casopis "sifra" - broj 1 / maj 2011

Туђе воће је увек Туђе воће је увек Туђе воће је увек

100 100 100 филмова које морате одгледати пре него што умретефилмова које морате одгледати пре него што умретефилмова које морате одгледати пре него што умрете

Грегориј РаспућинГрегориј РаспућинГрегориј Распућин

Број 1, мај 2011.

Театар ЛевоТеатар ЛевоТеатар Лево

Е В Р О П С К И С Т У Д Е Н Т С К И Ф О Р У М Ф А К У Л Т Е Т А П О Л И Т И Ч К И Х Н А У К А

ИнтервјуИнтервјуИнтервју--- Александар Станојевић Александар Станојевић Александар Станојевић

Мука или решењеМука или решењеМука или решење

ШИФРА

ШИФРА

САДРЖАЈ

Реч уредника 2

У ФОКУСУ

Мука или решење 4

Туђе воће је слађе 5

Ако полуди свет, полудећемо и ми!

6

ЗАБОРАВЉЕНИ

Грегориј Распућин 7

Лето у Србији 9

СТУДЕНТИ ЗА СТУДЕНТЕ

Интервју - Станојевић

10

Песничење 12

Жена која одолева сили

14

Сто филмова 15

Драги бложе 16

Робови спорта 17

Театар Лево 19

ПРЕДАХ

Шестица за 6 типова студената

21

Поређење републиканског и демократског облика владе

22

Егзит или Гуча 23

Европски студентски форум

ФПН –а

Иако једна од најмлађих, свакако је организација

са највећим бројем чланова. ЕСФ је основан 2007.

године и досад је дао председника Парламента

Београдског универзитета и Парламента ФПН-

а. Радо узима учешће у организацији семинара,

трибина, радионица и, наравно, журки. Оно

најбоље што умемо - тек ћемо показати.

Врата су отоврена – уђите без куцања.

Драге колеге,

Тренутно гледате у остварење које је читаву

С поносом вам представљамо рукотворине ваших колега и пријатеља. Ако прилике дозволе, овај број биће само један у низу, а уредник чека и ваше текстове. Поклањамо вам ШИФРУ, а ви је искористите на најбољи начин.

Ваша Екипа Са Факса

У ФОКУСУ ШИФРА Страна 4

Мука или решење?Мука или решење?Мука или решење?

Зар се демократија управо не састоји из владавине права и процедура, а не силе? А није ли основни принцип владавине права онај да је свако невин док се не докаже кривица? Да су хтели, лидери слободног, демократског, а надасве мирољубивог света, могли су да га ухапсе за тили час, а они су ипак наредили да се изрешета. Како то, пита он, а плима чуђења расте ли, расте. Није ли било у интересу правде да се целом свету саопште сва злочинства који је дотични починио? Не чини ли вам се да су ти исти лидери (по ко зна који пут) употребили насиље како би брзо остварили политичке циљеве? А коме су те методе својствене ако не онима које означавамо имени-цом ,,терориста”? Пита он тако и пита, а на CNN-у већ бруји о сиријској, либијској и другим неслободним, недемократским и надасве ратоборним владама, које вапе за страном интервенцијом, која ће прекинути њихов террор. Погледајте како су само нама помогли и нема бриге, свет ће сигурно ускоро постати једно дивно место. Уствари, драги читаоци, немојте се ви мучити одговарајући на питања овог мога! Кад поново прочитам прву реченицу другог пасуса, на њој и останем, муке и питања чаробно нестају, а мали марксиста ћути као мутав. Само још да похитам у неки тржни центар и потрошим и ову последњу цркавицу на неки диван, преко потребан артикал и срећи мојој неће бити краја. Какав бре Осама? Ко беше то?

Филип Вишњић

Д раги читатељи, ризикујем могућност да ме назовете острашћеним марксистом (што је тачно) који само чека прилику да залаје против САД-а

(што је делимично тачно), али мени неке ствари у вези са убиством најпознатијег терористе уопште нису јасне. Те бих вас замолио да ми, с обзиром на напомене дате у заградама помогнете . Пођите од претпоставке да је стварност заиста онаква каквом нам је представљају уредници CNN-а. Дакле, Осама бин Ладен је заиста био инокосни вођа терористичке организације. Иста организа– ција је, потпуно самостално, вршила стотине насилних аката широм света, укључујући и напад на Светски трговински центар 11.09.2001. Он је опасни, насилни лудак који је тим нападом учинио да целим слободним, демократским, а надасве мирољубивим светом завлада страх. Он је био зли манипулатор који се већ 10 година крио по разноразним пећинама из којих је ординирао плеадом тајних ћелија, пуних лудака сличних њему. Они само чекају његов миг, да исти, горе поменути слободни, демократски, а надасве мирољубиви свет, поново завију у црно. Је л’ пођосте? Пођох и ја, али ми овај мали марксиста у мени очигледно не да мира. Чуди се он како се тај демократски свет у коме је људски живот највећа вредност, тако еуфорично радовао смрти једног човека. Могао би он некако и да истрпи америчке малограђане који похиташе у руљама на улице и тргове, али га је вест да је „Савет безбедности УН поздравио Обамино убиство“ баш раздрмала. Тако раздрман је баш почео да запиткује. Није му јасно по ком то међународном правном акту америчке специјалне снаге могу да делују на територији друге суверене државе.

I have sworn to only live free. Even if I find bitter the taste of death, I don't want to die

humiliated or deceived.

Осама Бин Ладен

У ФОКУСУ ШИФРА Страна 5

"Можемо ли о недавном догађају дискутовати као делу наше традиције и на тај начин га оправдавати? Јесу ли се на Тргу Републике видели хуманост и култура целе нације? Људи поломљених руку, ногу, и једно тело на путу, не могу бити продукт овог споја. Није ли тај исти народ, својим присуством тога дана, међу којим сам, срамно признајем, био и ја, показао свој хендикеп када се говори о даривањима? Може се дати позитиван одговор. Срамно би било, када би донели закључак да је овим гестом јапанска трешња достојанственија него народ Србије. Да говоримо о либералном друштву данас код нас или за то нема потребе!? Велика слобода и тежња за самоуправљањем сваког појединца, доприноси сопственом изигравању сакупљача перја за сопствена крила, а при том не знајући да су нам људи из околине ветар. Ни случајно се не заваравајмо, јер садашњи домаћин није калемио, како се то каже – трешњу на шљиву. Векови су стварали овај народ, као и сваки други, стога проблем тражимо у њему. Семе рода тражимо годинама уназад, а не у фотељи тренутних, јер су они одабрани вољом већине. Сходно томе може се закључити да се слика једног народа огледа у самом његовом врху. Аутобуси ГСП-а из којих су дељене саднице јапанске трешње, тога дана су успешно одолевали напрасној руљи, која је жудила да уграби поклон Јапана, као знак захвалности. Које захвалности питам се? Тог тренутка се према њој није односило како налаже неки основни ред. Неко би рекао: “Срби”, зар баш увек морамо да се показујемо као свеци у невољи, а незрела чеда у добром? Ако смо већ дали мали допринос пострадалом народу Јапана у миру и солидарности, прожети нити туге, није ли то могло да се заврши великом радошћу и испуњеношћу у нашим срцима. Је ли било потребно да она жена понизно страда зарад чекања једног симбола лепоте,здравља па напослетку и живота? Нису ли сви, тада присутни, доказ незадовољне масе која ретко шта прима, а још мање даје, већ граби и узима главом без

Туђе воће је увек слађе!Туђе воће је увек слађе!Туђе воће је увек слађе!

обзира, остављајући за собом лешеве, у правом смислу те речи, а зарад њихове мале среће. К а ж е м м а л е , и оправдање налазим у међуљудским односима који нису на завидном нивоу. Сматра се да ту захвалност можемо

упутити и на рачун глобализације која се на један специфичан начин одразила код нас. И то тако да друштво више не можемо посматрати као целину, већ као читав систем индивидуа које теже разлицитим циљевима. Незадовољство једне госпође, које се тада изразило кроз реченицу:” Е, сада ћу и ја мало да се гурам” поставило ми је питања у вези са њеним достигнутим амбицијама, и да ли их уопште има, стискајући зубе од беса? Има година ту негде довољно да би је код куће чекала деца, са којима је могла да проведе недељно поподне, а дошла је да се гура за јапанску трешњу (обавезно ово јапанску). Одговорио сам јој, како то није у мом стилу и при том додао, зар је толико вредно да због једне саднице трешње народ гине. Еј, гине, људи моји па о каквом ми друству овде говоримо, да ли је то неко патодегенеризовано са нагибом ка абнормалном понашању које настоји и у будућности да еволуира негативно. Све се завршило тога дана, и остало у магловитом сећању, које ћемо освежити када снимци забележени “будним оком” камере крену светом. Бреее, руљо проклета ли си? Народ гине за отаџбину, за породицу и ближње, а ти Србијо губи своју чељад због ЈАПАНСКЕ ТРЕШЊЕ."

Марко Вукојевић

Отаџбина није предмет ограничен, оивичен, отеловљен. Отаџбина је мисао;

отаџбина јеа вера, а мисао и вера не умиру!

Бранислав Нушић

ЗАБОРАВЉЕНИ ШИФРА Страна 6

О дисејева зора“ назив је војне операције над Либијом, коју спроводе коалиционе снаге Француске и САД-а, одобрена од стране УН-а. Разлог те војне операције

је заштита цивила од режима пуковника Гадафија. Таква „заштита цивила“, неодољиво подсећа на нама добро познату операцију НАТО-а „Милосрдни анђео“ такође одобрену од стране УН-а , у којој је убијено преко 3500 људи. Реч је о „хуманитарној“ акцији. Оно што је заједничко за обе операције је демонстрација силе и директно мешање у унутрашње ствари суверених земаља. Пре почетка акције у Либији, успели су да „убеде“ представнике земаља Арапске лиге о оправданости акције „зона забране лета“ у Либији , како би спречили Либијске авионе да бомбардују побуњенике. Да се ради о превари, чланице Арапске лиге схватиле су одмах на самом почетку операције „Одисејева зора“ и да њихова сагласност није подразумевала бомбардовање када је пристала на санкције према Либији. Чланице Савета безбедности, пре свега Кина и Русија, такође су критиковале ваздушни напад на Либију, иако нису уложиле вето на резолуцију 1973 . Министар спољних послова Русије, Сергеј Лавров, навео је да мешање коалиционих снага у грађански рат у Либији није одобрен том резолуцијом. Припрему за рат у Либији, по истом сценарију који се одиграо у бившој СРЈ, поново су урадили пре свега медији, преносећи данима режиране и тенденциозне извештаје о обрачуну режима Гадафија са недужним цивилима, наводно страхујући да се не понови „Сребреница“, током грађанског рата у Југославији. Медији су очигледно успели да створе слику о крволочном понашању и тиранији над сопственим народом од стране Гадафија ,не наводећи при том да су ти побуњеници у Либији у ствари наоружани цивили, груписани у многобројне паравојне формације и да они такође убијају. Слика насмејаног побуњеника који поносно диже два прста увис, која треба да симболизује доброћудност намера тог цивила, обишла је свет, али ретко ко је на тој слици приметио базуку која му је наслоњена на друго раме. Дакле, не ради се само о ненаоружаном цивилу, тај исти цивил који наоружан ватреним оружијем убија друге људе и тим оружијем се бори против власти у својој земљи, престаје да буде цивил, јер се не бори мирним и демократским средствима, већ силом, чиме је постао легитимна мета власти у Либији. Наводе медија о „тиранији“ у

Либији и колико су оправдани разлози за побуну , недавно је оповргао наш војни коментатор Мирослав Лазански, у емисији на РТС-у посвећеној рату у Либији. Он је навео да сваки либијски студент који студира у иностранству добија од две до три хиљаде

евра месечно,плаћену школарину и књиге, да за 1 евро може да се купи 15 литара најквалитетнијег дизела или бензина, да је бесплатно здравствено осигурање, а по навршетку осамнаесте године сваки мушкарац добија кључеве од стана и како на улицама Триполија није видео ниједног просјака. Све ово што је навео наш војни коментатор, наводи нас да се запитамо шта то подразумева дефиниција животног стандарда из угла побуњеника и да ли се заиста ради о тиранији која се наводно спроводи у тој земљи чији грађани очигледно имају завидан стандард. Гадафи је изјавио, пре почетка бомбардовања у Либији, да ће уколико почне акција коалиционих снага против њега, он почети да циља цивилне мете на Медитерану, цитирам : „Ако свет полуди, полудећемо и ми!“. Тиме је покушао да стави до знања коалиционим снагама да се не мешају у грађански рат и да је свет „луд“ уколико мисли да се он бори против ненаоружаних цивила. Санкције, бомбардовање и медијски линч ради помагања неком народу да пронађе свој „демократски“ пут. Да ли је то помоћ? Напад на Либију представља још један у низу преседана , који прети да буквално постане пракса великих сила да постављају власт другим народима по сопственом „демократском“ укусу. Дефинитивно су се критеријуми о добру и злу погубили у последњих десет година, па тако председник, данас најратоборније државе - САД-а, добија Нобелову награду за мир на самом почетку своје владавине и то само на основу предизборних обећања. Након оваквог непоштовања саме резолуције УН - а, од стране светских сила које хуманост називају бомбардовањем и разарањем неке земље, сами термини „хуманост“ и „правда“ почињу да губе своје првобитно значење. Малим и војно слабим државама, остаје само нада да светске силе неће нађи „хумане“ разлоге да бомбардују и њихову земљу. После Југославије, Ирака, Авганистана и Либије може само да се постави питање, ко је следећи?

Александар Јанићијевић

Ако полуди свет, полудећемо и ми!Ако полуди свет, полудећемо и ми!Ако полуди свет, полудећемо и ми!


У хладним дубинама Сибира, на реци Тура, лежи село Покровски. Људе који у њему живе мало шта може покренути из колотечине која је неопходна да би се у овом делу Русије уопште преживело. Једно јутро, 1870. године, блатњаве улице биле су препуне чизама које су се пробијале тамо – овамо. Сви су били у некој журби на коју нису навикли и правили буку која им се није свиђала, а још је мање слутила на добро. -У помоћ људи! Украли су га! Нема га!, викао је Ефим успаничено. Ефим Распућин био је један од познатијих сељака, пошто је гајио коње који су у тим крајевима били нека врста луксуза. Отуд је разумљиво што је, у овако малом месту где се сви познају, нестанак једног од његових пастува изазвао толику пометњу. Када је, на сеоском већу, дошло до тога да се открије кривац, сељани су, погнутих глава, сложно ћутали. -Он је. Сви су се окренули ка црнокосом Григорију, Ефимовом сину, који је прстом упирао право у старог Владимира. Касније се доказало да је дечак био у праву. Никада се није сазнало како је Григориј открио крадљивца, али је од тада почело, по пијаци и по тргу, да се приповеда како Ефимов мали има неке натприродне моћи. За све то време, мали Григориј трчао је за точком, као да се ништа није ни десило, не слутећи да ће једног дана

непрегледног Руског Царства и тиме уписати своје име у Вечност. Његов дуги пут покренули су страшни догађаји који су га натерали да прерано одрасте и који нису престали да га прате целог живота. Григоријева сестра патила је од епилепсије. Један од напада затекао је док се купала у реци и њено беживотно тело нашли су неколико сати касније. Пар месеци после тога, Григориј се играо са братом, Дмитријем. . Он је упао у језеро, а Распућин је ускочио одмах за њим не

Сувише слабашан, није успео да га извуче. Случајни пролазник из воде је спасао браћу, али само је један био жив. Много година касније, Распућин је својој деци дао имена преминулих сестре и брата. Притиснут сиромаштвом, оцем који је почео да пије и мајком која је, оплакујући прворођене, заборавила да има и треће дете, окренуо се крађи.

Грегориј Распућин Грегориј Распућин Грегориј Распућин --- Црни старец Црни старец Црни старец

Веома брзо су га ухватили, са рукама у џаку брашна. Послали су га, за казну, у Верхотурски манастир на три месеца. Осамнаестогодишњи Распућин се вратио преобраћен. На путу је имао привиђење Богородице и срео је светог човека Макарија који му је пренео сва своја знања. Решио је да своје постојање посвети Богу и да вером помогне себи и својим родитељима. 1901. оженио се и по први пут напустио своје родно село. Пропутовао је Грчку и Јерусалим, а пут је завршио у Петрограду, где је убрзо постао познат као стáрец - свети човек, мудрац, видар и пророк. На другом крају града, Царица је седела крај постеље царевића Алексеја, њеног јединца, оболелог од ретке болести, хемофилије, која онемогућава згрушавање крви. Лекари су предвиђали смрт, а када је скоро изгубила наду до ње је дошао глас о харизматичном сељаку, видару. Распућин је одмах доведен у царевићеве одаје, а бледи је Алексеј већ сутрадан стајао на ногама.

Царска породица имала је новог дворског лекара, а Цар Николај други убрзо је Распућина звао „својим човеком“. Николајево поверење је расло и после свега неколико месеци нико није могао да уговори састанак са царским паром, а да претходно не


добије благослов (тачније дозволу) од њиховог првог човека. То је био тек почетак Распућиновог утицаја.

Када је схватио да не мора више да краде да би био сит, да не спава на сламарици, са коњима, да лечи сина јединца побожне, лабилне мајке, увидео је и огромни потенцијал свог положаја. Није могао да спасе своју мајку од суза, али моћи ће мајку Русије. Није могао да помогне своме оцу, помоћи ће оцу свих Руса. Није спасао свог брата, спасиће сву своју милу браћу. Водио је живот о којем није ни сањао. Свако вече је у постељу примао другу даму из најужих кругова елите. Приповедао им је своје приче о животу из Покровског и неприметно дотадашњу неупитну религију мењао својом. Тело је дар Бога и његово спасење и опрост могу се добити једино када се пригрли грех. Хрлиле су у његов кревет не би ли се прочистиле и дотакле Небо. Све чешће је био пијан, а стражаре је нескромно подмићивао. Чак су га оптужили и за силовање опатице која је, необавештена, дошла да чује Божије речи од великог Царевог видара. Име Григориј Распућин све се чешће могло чути у руској Думи. Оптуживали су га да својим речима трује неискусну Царицу. Са друге стране, елита је била фасцинирана мистериозним Григоријем и већина оптужби је прошла неопажено. За то време Распућин је, једну по једну, смењивао главне политичке фигуре и на њихова места стављао оне које је сам одабрао - оне који нису били про - британски оријентисани, оне одане искључиво Русији, а који су се, опет, окренули од Руске Ортодоксне Цркве, која, по његовом мишљењу, није имала шта да тражи на престолу заједно са Царем. Први озбиљан потрес који је Распућиново понашање донело Русији је његово отворено противљење Првом светском рату. Беспотребне људске жртве су једино што он доноси. Цар је на његово инсистирање повукао трупе са западног фронта што је немачкој војсци омогућило директан продор ка Британији која закључује да јој главни савезник окреће леђа.

Цар још увек не мисли да игра по туђим правилима. После тога Распућин изражава жељу да он лично благосиља руске војнике пре него што изађу на фронт. Главнокомандујући Високи Кнез Николај се заклео да ће га обесити ако спусти руку на раме неког од његових војника. Распућин одлази код Цара да се жали и саветује га да он сам стане на чело своје војске. Неискусни Николај, невичан ратовању и без икакве тактике води своју војску у пропаст и Русија је на ивици провалије, већ нагрижена анти-монархистима и зачецима комунизма. Кује се завера и Распућин самим чудом преживљава покушај атентата приликом којег му је распорена утроба. „Његова проклета душа пришивена му је за тело и одбија да га напусти.“, рекли су после тога. Његова ћерка, Марија, каже да га је сам Бог спасао, али да он после тога никада није био исти. Препустио се халуциногеним световима опијума и наставио свој грешни живот. Принц Феликс Јосипов решио је да узме ствар у своје руке. Распућин је на његове очи попио петоструку дозу цијанида у црном вину и наставио са необавезном причом. Након тога наводно је преживео четири метка, од којих онај у чело није био фаталан. Придигао се и после немилосрдних батина, а смрт га је пригрлила тек када су његово измучено тело, умотано у чаршав, бацили у реку, где је, баш као и Марија и Димитри, умро када му је вода заменила сав ваздух у плућима. Било је то 1916. године која је по много чему била пресудна за Русију. Крв је остала на рукама краљевске породице и стигла их је клетва Црног стáреца. Њихово семе је затрто, као што је он и предвидео у писму које је написао непосредно пред смрт, а име Григорија Распућина, шарлатана или свеца, још увек се спомиње у Думи.

Кристина Јанковић

Невоља са животом је што заправо

појма немаш шта се дешава.

Филип Рот


Када се страсти узавреле током испитних рокова стишају, студенти ће се раштракти по елом свету. Ипак, они који одлуче да остану у ”лепој нашој” имају велики избор дестинација и догађаја које могу посетити. Фестивал ЕХIТ и ове годие ће окупити десетине хиљада младих широм света. Патроварадниска тврђава у Новом Саду постаће епицентар најбољих журки на свету. Траје од 7 - 10 . јула, а за добро функционисање ће се, поред организатора, потрудити и хиљаду волонтера. Цена карте за четвородневни провод износи између 6 990 и 10 990 динара. Не заборавите да понесете много доброг расположења и Гуаране пошто спавања неће бити. Истовремено, Нови Сад ће својим многобројним гостима приредити и својеврсни

фестивал ракије и вина под називом ЕНТЕР. Посетиоцима ће педесет излагача представити српска вина, ракије, војвођанске колаче и сувенире.

Уколико након провода на Егзиту или Ентеру будете жељни одмора и спавања, али и повременог брчкања у лековитим водама - онда је за вас прави избор нека од бања. Оне ове године имају изузетно повољне понуде и оне износе између 20 и 50 евра по дану, с тим да укључују и низ погодности. Август је резервисан за најлуђи летњи провод на српски начин. Немамо море али

имамо Гучу. Поново ће варошица у Србији постати домаћин највећег фестивала трубе у свету. Прошлог лета забележене су рекордне посете овој манифестацији, а ове године све се увелико спрема за још више људи. Цене смештаја се крећу од 12 - 50 евра по дану. Ипак, препоручујемо да припремите дебео свежањ новца, јер ће од 10 - 14. авугста у Гучи све бити много скупље. Желимо вам лето пуно врелих успомена.

Милена Гајић

Лето у СрбијиЛето у СрбијиЛето у Србији

СТУДЕНТИ ЅА СТУДЕНТЕ ШИФРА Страна 10

О н је човек који може да каже да се

налази на крају једне изузетно

успешне фудбалске сезоне. Први је

Србин који је увео српски тим у Лигу

шампиона, освојио је Куп државе и надомак је

освајања првенства. Има само 37 година, и

налази се на челу стручног штаба државног

првака у фудбалу. Он је тренер Партизана,

добитник признања за најперспективнијег

тренера у овој сезони. - Александар Станојевић.

Познати сте по томе да сваки меч

пажљиво планирате без обзира на то ко је

противник. Ко се конкретно бави припремом

утакмица?

Имамо десет људи који се баве само

нашим противницима. То је наш најужи стручни

штаб. Заједно радимо на томе и после свих тих

консултација одредимо тактику за сваку

утакмицу понаособ.

Оно што Ваши играчи истичу као један

од највећих адута Партизановог тима јесте

изузетно пријатељски однос са Вама. Ипак,

када дође време, лако заведете ред. Како

успевате да одржите ауторитет?

Ауторитет се стиче знањем и поштеним

односом - то су две кључне ствари. Једини

ауторитет за мене је Партизан. Све радимо у

интересу клуба. Тако смо поставили ствари у

почетку, али за све што се дешава првенствено

су заслужни играчи.

Поред учешћа у Лиги шампиона,

уколико освојите дуплу круну у Србији

Партизан ће уписати једну од најуспешнијих

сезона у историји. Колико сте Ви заслужни за

такав след ствари?

Генерално, ја сам део те приче и

историје и нећу бити лажно скроман. Стварно

мислим да су играчи централни део приче.

Лично видим себе као првог српског стручњака

који је увео српски тим у Лигу шампиона и

наравно да сам поносан.

Сматрам да је велики допринос и српском

фудбалу да има учесника у Лиги и много смо

допринели афирмацији фудбала код нас. Лепо је

кад одеш у Европу и људи навијају за тим који

јесте део ње.

Лепо би било да и следеће године

заиграте са великанима европског фудбала.

Да ли већ размишљате у том правцу?

Раде људи који се баве појачањима, ипак

треба прво освојити Првенство да бисмо ишли

даље. Мени је у овом тренутку далека Лига

шампиона, једина брига ми је освајање оба

трофеја, ако је могуће.

Треба да се слави, али када је реч о

слављу самом, чувена је Партизанова

свлачионица и снимак након дербија. Сада

када су се страсти стишале, како

коментаришете свој поступак?

Помешана су сва осећања, међутим то су

тренуци које ви некад можда не можете да

контролишете. Млад сам, изашло је све што се

дешавало у неком претходном периоду.

Наравно, ја као тренер не треба да реагујем

тако, међутим

“Сви смо ми овде где смо само због Партизана. Он је важнији од нас

Александар Станојевић Александар Станојевић Александар Станојевић

СТУДЕНТИ ЗА СТУДЕНТЕ ШИФРА Страна 11

то је било нешто унутарње и нисмо очекивали да

ће неко да сними. Битно је да ја никог нисам

лично увредио, нити о својим противницима

заиста тако и мислим. То је само љубав према

клубу у којем сам малтене рођен.

Недавно сте добили признање за

најперспективнијег тренера у Србији. Ласкаво

признање, али са собом носи и велику

одговорност. Како планирате да га

искористите и оправдате?

Наравно, пресрећан сам због тога. То ми

даје мотивацију и обавезу да не будем само

најпреспективнији него да из перспективног

пређем у најбољег. Не оптерећујем се тиме, то је

само последица рада.

Волео бих да одем у јаче лиге на Запад. Корак ка

томе је бољи пролаз у Лиги шампиона што ћемо

већ следеће сезоне покушати да остваримо.

Милена Гајић

У четвртак, 11. 05. пред око 20 000 гледалаца на Маракани, Партизан је савладао ФК Војводина резултатом 2:1. Освајање Купа и славље засенило је демонстративно напуштање терена од стране фудбалера Војводине. Тренер Станојевић је поручио: «Борите се за српски фудбал у Европи, не испадајте у претколима!»


К ога још брига за поезију? Читалаца за ову уметност је сваким даном све мање и мање, а и сами писци у празно одапињу своје речи, јер њихове збирке

песама углавном завршавају у некој картонској кутији у Кнез Михајловој у одељку 3 за 100, и то ако уопште имају среће да им неко збирку и објави. Кога још брига за поезију? Песничко вече, основни вид интеракције између песника и публике, постало је затворени круг међусобно истих, који никакав контакт са својом публиком и немају. Кога још брига за поезију? Космос писане речи постао је презасићен метафизичким главоломкама. Нас, децу капитализма више не занимају категорије које немају директне везе са нама самима. Поезији је потребна свежина. И потребна јој је младост. И онда наступа слем. Шта је то слем поезија? Слем је облик усмене речи (spoken word), у коме појединац, пред књижевно неквалификованом (читај: непрофесионално поетски оријентисаном) публиком говори своју, или јако ретко туђу песму. Оно што одваја слем од осталих врста поезије је њена изразита социјална ангажованост, театрални наступ, који је на самој ивици глуме, и један сасвим другачији приступ поезији која сад постаје блиска, доступна и опипљива. Слем је настао у Америци. Марк Смит, тада грађевински радник, важи за оца овог уметничког правца, јер га је у Чикагу 1984. године осмислио и поставио на ноге. Оно што у највећој мери разликује слем у Америци и код нас је сам систем извођења. На западу је заступљен такмичарски систем, у коме се из публике насумично бира пет судија које својим оценама, кроз три круга, бирају најбољег слемера. Код нас, такмичарски систем није заступљен.

Шта све ово заправо значи? То значи да сте у могућности да са неколико пријатеља одете у клуб на пиво, а тамо ће, на позорници, добро увежбани појединци покушавати да вам презентују своју поезију на начин који они сматрају најприкладнијим. Можете их наградити аплаузом, можете и обесхрабрити негативном реакцијом на песму, а ако вас атмосфера повуче, можете чак и изаћи на бину и рећи шта имате. Ако смете. Цела идеја врти се око директне комуникације песника са публиком, а овакав начин извођења показао је одличне резултате. Ако сам вас заинтересовао, пређимо на Песничење! Песничење Песничење је фестивал поезије и сличних облика стваралаштва (и као такво одлична подлга за слем) у коме песници и песнице једном месечно, последње суботе у месецу, могу узети микрофон у своје руке, иступити под светла позорнице, заблистати, или потонути.

Цео догађај одвија се у КЦ Град. Песничење је настало спонтано. Група Шкарт је одбила да на изложби дизајнерског покрета ОД-ДО изложи своје радове. Уместо тога, Шкарт је позвао чланове хора Проба


да изведу јавну пробу и изрецитују свој репертоар. Неочекивани одзив публике и ентузијазам учесника охрабрили су иницијаторе да читаву акцију понове месец дана касније, а када је гужва постала превелика за галерију О3он у којој су до тад изводили, приредба се преселила у Културни центар Рекс, где су просторно-техничке могућности допустиле фестивалу да „продише“. Шкарт и данас стоји иза Песничења, као и редакција од десет људи који стоје у позадини и не експонирају се. Општа форма дешавања подразумева десет до двадесет учесника, који своје песме изводе у два круга. Саме изведбе подразумевају песника који се осим својих личних атрибута може помоћи и илустрацијом своје песме (коју ради сам или у сарадњи са организаторима), и мало ређе дигиталним аудио-визуелним помагалима попут пропратног видео снимка или музичке подлоге. У паузама, могу наступити песници намерници, а између два круга присутни могу присуствовати и филмском интермецу у режији Милоша Томића који је „уредник филмског предаха“. На самом крају, већ традиционално и неки бенд одржи мини концерт. Уобичајено је да поезију говори и аутор чија збирка се штампа. Каква збирка? Према речима људи из организације, Песничење има буџет од НУЛА динара. Они који без изгледа на икакву личну корист стоје иза овог фестивала већ су одбили „непристојне понуде“ неких битних економских фактора, не би ли сачували интегритет догађаја који су створили и који одржавају из чистог ентузијазма. Прихватљиви облици финансијске потпоре су обећани и од града и министарства културе, а неретко се организатори маше и за сопствени џеп не би ли Песничење одржало континуитет. Откуд онда штампање збирке? „Улаз на песничење плаћа се 100 динара. Оно што је куриозитет је што посетилац, осим програма на који долази, шансе да и сам учествује, добија и новоотштампану збирку песама која је финансирана фестивалом од претходног месеца. Избор за сваку следећу збирку је сасвим произвољан и аутор се бира без икаквих раније утврђених правила.“, рекао је за Шифру Марко Аксентијевић, један од људи који организационо стоје иза Песничења.

У намери да побољша квалитет фестивала, и да у целу причу уведе и нове анонимне ауторе, Песничење је од марта основало и прву слем радионицу у Србији. Слем радионца Миња Богавац, незванично прва и најбоља слем песница у Србији, и Марко Аксентијевић, заједно су дошли на идеју да је Песничењу потребно „квалитативно дотеривање“ у смислу побољшања сценског наступа учесника. У том циљу и око њега окупио се велики број људи који би својомстручном помоћи помогли неким новим младим ауторима да са самопоуздањем ступе на сцену. Екипа радионице се, осим Миње и Марка, састоји и од редитеља и глумица међу којима су Мила Манојловић, Тиња Дошен, Јелена Богавац, Бојана Лазић, и други. Они својим знањем дижу квалитет перформанса које полазници припремају. Миња Богавац каже да не очекује неку огромну промену самог извођења поезије, али да ови сусрети у оквиру радионице доносе учесницима и другачију врсту задовољства. „Оно што је битно у свакој врсти рада где процес надилази продукт јесте да се овде састало петнаест младих људи који деле нека иста интересовања и то да су макар викендима могли да верују да постоји неки свет у коме се поезија и поетски перформанс сматрају ужасно важним стварима. Код нас то нигде не можеш да студираш, нигде не можеш да се нешто озбиљно тиме бавиш и пуно људи који су се уопште пријавили на радионицу имали су ту невероватну потребу да добију било какав фидбек у односу на оно што пишу.“ Фидбека ће и те како бити, поготово што цео процес стварања радионице и спремања полазника за наступ на Песничењу, прати и будно око камере чије кретање диктира млади режисер Данило Бећковић. Сви састанци су снимљени и биће упаковани у двадесетоминутни документарни филм. И шта даље? Кога још брига за поезију? Па, изгледа да и није баш тако. Тамо негде, у лавиринту неонских светала нашег града, постоји група људи која се из чисте љубави труди да поезија


као правац у уметности не буде само мртво слово на папиру. Ако свратите до КЦ Рекс, први пут само из знатижеље, можда ћете заувек бити увучени у ковитлац који се незаустављиво шири и поставља поезију, ако не баш на право место које јој и припада, а

оно бар корак ближе. Прикључите се, приближите и реците пред публиком оно што вам лежи на срцу. Ако смете.

Стефан Констадиновић

Жена која одолева силиЖена која одолева силиЖена која одолева сили Кристина Фернандез Кирхнер, прва жена Аргентине, урадила је нешто на шта се данас у светској политици мало ко усуђује. Наиме, како преноси Викиликс, аргентинска председница је 2008. године одлучила да не призна независност Косова, иако на тај начин сигурно неће задобити симпатије водећих светских сила. Чак и под притиском САД-а, које су преко свог конгресмена Елиота Енгела покушале да утичу на њену одлуку, Кристина је остала доследна и том приликом само поновила став Аргентине о косовском питању. Свакако да разлог њене одлуке није огромна љубав према Србији и овдашњем народу или нарочита веза са самим Косовом, већ својеврстан интерес, што је и за очекивати. Одлука Аргентине произашла је из ситуације са Фокландским острвима, која су у саставу ове државе, али на којим постоји идеја о самосталности. У дијалогу са Америком, председница Аргентине навела је да ова држава не сме да, нити речима, нити делом, угрози своје интересе на Фокландским острвима.Кристина Фернандез Кирхнер стога сматра да би признање независности Косова од стране Аргентине значило аутоматски и немогућност исте да се противи потенцијалном захтеву Фокландских острва за независношћу, што је цена коју Аргентина не жели да плати.

Грујица Андрић

ЗА ШИРЕЊЕ ЗЛА ДОВОЉНО ЈЕ ДА ДОБРИ ЉУДИ

НЕ ЧИНЕ НИШТА.

Ернест Бурке.


У метничка важност филмова и других облика стваралаштва никада не може бити рангирана, иако критичари праве листе најбољих филмова ослањајући

се на одређене статистике и критеријуме. Амерички филмски институт (AFI), кога чини велики број филмских историчара и критичара, продуцената и уметника је, 1998. године, објавио листу од 100 филмова које морате да одгледате пре него што умрете. Као критеријуми су узети : дужина трајања филма, престижне награде које је филм освојио, гледаност, историјски значај (техничке и наративне иновације у филму) и културолошки

100 100 100 филмова које морате одгледати пре филмова које морате одгледати пре филмова које морате одгледати пре

него што умретенего што умретенего што умрете

утицај (како је утицао на америчко друштво). Критичари су се фокусирали на америчке филмове који су на енглеском језику, што значи да су изостављени филмови на другим страним језицима, као и документарци, серије и кратки филмови, и акценат је више стављен на старије америчке филмове него на новије. Наравно, листа је током година допуњавана, али je, мање-више, остала иста. Уз помоћ ових филмова се присећамо неких времена која смо заборавили, а многа нисмо ни искусили. Ови филмови имају моћ да нас забаве, развеселе, информишу, и да нас емоционално дотакну. Прецртајте филмове које сте одгледали!

1. Citizen Kane (1941) 2. Casablanca (1942) 3. The Godfather (1972) 4. Gone with the Wind (1939) 5. Lawrence of Arabia (1962) 6. The Wizard of Oz (1939) 7. The Graduate (1967) 8. On the Waterfront (1954) 9. Schindler's List (1993) 10. Singin' in the Rain (1952) 11. It's a Wonderful Life (1946) 12. Sunset Blvd. (1950) 13. The Bridge on the River Kwai (1957) 14. Some Like It Hot (1959) 15. Star Wars Episode IV: A New Hope (1977) 16. All About Eve (1950) 17. The African Queen (1951) 18. Psycho (1960) 19. Chinatown (1974) 20. One Flew Over the Cuckoo's Nest (1975) 21. The Grapes of Wrath (1940) 22. 2001: A Space Odyssey (1968) 23. The Maltese Falcon (1941) 24. Raging Bull (1980) 25. E.T. the Extra-Terrestrial (1982) 26. Dr. Strangelove (1964) 27. Bonnie and Clyde (1967) 28. Apocalypse Now (1979) 29. Mr.Smith Goes to Washington (’39) 30. The Treasure of the Sierra Madre (1948) 31. Annie Hall (1977) 32. The Godfather Part II (1974) 33. High Noon (1952) 34. To Kill a Mockingbird (1962)

35. It Happened One Night (1934) 36. Midnight Cowboy (1969) 37. The Best Years of Our Lives (‘46) 38. Double Indemnity (1944) 39. Doctor Zhivago (1965) 40. North by Northwest (1959) 41. West Side Story (1961) 42. Rear Window (1954) 43. King Kong (1933) 44. The Birth of a Nation (1915) 45. A Streetcar Named Desire (1951) 46. A Clockwork Orange (1971) 47. Taxi Driver (1976) 48. Jaws (1975) 49. Snow White and the Seven Dwarfs(1937) 50. Butch Cassidy and the Sun-dance Kid (1969) 51. The Philadelphia Story (1940) 52. From Here to Eternity (1953) 53. Amadeus (1984) 54. All Quiet on the Western Front (1930) 55. The Sound of Music (1965) 56. MASH (1970) 57. The Third Man (1949) 58. Fantasia (1940) 59. Rebel Without a Cause (1955) 60. Raiders of the Lost Ark (1981) 61. Vertigo (1958) 62. Tootsie (1982) 63. Stagecoach (1939) 64. Close Encounters of the Third Kind (1977) 65. The Silence of the Lambs ('91) 66. Network (1976) 67. The Manchurian Candidate ('62) 68. An American in Paris (1951)

69. Shane (1953) 70. The French Connection (1971) 71. Forrest Gump (1994) 72. Ben-Hur (1959) 73. Wuthering Heights (1939) 74. The Gold Rush (1925) 75. Dances with Wolves (1990) 76. City Lights (1931) 77. American Graffiti (1973) 78. Rocky (1976) 79. The Deer Hunter (1978) 80. The Wild Bunch (1969) 81. Modern Times (1936) 82. Giant (1956) 83. Platoon (1986) 84. Fargo (1996) 85. Duck Soup (1933) 86. Mutiny on the Bounty (1935) 87. Frankenstein (1931) 88. Easy Rider (1969) 89. Patton (1970) 90. The Jazz Singer (1927) 91. My Fair Lady (1964) 92. A Place in the Sun (1951) 93. The Apartment (1960) 94. Goodfellas (1990) 95. Pulp Fiction (1994) 96. The Searchers (1956) 97. Bringing Up Baby (1938) 98. Unforgiven (1992) 99. Guess Who's Coming to Dinner (1967) 100. Yankee Doodle Dandy (1942)

Душан Веселиновић


О скар Вајлд је записао „Никад не путујем без свог дневника. Човек увек треба да има да чита нешто сензационално у возу.“ А шта кажете

на то да читате туђе дневнике? Ко би вам тако нешто дозволио? Блогери! Блог (или веблог) је тип интернет странице коју најчешће уређује појединац, а чине је у највећој мери текстови. Први блогови су били буквално јавни дневници. Јавно мњење их због тога није нарочито озбиљно схватало, али како је растао њихов значај, писања блогова су почели да се прихватају и новинари и политичари (Бела кућа има свој блог!) и научници и сви остали који су имали жељу да своја размишљања поделе са светом. Постоје такозвани експертски блогови које пишу стручњаци, али већина блогова је неформалног садржаја. Они су нека врста медија, зато што блогери често коментаришу актуелне вести или скрећу пажњу на неки битан проблем непознат јавности. Главна предност је што читаоци имају могућност да одмах дају свој коментар и учествују у полемици, што немају прилику у класичним медијима. Блогове може писати било ко, што значи „колико људи, толико садржаја“. Штагод да вас заинтригира, песма, филм, слика, догађај, можете поставити на свој блог.

Главна предност блога је што постајете присутни на интернету. Имате своје место под сајбер сунцем, где људи могу да вас нађу и сазнају нешто више о вама. То је ваша база где треба

да привлачите људе, ту где имате контролу. Можете да изградите препознатљив профил на Facebook-у на пример, али то треба да буде само успутна станица где ће људи сазнати за вас и одлучити да ли желе да виде више. Неки мисле да блогови немају шансе у борби против кратких, и због тога примамљивијих, садржаја на социјалним мрежама, али они ни не служе истој сврси: блог служи за изражавање идеја које не треба гурати у што мањи број карактера. Да бисте направили свој блог, потребно је да прво изаберете блог провајдера: www.mojblog.rs, w o r d p r e s s . c o m , w w w . b l o g g e r . c o m , www.livejournal.com и др. Онда можете да средите позадину блога, да додате сличице, линкове, листе и тако даље. Постоји доста сајтова који нуде занимљиве позадине за сајтове, на пример www.pyzam.com, www.pimpmyprofile.com . Када све то средите, време је да пређете на конкретну акцију. Напишете први пост. Нема коментара. Напишете други пост и додате слику. Опет нема коментара. Цака је у томе да морате сами да радите на својој промоцији, јер вас још увек нико не зна. Блогери постају блогери тако што читају блогове. То значи да остављањем коментара на туђе блогове можете да позовете људе да прочитају ваш. Тако правите своју публику. Пишите о чему год желите и приметићете на какав садржај људи највише реагују. Али, шта кад немате инспирацију? Када уђете у рутину свакодневног писања, приметићете теме о којима бисте могли да пишете (слично је као када кренете да размишљате у облику статуса за Facebook). Наилазићете на сличне блогове и одатле црпети идеје. О неким темама које су вам интересантне можда нећете знати много, али то само значи да ћете научити да ефикасно претражујете интернет. Резултат свега тога је да ћете вежбати писање – а једном смеру на нашем факултету је то посебно битно :) – и навићи ћете се на критике ако пишете о „пипавим“ темама. Док год никог директно не вређате и не улазите у интиму других људи, све је у реду. Што се тиче привлачења читалаца, постоје две ствари на које треба да обратите пажњу.

Драги бложеДраги бложеДраги бложе


Прво, помозите људима да добију оно што желите да им дате. Постоји више сајтова који служе за претрагу блогова или интернет страница уопште где регистрацијом и ваш блог увршћују у понуду. То су technorati.com, www.stumbleupon.com, digg.com итд. Региструјте се на форумима где се дискутује о темама о којима бисте писали и не заборавите да ставите линк за свој блог у потпис. Друга ствар је стрпљење. Потребно је време да се изгради поверење и однос са читаоцима који ће вам се стално враћати. Ако мислите да је прошло већ довољно времена, а ви још нисте задовољни, поставите себи следећа питања: да ли је оно што нудим заиста важно некоме ко није моја породица? Да ли ја сам подржавам (коментарима на пример) остале блогере онолико колико желим да они подржавају мене? Ако су одговори потврдни, на правом сте путу, само полако. Када ваш блог буде имао већу публику, можете и да зарађујете преко њега, тј. преко реклама које би биле постављене на саму интернет страницу. На пример, Google AdSense је бесплатан програм који на основу садржаја вашег блога одређује најпогодније рекламе за вашу публику. Ви добијате новац сваки пут кад неко кликне на рекламу. Да, само тако! Није потребно да неко купи производ који се рекламира да бисте ви зарадили. Сјајна ствар! Али, не очекујте да ћете се обогатити од тога, јер највећи део зараде ипак иде Google-у. Наравно, и сам садржај који пишете може да вам доноси новац, али квалитетан и оригиналан садржај није гаранција ни за шта. Људи данас прихватају интернет здраво за готово, зато што се све нуди бесплатно. Морате да будете посебно домишљати, организовани и стрпљиви да бисте пронашли и задржали своју публику. Исто је и са музичарима који морају да се боре против великог броја сајтова који нуде бесплатно скидање целих албума. Дакле, блог није лака зарада. Блог је, као и свако писање, прилика да пустите неку идеју у свет, да некога инспиришете, насмејете, покренете у акцију. И најлепше је кад добијете коментар „Не бих ни сам боље написао!“ и знате да има смисла то што радите.

Драгана Миловановић

опинг у спорту је стар колико и сам спорт. Наиме, познато је да су још стари Грци конзумирали одређене врсте гљива и бивоље тестисе у циљу постизања

бољих резлутата, док су стари Астеци у исту сврху користили људско срце. Први познати случај модерног допинга забележен је на такмичењу у брзом ходању 1807. године у В. Британији, када је Абрахам Вуд признао да је користио опијум како би победио у трци. Сам мото Олимпијских игара: „ Брже, више, јаче“ индиректно подстиче такмичаре на допинг. Када тело дође до природних граница, он постаје једино средство за напредак. Спорт је постао једна од највећих и најуноснијих забава на свету, па тако и спортисти иза себе имају државе, фармацеутску индустрију, мултинационалне компаније, савезе, тренере и родбину. Наравно, од њих се очекује само успех, јер једино им он гарантује славу, моћ и новац. Они су једна врста потрошне робе, од које мали број нађе пут до врха. Само најбољи успевају док остали падају на друштвену маргину.У таквој ситуацији, они су принуђени на све, па и на допинг, поготово у спортовима у којима су присутни велики физички напори. Један од честих видова кроз модерну историју допинга у спорту су анаболички стероиди, деривати тестостерона које тело природно производи и код мушкараца и код жена. Међутим, његовим вештачким удисањем, спортиста постаје енормно снажнији. То не би никоме било трн у оку, да анаболички стероиди немају негативне ефекте попут рака јетре, простате, материце, дијабетеса, губљења косе, лактозе (код мушкараца)... Поред ових физичких последица коришћење стероида је осуђено и са етичке стране, па је тако употреба ове врсте стероида забрањена од стране свих главних спортских тела и организација. Због тога спортски савези и допинг агенције воде тихи рат против спортиста који се допингују. Иначе у медицини анаболички стероиди се користе за лечење анемије, атрофије тестиса, поремећаја раста и развоја, ендометриозе, опадања сексуалне жеље, повреда.. Поред њих у спорту је

Робови спортаРобови спортаРобови спорта

СВЕ ЈЕ НАПИСАНО, САМО НИКО

НЕ ЧИТА- Триел


заступљен и крвни допинг, било за трансфузију крви или употребом хормона еритропоетина (ЕПО). Што се тиче стероида постоје индиције да су их још Немци,на

Олимпијским играма 1936. први користили. Ипак за оца анаболичких стероиди се сматра др. Јохан Зиеглер - човек који је развио дианабол-анаболички стероид. Он је хтео да учини америчке спортисте „равноправним“ са руским колегама, који су по његовим сазнањима користили тестестерон на светском првенству 1956. Такође дао је и виђење спортиста оног времена: „Искрено верујем у то да сам у оно време рекао људима да ће их измет пацова учинити снажнијим, они би га сигурно јели“. Наравно, његову изјаву треба узети са дозом резерве, јер је он тиме покушао да се искупи због свог патента, који је у доброј мери променио спорт. Међутим, његова изјава нам указује да је фанатизам у спорту и тада био врло висок, без обзира на количину новца који је у то време био у игри. Када данас сагледамо спорт, финансијска средства која су у њему, популарност која прати спортисте и онај стари фанатизам, остаје нам само да се запитамо, на шта су данас спремни спортисти?! Јаy Силвестер, професор физичког на универзитету Брингхем Јоунг, спровео је једно истраживање о коришћењу стероида. Он је направио анониман тест на којем су спортисти (учесници Олимпијаде 1984.) одговарали на питање : „Да ли сте икада узимали анаболичке стероиде“ и 68% испитаних је одговорило са да, а 32% са не. Прва позната жртва допинга

добила је доживотну суспензију. Реч је о Кнуд Енемарк Јенсену, данском бициклисти који је преминуо за време трке у Риму на Олимпијским играма 1960. Касније је утврђено да је он користио амфетамин у комбинацији са рацином, леком који шири крвне судове. После шест година од смрти Јенсена, почињу да се спроводе допинг тестови на европским првенствима, а на Олимпијским играма тек две године касније у Мексику 1968. У Источној Немачкој допинг је директно форсирала држава, посредством озлоглашеног Штазија, тајне полиције. То су потврђивали спортисти који су бежали из источне у западну Немачку. Познати су и случајеви да они нису имали представу да узимају допинг средства, као и њихово „случајно„ остављање у свлачионици од стране стручног тима, пред важне догађаје. То је био случај са фудбалским клубом Евертон, у сезнони 1961/1962. О овом случају се никад не би ни сазнало, да се тадашњи голман екипе Алберт Дунлоп није исповедио новинарима, како је постао зависник од дрога које је добијао пре утакмица. Колико је врхунски спорт суров, можемо да видимо из изјаве ски-скакача Ханс Георг Асцхенбацх који каже да је због физичких напора примао ињекције за колена од 14 године, као и да је цена за сваког олимпијског шампиона барем 350 инвалида. Данашњи гувернер Калифорније, а некадашња звезда боди-билдинга Арнолд Шварценегер јавно је признао да је користио стероиде. Од допинг скандала, најзвучнији је био онај у Сеулу 1988. када је Бен Јонхсон пао на допинг тестун после фантастичне трке и обарања светског рекорда на 100м. Канађанин је био позитиван на станазолол и одузета му је златна медаља, а светски рекорд поништен. Петнаест година касније, др. Вејд Еxум, директор управе контроле допинга под окриљем Олимпијског комитета Сједињених Америчких Држава, изнео је податке да око 100 америчких спортиста, иако су били позитивни на допинг тесту, нису били суспендовани да се даље такмиче. Један од тих 100 је и Џонсонов конкурент и освајач злата у Сеулу, Луис, који је избегао три допинг контроле у 1988. Треба рећи да Тур де Франце има најбогатију историју допинг афера, па су тако данас мале шансе да неко победи, а да се касније не испостави да је био допингован.


Операција Пуерто је шпански допинг случај против лекара Еуфемиано Фуентес-а. Он је преписивао допинг великом броју спортиста. Иако је утврђено да су поред бициклиста на листи биле и неке фудбалске и тениске звезде, њихова имена никада нису обелодањена. Па је тако фудбал „чист“ спорт, у којем углавном нема допинг скандала, али неко повремено „шмркне“ коју црту кокаина, као што је то својевремено радио Марадона, званично најбољи фудбалер прошлог века. Такође, чести су и смртни случајеви, више од 30 у последњих десет година, међутим фудбал ипак опстаје без већих допинг афера које би квариле слику о њему. У борбу против допинга укључен је и Савет Европе. Антидопинг конвенција је отворена за потписивање 16. децембра 1989 у Стразбуру, као први мултилатерални правни

стандард у овој области. Њу је потписало 48 земаља укључујући и државе које нису чланице Аустралија, Белорусија, Канада и Тунис. на неки од стероида. И наша држава има антидопинг агенцију, која тестира спортисте и установљава да ли су „позитивни“ Циљ овог текста није био да се осуде спортисти или да се укаже колико је допинг здравствено штетан, то је свима де факто познато, већ да се спорт види на један други начин. Онакав каквим га је немогуће видети на тв-у или на спортској манифестацији. Тужна је реалност да су спортисти робови свог заната. Још тужније је да је ово само врх леденог брега.Круна прљавих радњи које прате спорт.

Михајло Протић

Иде се Ресавском улицом, од цркве Светог Maрка, ка СКЦ– у, и онда се код броја 11 скрене лево. У дворишту, опасан зградама налази се АКУД “Лола” и у оквиру њега Театар Лево. И тако већ 67 година. Хиљаде гледалаца прошло је кроз скромну салу за представе, али су одавде изашли и великани српске, међу којима је и легендарни Чкаља. Врата Театра Лево отворила је уметничка директорка, Аника Лехки. Koлико дуго постоји Театар Лево и по чему се разликује од осталих позоришта? Као театар у оквиру АКУД Иво Лола Рибар постоји од 1945. године, када је први уметнички директор била чувена Соја Јовановић, глумица и редитељка. Од тада се изменило неколико назива од којих свакако не смем да изоставим Сатирично позориште Комарац у коме је, као и увек након тога, бриљирао Зоран Радмиловић. 1964. уметнички директор постаје Јован Ристић Рица и нехотице постаје кум будућег култног београдског позоришта Театра Лево, наиме, на зграду Лоле постављен је путоказ на коме је писало "Театар лево+стрелица" новинари су то усвојили као назив театра. Међутим како год да се звао увек је био препознатљив по снажном позоришном изразу и бритком језику.

У овом театру глумили су великани домаће сцене. Да ли позориште и даље нуди могућност да се нови чланови придруже? Да, у овом позоришту поникли су бардови нашег глумишта као што су: Зоран Радмиловић, Петар Краљ, Мира Карановић, Сека Сабљић, Драган Николић...Чувени Жика Миленковић из групе "Бабе" такође је дуго радио у театру, затим не можемо да не споменемо Ану Софреновић и Немању Јаничића. основни циљ.У легенде Театра Лево свакако спадају и Снежана Здравковић, Драгољуб Његру, Милан Пјевић Чупа. Сваког септембра Театар Лево оглашава аудицију за пријем нових чланова која се не разликује много од аудиција у другим школама. Оно по чему се овај театар разликује од других је то што од полазника можда неће направити глумце за укрштене речи, али ће свакако направити праве позоришне људе, што му и јесте циљ.

Театар ЛевоТеатар ЛевоТеатар Лево


Клејбезабле су постигле велики успех. Ипак, у овом позоришту улаз је увек слободан кад се оне играју. Због чега? Клејбезабле су до сада одигране 1477 пута у извођењу Театра Лево, међутим имам поуздане податке да се по истом тексту и готово у истој режији легендарног Милана Д. Вукотића изводе и у другим позориштима, драмским студијима и радионицама и у Београду и у Европи па чак и у свету (Аустралија). Ове године, 14. марта прославиле су 35 година од премијере. Улаз је бесплатан из простог разлога: гледање ове представе нема цену! Играју се сваког првог петка у месецу током сезоне. Да ли се глумачка постава често мења?

Готово цео ансамбл Театра Лево познаје ову представу, тако да је глумачка постава често различита. Глумачка остварења често изненаде публику, а богами често и нас саме. Захваљујући томе Клејбезабле су увек другачије. Једино што се не мења то је концепт: засноване су на концепту комедеја дел арте и тог концепта се држе, све остало је...чаролија. Милена Гајић

Театар Лево

Репертоар за мај

Петак, 13.мај, 21Н - Детектор лажи Понедељак, 16. мај, 21Н– Секс и село

Петак, 20. мај, 21Н - Буковски за шанком Субота, 21. мај - Странац

Понедељак, 23. мај, 21Н - Дупе као глава

ГОСТОВАЊЕ Понедељак, 30.мај, 21Н

Монахиња Оливера

(позоришна трупа Отписани, Чачак)

Ресавска 11, Београд www.kudlola.org.rs

facebook.com/teatarlevo

И данас су забране у позоришту могуће, то је реликт бивших времена. Страх од новог, аутентичног, ксенофобија, то параноично сумњичење, које постоји као наслеђе у нашем друштву годинама, па се повремено реализује и кроз оптуживање.

Небојша Брадић

ПРЕДАХ ШИФРА Страна 21

1.СТУДЕНТ САЊАР ДИЈАГНОЗА: Овај студент живи у свом свету – свету фантазије, а у реалном свету слепо следи некаква правила игре. Кроз живот и студирање се по правилу провлачи безболно пошто се приликом суочавања са проблемима редовно опредељује за линију најмањег отпора. Обично се дави у неиспуњеним обећањима и заосталим испитима, и због тога још теже прионе на посао пошто себе види као великог губитника. Сања о "идеалном студирању" и још идеалнијим испитним роковима, пуних занимљивих предмета и праве болоње. ТЕРАПИЈА: За сањара лежање у кревету испред телевизора или провођење временa уз facebook представља најједноставнији начин да побегне од реалног света у ком је неуспешан и због тога је несигуран. Међутим, уместо тога предлажемо да се прихватите учења неке нове дисциплине или предмета који вам може користити на факултету. Нађите неку особу која ће вам помоћи око учења и која ће вам улити самопоуздање, а уједно и особу која ће вас враћати на земљу и реалност при сваком вашем покушају сањарења. Успут, заборавите и на дневне хороскопе у новинама, они вам сигурно неће донети срећу и самопоуздање на испиту. 2. СТУДЕНТ ПЕСИМИСТА ДИЈАГНОЗА : Пре него што се прихвати учења и загревања столице, овом студенту на памет падну минимум 3 до 4 верзије песимистичког сценарија шта би све могло да крене наопако и низбрдо на факултету. Такве мисли му се стално мотају по глави, а помисао о предстојећем неуспеху и новом испитном киксу га у потпуности паралишу. Одбрану од неуспеха види у падању колега на испитима, а додатно оправдање има у негативном и уједно песимистичкоко-пасивном ставу о студирању и факултету. ТЕРАПИЈА : Очигледно је да на живот не гледате превише оптимистички и плашите се реалности и изазова. Вероватно је то све продукт тога што не радите оно што би стварно могло да вас занима и где би сте могли да постигнете добре резулате у студирању. Можда је дошло време за корените промене у приступу студирања и погледа на свет. У сваком

случају, морате бити свесни чињенице: ко рескира, тај и профитира. 3. СТУДЕНТ КАМПАЊАЦ ДИЈАГНОЗА: Овај студент се руководи фразом : '' нема ми живота без адреналина''. Док не осети притисак рока који се приближава, кампањац нема праве мотивације да прионе на посао. Тек када му се у венама нађе довољно велика количина адреналина , неуморно се баца на учење. Природно окружење око њега јесу брдо папира и књига, неколико пуних шољица кафе и на десетине празних ''благословених гуарана''. ТЕРАПИЈА: На велику жалост или пак срећу (како год то неко резонује), већина нас припада овом типу студената. Међутим, морамо нагласити и упозорити да организам неће дуго издржати такво прелажење из једне крајности у другу - из потпуног ленчарења у панично јурење рокова, обавеза и хватање ваздуха. Треба да се научите да радите паметније, да системским радом и на време, умереним темпом одрађујете предиспитне и испитне обавезе, а не једино кампањском јурњавом и учењем. И да, успут, због нас за сада неће још измислити гуарану од 2 литре. 4.СТУДЕНТ БУНТОВНИК ДИЈАГНОЗА: Овде се ради о вечитом тинејџеру који не признаје ауторитете. Овај студент ретко када уради оно што се заправо од њега тражи. По правилу, не одбија задатке али заборавља да их изврши или их обави половично и то зато што не сматра пажње вредним да до краја саслуша о чему се заправо ради. Обожава да је увек у праву и да треба дизати буну на дахије (читај : професоре и управу). Свет се не врти око сунца, већ се врти око њега и његове упечатљиве појаве. На испитима се редовно буни и незадовољан је третманом и оценом. ТЕРАПИЈА: Покушајте да промените свој став и понашање, јер никада се не зна шта све може проистећи из тога. Послове које прихватите да радите, радите у сарадњи са колегама и водите белешке шта сте обећали,а шта нисте. Бити фин и није тако тешко, студирање не мора бити фрустирајуће, битно је лепо се организовати.

ПРЕДАХ ШИФРА Страна 22

Препорука за вас је да гледате на људе и ствари са ведрије стране, а покушајте и да се осврнете иза себе и упитате докле сте стигли? 5. СТУДЕНТ ПЕРФЕКЦИОНИСТА ДИЈАГНОЗА: Животни мото овог студента је: "или све или ништа", или "на све ил' ништа ноћас идем ја" , што значи да је спреман да црнчи дан и ноћ само да би био најбољи. Омиљени филм му је ''видимо се у читаоници'', а обожава да буде први, једини, најбољи, најпаметнији и најугледнији студент. Не воли да греши, а још мање то очекује од својих колега. Без устезања ће вам рећи да нешто траљаво знате и да би он то знатно боље урадио од вас или одговарао. Десетка је једина оцена на коју претендује, све остало је вредно поништавања. ТЕРАПИЈА: Перфекциониста је обично идеалиста (знамо ко гине за идеале), пошто себи поставља тако амбициозне циљеве да ретко успева да их оствари. Једино решење да улепшате живот себи и својим колегама на факултету јесте да научите да своја очекивања сведете у реалне оквире и прихватите чињеницу да је грешити људски. Просек јесте битан, али није и једини фактор коме се треба посветити у студирању. Опустите се слободно и уживајте у животу.

6.СТУДЕНТ ХИПЕРАКТИВАЦ ДИЈАГНОЗА: Као и студента перфекционисту, и студента хиперактивца ћете тешко затећи у нераду. Главна разлика међу њима је у томе што што се перфекциониста бави само једном ствари, а хиперактивац мноштвом послова које управо због њихове бројности никад не уради како треба. Овај студент паралелно и учи, и ради по студентским организацијама и невладиним организацијама, организује промоције, предавања, трибине и журке, зуји по околним кафићима, пише чланке и редован је на студентском форуму. У суштини све ради на и око факултета, а само не учи. ТЕРАПИЈА: Проблем овог студента је у томе што не уме да направи разлику између радног, слободног времена и приватног живота. Има осећај да ће нешто пропустити уколико не прихвати задатак и обавезу. Морате да научите да некога или нешто одбијете, као и то да у одбијању задатка нема ничега лошег. Свет неће пропасти само зато што истовремено не обављате десет различитих задатака. У супротном, може вам се десити да изгубите оно најважније што имате, а то је ваше здравље. Препорука – ограничите ваннаставне обавезе на нормални ниво и посветите се више учењу и давању испита у роковима. Пробајте да се фокусирате на једну ствар и довршите је.

Милан Трпковић

Поређење републиканског и демократског облика владеПоређење републиканског и демократског облика владеПоређење републиканског и демократског облика владе

Та средина, та работа је тешка, А народу је важно само да је смешна. Очеви оснивачи, Медисон и други, Средини су стремили, као Сунце дуги.

У свету увек две су силе јаке, Различитом теже, резличитима су важне. И увек једна, од друге је боља Али која стварно, не зна ни Бећковић Оља.

Политичка права, кад су свима иста, Кажу републиканци, идеја није чиста. Неки могу да имају више, Док другима – скроз се црно пише.

Зато демократију Медисон одабире, И републиканске идеје нам набацује. Много људи, мала Влада Сигуран је пут да се носи Прада.

И странке многе неће он да види, „То је болест тешка“, ком се болест' свиди? Тад би могао свако, свуда да се мота, Ето то би Владу коштало живота.

Закључак ћу сада препустити вама, Питање је среће, али није драма. Да л' ће много, или мало њих да страда, Рећи ће вам сутра - Павићевић Влада.

Немања Милутиновић

Free your mind...and your ass

will follow

Џорџ Клинтон

ПРЕДАХ ШИФРА

Гуча или Гуча или Гуча или

ТУРУРУРУ. 7 ујутру. Чује се труба. Њен звук одзвања целим кампом. Почиње још један дан на сабору у Гучи. Људи су неиспавани али спремни за акцију, смех и

игру. Око тебе 1000 људи које поздрављаш, не знаш ни како се зову али сте већ супер другови. Грлите се и наздрављате неком ракијом од 200 динара из маркета. Али кога је то брига. Налазите се на пољани пуној шатора, поред вас тече поточић, заборављате на светла велеграда и све бриге које вас тамо чекају. Испити су далека будућност. Ту сте да се добро проведете. У ваздуху се осећа мирис роштиља, и чује се жамор и музика. Улице Гуче су већ пуне веселих лица, а кафане дочекују прве госте. Овде је небитно шта сте, одакле сте, шта слушате. Све вас спаја ритам труба. Што дан више одмиче све је више људи. Размењујете бројеве са Италијанима, Французима, договарате се да дођете код њих у госте. Наравно да ћете отићи, јер тамо све изгледа могуће. Центар дешавања налази се код споменика Трубачу. Долазите до њега, и већ се неко попео на високи споменик, просипа пиво и полива људе. Никог не занима како изгледа, или да му се шишке случајно неће пореметити. Играте, скачете, ритам вас тера само да се померате. Сав новац дајете на Калашњиков, Месечину, Несаницу. Једном се живи. Свако вече овде носи нове изазове, нове успомене које се памте цео живот. Вечерас долази Брега. Одлазите на стадион који је сада већ препун. Музика креће и знате да вас чека још један незабораван провод. Овде нема шанкова, сепареа, потпуно сређених људи. Нема преких погледа. Концерт се завшава после трећег Бреговићевог изласка на бину. Али ту се не завршава ваше вече. Одмарате испод шатора уз трубаче и певачицу на столу. Једете купус испод сача и проју и планирате где ћете даље. Настављате провод опет код Трубача. Дајете своје последње атоме снаге играјући уз познате нумере. Вече завршавате у кампу са још неким новим људима које сте управо упознали. Причате и смејете се. Дочекујете још једну зору. Радујете се новом узбудљивом дану који ћете препричавати људима који су остали код куће. Са осмехом вам пролази кроз главу „ Не знају они шта пропуштају “

А МОЖЕ И ОВАКО:

Ове године Еxит се организује по дванаести пут, а кроз капије Петроварадина проћи ће и двомилионити посетилац. Иако у Србији последњих година доминира укус већине, коју задовољавају пролазни сплаварски хитови, Егзит успева да опстане и да сваке године донесе квалитетан музички програм. Jamiroquai, Bad Religion, House of Pain, Underworld, Deadmou5, Fedde Le Grand, Tiga само су нека од светски познатих која ће се представити у јулу.

Као посебну драж Егзит-а многи истичу и боравак у Егзит вилиџу. Камп се простире на 80 000 квадратних метара што представља нешто више од 15 фудбалских игралишта. Боравак у кампу са собом доноси посебна незаборавна искуства. Спавање у природи, дружење са људима из целог света, пошто је странцима најисплативији овакав вид преноћишта, журке које почињу и 2 дана пре почетка самог фестивала, а трају и дан после затварања, само су неке од предности камповања. Организатори су имали пуне руке посла да би претворили Петроварадин у једну музичку арену са 20 бина. Од њих, најпосећенији је Маин стаге, али и Денс арена, занимљив Сајлент стејџ, Фусион стаге и многи други.

Свако ко једанпут оде на Еxит, враћа се поново, а ова, 2011. година специфична је по много чему. Уместо да посатрате пренос са тврђаве на телевизији, будите део веселе слике коју Србија почетком јула шаље у свет.

Тијана Лабан

Уредник: Милена Гајић;

Аутори: Марко Вукојевић, Александар Јанићијевић, Драгана Миловановић, Душан Веселиновић, Кристина Јанковић, Милан Трпковић, Михајло Протић, Милена Гајић, Тијана Лабан, Стефан Констадиновић, Филип Вишњић, Грујица Андрић.

Подршка: Вук Станковић, Немања Милутиновић, Дејан Реметић. Пројекат помогла организација Европски студентски форум ФПН; Председник: Јелена Сићовић Слике коришћене у појединим текстовима преузете су са сајта google.com. Број 1, Maj 2011. године, Факултет политичких наука, Београд [email protected]

ИМПРЕСУМ

Екипа која мења ствариЕкипа која мења ствариЕкипа која мења ствари

casopis "sifra" - broj 1 / maj 2011

Documents