Arijana ulina

TA SVAKA ENA TRIBA ZNAT O ONIN STVARIMA

Izdava: MOZAIK KNJIGA d.o.o. 10000 Zagreb

Arijana ulina roena je u Splitu 20. listopada 1965. godine. U Splitu je privela kraju osnovnu i srednju upravnu kolu, ali ne i glazbenu odsjek solo pjevanja. Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je glumu 1989. godine, a danas je kao glumica zap oslena u splitskom Hrvatskome narodnom kazalitu. Napisala je dvije knjige za veliku i malu djecu: ivotinjska posla 1997 i Putovanja, ludovanja 2001. ivi i radi u Splitu.

ZAHVALE Zahvaljujem svojoj kerki Karli koja je, sluajno, u knjinici izvukla jednu knjigu privlane naslovnice i koja je utjecala na nastanak ove knjige, isto tako, nita manje privlane naslovnice. Zahvaljujem svom uredniku Zoranu Malj-koviu koji uvijek zna to ja trebam napisati i kako ta privlana naslovnica treba izgledati prije nego ita i napiem. Zahvaljujem svim svekrvama na svesrdnoj ljubavi prema njihovim sinovima i svim sinovima na svesrdnoj ljubavi prema sebi samima. Zahvaljujem se tim divnim svekrvama koje su, rodivi sina, napravile tako veliko i znaajno djelo za povijest ovjeanstva Zahvaljujem se na kraju svima vama koji ete kroz Gogina razmiljanja i ivotne situacije, htjeli-nehtjeli, prepoznati iste u vlastitom ivotu, unutar i oko sebe. A..

KOJA SAN JA Ja se zoven Gabrijela. To san ime dobila po anelu Gabrijelu jer mi je mater, dok san bila jo u drobu, stalno tepala anele moj mali. Da san bila muko bila bi Gabrijel, a ovako san Gabrijela. Iman nekih, recimo, oko, dvadeset i osam godina. ene se nikad ne mogu zaklet na godine, pa tako ni ja. Mater mi se zove Magdalena, po Mariji Magdaleni. Moja mater je inae opsjednuta vjerom i religijom i premda nas dvi imamo ta dva lipa biblijska imena ne znam bili se moglo re da smo neke svetice. I jesmo i nismo. Jedini sto posto nesvetaki lik u naoj kui je moj otac Stipe koji nema ama ba nijedan svetaki znak ni obiljeje. On za razliku od nas dvi viruje da, kad ovik umre, da ga vie nema i gotovo, jer da se niko mrtav dosad nije diga. I tu za njega prestaje sva filozofija, nagaanja i pitanja. Dakle, zoven se Gabrijela, ali mi nadimak nije Gabi nego Goge, a zato nemam pojma. Zovu me jo i Goge Bjondina, mada iman crnu kosu. Ono, ustvari nian skroz crna, moglo bi se prije re crvenkasta. Ustvari, vie se ni ne sian svoje prirodne boje kose. Dodue, lipe mi stoji tamnija kosa, ali mislin da u do smrti ipak ostat plavua jer je to moja ivotna filozofija. Teko se odrien plave kose ak i na krai period, ali katkad volin prominit imi. Volin se obnovit, ponovit, osvjeit, Boe moj, ka i svaka ena. Novim komadom robe, novon frizurom, minkom. S vrimena na vri-me to se mora, to je najbolji lik protiv

enske depresije. Ona se najbolje lii novim postolama ili novon frizurom. To je sto posto. ena se odjednom osjea nekako nova, ka ispod ekia. Za osobe koje vole promjene neki kau da su nestabilne, a drugi kreativne, a sad ko e znat ta san ja i koja san ja. Mogu bit i jedno i drugo, a i ne moran. Volin promjene, ali ne znan zato, je li to moj osjeaj ili injenica, ali istog dana kad se opituran u neku drugu boju koja nije plava sve mi krene nizbrdo i ve sutra moran ponovno trat u frizera na vraanje svoje prirodno-neprirodne plave boje kose. Plava kosa, pogotovo duga, klju je uspjeha svake ene, to van je isto, sto posto, ziher, a do tog zakljuka dola san vrlo rano, jo ka smeokoso-crve-nokosa klinka. Na moju alost, ili radost, vrlo rano spoznala san udesnu mo plave kose i zaklela san se da u jednog dana, kad-tad sigurno bit plavua. Tome je prethodio jedan, za mene, vrlo nemili dogaaj koji mi se uriza u pamenje i izgriza mi srce i duu. Evo kako. Imala san jednu prijateljicu Liu sa kojon san se druila priko lita na otoku di smo, inae, imali malu vikendicu. Posli smo tu vikendicu prodali jer mater nije znala plivat i bojala se trajekta pa nije bilo druge. Otac joj je kupova rukavice, bu-vele od auta, kola, ali nita nije pomoglo. Ne bi je Bog nauija. Plivala je ka sikira. Shvativi da tu pomoi nema, proda je vikendicu, a meni je jo i dan-danas aj te lipe morske kuice u cviu. Srce mi se za njon nikad nije pristalo parat. Posli se vie nian nikad vratila na taj otok niti sam vidila Liu za koju san ula daje neko vrime putovala po svitu, a onda se skrasila u Londonu pridruivi se sekti Hari Krine, ili tako neto slino, ko e znat. Bacila se na duhovno, na mnogobotvo i Indiju ka i veina ovih modernih holivudskih glumaca i evropske moderne omladine. To je valjda sad neki ir. Okej, to potujem, ali s druge strane ja nikad ne bi minjala viru jer me je mater uila daje to najvei grij, a i ocu je ona bitna i to samo zato ta se, kako on kae, po tome zna ko je, staje i odakle je neko. Ja ne bi ila u tu sektu ka Liza da neko ne bi pomislija da san Indijka. Kad bi to moj otac sluajno uja, namistu bi me se odreka ili bi ga srce kolpalo. Znan daje to tako ziher i zato to ne bi ni sebi ni njemu priutila. Mislin, kakva sam, takva sam roena i to se ne more prominit. Daje Bog tija da buden uta ili crna on bi me takvu napravija. Svakom narodu daje svoju viru i svoju boju koe i neka bude volja njegova. Dakle, jedno lito dok smo litovali u naoj otonoj kuici u cviu pola san sa Lizom u kino jer su se na otoku svaki dan prikazivali novi filmovi, i to je nama bila ludnica. Taj dan je, sian se, igra Tarzan. To mi ni u ludilu ne bi propustile. I tako iavi prema kinu svratile smo kod ipa-ca na slaju. Dale smo mu novce iz zajednikog budeta i rekle da nam da svakoj po dvi kugle okolade i jagode. Njoj je slastiar da tri kugle i dup li kornet, a meni jednu i jedan kornet. Zabezeknuto san gle dala u moga slaju dok je Liza svoga ve ponosno i zadovoljno lizala ne obazirui se na moju iskrivljenu facu. Kad san ga u udu zapitala zato nan nije pravedno podilija, on je odgovorija: Zato ta si, ti mala, debelja, a uz to jo i brineta, a ja voljim vile duge pljave kose, ka staje tvoja prijateljica. Za tu svoju lipotu ona zasluuje tri kuglje, a tebi je dosta jedna, jer i tako mora malo smravit, vidi te kakva si. Tada, toga momenta, svatila san ilu bit, svrhu i postojanje i zaklela se u sebi da u se kad-tad iz-duit, skinit koje kilo i imat dugu pljavu kosu. Njega uope nije zanimalo kakva san ja osoba, njemu se svidila ona isprazna Liza lizalica duge plave kose i bolila gaje briga za moje osjeaje. Uglavnom, ona je dobila tri kugle, a ja san dobila ivotnu filozofiju: Za enu je najvaniji izgled i samo izgled, a kad si uz to jo i plavua, uspjeh je zagarantiran. Ne znan samo jeste li ikad primijetili da su skoro sve asne sestre tamnokose. Moda i nisu, ali ja jo u svom ivotu nian vidila plavu voru. Ko e znat zastoje to tako. Vjerojatno, poto nijednoj nije stalo da se uda, jednostavno nemaju potribe da priko noi postanu plavue. Sudei po tome daje u privatnom ivotu skoro vie plavua nego crnki, sad nije vano pravih ili falih, ini mi se da je dosta ena dolo do istog zakljuka ka ja, bar ta se tie plave ilitiga ute boje kose. Oi su mi kafenkaste, mada san ili ivot tila imat plave. Otac mi ima plave, a ja skupila male kafene od matere, dok mi mater opet ima lipe zube, a ja skupila od oca neke nikakve rastavljene. A sad, ta mogu, ispala san takva kakva san ispala. Tu sad neke pomoi nema i neki mali zahvati tu nita ne bi mogli znaajnije dodat ni oduzet, a za plastine operacije ionako neman dubok dep ni eludac, pa nek stoji ovako. I tako nita nije vjeno, pa ni ja, ni moje oi. Svatila san da neto mogu korigirat, a neto ne. Lake je i bezbolnije prominit frizuru i boju kose, nego oblik i boju oiju. Danas-sutra kad se oku-rain i kupin plave lee to e bit to. Samo se nadan da mi nee kroz oko pobi u nos i grlo. Ja san izgleda stvorena da mi ljudi sve saspu u lice ili su ljudi iz tog kamena odakle san ja j ednostavno takvi, bez pardona i dlake na jeziku, pa inje ta na umu to na drumu, tako da slastiar nije zadnji koji me je uvridija i ugriza za srce. Ali, kad ovik malo sazrije i uvride poinje drugaije primat, vie srce nije tako blizu guzice. Meni nisu samo ogadili kosu nego i oi. Svakakva san ja ponienja otrpila. Uvik su me pitali: Mala, a ta ti stalno mirka, ali ne vidi dobro ? Onda mi je jedna, tad poznata glumica rekla: Ti, duo, nikad ne bi mogla bit glumica, ima tako sitne oi, a za glumicu je vano da ima velike izraajne oi na kojima se vidi odraz njene due i unutranjeg ivota, stanja i zbivanja. Poto o glumi nian ba nikad razmiljala, nije me bilo ni briga. Mislila san se u sebi: Samo ti govori, stara olinjala babo, jebe se mene za tebe, tvoju glumu i unutranje stanje i zbivanje, izvjetaena kozo kravljih oiju. Znan da san malo bila zloesta, ali ni ona nije bila bolja.

Neki ljudi stvarno imaju fiks ideje pa mi je, tako juer mater diteta koje je gurala u kolicima rekla da dite doji ve treu godinu kako bi mu oi ostale plave. Svata ovik, eto, more u nas ut. S mojom bojom oiju sad je gotovo, a na cicu ne namjeravam opet pri. Inae, kod nas u Dalmaciji ljudi znaju bit vrlo esto surovi. Od ovika se prirodno oekuje savrenstvo, tako da se svakom oviku sa hendikepom teko nosit u takvom drutvu i uvik dobije neko nadime svojstveno vlastitim nedostacima tipa coto, oro, muto. I tako. Jednostavno ka da se od svih oekuje da vjeno budu zdravi, lipi i mladi, staje naravski nemogue. Teko se tu oprata i mala bubuljica. Ako vam je sluajno na nosu, svak ko vas vidi pitae: Ajme, ta ti je to? To mije grozno, na to poludim. Pari, ka da ovik sam ne zna ta mu je na nosu nego ga jo i drugi mora na to stalno podsiat. Ka da se onaj ko ima tu bubuljicu sa njon nije borija sate i sate isprid ogledala trukavajui je, maui i kamuflirajui. Ali to je tu tako, i tako e ostat. Sve se, eto, na alost opet vrti oko izgleda. Visoka san srednje, iman cice broj, tako, etri-pet i uglavnon ne sliin na anoreksinu vialicu ka veina dananjih cura po pistama. One nekako, brate, ka da iz vode rastu. Sve imaju po tri metra i puno manje ie. Zbog te visine mi se ini da su nekako usporene. Mi starinske enske smo puno ivahnije, a to je i normalno, mislin. U maloj boci lei pirit. Kad si manji lake se kotrlja, ivahniji si. Meni je otac uvik govorija da san lina, a ta bi onda reka za ove trometraice pitan se. Ja san se, ustvari, tri bala rodit negdi ezdesetih, za vrime Merlin Monro, Ave Gardner ilitiga Sofije Loren, koje su, ono, ene istaknutih i zanosnih oblina. Sad, nian ja ba tako zanosna ka one, ali mogla bi bit tu negdi. Onako graena san ka vaza, a moja svekrva, kad me je prvi puta vidila, rekla je: Ajme, sine, cura ti ima noge ka dvi pivske boce naopako. Ti si bome puno lipi i zgodniji, ma di ti je ona par. Ali o tome emo posli. U djetinjstvu me esto uvala moja baba iz Zagore dok su mi roditelji radili, pa san ja stalno govorila nu umisto vidi. Zbog toga nu ekipa iz ulice nije se tila igrat sa mnon jer su me zvali da san seljanka. Ja san dola onda plakat ocu na vrata, a on me potira i reka da mi on nee trait prijatelje i nek se izvolin sama socijalizirat i izborit za svoje misto u drutvu, poto u to ionako morat radit odsad pa do kraja ivota. Govorija je: Nee bit tu uvik matere i ae, morae se duo nauit sama borit, laktait i probijat kroz mase. Sitie se ti jo mene i kako je meni sa vama bilo. Vidila san da moran sama pa san malo razmislila i razradila plan kako u u ekipu i kako on kae socijalizirat se, akomodirat se i prilagodit. Poela san skupljat znake, salvete, potanske marke, i doktorski pribor price, inekcije, igle, vatu, jednu bocu crvene piture od tempere - to je bila, ka, krv - i jedan, oni, bubrinjak ta se podmetne onom koji mora ka povratit. Sve bi to onila u portun i preslagivala. I tako satima i danima, sve dok se jedan po jedan nisu zainteresirali za te moje stvari i poeli se sa mnom za njih minjat. Najprije za salvete, a onda znake i marke, petarde i sve ostalo. Ali to jo nije bija znak da san prihvaena u ekipu. Falilo je jo ono ta se zove neto, staje visilo u zraku i ta je tribalo kako tako dovatit. U ulici je bila i jedna Zdene koja se malo vie zainteresirala za te moje stvarice i poela sve vie vrimena provodit sa mnom. Menije teta iz bolnice nabavila one igle i cjevice, pa je Zdene organizirala malu ulinu bolnicu u kojoj je ona glumila doktoricu, ja medicinsku sestru, dok su svi ostali iz ekipe u ulici bili pacijenti. U poetku su se bunili, tili su svi bit doktori, ali Zdene je to ve na sebi svojstven nain sredila, pa smo tako napravili pune tegle crvene boje od tempera i ljeenje je poelo. U bolnici smo se svi pregledavali, jedan drugoga ka na pravim ljeni-kim pregledima. To je ono o emu je Frojd pia da je sasvin normalno za tu ivotnu dob. Takozvana seksualna preispitivanja samog sebe, svog tila i usporeivanja sa tilima svojih vrnjaka. Tipa ono mirenja kome su cice vee, kome su poele rast dlake na nogama, ispod pazuha i tamo di ve tribaju poet. Sa Zdenon sam se ak vodila i za ruke i isto smo se oblaile. O tome je isto pia Frojd, daje i to normalno, jer da su u to doba ene i mukarci skloni homoseksualnosti. Ja sad ne znam je li to to. Ja nikad nian bila lezbaa, nian gajila takve osjeaje prema Zdeni, a nian ni znala staje to, ali Frojd je sigurno pametniji, pa ako on kae da je to to, onda bie da je to to. Mislim, ne znan, ali meni i Zdeni je, da prostite, jo uvik kurac zakon. Dakle, Zdene je bila to neto staje visilo u zraku i ta sanja dovatila. Ona je bila moja ulaznica za drutvo. Bila je crnka, mislim, i jo je. I kako smo se isto obla ile ona je tila da se i ja opituran u crno, da budemo ta slinije. Sve san je posluala, ali to nikako nije ilo. Poto ona nije virovala u moju filozofiju i teoriju o plavuama svaka je ostavila svoju boju kose i pituravanja nije bilo. Sa Zdenon san i danas ostala dobra. Ni ona, kad malo bolje pogleda, nije ba neto ludilo prola u ivotu, a imala je puno bogatije starce od mojih koji su joj kupovali sve ta bi njoj na um palo, samo da dobije ta bolje ocjene i da vie ui. Ali u Zdeninom sluaju sve je to bilo uzalud. Nije volila knjigu pa nije. Nije pomoglo ni to ta su uiteljicama stalno slali parfeme i bombunjere, ak je bilo jo i gore. Zdene je bila vesela i zajebant, ali kolu nije mogla smislit. To je zaista bija ok za njezine starce, jer su oni bili nemale face s pedigreom u gradu. Koliko smo popodneva i noi samo ja i ona provele skupa, ka, toboe, uei. Njeni je u poetku nisu putali u mojih jer mi nismo bili dovoljno, kako kau, nobl obitelj s pedigreom i jer su se bojali da i Zdene ne pone govorit nu umisto vidi. To je negdi nauja moj otac i poludija. Reka je da se njega jebe za njih i njihov nobl i da oni seru i piaju isto ka i mi, a kad pogledaju u zahod, govno

ostaje govno, reka ti nu ga ili vidi ga. Inae, svaku situaciju zna je p otkripit sebi svojstvenim primjerima. I mora mu se priznat da mu u tome nije bilo ravnog. Bija je nenadmaan, brz i vie nego slikovit, ta se lipo more vidit na ovom primjeru nu ga i vidi ga. Poto Zdene nije tila uit nikako pa nikako, njeni su je, eto, uz jedvite jade pustili kod mene da isprobaju i zadnju taktiku koja se sastojala od uenja u dvoje. Ja i Zdene. Fala Bogu, sve smo radile i sto uda nam je padalo na pamet, ali knjige i slova, nikako. Umisto knjiga itale smo ljubavne romane, prelistavale asopise traei goliave slike, oblaile se i etale isprid ogledala poput filmskih diva, pisale ljubavna pisma i satima priale o frajerima koji nam se sviaju. I tako, ja san svoju kolu zavrila kako san zavrila. Ni sama ne znan kako, a i Zdene je isto na jedvite jade tu srednju uspila stuckat uz pomo ile sile veza i vezica. To je bila ak neka srednja ta je trajala godinu dana krae od moje, mislin, moga si maturirat nakon treeg razreda. I dan danas ne proe dan da jedna drugu ne zvrcnemo, a onda satima meljemo priko telefona za koji mi ona obino pomogne platit raun. Nita ne radi. Ustvari, trai posa, a moli Boga da ga ne nae, a eto, nije joj ni potriba jer ima tu privilegiju da joj starci i danas, ka i onda, sve plaaju. Kupili su joj stan i auto, daju joj za ivot koliko triba, a robu joj donose iz inozemstva. Tako da ona uzme neto love od onoga ta oni njoj daju i meni, katkad, pomogne kad zagusti. esto doe kod mene, pijemo kavu, gatamo i krojimo planove. To ta je situirana nije joj ba neto pomoglo u ljubavi. Svak je iskoristi, opeljei i baci ka tracu. Uglavnom se tipovi zalipe na njenu skupu robu, auto i mogunost besplatnog stanovanja, seksa i drugih usluga koje bi in ona ka takva mogla pruit. Ali ona je, jadnica, nesritna i tila bi na nekoga ko bi volija nju, a ne njenu lovu. Ja joj se koji puta udin jer bija tila da neko kod mene voli bilo ta, ali da voli, no eto u mom sluaju niko se ne more zaljubit ni u moje auto, jer ga neman, a kamoli u moju duu. Tilo ne raunamo. Ali ni ja, ka ni Zdene, ne bi tila da se neko zalipi samo u moju fasadu, nego da lipo ue duboko ume. Sa nama bi se u vezi toga, sigurna sam, veina ena sloile. Ona je inae puna nekih fiks ideja o kojim u van posli priat, jer ovo je ustvari pria o meni, a ne o Zdeni. Kad se ona bude odluila pisat knjigu o sebi, onda neka u njoj govori sve o sebi. Uglavnom Zdena mije puno pomogla da se uklopin u tu ekipu iz ulice, koja me u poetku ignorirala, ali kad su vidili da se ona sa mnom drui, a ona je ipak bila iz ugledne graanske obitelji uvik sa lipin cipelama i vestama, sve novo, in, mejd in Itali, onda su se i oni sve jedan po jedan poeli igrat sa mnom, na graniare, zoge, na grupa trai g rupu, na roule, bicikle i penove. E, to je bila dobra igra. Svi bi sili u krug, muki i enske, i vukli bi penove. Onda na primjer pita: ta da radi ovajpen, ta da radi ovaj pen? Onda bi, na primjer, neko reka: Neka poljubi Gogu! To bi nekad bilo i namiteno. Recimo, svi bi znali ko se kome svia i tako bi namistili. Ja san u to vrime bila zaljubljena u jednog malog ta je lipo svira gitaru, a on u jednu Sanju. To je uvik tako jo od malih nogu, ti voli nekog, a taj voli neku drugu. To se posli pokazalo u ivotu gotovo ka pravilo. Jedanput san tako igrala na zogu. To je ona igra kad gura kamen iz kuice u kuicu. I dok san ga ja tako gurala, gurala, taj kamen je odjednom skrenija sa putanje i opizdija moju simpatiju u nogu. On se sta derat i vikat ka stoka i virovali ili ne dan danas sa mnom ne pria. Pizdarija! A ba me briga danas kad ga vidin, udin se sama sebi ta san u njemu nala i kako mi se moga svidit. Sto puta san ispala bolja od njega. Nian zavrila neke velike kole, ali san zato prirodno pametna i inteligentna. Inteligencija je jedno, a obrazovanje drugo. Ako triban birat ja bi se uvik odluila za ono prvo. Koliko san samo imala prilike u ivotu vidit ka fol uenih i obrazovanih ljudi, trebera koji mogu danima sidit za knjigom i sve nabubetat napamet, a sami ne mogu zakljuit kako brokvu triba zabit. Sve im triba napisat i nacrtat. To su oni koji itaju i kako ljubav triba vodit. Ne mogu sami zakljuit. Za njih san napisala jedno poglavlje o tim stvarima, ali o tome emo posli. Sad govorimo o meni. Dakle, te velike kole nian zavrila, a sad da me pitate zato, ne bi van znala re. Nian glupa, ma ni govora, moda san malo bila lina. A ustvari nian ni lina nego san malo svoja, ono, na svoju ruku, ta bi rekla moja mater. Moj bi otac sto puta reka: Boe, Magdalena, na koga je i ije je ovo dite? Nema nita moga. Daje bar malo vie na me, bila bi pametnija, ali bojin se daje na te i na tvoju blentavu racu. Bidna mater bi samo muala i pognila glavu. Bilo mi ju je nekad prosto aj. Ali moj otac bi tako lupija i osta iv, a ve nakon pet minuta bilo bi mu krivo ta ju je uvridija. Pravi je Dalmo. Iman ja puno njegovoga, samo ta on nee da prizna. Nema ni on neke velike kole, ali je prirodno inteligentan, ka i ja. Knjiga mu isto nije bila jaa strana, mada on tvrdi da je moga zavrit bilo koji fakultet da je bija na mom mistu. Ali ja znan da to nije istina jer bi on prije sve radija nego uija. Isto ka i ja. Mada ja, dodue, volin itat, ali samo ono ta me zanima, a ne ta mi oni zadaju u onoj glupoj koli. Neman ivaca sidit satima i uit koja je, na primjer, industrija u Brnu, kad je umra neki Ferdinand, kad su i zato trajkali u Rusiji, kad je bila sedma ofanziva ili zasjedanje u Jajcu. To mi je stvarno bilo gubljenje vrimena. Danas se, na primjer, ispostavilo da to vie niko ne ui i daje to ak sramota i znat. Sria da ni onda nian o tome nita znala. Rekla san van ja da san prirodno pametna. Odma ja vidin staje trenutana, a ta vjena literatura. Jedan dobar bestseler nikad nee zastarit ka zasjedanje u Jajcu. Mislin da su u tin nain kolama malo svi nepametni. Bombardiraju dicu sa toliko nepotrebnih informacija koje e i tako brzo zaboravit, jer na je mozak

skrojen tako da zaboravlja sve suvino, a pamti ono bitno esto ponavljano. Zato smo mi ka jako obrazovan narod, a Amerikanci strunjaci. Zato ta oni ue odma samo ono bitno, a mi se bavimo sa sto pizdarija, umisto da uemo u sr problema. To ja tako mislin, pa san zato tako i radila. Eto, zato nian imala neke ocjene jer nian tila cjene su mi marirale, ali ne jedan - dva, "dan - pet. Kod mene je inae sve na priskae, nema nekog reda. Kad san znala, znala san, znai da me zanimalo, a kad nian rekla bi: Nian spremna!, a uiteljica bi rekla: Dobro, sidi, as!. Ja bi rekla: Poteno!. Jedino san strano osjetljiva na nepravdu. Za popizdit. Jedan puta mi je jedan profa iz hrvakog da manje nego san zasluila i ja san sruila vrata od razreda koja su se raspala u sto komada, ono, u komadie. Za ocjene me se jebe, ali nepravdu neu podnosit. esto san i picavala. Svaku matineju san u kinu gledala, filmove oboavan. Zato ta san sanjar i gledajui dobar film pobignem bar na tren iz ovog banalnog i blentavog svita. Najgore je bilo ta bi prvi sat dola, trei i etvrti falila, onda opet peti se nekako nala u razredu. I teko je to bilo opravdat. Onda je jo ijedan Vicko ima brod pa bi se mi ekipa iz kole lipo skupili, kupili kruva i umisto u kolu zapalili brodon za iovo i tako ili dan. Tamo bi lovili i pekli ribe i ivili ka Robinzoni, tako da smo ve u petom misecu svi bili crni ka Arapi. To cjelodnevno izbivanje ve je bilo lake opravdat. Nade nekog na cesti da ti glumi brata, da mu za kino i duvan, on sloi priu kako je bija bolestan, kako starci rade i kako mu je neko triba dodavat aj i tablete dok je lea, a posli kae kako je sa njega prilo na sestru, odnosno na mene i, eto, ve pet dana opravdano. Nevolja bi nastupila kad bi mi otac doa u kolu i sve to otkrija. Jedva bi iva ostala. Nakon njegovog dolaska na primanje naglo bi podigla prosjek. Kad bi mi god mater rekla da otac sutra ide na primanje, za mene bi to znailo sankcije. On bi doa doma, ja stavila kuhinjsku krpu na guzicu da mi ublai udarce, spremno ga ekajui u grobnoj tiini sa srcen u petama. On bi ua, nita nije govorija samo bi mu se lice zajapurilo i iskrivilo u neku grimasu, a ila na vratu bi mu iskoila i podrhtavala. Doa bi do televizije, ugasija je, onda napravija dva-tri dira u krug ka firer, a onda me svon forcon potega iz fotelje prema sebi, puka nogon u guzicu, u kojoj su ve sriom bili amortizeri od kuhinjskih krpa, i posla u sobu. Nije me neto puno tuka, mater me nije znala ostavit kad bi me dovatila kuhaon, ali on bi napravija samo jedan zahvat i sve rjeija. Ka ta noga u guzicu. Ali ta noga u guzicu tee mi je pala nego sve one materine batine sa kuhaom, jer je ona to radila sa stilom i osjeajem, a njegova noga bila je neto brutalno. Kad bi tako poludija i izgubija busolu, mater bi odma stala u obranu ka tigrica i stala ga prekljinjat da me vie ne dira: Nemoj je, Stipe, nemoj je! On bi reka: Ma ta nemoj je, budi sritna ti i ona staje nian sravnija sa zemljon i s amlija u najfiniji papar. Da e ona meni to radit, jeben lijon sunce! I jo mi govoru da su curice njenije i bolje. Boe, ta mi sina nisi po-darija, gore od ovog nije me moglo sna. Nijedan ti muki nije ka ona. Pogledaj samo Perinoga sina, pa Antinoga. Sve momci u koje bi se moga ugledat. A ona gospoja picaje i to nalazi pitaj Boga koga daj on glumi brata. Kojega brata - pitala je mater - nemamo mi sina. Po njoj imamo. Nalazi neki olo od mukih po cesti dajon opravdava satove. Vidiemo kad e opet iza. Bilo bi mi bolje daje nian nikad nipravija. A ko zna ustvari koju je napravija, nema nita moga. Da san napravija klupko konca vie bi nan koristilo od nje. Nita ti na njoj ne valja. Ma nemoj sad opet tako, Stipe - preklinjala ga je uzalud mater. Ma ta i za koga ja ovako krvavo radin i stvaran, jeben li jon au i mater i onoga ko je napravi... Pa da ona nema nikakve odgovornosti i osjeaja, mater jon jeben! A nema nita nego tu kolu, to bokun knjige i to joj je teko. ta bi ona da joj je bilo ka meni kad san se ka osmogodinjak diza svako jutro i nosija mliko i jaja prodat deset kilometara iz sela u grad, i to sve pjeke, kad san ora, kopa, pomaga materi. To su bila dica. A ne ona i ova dananja mlade. Samo side, sluaju niku treskavu muziku, voze motore, auta. Sve imaju, sve im je dato. Zato i jesu takvi kakvi jesu. Sami galofak. Danas je tee odgojit jedno dite nego stado ovaca. Ajebenti ljudski rod. Betije in se okote ponu se brinit za sebe, a oko ove dananje die problemi dok si iv. Mene je moja mater, im san prooda i zinija na svit, samo pustila na ledinu i snai se drue. A ona sve ima, sve san jojpriutija, a gospoi su, eto, i knjiga i kola teke, a nema nita nego to. Sve ja za nju radin. I ja radin Stipe - rekla bi mater. Ma ta ti radi, po tebi bi isto svi crkli od gladi. Takav je bija moj otac, nikad nikom nije prizna nikakve zasluge. On je mora stalno imat osjeaj da je hranitelj i branitelj obitelji. To mu je davalo sigurnost ka i svakon Dalmou. Ja se u ovoj kui najvie satiren - reka bi, a njoj je i knjiga teka. Pa kad joj je teka, sad emo vidit. Nema vie izlazaka, ti dajon nita nisi kupila - reka bi materi - nema televizije, videa, prijateljica, telefona... I ta da van kaen, jednom rii bila je to narednih dana i tjedana sobica samica. Mogunost bjega nije dolazila u obzir. Jedina mogunost izlaska iz samice bila je dizanje ocjena i nepicavanje. I ta u onda, morala san uit sve one gluparije ta su ih pametne glave nagomilale po knjigama i knjiurinama. Kad bi sankcije prestale ja bi opet po starom. I tako, sad vidim da nije bilo lako iza na kraj s njima, a bogme ni njima sa mnom. Uvik su mi govorili" Ako ne bude uila prae skale i zahode, a nema nita lakeg od knjige i olovke.

Laka je olovka od motike. Malo se pomui i ili si ivot dama. Vidi kako sin ovoga, kako er onoga lipo ui, i sve tako nabijali bi mi osjeaj krivice, ali sve to skupa nije puno urodilo plodom. Kako bilo da bilo, tu san kolu nekako sklepala i zaposlila se na zamjenu u nekon frizerskom salonu, zatim u kafiu, pa piceriji. Kako san bila malo nestalne i ivahne naravi sve bi mi nekako brzo dopizdilo ili bi se sa nekin na poslu zakaila zbog onog mog poznatog osjeaja pravde. I tako malo-pomalo kako san rasla i poela se brinit za sebe, poela san svaat oeve reenice, kako to sve skupa u ivotu nee bit med i mliko, kako e bit puno borbe i nepravde. Jo san uvik ivila kod staraca i davala in dio svoje i tako mizerne zarade. I tako dan po dan, no po no, ja san odrastala i doekala svoju prvu ljubav. S njim san se samo vodila za ruice, uivala u miseini i ljubila u usta, dalje nian ila. Kad me je prvi puta pita da bi volija nakon godinu dan uvatit me malo i za cicu, sablanjena san ga ostavila. On mi je go-vorija da njegov prijatelj Ante sa Anitom ve radi i one stvari, ali nita to kod mene nije pomagalo ni palilo, bila san i ostala nepokolebljiva u svojoj odluci. Oeve upute o ponaanju i materin kruti katoliki odgoj ipak su uinili svoje. Puno san in pizdarija u ivotu napravila, ali za ovu nian bila spremna, tako da su njihova dugogodinja predavanja o tome ta mi se more dogodit ako se buden drogirala ili prerano, kako su oni rekli, poela ivit s momcima, ipak urodila plodom. uvala san se svih tih poasti. Neto od tih roditeljskih govorancija, koliko god nee i odbija, ipak u podsvjesti ostane negdi u malon mozgu. I tako je moja prva ljubav pukla ka i prvi maii koji se u vodu bacaju. Ponekad ga se sitin ili sanjan, ali sve ka u nekoj magli, ali nita vie. Nakon nekog vrimena vie ne znan ta mi je bija san, a ta se stvarno dogodilo. Valjda je tako sa svim dogaajima u ivotu. San i java se vrimenom izmiaju i teko je razluit staje ta bilo. Uglavnom, do dan danas zapravo nian uspila shvatit kad ljudi govore da je prva ljubav najvea i jedina koja se pamti i onaj slogan Samo jednom se ljubi. Moran priznat da to kod mene nije bija sluaj. Nakon njega jo san se sa nekima vodila za ruice, a onda je dolo prvo pravo bolno ljubavno iskustvo. Moj otac nije moga prihvatit da san stasala, ka ni injenicu da mu er neko dira, pa je pizdija iz dana u dan na mene, mater, sebe sama i injenicu da ima er. Da iman sina on bi napada neije druge ceri i ja bi se ponosija. Muko je za napad, ali da moju er neko napada ne mogu podnit ni sa tim se pomirit, govorija bi. To ga je nekako totalno iznutra uznemirilo i izjedalo, a kad bi mu mater rekla daje i ona neija er i napadnuta strana, on bi joj reka da je ona neto drugo. Tako je to, tua kost nikad ne boli - odgovorila bi mater - a da bidni moj otac zna ta ti od mene radi, mo mislit kako bi mu bilo. Ali otac je uvik mislija da njoj nita ne fali, daje najvanije da ima ta poist, popit i le i da je on za nju dobitna kombinacija na lotu. Kad bi ga ona zapitala, a staje sa njenim duhovnim ivotom on bi joj odgo-vorija: Jebe duh kad je eludac prazan. I tako, nije bilo smisla dalje mu objanjavat, jer to on iz svoje krute perspektive hranitelja obitelji i tako ne bi sva-tija. Jednog dana, kad njega nije bilo u kui, mater mi je prila i rekla: Zna ta, Goge. Ja vie vako ne mogu. Uvika san izmeu vas ka izmeu dvi vatre. Tila bi ugodit jednom, tila bi ugodit drugom, ti si mi er on mije mu. Stalo mije do oboje, ali dolo je vrime da se malo sami brinete o sebi. Di san tu ja, u iloj toj prii, dije moj ivot? Ne mogu vie vako, tila bi ovo malo godina ta mi je ostalo posvetit sebi, neemu ta nian nikad radila, svom duhovnom ivotu. Tila bi malo etat, pustit mozak na pau, izra-divat figurice od gline, i na teaj modernog slikarstva, radit ikebane, ulanit se u humanitarne organizacije. Gledat neke druge face, a ne samo tebe i oca po ile dane. Zna ta, Goge, najbolje da se ti lipo odseli i da mi imamo svak svoj ivot. Ti ne nas trpit, mi neemo tebe i tako emo se najvie volit, potivat, manje svadat i bit u prilici da se zaelimo jedno drugog, pa kad se vidimo biemo sritni. Mi smo ve u godinama kad traimo mir, a ti kasno odlazi, rano dolazi, mi ne znamo ni s kim si ni di si. Stalno smo pod nekin pritiskom, strpnjom, tlakom. Ne moemo to vie ni ja ni otac. Vidie kad doe u nae godine, traie sve vie mira. Sad ti to nemo svatit, ali zapamti dobro da e se sitit mojih rii. Ovako kad lipo ode niko nikog ne vidi, niko nikog ne uje i svi moremo radit ta oemo, bit s kim oemo i dolazit kad oemo i mirna Bosna. Ja san malo ostala paf na tu njenu tiradu. Malo tupo u nju gledala. Onda me neto malice za srdace ugrizlo. Ka neka sjeta, nostalgija. Ne znan ta, ne mogu taj osjeaj opisat. Ali doivila san ga ka neko definitivno odrastanje i odvajanje od roditeljskog doma koje nikom nije lako. Ali nita, to san prigrizla, tu no besano prispavala i sutra krenila trait stan po oglasima. Za par dana bila san u svom novom domu. Tridesetpet kvadratnoj garsonjerici. I tako je poeja moj samostalni ivot, neka moja iskustava koja s an kroz ivot ubirala i o kojima u posli pisat. Ograni-iu se uglavnon na onaj dio koji se tie mukarca i ene, jer za neke druge nauke nian kompetentna govorit poto nita nian studirala. A jedina kola koju san prola je ivotna, pa o tome imam pravo govorit. O onome ta san sama iskusila i vidila, a puno san ja u svon samostalnom ivotu nepravdi vidila i na svojin leima iskusila, a kako me onaj moj osjeaj za pravdu proganja jo od osnovne kole, kad san razbila ona vrata, morala san o tome tila-ne tila progovorit, jer bi u protivnom pukla ka dinja. Iza sebe iman i jedan propali brak u koji san glupo, tupo, mladalaki, nepromiljeno i nabrzinu uletila. Odjavila svoju garsonjeru i otila sa njim ivit u njegove matere. Tu san napravila kardinalnu ivotnu greku. To je tek pakal koji ne bi nikom priporuila. Ona zbrka u roditeljskom domu je armantna

pizdarija i maiji kaalj prema tom paklu koji san prola kod moje mile svekrvice sa mojim jo milijim i dragim muiem-puiem. Da sad ne duljim. Uglavnom taj je mene moj dragi mui-pui bukvalno zakljua doma sa tom mojom milom sve-krvicom, odnosno svojon materom, a on je piija vanka po danu i po noi. Totalno su me izludili. Onaj moj osjeaj za nepravdu svaki dan je sve vie dolazija do izraaja. Moe mi se sve re, da san bila vaka ili naka, malo lina, neobrazovana, lampava ali u jedno san sigurna: Dobar san i poten ovik! Ali u toj kui to nikog nije bilo briga. Gazili su me iz dana u dan, a ja san poela nestajat iz dana u dan. Nita nikom nian mogla objasnit. Njegova mater je uvik govorila da se nee u nita miat, a nema toga u ta se nije misala i svoje prste uvalila. Nije se misala u nita jedino kad njen sin nije bija ugroen. I tako san ivila iz dana u dan, iz noi u no, a kako, fala Bogu, stojin u lajavon gradu do mojih uiju su dopirale kojekakve prie i priice o intimnom ivotu moga dragog. Tako san ula da raznorazne enturae i mone voza i ganja po gradu dok ja sa njegovon materon uin u kuini, kuvan i peglan na jeftinu struju. Nian in virovala i na svih, koji bi mi ita takvoga slinog spomenili, bila san ljuta ka pas. Za mene su to bile samo glupe zloeste babe traare. Sve dok jednog dana on nije doveja doma ka fol neku naminkanu, nalakiranu kolegicu s posla koja se s njim i mojon svekrvom cerekala sve u esnaest. Kad ju je ia, ka tobo, pribacit doma, odluila san u hipu da ih iden pratit. isto da vidin i da se uvjerin je li tona ona: Di ima dima ima i vatre i da li su svi oni traevi o njemu bili osnovani. Oni su izali kroz vrata, a ja zgrabila kantu kovaca i rekla svekrvi da ih iden bacit. Ona me je, naravno, tila zaustavit jer je gospoa sigurno znala kakvi joj je sin, potrala je za mnom, ali bilo je kasno jer san joj ve bila zalipila vrata isprid nosa. Tek ta san se spustila niz skale imala san ta vidit. Moj mui pritisnija tobonju kolegicu s posla uza zid od portuna i sta je meit i stiskat. Ja uz Tarzanov urlik zafrljaila onom kantom kovaca i nabila je njoj na glavu. Gospoja se stala guit u onim kovacama i urlikat. Moj dragi je jednon rukon dra mene, koja san totalno pomani-tala, a drugom nju oslobaa od kante i porkice ta jon je padala niz lice i ramena, a bilo je tu kora od banane, ale, aa od jogurta, iketa i ostalih pikanterija ta se inae mogu na u kantama za ko-vace. Ali neka joj, nikad mi nee bit a ta san joj je nabila na glavurdu. Skovace kovaci. Kad mije moj virni mui-pui prilipija amar poslala san njega, nju i mater mu u lipu pizdu materinu i odjurila ka furija u suzama grcajui. ili se portun od cike i vriske orija, dok su glave susida izvirivale kroz poluotvorena vrata i balkone. To je za njih sad bila hrana i bestseler za prepriavanje sljedeih godinu dana. Natrpala san nabrzaka u kofer ili miraz, ono malo svojih traca i, fala Bogu, izletila kroz ona vrata kroz koja san se zaklela da bi me ponovo jedino mrtvu mogli, Boe sauvaj, unit. Kako ena zadnja sve sazna, posli san ula sve i svata. Jer tek kad s nekin prekine dou ti svi i svako sa svih strana sa kojekakvim informacijama i pikanterijama o osobi sa kojon si ivila i koji put dilila stol i postelju. Najbolje ta san ula, a i provjerila, jer je u to bilo svakom normalnom teko po-virovat, da mu je brak sa mnom ve etvrti, peti po redu. Da mu je jedna ena u Australiji, druga u Aliru, a trea pitaj Boga di. Ne bije ni on, ni Interpol naa. Mene stvarno triba totalno zaguit da se po-nen spaavat. Ja se moran skroz zagovnit da ponem iz govana izranjat, da se ne bi utopila u kanalizaciji. I tako san ja otila ili su me oni izbacili. Ne znan, ali na toj adresi me se vie nije moglo na. Vratila se ja u onu moju staru garsonjeru. Pola ove prie starcima nian rekla jer bi in srce pripuklo od tuge. Kakva san, takva san, ipak san ja bila neije dite, a glupe svekrve nikako ne mogu svatit da su i neviste neija dica i da in ne bi bilo drago da prema njihovoj ceri neko tako postupa, ali to je jae od njih i o tome je iluzorno govorit. Posli rastave nastavila san izlazit sa Zdenon, koja je za to vrime dok sanja bila u braku-mraku uletala i izletala iz raznih veza, vezica i kombinacija. U tom periodu bile smo slobodne, otvorene i spremne za potragu i nove pustolovine. Sve smo lipo izraunate koga bi i kakvog tipa tile na, ali u teoriji je sve to bilo lake nego u praksi, ta ete posli vidit na par primjera iz naeg iskustva. Eto, kako vidite, to se moje iskustvo povealo, a osjeaj nepravde i revolt skoija do nesluenih visina i ja san odluila o svemu progovorit i tako, ako mogu pomo nekom da zna ta ga eka. Zapravo, dugo mi se bilo teko odluit da napi-en ovu knjigu da neto kaem i o onome zata nisam ba struna i kompetentna, da o tome analitiki govorim, odnosno piem, jer nian ja ka neki psiholog ili brano savjetovalite, ali vidin da danas u novinama svak svakom daje savjete, a najmanje to rade strune osobe, pa san sama sebi rekla: A ta ne bi i ja, i tako san pametnija od njih devedeset posto. To ta neman papir i potvrdu za tu svoju pamet nema veze, neman ni za glupost. Nian ja eroun Ston da mi triba izraunavat oni aj kju. ta e meni neko izraunavat kolika mije pamet. Znan i sama. I tako san neki dan proitala u novinama da ti svi testovi za ispitivanje inteligencije nisu mjerodavni. Osin toga, znan dvi kojima su mirili taj aj kju i koje se sad po cilon gradu pusu i hvale kako su prile gornju granicu inteligencije i kako su ustvari blizu genijalnosti. A ja ih znan ko su i ta su. Jebate, glupe su ka kurac, da gluplje ne mogu bit. I zato ja neu dat da mi pamet niko miri.

Da ponen pisat knjigu okuraila me i injenica da danas, kako san imala sriu primjetit, sve svak moe i radi. Na primjer u politici, neko bude ministar zdravstva, onda ga smjene pa je ve za misec dana ministar poljoprivrede, porta, znanosti. Ministri etaju tamo-amo uglavnon po podobnosti, a manje po strunosti. To su neke sigurno strano pametne i uene glave, sve sami doktori. E sad, kako jedan ministar turizma priko noi more postat i ministar kulture i ministar ega oe. To mora bit stvarno lumen za znat sve o tin granama, kad je poznato da fakultet samo za jednu od tih grana traje najmanje etiri godine, a o doktoratima, koje svi odreda, pitaj Boga kako, imaju, da i ne govorimo. Onda, recimo, ja san mislila da pivat mogu samo oni koji imaju glasa, a vidin da danas piva ko di stigne. S glasom i bez njega piva se i reve na plejbek. Sve sama sintetika, plati i reve ka tovar. Svak crta i pie. Ko di dovati. I onda san sama sebi rekla, a borami iman i ja ta re i savjetovat, pa nek se uje i moj glas. Ta moja potriba za pisanjem nije se tek tako odjednom rodila. Znate, kad bi me otac kaznija i zakljua u samicu ja san se ustvari imala potribu izjadat svom dnevniku, ali neto me ipak odbijalo od toga jer san dola do zakljuka da samo nesritni ljudi imaju potribu komunicirat s papirom. Da nian tog trenutka bila sama ka pas u sobici samici ne bi ni meni ta ideja o dnevniku, samoi, nezadovoljstvu i pisanju pala na pamet. Tako da ustvari mogu za svoje pisanje zafalit ocu koji me tamo zat-vorija i di sanja dola do tog zakljuka. Jel gledajte, sritan ovik ima prijatelje, pa sa njima pria i dili svoje probleme. Nesritan i nerealiziran ovik pie o ljubavi, vodi ljubav s papirom i tamo sve uzdie i idealizira, a sritan ovik ima ljubav i ljubi i grli o-vika od krvi i mesa i pisanje mu ne pada na pamet. Poto ja sad iman konano tu potribu da sve ta mislin i ta me titi, da svu moju strategiju stavin na papir, ne mogu a da nedoen do zakljuka da ja zapravo nian sritna osoba. Moete se vi udit, ali to je sigurno to, jer nikad neu zaboravit kako san u sobici samici gledala u bil i papir isprid sebe i pro-klinjala situaciju u kojoj mi je on osta ka jedina utjeha i u kojoj san se jedino sa njim morala prisilno druit i iznit mu svoje jade. Ali odupirala san se tom, odupirala, i sad je dolo vrime kad vie ne mogu i neu i kad san se pomirila sa tim da apsolutne srie nema, i da, ako i ne stavi neki kameni u postole, uvik e te neto tako i tako bost. Pa i oni pjesnici koje san morala itat u lektiri odreda su bili nesritni i umirali u ne-kin vlanim sobama od gladi i tuberkuloze. Sad dobro, kod mene nije, fala Bogu, do toga dolo. Istina da nian jo nala ljubav svog ivota, ali se jo nadan i nian spremna na nikakva samoubojstva a i za tuberkulozu se naa lik. To ne. A sad u van malo-pomalo poet priat o svojin, prijateljiinim i raznim drugim enskim iskustvima koje san imala prilike ut i iz toga zakljuit i napisat sve o onim stvarima koje ene rade da bi pridobile, zadrale mukarca, a pritom ostale ta normalnije. O svim onin stvarima s kojim se ene susreu ivei i volei ljubavi srca svoga, nerjetko, slomljenoga. O onin stvarima za koje ene znaju da muki misle, a ne govore, o stvarima za koje muki znaju da ene misle ali ih nije briga. Jednom rjeju, o svim ovin i onin stvarima s kojima se susree obina ena i koje je spremna pritrpit i to za nita drugo osim za MRVU JUBAVI. KOGA NA? DOBRE PARTIJE DOKTOR JE DOKTOR Najvea ivotna tragedija moga oca je ta ta ima er, a ne sina, a druga njegova tragedija je ta ta er nije, kad je ve ensko, barem doktorica. Sin moe bit svata. Bija on uspjean, neuspjean ili isti propalitet, sin opet ostaje sin. Jedina mogunost kako se moe postat ponosan na er i kako ona more nadomjestit to ta ustvari nije sin je da bude doktorica. A ja jedino ta na svitu mrzin to su bolnice. Volin pomagat ljudima, ali ne mogu vidit krv. Moj otac tvrdi da se, za bit doktorica, ne mora vidit ni krvno zrnce, a kamoli krv. On govori da je dosta uzet eki, tuckat po kolinu i stvar je rjeena. Jedan udarac, dobije lani, drugi kavu i eto. Dama bude ili ivot. Mo bit ta oe, zavrit koje oe kole, ali doktorica uvik ostaje doktorica. To je jedini posal koji nee propast i di e ti se svi ili ivot klanjat, trait te, zahvaljivat, nagraivat, ljubit ruke i noge. Govorija je otac i u neku ruku ima i pravo, jer je ljudsko zdravlje neto za ta su ljudi spremni dat i zadnji novi, a na alost bolesnih e uvik bit, a i onih koji e se ljudskom nevoljom znat okoristit. Ne kaem svi, ali ima ih ka i svugdi. Jedanput, dok san jo bila klinka, vodila me mater u doktora zbog alergije koja me spopala. ula je za nekog doktora, kupila deset deka kave i odvela me. On je bija jako ljubazan, pregleda me i da mi neku mast koja ekspres pomae. Posli san saznala da mu to ba i nije bija dobar potez jer ta mast vie teti nego koristi, poto od nje rastu dlake ka po divljale, a koa se stanjuje. No, meutim, tajna je bila u njenom brzom djelovanju. I tako je meni neko vrime bilo dobro, mater je hvalila njegovu mast na sva zvona, a kad mi se pogoralo opet je kupila udesnih deset deka kave, ovi puta i bombunjeru i - hop - u doktora po novu mast. Nakon nekih misec dana dolo je vrime da i trei puta skoknemo u naeg barba doktora po mast, ali ovaj put nismo nita njemu kupile ve smo svratile u grad po moje nove cipele. Ja san cilin putem veselo skakutala maui keson i novin postolama. Kad smo stigle u ambulantu barba doktor se sav sritan, rairenih ruku i irokog osmjeha ge est zaletija prema nama, istrga mi na-

brzakca iz ruke kesu i sta se zafaljivat materi, govorit joj kako nije tribala, kako ne triba ba uvik poklone donosit i kako koji put more do i praznih ruku. Mater se od stida zacrvenila, a ja san planim glasom zamolila barba doktora da mi vrati moje cipele, koje je on ve spremija u neki svoj tajni ormari, mislei da su za njega. Barba doktoru je bilo malo neugodno, sta se ispriavat, otvorija je ormar i vratija mi moje postole. Kad smo sljedei puta tri-bale i po mast sestra je rekla da u ambulanti nema barba doktora, i tako sljedei put, i sljedei put sve dok nismo prominili ambulantu i doktora. Danas vie ne triba nosit kavu. Jedan pregled u privatnika kota treinu prosjene penzije u nas, a ljekovi su toliko skupi da se ovik prosto ne smi, ne srni raz-bolit. Kad bi nan barem sagradili koju lipu novu bolnicu sve to ne bi bilo tako. Na alost, ivot ili smrt danas ovise o debljini takuina. Ako ima love ide u privatnika. Dok ne doe na red sidi u mekim konin foteljama i lista domau i svjecku tampu, a ako si siromaan i nema im platit ljekove, nadu trai u beskonanim redovima pred derutnim bolnikim ambulantama i uglavnom ovisi od milosti drugih. A ne daj Boe da doe na bilo iju milost, da, Boe sauvaj, zalegne. Jednom san to provala kad sam imala trovanje eluca i ne bi to ni pasu poelila. Samo moram pohvalit osoblje koje je bilo super ljubazno. Ipak onim bidnim sestrama nije lako gledat i istit tue guzice i porkicu. Staje je. I tako je moj otac dugo upira da ja zavrim za doktoricu, ali ja, kako znate, nian uspila postat ni medicinska sestra, a kamoli doktorica. Mod a san i mogla, ali jednostavno nian tila, niti me je to zanimanje ikad privlailo. Moda zato ta san djetinjstvo provela ivei na drugom katu ambulante u ijoj je blizini bila mrtvanica. Tako da san ja sa svim nesritnim i smrtnim sluajevima bila upoznata puno prije nego bi izali u crnoj kronici, a na sprovodima san ispratila ilu generaciju tadanje staradi i nekih nesritnika. To je nama dii bila zabava. Tako da me razumite zato ne podnosin bolest ni smrt. Ako ne moran, ne volin ih gledat. Onda, recimo, za bit doktorica mora studirat sto godina. Najlipe ti godine odu za knjigom. Mis-lin, i to je pizdarija. Pa san seja razmiljala kako tu na neki kompromis pa zadovoljit oca, a i sebe. Kako zapravo do do doktora u kui, da bude vuk sit i koze na broju? Tako san dola do zakljuka da bi bilo onda najbolje udat se za doktora. To je stvarno do-bitna kombinacija. Mislim sve ene, a naroito medicinske sestre, za tim eznu. Ozbiljno, to je poznato iz povjesti. One su za doktorima naprosto lude. Za njima pizde. Nema veze jesu runi, stari ili gubavi. Svi prolaze. Sama titula dr. za njih je ravna boanstvu. I ta je najbolje, ne samo za njih, nego za veinu stanovnica naeg planeta. Ne mora on bit neto naroito bogat, ali imat doktora u kui, to je ve kapital. Samo, problem je ta su slobodni doktori rijetke zvirke jer su ve ka studenti razgrabljeni, rasprodani. Ozbiljno, njihjeuvik manjak na tritu. Lake ih je uvatit u drugom krugu kad su ve malo vremeniji, boleljiviji, rastavljeni, razoarani ili tako neto slino. Ali, kako san ve rekla, kakvi bili da bili, stari ili mladi, lipi ili runi, za njima vlada uvik veliki interes i potranja. To je jednostavno roba koja je uvik u modi i koja se nikad nee pokvarit ni izlizat.. Recimo, jeste li vi primjetili kako svi oevi govore kad udaju er: er mi se udala recimo za Matu, Stipu, Juru, ali kad se uda za doktora ime mu vie nije ni vano. Samo se kae: Udala se za doktora. Ili na primjer, zato uvik na neijim vratima pie dr., mr. i maksimalno dipl. ing., zato ne bi pisala i ostala zanimanja. Moda o tome niste nikad razmiljali, to vam je ve bilo ka normalno i niste obratili panju na vanost te titule dr. Al, eto, kaen vam i odsad p amet u glavu. Otkad sam ja sebi to utuvila u glavu da se mo-ran udat za doktora sve u vezi sa tim gledam, pratim, raspitujem se, kalkuliram, matam. Taman sam neto razmiljala o psihijatrima kad ono - op - neka emisija na televiziji o Frojdu. Stavila ja isprid sebe kekse, sokove, opremila se, napelila ui i sluam. Znan daje ovik ludilo poznat pa me ba zanimalo kako je to posta i je li ta vridi. Jer ja znan puno poznatih, a da su totalno bez veze. Negdi san proitala da za bit poznat mora bit osrednji. Pa me ba zanimalo koji je on. ula san samo da je sve probleme tumaija sekson. Ono, recimo, za tipa koji voli crtat i slikat, odnosno slikara, govori da se u djetinjstvu volija igrat govnima, pa san ba bila kurijoasta saznat im su se doktori volili igrat, jer ja kad san bila mala sa prijateljicama sam sa igrala na doktore. I tako gledam ti ja tu emisiju, gledam i saznam da je i ti na Frojd bija histerini biseksualac zaljubljen u nekog drugog doktora sa kojim se stalno dopisiva, samo ta taj drugi nije bija psihijatar nego ono za uvo, grlo, nos, ono otorino, staja znan. Ne znan ba ti latinski jezik. Kad je bija latinski u koli ja san obino bila u kinu. Osin toga, taj jezik danas vie niko ne govori osin doktora. To je mrtvi jezik, a ja volin ive j ezike. I tako je ti Frojd svoju prvu pacjenticu koja je imala neke depresije posla svom prijatelju doktoru, u kojeg je bija zaljubljen do uiju, da maloj izlici depresiju tako da jon operira nos. Mislin, malu uop e nije bolija nos, nego Frojd nije zna ta e vie s njon. Buca, pogaa, nagaa, gata ka svi doktori. Rauna, ono, ako upali upalilo je, ako ne, nikom nita. Zaradit u ja i prijatelj, nju emo zakrpit i svima dobro. I borami upalilo je. Mala je skoro umrla jer je taj njegov dragi koji ju je operira zaboravija posli operacije maloj izvadit tri metra gaze iz nosa pa se sve zagnojilo i zakomplici-ralo do te mjere daje Frojd mora zvat pravog

kirurga da ponovo operira malu i sastavi joj nos kako ona ne bi umrl a, a on najeba od suda. Naravno, svog dragog, koji je sve to i zgovnija, nije ni spominja da se on ne bi naljutija pa da izmeu njih ne pukne ljubav, a u gradu bruka. Muca je ka zaliven. Ali mala nikad sritnija. To je u ilom tom sluaju najlue i najudnije. Sritna da se konano oko nje svi vrte i spaavaju je i daje postala centar panje. I sad to oni tumae da je ona ka dite bila zapostavljana i da je tom operacijom i spienim nosom skrenila panju na sebe i tako se izliila, a Frojd sasvim sluajno zbog pizdarije i greke svog dragog posta slavan. Posli san ula da kad je tog ludog Frojda zabo-lilo grlo, da je on operira jaja. Ne znan je li njemu od toga prolo grlo, ali mala nikad sritnija. To ti je to, nikad nemo bit apsalutno zadovoljan i sritan. Izgubi na Drini, dobije na upriji. Njoj, eto, izliili duu, ali sjebali nos. Dobro, njoj je vie stalo do due, ali recimo ta bi bilo da joj je vie stalo do nosa? To bi bila tragedija. Da jednoj Splianki to uinu i sjebu joj tako facu, ona bi ih do Haga gonila, a Frojd bi umisto u povjest psihoanalize ua doivotno u uzu di bi moga sanjat i sam sebi tumait snove do mile volje. Tako san psihijatre ka potencijalne enike pri-kriila. Ko e s njima imat ivaca. Oni stalno akaju po ljudskoj dui, pa s vrimenom i sami malo skrenu i prolupaju. Sria da ja nian nikad u njih ila. Zamisli, jebate, da ja iman, recimo, problema sa snalaenjem u drutvu zato ta san, na primjer stidljiva i neotvorena, a on me poalje nekom svom prijatelju da mi otpila nogu samo zato ta su prijatelji. Bolje da seja snalazin ka dosad, kako mije daje, ali s obe noge na zemlji. Odbacivi, dakle, iz misli psihijatre, poela san intenzivnije razmiljat o ginekolozima. Psihijatar ne mora uvik nuno bit prezaposlen, a ginekolog bogme da, jer dok je svita i vika bit e i razmnoavanja. A ta vie posla, vie i novaca, bolje se ivi i lake die. Zato je moda ak i bolje bit ena ginekologa nego psihijatra. I tako me je iz vjestila jedna prija, staje nedavno rodila da ju je poraa neki rastavljeni, ludilo zgodan ginekolog i da bi on ba bija dobra partija za mene. Ja govorin da nian trudna i da nema anse da ga upoznan, a ona mije rekla daje dosta da iden na koji pregled, da neto prva poduzmen, jer da je taj ginekolog za popizdit stidljiv. Mislin, i to mi nije stvarno jasno, ginekolog, pa stidljiv. Svaki dan gleda one enske stvari, a boji se pogledat enske oi. Dodue, triba ga s jedne strane razumit, jer oi su u glavi, a ona stvar nije. Osin toga, oi su ogledalo due, pogleda enu u oi i sve ti je jasno, pogleda je doli i nita ti nije jasno. Sve isto. Al kako sad saznat koja je smjena taj doktor u bolnici i di mu je privatna ordinacija, nemam pojma. Provae mi prija to nekako saznat, pa san je zamolila, poto on nju ve zna, da ona ode prvo na pregled, a onda mu preporui mene. Tako bi sve bilo puno jednostavnije, prirodnije i manje napadno. Ona se, dodue, malo buni. Govori: Jebate Goge, ja iman mua, nije mi nita, nita me ne boli, ta u bez veze na pregledu i da me neko aka bez razloga. Alija mislin da u je uspit nagovorit, a onda u neto izmislit za sebe i Zdenu, a ako ba nita od tog ne uspije izvadiemo bar papa test. To nikom ne bi tribalo bit sumnjivo. Nekako mije lake kad je Zde-na sa mnon. Ona mi da kuraa. Kako vidite, sve to izgleda lako, ali nije. Samo ne triba odustajat. Upornost se kad tad isplati, a kad vas budu zvali gospoa od doktora niko vas nee za nita pitat di ste ga i kako uvatili, virujte mi, jo e van se klanjat i ljubit ruke. To je poznato iz povjesti. NIJE GA LAKO NA, AL NOGOMETA JE NOGOMETA Moda se to vama ini pizdarija, uvatit ga, ali, virujte mi, nije to lako. Najvanije je da vam se sve slae. Mislim u Splitu je to zakon i to triba potivat. Ono, boja majice sa bojom gaa, boja koulje sa bojom suknje, a bora i postole su zakon, to ne smite nikako omanit jer to je propust koji e vam bit teko oproten. Ako ste neto od te gore navedene odjee sluajno kupili na pazaru, nemojte priznat, pa sad da vas riu, kolju, peku, vrte na ranju, mue najgorim metodama vi i dalje tvrdite da je to mejd in Itali ili Pariz. Jer marka je isto kod nas vrlo bitna. Tu van odma meu prijateljicama i frajerima skae ina. Puno lake se uklopite u svako drutvo kad ste in i moderni nego of i staromodni. U nas van je vanije ta imate na sebi nego u sebi. To van ja znan jo od onoga moga nu i vidi. Dok nian poela govorit vidi nian vidila drutva, a o plavoj kosi da i ne govorimo. Uostalom, znate, priala san van. Zato nemojte kidat i bacat etikete. Nikako. Ako kupite, recimo, gae na pazaru onu etiketu sa starih gaa samo priite na nove i to na neko vidno misto. Dobro je da to bude ono La kota, Bos, Maks Mara i tako, nemojte i ispod toga. Ako niste nikad imali takav komad robe nabavite nekako bar etiketu pa je priivajte, ona bar more trajat. Druga vana stvar je da ste uvik u iru, mislin da pratite modu. Nema veze ako vam to ta je u modi ne stoji. Nema veze, bar vam niko nee mo prigovorit da niste upueni. Ako nemate novaca za kupit oju ili neki drugi modni asopis privrtite ga malo na trafici. Nee vam ena zamirit i odma ete znat ta je hit sezone. Ako su, na primjer, svi u ljubiastom budite i vi. Zato bi vi bili manje faca od njih. Zato bi ispali pizda, ma ajde molim te. Recimo, primjetila san prije par dana da jedna cura ispod majce na paline nosi silikonski reipet. To je onaj sa prozirnim naramenicama, a te prozirne naramenice su ustvari silikoni. To je isti materijal ka i oni ta ga enama utrcavaju u sise da budu vee. I dakle to san

primjetila prije par dana. Prekjuer san vidila ve dvadesetak cura sa takvim grudnjakom, a juer ga je ve imala svaka druga. ovik bi pomislija da cure nemaju personaliti, individualnost i da su povodljive. To, dodue, more bit, a i ne mora. More u tome bit mala doza svega toga, ali u biti one samo prate modu, ele uvik bit in i ka takve ta vienije i omiljenije u drutvu, ta je meni, za razliku od njih, tribalo sto godina da svatin. To je pametnija generacija. Briga ih za originalnost. Eto za sada toliko o oblaenju. A sad ponaanje. Kad ste se tako lipo uestile vano je sad znat kako se ponaat. Samo vi drite do sebe i neete falit. Nemojte previe pokazivat emocije, nemojte bit neto egzaltirani, budite mirni i ka ono nezainteresirani, ustvari najbolje van je muat. To na tipove u Splitu ostavlja straan dojam. Takvu ensku odmah e poelit oenit. Ono, to je ideal. Mirna, plava, tiha, posluna, to je po njihovom ena za brak. Oni nee ni pomislit da bi to mogla bit samo fasada i da takva moe u biti bit gora od one najbunije i najcrnje, ne. Virujte mi ako oete na enika samo tako tiho i mirno, vrtite glavicom, trepite okicama i ponekad se diskretno nasmijuljite. Ako ste malo, ta bi mi rekli otkaenije, anse za neku ozbiljnu vezu su vam vrlo male, gotovo nikakve, a o braku da i ne govorimo. Mislim ono ako se volite alit, vesele ste naravi pa koji put neto duhovito bubnete i svog partnera bacite u sjenu, anse da budete njegova ivotna druica su vam nikakve. On e svatit da ga ka takva samo sramotite i blamirate. To su po njihovom ene za provod. Znai tako: u kafiu lipo mirno siite i buljite u druge, na stolove se nemojte penjat, u disku nemojte skakutat. To nije ir. Vie e vas cjenit ako samo stojite sa strane, tupo zurite i tako. Ako ste manekenka ili miica vae anse da naete idealnog partnera su zaista velike. To su dva danas najcjenjenija zanimanja i zato nastojte da ih se nekako doepate jer onda su vam sva vrata otvorena, a budunost zagarantirana. Ne triba vam kola, nita. Dok lipota traje sve se da sredit i bez kole. ta e vam fakultet. Zavri ga i onda eka na birou cili ivot da dobije posa, a u meuvremenu gladuje ili prodaje karte u nekom gradskom zahodu, a ovako, kad si recimo miica, upozna neku jaku facu, ili dvi, tri jake face. Dva, tri sportaa iz prve lige. Oni ti srede ivot, o tvore neki biznis i jebe onda kolu, to je to. Jedino lipa ena ima privilegiju daje glupa. Da, recimo, danas pita nekog frajera bili vie volija provest dan sa uskrslim Pitagorom, Teslom, Sokratom ili sa Merlin Monro, svi bi van rekli ovo zadnje, virujte mi. ta e jednom nogometau Pitagora, molim vas, a i on sam, kad bi ga pita, reka bi: Jebate, Pitagora, daj plavuu, ali samo pod uvjetom da nije peder. To je ve via sila di bi Pitagora ipak zauzeja bolju poziciju. E sad, di ga i kako na, mislim tog snanog okretnog, miiavog, dobrostojeeg sportaa. Vano je i kretat se u drutvima di se takve face mogu upoznat. Ono, pratit sve vanije prijeme, posjeivat nogometne utakmice. Jer sporta je sporta. To je ipak prilika. Ako te takav koji uoi cili svit je tvoj. Kupi njega neki vaan klub, a ti onda lipo s njim. Hop, on po utakmicama, a ti po butiga-ma. Svima opet dobro. To vam je to i o tome. Razmislite, sportai su dobra prilika. Zdene je, na primjer, u osnovnoj koli bila luda za nogometaima. Skuplj ala je sve slije sa njihovim likovima i lipila u albume, dok joj je na vratima uvik visija poster sa slikom ile reprezentacije. Naravno Hajdukove. U to vrime sviali su joj se neki blizanci ta su igrali u Hajduka, ali jedan joj se blizanac svia malo vi e, pa je nagovarala mene da se meni svidi onaj drugi. Ja, dodue, nian nikad vidila ni jednog ni drugog osim na Zdeninim slikama. Slije su bile malo male i premale pa im se face nisu ba neto dobro vidile, ali za uinit ljubav Zdeni pristala san i poela po svojim tekama lipit slije tog blizanca kojeg mi je Zdena dodjelila. Koji puta bi se zabunila pa bi zali-pila Zdeninoga, na ta bi ona totalno od ljubomore popizdila. Nikako nije mogla sva tit da su oni meni isti i da san ih pomiala. Toliko je ludovala za tim blizancem da me je jedan puta nagovorila da idemo na utakmicu. Imala je neku tetu ta radi u kazalitu koju je uspila izmo-lit da nam za tu prigodu ak nabavi i perike. Zdene je nabila na glavu jednu crnu kudravu, ta joj se sputala do struka ka konjska griva, navukla uske crne kone gae sa dezenom zmije ta ih je posudila od jedne osmaice i obukla gori samo crni reipet na koji je prisila metalne zakovice. Meni je nabila crvenu izrepanu periku, rozi mini i milijon nekih lanaca oko struka, vrata i ruku. Jebate, jedva san odala. Pritiskalo me ka da nosin pet tona na sebi. Parila san teglei konj. Zdene je jo navukla neke materine tikle, ja izme od one osmaice i tako smo se uputile prema stadionu. Malo dalje od kue stopirale smo i neki nam je tip u bisnom autu sta. I dan danas se udin kako nas nije silova ili negdi odvea i bacija u neku fou. Ali eto, fala Bogu nekad ovik ima vie srie nego pameti, a valjda i Bog uva dicu, siroad i neobuzdanu i nerazumnu mladost, pa smo na stadion stigle ive, zdrave i u komadu. Dodue, ja san jedva odala od onih lanaca po meni, ali Zdene me vukla ka krepanu koko, a ja san kaskala za njom. Uglavnom, da van ne duljim. Ona je to liko urlikala na tom stadionu, a pogotovo kad bi taj njen dobija balun. Toliko je urlikala, vriskala i skakala gori-doli, usput vukui mene gori-doli, daje ili stadion gleda vie nas nego utakmicu. Jedan moj barba je stalno buljija u mene, a ja san se pravila da to nian ja i da ga ne pripoznajem.

Njemu bidnom izgleda nita nije bilo jasno. Zdene se i dalje derala ka da se naila ludih gljiva. Ma vidi ga, vidi ga, je li daje ludilo faca, reci Goge, je li da je legenda? Jebate pari da se rodija sa balunom, d a je srasta njim. Ma pogle ga, ludilo je. Uhhhu, ahhhha. Nian, da vam pravo reen, znala ta u joj re jer su meni iz te daljine bili svi isti i mutni, poto san malo kratkovidna i mirkam. Uglavnom, na toj smo se utakmici toliko izblamirale i vie smo sliile na makare nego navijaice da mi vie ni u najgorem ludilu nije padalo na pamet da sa njom posjeujem sline spektakle. Zbog toga se bila neko vrime ofendila na me, a kad san je pitala: Jebate, Zdene, staje tebi kod tih nogometaa tako napeto?, rekla mije: A ta nije? Sve. Lipe dlakave noge okse-rice, onda kad ono stanu u red za slobodni udarac, pa se uvate za jaja da ih ne opizdi balun. Onda kad skinu znojnu majcu, pa je bace u publike, pa kad tre i malo namitaju maloga u gaama, sve, a najvie ta njihova divlja energija i izdrljivost. Za enu je vrlo vano daje muki izdrljiv, a sportai to dokazano jesu, divila se i dalje Zdene i priala o njima s totalnim transom i divljenjem. Ja ba na to nisam gledala ka Zdene. Prvo ta im nikad nisam vidila noge, jesu li dlakave ili nisu, jer uvik nose neke visoke dokoljenke, a poto su uglavnom svi kratkono-gi, one kratke gae pokrivaju im butine tako da in od ile noge mo vidit samo koicu od kolina ta mi, moran priznat, i nije neto napeto za poludit. Onda, recimo, znojna majca se meni pomalo gadi, a ni sa njenom spikom o njihovoj izdrljivosti se ba ne bi sloila. Jer ako se oni izdivljaju i istre svaki dan po terenu, malo e im ostat snage za skakanje po kui i eni. O svemu tome se da razmislit. Panju u svakom sluaju triba obratit, jer ba nogometae puca glas da su obiteljski ljudi. Brzo im dosade te utakmice, urke, putovanja, enskice, i zato se uvik rado vraaju kui. Onda nije vano je li njemu za kuu ostalo ta energije ili nije, ali je bar u kui, ne skita se. Nije to ludo, pratite vi te utakmice. Brak sa nogometaima ne puca lako jer svaki nogometa, recimo, sa svojom manekenkom provede par godina u divljem braku, putujui po svitu iz kluba u klub, a tek onda kad je isprovaju i detaljno istestiraju ulaze u brane vode. Samo im sad ovi zakon, koji izjednaava branu i nebranu zajednicu, ne ide ba u prilog. Nedavno je jedna manekenka tuila svog nogometaa s kojim je ivila u divljem braku dvi godine, nakon kojih ju je on utnija u aut, i traila odtetu od miljon maraka. I bome dobila. Mislin da e nakon ovog primjera sve manje mukih dovodit enske doma na probni rok. Ali, nemojte dat da vas ita pokoleba. Samo vi, drage enskice, pratite nogometne utakmice i ako budete djelovale brzo i efikasno sve e bit u najboljem redu. Rok nogometaa je kratak, a njima je stalo da se udome. Zato ako ga ne uvatite, upucate i zatresete mriu vi, druga sigurno oe. Morate bit svjesne da su o ni vrlo traeni na tritu i da se vrlo brzo razgrabe. ODJELO INI COVIKA Jebate, juer san totalno ispinila. Ila san trat oko Marjana, a mislin, ja i tranje tri pojma. Nakon pet koraka uspuen se ka da san kopala ili dan, a svaka mi noga vodi svoju politiku. Nikad, dodue, nian bila neki sportski tip, nian ni sad, ali se koliko toliko prisiljavan. Moran, takva su vrimena. Moja baba nije nikad trala bila je debela i zadovoljna, ali su oko nje i sve ostale babe bile debele, takve su ih muevi prihvatili jer za druge nisu znali i svi su bili sritni i zadovoljni. To je prije u neku ruku bila i moda. Pa pogledajte samo sve one lipotice koje krase pusta slikarska platna starih slikarskih majstora irom svita. Sve su bile pupaste i punane, ka i Metrovievi kipovi. To je bila takva moda i enski ideal. Blago se njima. Mogle su ist i odmarat se koliko su tile. I ta su bile deblje, bile su poeljnije. Da je bar danas takva moda, ali, eto, nismo mi te srie. Em moramo ist ka tii, od straja da ne nabijemo koje kilo, a onda uz to stalno neto moramo vjebat, natezat, rastezat, muit se da bi se uvrstile, stegle i zategle. Sve je to kriva ona glupa anoreksina Tvigi. Otkad se ona pojavila na tritu poelo je ensko izgladnjivanje. Da se bar umisto nje pojavila koja bucmasta i obla enica, spasila bi ilu generaciju ena irom svita. Bile bi mirnije, oputenije, zadovoljnije, jer kad je eludac prazan ivci skau, ene su razdraljive i od ivanosti i gladi vrite po ile dane. To je poznato iz povjesti. Zato se ditetu kad plae odma da boca mlika i ono kad je lipo sito umuk-ne i ubije oko. Da su odrasli pametni vodili bi se za tim. Ali, eto, umisto toga svi oko mene neto tre, skau, treniraju, izgladnjuju se. Tipovi nabijaju kondiciju i miie, znoje se ka stoka da se posli mogu puvanderit i kuvat enske na miie. enske voze bicikle i role, pa stalno molin Boga da se koja ne zabije ume, dvi-tri babe idu gori-doli i priaju o receptima, a matere guraju kolica. Uglavnom, sve se to giba, pa m oran i ja. Dobro mislin u odreenim granicama to je zdravo, ali ne valja pretjerivat. I dok tako trkaran, koji puta bacin oko na neke parove ta se vataju po klupama i stinama. Ja to vie ne mogu. Mislin, ono, patit za plavin i zelenim oima i valjat se po stini koja me bode sa svih strana. Moe on, ta se mene tie, imat oi koje god oe boje, moe gledat i ukrivo, ono troloo, al da smo mi lipo umeko. I tako dalje pomalo vie odajui nego trkarajui primjeujem da ta vie treniran da mi je gore. Na jednoj rupi zaepin na drugoj mi puta. Uvrstin noge, omloha-ve guzice, smanjin struk, obise se sise, pa ne bi Bog to sve utega, zatega i povata. Sise mi sve vie lie na pase koje triba vatat po dvoritu. Ne mogu ja to vie, naporno mije. Jednog dana kad mi sve dopizdi pustit u ih s lanca pa nek idu di oe. To doe tako valjda sa godinama. Kad se sitin da bi tako morala ili ivot trenirat, doe mi za ubit se. A svi zagova raju zdravi ivot, govore, piu o tome i bombardiraju nas informacijama sa svih strana. I sad, jebate, kad bi

ovik sljedija sve one upute iz asopisa ne bi nita ili dan radija nego na sebi i po sebi. Ono, opiturajte kosu, izmasirajte lice, izmasirajte tilo grubon rukavicon, skinite mrtve stanice, oistite lice tonikom, oistite lice mlikom, namaite ga nonom kremom, ispod oiju uljem, iznad oiju masti, napravite kupku za tilo, izmasirajte bedra antice-lulickom kremom, depilirajte noge, ruke, pazuh. Iupajte se, raupajte, istegnite, protegnite. Sve ta stavljate u teu stavite na lice: masku od kukumara, jogurta, meda, jaja, pure, brana, banane, maslinovog ulja. I tako, samo pazite da ko ne naie kad se ila zalipite, izlipite, i zacimentate jer bi se moga pripast i zanesvistat. Jebate, kad ue u apoteku toliko je tih nekih boca s vitaminima i mineralima za zdravi ivot da vie ovik ne zna staje ta. Ispada po njima da kad bi to sve popija da ne bi starija ka ni ona slika Do rijana Greja. E sad, lako je onim manekenkama ili dan radit na sebi i po sebi kad nemaju drugog posla i to in jo debelo plate, a ja i ono malo crkavice moran potroit na sve te kreme, kremice, vitamine i ostale pizdarije. A znate li zato mi, jadne ene, sve to radimo? Nije to bez veze, nije da se nama ba sve to radi pa nisu se nae babe toliko rastezale, inkartavale i mirisale, a bile su sritnije od nas i skoro se nikad nisu rastavljale. To nama Holivud i Amerika nabijaju tempo. Sve je u ovom modernom svitu postalo normalno i niemu se vie ne triba previe udit. Mis-lin, prije bi ono izmeu parova bila razlika uvrh glave pet est godina, a sad, jebate, ima i po etrdeset. Tako da bi ja preporuila tridesetogodinjacima da lipo stanu u red isprid rodilita i izaberu odma sebi enu in se rodi, odvedu je doma i lipo odgoje po svome. I taman kad oni budu imali ezdeset ena e in imat trideset i ku bolje. Dobiju je lipo nevinu, prilagode sebi i eto. Mislin, to je jedina ansa da dobiju nevinu enu, a poznato je iz povjesti da im je do toga jako stalo. Prije, recimo, kad bi neki ovik od tridesetak godina oenija enu od osamnaest proglasili bi ga pedofiliarem. Vrimenom su takvi sluajevi postajali sve prihvatljiviji pa bi, recimo, onog od etrdeset, ta oeni enu od sedamnaest proglasili pedoflliarem, posli od pedeset, pa ezdeset, a sad je sve to otilo k vragu, izmaklo kontroli i zdravom razumu, pa pedofiliari uope vie zapravo nisu pedofiliari, ne postoje, jer je to sve postalo normalno. Ono, da bi zet ai od mlade moga bit aa. Tako da jednoj eni nakon pedesete uope nije lako na frajera. Nikako. I ta bi onda tribale napravit sve one jadne i ostavljene ene od pedesetak godina. One nemaju anse. Moraju totalno zaboravit na neki zajedniki ivot sa mlaim mukarcem, sa svojim vrnjakom i sa starijim od sebe. Mlai e je iskoristit, vjebat na njoj vjetine voenja ljubavi, opljakat je i uvatit crtu. Njen vrnjak, odnosno pedesetogodinjak ili neki dobrodrei ezdesetogodinjak uvik e se prije odluit za jednu od dvadeset i to e bit sasvim normalna i prihvaena stvar. E sad, ta toj jadnici od pedeset preostaje? Ne puno toga, samo par solucija. Ili da zaboravi na to da bi mogla na stalnog partnera i pomiri se sa tim da e sama sebi morat bit dovoljna te pokua koliko toliko uivat u svojoj samoi. Bavit se nekim amaterskim slikarstvom, vezenjem, kukianjem, aerobikom, u-lanit se u klub ostavljenih ena ili kupit pet-est kunih ljubimaca i vodit ih na pianje svako po ure. Drugo ta more uinit je da pristane bit renta, ono, da je iznajme i da bude iznajmljena, ili da kupi vibrator i bude sama svoj majstor, ili na koncu konaca postane lezbaa. To su te sve raspoloive mogunosti za jednu ostavljenu pedesetogodinjakinju. Nema ti tu puno opcija ni solucija. Stariji muki sve ee nalaze mlade enske, ostali su samci ili pederi, i eto, to ti je ta ponuda, surova stvarnost. I zato se mi, jadne ene, nikad nismo vie bojale ostarit nego danas. Jer je danas najvanije koliko ti je godina i kako se dri. O tome ti ovisi duhovno zdravlje i seksualni ivot. Zato mi, bidne, trimo, rasteemo se, uteemo, bildamo, masiramo se, inkartajemo, plastino operiramo, punimo se silikonima ka punjene tuke, gucamo ake vitamina i minerala, i to sve zato jer se bojimo samoe, bojimo se da nas ne odbace ka kante za kovace i na taj se nain borimo ta bi rekli: ZA ONU MRVU JUBAVI. Zato sve ulaemo u to nae prolazno tilo, a ne u pamet jer je takva potranja i ponuda. Zakon trita je da za enskom pameti niko nema potribe. To sanja davno zakljuila. Ono, jebe pamet, uvaj tilo. Eksport-import guzica je u opticaju, ali ekspo-rt-import mozga nije. Pa ove sve vanije face, manekenke i glumice osiguravaju tilo na enormne svote. Recimo, noge na pet miljona maraka, pa sad ako ima dvi to ti je duplo. Isto vridi i za sise, guzice, a za pamet, borami, jo nikad nian ula da ju je neko osigura. enska je guzica puno vridnija od enske pameti. A ja san ba tila, uprkos svima, osigurat pamet, ali su mi u osiguravajuen drutvu rekli da to ne osiguravaju kod ena jer da mi toga nemamo. Budali koja mi je to rekla skoro san prosula njegov muki osigurani mozak, ali san se u zadnji tren suzdrala i tresnila vratima, jer teta osiguranja ta bi mu isplatili za njegov nitavni muki prosuti mozak. Istina je da kod veine ena taj mozak danas nema presudnu ulogu u borbi za uspjeh. Recimo, jedna manekenka proeta pistom i - op -100 ilja-da maraka. ili svit je zna. Obogati se i kad oe pokazat da je uz to jo i pismena zamoli nekog da jon napie memoare u kojima e se ona ispovidit sa koliko je tipova spavala osamsto il iljadu. Shodno brojki mukih koji su protutnjili kroz njenu postelju ugled joj raste. Da se, recimo, o tom izjasni neka naa kolovana ena rekli bi joj da je kurvetina i linovali je, ali ova uzdignute glave seta po svitu i slikaje se na tuim jahtama, ka ona Nomi Kembl. Dakle, te memoare, koje joj drugi napie na osnovu njenih podataka, ona potpie i priko noi je jo proglase i knjievnicon, a

proglumi u filmu puno prije od bilo koje akademske glumice. Eto, sve to ena napravi, a da usta ne otvori. Na nju im neko baci pogled prodre jon u misli. Jer one se sigurno dre one poslovice daje pamet ene u njenoj lipoti, a lipota mukog u njegovoj pameti. Zato uz uspjenog, promuurnog sredovjenog mukarca nikad ne ide uspjena, promuurna sredovjena ena, nego ena potpuno suprotnih karakteristika. Tome se ne triba udit, jer svit inae govori da se suprotnosti privlae. Recimo, jedan fiziar nikad nee etat fiziarku, nego ba suprotno. Jednu koja fiziku nije mogla ni smislit, ali zato fiziare oboava. To je zakon spojenih posuda i to je poznato iz fizike. Daje recimo, ona Slavica Ekleston bila fiziarka, di bi nju Berni upozna?! Pa ne bi on pritraiva razrede i laboratorije po Hrvakoj. Zna se di se zgodne enske trae - po modnim pistama. I tako je on nju lipo skupija, oenija, uivaju, svi im se dive, slave ih i piu o njima, a da je bila neka tamo fiziarka ili matematiarka ko bije vidija i uja. Bila bi na minimalcu i smrzavala se u nekom vlanom sobiku zasuta svakojakim knjiurinama i boicama za eksperimentiranje. Ima, moran priznat, i nekih drugih udnih kombinacija. Evo itan ba juer u Slobodnoj naslov: Nian ja kurva, ja san doktorica filozofije. I sad, da van skratin priu. Ta van se doktorica slikala gola za Plejboj. Njenu sliku sa cicama broj osan ubra je neki bogatun i posla jon stosedamdeset iljada do lara samo da je upozna. Ona je njemu odgovorila: Ja san, gospodine, doktorica, a ne kurva, fala van lipa i usput uzela lovu. To nije po meni fer, jer kad je ponudu odbila tribala je i lovu. Nemoralno joj je ta joj nudi lovu, a nije joj nemoralno uzet tu istu, al dobro, nije to sve. Meutim kad je na njen raun silo est miljona dolara ena je pala u nesvist i izustila: Biu kurva, jebe doktorat. Ona negira daje sa gospodinom imala bilo kakvi intimni kontakt, samo kae da gaje upoznala jer on ka jedan galantni, fini, obrazovani i svjecki stari gospodin to zasluuje. I da najmanje ta je mogla uinit za njega bilo je da mu stisne ruku, popije sa njim pie i malo proakula. Kae daje to sve ta su radili, a njegov identitet nee otkrit. Normalno da nee jer bi mu ja prva poslala sliku i pristala se upoznat sa njim. Jebate, priala bi mu prie i bajke prije svakog spavanja. Samo da me ne dira i da mi lovu. Kad sam to ispriala Zdeni ona je pala na guzicu i rekla da njoj ne bi nita falilo i daje malo takne, ako je ve u pitanju toliki iznos. I staje sad tu poanta? Eto to daje ta mogla bit doktorica sto godina i ne bi se tako obogatila ka kad se skinila za Plejboj. Ali eni alal vira, vidi se da nije uzalud studirala filozofiju. Jer, jebe ti teoriju ako je ne zna primjenit u praksi. Ja mislin daje ona tu pripisala i samog Hegela. Njemu Penthauz ne bi pa na pamet. Kae se da vrime pokazuje koliko su neije postavke i teorije valjane i opravdane i sad na ovom primjeru vidimo da je on zglajza. Ali zajebali su se i Marks i En gles oko svojih teorija pa ta ne bi i on. Jedna druga pie ovako: Stojim prid dvojbom koja to je i nije, ono, more bit, a i ne mora. Naime, mukarcu kojeg volim je trideset pet ali materjalno nije ba potkovan. Drugome je ezdeset pet, dobrostojei je, ta nije zanemarivo. Ne volim, ga ali ne mogu da se ne prisjetim megahita Tine Tarner "Sto sad ljubav ima s tim ?". U ovim ludim vrimenima neimatine i steaja ljubav mi nekako izgleda ka luksuz. I ta u sad? Prihvatim li branu ponudu starijega na utrb mlaega, svjesno u se odre seksualne privlanosti ilitiga sirovih strasti. Ali dobar seks u podstanarskoj sobi blidi pred materjalnim blagostanjem. Samo se bojim one da i bogati plau. Ja bi jon rekla, e moja, ova, ona, ti. Ne mo prnit i stisnit. A ta ako se mladi obogati, a stari bankrotira? Sve to more bit, a i ne mora. Ali, draga moja, ti si se ve i tako odluila za svoj komfor, jer da si ti, duo, istinski zaljubljena, ne bi te uope muile te dileme. I sad da se vratimo, poveemo i zakljuimo ta mlade cure zapravo privlai na tim starcima. Zato starce privlae mlade ene znamo. Raunaju, nije im jo puno ostalo od ivota i ele posljednje dane provest uranjajui u mlado meso. Od toga ta e lovu ostavit dii nemaju ba nekih izravnih uitaka, a od mladog mesa i te kako. Starac rauna, nakon moje smrti, jebe me se, nek se kolju. Ka ona An Nikol Smit ta se sad kolje sa rodbinom svog pokojnog mua. On je ima nekih devedeset, a ona trideset kad je umra. U tu ljubav se ona zaklinje, a dolare ne da. A zato se mlade cure veu za starce? To je isto objanjivo. Momci teko nalaze posa, curama vrimenom dopizdi vodit ljubav sa njima na kamenju. Dopizde in topli sendvii, pie. Tile bi se ispruit na francuskom krevetu, tile bi provat jastoga uz svi-ice, doruak u krevetu, a ne uvik ist tople sendvie iz kojih in kapa majoneza i ajvar dok etaju. I za to su spremne pritrpit malo smrdljivog daha svog partnera ili recimo njegovu protezu u vlastitim ustima koja nerjetko ispadne dok se ljube. Spremne su i na vijagre i oronulu kou, usahle miie i sto drugih degutanterija jer znaju da to nee dugo trajat i da e, kad zakopaju svoga dragog, otkopat i otpoet novi ivot sa mladim vitezom u dvorcu izgraeno m na temeljima njegovog imanja. Osin toga znate onu: Mladi bi tili bit vjerni, ali nisu, stari bi tili bit nevjerni, ali ne mogu. Zato, drage moje, trite, rasteite se, mazite i neka vam ne bude teko jer o tome vam ovisi egzistencija i samo tako zaobiete biro, sindikate, jad, emer, tugu i nezaposlenost. I slikajte se, ovjekovjeite tu svoju mladalaku rasko. Veina ena to ne radi, jer dok su mlade imaju sram, a posli kad bi tile, nemaju tilo.

Zato pamet u glavu, moda se i na vau fotografiju zalipi koji bogatun. I kad vas pozove, nemojte se sekirat. Budala e mislit da ima negativ, a pametan svit e se koristit kopijom. Jer, ovik oenjen mladom enom slii na ovika koji je kupija knjigu daje drugi ita. I vas e naravno neko malo posudit iz njegove biblioteke, ali pazite da se to ne sazna i da vas uredno vrati ka ta je i pristojno u svakoj biblioteci. Nemojte past u nesvist ako vam se priko noi na raunu nae est miljona dolara i nemojte da vas pee savjest. Tim jadnim starim bogatunima i tako je blizu kraj, oni su svjesni da tu pustu lovu ne mogu ponit sa sobom u grob i moraju vam bit zahvalni ta su bar djeli toga imali kome ostavit, a zauzvrat malo naparit oi prije negoli im se zauvik sklope i lie ih vae lipote. Tako su van uinile i ona An Nikol Smit i doktorica filozofije, pa ta ne bi i vi. U poetku e vam svi govorit: Kurva, kurva, znala je posa!, ali kad ponete baratat tom lovom, stvorite imi, organizirate gala urke za det-set, priko noi ete od kurve postat dama. Jer, naravno, kad budete baratali velikom lovom djeli ete odvojit i u humanitarne svrhe, ono isto radi imia, kako i rade te poznate i slavne osobe. To nije teko. Poalju vas par puta u Afriku da se slikate sa malim crniima, koji put naprave neku fotomontau na ratitu ili slikaju neku sestru iz daleka, a kau da ste to vi. I - op - eto priko noi postanete jo i humanitarka. Svi e vam se klanjat, ljubit ruke i govoriti: To je dama, ena velikodunica, humanitarka. A da niste imali, ne bi imali od ega ni odvojit koju lipicu il kuniu i sve te hvale vrijedne etikete ne bi se zalipile za vas. Jer, drage moje, tilo i odjelo na njemu u dananje vrijeme ini ovjeka. I zato se pobrinite da ga ta bolje sauvate i ta raskonije obuete jer se ni u Pepeljugu princ nije zaljubija dok je uala kraj kamina u tracama i igrala se golubima, nego kad ju je vidija na balu svu u sjaju, draguljima, svili i kadifi. Samo san vam jo zaboravila re da za tu novu modu, u kojoj se stara i oronula tila stiskaju uz mlada, ipak triba imat dobar eludac koji ja, moran priznat, nikad nian imala. Zato mi je kako je. Dl GA TRAIT? U AVIONU? Svitu moj, danas san se upravo vratila iz Zagreba u na lipi Split i to avionom. Ko nano san saznala ta je to pravi stres i straj. Ne da me streslo, nego me tako izdrmalo, prodrmalo, izmukalo da san skoro vlastiti bubrig povratila. Jebate, doa mi je do grla. I da se tu naa neko struan moga ga je odma transplatirat u nekoga dijalitiara. I jo govoru da je splitski aerodrom drugi po sigurnosti. Je, za doivit sigurni stres. Uvik iznad Splita neto zapue, zagrmi, zatutnji i pone bacat oni avion tamo-amo, ka da u njega tuku tri tornada i sto oluja. ila mu karoserija pone kripat, a ja se stisnen ka srdela u konzervi i pojaan sve dotadanje molitve i ufanja. Vie se izmolin u avionu nego u bilo kojoj crkvi. Tako mije valjda lake, ne znan. A nemoan si u onoj kaseti, nemoan. Sidi svezan i moli Boga da sve dobro proe i da jo jednom vidi face svojih najmilijih i najmrih. Kad osjea da bi smrt mogla svaki as zakucat, sve staje ivo postane ti drago. Nikad nee ut da neko, na primjer, u avionu kae: Dabogda ga vie ne vidija. Nikad. Jedino u avionu zaelin se svekrvinog slaahnog lia i umiljatog glasa. Znan da je u biti svakog straj letit avionom, samo neki nee da priznaju. Prave se vani. Uostalom ja san ula da se samo glupi ljudi ne boje leta avionom. Nemojte me krivo svatit, nian ja to rekla, to je negdi pisalo, a ja san samo proitala i tako to prenosim. Svak ima neke sisteme kako ubit straj. Neko ilim putem neta ita, neko ne prestaje ist i pit, neko non-stop brblja, puai vau, a ja, na primjer, svako malo koin nogon. Avion malo poskoi, propadne ili prdecne, a ja zakoin bez konice. Jedna moja prija, ne znate je vi, ubija straj non-stop buljei u prolaz. Govori da joj se tako pari ka daje na zemlji. Ja, suprotno njoj, stalno buljin u krilo. Tako san bar sigurna da jo letimo, da nije otpalo, i da nijedna tica ni tiica nije uletila u motor. Zdene voli kad su motori beumni, a ja bome kad sve bre-kee. Kad ih ujen sigurna san da svi rade. Svaka promjena zvuka motora za mene je stres, uvik po-mislin da je koji riknija i da emo morat nastavit letit samo s jednim ili Boe oslobodi nijednim. Grozno. Brrrrrr. Kad se god spreman na let uvik se iznova ponen udit i pitat kako se to udo uope more dignit u zrak. Nita mi ne pomae ono ta su mi objanjavali, i to ak neki strunjaci o potiskivanju, istiskivanju, hidraulici i duplin komandama. Nita ja to ne razumin. Mislin razumila bi da ide put doli, ali gori, to mi stvarno nije jasno, niti mi to iko more objasnit. A ne mora ni pokuavat, jer, bome, svaka se stvar lake sputa nego die, to je injenica i fizika. A onda, ta ako ga otmu pa se recimo ne daj Boe sa tobom zabiju u neko brdo ili neboder? ta onda? Kad se ukrcavan uvik brojim putnike, molin Boga da nas ta manje ue i da budemo ta mraviji. Raunan, lake emo se otisnit ako smo tanuniji. Debele ne bi ni tribalo putat u putnike avione. Oni bi tribali letit u nekom oklopnjaku, nekom ratnom avionu ili u svakom sluaju u nekoj letjelici od vreg materijala. Na primjer, elika. Na kraju krajeva, ne moraju ni letit, mogu i vlakom. Oni su i tako tromi i spori, nigdi im se ne uri, a avion je za nervozne koje ne dri misto nego ka skakavci moraju skakat s jedne na drugu stranu. Prije svakog leta ne spavan i ne jeden po tri dana. Kad me vode na ae rodrom pari mi se da iden na stratite, a prolazei kroz onaj rengen imam osjeaj da me alju na elektrinu stolicu. Jo me tamo ilu ispipaju i to uvik neke policajke. ta ja znan, ako me ve neko ima pipat bolje onda policajac, jer meni je

perverzno kad me ena pipa. Moja prija govori da je njoj perverzno i u enske ginekologa, tako je meni perverzno to pipkanje policajki po mojim kukovima, bokovima i guzama. Stvarno. Govore neki, ne triba se bojat aviona, to ti je najsigurnije prevozno sredstvo. Da! Ak o padne mrtav si i gotovo. Ne ti utjehe, jebate! Da san tila bit mrtva mogla san se i sama itnit sa nekog brda ili nebodera i gotovo, a ne ekat da letin avionon i uz to jo platin kartu za samoubojstvo. Ako padne, mrtva si. Ne ti ta me utjei, lipa slika mene u komadima, iskombinirana sa jo nekin. Ono, moja ruka, tue noge, a glava i dokumenti, pitaj Boga iji. Utjeno za popizdit. Pie da statistike pokazuju kako u saobraajkama puno vie svita pogine. Slaen seja s tim, ali kad auto opizdi pogine dva-tri ovika, a avion kad padne odma trista dua odleti na nebo. Sian se kad san jednom itala u novinama da je jedan pilot bija mortus, uredno spustija avion na splitski aerodrom, a onda vozei autom put kue opizdija u prvi stup i na mistu osta mrtav. I sad, kako u ja bit sigurna da neki takav nee s avionon opizdit u prvo brdo. Bilo je takvih sluajeva, nije da nije, pa posli kau krivo vrime, magla. A jebate, svakom je, kad se opije, magla. U tome i je stva r. A moja prija Zdene govori daje njoj let avionon ludilo. Da joj je to najlui orgazam za doivit. Ono, kad se avion die, sputa, pa one turbulencije. Go-ri-doli, tamo-amo. Ludnica. Govori da je ona to itala kod neke Erike, provala i oduevila se. A ta e, sto ljudi sto udi. Ja tu ba ne vidim nita specijalnoga. Mislin, volin i ja da se die, ali ne avion nego ono staje normalno da se die kad oe doivit taj orgazam. Moda u mom sluaju orgazam na zemlji sa frajerom nije ka njen u zraku bez frajera, ali kad frajeru ona stvar padne, ostajemo, fala Bogu, oboje ivi, zdravi i pravi, imamo anse za neko drugo dizanje, a kad padne avion, mrtva je doivotno: ona i orgazam, nemaju vie nikakve anse za uzbuenje ni dizanje. Osim toga, moje je puno jeftinije. Neka je moda malo loiji doivljaj, ali zato manje i kota. Frajera mo na di oe i to bez rezervacije, a avionsku kartu mora rezervirat i masno platit. A ona muka stvar jo uvik je jeftinija od avionske karte. Barem kod nas. To san van ustvari tila re, da seja u avionu ne mogu zaljubit nikako. Ni pod razno. Avion ka potencijalno misto upoznavanja i zbliavanja definitivno ne dolazi u obzir. Otpada! Meni su gori pod oblacima od straja svi tipovi isti, svi su mi ka jedna velika crna fleka, i ta su mi blie, to me vie nerviraju. Ono, kad sidnu kraj mene pa ponu s pitanjima: injorina, jel ovo stojimo ili idemo, koliko jo imamo1? Znate, nian bija u domovini petnaest godina. Jako san uzbuen. Ima li vas ko saekat na aerodromu, ako nema ja u vas pribacit, kako se zovete, ajme lipog imena, a ko van gaje da, di radite, oete li neto popit, odakle putujete"?, i tako. Mrzim kad me neko stalno tako tlai, pue u lice i usput bulji u dekolte. To me u avionu uasno nervira. Ne mogu mirno gledat u oblake i skoncentrirat se na svoje molitve. Kad je ivot u pitanju ljubav je ipak na drugom mistu. Pusti ti to kad neki kau da je najvanije zdravlje i ljubav. A ta je sa sriom? To su zaboravili. Jel ta e ti zdravlje ako avion padne. Koliki su bidni u tim avionskim nesriama prije pada aviona bili ivi i zdravi, ali nisu imali srie. Dakle, od zdravlja vanija je bome sria, a nemo mislit ni na ljubav kad ti je ivot u pitanju. Dakle od ljubavi vanije je zdravlje, a od zdravlja vanija je sria, odnosno guzica i glava na ramenu. Sve u ivotu ima svoj prioritet. Po meni to ide tim redosljedom. Kad sletimo, to je ve druga pria. Druga ena! Kamen mi sa srca padne. Sva san sritna ta san iva, ali ne zadugo. Kako ovik nikad zadov oljan, nakon jedne elje ve mu se u glavi pesto novih elja klije. in sletin odmotan onaj sendvi iz aviona i progucan ga u tri zalogaja. Tek kad napunim drobi ponu mi se budit i sva ostala ula. Jedno po jedno. Kad se lipo pregledan, pogledan ruke, noge i stopala ta mi dotiu majicu zemljicu, dakle svatin da san iva, zdrava, prava, uspjeno sleena i najedena, onda malo-pomalo poinjen misli na ljubav i neka svianja. ak san spremna malo bolje pogledat onog tla-itelja iz aviona i moda mu dat toliko eljenu ansu da me pribaci do grada, a posli emo vidit. Dakle, tila san re, zemlja je zemlja, a zrak je zrak. Da je Bog tija da traimo frajera u zraku sigurno bi stvari drukije skrojija. Da bi nam neka krila. Zato van ja kaen traite ga vi na zemlji i da bude po mogunosti s nogama na zemlji. U DISKU? Koliko su jadne te ostavljene ene, to san van ve govorila, a i sami znate. Ali kad ena ve proivi ono ta proivi, kad je utne mu, mater mu, vlastiti otac, sud i drutvo, tu jo nije kraj nevoljama. Sad tek sijedi privikavanje. Ono, ka kad ovika nakon deset godina pustu iz zatvora. On, bidan, ne zna ni kud e, ni ta e, ni kome da se obrati. Ne zna poteno ni gledat u svitlo jer je toliko godina ivija u magli i mraku. Jo uvik ga dri kokoije sljepilo. Izlazak iz zatvora isti je ka izlazak iz braka. Nema tu velike razlike. To je potpuno isti sluaj. Kad izae, odjednom postane svjestan da zapravo nita vie oko tebe nije isto, prijatelji se razbiali svak na svoju stranu, poudali se, poenili, porastavljali, pa uletili opet u neke druge kombinacije, pa tree i tako. Govori meni jednom jedna moja prija nije Zdene nego jedna druga, ne znate je vi daje ovo u gradu dolo ivo ludilo, da su se toliko svi izmiali, izrastavljali i isastavljali, pa onda opet meusobno iskombinirali da e jednog dana sva ta dica roena u raznoraznim

kombiniranim brakovima otkrit da su zapravo svi neka daljnja rodbina. Ono, ne bi tri-balo nikog iznenadit da tu ak doe i do nekog incesta. Stvarno, toliko se sve to zapetljalo. Dolo je do toga da se prijatelji minjaju za ene i jedan drugom prave dicu. I onda su ta dica svejedno drugome polubraa i polusestre. I za koga e se onda oni danas sutra zenit i udavat? Morae oti negdi van granice i poet se miat sa drugim narodima i rasama, pa e kod nas jo vie past natalitet. Strano. Ovo je bila ka digresijica, zapravo san poela govorit o tom problemu ponovnog uklapanja ene nakon rastave u neki novi drutveni ivot, ta nimalo nije lako jer sad neka druga mladost izlazi na mista tvoje mladosti, di bi bilo logino da se ode potrait neku staru facu, ali stare face sad su na nekim novim nepoznatim mistima, zapravo, jednom rii, sve se priokrenilo i prominilo, kompletan ir. I ta sad? Triba se nekako uklopit. Poet ponovo ivit i zaboravit sve one rune godine robijanja. Neki se ne mogu ni naviknit ivit bez batina. Ka tovari koji na njih naviknu. Tako van je i sa enama ostavljenica-ma. Isto. Do juer su bile zatrpane teama, tavama, mukim bivama, prainom, a sad odjednom sloboda. Nigdi nieg. Mo se dignit kad oe, le kad oe, niko ti ne kvoca. Ponovo slobodna ka tica, ka srednjokolka i ta sad. E, srednjokolka, to je to. To je prvo ta nakon prvobitnog oka i oaja razvedenoj eni padne na pamet. Bit ponovo tinejderka, nadoknadit proputeno, osvojit kafie, diska, ponovo bit mlada, luda, poeljna, neoptereena i dokazat da jo moe uvatit proputeno, pa ak i neto novo i bolje nego ta je imala. I ta sad? Kree reparacija: blajhanje, bojanje, zubari, navlake, liposukcija, kozmetiari, Trst, garderoba, ve. Ludnica. I izlazak. Sad jedino triba vidit koji je ir. Triba uvatit pod ruku koju priju koja je u iru da joj pokae di, ta, s