto izme-njenom vidu izlagao ve dovoljnozainteresovanoj i radoznaloj devojci.

I tako, verovao sam da imamsrean brak. Ali ena me sada izbe-gava. Ne znam u emu sam greio.

Izloiu vam ono to verujem da jebilo od uticaja, ali bih voleo da u

jem neto vie o vama - zakljuion svoju izmiljenu priu.

Bilo je prolo vie od dvadesetminuta i sada je bio siguran da jeMorin pod punim dejstvomsredstva popijenog u koktelu.

ta elite da znate? - upitaMorin.

Sve. Pon ite jo od dana kada

ste osetili da ste devojka odgovori Lun. Bilo je to u koledu. Majka je

pevala male uloge u operi, a otac jebio menader estradnih umetnika.Znate ve ta to znai... Striptizete,maioniari, klovnovi. akrobate,pevai... Brak mojih roditelja nijeimao nita vrsto. Rasta li su se i brinuli o mom izdravanju na najbolji

nain to se tie novca. Ali nisamimala skoro nikakve veze s njima- priala je Morin.

Poela je studije knjievnosti iromanskih jezika, ali je sve to napustila i bacila se u vrtlog klubova,plesnih dvorana i barova. Tako je


29/100

srela Harolda Konigzberga i lepo-ticu Marilin Fraser...

Sledila je pria o gozbama i slatkom ivotu u zatvorima Nju Der-sija. Morin je upoznala i voeganga Harolda Derektona i Te-rensa Lantona.

- Zaljubila ^am se u Lantona.Volim ga i danas. Zbog njega samdola u London. Moram da ga naem priala je dalje Morin.

Uskoro je Lun znao sve to jeznala Morin Fakson.

- I nikako nisi mogla da saznagde ivi Glorija? upita Lun.

- Do ovog popodneva nisamznala, ali sada mislim da znam.

- ta si saznala?- Glorija mi je dala jedan ek. Tom prilikom ispao je jedan listipapira, neprimetno sam ga uzelakad se Glorija okrenula da ostaviknjiicu sa ekovima. Pogledalasam ga dolazei ovamo. To jepotvrda o plaenom zakupu za trikue u Klaverton stritu. To'je blizu

Temze kod Voksal mosta - objasniMorin.

Lun zatrai a vidi papiri i poto ga proita, preporui devojci daga ukloni.

- Gospoica En verovatno ne bibila oduevljena saznanjem da siuzela taj papiri. Ona neto taji ibilo bi opasno da sazna da ti hoeda sazna vie nego to ti ona kae.

Meni si ispriala mnogo toga. Otkrila si i tajnu minijaturnog fotografskog aparata u ukrasnomokovu tvoje torbice. Treba da se uva objasni joj briljivo.

- Znam da ne bih ivela ni nekoliko sati kad bi Glorija ula da sambrbljala. Ali ja sam govorila tebi,oveku koji je van onog to radi G lo

rija i u emu sam i ja sama - odgovori devojka.

Lun primeti da mu se ona obraane samo sa iskrenou nego i sapotovanjem. Ali on nije bio dovoljno oprezan i zanem ario je posle-dicu iskrenosti izazvane drogom.

Htede da nastavi razgovor sa udnom gangsterkom zaljubljive prirode. Ali ona preuze inicijativu iskrenosti.

- Ti si prvi mukarac, posle Tera, kojeg elim svakim deliemsvog tela - ree ona ustajui i seda-

jui na tigrovo krzno pored Lunovefotelje.Ona osloni bradu na njegova ko-

lena ekajui da on prihvati predigru. Bio je to poloaj iz kog je biloteko izii a ne ponizi i uvredi de-vojku koja je strasno poelela za grljaj.

On je milovao njenu kosu a onaga blago povue k sebi na krznenu

prostirku. On popusti smiljajuikako da postupi. Spremao se da jojkae kako e njihova veza bitidivna kad se jo vie zblie. Hteo jeda zakae sledei as nastave zanekoliko dana kasnije. Ali potpunaiskrenost pod uticajem dodatkapiu bila je unitila sve prepreke.Morin se ve uvijala oko njega.

Ponesi me tamo pod baldahin aputala mu je u uho.

Njena haljina i rublje su bili sai-veni na naroit nain. Spadali suna prosto voleban nain. Dok jeLun pokuavao da smisli nain; ona

je bila gola u njegovim rukama.Nosio ju je prema krevetu jo

uvek, ah uzalud, razmiljajui kakoda postupi. Njegovi hemijski prepa

rati imali su ogromnu mo. Ali priroda je nekim enama dala takoeogromnu mo. Imala ju je i Morin usvojoj ruiastoj i sveoj koi, u bujnim i savreno oblikovanim grudima, u oblinama koje mute pamet,i u svilenoj dugoj kosi koja miluje imirie. Napkon, njena mo je bila iu tome to se nalazila u stanju potpune iskrenosti i prirodnosti.

Ona sada nije bila zloglasnagangsterska ljubavnica. Pretvorilase u iskrenu lepoticu, koja kao da jeprola k roz neko udotvorno istili-te. Lice joj je bilo zapaljeno vatromelje i kac da je preklinjalo za ljubav.

27


30/100

Lun pomisli da ne zna jesu li totrenuci ljudske slabosti, ili pravapr irod a mukarca. Nije imao snageda razoara i uvredi ovu jadnu lepo-ticu, koja nije nikada bila sasvimsvesna kako bi izgledao ivot da jeizabrala drugu stazu.

N ikada ... nikada nisam bilatako srena aputala je Morinnehotino pravim recima lomeizadnju odbranu Donalda Sikerta.

Glorija je bila uzbuena. Mislila je na ishod obrauna Lantona i De-rektona. Nadala se da bar jedan

nestane. Trebalo je da pogine Lan-ton, pa bi tajna ifre ostala neodgonetnuta. Ali i ako on pobedi, nee

joj bit i teko da ga ukloni. Obegrupe su bile suvie opasne.

Da bi neim prekratila vreme,G lorija uze telefon i poe da okreebroj u stanu Morin Fak soa A li nikose nije javljao. Ponovo je zvala svakih etvrt sata. ali tek u deset sati

M orin se javi udno vedrim glasom. Da li je sve prolo kako treba? upita Glorija.

1 vie od toga odgovori M orin. On je najlepi i najpotpunijimukarac koga sam srela. Ne moe da shvati koliko sam ti zahvalna na svemu, a naroito to sime poslala k njemu,

To je zanim ljivo ree Glo-rija. A ta e sada da radi?

Osta jem u kui. .. Tako mi jedobro! - odgovori Morin.

Da li bi vole la da doem dotebe? Razgovarale bismo i pose-dele. Nervozna sam i ne elim dabudem sama - ree Glorija En.

Doi. bie mi milo. Moemo dasluamo muziku, ili da gledamo te le

viziju. Moemo da razgovaramo ipopijemo neto - odgovori Morin. Dolazim! zakljui Glorija i

spusti slualicu.etvrt sata kasiiMe ve je sedela

u malom stanu Morin Faksou. Sluala je ispovest devojke, koja jeumela da kae ono to eli. Morin je

bila obrazovana i dosta je itala, pa je umela slikovito da opie asoveprovedene uz tobonjeg ErlaKnolta. Naravno, govo rila je ono tonije morala da krije, jer dejstvo Luno vog sredstva je bio prolo.

Glorija je paljivo sluala svaku

re. Ona je esto sluala izvetajesvojih instruktorki, pa ako joj se ina fotografiji i po prianju uiniozanimljiv uenik, sama je preuzimala ulogu uiteljice seksa. PriaMorin Faksou ju je uzbidila i onapoele da upozna Erla MetjuaKnolta. A ba tada Morin ree:

- Svia mu se ideja o stvaranjutvoje kole. Rekao je da te zamiljas naoarima s mnogo dioptrija, ko-atu i strogu, sa eventualno povelikom bradavicom na nosu. Smejalismo se toj njegovoj predstavi.

- A ta si mu ti rekla? - upadeGlorija.

- Rekla sam da ne znam o glavnoj direktorki nita, ali da se priada je to jedna od najlepih ena Londona - odgovori Morin.

U Glorijinim oima pojavi se izraz odobravanja.

- Da li se dalje raspitivao? -upita Glorija.

- Nije.- A koji je njegov problem u

braku?- ena mu je lepa. Ona je sli-

karka. Mislim da je nesklad pote

kao iz njenog kom pleksa nie vred-nosti. On je idealan mukarac i ljubavnik, a ona kao ena, izgleda, neveruje u sebe ni kao slikarka nikao partnerka. Izbegava ga i takoneto... Ali ja nema emu da gauim odgovo ri Morin.

- Da... Ipak treba videti. Ako mune pomognemo, moglo bi to da tetiugledu kole. On poznaje mnoge

ljude. Priae... Reci mi da li si mudala svoju adresu i telefon? reeGlorija.

- Pa to bi bio prekraj najvani jih uputstava. Zaboga, Glorija, misli li da sam toliko neodgovorna?!- odvrati Morin. - Rekla sam da

28


31/100

novi kontakt moe da se ostvari samo preko biroa kole. On je samo klimnuo glavom.

- Govorila si s mnogo oduevljenja. Pomislila sam da bi elela da odrava vezu s tim ovekom i da zaboravi Lantona. U tome bih te

podrala - pravdala se Glorija.- Mislim da bih bila srena sa Knoltom, ali sam svesna da je to' nemogue. Biu srena ako ga jo koji put sretnem. I to je sve emu bih mogla da se nadam. Osetila sam da je to ovek daleko iznad nas.

- Moda nije.- Sigurna sam da je on neto

drugo. Ne zbunjuje me titula. Ti to dobro zna. Ali on je izuzetna li- nost.

- Eri Knolt je bio enskaro i bonvivan. Povukao se. ali moda je samo stvorio zavesu od pogleda javnosti. Zato ne bi i dalje ostao kakav je bio nekad? - glasne je razmiljala Glorija En.

- Ne znam... Mislim da je on ipak izuzetan ovek. To vie oseam nego to mogu da zakljuim iz injenica Jedina injenica je da sam doivela trenutke sa ovekom koji je najbolji ljubavnik, ovek ogromne privlanosti izvanrednog ponaanja. Dok sam bila sa njim oseala sam se da sam i ja ljudsko bie. u ta sam ponekad sumnjala

- objasni Morin.- On je. igleda, za tebe i odlian lek protivu trovanja ljubavlju prema Terensu Lantonu. Moda e ti biti lake ako Lanton opet nestane - primeti Glorija.

- Mislim da je tako. Ako me Ter nee... Onda neu da svisnem zbog toga odgovori Morin i osmehnu

se na nain koji je potvrivao njene rei.

- Izvrsna si, Morin! - uskliknu Glorija. - Mislim da e biti moj glavni instruktor i savetnik u poslovima kole. Ti si uila i govori francuski. Otputovaemo, im budemo

mogle, da osnujemo biro kole i uParizu.

Jo neko vrem e njih dve su za jedno matale, a onda Glorijakrenu. Morin je isprati do prizemlja i poele joj prijatno spavanje, aonda se vrati. Dugo je sanjarila u

mraku svoje sobe.

Pole ^ otp ratio Morin do njenihkola. Lun uze svoja i poveze sepreko Trafalgar skvera. a onda,drei se blizine Temze, stie u Kla-verton strit. Pronae brojeve kuakoje je zapamtio sa potvrde o plaenoj zakupnini. Sve tri kue bile sudosta stare, to je otkrivala njihovaarhitektura, ali odlino odravane.Srednja je bila najvea, a one dveprilino male i uske sagraene nadosta uskom prostoru. Na levoj jebila tablica advokatskog biroa, adesna je izgledala nenastanjena, jersu unutranji kapci bili zatvoreni.

On osmotri krovove i poe oko

ugla traei kakav zadnji prilaz timkuama. Otkri ga u slepoj ulici,koja se samo dvadesetak jardi nastavljala na kraj Ceril rouda. Dvorita kua titio je visok zid. dokoga je raslo drvee eril gar-dena. Ulice su poinjale da budupuste, a vetar je rasterao sve kasneetae.

Lun se uspe uz jedno drvo i nae

se u zaputenom vrtu. koji je nekadbio izdeljen na t ri dela. za t ri kue. sulazom iz K laverton strita. A li sadasu delovi ograde bili izlomljeni i polegli. Korov je osvajao nekadanjecvetne aleje, a ukrasno iblje ise-eno za parkiralite, sa kojeg je putvodio u mali tunel.,Bio je to ulaz upodzemnu garau, iz koje su velikakovana i mesingom ukraena vrata^'odila na Donsons trg.

Lun se odlui da prodre prvo ulevu. nenastanjenu kuu. Zadnjavrata su bila zakljuana, ali njegovuniverzalni kalauz brzo odmeri zareze i peca kljocnue. Kalauz sepretvori u tano podeen klju. Lun

29


32/100

ga paljivo okrenu i kao senka nestade u mraku iza vrata, koja setiho zatvorie.

Oslukivao je neko vreme, a ondapoe da istrauje. Prizemlje s prostranim holom, trpezarijom i jednom sobicom bilo je nenastanjeno.

On se pope uz stepenite i pregledatri sobe i prostrano kupatilo. Sve jebilo prazno, ali isto i spremljenokao da je neko spremio pre nekoliko asova. Dokaz je bilo odsustvopraine na nametaju. Lun htede dapogleda prema ulici i tek tada sezaudi onome to je video. Prozorisu bili zatvoreni naroitim metalnim ploama, koje su bile uvr

ene tako da su proputale vazduhiz ureaja za klimatizaciju, ali nisudozvoljavale da se pogleda napolje.Vrata svih soba bila su ojaana,kao da su spremljena da poslue ikao zatvor, a hodnik je imao razm aknutu metalnu reetku, kojom jeceo sprat mogao da se zatvori.

On side opet u prizemlje i utvrdida ni sa tog mesta ne moe da sepogleda na ulicu. Primeti i to danigde nema telefonskog aparata.Nas tavi da istrauje i otkri stepenite ka podrumu. Bilo je popravljenoi zastrto dugom sintetikom tepih-stazom. On krenu niz njega i naese u podrumu, koji je presecao uzakhodnik. Levo i desno bile su po dvepodrumske sobe nametene sa po

jednim leajem, dve fo te lje i stoi-em.

Hodnik je vodio u srednju kuu,odnosno u njen podrum. Ovde jenastajalo proirenje iz koga su vodila e tvora vrata. Kod jednih je biostoi, iza koga je u niskoj foteljisedeo jedan ovek. Na stolu prednjim je bio sandui interfona, apored aparata veliki automatski

pitolj s priguivaem.Lun proviri i spremi se da brzo

proe im straar bude uspavan.Gurnu meku kuglicu, koja se neujno otkotrlja blizu straara. Ukuglici je bio snaan uspavljujuigas kratkog dejstva, pa je Lun, iako

prilino udaljen, morao da pokrijenos malom maskom s neutralizato-rom gasa.

Straareva glava klonu na stoi,a Lun protra i poe da se penje uzzastrto stepenite. U prizemljukue iz jedne prostorije uo se a-

gor. Ispod vrata video se traksvetla. Lun prie i tamo gurnu ste-nicu za prislukivanje, a onda potrai zaklon.

U kui je sve bilo tiho i on naeda odatle jedno usko stepenitevodi na sprat, iako je malo daljebilo glavno stepenite zastrto skupim tepihom. Usko stepenite jebilo naknadno izgraeno i Lun odlui da se popne njime. U jednomuglu ostavi minijaturni ureaj samaginim okom veliine take, aliosetljivim kao i gloma.zni ureajiiste namene.

ashton,frederick - 26-lun i kobna sifra

Documents