a˜ projekta: ekonomski fakultet bawaluka institut ... filemalim industijskim preduzetnicima u...

NARU�ILAC PROJEKTA: Vlada Republike Srpske

IZVO\A� PROJEKTA: Ekonomski fakultet Bawaluka

Institut Ekonomskog fakulteta

Majke Jugovi}a 4

BAWA LUKA

Telefon: 051 430 010

Faks: 051 468 943

ISTRA@IVA�KI TIM: dr Zdravko Todorovi}

dr Branko Popovi}

KONSULTANT: dr Nenad Penezi}

RECENZENT: dr Milenko Dosti}

2

SADR@AJ

I CIQ DONO[EWA PRIJEDLOGA PROGRAMA RAZVOJA MALE

PRIVREDE

II ISKUSTVA U RAZVOJU MALE PRIVREDE U NA[EM OKRU@EWU

III POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE MALE PRIVREDE

IV INSTITUCIONALNE FORME ZA PODR[KU OSNIVAWA MALE

PRIVREDE

V ANALIZIRAWE STAWA SEKTORA MALE PRIVREDE U RS I

IDENTIFIKOVAWE KQU�NIH PROBLEMA

VI ANALIZA BARIJERA SA KOJIMA SE SUSRE]U SUBJEKTI

MALE PRIVREDE

VII RAZMATRAWE PROBLEMA VEZANIH ZA SUBJEKTE MALE

PRIVREDE

VIII PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA U

FUNCIJAI PODSTICAJA RAZVOJA SUBJEKATA MALE

PRIVREDE

IX PRILAGO\AVAWE POSEBNIH POLITIKA I DRUGIH

AKTIVNOSTI OD ZNA�AJA ZA RAZVOJ SUBJEKATA MALE

PRIVREDE

X PRIJEDLOG PROGRAM RAZVOJA MALE PRIVREDE 2002.-2005.

3

ANALIZA STAWA I PRIJEDLOG PROGRAMA RAZVOJA MALE PRIVREDE U

REPUBLICI SRPSKOJ

I CIQ DONO[EWA PRIJEDLOGA PROGRAMA RAZVOJA MALE PRIVREDE

Osnovni ciq Ministarstva industrije i tehnologije i wegovog budu}eg Sektora za malu privredu je unapre|ewe privrednih aktivnosti i ostvarewe uslova za nova zapo{qavawa, u ~emu je mala privreda i do sada predwa~ila, a i svjetska iskustva govore u prilog takvom opredjeqewu. Aktivnosti u razvoju male privrede poveza}e se sa tehnolo{kim razvojem, a kroz osnivawe posebnih preduzetni~kih centara i tehnolo{kih parkova kojima }e se obezbjediti ukupna poslovna infrastruktura radi davawa, pod povoqnim uslovima, na raspolagawe malim industijskim preduzetnicima u podru~ju visokih tehnologija. Radi ostvarewa tako zacrtanih ciqeva, potrebno je usvojiti niz podsticajnih mjera i aktivnosti koje }e se posebno odnosi na podsticawe izvozno orjentisanih preduzetnika, te na primjenu novih tehnologija. U svemu tome, Ministarstvo industrije i tehnologije }e se oslawati na inicijative lokalne uprave i samouprave kao nosioca privrednog razvoja i nu`nog elementa za primjenu sistema razvoja. Postupaju}i u skladu sa ciqevima, koje je utvrdilo Ministarstvo industrije i tehnologije, pri{lo se izradi Prijedloga Programa za razvoj male privrede. Minstrastva koja su vezana za poslovawe male privrede trebao bi razmotriti ovaj Prijedlog Programa. Za izradu i provo|ewe Programa Ministarstvo industrije i tehnologije trebalo bi u Sektoru ministarstva za malu privredi formirati odjeqewe ili radne grupe koji }e se baviti problemima finansirawa male privrede, institucionale podr{ke maloj privredi, obrazovawe za potrebe male privrede, promocijom male privrede i me|unarodnom saradwom. Predloènim Programom uvaèna su obiqe`ja i potrebe subjekata u maloj privredi. Program se zasniva na promociji preduzetni{tva, obrazovawu za potrebe preduzetni{tva i stru~noj pomo}i u realizaciji poduhvata privatnog preduzetni{tva, povoqnom kreditirawu i financijskoj podr{ci, izgradwi institucionalnog okruèwa, aktivnoj saradwi lokalne uprave i samouprave te

4

sufinansirawu iz javnih izvora (dràvnog i lokalnog buxeta) i privatnih izvora (poslovnih banaka). Osnovni ciq Programa i provo|ewe podsticajnih mjera jeste stvarawe podsticajnog okruèwa za unapre|ivawe i razvoj preduzetni{tva, zadrugarstva i malih i sredwih preduze}a, odnosno male privrede u cjelini. Programom su predvi|ene sqede}e podsticajne mjere:

• Promocija preduzetni{tva • Stru~na pomo}

• Konzultantske usluge • Mentori preduzetni{tva • Saradwa s predstavnicima preduzetnika

• Razvoj podràvaju}e infrastrukture za preduzetni{tvo • Preduzetni~ki centri • Preduzetni~ki inkubatori • Male poslovne zone

• Obrazovawe za potrebe preduzetni{tva • Obrazovawe trenera, savjetnika i promotora preduzetni{tva • Dopunsko obrazovawe iz preduzetni{tva u osnovnim i sredwim

{kolama, te na fakultetima • Dopunska obrazovawe kardova u maloj privredi • Redovno sredwo{kolsko i visoko{kolsko obrazovawe

• Finansirawe • Kreditirawe • Banka za obnovu i razvoj • Lokalna podsticajna sredstva • Kreditirawe poqoprivrede • Kreditirawe trgovine, ugostiteqstva i turizma • Zavod za zapo{qavawe • Agencija za razvoj male privrede • Fond za razvoj male privrede • Poduzetni~ki i rizi~ni fondovi • Institucija za pripremu razvojnih projekata

• Podr{ka tehnolo{kom razvoju • Financirawe proizvodwe na osnovu novih tehnologija • Komercijalizacija inovacija • Mladi str~waci u maloj privredi

• Saradwa unutar male privrede te saradwa male privrede sa velikim privrednim sistemima

• Zakonski propisi • Me|unarodna saradwa

Programom se èli posti}i racionalizacija vladinih resursa, preglednost mjera i aktivnosti te osigurati efikasnost provo|ewa pra}ewem i vrednovawem. Tako uobli~en Program razvoja male privrede pomo}i }e dràvnoj, lokalnoj upravi i samoupravi u prepoznavawu mogu}nosti razvoja

5

male privrede, a posebno }e pomo}i preduzetnicima i wihovim predstavnicima, kojima je Program prvenstveno i namijewen.

6

II ISKUSTVA U RAZVOJU MALE PRIVREDE U NA[EM OKRU@EWU

Iskustvo u razvijenim zemqama Europe ukazuje da je mala privreda generator razvoja cjelokupne privrede i zapo{qavawa. Subjekti male privrede lak{e se prilago|avaju zahtjevima trì{ta, uz mawe angaòvawe poslovnih sredstava ostvaruju boqe finansijske rezultate, a biqeè i stalan porast zapo{qavawa. Upravo stoga uloga tog segmenta privrede u ukupnom privrednom razvoju Republike Srpske u posqedwim godinama sve je izraènija. Mala privreda je zna~ajan dio privrede, kako po broju privrednih subjekata, finansijskim rezultatima poslovawa, tako i po udjelu zaposlenih u odnosu na cjelokupnu privredu.

Privredne subjekte unutar male privrede moèmo razvrstati prema razli~itim kriterijima u nekoliko grupa. U osnovi razlikujemo dvije grupe: fizi~ka lica-preduzetnike (obrtnike) i slobodna zanimawa, te pravna lica, preduze}a i zadruge.

U ovoj analizi ne}e se razmatrati slobodna zanimawa i porodi~na preduze}a.

Sistem podsticawa male privrede u RS treba da se zasniva na iskustvima EU i zemaqa u tranziciji. Osnovna ekonomsko-politi~ka orjentacija RS i BiH za ukqu~ewe u EU podrazumjeva da treba primjewivati pravila i standarde EU vezane za malu privredu, za ~iju pripremu treba da se osposobe subjekti male privrede koje teè ukqu~ivawu u EU.

EU pridaje veliki zna~aj razvoju male privrede kao jednom od osnovnih razvojnih prioriteta. EU je proglasila 1996. za godinu male privrede, a sredinom 1966. godine donijela je Program za razvoj male privrede u periodu 1997-2001 i poseban program podr{ke i stimulisawa razvoja male privrede u nerazvijenim evropskim regionima. Radi sprovo|ewa programa podr{ke maloj privredi stvorila je finansijski fond za podr{ku u iznosu od 200 miliona ekia, kao i regionalne finansijske fondove i inkubator centre za razvoj male privrede. Takvim programima i fondovima podràva razvoj male privrede, tako da ima doprinose stvarawu {to povoqnije trì{ne strukture i transformacije i prilago|avawu velikih evropskih preduze}a, kao i rje{avawu problema nezaposlenosti, ja~awu inovativnih aktivnosti u privredi i stimulisawu regionalnog razvoja.

EU je pojednostavila i unaprijedila zakonodavnu i administrativnu regulativu za malu privredu i sve ~lanice jedinstveno rade na stvarawu povoqnih finansijskih i poreskih pretpostavki funkcionisawa male privrede. EU kroz trì{nu regulativu generalno obezbje|uje stimulativan ambijent za sve privredne subjekte, a indirektnim mjerama ekonomske politike omogu}ava nesmetan razvoj male privrede. U takvom sistemskom ambijentu ujedna~eni su uslovi privre|ivawa za privredne subjekte, tako da je mala privreda ravnopravna sa velikim globalno orjentisanim kompanijama. Pored toga, EU kroz konkretne programe, fondove i propise pruà direktnu podr{ku razvoju male privrede u vidu posebnih podsticaja za razvoj preduzetni{tva,

7

istraìva~ko-razvojunu aktivnost, inovaciju znawa zaposlenih, kori{tewe savremenih tehnologija, uvo}ewe informacionih sistema kao kqu~nih faktora unapre|ewa konkurentnosti i pove}awa izvoza male privrede.

Od posebnog zna~aja su podsticaji maloj privredi koja doprinosi pove}awu efikasnog zapo{qavawa koje za EU u cjelini, a posebno za ~lanice sa visokim dvocifrenim stopama nezaposlenosti ima poseban politi~ki i ekonomski zna~aj. U okviru EU za investicione i razvojne programe koji stvaraju mogu}nost za ve}e zapo{qavawe novih radnika obezbje|ena je namjenska finansijska podr{ka iz programa ELISE. Preko ovog programa mogu}e je obezbjediti i 50% potrebnih finansijskih sredstava za realizaciju konkretne investicije ukoliko ona zna~ajnije doprinosi otvarawu novih radnih mjesta. Prioritet u kori{tewu sredstava iz ovog programa, uz jake garancije Evropskog investicionog fonda, imaju projekti u preduze}a od 50 zaposlenih. EU za pojedine dràve i regione obezbje|uje pomo} za zapo{qavawe iz strukturnih fondova i kredite Evropske investicione banke i Evropskog investicionog fonda.

U zemqe ~lanice EU od velikog zna~aja za malu privredu je antimonopolska regulativa koja zabrawuje da se stvaraju oligopoli i monopoli velikih kompanija koje bi, bez te regulative, stavile pod neposrednu kontrolu malu privredu i podredile ih sopstvenim interesima. Mala privreda na trì{tu EU imaja slobodan i nediskriminatan pristup trì{tu i krajwem potro{a~u, zahvaquju}i evropskoj regulativi kojom se zabrawuje zloupotreba pozicije na trì{tu i regulativi koja se odnosi na funkcionisawe javnih trì{ta po kojoj su licitacije za javne nabavke obavezne, javne i objektivne. Pouzdana trì{na regulativa i za{tita je u interesu male privrede jer ona nema potencijale i pozicije da znatno uti~u na okruèwe i trì{te, kao {to to imaju velike kompanije.

EU usmjerava razvoj male privrede preko velike privrede i u uslovima globalizacije podsti~e saradwu velikih, sredwih i malih preduze}a kroz sna`na partnerstva i saradwu pojedinih dràva i unutar EU i kroz me|usobne partnerske aran`mane koji ja~aju eksternu poziciju EU i unapre|uju wenu globalnu konkurentnost. Mnoge velike firme koje djeluju na jedinstvenom evropskom trì{tu sve vi{e u uslovima globalizacije teè da stvaraju subjekte male privrede koje stavqaju pod neposrednu kontrolu u okviru svog poslovawa ili preko eksternih aran`mana stavqaju subjekte male privrede u funkciju razvoja, distributivnih i marketin{kih problema svog poslovnog sistema. Pri tome, velike kompanije koriste razli~ite poslovne forme kao {to su lincenca, fran{izing, log, ugovorno rukovo|ewe, ugovorna proizvodwa i proizvoda kooperacija, putem kojih obezbje|uju kvalitetnu saradwu za subjekte male privrede.

Sistem podsticawa male privrede u RS treba da se zasniva i na iskustvima uspje{nih zemaqa u tranziciji koja teè da se u {to kra}em roku ukqu~e u punopravno ~lanstvo EU. One su izgradile po~etkom 90-tih sistem podr{ke male privrede i postigle zna~ajne rezultate, u ~emu predwa~e Slovenija, Ma|arska, �e{ka, Poqska i balti~ke zemqe. Rezultati podr{ke maloj privredi u ovim zemqama vidqivi su u velikom broju osnovnih subjekata male privrede i

8

u tempu narastawa novih subjekata male privrede i ja~awu poslovnog i finansijskog poloàja male privrede. Ove zemqe u zna~ajnoj mjeri su izgradile srimulativan i stabilan ambijent za razvoj male privrede i razvile institucije za razvojnu podr{ku male privrede, po~ev od finansijskih institucija za obezbje|ewe kredita i kreditinih garancija do centra za obuku informacionih i razvojnih centara koji ukqu~uju i transfer tehnologija. U ovim zemqama kreiraju se odgovaraju}e mjere ekonomske politike, posebno mjere fiskalne politike i socijalne politike kojima se stimuli{e razvoj male privrede i druge politike kojima se obezbje|uje druga podr{ka ili za{tite male privrede, posebno antimonopolska politika koja {titi subjekte male privrede od neravnopravnog poloàja na trì{tu.

2.1 Uporedni pregled stawa u nekim evropskim zemqama

U osmi{qavawu politike razvoja male privrede u RS naro~ito su korisna saznawa o iskustvima drugih zemaqa, kako onih s razvijenim trì{nom privrednom, tako i onih koje su u procesu tranzicije. Polazna ta~ka su osnovni podaci o stawu male privrede u pojedinim zemqama.

�e{ka Republika ima politiku razvoja male privrede prili~no uskla|enu sa smjernicama Evropske Unije. Tokom 1999. godine usvojena je definicija male privrede i ugra~ena u �e{ke zakone, a donesena je i politika male privrede, kojom su definisali prioritete razvoja za razdobqe od 1999. do 2002. godine. Mala privreda u �e{koj Republici ~ini 99,8% ukupnog broja privrednih subjekata i pri tome zapo{qava 64,4% ukupno zaposlenih.

Mala privreda ima zna~ajnu ulogu i u privredi Poqske. Tako ono predstavqa 99% ukupnih privrednih subjekata, zapo{qava 61% ukupno zaposlenih i stvara 45% bruto dru{tvenog proizvoda. Ocjewuje se da je poqsko zakonodavstvo postiglo zadovoqavaju}i nivo uskla|enosti sa legislativom Europske unije, a sastavni dio toga je i vladin program iz 1999. godine kojim su utvr|ene poticajne mjere za razdobqe do 2002. godine.

I u Ma|arskoj stawe je vrlo sli~no. Subjekti male privrede zastupqeni su sa 99% u ukupnom broju privrednih subjekata, zapo{qavaju 66% zaposlenih i sudjeluju u dru{tvenom bruto proizvodu s oko 50%. Ma|arska je vlada ~etverogodi{wu strategiju usvojila 1998. godine, a osnovni ciqevi strategije su poboq{ati pristup bankarskim kreditima i drugim financijskim sredstvima, poboq{ati informisawe i obrazovawe preduzetnika, te smawiti administrativne prepreke i tro{kove.

Slovenija je zemqa u kojoj mala privreda ~ini 97,6% privrednih subjekata, zapo{qavaju}i 41,3% zaposlenih i doprinose}i dru{tvenom bruto proizvodu sa 38,4%. Razvoj malog privrede jedan je od prioriteta koji je svoje mjesto na{ao i u nacionalnoj strategiji razvoja male privrede.

Tabela 1. Usporedni pregled stawa male privrede u nekim evropskim zemqama i EU

Zemqa % privrednih % zaposlenih procjena% BDP

9

subjekata Europska Unija 99,8 66,4 63 �e{ka 99,8 64,4 - Poqska 99,0 61,0 45 Ma|arska 99,0 66,0 50 Slovenija 97,6 41,3 38 Hrvatska 99,7 62,8 55

Izvor: Industrial Policies (ECE)

Za usporedbu navedenim pokazateqima potrebno je navesti da u Evropskoj Uniji, promatrano objediweno, mala privreda predstavqa 99,8% ukupnog broja privrednih subjekata i zapo{qava 66,4% ukupno zaposlenih. Istovremeno mala privreda u dru{tvenom bruto proizvodu u~estvuje sa 63%. Upravo taj podatak pokazuje da je mjerama vladine politike, koje ove zemqe provode ve} du`e vrijeme, mogu}e utjecati na razvoj male privrede u znatnoj mjeri. Na~ini na koje zemqe Evropske Unije vode brigu o maloj privredi su razli~iti, a obuhvataju direktnu pomo} iz sredstava buxeta i davawe indirektne pomo}i kroz poreske i razne druge povlastice. Podaci o visini direktne pomo}i pojedinih zemaqa te{ko su dostupni, pa se o oblicima pomo}i mo`e suditi samo na osnovu pregleda odnosa direktnih i indirektnih oblika pomo}i.

Tabela 2. Usporedni pregled direktne i indirekte pomo}i maloj privredi u nekim evropskim zemqama i EU

Zemqa % direktne pomo}i buxetskim sredstvima

% indirektne pomo}i temeqena na olak{icama

Velika Britanija 95 5

[vetska 80 20

[panija 100 Portugal 92 8

Wema~ka 84 16

Holandija 85 15 Luksemburg 95 5

Italija 57 43

Irska 100 Gr~ka 87 13

Francuska 60 40

Finska 97 3 Danska 88 12

Belgija 64 36

Austrija 100

10

Izvor: Industrial Policies (ECE)

III POJAM I PRAVNE KARAKTERISTIKE MALE PRIVREDE

Pojedine zemqe su neposredno poslije Drugog svjetskog rata obnovu i oporavak svojih privreda zasnovale na podspje{ivawu i razvoju male privrede (Japan, Italija, Wema~ka). Od sredine 70-tih godina, zemqe ~lanice Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) i Evropske ekonomske zajednice (EEZ) su privredni razvoj usmjerile ka podr{ci osnivawu i razvoju male privrede. Zemqe Centralne i Isto~ne Evrope, tj. biv{e socijalisti~ke zemqe, krajem 80-tih i po~etkom 90-tih godina XX vijeka, po ugledu na zapadne trì{no razvijene privrede, zapo~iwu proces izgradwe i prelaska svojih privreda na zakonitosti trì{ta. U tim okvirima zapo~iwe i izgradwa zakonodavstva o maloj privredi u uslovima trì{nog poslovawa i na osnovama privatne svojine.

Najve}i broj zemaqa razvijene trì{ne privrede i zemaqa u tranziciji su donijele posebne zakone o maloj privredi, ukqu~uju}i i mawi ili ve}i broj prate}ih zakonskih i podzakonskih propisa. Na primjer, u literaturi se navodi da Japan ima preko 30 vaè}ih propisa o maloj privredi, koji su razvrstani u pet velikih grupa (osnovni propisi, pomo}ni propisi, propisi o vo|ewu i organizovawu male privrede, propisi o ograni~ewu i uskla|ivawu i propisi za za{titu zaposlenih), dok drugi autori navode da imaju blizu 60 zakona koji se ti~u male privrede. Tako|e, italijanski Zakon o mjerama za inovirawe i razvoj malih preduze}a iz 1991. godine prati paket drugih zakona kojima se ure|uju razli~ite mjere podr{ke malim i sredwim preduze}ima.

U nau~noj i stru~noj literaturi je dominantan, gotovo iskqu~iv, ekonomski pristup izu~avawu male privrede i wihovih karakteristika. Me|utim, mala privreda kao ekonomska kategorija ima i svoju pravno-teorijsku i zakonodavnu dimenziju. Odatle motiv i potreba za odre|ivawem pojma (definisawa) subjekata male privrede i wihovih pravnih karakteristika.

3.1 Pojam preduze}a

Tradicionalna pravna teorija nije priznavala preduze}u svojstvo pravnog lica, zbog ~ega je izostao razvoj koncepcije �prava preduze}a�. Istorijski posmatrano, �organizaciono pravo privrednog preduze}a� je nalazilo svoj oslonac u trgova~kom pravu i pravu o dru{tvima, kako u zemqi kontinentalnog prava, tako i pravnoj porodici anglosaksonskog prava. Prve odredbe o pravu preduze}a se susre}u u trgova~kim zakonima iz kraja XIX i po~etkom XX vijeka.

U pravnoj teoriji postavqeno je pitawe o pravnom subjektivitetu preduze}a. Da li preduze}e ima pravni subjektivitet i, ako ima, ko je nosilac pravnog subjektiviteta preduze}a? U trgova~kom pravu zapadnih zemaqa preduze}e nije subjekat prava i nije pravno lice. Razvijaju}i teoriju (koncepciju) o preduze}u kao ekonomskom i dru{tvenom fenomenu, u francuskoj pravnoj teoriji je isticano da je kod preduze}a subjekat sam trgovac ili trgova~ko dru{tvo, a da sam pojam preduze}a sluì da obiqeì trgova~ku imovinu kojom trgovac obavqa

11

privrednu djelatnost i kojom odgovara ili da bliè odredi pojam trgovca. Za razliku od zapadne pravne teorije, socijalisti~ka pravna nauka je izrazila pojam preduze}a kao pravnog lica.

Zapadna pravna teorija, koja privredne odnose zasniva na privatnoj svojini, stoji na stanovi{tu da preduze}e nema svojstvo pravnog lica ve} da to svojstvo ima wegov nosilac. Kako preduze}e nema pravni subjektivitet u pravne odnose sa tre}im licima stupa nosilac preduze}a. Nosilac preduze}a moè biti pravno lice u nekom od pravnoorganizacionih oblika za privredna (trgova~ka) dru{tva i fizi~ko lice u pravnoorganizacionom obliku individualnog trgovca (individualnog preduzetnika). I savremena pravna nauka u Rusiji ~ini pomake u ovom pravcu. Grupa autora zapaà i konstatuje da u pravnoj djelatnosti imamo posla ne sa pravnim licima kao takvim, ve} sa organizacijama (preduze}ima, udruèwima i dr.) koje imaju, uporedo sa drugim obiqe`jima, prava pravnog lica.

Preduze}e u ekonomskom smislu predstavqa privrednu osnovu, a individualni trgovac i privredno dru{tvo wegovu nadgradwu. Odatle proizlazi da preduze}e nema pravni subjektivitet, zbog ~ega ne moè da stupa u pravne odnose na trì{tu. Me|utim, nosilac preduze}a ima pravni subjektivitet i mogu}nost da preuzima prava i obaveze prema tre}im licima. Dakle, preduze}e omogu}uje wegovom nosiocu, individualnom trgovcu i privrednom dru{tvu, obavqawe privredne djelatnosti i istupawe u pravnom prometu. Ovakva razlikovawa su uslovna i sluè za potrebe teorijske analize.

3.2 Subjekti male privrede

Izu~avawe pitawa subjekata male privrede je od zna~aja za boqe razumjevawe, pojmovno odre|ivawe (definisawe) male privrede i odre|ivawe wenih pravnih karakteristika. Ako se u istraìvawu ove materije po|e od pojma preduze}a u ekonomskom smislu, onda je u pravnoj doktrini nesporno da preduze}e nema pravni subjektivitet i svojstvo pravnog lica. Zbog toga se u nauci, zakonodavstvu i poslovnoj praksi za malu privredu upotrebqavaju sintagme �subjekti malog preduzetni{tva�, �odjeqewe male privrede�, �privredni subjekti u oblasti malog biznisa�, �subjekti za mala preduze}a� "mala i sredwa preduze}a" i sli~no. Navedeni izrazi su generi~ki pojmovi za malu privredu (mikro, mala i sredwa preduze}a, odnosno za wihove nosioce - privredna dru{tva, zadruge i fizi~ka lica - preduzetnici), odnosno za sve vrste privrednih subjekata male privrede, sa i bez svojstva pravnog lica, nezavisno od predmeta i ciqeva wihovih djelatnosti, organizacionopravnog oblika i oblika svojine.

Ako se u analizi subjekta male privrede po|e od pretpostavke da preduze}e nije subjekat prava i da ne moè biti nosilac prava i obaveza u pravnom prometu, onda se u pravnoj doktrini s razlogom upozorava da se ne moè govoriti o vrstama preduze}a ve} o vrstama privrednih subjekata. Tako|e, polaè}i od zakonodavstva o maloj privredi, s pravom se konstatuje da �subjekti male privrede� nisu posebna pravnoorganizaciona forma.

Analiza pojma �subjekti male privrede� nije od ve}eg zna~aja za zapadno trì{no razvijene zemqe. Naprosto, wihove privrede su tradicionalno

12

zasnovane na privatnoj svojini i dva najzna~ajnija privredna subjekta - individualnom trgovcu i trgova~kom dru{tvu (preduze}u). Me|utim, odre|ivawe pojmova, kao {to su �subjekti privrednog prava�, �subjekti preduzetni~kog prava�, �subjekti trgova~kog prava�, �subjekti male privrede� ili �subjekti za mala preduze}a� jeste od posebnog zna~aja za zemqe u tranziciji. Na primjer, tradicionalno sovjetsko privredno pravo, koje je bilo zasnovano na administrativnoj i planskoj privredi, poznavalo je dva privredna subjekta - preduze}e i dràvne organe. Wegovo poslovawe se zasnivalo iskqu~ivo na dràvnoj svojini. Sa prelaskom sovjetske privrede na trì{ni na~in privre|ivawa, privredni subjekt postaje i gra|anin-fizi~ko lice. Wegovo poslovawe se zasniva iskqu~ivo ili dominantno na privatnoj svojini. U nauci, zakonodavstvu i praksi Ruske Federacije se upotrebqava, sve ~e{}e, uporedo sa izrazom �privredni odnosi� i izraz �preduzetni~ki odnosi�, koji su utemeqeni na razvoju preduzetni{tva i postaje osnovni oblik privredne djelatnosti. Zbog toga se moè konstatovati da su izrazi �subjekti preduzetni~kog prava� i �subjekti privrdnog prava� sinonimi, kao {to su sinonimi u prelaznoj trì{noj privredi izrazi �preduzetni~ko pravo�, �trgovinsko pravo� i �privredno pravo�.

Ko moè biti �subjekt male privrede�? Odgovor na ovo pitawe ne moè biti jednostven u svim privrednim sistemima i unutra{wem zakonodavstvu pojedinih zemaqa, subjekti male privrede mogu biti gra|anska (fizi~ka) lica i pravna lica. Fizi~ka lica (gra|ani) mogu se pojaviti kao u~esnici malog biznisa u dvostrukom svojstvu. Najprije, fizi~ka lica mogu neposredno da obavqaju preduzetni~ku djelatnost, bez osnivawa pravnog lica, uz prethodno registrovawe. Zatim, fizi~ka lica mogu neposredno u~estvovati u osnivawu privrednih (trgova~kih) udruèwa (organizacije) koja se mogu osnivati u formi privrednog (trgova~kog) dru{tva, dru{tva gra|anskog prava, zadruge, dràvnog i municipalnog preduze}a (javnog preduze}a) i nekih drugih oblika. Osnovni subjekti male privrede sa svojstvom pravnog lica su privredna dru{tva, koja posluju u razli~itim granama privrede i obavqaju razli~ite privredne djelatnosti, i zadruge.

Najzad, ko su �subjekti male privrede�? To su ona fizi~ka i pravna lica, odnosno individualana (li~na) preduze}a i orta~ka (kolektivna) preduze}a, ~iji su nosioci individualni trgovci-preduzetnici, privredna (trgova~ka) dru{tva i zadruge, ~iji se obim privrednog poslovawa moè okvalifikovati kao �mali�.

Ako se u teorijskom smislu po|e od pretpostavke da preduze}e nema pravni subjektivitet, tada preduze}e moè da obavqa svoju djelatnost u ciqu sticawa profita u nekoj od formi privrednog subjekta. Da bi preduze}e postalo privredni subjekt nu`no je da ispuni odre|ene uslove, i to: da ima odre|enu organizaciju; da raspolaè odre|enom imovinom; da je samostalno; da obavqa privrednu djelatnost; da posluje pod odre|enom firmom.

3.3 Pojam, definicija i pravne karakteristike male privrede

Ekonomska i pravna doktrina iskazuju i posve}uju sve ve}u pa`wu izu~avawu preduze}a u konteksu wihove veli~ine. Kriterijum veli~ine preduze}a

13

(ekonomsko-finansijski kriterijumi) sluè pravnoj teoriji kao osnova za pSektoru (klasifikaciju) privrdednih dru{tava na mikro, mala, sredwa i velika. Tako|e, me|unarodna i unutr{wa legistativa ~e{}e i detaqnije ure|uje karakteristike i osebenosti male privrede u ciqu wihovog statisti~kog pra}ewa i upore|ivawa, kao i radi izgradwe institucionalnih mreà za wihovu podr{ku i dono{ewe konkretnih mjera za podr{ku maloj privredi.

U unutra{wem zakondavstvu postoje razli~iti pristupi u na~inu regulisawa pSektore preduze}a na osnovu wihove veli~ine i izboru vrste kriterijuma za wihovu klasifikaciju. Tako, zakonodavstvo pojedinih zemaqa ure|uje pSektoru preduze}a po veli~ini, kao {to je slu~aj u zakonodavstvu o malim i sredwim preduze}ima (Japan, Bugarska, �e{ka), a drugi u okviru posebnog zakonodavstva, na primjer, kojim se ure|uje pravni poloàj privrednih (trgova~kih) dru{tava (Velika Britanija, Slovenija, Australija) odnosno kojim se ure|uje ra~unovodstvo (Jugoslavija) ili porezi. Tako|e postoje razli~iti pristupi u obimu regulisawa materije preduze}a po veli~ini. Najprije, jedna grupa zakonodavstava reguli{e samo mala preduze}a (SAD, Italija, Ruska Federacija), druga grupa mala i sredwa preduze}a (Japan, Austrija, Bugarska, �e{ka), tre}a grupa ure|uje mala, sredwa i velika preduze}a (Slovenija), ~etvrta grupa samo mala i velika preduze}a (Australija), itd. Zatim, pojedina zakonodavstva reguli{u samo mala i sredwa preduze}a, a velika samo predpostavqaju "to su sva ona preduze}a koja nisu svrstana u mala i sredwa preduze}a". Daqe, pojedina zakonadavstva u okviru klasifikacije preduze}a po veli~ini reguli{u i mikro preduze}a ili neki drugi oblik (porodi~no preduze}e, jednopersonalno preduze}e).

U pogledu izbora kriterijuma za klasifikaciju preduze}a po veli~ini, u zakonodavstvima su zastupqeni kvantitativni, kvalitativni i institucionalni kriterijumi, koji se po pravilu kombinuju u pogledu wihove ispuwenosti od strane pojedinih kategorija preduze}a. Za pojedine vrste preduze}a po veli~ini (na primjer, mikro preduze}e), odre|uje se i zahtjeva ispuwewe samo jednog kriterijuma (broj zaposlenih lica), a ponekad od postavqena dva zahtjeva se zahtjeva ispuwewe najmawe jednog kriterijuma. Za druge kategorije preduze}a (mala, sredwa i velika preduze}a), zakonodavac po pravilu utvr|uje dva, ili vi{e kriterijuma i zahtjeva wihovo kumulativno ispuwewe ili najmawe dva od utvr|ena tri kriterijuma.

Pojedini autori u odre|ivawu pojma malog preduze}a polaze iskqu~ivo od kvantitativnih kriterujuma za wihovu klasifikaciju. Takav pristup u odre|ivawu pojma malog preduze}a pokazao se kao nedovoqan, jer zanemaruje wihov razli~iti karakter djelatnosti, odnosno privredne grane u kojoj posluju. Drugi autori polaze od kvalitativnih kriterijuma za odre|ivawe pojma malog preduze}a, prvenstveno od wegovog osniva~a-preduzetnika, koji rukovodi malim preduze}em koje je izrazito personalizovano, a u okviru svoje djelatnosti po pravilu obavqa poslove na lokalnom trì{tu.

Teorija, zakonodavstvo i praksa ve}ine zemaqa u svijetu razli~ito defini{e malu privredu i po pravilu, date definicije su nepotpune. Razli~iti pristupi i rezultati u definisawu male privrede proizlaze iz karaktera wihovih privreda, svojinskih osnosa, politi~kih stavova i sli~no. Po sadràju, u malu

14

privredu se svrstavaju u vi{e razli~itih djelatnosti, kao {to su : mikro, mala i sredwa preduze}a, zanatstvo, zadrugarstvo, pojedine uslu`ne djelatnosti, doma}a radinost i neke druge.

Zemqe ~lanice Organizacije za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD), u ~ijim nacionalnim zakonodavstvima postoje odredbe o maloj privredi, razvile su svoje definicije o tome koje se sve djelatnosti i oblici poslovawa mogu podvesti pod pojam male privrede, imaju}i prije svega u vidu broj zaposlenih, ali i obim i veli~inu prometa (Wema~ka), ukupna neto sredstva (Japan), iznos ostvarene dobiti i drugo.

OECD, kao organizacija ~ije su ~lanice ekonomski najrazvijenije zemqe, odre|uje preduze}e do 19 zaposlenih kao �sasvim malo� (mikro), do 99 zaposlenih kao �malo�, od 100 do 499 zaposlenih kao �sredwe� i sa vi{e od 500 zaposlenih kao �veliko�.

I dràve ~lanice Evropske unije koriste razli~ite definicije za mala i sredwa preduze}a, u okviru kojih naj~e{}e kombinuju kvantitativne i kvalitativne kriterijume. Kvantitativni kriterijum broja zaposlenih je posqedwih godina znatno snièn. U literaturi se sre}e definicija koja mala i sredwa preduze}a ili malu privredu odre}uje na slijede}i na~in: 1) da imaju zaposlenih najvi{e do 500 lica; 2) da nisu pod dominacijom velikih preduze}a u pogledu uslova investirawa, upravqawa ili kapitala; 3) da javni sektor nema vlasni{tvo u wegovom kapitalu - vlada, javna preduze}a itd.

Granice broja zaposlenih kod Evropske unije su slijede}e: za mikro preduze}a do 10, za mala preduze}a do 50 lica, a za sredwa preduze}a 250 lica. Kao pratilac kriterijuma broja zaposlenih za klasifikaciju preduze}a po veli~ini uzima se "promet". U Evropskoj uniji se zahtjeva da promet ne prelazi 7 miliona Evro godi{we kod malih preduze}a i 40 miliona Evra kod sredwih preduze}a ili alternativno da bilansna suma na prelazi 5 miliona Evra za mala preduze}a, odnosno 27 miliona Evra za sredwa preduze}a.

Tre}i prisutan kriterijum za klasifikaciju preduze}a po veli~ini u dràvama ~lanicama Evropske unije je tzv. samostalnost preduze}a. U Evropskoj uniji se za "samostalna" mala i sredwa preduze}a smatraju ona u ~ijem vlasni{tvu ili glasa~kim pravima u~e{}e jednog ili vi{e preduze}a na prelazi 25%.

Zapadnoevropske zemqe razli~ito odre|uju i defini{u malo preduze}e. Zbog toga u najve}em broju zemaqa nema jedne "slu`bene" definicije za malo preduze}e. Me|utim, brojne kvantitativne definicije se koriste u oblasti oporezivawa, industrijskog izvje{tavawa i vladinih posticaja. U Francuskoj se, na primjer, naj~e{}e koristi (ali i naj~e{}e kritikuje) definicija koja se zasniva na broju zaposlenih. Poslovawe zanatlija i vrlo malih firmi (mikro firme) se provodi u okviru individualnih trgovaca i preduze}a sa maksimalno 10 zaposlenih. Mala preduze}a imaju 10-49 zaposlenih, sredwa preduze}a 50-500 zaposlenih i velika preduze}a preko 500 zaposlenih.

Ameri~ki autori su saglasni u ocjeni da se osnovne odrednice u definisawu pojma "small firms" slijede}e: ukupna aktiva (imovina), ukupni godi{wi prihod od prodaje proizvoda ili usluga i broj zaposlenih. Ipak, polaze}i od

15

teorijskih izvora, primjera iz prakse, kao i op{te prihva}enih definicija male privrede od strane Uprave za malu privredu (Small Business Administration), moè se konstatovati da se akcenat stavqa na kvantitativnom kriterijumu - broj zaposlenih lica. Prema tom kriterijumu, kao i {iroko kori{tenim definicijama privrednih komora u SAD-u, mala privreda su ona koja zapo{qavaju do 500 lica, koja su izrazito personalizovana i koja su vo|ena i kontrolisana od strane vlasnika. Polaze}i od saveznog Zakona o maloj privredi SAD-a (Sall Business Act), mala privreda se defini{e kao "preduze}e koje ima jednog ili nekoliko vlasnika, sa brojem zaposlenih ne vi{e od 500 lica, aktivom ne ve}om od 5 miliona dolara i godi{wim prihodom ne ve}im od 2 miliona dolara".

Australija, koja je shvatila zna~aj "svjetskog" procesa zakonodavnog ure|ewa male privrede, donijela je 1995. godine Prvi zakon o pojednostavqivawu Zakona o dru{tvima (First Corporate Low Simplification Act). Prvi zakon je uveo novu podklasifikaciju vlasni~kih dru{tava na "velika vlasni~ka dru{tva" i "mala vlasni~ka dru{tva", prvenstveno u ciqu pojednostavqivawa postupka u oblasti kwigovodstva i ra~unovodstva.

U zemqama Centralne i Isto~ne Evrope, tamo gdje je to bilo dopu{teno, mala privreda je tradicionalno bila vezana uz malu, prate}u industriju, sitno zadrugarstvo, malu poqoprivrednu proizvodwu na pomo}nim posjedima, doma}u radinost i umjetni~ke zanate. Krajem 80-tih i po~etkom 90-tih godina XX vijeka, u tim zemqama je zapo~ela izgradwa zakonodavstva o maloj privredi u uslovima trì{nog poslovawa i na osnovoma privatne svojine. Primjera radi, Ruska federacija je donijela Savezni zakon o dràvnoj podr{ci malom preduzetni{tvu (1995). Na osnovu analiziranih zakonskih rje{ewa Rusije, mala privreda (malo preduzetni{tvo) se moè definisati kao preduzetni~ka djelatnost koja obavqa relativno mala grupa lica ili preduze}e, tj. preduze}e kojim upravqa jedan vlasnik.

Nave{}emo neko od definicija male privrede ili malih i sredwih preduze}a u zemqama Centrale i Isto~ne Evrope.

Albanija Mikro preduze}a do 10 zaposlenih; Mala preduze}a od 10 do 40 zaposlenih; Sredwa preduze}a od 50 d0 250 zaposlenih.

Bugarska Mala preduze}a do 50 zaposlenih i maksimalnim sredstvima u bilansi stawa do BGL 20 miliona.

�e{ka Nema zvani~ne definicije. Me|utim, dràvna podr{ka moè biti dodjeqena za preduze}a do 500 zaposlenih o~ekuju}i da rade u primarnoj industriji odnosno poqoprivredi i/ili {umarstvu.

Ma|arska Nema zvani~ne definicije, ali za odre|ene vladine potrebe koriste definiciju:

16

Mala preduze}a od 11 do 50 zaposlenih i maksimalni promet do HUF 500 miliona ili maksimalna bilansa stawa do HUF 200 miliona.

Sredwa preduze}a od 51 do 250 zaposlenih i maksimalni promet do HUF 2 milijarde ili maksimalna bilansa stawa do HUF 1,25 milijardi.

Poqska Nema zvani~ne definicije, ali za odre|ene vladine potrebe koriste definiciju: Mala preduze}a do 50, a sredwa preduze}a od 51 do 250 zaposlenih.

Rumunija Mala preuze}a od 1 do 20 zaposlenih i prometom ime|u LEI 10 miliona i 2 milijarde. Sredwa preduze}a od 21 do 200 zaposlenih i prometom izme|u LEI 10 miliona i 2 milijarde. Slova~ka Mala preduze}a od 1 do 24 zaposlena. Sredwa preduze}a od 25 do 500 zaposlenih.

Slovenija Mala preduze}a ili mala privreda: - od 1 od 50 zaposlenih u industriji, rudarstvu i gra|evinarstvu; - preduzetni~ka kooperativa; - individualni preduzetnici. Makedonija Malo preduze}e mawe od 50 zaposlenih i maksimalnim prometom do MD 8.000 ili maksimalna bilansa do MD 6.000.

Balti~ke zemqe

Estonija Mala preduze}a do 80 zaposlenih i maksimalnim prometom do EEK 15 miliona.

Letonija Mala preduze}a do 25 zaposlenih i maksimalni promet do Lats 200.000 i maksimalnom bilanskom stawa do Lats 70.000.

Litvanija Mala preduze}a do 50 zaposlenih i makismalnim prometom do litas 500.000.

Zajednica nezavisnih dr`ava

Azerbej|an Mala preduze}a: - do 50 zaposlenih u industriji; - do 15 zaposlenih u transportu; - do 25 zaposlenih u gra|evinarstvu i - do 10 zaposlenih u maloprodaji i uslugama.

17

Sredwa preduze}a: - do 51 do 250 zaposlenih u industriji; - do 16 od 75 zaposlenih u transportu; - do 26 do 150 zaposlenih u gra|evinarstvi i - do 11 do 50 zaposlenih u maloprodaji i uslugama.

Bjelorusija Mala preduze}a: - do 200 zaposlenih u industriji sa maksimalnim godi{wim prometom do Rbl

20 miliona; - do 100 zaposlenih u inovacijama sa maksimalnim godi{wim prometom do Rbl

20 miliona; - do 50 zaposlenih u gra|evinarstvu i drugim proizvodnim sferama sa

maksimalnim godi{wim prometom do Rbl 5 miliona; - do 50 zaposlenih u ugostiteqstvu i javnom uslugama sa maksimalnim

godi{wim prometom do Rbl 2 miliona; - do 25 zaposlenih u drugim na proizvodnim sferama sa maksimalnim

godi{wim prometom do Rbl 1,5 miliona; Sredwa preduze}a nisu definisana.

Gruzija Nije definisala jer nema programa za podr{ku i razvoj male privrede.

Kazakstan Mala preduze}a: - do 99 zaposlenih u industriji i gra|evinarstvu; - do 50 zaposlenih u nauci; - do 25 zaposlenih u neproizvodnim sektorima; - do 15 zaposlenih u maloprodaji; Sredwa preduze}a nisu definisana.

Kirgistan Mala preduze}a: - do 200 zaposlenih u industriji i gra|evinarstvu sa maksimalnim kapitalom

do som 100.000; - do 100 zaposlenih u nauci sa maksimalnim kapitalom do som 5.000; - do 50 zaposlenih u drugim proizvodnim industrijma, transportu i uslugama sa

maksimalnim kapitalom do som 50.000; - do 25 zaposlenih u drugim ugostiteqstvu, maloprodaji, zdravstvu i

obrazovawu sa maksimalnim kapitalom do som 10.000; Sredwa preduze}a: - do 5.000 zaposlenih u industriji i gra|evinarstvu sa maksimalnim kapitalom

do som 3,5 miliona; - do 500 zaposlenih u nauci sa maksimalnim kapitalom do som 20.000; - do 1000 zaposlenih u drugim proizvodnim industrijma, transportu i uslugama

sa maksimalnim kapitalom do som 700.000;

18

- do 500 zaposlenih u drugim ugostiteqstvu, maloprodaji, zdravstvu i obrazovawu sa maksimalnim kapitalom do som 100.000;

Moldavija Mikro preduze}a do 20 zaposlenih. Mala preduze}a od 20 do 75 zaposlenih. Sredwa preduze}a nisu definisana.

Ruska federacija Mala preduze}a: - do 100 zaposlenih u industriji i gra|evinarstvu; - do 60 zaposlenih u poqoprivredi; - do 60 zaposlenih u nauci; - do 50 zaposlenih u veleprodaji; - do 50 zaposlenih u drugim proizvodnim i neproizvodnim sektorima; - do 30 zaposlenih u maloprodaji; Sredwa preduze}a nisu definisana.

Ta|ikistan Mala preduze}a: - do 50 zaposlenih u industriji i gra|evinarstvu; - do 15 zaposlenih u drugim ekonomskim sektorima; Sredwa preduze}a nisu definisana. Ukrajina Mala preduze}a: - do 200 zaposlenih u industriji i gra|evinarstvu; - do 50 zaposlenih u drugim proizvodnim sektorima; - do 25 zaposlenih u drugim neproizvodnim sektorima; - do 100 zaposlenih u nauci; - do 15 zaposlenih u maloprodaji; Sredwa preduze}a nisu definisana.

Uzbekistan Mala preduze}a do 300 zaposlenih. Sredwa preuze}a od 300 do 1.000 zaposlenih.

Republika Srpska

Na osnovu ~lana 3 Zakona o ra~unovodstvu ("Slu`beni glasnik RS" broj 18/99) Izvrr{ni odbor Saveza ra~unovo|a i rezizora Republike Srpske na sjednici odr`anoj 10.03.2000 dodine donio je Privremene ra~unovodstvene standarde i u wima je razvrstao preduze}a:

1. Preduz}a se, u smislu navedenog privremenog standarda, razvrstavaju u mala, sredwa i velika preduze}a zavisno od broja zaposlenih, prihoda i vrijednosti imovine po godi{wem ra~unu u posqednoj poslovnoj godini.

2. U mala preduze}a razvrstavaju se ona koja u posqednoj poslovnoj godini ispuwavaju najmawe dva od slijede}ih kriterija:

- da je prosje~an broj zaposlenih na osnovu ~asova rada do 50;

19

- da je godi{wi prihod mawi od 8.000 prosje~nih bruto zarada zaposlenih u Rebulici Srpskoj;

- da je prosje~na vrijednost imovine (na po~etku i na kraju poslovne godine) mawa od 6.000 prosje~nih bruto zarada zaposlenih u Republici Srpskoj.

3. U sredwa preduze}a razvrstavaju se ona koja u posqednoj poslovnoj godini ispuwavaju najmawe dva od slijede}ih kriterija: - da je prosje~an broj zaposlenih na osnovu ~asova rada do 50 do 250; - da je godi{wi prihod mawi od 8.000 do 40.000 prosje~nih bruto zarada

zaposlenih u Reblici Srpskoj; - da je prosje~na vrijednost imovine (na po~etku i na kraju poslovne godine)

mawa od 6.000 do 30.000 prosje~nih bruto zarada zaposlenih u Republici Srpskoj.

4. U velika preduze}a razvrstavaju se ona preduze}a koja nisu razvrstana prema kriterijumima 1. i 2.

5. Novoosnovana preduze}a razvrstavaju se u smislu stava 2 i 4. ovog razvrstavawa na osnovu podataka iz svog teku}eg polugodi{weg, odnosno godi{weg ra~una i broja mjeseci poslovawa u toku obra~unskog perioda. Preduze}a se u toku teku}e godine poslovawa ne mogu ponovo razvrstavati.

U odre|ivawu malog preduze}a ili male privrede u pravnom smislu, nu`no je na samom po~etku konstatovati da je pojam "malo preduze}e" ili "mala privreda" ekonomska kategorija, a koristi se za ozna~avawe privrednih subjekata koji su odre|eni u kontekstu klasifikacije preduze}a po wihovoj veli~ini. Mala privreda je, u smislu preduzetni{tva malog obima, kategorija za koju se u stranoj literaturi koriste i drugi nazivi: small firms, malo preduze}e, malo preduzetni{tvo, ekonomija malog obima, privreda malog obima i drugi. Tako|e, mala privreda je generi~ki pojam za privredne subjekte malog preduzetni{tva koji obavqaju proizvodnu, trgovinsku ili uslu`nu djelatnost, kao i djelatnost zanatstva, doma}e radinosti i umjetni~kih zanata. Me|utim, u pravno-teoriskom i zakonodavnom smislu, mala privreda kao ekonomski izraz nu`no pretpostavqa odre|eni status, pravnooranizacionog oblika i pravni re`im za wegovo osnivawe, registrovawe, poslovawe i istupawe u pravnom prometu. Zbog toga se u teorijskom smislu mo`e govoriti o pravnim obiqe`jima male privrede.

Prvo, mala privreda je kategorija za koju nacionalna zakonodavstva pretpostavqaju neki od pravnoorganizacionih oblika za privredna (trgova~ka) dru{tva (preduze}a), zadruge, kao i individualog trgovca-preduzetnika. Mala privreda }e imati jednu od pravnih formi koju mu odredi wegov osniva~, odnosno osniva~i osniva~kim dokumentom, a u okviru pozitivnih propisa konkretne zemqe.

Drugo, osniva~ subjekta male privrede su fizi~ka i pravna, doma}a i strana lica.

Tre}e, subjekti male privrede pretpostavqaju odre|eni materijalni resurs (imovina preduze}a) i personalni resurs (zaposleni i odgovaraju}e organe upravqawa i/ili rukovo|ewa), kao i unutra{wa pravila o organizaciji i poslovawu preduze}a.

20

�etvrto, akt o osnivawu subjekta male privrede uvijek je u pisanom obliku, a po formi moè biti ugovor, memorandum (sporazum), odluka ili neki drugi pravni akt. Akt za registraciju individualnog preduzetnika je prijava, koja se podnosi nadle`nom organu lokalne samouprave, drugom zakonom odre|enom organu ili instituciji.

Peto, subjekti male privrede u svom pravnoorganizacionom obliku mogu da budu sa i bez svojstva pravnog lica. Malo preduze}e sti~e svojstvo pravnog lica upisom u sudski ili drugi registar, odnosno dobijawem odobrewa od nadle`nog dràvnog organa ili na drugi zakonom utvr|eni na~in. Status individualnog preduzetnika se sti~e wegovom registracijom kod nadle`nog organa lokalne samouprave ili kod drugog zakonom odre|enog organa ili institucije, na osnovu podnijete prijave fizi~kog lica i donijetog rje{ewa od ovla{tenog organa.

[esto, malo preduze}e je du`no da ima firmu sa kojom istupa u pravnom prometu i koju upisuje u odgovaraju}i registar. I individualni preduzetnik, bez obzira {to nema svojstvo pravnog lica, po pravilu je duàn da svoju firmu upi{e u odgovaraju}i registar.

Sedmo, subjekti male privrede obavqaju neku privrednu djelatnost (proizvodwa, promet, usluga) u ciqu sticawa profita.

Osmo, subjekti male privrede se osnivaju na osnovu nacionalnih propisa jedne zemqe ugovorom ili nekim drugim aktom o wegovom osnivawu, a svoju unutra{wu organizaciju i poslovawe bliè ure|uje pravilima, odnosno statutom.

Na osnovu naprijed iznesenih pravnih karakteristika, subjekti male privrede se u pravnoj teoriji mogu definisati opisno, na~elno i bez pretenzija da definicija obuhvata "sve" relevantne elemente te ekonomsko-pravne kategorije. Naime, subjekti male privrede su zakonom odre|eni privredni subjekt sa ograni~enim brojem zaposlenih, posluje u zakonom odre|enim granama privrede, moè da ima pravnu formu nekog od oblika privrednog (trgova~kog) dru{tva (preduze}a), zadruga ili individualnog preduzetnika, moè biti sa i bez svojstva pravnog lica, koje posluje pod odre|enom firmom u ciqu obavqawa odre|ene privredne djelatnosti i sticawa profita.

Kako moèmo zakqu~iti, pojam "mala privreda" je prvenstveno i dominantno ekonomska kategorija, koji se upotrebqava u kontekstu klasifikacije privrednih subjekata po wegovoj veli~ini. Za pravnu doktrinu i zakonodavstvo od maweg zna~aja su kategorije "male privrede" i "vrste male privrede", u odnosu na kategorije "privredni subjekti" i "vrste privrednih subjekata". Pravni subjektivitet nema mala privreda ve} wihovi nosioci - privredni subjekti. Privredni subjekti mogu biti sa svojstvom pravnog lica i bez tog svojstva. Mala privreda nema pravnu sposobnost da preduzima prava i obaveze prema tre}im licima i nije posebna pravna forma za organizovawe privrednih subjekata. Pravni subjektivitet, tj. pravnu sposobnost kod male privrede ima wegov nosilac - pravno i fizi~ko lice, koji su organizovani u nekoj od pravnih formi za privredna (trgova~ka) dru{tva (preduze}a), zadruge ili individualne trgovce (individualne preduzetnike). U pravnoj-teorijskom i zakonodavnom smislu malo preduze}e nu`no predpostavqa odre|eni status, pravnu formu i

21

pravni reìm osnivawa, registrovawa poslovawa i istupawa u pravnom prometu privrednih subjekata za obavqawe neke privredne djelatnosti malog obima. Zbog toga se u teorijskom i zakonodavnom smislu govori o pojmu i pravnim karakteristikama male privrede.

IV INSTITUCIONALNE FORME ZA PODR[KU OSNIVAWA MALE PRIVREDE

Savremene tendencije u oblasti privrednog razvoja pokazuju da od sposobnosti dràve da izgradi dobro osmi{qenu i jaku proizvodnu mreù zavisi konkurentnost zemqe na me|unarodnom trì{tu. Pitawe kvaliteta poslovnih odnosa koji se uspostavqaju me|u preduze}ima jeste pitawe izgradwe decentralizovane mreè preduze}a, povezanih po horizontalnom i vertikalnom principu. Horizontalne veze predstavqaju sloj male privrede u odre|enim proizvodnim ciklusima, dok vertikalne veze povezuju ve}i broj subjekata male privrede sa finalnim proizvo|a~ima i isporu~iocima. Ovako uspostavqene mreè me|u subjektima male privrede omogu}ava neprekidnu saradwu zasnovanu na uzajamnim ekonomskim interesima.

S druge strane, dobro je poznato da konkurentska o{trica na svakom trì{tu zavisi i od razvijenosti sektora male privrede i da je uloga dràve od presudnog zna~aja i u izgradwi institucija za pruàwe pomo}i maloj privredi kao i izbora optimalnih mjera podr{ke.

Razumije se, uloga dràve ne mora, niti je uvijek i svagdje jednako osmi{qena. Tako npr. uloga koju ima vlada Japana od presudnog je zna~aja u sistemu podr{ke maloj privredi. Sli~no se moè re}i, kada su u pitawu zemqe u tranziciji, za savezne organe Rusije kao i ulogu bugarske vlade. Nasuprot tome, npr. ameri~ka administracija nema tako direktan uticaj na sistem podr{ke male privrede, te postoji veliki uticaj regionalnih institucija, a i italijanski zadivquju}i privredni razvoj velikim dijelom rezultat je incijative regionalnih (lokalnih) vlasti.

Kako istraìvawa u savremenom svijetu pokazuju, kada je rije~ o institucijama za podr{ku osnivawa i razvoja subjekata male privrede, treba ista}i da su sve one zemqe koje su blagovremeno uvidjele zna~aj male privrede za efikasan privredni sistem osmi{qeno gradile i usavr{avale institucionalni mehanizam za podr{ku subjektima male privrede. Svaka od tih dràva ima mawe-vi{e razu|en sistem institucija, tako da se moè govoriti o razgranatoj mreì institucija koja treba da omogu}i stvarawe povoqnih uslova za osnivawe, uspje{no poslovawe i razvoj subjekata male privrede.

Institucije za podr{ku maloj privredi su u svim ovim zemqama veoma sli~ne po svom karakteru i ciqevima, a razlikuju se uglavnom po nazivu i na~inu organizacije. Mogu se pSektoriti na razli~ite na~ine, zavisno od kriterijuma pSektore, tako da se moè govoriti npr. o dràvnim, privatnim, profitnim, neprofitnim, univerzitetskim, operativnim, edukativnim (konsultantskim) institucijama i sli~no.

22

Institucije za podr{ku maloj privredi se naj~e{}e se javqaju u tri institucionalna oblika: 1. posebno ministarstvo za malu privredu, 2. agencija za malu privredu i 3. fondovi za malu privredu.

U daqem tekstu }e biti analizirane ove standardne institucionalne forme za podr{ku maloj privredi u nekoliko razvijenih zemaqa i zemaqa u tranziciji koje su ve} izgradile, a i daqe usavr{avaju i razgranavaju mreù institucija. Neznatna pa`wa bi}e posve}ena drugim, specifi~nim institucijama za podr{ku male privrede.

4.1 Ministarstvo za malu privredu

Pojedine zemqe obrazovale su posebna ministarstva za malu privredu. Tako je, primjera radi, ranije u Francuskoj u nadle`nosti dva ministarstva spadala mala privreda: Ministarstvo za industriju i razvoj imalo je ulogu "interventa" u francuskoj privredi, a Ministarstvo za trgovinu i zanatstvo je vr{ilo funkciju regulatora, s tim {to je ovo drugo po prirodi stvari bilo vi{e upu}eno na malu privredu. Odnedavno je u Francuskoj obrazovano posebno Ministarstvo za malu privredu.

I Slovenija ima posebno Ministarstvo za malu privredu i turizam. Ono daje prijedloge vladi u pogledu dono{ewa makroekonomskih mjera za oblast male privrede. Ovo ministarstvo je generator sistema podr{ke maloj privredi i u tom poslu se povezuje sa drugim institucijama za podr{ku kao i drugim nadle`nim ministarstvima, koordinira rad svih nadle`nih organa i organizacija i partnerskih institucija u oblasti male privrede. Ukqu~ivawe Slovenije u Evropsku uniju (EU) predstavqa za ovo ministarstvo poseban izazov. Stoga ono aktivno u~estvuje u dràvnim programima usagla{avawima pravnog sistema Slovenije sa pravom EU.

4.2 Agencija za malu privredu

Danas nema zemqe koja je napravila preokret u odnosu na malu privredu, a da nema u okviru mreè institucija posebnu agenciju (centar, zavod, upravu) za podr{ku subjektima male privrede.

Agencija za malu privredu ima zadatak da na podru~ju ~itave dràve organizuje, razvija i vodi sistem podr{ke za razvoj male privrede.

Status agencije - Status agencije se razlikuje od zemqe do zemqe. Agencija moè imati svojstvo pravnog lica ili poslovati bez svojstva pravnog lica. Ona moè biti formirana pri vladi, u sastavu nekog ministarstva ili kao samostalna javna ustanova.

U SAD je jo{ 1953. godine formiran poseban organ federalne vlade koji se bavi problemima male privrede - Uprava za mali biznis (Small Business Administration, SBA), sa sjedi{tem u Va{ingtonu. Zadatak Uprave (Agencije) je da koordinira kompleks mjera za podr{ku maloj privredi i u tom

23

smislu se moè posmatrati u ulozi generatora cjelokupnog sistema podr{ke ovom sektoru ameri~ke privrede.

Japan je agenciju za mala i sredwa preduze}a (Small and Medium Entreprise Agency) organizovao u sastavu Ministarstva za me|unarodnu trgovinu i industriju. Agencija ima osnovni zadatak da stvara povoqno poslovno okruèwe za malu privredu i stimuli{e wihovu kreativnost i fleksibilnost. Tako|e, brine se o usmjeravawu finansijskih sredstava male privrede, pomaè wihova istraìvawa, daje korisne informacije o tehnologiji, opremi i sli~no. Procjewuje se da u ovom poslu Agencija "pokriva" 99% subjekata male privrde i 78% japanske radne snage.

�e{ka Agencija za razvoj preduzetni{tva (Agenture pro razvoj podnikani, ARP) formirana je u sastavu Ministarstva za industriju i trgovinu u skladu sa Zakonom o dràvnoj pomo}i maloj privredi. U vr{ewu poslova i zadataka Agencija naro~ito koordinira aktivnosti u vezi sa implementacijom Phare - programa, priprema i realizuje nove programe podr{ke u okviru priprema �e{ke za punopravno ~lanstvo u EU, organizuje sistem konsultacija, {kolovawa i seminara za malu privredu, pruà informacije o daqim programskim podr{kama itd.

Bugarska je najprije osnovala Agenciju za mala i sredwa preduze}a pri Ministarstvu za industriju. Dono{ewem Zakona o malim i sredwim preduze}ima ova agencija je prestala sa radom, a wena prava i obaveze pre{le su na novoosnovanu Agenciju za mala i sredwa preduze}a (Agencija za malki sredni predprijatija) pri Ministarskom savjetu (Vlada). Agencija ima svojstvo pravnog lica. Ona "priprema i sprovodi dràvnu politiku podsticaja malih i sredwih preduze}a".

Vlada Slovenije je, na osnovu ~lana 7. Zakona o razvoju male privrede, donijela Odluku o osnivawu Centra za unapre|ewe male privrede (Pospe{evalni center za malo gospodarstvo, PCMG). Centar je osnovan kao javna ustanova (javni zavod) koja ima svojstvo pravnog lica, sa zadatkom da se stara o razvoju, organizaciji i upravqawu posticajno-savjetodavnom mreòm u Sloveniji, o wenom me|unarodnom zastupawu i o obezbje|ewu stru~nog i tehni~kog povezivawa sa srodnim podsticajnim mreàma i organizacijama u svijetu.

U Francuskoj nema specijalizovane agencije koja se stara iskqu~ivo o maloj privredi, ve} postoje tri agencije ~ija djelatnost obuhvata i problematiku male privrede: Nacionalna agencija za osnivawe preduze}a (ANC), Nacionalna agencija za posticawe istraìvawa (ANVAR) i Udruèwe za pomagawe i razvoj industrije (APRODI). Prve dvije agencije su pod kontrolom Ministarstva za industriju i razvoj.

Treba dodati da se agencija za malu privredu naj~e{}e osniva ex lage (Bugarska) ili na osnovu posebne odluke vlade (Slovenija). Po karakteru svog djelovawa agencije su uglavnom neprofitabilne organizacije (�e{ka, Slovenija, Bugarska), ali mogu biti organizovane i tako da posluju sa nekim elementima profitne organizacije.

24

Mreà agencija- U ciqu efikasnijeg obavqawa djelatnosti agencija moè da obrazuje organizacione odjeqewe na teritorijalnoj osnovi. Tako nastaje mreà regionalnih i lokalnih institucija za pruàwe podr{ke maloj privredi koju su razvile i daqe razvijaju kako zemqe razvijene trì{ne privrede tako i zemqe u tranziciji. Izgradwa ovog mre`nog mehanizma, razumije se, ne podrazumjeva u svakoj zemqi postojawe unutra{we organizacije agencija po principu: centralna agencija - regionalne agencije - lokalne agencije.

U SAD postoji mreà od 300 centara na regionalnom i lokalnom nivou kao institucionalna podr{ka maloj privredi.

Velika Britanija ima tako|e {iroku mreù agencija: 240 agencija na lokalnom nivou ima zadatak da pruà usluge maloj privredi. Vlada Velike Britanije pruà pomo} ovim agencijama preko Ministarstva za trgovinu i industriju, a obrazovala je i servis za malu privredu koji obavqa poslove i zadatke u preko 100 samostalnih kancelarija.

Najilustrativniji primjer za vrlo razgranat mre`ni mehanizam podr{ke pruà Japan, gdje npr. samo grad Nagoja ima pet organizacija za podr{ku maloj privredi. To su: Centar za industrijsko rukovo|ewe centralne japanske industrijske organizacije, Agencija za savjetovawe inìwera i Agencija za savjetovawe iz domena upravqawa i rukovo|ewa.

I u Sloveniji, uz Centar za unapre|ewe male privrede, djeluju i 4 regionalna podsticajna centra. Obzirom da su ovi centri nastajali u uslovima razli~ite razvijenosti male privrede i privrede uop{te, to se prili~no razlikuju aktivnosti ovih centara. Regionalni centri usredsredili su se na razli~ite probleme. Tako je, primjera radi, Regionalni podsticajni centar u Murskoj Soboti koordinator i nosilac djelatnosti prekograni~nog prometa sa Ma|arskom, Austrijom i Hrvatskom, dok je npr. Regionalni podsticajni centar u Zagorju ob Savi usresre|en na organizovawe garantnih fondova, biznis inkubatora i pripremawe strategije razvoja ovog regiona.

Djelatnost-. Poslovi i zadaci agencije za malu privredu uglavnom su organizovani i koordinirani.

Primjera radi slovena~ki Centar (zavod) obavqa slijede}e aktivnosti: organizuje i vodi sve podsticajne, obrazovne i savjetodavne aktivnosti; organizuje, koordinira i sara|uje u ostvarivawu programa i projekata me|unarodne tehni~ke pomo}i maloj privredi; razvija, organizuje i vr{i nadzor nad uslugama koje pruàju ~lanovi savjetodavne mreè; planira, organizuje i ostvaruje povezivawe izme|u korisnika usluga zavoda; sara|uje sa me|unarodnim organizacijama i ukqu~uje se u me|unarodne, dràvne i regionalne projekte podsticawa male privrede. U okviru ovih djelatnosti najva`niji zadaci Centra su: koordinacija podsticawa male privrede me|u nacionalnim partnerima, razvoj, vo|ewe, koordinacija podsticajne mreè i izvo|ewe potpornih aktivnosti u woj; pomo} inovatorstvu u okviru slovena~ke preduzetni~ke mreè; razvoj projekta za podsticawe male privrede; izvo|ewe aktivnosti Euro Info Centra (EIC) koji je krovna organizacija Centra za unapre|ewe male privrede.

25

Organi - Vrsta organa, wihov sastav, na~in wihovog imenovawa (izbora) i dono{ewa odluka su u neposrednoj korelaciji sa pravnim poloàjem i karakterom agencije za malu privredu.

Zakonodavac Bugarske je u Zakonu o malim i sredwim preduze}ima detaqnije regulisao mjesto i ulogu predsjednika Agencije, koga imenuje predsjednik Vlade, sa wegovim {irokim ovla{tewima koja izviru iz zakona, uz mogu}nost da se u svojoj djelatnosti pomaè administracijom Agencije. Ovakav pristup u regulisawu statusa predsjednika Agencije je karakteristi~an za sisteme administrativnog na~ina upravqawa i organizacije, za centralizaciju poslova i zadataka na jednom mjestu i u jednoj li~nosti, kao i za dràvne institucije (organe, organizacije) koje su u pogledu organizacije nalaze u sastavu nekog dràvnog organa. Me|utim, razli~ito od zemqe do zemqe, u mawoj ili ve}oj mjeri, postoje i izvjesna odstupawa od klasi~nih oblika organizacije dràvne uprave. U konkretnom slu~aju, bugarski zakonodavac je Agenciji za malu privredu priznao svojstvo pravnog lica, samostalnu unutra{wu organizaciju, sjedi{te, izvore finansirawa, kao i sopstveni ìro-ra~un.

U Sloveniji je sam karakter Centra kao javne ustanove odredio vrstu i naziv organa (savjet, direktor i stru~ni savjet). Centrom upravqa savjet koji ima 11 ~lanova i ~iji mandat traje 6 godina. �lanove savjeta imenuje Vlada na prijedlog ministra nadle`nog za malu privredu. Predsjednika biraju ~lanovi savjeta uz saglasnost ministra. Rad i poslovawe Centra vodi direktor, koga imenuje i razrje{ava Centar uz saglasnost Vlade, a ~iji mandat traje 4 godine. Centar ima stru~ni savjet za pretresawe pitawa iz stru~nih poslova.

Akti agencije - Osnovni i najva`niji op{ti akt agencije za malu privredu je statut kojim se bliè ure|uju pitawa o nazivu i sjedi{tu agencije, poslovima i zadacima; organima, wihovom sastavu, na~inu imenovawa ili izbora, pravima, du`nostima i odgovornostima organa; zastupawu; drugim pitawima koja su od zna~aja za rad i poslovawe agencije. Agencija moè donositi i druge op{te akte (pravilnik, odluke i sli~no) kojima se na op{ti na~in ure|uju pojedina pitawa.

Pojedina~ni akti koje donose organi i ovla{}ena lica agencije moraju biti u saglasnosti sa odgovarau}im odredbama op{tih akata.

Sredstava za rad - U zemqama u tranziciji sredstva koja su potrebna za osnivawe i po~etak rada agencije obezbje|uje osniva~ (vlada, odgovaraju}e ministarstvo) iz buxeta (Bugarska), na osnovu godi{weg programa rada (Slovenija). Tako|e, pojedine zemqe dopu{taju da agencija sti~e sredstva za obavqawe djelatnosti i iz drugih doma}ih i me|unarodnih izvora (Slovenija).

4.3 Fondovi za malu privredu

Pitawe finansirawa je osnovni problem male privrede. Nedostatak kapitala i ograni~en pristup subjekata male privrede izvorima finansirawa su glavni uzro~nici ograni~ewa razvoja ovog sektora privrede. Stoga je osnivawe fonda za malu privredu vrlo zna~ajan oblik institucionalne podr{ke u zemqama koje imaju jasno formulisanu politiku podsticawa razvoja male privrede.

26

Ciqevi osnivawa - Ciqevi osnivawa fondova su vi{estruki, prilago|eni trendovima u odre|enoj zemqi.

Na primjer, ciqevi Fonda Republike Slovenije za razvoj male privrede su: pove}awe zaposlenosti na osnovu novih programa; podsticawe konkurentnosti male privrede, naro~ito na me|unarodnom trì{tu; poticawe uvo|ewa savremenih tehnologija u subjekte male privrede; poticawe osnivawa i razvoja Odjeqewe male privrede s visokim stepenom inovativnosti kao i onih koje {tede energiju i ne zaga|uju okolinu; podsticawe zadrugarstva pri zajedni~koj nabavci najsavremenijih tehnologija, zajedni~kog nastupa na me|unarodnom trì{tu i zajedni~kih inovacija.

U Rusiji su pravci djelatnosti fondova za podr{ku male privrede slijede}i: u~e{}e u izgradwi trì{nih odnosa putem privla~ewa i efikasnog kori{tewa finansijskih sredstava u oblasti male privrede; u~e{}e u pripremi i sprovo|ewu konkursnog postupka usvajawa programa i projekata u oblasti male privrede; u~e{}a u uspostavqawu trì{ne infrastrukture u oblasti male privrede; podr{ka inovatorskoj djelatnosti, novih vrsta proizvoda i pronalazaka; privla~ewe doma}ih i stranih ulagawa u odjeqewe male privrede; organizovawe konsultacija u vezi sa pitawima oporezivawa i pripremawe novih proizvoda.

Status fondova - Fondovi za podr{ku maloj privredi mogu da se osnuju ex lage, odlukom vlade ili nekog ministarstva, odlukom nadle`nog regionalnog organa i organa lokalne samouprave kao i odlukom organa upravqawa nekog drugog osniva~a. Mogu imati, ali i ne moraju, status pravnog lica i uglavnom posluju kao neprofitabilne organizacije.

Primjera radi, u Rusiji je fond za podr{ku male privrede neprivredna organizacija i ima svojstvo pravnog lica. Sredstva fonda se obezbje|uju iz buxeta, od privatizacije dràvne imovine i op{tinske imovine, od sopstvene djelatnosti, dobrovoqnih uplata fizi~kih i pravnih lica, ukqu~uju}i lica, od prihoda izdavawa i ulagawa u hartije od vrijednosti kao i kamata od odobrenih kredita.

Fond Republike Slovenije za razvoj male privrede (Sklad Republike Slovenije za razvoj malega gospodarstva) j e osnovan Zakonom o razvoju male privrede. Fond ima svojstvo pravnog lica, a poslove obavqa u svoje ime i za svoj ra~un. Sredstva za poslovawe Fonda se obezbje|uju iz republi~kog buxeta, a moè pribavqati sredstva za svoj rad od drugih pravnih i fizi~kih lica. Fond tako|e, moè dizati kredite i dobijati razne oblike pomo}i. Me|utim, poslije 7 godina rada javile su se kritike od strane samog direktora Fonda i iznesena je ideja da Fond prestane djelovati kao buxetski fond a nastavi rad kao samostalan fond u obliku dru{tva s ograni~enom odgovorno{}u. Smatra se da bi prednosti ovako organizovanog fonda bile slijede}e: o~uvawe postoje}eg kapitala Fonda, ve}a mogu}nost oplo|ivawa kapitala; fleksibilnije kori{}ewe mjera za posticawe male privrede; neposredno povezivawe i ukqu~ivawe u evropske, odnosno svjetske fondacije; zadràvawe godi{wih prihoda a ne neposredan prenos vi{ka u dràvni buxet; mogu}nost stvarawa rizi~nog fonda; mogu}nost zajedni~kog ulagawa u projekte male privrede;

27

postizawe onog zna~aja u stvarawu dru{tvenog proizvoda koji imaju oni fondovi koji su organizovani kao samostalna pravna lica u nekoj od formi trgova~kog dru{tva (npr. Ekolo{ki fond, Stambeni fond itd.). Ovome treba dodati i mi{qewe da bi bilo nu`no dopuniti zakon o ra~unovodstvu, koji bi predvidio specifi~nosti fondova u vo|ewu ra~unovodstva i metodologiji iskaza za planirawe i predra~un.

Mreà fondova- Uobi~ajno je da se fondovi organizuju tako da na nacionalnom nivou djeluje centralni fond, a zatim se, u zavisnosti od administrativno-teritorijalnog podru~ja, organizuju regionalni i lokalni fondovi za podr{ku maloj privredi. Tako|e, za potrebe privredne grane, grupacije preduze}a ili poslovnog udruèwa preduze}a mogu osnivati specijalizovani fondovi. Po karakteru djelatnosti fondovi mogu biti investicioni, preduzetni~ki, garantni itd. Tako se i kod ove vrste institucija za podr{ku govori o uspostavqawu mreè.

Najilustrativniji primjer vrlo razgranate mre�e razli~itih vrsta fondova pru�a Italija. Jo{ 1952. godine osnovan je na nacionalnom nivou Centralni institut za sredworo~no kreditirawe male privrede, koji se od dono{ewa Zakona o izmjenama i dopunama djelatnosti Centralnog instituta za sredworo~no kreditirawe naziva Centralni institut za sredworo~no kreditirawe (Istituto centrale per il credito a medio termine - Mediocredito centrale). Mediocredito centrale obezbje|uje finansirawe mreè regionalnih finansijskih institucija u ciqu omogu}avawa ovim posqedwim da vr{i finansirawe male privrede po stopi koja iznosi 60%, a u odre|enim slu~ajevima i 30%, od stope vaè}e za industrijski sektor. Italijanska mala privreda moè da koristi i pomo} tkz. Rotacionog fonda (Fondo rotativo). Zatim, od 1964. godine djeluje i Centralni fond za garancije (Fondo centrale di garanzio). I kona~no, u ciqu posticawa ulagawa u sektor zanatstva, u Italiji je osnovana i Kasa za kreditirawe zanatskih preduze}a (Cassa per il credito alle imprese artigiane).

U Rusiji je sprovo|ewe savezne politike finansirawa podr{ke maloj privredi povjereno Saveznom fondu za podr{ku maloj privredi. Savezni fond osniva vlada Ruske Federacije, a sredsta za wegov rad se obezbje|uje iz saveznog buxeta. Ovaj fond istupa kao garant za namjenske strane kredite kao i investicione kredite koje daju kreditne organizacije subjektima male privrede. Pored saveznog fonda u Rusiji su osnovani i fondovi subjekata Ruske Federacije i op{tinski kao i specijalizovani fondovi, ~iji osniva~i su organi izvr{ne vlasti subjekata Ruske Federacije i organi Odjeqewe lokalne smouprave. Zakonodavac zahtjeva da u pomenutim fondovima na lokalnom nivou u~e{}e Rusije i subjekata Federacije u wihovom statutarnom kapitalu nije mawe od 50%. U literaturi se isti~e da se ve} od Prvog kongresa predstavnika male privrede Rusije (1996) predlaè izdvajawe u navedene fondove 0,5% prihoda iz buxeta svih nivoa kako bi pomo} maloj privredi bila uspje{na.

U Sloveniji, pored Fonda Republike Slovenije za razvoj male privrede, djeluju i op{tinski fondovi. Sredstva ovih fondova se obezbje|uju iz buxeta i drugih izvora.

28

DSektora sredstava- Fondovi dodjequju sredstva subjekima male privrede na osnovu tehni~ki i ekonomski obrazloènih programa i projekata. Mjere podr{ke za koje se opredjequju fondovi su razli~iti: krediti za projekte male privrede, zajedni~ka ulagawa u projekte, ulagawa ili sufinansirawe poslovne infrastrukture (centri za podsticaj, tehnolo{ki parkovi, preduzetni~ke i slobodne zone), garancije za kredite maloj privredi, subvencionirawe kamatne stope i drugih uslova za vra}awe kredita koje odobravaju poslovne banke i druge finansijske institucije, premije (Slovenija); dotacije po osnovu kapitala, garancije za kredite maloj privredi, olak{ana finansirawa, participativni zajmovi (Italija); krediti uz olak{ice, beskamatne pozajmice, kratkoro~ni zajmovi (Rusija).

Organi - Na~in osnivawa fondova, karakter wihovih osniva~a, wihova samostalna organizacija i pravni subjekat kao i karakter poslovawa opredjequje vrstu, strukturu i karakter organa upravqawa i rukovo|ewa. Na primjer, Fond republike Slovenije za razvoj male privrede ima organe upravqawa (upravni odbor) i organ rukovo|ewa (direktor). Upravni odbor ima 7 ~lanova, koje imenuje Vlada za period od 4 godine. Direktora fonda imenuje i razrije{ava upravni odbor, za period od 4 godine, uz saglasnost Vlade. Nadzor nad poslovawem Fonda vr{i organizacija ovla{}ena za sprovo|ewe ekonomsko-finansijske revizije.

Statut - Statut fonda donosi po pravilu wegov organ upravqawa. Statutom fonda se bliè ure|uje organizacija i na~in poslovawa fonda kao i druga pitawa u vezi sa wegovim poslovawem.

4.4 Druge institucije za podr{ku

Gotovo da nije potrebno posebno nagla{avati da mnoge zemqe, pored naprijed nevedenih standardnih, osnivaju i neke druge institucije za podr{ku maloj privredi, u skladu sa svojim potrebama, privrednim trendovima, specifi~nostima u sektoru male privrede itd. Nave{}emo neke od wih.

4.4.1 Savjet za razvoj male privrede

Savjet za razvoj male privrede ili institucija nekog sli~nog naziva je stru~no i konsultativno tijelo koje treba da pruà stru~nu pomo} sektoru male privrede. Moè da ima razli~it status i karakter: moè da ima samostalnost i sopstvenu organizaciju ili da se nalazi u sastavu nekog dràvnog organa, javne ustanove ili agencije za malu privredu. Kako se radi o stru~no-konsultativnom tijelu to je jasno da su wegovi ~lanovi eminentni stru~waci za oblast malog biznisa kao i predstavnici dràvnih organa, privrednih komora i drugih interesnih udruèwa, banaka i poslovnih udruèwa. Dakle, uvijek se sastoji od ve}eg broja ~lanova.

U Bugarskoj je Zakon o malim i sredwim preduze}ima osnovan je Konsultativni odbor za malu privredu. Po svom karakteru to je dràvno-dru{tveni savjetodavni organ koji djeluje pri predsjedniku Agencije za malu privredu, u sastavu od 16 ~lanova.

29

U Sloveniji je pri Centru za unapre|ewe male privrede osnovan stru~ni savjet za pretresawe pitawa iz oblasti stru~nih poslova. Zadaci, na~in obrazovawa i rada stru~nog savjeta se ure|uje statutom Centra.

4.4.2 Asocijacija za konsalting

Pruàwe stru~ne pomo}i moè da bude organizovano i tako da je savjetovawe direktno usmjereno ka subjektima male privrede. U tom ciqu u mnogim zemqama osnivaju se konsalting agencije (kancelarije), sa zadatkom da pomaù razvoj konsalting slu`be ili daju savjete zainteresovanim subjektima male privrede.

Primjera radi, u �e{koj djeluje posebna Asocijacija za konsalting u preduzetni{tvu. To je "nevladina i neprofitabilana" organizacija koja je organizovana u nekoj od formi trgova~kog dru{tva. Glavni zadatak asocijacije je pomagawe u razvoju konsalting profesije, davawe upustva o mogu}nostima kori{tewa konsalting profesije, davawe upustva o mogu}nostima kori{tewa konsalting slu`bi, izboru odgovaraju}eg savjetodavca firme itd. Pri tome se posebno insistira na obavezi pridràvawa eti~kog kodeksa i pravila profesionalnog savjetovawa koje je odredila FEACO (Federacija evropskih asocijacija za konsalting sa sjedi{tem u Briselu) .

U Velikoj Britaniji djeluje npr. Savjet za mala preduze}a u ruralnim oblastima (Council for Small Firms in Rural Areas, CoSFRA) koji je oformio kancelarije u svim oblastima Engleske i koje pruàju subjektima male privrede konsalting usluge, organizuju obuku itd. Za subjekte male privrede koji imaju sjedi{te u [kotskoj, Velsu i Sjevernoj Irskoj sli~ne vrste usluga se nude kroz tzv. razvojne agencije. Tako|e, u Velikoj Britaniji postoji veliki broj institucija koje nude kurseve novim subjektima male privrede.

4.4.3 Agencija za osiguravawe kredita i davawe garancija subjektima male privrede

Institucionalno davawe garancija i osigurawe od komercijalnih rizika bankarskim institucijama umawuje poslovne rizike bankama koje daju kredite subjektima male privrede, a time se stvaraju pretpostavke za kreditirawe subjekata male privrede po niìm kamatnim stopama. Davawe garancija i osigurawe kredita komercijalnih banaka koji se daju subjektima male privrede moè biti ostvareno i preko specijalizovane agencije. Ovakve agencije moè se osnovati iskqu~ivo dràvnim sredstvima ili dràvnim i privatnim sredstvima, u formi akcionarskog dru{tva.

U Japanu je, u okviru zakonskog regulisawa finansirawa subjekata male privrede, posebna pa`wa poklowena pitawima pove}awa povjerewa kod zajmodavaca u finansijsku sposobnost subjekata male privrede. Jo{ 1949. godine otpo~eo je postupak ubrzanog osnivawa dru{tva za garatovawe kredita, a prvo takvo dru{tvo je osnovano u Tokiju 1937. godine. Krajem 1950. godine japanska vlada je ustanovila poseban ra~un za osigurawe kredita subjekata male privrede, a ne{to kasnije je donijet Zakon o dru{tvima za garantovawe kredita (1953), koji je u~vrstio poloàj subjekata male privrede i djelovao kao podstrek u {irewu mjera za wihove djelatnosti. Nekoliko godina kasnije, po{to je Poseban ra~un za osigurawe kredita bio ispra`wen, u Japanu je donijet Zakon o

30

dru{tvima za osigurawe kredita malih preduze}a (1958). Umjesto "posebnog ra~una" bilo je osnovano dràvno Dru{tvo za osigurawe kredita malih preduze}a (Small Business Credit Insurance Corporation). Osnovna funkcija dru{tva je da daje garancije finansijskim institucijama koje su specijalizovane za kreditirawe subjekata male privrede. Svake godine Vlada prethodno odre|uje, uz odobrewe Nacionalne skup{tine, limit tj. granice u kojima Dru{tvo ima pravo da zakqu~uje ugovor o obezbje|ewu kredita. Saglasno uslovima zakqu~enog ugovora, ako subjekti male privrede ne mogu da ispuni dug, preduze}e se gasi, a 70% dugovane sume ispla}uje Dru{tvo. Na taj na~in je, uz aktivno u~e{}e dràve, u Japannu stvoren sistem za osigurawe kredita subjekata male privrede.

4.4.4 Fondovi rizi~nog kapitala

Fondovi rizi~nog kapitala ulagalaù sredstava u subjekte male privrede koja imaju visok potencijal rasta i sticawa profita, sa ciqem da ostvare dugoro~ne kapitalne dobiti na bazi ste~enog udjela u akcijskom kapitalu.

4.4.5 Lokalne razvojne kompanije

Lokalne razvojne kompanije kao privatne korporacije osnivaju gra|ani na odre|enoj teritoriji, s ciqem da li~nim sredstvima doprinesu ekonomskom razvoju lokalne zajednice. Krediti lokalnih razvojnih kompanija mogu subjektima male privrede da koriste za kupovinu zemqi{ta, izgradwu fabrika, nabavku ma{ina i opreme i sli~no.

4.4.6 Kreditne kompanije za malu privredu

Kreditne kompanije za malu privredu kao specijalizovane kreditne institucije obezbje|uju sredworo~ne i dugoro~ne kredite za subjekte male privrede iz sredstava u privatnoj svojini, uz garancije vladinih finansijskih organizacija specijalizovanih za podr{ku maloj privredi.

4.4.7 Centri za razvoj subjekata male privrede

Centri za razvoj subjekata male privrede pruàju upravqa~ku pomo} i savjetodavne i obrazovne usluge potencijalnim i aktivnim preduzetnicima. Osnovnu mreù ~inile republi~ki centri organizovani pri organima uprave, univerzitetima ili drugim organima i organizacijama. Svaki od vode}ih centara formira svoju mreù lokalnih centara za razvoj pri lokalnim organima uprave. Osnovni oblik djelovawa centra za razvoj subjekata male privrede bio bi organizovawe kurseva, konferencija, kreativnih radionica i pruàwe savjetodavnih usluga.

4.4.8 Istituti za razvoj subjekata male privrede

Istituti za razvoj subjekata male privrede osnovala se kao specijalizovane institucije za istraìvawe i pruàwe savjetodavnih usluga subjektima male privrede, pod pokroviteqstvom agencije za malu privredu, pri postoje}im visoko{kolskim ustanovama ekonomske struke (ekonomski fakulteti, visoke poslovne {kole) ili samostalnim nau~no-istraìva~kim institucijama.

31

Osnovni ciq instituta je povezivawe nastavnika visokih {kola i studenata vi{ih godina redovnih i poslijediplomskih studija u pruàwu savjetodavnih usluga vlasnicima i menaxerima u maloj privredi. Rad je zasnivali na dugoro~noj saradwi sa vlasnicima i menaxerima y maloj privredi sa ciqem da realno sagledaju poslovi problemi i izna|u optimalna rje{ewa za te probleme.

4.4.9 Privredna komora i mreà komora

Privredna komora i mreà komora usmjerava svoju aktivnost na unapre|ewe i podr{ku subjektima male privrede. Pri transformaciji komorskog sistema treba imati u vidu iskustva svijeta, posebno iskustva evropskih zemaqa. Novi komorski sistem treba da obezbjedi poslovnu komunikaciju izme}u subjekata male privrede me|usobno i sa javnim preduze}ima, razmjenu poslovnih iskustava, partnersku saradwu sa sindikatima, obrazovawe i sticawe novih znawa, prezentaciju i promociju male privrede, pruàwe informacija od zna~aja za biznis, pruàwe savjetodavnih usluga, organizovawe nastupa na sajmovima i drugo.

4.4.10 Udruèwa pezionisanih direktora

Udruèwa pezionisanih direktora predstavqa dobrovoqnu organizaciju koja okupqa penzionisane i aktivne direktore spremne da svojim profesionalnim upravqa~kim iskustvom pomognu postoje}im i budu}im vlasnicima i menaxerima u maloj privredi. Ovo udruèwe doprinosi da vlasnici i menaxeri u maloj privredi efikasno rje{avaju poslovne probleme. Kvalitetom svojih ekspertiza ~lanovi Udruèwa ohrabruju preduzetnike da kasnije, sa rastom preduze}a, po~nu da koriste pla}ene usluge konsultanata.

4.4.11 Konsultantska preduze}a

Konsultantska preduze}a vr{e obrazovno - konsultantsku aktivnost. Podr{ka razvoju subjekata male privrede pruàju preko odre|enog broja ovla{tenih konsultantskih preduze}a u privatnoj svojini koja ispuwavaju standarde i kriterijume agencije za malu privredu i kojima ona dSektori status ovla{tenih konsultanata za malu privredu, kao neophodan uslov za dobijawe posla.

4.4.12 Poslovni inkubatori

Poslovni inkubatori nude maloj privredi poslovni prostor i razli~ite administrativno-tehni~ke i upravqa~ke usluge. Osnivaju se na inicijativu agencije za malu privredu, a pomo} u osnivawu treba da im pruè lokalni organi uprave i privredna komora. Oni pruàju podr{ku, prije svega, novim subjektima male privrede, i to u slijede}im oblicima: poslovni prostor, kontakt sa ra~unovo|ama, pravnicima i drugim davaocima profesionalnih usluga, pomo} u pristupawu finansijskim resursima, obrazovawe preduzetnika, sekretarske usluge (obrada teksta, usluge fotokopirawa, prijem po{te, zakazivawe sastanaka i sli~no), upravqa~ki savjeti, kompjuterske usluge (programi, internet i sli~no) i prakti~ne poslovne ekspertize.

Ove usluge mogu se koristiti izvjesno vrijeme (1-5 godina; u po~etku besplatno, a kasnije uz pla}awe rastu}e zakupnine i participaciju u ostalim tro{kovima),

32

gdje ih se vremenom stimuli{e da napuste inkubatore i nastave djelovati samostalno. Ovaj model je poznat u svim zemqama, trì{nim i tranzicionim (npr. u SAD se stvara jedan inkubator sedmi~no; Udruèwe Wema~kih {tedionica je ve} osnovalo preko 100 inkubatora, itd), {to ukazuje na neohodnost pa`qivog dizajnirawa inkubatora (kakva je industrijska struktura i strategija razvoja odnosnog grada, podru~ja ili regiona gdje se planira locirati inkubator, kakav je geografski poloàj inkubatora obzirom na pomenute tro{kove, kakva je veza sa univerzitetom i drugim institucijama od kojih se o~ekuje podr{ka itd.).

Osniva~i inkubatora bi mogli biti inostrani partneri (World Bank, USAID, privatne kompanije itd.), lokalne vlasti (koje bi mogle obezbjediti prostor i osnovnu infrastrukturu), doma}e privatne kompanije itd.

4.4.13 Klubovi preduzetnika

Klubovi preduzetnika osnivaju se na inicijativu zaintresovanih preduzetnika i imaju status udruèwa gra|ana. Predstavqaju mjesto povezivawa preduzetnika na kome preduzetnici razmjewuju informacije i na kome se neformalno prenose savjeti iskusnijih preduzetnika i drugih privrednih stru~waka mawe iskusnim preduzetnicima. Posebno je zna~ajno {to, mogu biti inicijatori mre`nog povezivawa lokalnih preduzetnika.

Razumije se da prethodnim izlagawem ni izdaleka nije iscrpqena lista institucija za podr{ku subjektima male privrede. Ako se dosada{wem nabrajawu dodaju sektori i komisije u okviru svih drugih ministarstava iz oblasti privrede, zatim privredne komore, posebne bankarske organizacije koje su poslovno orjentisane za sektor male privrede, istraìva~ki instituti kao i infrastrukturni razvojni centri (teholo{ki parkovi, biznis-inkubatori, preduzetni~ke i slobodne zone) koji se formiraju u okviru mjera podr{ke, onda slika o mreì institucija za podr{ku male privrede postaje potpunija. Bitno je naglasiti da savremene tendencije u oblasti podsticawa konkurentnosti subjekata male privrede pokazuju dominantnu ulogu dràve, prevashodno u formirawu i uskla|enom funkcionisawu mreè institucija. [to je mreà institucija razu|enija i prilago|enija specifi~nostima male privrede na odre|enom lokalitetu to je podr{ka uspje{nija.

V ANALIZIRAWE STAWA SEKTORA MALE PRIVREDE U RS I IDENTIFIKOVAWE KQU�NIH PROBLEMA

5.1 Stawe u preduzetni{tvu i preduzetni~kim radwama

Preduzetni{tvo u RS predstavqa tradicionalnu privrednu djelatnost koja je u pro{losti bitno utjecala na ukupni privredni razvoj. Pored pote{ko}a koje su ga pratile dugi niz godina, a ogledaju se u izostanku podsticajnih mjera,

33

nepovoqnom poslovnom, razvojnom, te dru{tvenom okruèwu, preduzetni{tvo se, kao tradicionalni privredni sektor, uspjelo odràti. Na{a privredna stvarnost postavqa razvoj preduzetni{tva u red onih pitawa koja u ovom trenutku zahtijevaju poja~anu dru{tvenu brigu, i to posebno zbog sve ve}e uloge u ostvarivawu brèg zapo{qavawa i samozapo{qavawa.

Prema podacima Fonda za penziono i invalidsko osigurawe RS od 30.06.2001. godine broj preduzetni~kh radwi u RS je 17.268 i u wima je bilo zaposleno 21.828 radnika. Analiziraju}i podatke iz prethodnih perioda moèmo konstatovati da broj preduzetnika se iz godinu u godinu pove}ava, a tako|e i broj radnika zaposlenih u preduzetni~kim radwama.

Analiziraju}i stawe u pojedinim djelatnostima u preduzetni{tvu od ukupnog broja najve}e u~e{}e imaju u trgovinskoj djelatnosti, zatim u uslu`nim djelatnostima u kojima su najzastupqenije gra|evinske usluge, ugostiteqstvo i turizam te proizvodno preuzetni{tvo.

Pored ~iwenice da je u preduzetni{tvu u posqedwoj godini prisutan proces pove}awa broja radnika, stawe se ne moè ocijeniti zadovoqavaju}im, jer preduzetni~ke radwe s prosje~no malim brojem zaposlenih ne mogu dosti}i nivo konkurencije potrebnu za ukqu~ivawe u sve prisutniji proces globalizacije.

Pored nepovoqnog materijalnog poloàja u kojem posluju preduzetnici i izraène nepovoqne tehnolo{ke opremqenosti, preduzetnici jedini u ukupnom poslovawu privrede ostvaruju pozitivni finansijski rezultat. Iako je nivo prosje~no ostvarenog godi{weg dohotka preduzetnika jo{ uvijek niska, a pozitivni poslovni rezultati ostvaruju se uz mawe angaòvawe poslovnih sredstava i u uslovima u kojima su poslovne banke sklonije odobravati kredite ve}im privrednim subjektima, vidqivo je da je poslovawe preduzetnika znatno efikasnije od ostalih privrednih subjekata.

5.2 Stawe u zadrugarstvu

Zadruge u RS imaju veoma dugu tradiciju. One su najvi{e usmjeravale privrednu aktivnost prema poqoprivredi i selu. Isto tako, karakteristike zadrugarstva prisutne su i u preduzetni~kom, stambenom i {tedno-kreditnom sektoru.

Broj zadruga smawen je u razdobqu 1995.-2000., a broj zaposlenih u zadrugama se tako|e smawuje. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku od 05.09.2001. godine ukupan broj zadruga registrovan u RS je 615. Razlog smawewa broja zadruga bila je neprilago|ewe zakonu, ali i osnivawe udruèwa koje u privrednom poslovawu i pravnom prometu ipak nisu mogle zamijeniti sistem zadru`nog organizirawa.

Poseban problem ~ini broj neaktivnih zadruga koje nisu izvr{ile statusno uskla|ivawe ili su umirene zbog nerije{enog imovinskog ili vlasni~kog statusa.

Najve}i broj zadruga obavqa poqoprivrednu djelatnost. Wihov teàk ekonomski poloàj uglavnom proizlazi iz ~iwenice lo{ih Zakonskih rje{ewa. Broj obrtni~kih zadruga u zadwih deset godina biqeì zna~ajan pad, posebno zbog

34

ukidawa poreznih olak{ica koje su imale. Analiza ukazuje na potrebu me|usobnog povezivawa preduzetni~kih zadruga u zajedni~kom nastupu na trì{tu. [tedno-kreditne zadruge najvi{e su pratile gra|evinarstvo te fizi~ke osobe u poqoprivredi i preduzetni{tvu. Stambeno zadrugarstvo tradicionalno je promovisalo privatnu inicijativu u stambenom gra|ewu. Sredinom sedamdesetih u RS bila je ekspanzija stambenih zadruga. Ukidawem poreskih povlastica u sistemu oporezivawa porezom na promet wihov se broj smawio i opstale su samo one koje su zavr{avale stare programe ili su na trì{tu prona{le partnere.

5.3 Stawe u malih i sredwih preduze}a

Strukturni pokazateqi o stawu malih i sredwih preduze}a u RS u usporedbi s ostalim evropskim zemqama ne pokazuju velika odstupawa i gotovo su identi~ni s podacima malih i sredwih preduze}a u razvijenim zemqama Evrope.

Kao kriteriji za razlikovawe malih i sredwih preduze}a koriste se kriteriji broja zaposlenih, ukupnog prometa i vrijednosti bilanse.

Potrebno je napomenuti da se svi podaci odnose samo na mala i sredwa preduze}a ona koja predaju svoje zavr{ne ra~une i koja odgovaraju stvarno aktivnim preduze}ima.

Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku od 05.09.2001. godine ukupna broj preduze}a registrovan u RS je 31.910 a u wima je zaposleno 287.762 radnika. Ukupna struktura malih i sredwih preduze}a koja predstavqa najve}i dio od ukupnog broja privrednih subjekata, u posqedwim godinama pokazuju trend smawivawa broja. To je dijelom posqedica ga{ewa preduze}a koja nisu provela uskla|ivawe s odredbama Zakona o preduze}u, brojnih likvidacija i ste~ajeva, ali i posqedica uslova poslovawa i trì{ta.

Posqedwih godine broj zaposlenih u RS biqeì pad. To je posqedica velikog smawewa broja i u~e{}a zaposlenih kod velikih preduze}a, dok je kod sredwih preduze}a pad broja zaposlenih primjetan posqedwih nekoliko godina. Sli~no je i kod malih preduze}a koja su u razdobqu od 1996. do 1998. godine pove}ala i broj zaposlenih i svoje u~e{}e u zapo{qavawu, ali se broj zaposlenih smawuje u posqedwe dvije godine.

VI ANALIZA BARIJERA SA KOJIMA SE SUSRE]U SUBJEKTIMI MALE PRIVREDE

6.1 Pravna regulativa

Sagledavaju}i stawe pravne regulative koja se primjewuje na subjekte male privrede moèmo konstatovati da je done{eno mnogo novih poslovnih zakona. Me|utim, mnogi zakoni su iracionalni, kontradiktorni i neharmonizirani.

35

Vi{estruki nivo zakonskih autoriteta (dràva, entitet, op{tina) doprinosi daqem komplicirawu i raspar~avawu zakonskog okvira, pravosudnog sistema i javne administrativne strukture. Tako|e, dovodi i do mreè ponekad me|usobno suprostavqenih zakona i propisa na dràvnom, entitetskom i op{tinskom nivou vlasti. Sveukupno, fragmentan zakonski i regulatorni sistem prisiqava preduzetnike da zadovoqavaju razli~ite uslove i daje im razli~ita prava u zavisnosti od op{tine ili entiteta u kojem je preduze}e locirano.

Osnovni problemi koji su konstatovani u okruèwu, a koji se odnose na pravni regulatorni okvir su:

1. Fragmentirani i ponekad nedoslijedni poslovni zakoni koji se slabo sprovode {to destimulativno djeluje na poslovni razvoj subjekata male privrede;

2. Kqu~ni poslovni zakoni nisu hormonizirani izme|u etiteta, {to uzrokuje daqu segregaciju na ve} malom i iscjepkanom trì{tu BiH;

3. Nedostatak u transparentnosti u sprovo|ewu zakona/regulative stvara nepovjerewe i znatno ometa efikasno poslovawe;

4. Slabo odràvani katastri ili registri tako da sprije~avaju vlasnike da jednostavno prodaju ili stave pod hipoteku svoje zemqi{te. Ovi problemi su kako politi~ki tako i tehni~ki;

5. Privatizacija }e stvoriti dodatno optere}ewe na ste~ajne sudove, a efikasnost sudova je lo{a {to }e dodatno uticati na produèwe rokova za ste~ajnog postupka.

Da bi se otklonili uo~eni problemi neophodno je izvr{iti usagla{avawe zakonske regulative koja se odnosi na subjekte male privrede i harmonizirati zakone na nivu BiH, posebno zakon o preduze}u, zakon o ste~ajnom postupku i zakon o stranim ulagawima. S ciqem brèg rje{avawa tih problema moè se koristiti i pomo} me|unarodnih organizacija i institucija (IBRD, OHR, Svjetska banka, Evropska komisija, odre}ene konsultativne radne grupe).

6.2 Pravosudni sistem

Dobro napisani zakoni koji odraàvaju najboqa iskustva ~ine osnov za rekonstrukciju pravnog sistema. Jednako va`na komponenta je dobro obu~eno i visoko osposobqeno pravosudno osobqe koje je u stawu tuma~iti i provoditi zakon bez kompromisa ili podqegawima nezakonitim utjecajima. Me|u kqu~na pitawa utjecaja na sudstvo spadaju: nezavisnost sudstva i resursi. Radi toga je potrebno implementirati sveobuhvatan program reformi i izgraditi kapacitete s ciqem ja~awa pravosu|a.

Anketirawem rukovodnih radnika u preduze}ima u vezi sa efakasno{}u sudova, ve}ina je konstatovala da su sudovi neefikasni, skupi i korumpirani, tako|e ih smatraju uskim grloma kada do|e do administrativnog procesa. Zbog toga izraèna je sumwa u pravednost su|ewa i po{teno rje{avawe sporova.

6.3 Privatizacija

Privatizacija preduze}a je u toku i vr{i se pretvarawe dràvnog kapitala u privatno. U tom procesu od nekada "velikih" poslovnih sistema dobijamo mala i

36

sredwa preduze}a. Veliki problem je {to ve}ina preduze}a vema lo{e posluje i mnoga preduze}a }e morati i}i u ste~aj.

U pove}awu aktivnosti malih i sredwih preduze}a i privatizacionog programa koji je u toku, efikasan zakon o ste~aju je od su{tinske va`nosti za omogu}avawe rekonstrukcije i reorganizacije poslovawa u privatnim preduze}ima. Zakoni koji se odnose na ste~aj (bankrot) i rekonstrukciju nalaze se u nadle~nosti entiteta. Federacija je usvojila zakon o ste~ju 1998. godine uz stru~nu pomo} USAID-a, dok u Republici Srpskoj se jo{ uvijek primjewuje stari jugoslovenski zakon o ste~aju. Radi toga se mora hitno usvojiti zakona o ste~aju, a potom potrebno je uspostaviti program izdavawa uvjerewa povjerenicima. Pored toga sucima, povjerenicima i advokatima se treba organizovati obuka o Zakonu o ste~ju i procedurama ste~aja.

6.4 Registracija firmi i odobrewa

U usporedbi sa drugim zamqama u regiji, procedure osnivawa poslovnog preduze}a i drugih subjekata male privrede u RS i BiH su me|u najvi{e birokratiziranim i najduìm. Po{to su koraci u proceduri registrovawa uglavnom predvi|eni da se odvijaju jedan iza drugoga, i me|usobno su zavisni, odlagawa u jednom koraku ugroàva cijeli proces. Kqu~ne preporuke za poboq{avawe procesa osnivawa firmi ukqu~uju:

1) Reforma procedura osnivawa firmi; 2) Pojednostavqewe procedure registracije primjenom novih tehnologija,

ukqu~uju}i i pruàwe usluga putem interneta; 3) Uvo|ewe jedinstvenog identifikacionog broja firme i osnivawe

centralno koordiniranog procesa registracije firmi.; 4) Uskla|ivawe pravnog okvira za registraciju stranih i lokalnih firmi.

6.5 Inspekcije

Dosta je primjedbi izne{eno na rad kontrolnih organ, a posebno inspekcija. Vlasnici subjekata male privrede smatraju da su inspekcije obimne, nametqive i oduzimaju im mnogo vremena. Posebno su istakli da su inspekcije "usmjerene" na odre|ene subjekte odnosno kontrola se ne radi nasumice. Preporuke za pojednostavqewe i ja~awe sistema inspekcija su slijede}e:

1) Napraviti popis svih inspekcija koje djeluju u republici, sa ciqem eliminisawa duplirawe i preklapawe;

2) Fomulisati i objaviti mandat svake inspekcije, te se pobrinuti da se usvoji zakonodavstvo koje reguli{e mandat i djelovawe svake inspekcije;

3) Zaustaviti van-zakonske radwe inspekcije; 4) Eliminisati pla}awa na licu mjesta; 5) Uspostaviti i provoditi procedure za odràvawe posjeta; 6) Uvesti kodeks pona{awa inspektora.

6.6 Preduzetni{tvo

Kompleksni i nejasni zakoni i visoki porezi su destimuliraju}i za ulazak u privatni sektor. Mlogi mladi qudi iako imaju dobre ideje kako da stupe na trì{te ne osnivaju preduze}a jer nema sistemske podr{ke za realizaiji wihovih ideja. Preduzetnici se obi~no smatraju ratnim profiterima. Radi toga

37

je potrebno da obrazovne, nau~no-istraìva~ke i drugim institucije promovi{u preduzetni{tvo i obrazuju kadrove za potrebe preduzetni{tva.

6.7 Oporezivawe

Prema postoje}em sistemu, Administracija javnih prihoda i Finansijska policija su posebne organizacije u okviru Ministarstva finansija, od kojih svaka ima specifi~an mandat i zakonska ovla{}ewa. Ipak u praksi se pojavquju podru~ja preklapawa u aktivnostima Poreske administracije i Finansijske policije. Zakonom o kontroli, utvr|ivawu i ubirawu javnih prihoda i amandmanima usvojeni na wega odre|ena je uloga i funkcija Uprave javnih prihoda i wen odnos sa Finansijskom policijom. Finansijska policija je nadle`na za provo|ewe - funkcije kontrole i revizije, kao i funkcije naplate dodatnih obaveza koje se utvrde kroz proces revizije. Uprava javnih prihoda je nadle`na za administraciju i naplatu li~nih i poreza na preduze}e, komunalnih poreza i poreza na komercijalnu aktivnost (npr. porez na promet). Sve to ukazuje da je potrebno izvr{iti reoraganizaciju Poreske uprave i Finasijske policije. Jedno od rije{ewa je i spajawe ovih dviju funkcija.

Mandat Finansijske policije je obuhvatao {iroki spektar aktivnosti i bio je pra}en {irokim ovla{tewima koje su ukqu~ivale i ovla{tewa za pretraìvawe i oduzimawe, kao i ovla{tewa da se zatvori poslovna Odjeqewe za vrijeme istrage. U razgovorima sa predstavnicima male privrede istakli su da su radwe finansijske policije ~esto bile samovoqne, podlo`ne politi~koj manipulaciji i u velikoj mjeri korumpirane. Takve aktivnosti Finansijske policije su podsticali preduze}a i druge subjekte male privrede da ostanu u neformalnom sektoru.

Moè se konstatovati da su veoma visoki porezi i doprinosi na plate, da se ~esto javqa duplo oporezivawe. Kod subjekata male privrede postoji odre|eno nepovjerewe prema poreskim slu`benicima i stvorili su percepciju da se ubirawe poreza obavqa na nepo{ten i netransparentan na~in. Radi toga je potrebno kreirati vladine programe, o sakupqawu i tro{ewu sredstava prikupqenih kroz poreze, koji }e biti transparentni.

Zakonske promjene koje treba da uslijede vezane za rad Finansijske policije i reorganizcija poreskog sistema trebala bi pomo}i vlastima da rije{e vi{e pitawa, a me|u wima problem korupcije i zloupotrebe vlasti, nedostatka transparentnosti i doslijednosti u procedurama i nedoslijednosti u primjeni i tuma~ewu zakona o porezima.

Zakon RS o porezu na prihod preduze}a predvi|a regresivnu stopu razreza poreza. Prema tuma~ewu vlade, razlog za ovo jeste da se stimuli{e prijavqivawe poreza. Me|utim mnogi smatraju da se ovakvim pristupom nije mnogo i da taj pristup nije uspje{an. Porez na prihod preduze}a se pla}a unaprijed za svaki kvartal.

Zna~ajni dio finansijskih transakcija u RS ekonomiji su gotovinske transakcije. Stoga mnoge firme ne evidentiraju zvani~no dobar dio finansijskih transakcija. Drugo relativno malo poslovnih preduze}a su

38

dostigla ta~ku kada po~iwu ostvarivati profit, a ako i jesu, nije vjerovatno da }e to prijaviti.

Daqe, porezni obveznici vide sistem porezne uprave i porezne propise kao neprivla~ne i nedovoqno transparentne.

Mnogi su preduzetnici izrazili svoje nezadovoqstvo sada{wim pravilima za razrezivawe poreskih obaveza. Jer prema zakonskim propisima ~ak i ako preduze}e ostvari gubitak u narednoj godini mora platiti porez prema stopi odre|enoj prema prethodnoj godini.

Procedure prijavqivawa i pla}awa poreza su vi{e orjentisane prema provo|ewu od strane organa vlasti, a mawe prema samoprocjeni i po{tivawu obaveza poreskih obveznika.

6.8 Carine

Ukazuje se potreba carinske reforme sa ciqem: 1) ubrzati refundirawa i refundirawa carina; 2) eliminisati uslove polagawa depozita u slu~aju kada uvoznici ve} imaju

garancije; 3) razmotriti i provesti pravila za slobodne zone kako bi se obezbjedilo da se

zone ne koriste za uvoz ili proizvodwu roba za lokalno trì{te; 4) usvojiti brojeve carinske registracije koje priznaju i koje vaè u drugom

entitetu; 5) poboq{ati komjuterske programe i umreàti ih na nivou BiH; 6) uspostaviti mehanizme za pravovremeno objavqivawe i dostavqawe izmjena

carinske legistative i propisa; 7) uspostaviti nezavisno tijelo za àlbe; 8) uspostaviti forum i procese za obavqawe konsultacija sa privatnim

sektorom; 9) nastaviti obuku carina i 10) uspostaviti mehanizme vawske revizije i pra}ewa performansi koji }e

pomo}i smawewu korupcije u carinskoj upravi.

6.9 Odnos izme|u javnog i privatnog sektora

Ve}ina anketiranih vlasnika privatnih preduze}a su istakla da se predstavnici vlade i resornih ministarstva rijetko sastaju sa wima da bi raspravqali o pitawima koja su od zajedni~kog interesa. Posebno su naglasili da nemaju povjerewe u privrednu komoru. Preduze}a pla}aju obaveznu ~lanarinu privrednoj komori, ali smatraju da primaju malo za uzvrat.

Privatne poslovne asocijacije se po~iwu osnivati, ali su pravno ograni~eni. Samo gra|ani, a ne pravna lica, mogu formirati poslovne asocijacije.

6.10 Infrastruktura

Subjekti male privrede imaju dobar pristup tradicionalnim infrastrukturenim resursima, tj. elektri~noj energiji, vodi i telekomunikacijama, ali informati~ke usluge su slabo razvijene i rijetko se

39

koriste. Me|utim, konkurencija u tom sektoru je slaba i ve}inom se radi o monopolistima koji koriste svoj poloàj drè}i cijene na visokom nivou. Davaoci usluga su ve}inom dràvna preduze}a i kvalitet wihove usluge je lo{. Ve}ina subjekata male privrede ne koriste ra~unare za istraìvawe poslovnih prilika, posebno za istraìvawe trì{ta (inostrana i doma}a) i ispitivawe primjene novih tehnologija.

6.11 Krediti

Kratkoro~ni krediti - Kratkoro~ni kapital je dostupan u dva oblika: a) kreditne linije finansirane od strane donatora (do 2 godine uz godi{wu

kamatnu stopu od 12%) b) Revolving krediti iz sredstava doma}ih banaka (60-360 dana uz godi{wu

kamatnu stopu od 16-22%)

Dugoto~ni krediti- Svi pokretni kolaterali su osigurani putem ugovora, budu}i da je nemogu}e registrovati pokretnu imovinu. Tako se pokretna imovina ne upotrebqava za hipoteku. Centralni sudski registar postoji samo za nepokretnu imovinu, ali informacije u registar se redovno neaùriraju, a procedura registrovawa je komplikovana, duga~ka i spora.

Ve}ina donatorskih kreditnih programa usmjerenih za subjekte male privrede nude kredite sa dospje}em u prosjeku od 4 godine. Postoje samo dvije kreditne linije (ograni~enog iznosa) koje nude trajawe od 7 do 10 godina.

Prosje~na godi{wa kamatna stopa za dugoro~ne kredite je oko 12%. Niè kamatne stope nude samo IFC, EBRD i USAID, ali su ograni~eni na uì krug klijenata (sredwe veli~ine) i kreditne linije IBF, koje su ograni~ene na projekte iz poqoprivrede.

Postoji izvjesna raspoloìvih sredtava u iznosu do $ 0,5 milinona, me|utim postoji finansijska praznina za kredite od $0,5 do 2,5 milona. Me|utim ne postoje nikakva donatorska sredstva po povoqnim uslovima za kupovinu opreme i dugoro~ne investicije.

Sa nekim izuzetcima, donatorskim programima je potrebno od 3 do 6 mjeseci da donesu odluku o kreditu i da isplate sredstva. Problem je uzrokovan a) ograni~enom dSektorom ovla{}ewa bankarskim administratorima od strane donatora, b) subjekti male privrede imaju pote{ko}a u pruàwu svih informacija o investicijama koje traè banke i c) proces registracije kolaterala je dug.

Radi toga potrebno je: 1) inicirati zakonska rje{ewa za uspostavu Centralnog sudskog registra za

pokretnu imovinu i zahtjevati redovno aùrirawe informacija; 2) Analizirati praznine u obuci bankarskih kadrova, sa ciqem da se

poboq{awa rada i efikasnijeg poslovawa. U to svrhu su pogodni programi koje nudi USAID (Projekat za bankarsku obuku), EBRD, IFC, SEED (Bankarska supervizija kao izvor preporuka);

3) Uspostaviti nove izvore dugoro~nog finansirawa da bi pokrili praznine u iznosima dugoro~nih kredita od 0,5 do 2,5 miliona $ i/ili da

40

se stavi vi{e dugoro~nih sredstava na raspolagawe, ili da se obezbjedi finansirawe za kupovinu opreme u zemqama koje su doma}e kreditne programe (IFC, drugi donatori);

4) Uvesti nove mjere da bi se stimulisalo pove}awe depozitne osnove, izmjeniti zakone o bankarstvu da bi omogu}ili da druge institucije za {tedwu, kao {to su {tedne kooprative ili kreditna udruèwa budu uspostavqena. Pove}ati minimalne zahtjeve za kapital u bankama da bi se stimulisalo stvarawe maweg broja ja~ih banaka, te pove}ati kapitalna finansirawa za osigurawe depozita (Vlada, Agencija za bankarstvo)

5) Reducirati vrijeme i tro{kove registrovawa kolaterala.

6.12 Mikro finansirawe

Izvori su dostupni u dovoqnim iznosima u oba entiteta, sa prihvatqivom kamatnom stopom od 1,5% mjese~no (prihvatqivo za nekolateralne zajmove). Razne institucije za mikrofinansirawe obezbje|uju finansirawe od 250 do 70.000 $ za veliki obim mikro klijenata (normalno klijenti koji nisu podobni za banke). Me|utim, trajawe novca je ograni~eno na maksimalno 2 godine kao i finansirawe obrtnog kapitala.

Svjetska banka je obezbjedila fond od 22 miliona $ za pet mikrokreditnih institucija u FBiH i ~etiri u RS. Svjetska banka }e obezbjediti kredit od dodatnih 25 miliona $ mikrokreditnim institucijama za klijente koji nisu podobni za banke, uz povoqne uslove (od 15 godina, 5 godina odgo|eno pla}awe (grace, LIBOR+1).

Institucionalni i pravni okviri za mikro kreditirawe je sada uspostavqen zahvaquju}i nedavno donesenom zakonu u oba intiteta (omogu}avaju}i nevladinim organizacijama da djeluju kao mikrokreditne institucije). Mikrokreditne institucije jo{ uvijek nemaju sposobnost da primaju depozite, {to ograni~ava wihove izvore finansirawa samo na kreditne linije donatora.

6.13 Dioni~ki kapital

Finansirawe iz dioni~kog kapitala je ograni~eno zbog slijede}eg: a) izvori su ograni~eni, b) subjekti male privrede imaju ograni~eno znawe o finansirawu iz

dioni~kog kapitala, c) investiciske procedure su obimne i koplikovane.

Raspoloìva sredstva su samo inostrana sredstva dioni~kog kapitala, a doma}i dioni~ki kapital ne postoji. Regulatorni okvir za trì{te dionica je razvijen, ali doma}i dioni~ki kapital ne}e biti raspoloìv sve dok proces privatizacije ne krene daqe.

IFC/EBRD su investirale 8,5 $ u dvije kompanije u BiH. IFC Horizonte fond je jedini operativni fond dioni~kog kapitala ($15 milona) u zemqi i investirao je $ 3 milona u ~etiri preduze}a u BiH. Regionalni EBRD, SEAF, Transvalkan SOROS/OPIC fondovi sa ukupnim iznosom od $224 miliona su uspostavqeni, ali jo{ uvijek nisu oprativni za podru~je BiH.

41

6.14 Drugi finansijski proizvodi

Obezbje|ewe garancija za kvalitetno izvr{ewa poslova, garancije od politi~kog rizika i finansirawe izvoza su raspoloìva. Oni u potpunosti ne dostiù do subjekata male privrede zbog kompleksnosti i duga~kog procesa odobravawa unutar institucije koje obezbje|uju ove finansijske instrumente. Pristup ovim instrumentima za subjekte male privrede je ograni~en zato {to su doma}e banke slabe i ne ispuwavaju zahtjeve koje je odredila IGA (International Guarantee Agency) za administrirawe ovih instrumenata.

Nema uspostavqenih lizing kompanija u zemqi. Lizing je dostupan samo u velikim kompanijama koje su poznate dobavqa~ima iz prethodnog perioda.

6.15 Poslovne usluge

Preduze}a nisu naviknuta da ugovoraju dobijawe poslovnih usluga. Nema nevike za ovakve aktivnosti i nedostaje povjerewe u konsultante. U RS nema nikakvih radionica/foruma za menaxere gdje bi konsultanti mogli ponuditi svoje usluge i usmjeriti pa`wu menaxerima na va`nost, odnosno potrebu za konsultatima i konsultacijama.

Ve}ina pravnih usluga koje obavqaju advokati pru`ju {iroku lepezu pravnih usluga. Me|utim, nedostaju specijalisti koji dobro poznaju poslovne zakone i praksu i koju bi nudili uslugu subjektima male privrede. Radi toga se pojavquju dosta slabih i povr{nih savjeta koji uzrokuju velike tro{kove za subjekte male privrede i produèwe rokova za rje{avawe problema iz domena male privrede.

Preduze}a uglavnom koriste kwigovodstvene usluge da bi ispunili zahtjeve zakonodavca u vezi sa porezima i ra~unovodstvenim izve{tajima (periodi~ni i zavr{ni izvje{taj), ali ne koriste usluge vezane za pitawa internog finansiskog menaxmenta. Izuzetno je ograni~en broj akreditovanih doma}ih revizora.

Kwigovodstvene i revizorske usluge dostupne putem malih (obi~no kompanija sa jednom osobom) ra~unovodstvenih firmi. Na trì{tu BiH prisutne su velike revizorke ku}e kao: PWC, Arthur Anderson, Delotte&Touche, Ernest&Young, KPMG.

Nedostaje konsultantska pomo} za pripremu investicijskih prijedloga i projekata, posebno kada se podnosi zahtjev za kredit iz donatorskih sredstava. Pomo} uglavnom pruàju regionalne poslovne asocijacije (tri do pet) koje svoje usluge nude besplatno. Te asocijacije su podràne od strane donatora i razli~itih kosalting kompnija, a naj~e{}e zapo{qavaju jednu osobu sa punim radnim vremenom (uglavnom profesori univerziteta).

UNDP/ILO/UNIDO vode regionalne centre za razvoj poslovawa koji se fokusiraju na dobijawe kredita za subjekte male privrede od me|unarodnih donatora.

6.16 Obuka

42

Obuku kadrova za potrebe male privrede pruàju: fakulteti, poslovne {kole, nevladine organizacije, privre komore i poslovni centri.

Tipovi obuke su naj~e{}e iz oblasti: upravqawa preduze}em, marketinga i prodaje, finansijskog upravqawa, ra~unovodstva, informatika i upravqawe kvalitetom.

Osnovni problemi koji su uo~eni su: slaba vizija menaxmenta i sposobnost da se oblikuju i implementriraju strate{ki planovi; slab osje}aj za marketing i op{ta nesposobnost da se na pravi na~in ponude usluge i proizvodi. Postoje}e nezavisne asocijacije uglavnom podràvaju donatori - one ne napla}uju ~lanaru, pa se postavqa pitawe wihove ekonomske odrìvosti u budu}nosti. Privredna komora nudi usluge koje su lo{eg kvaliteta, pa subjekti male privrede rijetko koriste wihove usluge.

Mnogi subjekti male privrede obi~no koriste konsultanske usluge malih ra~unovodstvenih kompanija ili individualnih ra~unovo|a sa certifikatom samo za pripremu finansijskih izvje{taja. USAID, GTZ, SEED i razne nevladine organizacije pruàju seminare u trajawu od jedne do pet sedmica koji su vezani za finansijski menaxment.

U narednom periodu potrebno je fijnansiski i savjetodavno podràti razvoj nezavisnih poslovnih udruèwa koje bi bile sposobne da plasiraju svoje usluge prema maloj privredi.

6.17 Informacije o trì{tu

Iako su informacije o trì{tu u odre|enim sektorima privrede dostupni preko elektonskih medija, a posebno preko Iterneta, subjekti male privrede ih rijetko koriste. Oni uglavnom dobivaju informacije o prilikama za promociju izvoza putem u~e{}a na sajmovima, koji finsiraju uz pomo} donatora ili privredne komore. Zvani~no registrovene informacije o proizvodwi i potro{wi nisu dostupne jer ne postoja takva baza podataka.

Mnoga preduze}a ne znaju da su dragocjene informacije o trì{tu na raspolagawu na Internetu, u privrednim komorama, i udruèwima za malu privredu, privrednim prestavni{tvima pojedinih zemaqa i sli~no. Na sajmovima obi~no nastupaju ve}a i boqe organizovana preduze}a, dok subjektima male privrede je preskupo nastupati na vode}im sajmovima.

Radi toga potrebno je obu~iti kadrove u maloj privredi kako da koriste Internet i druga sredstva za istraìvawe trì{ta. Neophodno je podràti incijative da se formiraju baze podataka i uspostavi mreà za prikupqwe podataka o subjektima male privrede, wihovim proizvodima i uslugama, potrebama i investijciskim planovima.

6.18 Tehni~ke informacije

Pristup specifi~nim informacijama o novim tehnologijama je ograni~en. Nema generalnog pristupa konsaltingu i informacijama o ISO ili HAACP certifikaciji.

43

Neophodno je podràti poslovne asocijacije ili institucije za obuku koje bi obezbje|ivale obuku za sistem kvaliteta i davale informacije o novim tehnologijama i opremi.

6.19 Iternet

Vrlo malo subjekata male privrede imaju pristup Internetu. Davaoci internet usluga koriste usluge od dràvnog Telekoma koji moè kontrolisati cijene i pristup. Posebno je slabo razvijena svijest o koristima interneta i tehnologija internet komunikacija.

Kompjuterska oprema je skupa i uglavnom je to rezultat veoma visokih poreza i daxbina.

Radi toga neophodno je smawiti poreze na kompjutersku opremu da bi se stimulisao sektor tehnologija internet komunikacija. Potrebno je izvr{iti liberalizaciju Telekoma/Iternet trì{te. Posebno je potrebno pruìti pomo} za obuku za kori{tewe tehnologija internet komunikacije, stvarawem centara za razvoj poslovawa, podsticati projekte daqinskog u~ewa, te medijski promovisiati zna~aj interneta u poslovnim komunikacijama i istraìvawima.

6.20 Poslovna kultura

Nedostatak transparentnog i efikasnog poslovnog okruèwa dovelo je do kulture op{teg izbjegavawa zakona i regulative gdje god je to mogu}e. Subjekti male privrede su na trì{tu sa preduze}ima koja se bave ilegalnim uvozom, firmama sa sivog trì{ta i "privilegovanim" preduze}ima.

VII RAZMATRAWE PROBLEMA VEZANIH ZA SUBJEKTE MALE PRIVREDE

Strate{ko razvojno opredjeqewe RS jeste stvarawe sistemskih i drugih uslova za dinami~an porast broja subjekata male privrede u privrednoj strukturi i pove}awe wihovog u~e{}a u stvarawu dru{tvenog proizvoda na bazi porasta vrijednosti kapitala i zaposlenosti. U ostvarivawu takvog ciqa postoje brojna ograni~ewa vezana za nedovoqnu stimulativnost postoje}eg sistemskog ambijenta i mjere ekonomske politike za podsticawe razvoja male privrede, neizgra|enost neohodne institucionalne infrastrukture i nepovoqan broj preduzetnika osposobqenih za realizaciju preduzetni~kih ideja i biznis planova.

U prethodnoj SFR Jugoslaviji, sve do dono{ewa Zakona o obavqawu privrednih djelatnosti li~nim radom i sredstvima u vlasni{tvu gra|ana, uslovi za osnivawe i razvoj subjekata male privrede bili su veoma nepovoqni, uz prisustvo mnogih ideolo{kih i zakonskih ograni~ewa za razvoj subjekata male

44

privrede. Zakonom su odre|ene djelatnosti u kojima je mogla da se ispoqava privatna incijativa (trgovina, ugostiteqstvo, zanatstvo, prevozni~ke usluge, poqoprivreda). Zakon je odredio i broj zaposlenih u privatnim preduze}ima (najvi{e pet zaposlenih) i ograni~io zemqi{ne povr{ine u privatnom vlasni{tvu (10 odnosno 20 hektara). U takvim sistmskim uslovima nije postojala motivacija za osnivawe subjekata male privrede. Ve}ina Odjeqewe male privrede ~inile su male zanatske radwe i ugostiteqski objekti sa 1 do 2 zaposlena radnika. Tek krajem 80-tih uspostavqena je sistemska regulativa za porast broja subjekata male privrede u privatnoj svojini. Krajem 80-tih i po~etkom 90-tih osnovan je veliki broj subjekata male privrede, s tim {to je samo mawi dio preduze}a i radwi od ukupnog registrovanih bio aktivan zbog te{ko}a poslovawa u nepovoqnim dru{tvenim i ekonomskih uslova. Aktivani privatni subjekti male privrede, iako su raspolagali malim obimom osnovnih sredstava i sopstvenim kapitalom i zapo{qavala mawi broj radnika, ostvarila su zna~ajnu poslovnu efikasnost i pove}ali svoj udio u stvarawu dru{tvenog proizvoda za preko ~etiri puta u odnosu na 1989. Taj udio u 1998. iznosio je oko 17% bez privatnog sektora poqoprivrede, odnosno 37% sa privatnim sektorom poqoprivrede. Broj zaposlenih u subjektima male privrede u privatnoj svojini donosio je 14% u~e{}a u ukupnoj zaposlenosti, Pove}awe u~e{}a privatnog sektora u zaposlenosti i dru{tvenom proizvodu odvijao se paralelno sa smawewem zaposlenosti i dru{tvenog proizvoda dru{tvene privrede.

U razvijenim zemqama subjekti male privrede u~estvuju u stvarawu dru{tvenog proizvoda i u zaposlenosti preko 60%, {to ukazuje da subjekti male privrede u RS nemaju adekvatno mjesto u privrednoj strukturi.

Najbr`i rast broja subjekata male privrede ostvaren je u trgovini i saobra}aju, dok je u industriji daleko sporije rastao broj subjekata male privrede. Dominantna su mala preduze}a do 10 zaposlenih, dok je veoma mali broj preduze}a koja zapo{qavaju ve}i broj radnika. U oblasti industrije malo je malih i sredwih preduze}a koja bi mogla da budu nosioci kooperacije sa velikim preduze}ima i koja bi ostvarivala visoku produktivnost, efikasnost i konkurentnost u proizvodwi i izvozu.

Sektor male privrede karakteri{e veliki broj mikro i malih preduze}a, a nedovoqan broj preduze}a sredwe veli~ine koja bi mogla da ostvare ve}e efekte na porast zaposlenosti i privredni rast. Najve}i broj malih i sredwih preduze}a je nastao iz transfera preduzetni~kog kadra, sredstava i poslovnih veza iz dru{tvenog sektora u procesu privatizacije. Spori porast subjekata male privrede bio je uslovqen nemogu}no{}u obezbje|ewa finansijskih sredstava, niskim rastom privrede, sporom privatizacijom i niskom kupovnom snagom stanovni{tva. Najve}i broj postoje}ih subjekata male privrede nastao je u sektoru usluga koja nemaju zna~ajniji potencijal za rast. Subjekti male privrede u oblasti industrije su prete`no iz tradicionalnih grana sa niskim tehni~ko-tehnolo{kim nivoom i sa proizvodima niskog stepena obrade i niskog kavaliteta i bez uspostavqene kooperantske saradwe sa velikim preduze}ima. Samo mawi broj aktivnih subjekata male privrede izra`ava sklonost ka rastu, a za to nisu bili povoqni op{ti uslovi.

45

Najve}i broj subjekata male privrede finansira se iz sopstvenih sredstava. Dio populacije koji raspolaè ve}im sredstvima sklon je potro{wi i kupovini nekretnina, umjesto investirawa u biznis. Tome doprinosi poreski sistem koji ne stimuli{e investirawe u proizvodwu i biznis i bankarski sistem koji ne funkcioni{e tako da ima povjerewe kod stanovni{tva i da ohrabruje preduzetnike i subjekte male privrede da ulaù u profitabilne programe i projekte. Banke nisu osposobqene niti imaju raspoloìvih sredstava za kreditirawe male privrede. Pored toga, nije razvijeno trì{te kapitala, orta~ka preduze}a prakti~no ne postoje, kao ni praksa prodaje preduze}a preko emitovawa akcija.

U takvim uslovima nije mogao da nastane zna~ajniji broj aktivnih preduzetnika. Formiran je samo mali broj preduze}a u privatnom sektoru koja biqeè zna~ajan rast. Kod ve}ine subjekata male privrede nizak je kvalitet ideja u biznis planovima, {to pokazuje da nema dovoqno sposobnih preduzetnika i dobrih menaxera koji bi mogli obezbjediti rasta male privrede.

VIII PRIVREDNI SISTEM I EKONOMSKA POLITIKA U FUNCIJA PODSTICAJA RAZVOJA SUBJEKATA MALE PRIVREDE

U Republici Srpskoj u protekloj deceniji nisu postojale politi~ke, ekonomske i instirucionalne pretpostavke za uspostavqawe sistema pazvoja male privrede. Osnovne intecije budu}eg podsticajnog programa za malu privredu je uspostavqawe stabilnog i stimulativnog ambijenta i ujedna~ewa uslova privre|ivawa za subjekte male privrede. U tom smislu nadle`ni organi, u skladu sa ustavnim nadle`nostima, treba da analiziraju postoje}e zakone i podzakonske akte i identifikuju institucionalna ograni~ewa za funkcionisawe male privrede i da na bazi toga predloè odgovaraju}e izmjene i dopune tih propisa kojima se utvr|uju institucionalna rje{ewa koja podsti~u razvoj subjekata male privrede. Takav zadatak zahtjeva koordinirani rad ministarstava, kako bi se u {to kra}em roku postoje}a zakonska regulativa izmjenila i dopunila, tako da budu stimulativna za razvoj male privrede. Time bi se temeqno preispitao op{ti pravni reìm i obezbjedili podsticajni sistemski uslovi za razvoj male privrede i ravnopravni tretman subjekata male privrede u propisima kojima se reguli{e osnivawe subjekata male privrede, privatizacija, porezi, carine, spoqnotrgovinsko poslovawe, krediti, ra~unovodstvo i finansije, radni odnosi, penziono i zdravstveno osigurawe, javne nabavke, komunalne i administativne takse i drugo. Pored toga, treba da se obezbjedi stimulativna rje{ewa za razvoj subjekata male privrede i u novim propisima koji }e regulisati cijene, trgovinu, za{titu potro{a~a, robne rezerve, trì{te hartija od vrijednosti, investicione fondove i drugo. Ciq je da se u svim navedenim propisima pojednostavi i unaprijedi zakonodavna i aministrativna regulativa za malu privredu i da organi jednostavno rade na stvarawu stimulativnih sistema pretpostavki za funkcionisawe male privrede. Da bi se ovaj veliki posao ubrzao i kvalitetno odvijao potrebno je i aktivno angaòvawe privrednih komora i udruèwa preduzetnika na svim

46

nivoima, uz wihov sistemski pritisak na vladu i ministarstva da ove aktivnosti obave u utvr|enim rokovima.

Poloàj male privrede u dosada{wem privrednom sistemu koji je kreiran za velika dru{tvena preduze}a bio je nepovoqan, zbog nejednakog tretmana subjekata male privrede u brojnim propisima koji su regulisali uslove poslovawa i zbog tolerisawa fiskalne i finansijske nediscipline, prije svega preduze}a u dràvnoj svojini (nepla}awe poreza i doprinosa i obaveza po ugovorima i kamatama). Velika preduze}a uglavnom su imala privilegovan poloàj u privrednom sistemu i ekonomskoj politici u donosu na subjekte male privrede u privatnoj svojini. U takvom okruèwu koje je bilo destimulativno za poslovawe i razvoj male privrede izostajali su podsticaji za malu privredu putem sniàvawa stopa poreza i doprinosa, uklawawe parafinansijskih optere}ewa, harmonizacije fiskalne i carinske politike, stimulacije pri oporezivawu dobiti, stimulacije za novo zapo{qavawe i drugi ekonomski podsticaji.

Poreski sistem i poreska politika nisu pruìli odgovaraju}u podr{ku subjektima male privrede i privatnim preduzetnicima koji su zbog visokih poreskih davawa po raznim osnovama, ukqu~uju}i i lokalne takse i zbog poreske nesigurnosti, u velikom broju zatvarali firme ili radili u zoni sive ekonomije.

U sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom, zbog nepovoqnih i nestabilnih uslova za spoqnotrgovinsko i devizno poslovawe, bio je nepovoqan poloàj male privrede koja nije ukazivala u zna~ajnije poslovne aran`mane sa stranim partnerima u vidu dugoro~ne poslovno-tehni~ke saradwe, proizvodne kooperacije ili zajedni~kog ulagawa. Za takve poslovne odluke nisu imali upori{te u izvjesnim i povoqnim carinskim i deviznim uslovima za uvoz potrebnog reprodukcijskog materijala i sirovina za proizvodwu i za izvoz proizvoda i usluga. Spoqnotrgovinski promet male privrede ograni~avao se raznim dozvolama, odobrewima, saglasnostima, kvotama, kompenzacionim poslovima u usposlovqavawima uvoza izvozom, a devizno poslovawe male privrede ograni~avalo se privilegovanim pristupom velikih preduze}a devizama i neregularnim deviznim trì{tem.

Subjekti male privrede gotovo da nisu imali pristup bankarskom sistemu i finasijskom trì{tu. Banke su nerado davale kredite subjektima male privrede ili su davali kredite pod nepovoqnim uslovima, zbog toga {to subjekti male privrede nemaju {ta da zaloè pod hipoteku i {to su rizi~na ulagawa u wihovu djelatnost. Finansijski poloàj male privrede oteàvala je i nelikvidnost velikih preduze}a koja su prevaqivale finansirawe teku}e proizvodwe na kooperante (subjekte male privrede) koji ~esto ne mogu da naplate dospjela potraìvawa od velikih preduze}a zbog neefikasnog mehanizma naplate.

U nefleksibilnom sistemu radnih odnosa i socijalnog osigurawa bio je neadekvatan poloàj subjekata male privrede zbog nemogu}nosti otvarawa subjekata male privrede od strane zaposlenih u svim sektorima, nemogu}nosti zaposlewa sa djelimi~nim radnim vremenom i zaposlewa kod vi{e poslodavaca,

47

kao i zbog nemogu}nosti stalnog radnog odnosa za obavqawe povremenih poslova.

Neadekvatan je poloàj male privrede u komorskom sistemu, {to se negativno odraàva na poslovno komunicirawe subjekata male privrede sa partnerima u zemqi i inostranstvu. Strukovno i poslovno organizovawe subjekata male privrede treba da obezbjedi wihov organizovan i snaàn uticaj na kreatore i nosioce privrednog sistema i ekonomske politike.

Privrednosistemski zakoni kroz trì{ne reforme treba da budu prilago|eni potrebama ubrzanog razvoja subjekata male privrede. Prvi segment propisa koji su od zna~aja za subjekte male privrede su Zakon o preduze}u, Zakon o preduzetni{tvu, Zakon o zadrugama, te Zakon o ra~unovodstvu koji utvr|uje kriterijume za razvrstavawe preduze}a na mala, sredwa i velika. Neophodno je ispitati mogu}nosti za pojednostavqewe i ubrzavawe postupka osnivawa, registracije i poslovawa subjekata male privrede i regulisawa pravnoorganizacionih oblika za subjekte male privrede, kroz imjene Zakona o preuze}u, Zakona o preduzetni{tvu i Zakona o zadrugarstvu, kao i mogu}nosti preciznijeg redifinisawa kriterija za odre|ivawe veli~ine preduze}a i za pojednostavqewe vo|ewa poslovnih kwiga i finsijskog poslovawa kroz izmjene i dopune Zakona o ra~unovodstvu i Zakona o reviziji.

Drugi segment propisa od zna~aja za subjekte male privrede su zakoni koji reguli{u svojinsku transformaciju i privatizaciju koja treba dopuniti sa stanovi{ta obaveznosti i transparentnosti privatizacije koja bi omogu}ila porast broja inokosnih i partnerskih subjekata male privrede po osnovu svojinske promjene i prestruktuirawa velikih dràvih preduze}a.

Tre}i segment propisa od zna~aja za subjekte male privrede su zakoni koji reguli{u poreski sistem i zakoni koji reguli{u socijalno osigurawe, koje treba izmjeniti tako da omemogu}uje fiskalnu nedisciplinu i da smawe zonu sive ekonomije, kao i da omogu}e utvr|ivawe posebnih stopa oprezivawa za subjekte male privrede.

�etvrti segment propisa od zna~aja za malu privredu su zakoni koji reguli{u ekonomske odnose sa inostranstvom koje treba preispitati sa stanovi{ta mogu}nosti uvo|ewa pojedinih carinskih olak{ica za subjekte male privrede i mogu}nosti da strana lica nesmetano osnivaju i razvijaju subjekte male privrede i ulaù u razvoj privrede Republike Srpske.

Peti segment propisa od zna~aja za subjekte male privrede su zakoni koji reguli{u bankarski sistem i finansijsko trì{te koje treba preispitati sa stanovi{ta obezbje|ewa investicijskog kapitala za malu privredu putem kredita i berzi.

[esti segment propisa od zna~aja za malu privredu su zakoni koji reguli{u cijene, trgovinu, robne rezerve i za{titu potro{a~a, kao i antimonopolsko zakonodavstvo, koje treba izmjeniti sa stanovi{ta liberalizacije i deregulacije, ~ime se stvara privredni ambijent koji je podsticajan za razvoj male privrede.

48

Prilago|avawem osnovnih privrednosistemskih zakona trì{nim principima obezbjedio bi se stimulativan sistemski ambijent za razvoj male privrede. Paralelno sa prilago|avawem propisa o privrednom sistemu standardima trì{nih privreda treba da se prilagodi zakonodavna regulativa od zna~aja za malu privredu.

Radi ubrzanog i kvalitetnog prilago|avawa sistemske regulative potrebama razvoja subjekata male privrede neophodno je da se osnuje agencija za razvoj male privrede koja bi koordinirala aktivnosti na izmjenama i dopunama postoje}ih sistemskih zakona i na dono{ewu novih zakona, ~ija rje{ewa treba da podsti~u razvoj subjekata male privrede.

8.1 Prilago|avawe makroekonomskih politika

Makroekonomski okvir, u ciqu {to brèg stvarawa trì{ta i konkurencije, u proteklih deset godina, omogu}io je prevelik rast potro{we i uvoza, uz istovremeno pogor{awe strukture izvoza, destabilizaciju finansijskog sistema i nelikvidnost, koje u velikoj mjeri poga|a i malu privredu. Izostalo je zamjewivawe tehnolo{ki zastarjelih, radno intenzivnih i neprofitabilnih djelatnosti, a posqedica je znatno zaostajawe u odnosu na razvijene zemqe. Pored visokih optere}ewa tro{kovima i nelikvidnosti poslovawe malih privrednih subjekata bilo je ugroèno i nedostatkom trì{ta. U procesu tranzicije privrede nestali su brojni veliki privredni subjekti, koji su bili nosioci razvoja i koji su poslovno povezivali subjekte male privrede. Na taj je na~in nestalo te karike koja je osiguravala trì{te. Istovremeno s propadawem velikih privrednih subjekata nije uslijedilo odgovaraju}e povezivawe sa stranim trì{no orijentiranom privredom.

Kqu~na intencija programa podsticawa razvoja subjekata male privrede je dono{ewe mjera ekonomske politike kojima se podsti~e malu privredu. Programom treba da se utvrdi osnovna opredjeqewa makroekonomskih i drugih politika u funkciji podsticawa razvoja male privrede. U skladu sa takvim opredjeqewima nadle`na ministarstva treba da utvrde mjere ekonomske politike kojima }e podsticati razvoj subjekata male privrede.

8.2.1 Fiskalna politika treba da pruà podsticaje razvoju male privrede kroz: 1) uvo|ewe poreza na dodanu vrijednost, 2) smawewe stopa poreza i doprinosa kod investicionih ulagawa, novog

zapo{qavawa, zajedni~kih ulagawa sa stranim partnerima, ulagawa u istraìvawe i razvoj, ulagawa u usavr{avawe i osposobqavawe zaposlenih u maloj privredi,

3) pove}awe udjela lokalne samouprave u fiskalnim prihodima, ~ime bi se omogu}ile ve}e promotivne aktivnosti male privrede,

4) obezbje|ivawe neporeskog tretmana od tri do pet godina kada nezaposlena lica osnivaju sopstveno preduze}e i

5) obezbje|ewe specijalnog poreskog tretmana za osnivawe subjekata male privrede u nerazvijenim podru~jima.

8.2.2 Spoqnotrgovinska politika treba da pruà razvoj subjekata male privrede kroz:

49

1) liberalizaciju reìma uvoza i izvoza, uz pove}awe koli~inskih i vrijednosnih kvota za subjekte male privrede,

2) smawewe ili ukidawe carinskih daxbina na uvoz proizvodne opreme ili odloèno pla}awe carinskih daxbina, posebno kod zajedni~kog ulagawa sa stranim partnerima,

3) smaweno administrirawe i niè tro{kove pri obavqawu izvoza i uvoza, 4) promocija izvoza proizvoda i usluga subjekata male privrede i pomo} pri

nastupu na konkurentskim izvoznim trì{tima i pri kreditirawu proizvodwe za izvoz,

5) privla~ewe stranih investicija u atraktivne programe subjekata male privrede i ja~awe dugoro~ne poslovne saradwe sa velikim svjetskim korporacijama, uz zna~ajan transfer znawa i kapitala.

8.2.3 Kreditna politika treba da pruà podsticawe razvoja subjekata male privrede kroz otvarawe doma}ih i stranih kreditnih linija za finansirawe trì{no prosperitetnih programa male privrede. Kreditna politika poslovnih banaka treba da je u ve}oj mjeri usmjerena na podsticawe inovatornih, propulzivnih i izvozno orjentisanih subjekata male privrede i da podsti~e konzorcijalno povezivawe subjekata male privrede (malih i sredwih preduze}a) i velikih preduze}a u ostvarivawu profitnih i izvoznih poslova, uz kreditirawe i garantovawe takvih poslova. Veoma je zna~ajno da se pri bankama osnivaju konsultantski servisi koji bi subjektima male privrede pruàli usluge pri izboru kreditnih aran`mana, izboru tehnologija, obavqawu poslova sa inostranstvom i drugo. Neophodno je pove}ati u~e{}e male privrede u akcijskom kapitalu banaka i time obezbijediti ve}i utjecaj subjekata male privrede na poslovnu politiku i upravqawe bankama. Treba omogu}iti i osnivawe specijalizovanih banaka za rad sa subjektima male privrede, tako da bi subjekti male privrede lak{e dolazili do kreditnih sredstava koja bi u rokovima i urodno vratila banci. Pored toga, za zna~ajnije podsticawe subjekata male privrede neohodno je obezbijediti ravnopravan pristup subjekata male privrede javnim izvorima sredstava preko buxeta i fondova za razvoj, poreskim podsticajima i institucionalnim investitorima, kao i pristup privatnim izvorima sredstava preko trì{ta kapitala. Tako|e, subjekti male privtrede treba da imaju pristup sredstvima me|unarodnih specijalizovanih fondova javnog i privatnog karaktera i sredstvima me}unarodnih programa za finansirawe profitabilnih projekata male privrede. Sa razvojem doma}eg finansijskog trì{ta subjekti male privrede ima}e mogu}nost da likvidna sredstva za razvoj obezbjede ne samo uzimawem kredita od banaka, ve} i emisijom sopstvenih akcija koje bi se kotirale na berzi.

8.2.4 Politika cijena treba da pruà podsticawe razvoju subjekata male privrede kroz liberalizaciju cijena, uz o~uvawe stabilnosti i kroz antimonopolsko zakonodavstvo koje sprije~ava nelojalnu konkurenciju i {pekulacije na trì{tu. Aktivnom politkom konkurencije otvorila bi se pojedina trì{ta za subjekte male privrede i obezbjedilo razvijawe trì{ta kapitala, deregulacija kod osnivawa novih preduze}a, liberalizacija reìma spoqnotrgovinske razmene, uz pritisak strane konkurencije na sniàvawe doma}ih cijena i pove}awe produktivnosti, kao i otklawawe uticaja raznih lobija i administracija. Posebsno treba voditi ra~una da subjekti male privrede imaju srazmjeran tretman u javnim nabavkama.

50

IX PRILAGO\AVAWE POSEBNIH POLITIKA I DRUGIH AKTIVNOSTI OD ZNA�AJA ZA RAZVOJ SUBJEKATA MALE PRIVREDE

9.1 Politika zapo{qavawa

Politika zapo{qavawa treba da pruà podsticawe razvoja male privrede koja pove}avaju produktivno zapo{qavawe kroz realizaciju investicionih programa kojima se otvaraju nova radna mjesta. Republika Srpska ima visoku stopu nezaposlenosti (oko 37%) i mnoge neiskori{ene proizvodne kapacitete i prirodne potencijale, {to pruà velike mogu}nosti za razvoj male privrede u svim granama i sektorima privrede. Podsticawe zapo{qavawa u maloj privredi rasteretilo bi velika preduze}a vi{kova zaposlenih i otvorilo mogu}nosti za brè zapo{qavawe nezaposlenih sa trì{ta rada. Velika preduze}a mogu da se oslobode vi{kova zaposlenih, tako {to bi dijelove proizvodnog procesa ustupile subjektima male privrde da proizvode dijelove i repromaterijale za poslovni sistem, odnosno {to bi ustupile subjektima male privrede trajno ili kroz lizing odre|ene ma{ine na kojima bi zasnovali samostalnu djelatnost. Tako sektor male privrede moè zna~ajno da pove}a zaposlenost kroz sprovo|ewe aktivnih mjera trì{ta rada. U tom ciqu Zavod za zapo{qavawe treba da u~estvuje u finansirawu: a) programa novog zapo{qavawa nezaposlenih lica u subjekte male privrde, b) programa samozapo{qavawa i pokretawa biznisa uz udruìvawe sredstava i rada drugih lica i v) programa kooperacije zadruga i drugih pravnih subjekata sa seoskim poqoprivrednim doma}instvima.

9.2 Politika obrazovawa

Politika obrazovawa treba da pruà podsticawe razvoju subjekata male privrede kroz obuku i obrazovawe radne snage sa tra`wom male privrede za radnom snagom. Formalni obrazovni sistem i specijalizovane institucije za obuku i usavr{avawe znawa preduzetnika imaju zna~ajnu ulogu u pove}awu broja potencijalnih i aktivnih preduzetnika sposobnih da razviju trì{ni, proizvodni i finansijski potencijal za subjekte male privrede.

Trenutni problem u malom privredi je nedostatak znawa i vje{tina samih preduzetnika. U najve}em broju taj nedostatak se moè nadoknaditi kvalitetnim obrazovawem i kori{tewem savjetodavnih usluga. Razra|eni sistemski programi dopunske obuke ne postoje, a i kvalitet usluga postoje}ih konsultanata nije odgovaraju}a potrebama preduzetnika. Na to se nadovezuje i ~iwenica da nema odgovaraju}ih institucija niti qudskih potencijala. Dokaz o nedostatku upravqa~kih vje{tina i kvalitetnih savjeta ogleda se i u te{ko}ama s pribavqawem odgovaraju}ih financijskih sredstava.

Dobro obu~ni i obrazovani preduzetnici trebaju da pove}avaju kvalitet poslovnih ideja i biznis planova sa kojima konkuri{u za sredstva podr{ke kod institucija koje pruàju finansijsku pomo} maloj privredi. Sada{wi obrazovni sistem daje znawe vi{e za rad u velikim preduze}ima, a mawe za rad u maloj privredi, zbog ~ega su nedovoqne preduzetni~ke i menaxerske sposobnosti zaposenih u maloj privredi. Sada je nedovoqan broj preduzetnika i menaxera

51

koji bi mogli da obezbjede stalni rast malih preduze}a do nivoa sredwih preduze}a, kao i rast sredwih preduze}a do nivoa velikih korporacija. Stoga je nophodno da se na organizovan na~in pruà pomo} subjektima male privrede u obuci radne snage, menaxera i vlasnika da bi mogli da steknu znawa za usavr{avawe opreme, dizajna, kontrolu kvaliteta i uvo|ewe standarda i da se na toj osnovi aktivno i kvalitetno povezuju sa velikim poslovnim sistemima kroz kooperaciju, fran{izu i lizing. Obukom i obrazovawem ohrabrili bi se preduzetnici i menaxeri u maloj privredi da odlu~nije ulaze u biznis i da snose rizike poslovnih odluka o investicijama, proizvodwi, tehnologiji. Za to su od presudnog zna~aja znawe iz oblasti biznisa i druga prakti~na znawa iz ekonomske i tehni~kih struka.

9.3 Tehnolo{ka politika

Tehnolo{ka politika treba da pruà podsticawe razvoju male privrede kroz unapre|ewe op{teg ambijenta za inovativnu aktivnost i tehni~ko-teholo{ki razvoj i kroz ja~awe motivacije subjekata male privrede da razvijaju preduzetni~ku invenciju i unapre|uju tehnolo{ke resurse, uz selektivan i uspje{an transfer savremene tehnologije. Pri tome, subjekti male privrede su vi{e orjentisani na tehnolo{ku difuziju jer nemaju istraìva~ki i finansijski potencijal za skupa i rizi~na istraìvawa i razvoj. Subjekti male privrede treba da koriste stru~nu pomo} vladinih i profitnih organizacija vezanih za ra~unovodstvene i finansijske usluge, ra~unarske usluge, informacione servise, specijalizovane stru~ne centre, menaxerski i marketin{ki konsalting, industrijski dizajn, proizvodni inìwering, studije izvodqivosti i druge elemente tehnolo{ke difuzije kao odlu~ujeu}eg faktora konkurentnosti male privrede.

9.4 Informaciona politika.

Pored mjera za tehni~ko-tehnolo{ko unapre|ewe veoma su zna~ajne i mjere za uvo|ewe odgovaraju}e informacione mreè i sistema za podr{ku maloj privredi. Nadle`ne organizacije za malu privredu treba da poveù razli~ite institucije koje pruàju podr{ku maloj privredi u tu mreù treba da se poveù i specijalni savjetnici za izvoz, za dizajn, za inovacije i tehnologiju, kao i istraìva~ki i tehnolo{ki i obrazovni centri koji pruàju usluge subjektima male privrede. Tako bi se stvorio veoma zna~ajan informacioni sistem i mreà za podr{ku maloj privredi koja bi obuhvatala vladine i druge institucije za podr{ku maloj privredi (ministarstva, agencije, fondove, komore, zavod za zapo{qavawe, finansijske organizacije, obrazovne ustanove, konsalting preduze}a i drugi) i profitne institucije kao specijalizovane organizacije za pruàwe usluga maloj privredi (pravne, finansiske i savjetodavne firme). Ove specijalozovane vladine i privatne institucije povezane u mreù obezbjedile bi pouzdane informacije o okruèwu koje uti~u na otpo~iwawe biznisa i na rast subjekata male privrede. U tom pogledu ove institucije treba da daju informacije o zakonskoj regulativi i mjerama ekonomske politike i mnoge druge informacije od zna~aja za otpo~iwawe, organizovawe i vo|ewe biznisa i za pruàwe finansijske pomo}i, pomo}i u istraìvawu i uvo|ewu tehnologije, kao i pomo} u sklapawu ugovora sa velikim preduze}ima i dràvnim organima i

52

za pruàwe drugih specifi~nih vrsta pomo}i preduzetnicima u subjektima male privrede.

9.5 Pravni propisi i administrativne prepreke.

U sada{wim okvirima zna~ajnu prepreku poslovawu maloj privredi, a posebno otvarawu novih subjekata i zapo~iwawu poslovawa, predstavqaju pravni propisi, neprilago|eni dinami~nosti odvijawa privrednih promjena. Jo{ vi{e od samih propisa normalno poslovawe optere}uje nedosqedna primjena, sloèni i dugotrajni administrativni i sudski postupci. Preduzetni{tvo je tako|e ograni~eno brojnim administrativnim preprekama u vidu razli~itih i dugotrajnih postupaka dràvnih tijela.

9.6 Infrastrukturta.

Neodgovaraju}a komunalna infrastruktura je bitna pretpostavka ~ije rje{avawe zahtijeva velika nov~ana ulagawa koja prema{uju mogu}nosti malog preduzetnika. Istovremeno, velik broj poslovnih prostora preduze}a u ste~aju ili pak potpuno uga{enih nije mogu}e iskoristiti zbog nerije{enih vlasni~kih pitawa i lo{e vo|enih ste~ajnih postupaka, te su oni prepu{teni propadawu.

9.7 Zakqu~na razmatrawa

Ubrzani razvoj male privrede zahtijeva da se stvori op{ti ambijent i preduzetni~ka klima kroz izgradwu efikasnog privrednog sistema i ekonomske politike koji obezbje|uju stabilnost i rast privrede. Vlada kroz privredni sistem i ekonomsku politiku treba da obezbjedi preduzetni~ku inicijativu i sigurnost u biznisu. Od velike va`nosti je druga~iji odnos pojedinaca i dru{tva prema biznisu i preduzetnicima u stvarawu uslova da u biznis ulaze najboqi i da preduzetnici budu uvaèni dru{tveni sloj. Od najve}eg zna~aja je vo|ewe uspje{ne ekonomske politike usmjerene na dràwe inflacije pod kontrolom, posebno stimulativne poreske i kreditne politike koje podsti~u investicije u biznis. Propisima u oblasti oporezivawa treba omogu}iti da visina poreskih stopa stimuli{e ulagawa u malu privredu, a destimuli{e li~nu potro{wu. Neophodno je i odgovaraju}e antimonopolsko zakonodavstvo i politika konkurencije usmjerna na ograni~ewa monopolskog pona{awa. Od posebnog zna~aja je da vlade odgovaraju}im mjerama stvore investicionu klimu, vode}i ra~una kod oporezivawa da visina poreskih stopa stimuli{e ulagawa u malu privredu i da ograni~e monopolsko pona{awe i atikonkurentsku praksu, ~ime se stvara prostor za subjekte male privrede. U tom pogledu treba da se izvr{i deregulacija i privatizacija preduze}a i da dràvni organi raspisuju javne konkurse za pruàwe usluga iz wihove nadle`nosti, tako da se subjekti male privrede ukqu~e u konkurse za dobijawe poslova prilikom nabavke roba i usluga za potrebe vlade i wihovih organa.

U oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom kontrolom uvoza treba omogu}iti uvoz bez pla}awa carina i drugih daxbina, posebno uvoz proizvoda koji se ne mogu proizvoditi u zemqi, kao i sniziti carinske stope na uvoz sirovina, repromaterijala i opreme koja se ne proizvodi u zamqi ili se doma}i proizvo|a~i nalaze u monopolskom poloàju. Radi stimulisawa izvoza neophodne su podsticajne mjere za subjekte male privrede koja izvoze i imaju

53

ve}e mogu}nosti izvoza u pojedine zemqe, uz pruàwe pomo}i od strane dràvnih organa u sklapawu poslovnih veza, ispitivawu boniteta poslovnih partnera i pri zakqu~ivawu ugovora o izvoznom poslu.

Od velikog zna~aja za razvoj male privrede je finansijska pomo}, s obzirom da je nedostatak sredstava najve}i ograni~avaju}i faktor za formirawe novih i rast postoje}ih subjekata male privrede. U tom ciqu neophodna je stimulativna poreska politika koja preduzetnicima u maloj privredi ostavqa {to vi{e sopstvenog kapitala ako èle da ga investiraju ili reinvestiraju u malu privredu. Za podsticawe razvoja male privrede poseban zna~aj ima finansirawe programa razvoja male privrede, osigurawe depozita i garancije. Odobravawe kredita za programe razvoja male privrede koji su zna~ajni za razvoj Republike Srpske treba da se zasnivaju na provjeri sposobnosti preduzetnika i bonitetu subjekta male privrede. Odobravawe kredita za mawe sposobne preduzetnike treba usloviti odgovaraju}om obukom. Takav sistem pruàwa finansijske pomo}i podrazumjeva uvo|ewe efikasnog mehanizma odobravawa kredita, pra}ewa upotrebe sredstava i po{tovawe preuzetih kreditnih obaveza. Time bi se pove}ao stepen uspje{nosti projekta povrata srestava. Uporedo s tim treba unaprijediti uslove za stimulisawe individualne {tedwe, pove}awe sredstava banaka, kreirawe rizni~nog kapitala, izgradwu trì{ta kapitala, pove}awe programa i su~eqavawe preduzetni~kih ideja.

U stimulativnom sistemskom ambijentu i stabilnim uslovima privre|ivawa ubrzano bi se odvijao proces stvarawa subjekata male privrede koja mogu da zna~ajno dopinesu privrednom razvoju, izmjeni privredne strukture i pove}awu zaposlenosti. Ciq je da se svake godine formira {to ve}i broj novih subjekata male privrede i da postoje}i subjekti male privrede konsoliduju poslovawe i rastu do nivo sredwih i velikih preduze}a. Radi ostavarivawa tog ciqa neophodno je otkloniti ograni~ewa osnivawu i rastu subjekata male privrede kao {to su neadekvatna zakonska regulativa, sloène procedure, visoki tro{kovi registracije preduze}a, nestimulativan poreski sistem, nedostatak sposobnosti preduzetnika, nedostatak finansijskih sredstava i informacija, neadekvatna tehnologija i neobu~ena radna snaga.

Vlada treba da podsti~e novoosnovane subjekte male privrede da se razvijaju kroz obuku i osposobqavawe preduzetnika i menaxerskih timova i kroz obezbje|ewe podsticajnih sredstava. Vlada treba da podsti~e subjekte male privrede koja imaju potencijal za rast i koja mogu da pruè najve}e efekte u zapo{qavawu, inovirawu tehnolo{kih procesa i proizvoda, pove}awu produktivnosti rada i drugo. U praksi su ~esti slu~ajevi da subjekti male privrede ne pokazuju spremnost da rastu, zbog nedovoqno osposobqenih preduzetnika i nedostatka potrebnih informacija, znawa i sredstava. Preduzetnicima naj~e{}e nedostaju znawa iz organizacije, finansija, marketinga, ra~unovodstva, tehnologije i upravqawa qudskim resursima, {to moè prevazi}i kvalitetnom obukom i usavr{avawem, ukqu~uju}i pruàwe konsultantskih usluga. Konsultanti treba da ubjede preduzetnike da prona|u partnere ili da prodaju preduze}e preduzetnicima koji mogu da obezbjede wegov rast. Naj~e{}i oblici pomo}i preduzetnicima su obuka, pomo} u izradi i realizaciji biznis planova, pomo} u razvijawu ideje, konsultantska pomo} da se smjesti u neki od inkubatora ili da se formira inkubator, pomo} u

54

finansirawu, pomo} u obezbje|ivawu poslovnog prostora ili opreme. Od izuzetnog zna~aja bilo bi osnivawe preduzetni~kih inkubatora najprije u op{tinama s razvijenim privatnim sektorom kao model ~ija bi iskustva posluìla {irewu subjekata male privrede. U tim op{tinama treba eksperimentalno po~eti sa primjenom liberalnijih propisa u poslovawu male privrede, uz organizovawe obuke za zaposlene u maloj privredi, kako bi se ste~ena pozitivna iskustva prenijela u slijede}oj fazi na ostala podru~ja u republici. Time bi se {irila preduzetni~ka kultura i kroz postizawe osnivawa i razvoja male privrede doprinosilo prestruktuirawu privrede.

Za ubrzani razvoj male privrede zna~ajno je da se formiraju institucije za finansijsku podr{ku maloj privredi i da se utvrde realni izvori finansirawa programa razvoja male privrede, doma}im sredstvima, a zatim sa nastavqawem i uspostavqawem nove saradwe sa me|unarodnim finansijskim i razvojnim organizacijam, te kreditima me}unarodnih finansijskih organizacija i sredstvima me|unarodnih programa za podr{ku maloj privredi koje koriste zemqe u tranziciji. Time bi se stekli uslovi za zna~ajnije pove}awe broja subjekata male privrede u privrednoj strukturi i za porast ekonomske snage i u~e{}a privatnog sektora u stvarawu bruto dru{tvenog proizvoda. Institucije koje prikupqaju raspoloìva sredstva za finansirawe odabranih programa razvoja male privrede (u cjelini ili djelimi~no) trebaju da posluju u skladu sa utvr|enim kriterijima, uslovima i postupkom za dSektoru sredstava. Ove institucije treba da odobravaju kredite i garancije na bazi poslovnog plana i finansijskog iskaza za prethodni period koje podnosilac zahtjeva prilaè. Podnosilac zahtjeva kome se odobre sredstva i kome je data grancija zakqu~uje ugovor sa finansijskim institucijama kojim se utvr|uju me|usobna prava i obaveze.

Ubrzani razvoj male privrede podrazumjeva da se na organizovan i efikasan na~in stvara preduzetni~ki potencijal u republici. Osnovni preduslov za stvarawe potrebnog broja preduzetnika i vrednovawe preduzetni~kih incijativa je obrazovawe i uvaàvawe preduzetnika koji su spremni da u|u u biznis i da snose rizik odluke o investicijama, proizvodwi, tehnologiji i drugo. Odlu~uju}u ulogu u stvarawu preduzetni~kog kadra ima obrazovni sistem. Neophodno je ve}e uvaàvawe neformalnog obrazovawa koje je fleksibilnije i vi{e orjentisano na prakti~ne probleme i afirmaciju samozapo{qavawa. Moderni obrazovni sistem treba da obezbjedi odgovaraju}e znawe iz oblasti biznisa i druga prakti~na znawa. U tom pravcu treba izmjeniti nastavne planove i programe sa teì{tem na savremenom menaxmentu, preduzetni{tvu, savremenoj organizaciji proizvodwe, upravqawu kalitetom i drugo. Tako bi se u~enici i studenti osposobili za preduzetni{tvo sa svim znawima o tome kako se dolazi do poslovne ideje, koji su preduslovi za formirawe biznisa, koje su faze razvoja subjekata male privrede, kako se razvijaju razni aspekti poslovawa u maloj privredi i kako se poslovna ideja pretvara u biznis planove i razli~ite vrste biznisa. U okviru obrazovnih ustanova treba formirati inkubatore gdje bi se razgovaralo o realizaciji poslovnih ideja i sagledavali razli~iti aspekti privatnog biznisa.

U ciqu osposobqavawa preduzetnika neophodno je pokrenuti niz programa obuke i usavr{avawa preduzetnika i zaposlenih lica u maloj privredi na osnovu

55

kojih bi se podizao nivo tehni~ko-tehnolo{kog znawa i znawa iz oblasti biznisa. Ciqne grupe ovih programa su potencijalni preduzetnici koji èle da se bave biznisom, ali nemaju uslove za to i aktivni preduzetnici koji ve} rade na realizaciji poslovne ideje, ali nemaju neophodna znawa i dovoqno sredstava. Ovim programima pruàla bi se pomo} preduzetnicima koji èle da u|u u biznis i prevazi|u te{ko}e u biznisu, kao i aktivnim preduzetnicima koji teè da razvijaju svoj biznis. Vrlo su zna~ajni i programi za mikro preduze}a, mini pogone i programe osposobqavawa i usavr{avawa preduzetnika za razvoj male privrede u pojedinim djelatnostima (uslu`no zanatstvo, proizvodno zanatstvo, poqoprivreda, turizam, industrija). Pored toga, neohodna je i aktivna obuka bankarskih kadrova koji rade na odobravawu kredita za malu privredu i na selekciji preduzetni~kih ideja, kao i obuku dràvnih ~inovnika na svim nivoima koji rade sa preduzetnicima i malom privredom. Isto tako, va`na je obuka konsultanata koji rade na obradi biznis planova i konsultanata koji pruàju usluge preduzetnicima iz oblasti proizvodwe, finansija, upravqawa, marketinga, tehnologije i drugo. Od najve}eg je zna~aja obuka lica koja rade u ovim institucijama i u institucijama koje neposredno stvaraju uslove za razvoj male privrede (agencije, fondovi, obrazovne institucije, poslovni centri, instituti, udruèwa, komora i drugi) i koje trebaju da uspostave dobru saradwu sa dràvnim, privatnim i me|unarodim organizacijama kako bi se stvorili povoqni uslovi za obrazovawe i obuku, uz stimulativnu poresku politiku i finansirawe investicija. Time preduzetnici sti~u povijerewe u institucije dru{tva koja ih podsti~u da spremnije ulaze u biznis.

Od velikog zna~aja za brì razvoj male privrede su specifi~ni oblici pomo}i maloj privredi kroz specijalne programe koji mogu da ublaè nedostatak kqu~nih institucija za podr{ku maloj privredi. Takvi programi su usmjereni na pomo} preduzetnicima koji imaju sredstva i spremni su da rade, a nemaju poslovnu ideju i znawe o tome kako da do|u do biznis plana i o tome kako da ga realizuju. Oni su namjeweni i preduzetnicima koji imaju poslovnu ideju i razra}en poslovni plan, ali nemaju dovoqno sredstava i sva neophodna znawa da savladaju finansijske, administrativne i organizacione te{ko}e. Kroz ove specijalne programe vlada moè da usmjerava malu privredu u pravcu odre|enih djelatnosti i grana privrede i odre|enih podru~ja zamqe. Sve dok se ne uspostave mehanizmi i institucije za stvarawe novih preduze}a na ograni~enoj teritoriji treba primjeniti ove specifi~ne metode podsticawa razvoja male privrede i specifi~ne programe koji bi dopriweli realizaciji preduzetni~kih inicijativa u situaciji kada nedostaju institucije i kada nema dovoqno sposobnih preduzetnika, kapitala, znawa i informacija.

U tom ciqu treba primjeniti adekvatne metode poslovawa i razvoja biznisa koje su razvijene u trì{nim privredama, kao {to su: a) fran{izing kao oblik ustupawa drugom licu ili grupi odre|enog znawa (proizvoda, usluge, organizacije), uz odre|enu materijalnu nadoknadu, pri ~emu kupac fran{ize ulaè svoja sredstva i postaje vlasnik preduze}a, a da pri tome ne razvija novi proizvod, ne osniva posebno preduze}e i ne istraùje trì{te, b) lizing kao oblik ustupawa i pribavqawa opreme i ostalih dobara na bazi ugovora, v) rizi~ni kapital kao oblik zajedni~kog ulagawa u osnivawe i razvoj preduze}a sa visokim rizikom od strane specijalizovanih investitora sa ciqem da se kapital plasira u preduze}a visoke tehnologije i da se ostvare profiti i

56

zarade, g) kooperacija koja se bazira na saradwi velikih i malih preduze}a, tako da mala preduze}a proizvode elemente i sklopove za velika preduze}a koja ugra|uju u svoje finalne proizvode i d) inkubatori kao preduze}a koja proizvode nova mala preduze}a sa orjentacijom na tehni~ko-tehnolo{ki razvoj.

Za razvoj preduzetni{tva i male privrede zna~ajno je uspostavqawe adkvatne statistike koja bi omogu}avala pra}ewe i analizirawe sektora male privrede u pogledu dinamike nastajawa i nestajawa i wihove sektorske strukture i pravnog statusa, zaposlenosti, poslovawa, investicija, tehnolo{kog nivoa, dinamike rasta, sposobnosti preduzetnika, obu~enosti radne snage i drugo. Pouzdana i adekvatna statistika omogu}ila bi odgovaraju}a istraìvawa mogu}nosti razvoja male privrede koja bi predstavqala osnovu za dono{ewe efikasnijih mjera i pokretawe razli~itikh programa.

X PRIJEDLOG PROGRAM RAZVOJA MALE PRIVREDE 2002.-2005.

10.1. Uvod

Mala privreda je po~etkom procesa privatizacije, u strukturnim promjenama velikih sistema i prilago|avawem trì{tu doìvqavalo sudbinu ukupne privrede, ali je ujedno odràla i razvoj, te je postalo faktor privredne aktivnosti od zna~aja za transformaciju i prilago|avawe ukupne privrede svjetskim trì{nim kretawima.

Uloga dràve u procesu privrednog razvoja sastoji se iz pomo}i kroz stvarawe stabilnog i sigurnog okruèwa u kojem preduzetnik moè jednostavno planirati, komunicirati i ostvarivati svoje interese, ali mu se ne moè garantovati uspjeh. Neposrednu pomo} dràva joj treba da pruà u savladavawu po~etnih te{ko}a, u pristupu kapitalu, znawu, informacijama i op{im uslugama.

Upravo je to ciq ovog Prijedloga programa (u daqem teksu Program), da se kroz provo|ewe podsticajnih mjera stvori okruèwe koje }e povoqno djelovati na nastanak novih i razvoj ve} postoje}ih subjekata male privrede, na wihovo stabilno i uspje{no poslovawe, te naro~ito na wihov daqwi rast i razvoj.

U ovom Programu nisu obuhva}eni podaci za slobodna zanimawa i porodi~na privredu, a koja mogu doprinijeti ukupnom razvoju privrede.

10.2 Uloga male privrede u strategiji ekonomskog razvoja Republike Srpske

Ostvarivawe razvojno i poslovno podsticajnog okruèwa u privredi nazna~eno je i u Strategiji ekonomskog razvoja Republike Srpske, kao jedno od na~ela koncepcije razvoja privrede.

Poseban zna~aj dat je maloj privredi, s obzirom na wenu ulogu i doprinos na podru~ju prilagodqivosti i konkurentnosti, te je u Strategiji prepoznato kao nosioc razvoja i zapo{qavawa. Osnovni put razvoja Republike Srpske je put u

57

preduzetni~ko dru{tvo, tj. zapo{qavawe trenutno neiskori{tenih ili slabo kori{tenih resursa (posebno radne snage), koji su danas daleko i od predratnog stepena kori{tewa. Izgradwa preduzetni{tva zasnovana na maloj privredi je dugora~an proces koji je zasnovan na: razvoju liderstva; razvoju obrazovawa prema me|unarodnim standardima i potrebama male privrede; razvoj gra|anskog morala institucija civilnog dru{tva; razvoj inventivnog i preduzetni~kog duha; razvoj institucija pravne i pravedne dràve, slobodnog trì{ta i transfera i razvoja tehnologije; razvoj ekolo{ke svjesti i ekolo{ki svjesnog razvoja.

Osnovna ideja je potreba transformacije privrede i dru{tva koje do sada bilo ovisno o pomo}i (u postdejtonskom razvobqu BiH je primala finansiske pomo}i oko milijardu US dolara godi{we), u preduzetni~ko dru{tvo zasnovano na samoodrìvoj ekonomiji.

Da bi se naprijed navedeno postiglo, potrebno je pravilno usmjeriti politiku razvoja male privrede u pravcu evropskih integracija i integracija Jugoisto~ne Evrope.

U svom poslovawu mala privreda se susre}e sa specifi~nim problemima, razli~itim od problema velikih privrednih sistema, jer ona nema razgranatu prate}u infrastrukturu trì{ta. Zbog toga se javqa niz pote{ko}a koje pojedini subjekti male privrede nisu u mogu}nosti samostalno rije{iti. U Programu razvoja male privrede prored nadle`nosti i nadzora vlade, ukqu~uje se privatni sektor, civilni sektor i lokalne zajednice.

U sistemskom rje{avawu takvih problema, koordiniranim provo|ewem podsticajnih i drugih mjera od strane vlade, drugih sektora i institucija povezanih s preduzetni{tvom stvorili bi se uslovi za realizaciju strate{ki zacrtanih ciqeva, skladno mjestu koje ti subjekti imaju u razvijenim trì{nim zemqama.

10.3 Definicijsko odre|ivawe male privrede

Mala privreda, obuhvata preuzetni~ke radwe, zadruge, mala i sredwa preduze}a, te druge oblike privatne preduzetni~ke aktivnosti koji u ukupnosti svojih razli~itosti dijele velik broj zajedni~kih obiqe`ja po kojima se razlikuju od ostalih privrednih subjekata. Ovaj naziv odgovara engleskom pojmu "small business".

Razvrstavawe privrednih subjekata obaveznika poreza na dobit prema veli~ini utvr|eno je Zakonom o ra~unovodstvu, ali takva definicija ne odgovara u potpunosti potrebama male privrede i nije uskla|ena sa definicijom Evropske Unije.

Iz tih razloga predlaè se da se zakonskom regulativom utvrditi da:

1. Mala privreda ~ine subjekti koji: 1. zapo{qavaju prosje~no godi{we do 250 radnika 2. u poslovawu su nezavisni

58

3. ostvaruju ukupni promet do 10.000.000,00 konvertibilnih maraka, ili imaju zbroj bilanse ako su obveznici poreza na dobit, odnosno imaju dugoro~nu imovinu ako su obveznici poreza na dohodak, u vrijednosti do 5.000.000,00 konvertibilnih maraka.

2. Subjekti male privrede su fizi~ke i pravne osobe koje samostalno i trajno obavqaju dopu{tene privredne i druge djelatnosti radi ostvarivawa dobiti odnosno dohotka na trì{tu.

3. Nezavisnost u poslovawu zna~i da druge fizi~ke ili pravne osobe, koje ne udovoqavaju kriterijima iz ta~ke 1., nisu vlasnici vi{e od 25% udjela u subjektu male privrede.

Prema veli~ini razlikuju se mikro, mali i sredwi subjekti male privrede.

1. Mikro subjekti male privrede su fizi~ke i pravne osobe koje zapo{qavaju prosje~no godi{we od 1 do 10 radnika.

2. Mali subjekti male privrede su fizi~ke i pravne osobe koje: 1. zapo{qavaju prosje~no godi{we od 11 do 50 radnika, 2. ostvaruju ukupni promet do 2.000.000,00 konvertibilnih maraka, ili

imaju zbroj bilanse ako su obveznici poreza na dobit, odnosno imaju dugoro~no imovinu ako su obveznici poreza na dohodak, u vrijednosti do 1.000.000,00 konvertibilnih maraka

3. Sredwi subjekti male privrede su fizi~ke i pravne osobe koje: 1. zapo{qavaju prosje~no godi{we od 51 do 250 radnika, 2. ostvaruju ukupni promet do 10.000.000,00 konvertibilnih maraka,

ili imaju zbroj bilanse ako su obveznici poreza na dobit, odnosno imaju dugoro~nu imovinu ako su obveznici poreza na dohodak, u vrijednosti do 5.000.000,00 konvertibilnih maraka

Potreba odre|ivawa definicijskog obima proizlazi iz potrebe kreirawa razli~itih podsticajnih i drugih mjera za subjekte male privrede ovisno o wihovoj veli~ini, te iz potrebe pra}ewa promjena u tom segmentu privrede zbog wegovih posebnosti.

10.4 Strate{ka opredjeqewa razvoja male privrede

Sagledavaju}i dugoro~no strategiju razvoja male privrede predlaèmo smjernice za planirano razdobqe do 2005. godine i okvirno predlaèmo slijede}e ciqeve:

1. Pove}awe udjela male privrede u odnosu na ukupnu privredu u RS, pribli`no razvijenim zemqama EU;

2. Promjena strukture djelatnosti male privrede sa pove}awem udjela proizvodnih, poqoprivrednih djelatnosti i turisti~ko-ugostiteqskih i drugih usluga u ukupnom dru{tvenom proizvodu;

3. Pove}awe financijske stabilnosti i strukture jeftinijih izvora finansirawa, te pove}awe trì{ne vrijednosti subjekata male privrede;

4. Pove}awe tehnolo{kog razvoja, konkurentnosti i otvarawa novog trì{ta za subjekte male privrede;

59

5. Pove}awe broja poslovnih subjekata i novozaposlenih radnika u malim i sredwim preduze}ima, zadrugama, preduzetni~kim radwama i drugim oblicima male privrede;

6. Organizirawe institucija za malu privredu i stvarawe preduzetni~ke infrastrukture (preduzetni~ki centri, preduzetni~ki inkubatori, preduzetni~ke zone i dr.);

7. Obrazovawe za preduzetni{tvo i obuka preduzetnika kroz redovno i dopunsko obrazovawe;

8. Unutra{we povezivawe subjekata male privrede, kao i povezivawe sa velikim privrednim subjektima, radi zajedni~kog i uspje{nijeg nastupa na doma}em i stranom tr`i{tu.

9. Uspostavqawe regionalne saradwe RS i BiH sa susjednim zemqama, radi razmjene iskustava i ostvarivawa regionalnih komparativnih prednosti za preduzetni{tvo.

10.4.1 Sredworo~ni ciqevi razvoja preduzetni{tva

Strate{ki ciqevi u razvoju preduzetni{tva prvenstveno su vezani uz razvoj ukupne privrede, a posebno u pove}awu broja preduzetni~kih radwi i broja zaposlenih u preduzetni{tvu, i to kroz:

1. razvoj preduzetni~kih radwi - proizvo|a~a drvoprera|iva~kih i metalnih proizvoda, elektronike, hemijskih i drugih proizvoda koje se temeqe na saradwi sa velikim privrednim sistemima;

2. razvoj preduzetni~kih radwi u djelatnostima koje se temeqe na kori{tewu novih tehnologija i ukqu~ivawa stru~nih lica zaposlenih u visoko{kolskim ustanovama preko razli~itih oblika institucijske podr{ke;

3. razvoj preduzetnika proizvo|a~a prehrambenih proizvoda, koji }e se temeqiti na proizvodwi proizvoda namijewenih prehrani orijentiranoj na proizvodwi zdrave hrane;

4. razvoj turisti~kih i ugostiteqskih kapaciteta koji se temeqe na mawim smje{tajnim objektima - porodi~nim pansionima i malim hotelima, sa prepoznatqivom doma}om kuhiwom;

5. pove}awe poslovne efikasnosti preduzetnika putem stalnog obrazovawa, kako u sticawu novih, tako i unapre|ivawu postoje}ih preduzetni~kih i stru~nih znawa;

6. poslovno povezivawe preduzetnika s partnerima u inostranstvu i wihovom podr{kom na organizirano zajedni~kog i pojedina~nog nastupawa na inostranim tr`i{tima;

7. efikasnije poslovawe preduzetnika kori{tewem savjetodavnih usluga u razli~itim podru~jima savjetovawa (radno pravo, marketing, investicije, financije, nove tehnologije, sistem kvaliteta i dr.) i organizirawem savjetodavnih slu`bi u postoje}im asocijacijama preduzetnika;

10.4.2 Sredworo~ni ciqevi razvoja zadrugarstva

Sredworo~ni ciqevi u razvoju zadrugarstva mogu se sagledati u revitalizaciji zadru`nog preduzetni{tva i pove}awu broja zadruga i zadrugara, a posebno kroz:

60

1. organizirawe zadruga kao pokreta~a razvoja brdsko-planinskih podru~ja sa ciqem razvoja ekolo{ke proizvodwe hrane i pove}awa naseqenosti tih podru~ja stvarawem privrednih uslova za kvalitetniji razvoj;

2. organizirawe zadru`nog preduzetni{tva kroz objediwavawe pododi~ne privrede u podru~jima intenzivne poqoprivrede, ~ime bi se zadruge organizirale kao preduzetni~ki centri razvoja poqoprivredne proizvodwe;

3. podsticawe stambene izgradwe na principu izgradwe stanova za poznatog kupca, naro~ito u urbanim cjelinama;

4. osnivawe {tedno-kreditnih zadruga i wihovog me|usobnog povezivawa i umreàvawa za potrebe zadru`nog preduzetni{tva i za programe zadru`nog razvoja;

5. organizirawe i povezivawe zadruga i zadru`nih institucija, wihovim me|usobnim umreàvawem i organizirawem prodaje zadru`nih proizvoda i usluga;

6. edukaciju zadrugara u upravqa~kom i tehnolo{kom smislu u ciqu ja~awa zadru`nog pokreta na na~elima zadrugarstva koja se primjewuju u zemqama ~lanicama EU.

10.4.3 Sredworo~ni ciqevi razvoja malih i sredwih preduze}a

Sredworo~ni ciqevi mogu se sagledati kroz: 1. pove}awe broja malih i sredwih preduze}a; 2. pove}awe broja zaposlenih za {to najvi{e mogu}nosti postoji u malim

preduze}ima i podsticawe samozapo{qavawa kroz poreske olak{ice za novozaposlene, smawewe cijene ko{tawa radne snage i podr{ke za svako novo zapo{qavawe;

3. promjenu strukture najzastupqenijih djelatnosti podsticawem proizvodnih djelatnosti, kao pogodnih za ulagawe kapitala sa svrhom dugoro~nijeg osvajawa trì{ta, te podsticawem primjene savremenih tehnologija u svrhu poboq{awa kvaliteta i konkurentnosti;

4. podsticawe osnivawa malih i sredwih preduze}a u mawe razvijenim dijelovima RS, kako bi se izbjegla koncentracija u ve}im gradovima, kori{tewem poreznih olak{ica i drugih podsticaja i pomo}i, te iskori{tavawem regionalnih prednosti;

5. poboq{awe konkurentnosti, te olak{awe i pove}awe izvoza podizawem nivoa tehnolo{ke opremqenosti i uvo|ewem sistema kvaliteta i posebnim kreditnim podsticajima;

6. pove}awe uspje{nosti postoje}ih i smawewe rizika neuspjeha novih preduze}a kroz edukaciju u podru~ju vo|ewa i upravqawa preduze}ima, financijskog poslovawa i marketin{kog pristupa trì{tu;

7. financijsko osnaìvawe preduze}a stvarawem mogu}nosti za kori{tewe razli~itih izvora povoqnog finansirawa (ustavqawe ulaga~kih i rizi~nih fondova, prihva}awe partnerstva i dr.).

10.5 Podsticajne mjere

61

Podsticajne mjere su aktivnosti usmjerene na ostvarewe ciqeva razvoja male privrede, i to naro~ito:

1. kreditirawe subjekata male privrede pod povoqnijim uslovima i subvencionirawe kamata po preuzetim kreditima

2. davawe garancija za doma}e i strane kredite 3. osnivawe fondova rizi~nog kapitala 4. prodaja ili davawe u zakup ili na kori{tewe nekretnina ili drugih

infrastrukturnih objekata u vlasni{tvu Republike Srpske ili Jedinica lokalne samouprave, odnosno davawe prava gradwa, pod komercijalnim ili povoqnijim uslovima, ukqu~uju}i i davawe bez naknade,

5. uvo|ewe poreznih i carinskih olak{ica 6. davawe stru~ne i savjetodavne pomo}i te organizujewe obrazovawa za

preduzetnike 7. uklawawe administrativnih prepreka za osnivawe, poslovawe i razvoj

subjekata male privrede 8. uskla|ivawe pravnih propisa sa regulativom Evropske Unije i

uklawawe trgovinskih barijera, te olak{avawa pristupa evropskim programima pomo}i

9. davawe pomo}i za pove}awe zapo{qavawa 10. davawe pomo}i za sudjelovawe na me|unarodnim sajmovima i

specijaliziranim izlo`bama u zemqi i inostranstvu 11. organizujewe centara za preduzetni{tvo, preduzetni~kih inkubatora i

zona male privrede 12. uspostavqawe informacijskog sistema za mala privreda 13. promociju poduzetni{tva 14. davawe pomo}i za primjenu inovacija i uvo|ewe savremenih tehnologija 15. obezbije|ewe pretpostavki za sudjelovawe subjekata male privrede i

wenih udru`ewa u javnim radovima i nabavkama roba i usluga 16. stvarawe uslova za ve}e ukqu~ivawe stanovni{tva u preduzetni{tvo 17. druge aktivnosti usmjerene na ostvarewe ciqeva razvoja male privrede.

10.6 Nosioci provo|ewa Programa razvoja male privrede

Nosioci provo|ewa Programa razvoja male privrede u su: 1. Ministarstvo industije i tehnologije, odnosno Sektor za malu privredu 2. Agencija za malu privredu 3. Organi Jedinice lokalne samouprave nadle`na za poslove privrede 4. Lokalne agencije za malu privredu 5. Privredne komore 6. Zadru`ni savez 7. Zavod za zapo{qavawe 8. Zavod za statistiku 9. Udru`ewa za malu privredu 10. Preduzetni~ki centri 11. Preduzetni~ki inkubatori.

10.7 Zakonodavni preduslovi

62

Osnove poslovawa male privrede ure|ene su s nekoliko zakona. To su prije svega Zakon o preduzetni{tvu, Zakon o preduze}u i Zakon o zadrugama, kao osnovni propisi kojima se ure|uju statusna pitawa. Na poslovawe uveliko uti~u i porezni zakoni. U pogledu navedenih zakona moè se ocijeniti da je prijedlog porezkih zakona predvidio odre|ene stimulativne mjere, ali je neohodno da se ugrade i olak{ice za podsticaj razvoja male privrede.

Ipak, navedene promjene nisu dovoqne da bi posebno potaknuo razvoj u maloj privredi. Iz tog razloga treba pripremiti i prijedlog Zakona o podsticawu razvoja male privrede, kojim se èli stvoriti pravna osnova za podsticajne mjere i odrediti nosioci programa razvoja male privrede.

10.8 Uloga dràve, dràvnih institucija i okruèwa

Prihva}aju}i opredjeqewe za razvoj i ja~awe privatne inicijative u privredi dràva je prihvatila vrlo ograni~eno uplitawe u privredne procese. To zapravo zna~i da se uloga dràve sastoji u stvarawu okruèwa koje pogoduje poslovawu privrednih subjekata i ne}e ko~iti poslovawe.

Takva uloga podrazumijeva izradu strategije razvoja, koja treba da obuhvata sva podru~ja dru{tvenog ìvota, a kojom bi se trebale analizirati sve komparativne prednosti RS i odrediti osnovni pravci razvoja privrede u narednom razdobqu.

Stvarawe povoqnih uslova za razvoj privrede, s pozicija centralne uprave, podrazumijeva prije svega stvarawe zakonodavnog okvira koji taj razvoj olak{ava i podsti~e, te doprinosi uklawawu postoje}ih prepreka. Pri izradi i izmjenama propisa potrebno je slijediti razra|ene mehanizme Evropske unije, a posebno Preporuke Evropske komisije koje se odnose na malu privredu. Slijede}i korak je obezbje|ewe provo|ewa poboq{anih pravnih propisa, jer iskustvo pokazuje da se nerijetko najve}i problemi pojavquju upravo zbog sloène administracije, kojom se ostvarewe ciqeva razvoja usporava i povezano je sa znatnim tro{kovima.

Da bi se efikasnije ostvarili strate{ki i sredworo~ni ciqevi razvoja male privrede potrbno je uvaàvati strate{ke postavke razvoja privrede.

10.9 Uloga Jedinica lokalne samouprave i lokalnih institucija

Mada se izvjestan broj aktivnosti najefikasnije preduzima i realizuje na nacionalnom ili internacionalnom nivou, glavnina dru{tvenog ìvota se odvija na lokalnom nivou. Naj~e{}e su one stoga najefikasnije sredstvao za transformaciju dru{tva. Radi toga program se velikim dijelom temeqi na sudjelovawu Jedinica lokalne samouprave, koje su nosioci privrednog razvoja svoje sredine.

Povla~ewem ino donatorske zajednice iz BiH, moè izazvati te{ku finansijku situaciju. Sa jedne strane, postoja}e velike javne potrebe (finansirawe infrastrukture, pruàwe javnih usluga u oblasti {kolstva, zdravstva, komunalnih usluga, inostranog duga, itd.), a sa druge strane izvori za

63

finansirawe bi}e oskudni (slaba poreska baza, slabo prikupqawe poreza i taksi, slab menaxment, veliki rashodi za administraciju i td.).

Lokalne zajednice su va`ne i stoga {to, uz doma}instvo, jo{ uvijek pruàju glavninu socijalne za{tite.

Takva je orijentacija rezultat potrebe da se razvoj preduzetni{tva potakne na lokalnom nivou, {to se smatra najprirodnijim na~inom, s obzirom da i poslovne ideje potje~u upravo iz tog okruèwa, dakle od samih preduzetnika.

Zadatak lokalne samouprave sastoji se u osmi{qavawu strategije i programa vlastitog razvoja. Postoje}i programi uglavnom su uop{teni i ne donose prepoznatqive smjernice razvoja, {to zna~i da ih treba doraditi, vode}i ra~una o svim prednostima lokalne sredine, o potrebi regionalnog uskla|ivawa, te wihovog uklapawa u predstoje}u strategiju razvoja.

Uporedno s odre|ivawem strate{kih pravaca i programskim aktivnostima za wihovo ostvarewe na lokalnom nivou potrebno je uspostaviti i odgovaraju}u infrastrukturu kao podr{ku svim razvojnim aktivnostima, posebno kadrovsku. Stoga se dio stru~nih poslova povezanih s razvojem male privrede iz lokalne samouprave treba izdvojiti u posebne stru~ne institucije. To su prije svega lokalne razvojne agencije koje trebaju osmi{qavati razvoj i koordinirati aktivnosti drugih institucija, zatim preduzetni~ki centri koji preduzetnicima daju usluge savjetovawa i informi{u preduzetnike o ostalim institucijama podr{ke.

Buxeti Jedinica lokalne samouprave trebaju sadràvati planirana sredstva na pozicijama namijewenim razvoju male privrede.

Uloga je lokalne samouprave da u aktivnom pristupu i odnosu s preduzetnikom stvara i podsti~e razvoj preduzetnika, te u zna~ajnoj mjeri doprinosi otvarawu novih radnih mjesta.

10.10 Vlada, ministarstva i dràvne institucije

Vlada Republike Srpske utvr|uju}i svoju politiku odre|uje i smjernice razvoja male privrede, te podsticajne mjere za ostvarewe tog razvoja. Sektor za malu privredu treba da priprema Program, prati wegovo provo|ewe, analizira i izvje{tava o ostvarenim rezultatima, te predlaè sistemska prilago|avawa i mjere privredne politike Vladi Republike Srpske.

U pripremu Programa, provo|ewe i pra}ewe, te posebno predlagawe podsticajnih mjera ukqu~uju se i druga ministarstva koja su nadle`na za pojedine djelatnosti.

Va`na je uloga i drugih dràvnih institucija koja bi trebala pratiti subjekte male privrede u razvoju posebno zbog kreirawa podsticajnih mjera za malu privredu.

64

10.10.1 Osnivawe Sektora za malu privredu reorganizovawem Sektora proizvodnodnog zanastva i privatnog preduzetni{tva pri Ministarstvu industrije i tehnologije

Osnivawem Sektora za malu privredu, reorganizovawem Sektora proizvodnodnog zanastva i privatnog preduzetni{tva pri Ministarstvu industrije i tehnologije, prizna}e se zna~aj male privrede koji joj pripada, uzimaju}i u obzir brojnost subjekata i wen udio u ukupno ostvarenom bruto doma}em proizvodu i ukupnom zapo{qavawu u Republici Srpskoj. Tom odlukom Vlada treba da jasno nazna~i smjernice svoje privredne politike, a to su prije svega, stvarawe uslova za ostvarivawe privrednog rasta, pove}awe proizvodwe i zaposlenosti, te pove}awe izvoza. Sektor za malu privredu kao jedan od prvih svojih zadataka treba da izradi prijedlog novih i izmjenu postoje}ih zakona, koji se odnose na malu privredu.

Osnovni ciq Sektora i Ministarstva je unapre}ewe privrednih aktivnosti i ostvarewe uslova za novo zapo{qavawe, u ~emu su subjekti male privrede i do sada predwa~ilo, a i svjetska iskustva govore u prilog takvom opredjeqewu. Aktivnosti u razvoju male privrede povezat }e se sa tehnolo{kim razvojem, a kroz osnivawe posebnih preduzetni~kih centara, inkubatora i tehnolo{kih parkova kojima }e se obezbijediti ukupna poslovna infrastruktura radi davawa, pod povoqnim uslovima, na raspolagawe malim idnustijskim preduzetnicima u podru~ju visokih tehnologija.

Radi ostvarewa tako zacrtanih ciqeva, planira}e se podsticajne mjera i aktivnosti na razvoju male privrede, a posebno na podsticawe izvozno orjentiranih preduzetnika, te na primjenu novih tehnologija. U svemu tome, Ministarstvo industrije i tehnologije i wegov Sektor za malu privrede }e se oslawati na inicijative lokalne uprave i samouprave kao nosioca privrednog razvoja.

Ciq je unapre|ivawe poloàja i uloge preduzetni{tva, malih i sredwih preduze}a i zadrugarstva. Misija je pribliàvawe standardima EU, a vizija podsticawe preduzetni~kog duha i stvarawe preduslova za rast i razvoj male privrede, koji obuhvataju preduzetnike i wihove radwe, zadruge, mala i sredwa preduze}a do 250 zaposlenih. Neke od kqu~nih aktivnosti Sektora za malu privredu trebalo bi da bude:

• sudjelovawe u izradi Strategije razvoja privrede, • projekt izrade nove pravne regulative kao okvira za djelovawe male

privrede, • podsticawe razvoja kroz programe kreditirawa, • razvijawe me|unarodne saradwe, • rad na edukaciji preduzetnika, • rad na popularizaciji preduzetni{tva, • razvoj novih tehnologija.

Izradom Strategije nastoja}e se zna~ajnije pozicionirati mala privreda unutar cjelokupnog privrednog razvoja. Ministarstvo }e predloìti teme koje se ti~u male privrede te }e se angaòvati na izradi prijedloga Zakona o izmjeni i dopuni Zakona o preduze}u, Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o

65

preduzetni{tvu, Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zadrugama, te na izradi Zakona o podsticawu male privrede. Jedan od najzna~ajnijih zadataka Ministarstva industrije i tehnologije i wegovog Sektora za malu privredu je provo|ewe podsticajnih mjera za malu privredu, a najve}a pa`wa treba da se pridaje kreditirawu. Radi toga treba da se razvije novi projekt kreditirawa pod povoqnijim uslovima od dosada{wih. Zatim program za kreditirawe izvoza i uvo|ewe novih tehnologija, za kreditirawe kroz komercijalizaciju inovacija te kroz restruktuisawe postoje}ih firmi. Programi trebaju da se razvijaju na na~elu multiplikacije buxetskih sredstava sa sredstvima poslovnih banaka. Uz to, neophodno je provoditi edukaciju preduzetnika i popularizirati preduzetni{tva i komunicirawu s javno{}u, medijima i svojim klijentima.

Osnovni zadaci Sektora za malu privredu su: unapre|ivawe poloàja i uloge preduzetni{tva, restrukturisawe i privatizacija malih i sredwih preduze}a, ubrzavawe osnivawa novih privatnih preduze}a te promocija i sistemsko unapre|ivawe zadrugarstva. Jednom rije~ju: stvarawe uslova za rast i razvoj svih oblika male privrede. Konkretno, u kratkoro~nom periodu, izme|u ostaloga, planira se: pripremiti izradu novih te izmjenu i dopunu postoje}ih zakona, izraditi analize stawa u preduzetni{tvu, malim i sredwim preduze}ima i zadrugama, organizirati preduzetni~ki registar, zapo~eti razvoj info centra Ministarstva, analizirati ostvarene rezultate podsticajnih mjera, pokrenuti programe kreditirawa za malu privredu, program podsticawa razvoja novih tehnologija i komercijalizacija inovacija, program obrazovawa promotora preduzetni{tva, osnivati i umreàti centre za preduzetni{tvo i inkubatore, provoditi programe podsticawa stranih ulagawa i kreditirawa izvoza, izraditi razne studije i analize, zapo~eti organizaciju Savjeta za malu privredu.

Ministarstvo za indistriju i tehnologiju, odnosno Sektor za malu privredu kroz Program razvoja male privrede treba da pokrene i razvoj novih tehnologije, sa ciqem realizacija znatno povoqnijih uslova za razvoj i primjenu novih tehnologija u maloj privredi, a ~ime bi se pove}ala konkurentnost proizvoda i usluga na stranom i doma}em trì{tu. Razvoj novih tehnologija u maloj privredi podrazumijeva realizaciju novih tehnolo{kih procesa, primjenu automatizacije i vo|ewa poslovnih i proizvodnih procesa, primjenu novih ili unapre|ewe softverskih podr{ki, ulagawa u kupovawe novih tehnologija posqedwe generacije ili u zamjenu postoje}e tehnologije savremenijom tehnologijom. Programom se prvenstveno èli podsticati preduzetnika na razvoj i primjenu novih tehnologija. Namjerava se, zajedno s pozitivnim promjenama u makroekonomskim uslovima privre|ivawa, pokrenuti proces smawewa tehnolo{kog jaza izme|u na{e privrede i privrede razvijenih zemaqa, uz konkurentnost na doma}em i stranom trì{tu. Korisnici kredita iz ovog Programa mogu biti preduzetni~ke radwe, zadruge, mala i sredwa preduze}a koja imaju adekvatne razvojne programe. Sredstva bi se trebala dodjeqivati prema uslovima i kriterijima za Sektoru kredita koji }e se utvrditi sa Agencijom za razvoj male privrede i poslovnom bankom. Na osnovu Programa trebaju se podsticati projekti koji zadovoqavaju ove uslove:

• koji pove}avaju i razvijaju kvalitet proizvoda i usluga; • koji su u funkciji pove}awa proizvodwe i usluga, te pove}awa

zaposlenosti;

66

• koji su usmjereni na sistemsko usvajawe, razvijawe i primjenu znawa, posebno zapo{qavawe mladih visoko-kvalifikovanih stru~nih kadrova;

• koji zadràvaju postoje}u proizvodwu i usluge uz pove}awe konkurentnosti na doma}em trì{tu i izvozu;

• koji su izvozno orijentirani i visoko profitabilni; • koji se temeqe na tehnologijama vi{eg stepena obrade; • koji su usmjereni na poduzetni~ko kori{tewe inovacija; • koji su usmjereni u razvoj informatke u poslovawa; • koji su usmjereni na razvoj i rast doma}e elektroni~ke, informati~ke i

softverske podr{ke; • koji imaju visok stepen ekolo{ke za{tite, te omogu}uju poboq{awe

kvaliteta ìvota; • koji su energetski efikasniji i {tedqivi.

10.10.2 Prijedlog organizacione {eme Sektora za malu privredu pri Ministarstvu industrije i tehnologije

Sektora za malu privredu bi trebao da ima slijede}e odjeqewa: 1) Odjeqewe za upravne i normativne poslove; 2) Odjeqewe za preduzetni{tvo; 3) Odjeqewe za zadruge i 4) Odjeqewe za malo i sredwe preduze}e.

10.10.2.1. Odjeqewe za upravne i normativne poslove

Poslovi Odjeqewe za upravne i normativne poslove obuhvataju pra}ewe i primjenu zakona iz podru~ja djelovawa Sektora za malu privredu, davawe stru~nih mi{qewa u vezih s primjenom zakona, saradwu s jedinicama lokalne uprave i samouprave i me|unarodnim asocijacijama na podru~ju privrede.

Odjeqewe se tako|e treba da bavi i uskla|ivawem izrade zakona i drugih propisa, i to u saradwi s drugim tijelima dr�avne uprave i drugim ministarstvima, zatim daje stru~na mi{qewa u vezi sa primjenom i provo|ewem zakona te sudjeluje u postupcima sklapawa me|udràvnih ugovora.

Rad odjeqewe organiziran je kroz: • Referat za upravne poslove • Referat za normativne poslove.

10.10.2.2 Odjeqewe za preduzetni{tvo

Nadle`na je za pra}ewe i analizu stawa preduzetni{tvu, za predlagawe mjera privredne politike za brì razvoj ovog privrednog sektora te za brigu o provo|ewu predloènih mjera, za izradu i pra}ewe provo|ewa zakona i podzakonskih propisa i wihova utjecaja na razvoj preduzetni{va. Posebno mjesto u djelokrugu rada Odjeqewe posve}eno je brizi za strukovno obrazovawe za potrebe preduzetni{tva i predlagawe ministru dono{ewa odgovaraju}ih obrazovnih programa. Radi ostvarivawa {to kvalitetnijeg obrazovawa mladih Odjeqewe je nadle`na za nadzor nad izvo|ewem programa strukovnog obrazovawa u preduzeti~kim radionicama, te za nadzor nad polagawem ispita.

67

Poslovi se obavqaju u dva referata: • Referat za razvoj preduzetni{tva • Referat za strukovno obrazovawe.

10.10.2.3. Odjeqewe za zadruge

Odjeqewe treba da se bavi svim pitawima iz podru~ja zadrugarstva, predlaè, organizuje i provodi podsticajne mjere i aktivnosti za brì razvoj zadrugarstva.

Osim toga, Odjeqewe prati i provo|ewe zakona koji propisuju uslove i na~in poslovawa zadrugarstva, a kroz izmjene i dopune, odnosno dono{ewe novih zakonskih propisa, radi na razvoju zadruga i zadrugarstva. Svakako da se poslovi Odjeqewa odnose i na sistemsko pra}ewe razvoja zadrugarstva u svijetu te me|unarodnih propisa s tog podru~ja, a i na inostrana iskustva u podru~ju zadru`nog organizirawa.

Unutar samog Odjeqewe poslovi su raspodjequju izme|u dva referata: • Referat za razvoj zadruga • Referat za projekte zadru`nog organizirawa.

10.10.2.4. Odjeqewe za malo i sredwe preduze}e

Osnovna zadatak ovog Odjeqewa jest predlagawe mjera i aktivnosti za dugoro~no i sistemsko podsticawe razvoja malih i sredwih preduze}a.

Odjeqewe se sastoji od pet referata, i to: • Referat za razvoj malih i sredwih preduze}a • Referat za promociju i informirawe • Referat za provo|ewe strategije razvoja • Referat za restrukciju malih i sredwih preduze}a • Referat za me|unarodnu saradwu

Referat za restrukciju malih i sredwih preduze}a u fokusu interesa ima}e sam proces privatizacije, restruktukcije, primjenu novih tehnologija, te unapre|ewe industrijskog vlasni{tva, a Referat za me|unarodnu saradwu usmjerava pa`wu na me|unarodne privredne odnose, podsticawe stranih ulagawa, podsticawe izvoza i supstituciju uvoza.

10.11 Agencija za malu pruvredu

Agerncija za malu privredu ima va`nu ulogu u prakti~nom provo|ewu podsticajnih mjera, jer je predvi|eno da vodi brigu o provo|ewu Programa sa naglaskom na finansirawe pojedina~nih i razvojnih projekata, ali i drugih mjera, te da prati, analizira i izvje{tava o postignutim rezultatima.

Agencija za malu privredu treba da obavqa slijede}e aktivnosti: organizuje i vodi sve posdticajne, obrazovne i savjetodavne aktivnosti; organizuje, koordinira i sara|uje u ostvarivawu programa i projekata me|unarodne tehni~ke pomo}i maloj privredi; razvija, organizuje i vr{i nadzor nad uslugama koje pruàju ~lanovi savjetodavne mreè; planira, organizuje i ostvaruje

68

povezivawe izme|u korisnika usluga; sara|uje sa me|unarodnim organizacijama i ukqu~uje se u me|unarodne, dràvne i regionalne projekte podsticawa male privrede.

U provo|ewe aktivnosti, kao i u wihovo osmi{qavawe aktivno se trebaju ukqu~iti i svi oblici organizirawa preduzetnika, prije svega Privredna komora RS, udruèwe preduzetnika i zadru`ni savez, kao i druga udruèwa za malu privredu. Osim toga, one su u neposrednoj vezi sa subjektima male privrede, te imaju mogu}nost da predlaù razvojne i poslovne projekte.

10.12 Fond za razvoj male privrede

Pitawe finansirawa je osnovni problem male privrede. Nedostatak kapitala i ograni~en pristup subjekata male privrede izvorima finansirawa su glavni uzro~nici ograni~ewa razvoja ovog sektora privrede. Stoga je osnivawe Fonda za razvoj male privrede vrlo zna~ajan oblik institucionalne podr{ke.

Ciqevi Fonda za razvoj male privrede su: pove}awe zaposlenosti na osnovu novih programa; podsticawa konkurentnosti male privrede, naro~ito na me|unarodnom trì{tu; podsticawe uvo|ewa savremenih tehnologija u subjekte male privrede; podsticawe osnivawa i razvoja Sektora male privrede sa visokim stepenom inovativnosti kao i onih koje {tede energiju i ne zaga|uju okolinu; podsticawe zadrugarstva pri zajedni~koj nabavci najsavremenijih tehnologija, zajedni~kog nastupa na me|unarodnom trì{tu i zajedni~kih inovacija.

10.13 Ocjena potrebnih sredstava za provo}ewe Programa

Radi se o sredstvima na pozicijama Ministarstva industrije i tehnologije i wenog budu}eg Sektora za malu privredu i drugih nosioca provo|ewa Programa, koja su dijelom predvi|ena postoje}im buxetom i koja se ve} koriste za provo|ewe nekih mjera, a koja je potrebno pove}ati u razdobqu od 2002. do 2005. godine. Nakon toga iznos potrebnih sredstava iz buxeta, trebao bi se znatno smawivati, naro~ito zbog smawivawa direktnog ulagawa sredstava u finansirawe male privrede, a u skladu sa preporukama Svjetske banke.

U pogledu osnovnog kapitala za potrebe Agencije za razvoj male privrede, neohodno je obezbijediti iz sredstava buxeta Vlade RS iznosu od 15.000.000,00 konvertibilnih maraka za savaku poslovnu godinu. Time bi se buxetska sredstva ostvarena iz privrede vratila ponovno u privredu, stvaraju}i osnov za wegov razvoj, pove}awe zaposlenosti, a time i ubrzani razvoj cijelog dru{tva.

Potrebna sredstva za Regionalne agencije za razvoj male privrede mogu}e je obezbjediti iz buxetska sredstva op{ina koja ove jedinice lokalne samouprave svake godine trebaju da izdvajaju u svrhu stvarawa uslova za razvoj privrede na svom podru~ju.

Kao posebna sredstva mogu se koristiti i sredstva buxeta planirana za neke druge namjene (npr. sredstva za naknade nezaposlenima), a koja se efikasnije mogu upotrijebiti za samozapo{qavawe ili podsticawe zapo{qavawa u maloj privredi.

69

Za financijsku podr{ku maloj privredi potrebno je ukqu~iti sredstva poslovnih banka i donatora i me|unarodnih kreditnih organizacija, kroz kreditirawe pod povoqnijim uslovima. Obim ovih sredstava ovisan je direktno i indirektno o izdvojenim buxetskim sredstvima, jer ona sluè kao osnova za kreditirawe, ili su namijewena provo|ewu drugih mjera koje doprinose uspje{nosti pripreme i realizacije kredita. Posebnu ulogu u kreditirawu male privrede treba da imaju investicione banka kroz direktno provo|ewe postupka kreditirawa, pri ~emu se koriste sredstva Svjetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Razvojne banke Vije}a Evrope, te sredstva drugih banaka i razli~itih inostranih fondova.

Znatna sredstva mogu se aktivirati i iz stranih izvora: razli~itih fondova namijewenih upravo razvoju male privrede, odnosno aktivnostima koje tom razvoju doprinose. Preduslov je dobra priprema projekata i obezbje|ewe wegove odrìvost, a to zna~i i dijelom obezbje|ewa vlastitih sredstva.

Sredstva koja mogu pomo}i ubrzawu razvoja ne moraju uvijek imati oblik finansijske imovine, ve} i materijalne. Tako se za malu privredu mogu iskoristiti brojni prazni prostori koji se ne koriste i propadaju (npr. poslovne hale, {kole, kasarne i sli~no), a u dràvnom su vlasni{tvu. �ak i u slu~ajevima kada vlasni{tvo nije razrije{eno, trebalo bi takvu imovinu aktivirati, uz o~uvawe wene vrijednosti i za{titu prava vlasnika koje tek treba utvrditi.

U svrhu pokretawa brèg razvoja privrede, potrebna buxetska sredstva trebalo bi u ve}em iznosu obezbjediti u po~etnim godinama provo|ewa predvi}enog Programa, a kasnije se o~ekuje smawewe potrebe za takvim na~inom podsticaja, dok bi sredstva privatnog sektora (banaka i stranih fondova) na osnovu ostvarenih pozitivnih rezultata mogla u slijede}im godinama znatno pove}ati.

Navedeno ukazuje na potrebu ulagawa financijskih sredstava razli~itih institucije u poduzetni{tvo, ~ime se stvara me|uzavisnost dràve, preduzetnika i finansijskog sistema za razvoj privrede.

Sli~ne na~ine finansirawa, u kombinaciji direktnog buxetskog finansirawa i indirektnog podsticawa, kroz razli~ite podsticaje koriste i zemqe Evropske Unije.

10.14 Ostale institucije za razvoj male privrede

Sve podsticajne mjere osmi{qavaju se i provode s namjerom da doprinesu razvoju preduzetni{tva i stvarawu okruèwa za uspje{no poslovawe preduzetnika. Dakle, sve su one usmjerene prema preduzetniku, bez ~ijeg aktivnog u~e{}a u provo|ewu mjera, wihovoj valorizaciji i prilago|avawu stvarnim potrebama nema niti uspjeha mjera, a time ni ovog Programa. Iz tog razloga neophodno je kroz sve institucije ukqu~ene u provo|ewe podsticajnih mjera ostvariti i ukqu~ivawe samih preduzetnika, bilo neposredno ili preko najrazli~itijih oblika wihova udruìvawa.

70

To se odnosi na komore, koje svoju ulogu i zadatke moraju prilagoditi interesima ~lanstva, te na udruèwa preduzetnika koji se jo{ uvijek nedovoqno ukqu~uju u kreirawe strate{kih opredjeqewa i provo|ewa konkretnih mjera u interesu samih preduzetnika.

Posebnu ulogu u sistemu male privrede imaju i financijske institucije, jer su bitan faktor razvoja preduzetni{tva i neophodan uslov po~etka poslovawa. Pored kvalitetne ideje svakako je potreban i kapital. Vrlo ~esto upravo je kapital te{ko dostupan maloj privredi, ili je dostupan pod veoma lo{im uslovima. Stoga je bitno da financijske institucije u maloj privredi prepoznaju kvalitetnog partnera kome mogu dodijeliti sredstva. Posebno navodimo i zagovaramo osnivawe fondova sjemenskog kapitala (seed capital) budu}i da osnivawem tih institucija moè do}i do rje{avawa odre|enih pitawa koji su od kqu~ne va`nosti za razvoj trì{ta kapitala.

Razvoju male privrede u velikoj mjeri mogu doprinijeti i razli~iti oblici infrastrukturne podr{ke, kao {to su preduzetni~ki i tehnolo{ki centri i preduzetni~ki inkubatori. Svi oni, pomaù maloj privredi u usmjeravawu wenog razvoja.

Tako|e, radno ure|eni prostori kao jednostavnija vrsta poslovnih inkubatora uti~e na razvoj male privrede, a posebno u ruralnim podru~jima. Oni treba da obezbje|uju osnovnu infrastrukturu (ure|en prostor, rje{ene komunalije) i osnovni paket podr{ke (krediti, menaxerski savjeti i sli~no).

10.15 Me|unarodne institucije i inostane direktne investicije

Imaju}i u vidu veli~inu sredstava uloènih u obnovu Republike Srpske, kao i wenu ovisnost o inostranim resursima, moè se kazati da je me|unarodna zajednica pokazala svoju privrènost. Donatorska zajednica nije uvijek pokazivala najvi{i stepen me|usobne koordinacije, ni usgla{enosti gledi{ta sa doma}im vlastima, te sa opziciskim strankama i nevladinim organizacijama, tako da su bili imlementirani i projekti sa nezadovoqavaju}im rezultatima ili oni neuskla}eni sa stvarnim razvojnim potreba. Ipak, donatorske zajednice zu znatno pomogle razvoju dru{tva i privrede i o~ekujemo da }e daqe podràvati razvoj privrede, a posebno razvoj male privrede.

Inostrane direktne investicije (foreign direct investment, FDI) su vi{estruko korisne za razvoj male privrede, jer donose know-how, tehnologiju i finansijski kapital, te doprinose razvoju marketin{kih i menaxerskih vje{tina. One omogu}avaju prijenos ideja, koje su zna~ajne ne samo za ekonomski nego i za socijalni i politi~ki razvoj.

Od izuzetne je va`nosti da inostrane direktne investicije obuhvate cijelu republiku, a ne samo izvjesna podru~ja.

Uo~qive su izvjesne prednosti ekonomije Rebulike Srpske, kao {to su: • geografska blizina EU i mediteranskim zemqama, • relatinvo jeftina i obrazovana radna snaga (u Republici Srpskoj je

relativno jeftina radna snaga samo u Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji je jeftinija)i

71

• relativno bogatstvo odre|enim prirodnim resursima itd.

Naime treba imati u vidu da navedene prednosti treba dovesti u vezu i sa odre|enim opasnostima. Primjera radi, geografska blizina EU i potencijalni razvoj ekonomski aktivnosti moè imati i negativne posqedice na okolinu.

Radi {to boqeg privla~ewa inostranih investicija potrebno je: • izraditi sektorske studije male privrede (da bi se identifikovale

prednosti doma}eg proizvoda, wegovo strate{ko pozicionirawe i kontakt ta~ke sa inostranim okruèwem),

• ste}i konkurentsku poziciju u odnosu na ostale ju`noevropske pa i centralno evropske ekonomije male privrede (kroz niì op{ti nivo poreskog optere}ewa i podrsticaj a razvoja male privrede),

• orjentisati Agenciju za promociju stranih ulagawa kao operativnu, trì{no orjentisanu i depolitiziranu instituciju i upu}enu na saradwu sa drugim organima i stru~nim slu`bama,

• pojednostaviti procedure za strana ulagawa kod greenfield investicija (FIAS je ve} zapo~eo takav projekat, a o~ekuje se i daqe podr{ka Svjetske Banke); trajawe ukupne procedure mora da se smawi sa dosada{wih nekoliko mjeseci naz oko dest dana u prvoj fazi, a zatim one-stop shop-ova na najvi{e tri dana,

• organizovati konferencije i seminare za strane i doma}e privrednike, • stimulisati doma}e i strano ulagawe (ali nefiskalnim mjerama), • povezivawe promocije ulagawa sa ukupnim poboq{awem poslovnog

okruèwa i legistative.

Vrlo je va`no uo~iti faktore koji odbijaju instrane investitore i poraditi na uklawawu tih faktora. U te faktore moèmo ubrojati:

• izraèna vjerska i etni~ka napetost, • izraèna korupcija i kriminal, • prisustvo stanih vojnih trupa, • lo{a infrastuktura (lo{e ceste, èqeznica, voprivreda, odvoz sme}a

itd.), • slaba pravna regulativa (regulisawe inostranih investicija, ste~aj i

bankrot, oporezivawe, tretman gubitaka, nepostojawe ugovora o izbjegavawu dvostrukog oporezivawa, nehrmonizovanosti na nivou entiteta, neregulisanih vlasni~kih prava, vr{ewe transakcija, prava radnika, koncesija itd.),

• slabo djelovawe sudova (sporost, izvr{ede ugovora itd.), • pretjeranog administrirawa (brzo registrovawe firmi, joint venture

poduhvata, izbjegavawe ~estog mijewawa propisa i slawa inspekcija), • nepostojewe strategija planova prostornog ure|ewa, • nema strategije ukqu~ivawa u informati~ke magistrale, • nema strategije za ukqu~ivawe u globalizaciju, • zaostajawe za komparabilnim zemqama (broj e-mail adesa, broj web

sajtova, intenzivnog ukqu~ivawa u globalne inormacijske-mreè itd.).

10.16 ZAKQU�AK

72

Mjere predvi|ene ovim Programom predstavqaju sistem podsticaja male privrede ~ijim provo|ewem je mogu}e ostvariti stabilni rast i razvoj male privrede. To zna~i pove}awe broja subjekata i zaposlenih u maloj privredi, pove|awe efikasnosti i konkurentnosti, pove}awe izvoza i boqe prilago|avawe svjetskom trì{tu.

Ostvarewe ovih mjera je mogu}e uz usmjerenost svih sudionika u ovom Programu na izvr{ewe zadataka i kvalitetnu saradwu, a posebno uz obezbje|ewe nu`nih preduslova:

1. opredjeqewa za razvoj male privrede te utvr|ivawa strategije i stvarawa adekvatnog zakonodavnog okruèwa u skladu sa regulativama EU;

2. stvarawa povoqnijih finansijskih uslova za preduzetni{tvo; 3. obezbje|ewe ve}ih finansijskih sredstava u buxetu i buxetima Jedinica

lokalne samouprave za podsticajne mjere u maloj privredi; 4. utvr|ivawa smjernica razvoja male privrede u okviru Strategije

ekonomskog razvoja Republike Srpske, u kojem }e mala privreda imati zna~ajniju ulogu.

Najva`niji preduslov je svakako obezbje|ewe dovoqnih i povoqnih finansijskih sredstava, posebno jer je potrebno zna~ajnije pokrenuti zapo{qavawe. Dosada{wa iskustva ukazuju da je za novo radno mjesto u maloj privredi potrebno izdvojiti znatno mawe sredstava nego za radno mjesto u velikim preduze}ima.

Potrebna sredstva mogu}e je obezbjediti iz nekoliko izvora. Dijelom se to odnosi na buxetska sredstva Vlade, a prije svega sredstva Ministarstva industrije i tehnologije, odnosno sredstva namjewena Sektoru za malu privredu, te na buxetska sredstva op{ina koja ove odjeqewe lokalne samouprave svake godine trebaju da izdvajaju u svrhu stvarawa uslova za razvoj privrede na svom podru~ju.

Kao posebna sredstva mogu se koristiti i sredstva buxeta planirana za neke druge namjene (npr. sredstva za naknade nezaposlenima), a koja se efikasnije mogu upotrijebiti za samozapo{qavawe ili podsticawe zapo{qavawa u maloj privredi. Za financijsku podr{ku maloj privredi potrebno je ukqu~iti sredstva poslovnih banka i donatora i me|unarodnih kreditnih organizacija, kroz kreditirawe pod povoqnijim uslovima. Sredstva koja mogu pomo}i ubrzawu razvoja ne moraju uvijek imati oblik finansijske imovine, ve} i materijalne.

Navedeno ukazuje na potrebu ulagawa financijskih sredstava razli~itih institucije u poduzetni{tvo, ~ime se stvara me|uzavisnost dràve, preduzetnika i finansijskog sistema za razvoj privrede.

Provo|ewe ovih mjera temeqi se na kvalitetnoj i neophodnoj saradwi svih nivoa dràvne uprave i lokalne samouprave, te raznovrsnih doma}ih i stranih institucija. Wihovim zajedni~kim djelovawem mogu}e je ostvariti èqene rezultate, da preduzetnik kroz poboq{ane uslove dovede svoje stvarala~ke kvalitete do punog izraàja, u ciqu brèg vlastitog razvoja i razvoja ukupne privrede Republike Srpske.

a˜ projekta: ekonomski fakultet bawaluka institut ... filemalim industijskim preduzetnicima u...

Documents