anketa o radnoj snazi rezultati za kosovo...

Agencija za Statististiku Kosova Odeljenje za Socijalnu Statistiku

Sektor tržišta radawww.esk.rks-gov.net

ANKETA O RADNOJ SNAZI

REZULTATI ZA KOSOVO 2013

NOVEMBAR 2014

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

ANKETA O RADNOJ SNAZI

REZULTATI ZA KOSOVO 2013

NOVEMBAR 2014

ANKETA O RADNOJ SNAZI REZULTATI ZA KOSOVO 2013 NOVEMBAR 2014

2

PRIZNANJA

Izveštaj predstavlja rezultat napora brojnih pojedinaca. Mnogobrojno osoblje Kosovske Agencije za Statistiku je radilo jna Anketi o Radnoj Snazi za 2013. ARS je nadgledana od strane gopodina Ise Krasnićija. Vođena je od srane gospodina Baškima Belaće. Gospodin Bujar Hajrizi, gospođe Bedrija Demaj i Besrata Tači su preduzeli sve aktivnosti vezane za prikupljanje, čišćenje i editovanje podataka.

Gospodin Bekim Kanoli je radio uzorkovanje i ponderisanje uz podršku gospodina Dejvida Mekgilija. Gospodin Liridon Uka je napravio CAPI1 program.

Zahvalnost je iskazana i za naporan rad anketara kao i Regionalnim Načelncima za Statistiku koji su nadgledali njihov rad.

Zahvalnost takođe ide i gospodinu Sasunu Cirunijanu i gospođi Ardiani Gaši za njihovu podršku oko analize podataka. Sveukupna sigurnost kvaliteta je obezbeđena od strane gospođe Rejčel Smit, uz podršku gospođe Nore Zogaj i gospodina Blerima Zogaj. Posebno se zahvaljujemo gospodinu Kenu Simleru za nadgledanje celokupnog procesa, administrativnog i tehničkog, od strane Svetske Banke.

Anketu su finansijski podržali United Nations Development Programme (UNDP) i ministarstvo inostranih poslova Finske.

Poslednja, ali ne i najmanja, zahvalnost se izražava svim domaćinstvima koja su obezbedila veliki broj podataka i pomogli u prikupljnju informacija za koje je trebalo dosta vremena.

SKRAĆENICEARS Anketa o Radnoj Snazi

ILO Međunarodna Organizaija Rada

ASK Agencija za statistiku Kosova

EU Evropska Unija

ISCO Međunarodna srandardna klasifikacija zanimanja

NACE Evropska statistička klasifikacija ekonomskih aktivnosti u EU

PK Popisni Krug

1 Kompjuterska pomoć anketiranja lica (CAPI) gde anketar direktno ubacuje odgovore ispitanika u laptop

ANKETA O RADNOJ SNAZI REZULTATI ZA KOSOVO 2013

3

SADRŽAJUvod ..................................................................................................................................... 6Definicije .............................................................................................................................. 7Ključne tačke ........................................................................................................................ 9

1. Zaposlenost ..................................................................................................................... 111.1. Zaposlenost prema polu ............................................................................................. 111.2. Zaposlenost prema starosnim grupama i stepenu obrazovanja ...................................... 111.3. Status zaposlenosti ..................................................................................................... 121.4. Ugrožena zaposlenost ................................................................................................ 131.5. Ugovorni aranžmani ................................................................................................... 131.6. Industrija zaposlenja ................................................................................................... 131.7. Vrsta zaposlenosti ...................................................................................................... 151.8. Obrasci rada .............................................................................................................. 151.9. Neto mesečna zarada ................................................................................................ 17

2. Nezaposlenost ................................................................................................................. 192.1 Nezaposlenost prema polu ......................................................................................... 192.2 Nezaposlenost prema starosnim grupama i stepenu obrazovanja .................................. 192.3 Nezaposlenost mladih ................................................................................................. 202.4 Trajanje nezaposlenosti .............................................................................................. 21

3. Učešće radne snage ........................................................................................................ 22

4. Neaktivne osobe .............................................................................................................. 244.1 Neaktivnost prema polu ............................................................................................. 244.2 Obeshrabreni tražioci posla ........................................................................................ 244.3 Neaktivni mladi ljudi koji su nezaposleni, nisu na obrazovanju ili obuci ........................... 25

5. Poređenje zemalja po ključnim statistikama rada ............................................................. 26

6. Poređenje ARS 2012 i ARS 2013 ...................................................................................... 28

LISTA TABELATabela 1.1: Broj zaposlenih i stopa zaposlenosti prema polu i starosnoj grupi ................... 12Tabela 1.2: Da li je zaposlen i najviši stepen obrazovanja .................................................. 12Tabela 1.3: Najviši stepen obrazovanja prema vrsti poslodavca ........................................... 12Tabela 1.4: Status zaposlenosti prema polu ....................................................................... 12Tabela 1.5: Ugrožena zaposlenost prema polu .................................................................. 13Tabela 1.6a: Zaposlenost prema aktivnostima, po polu (hiljade) ............................................. 14Tabela 1.6b: Zaposlenost prema aktivnostima, po polu (procentualno) ................................... 14Tabela 1.7: Vrsta zanimanja prema polu ............................................................................. 15Tabela 1.8: Razlog za honorarni rad prema polu ................................................................ 15Tabela 1.9: Zaposlenost prema nedeljno odrađenom broju sati i polu .................................. 16Tabela 1.10: Prosečan broj sati odrađenih prema vrsti poslodavca i prema polu ................... 16Tabela 1.11: Šeme zapošljavanja prema polu ....................................................................... 17Tabela 2.1: Nezaposlenost i stopa nezaposlenosti prema polu ............................................ 19Tabela 2.2: Nezaposlenost i stopa nezaposlenosti prema polu i storosnoj grupi ................... 20Tabela 2.3: Nezaposlenost i stopa nezaposlenosti prema najvišem stepenu obrazovanja i polu ....... 20Tabela 2.4: Udeo mladih u ukupnoj nezaposleosti i udeo mladih nezaposlenih prema polu.........21Tabela 2.5: Odnos stope nezaposlenosti mladi-odrasli prema polu ..................................... 21Tabela 3.1: Radna snaga i stopa ućešća radne snage prema nivou obrazovanja i prema starosnoj grupi ............................................................................................... 22Tabela 3.2: Radna snaga i stopa učešća radne snage prema polu i starosnoj grupi ....................23Tabela 4.1: Neaktivna lica prema vrsti razloga i prema polu ............................................... 24


4

Tabela 4.2: Mladi koji nisu zaposleni, na obrazovanju ili obuci prema polu .......................... 25Tabela 5.1: Poređenje država prema ključnim statistikama rada .......................................... 26Tabela 6.1: Pregled tržišta rada 2012 i 2013 ..................................................................... 27

LISTA SLIKASlika 1: Klasifikacija tržišta rada Kosovskog stanovništva za 2013 ....................................... 10Slika 2: Stopa zaposlenosti prema polu.............................................................................. 11Slika 3: Neto mesečna zarada prema polu ......................................................................... 18Slika 4: Stopa nezaposlenosti prema polu .......................................................................... 19Slika 5: Trajanje nezaposlenosti prema starosnoj grupi ........................................................ 21Slika 6: Učešće radne snage prema polu ........................................................................... 22Slika 7: Mladi koji su nezaposleni, nisu na obrazovanju ili obuci, prema polu ........................ 25

Dodatak 1: Izgled uzorka i računanje pondera ...................................................................... 30


5

PREDGOVOR

Svrha Ankete o Radnoj Snazi na Kosovu je da obezbedi statističke podatke indikatora tržišta rada i omogući poređenje sa prethodnim godinama. Metodologija i definicije primenjeni u ARS su iste kao one iz 2012 godine i u skladu su sa regulativama Eurostata. Anketa uključuje 600 popisnih

krugova širom teritorije Kosova, gde je anketirano 4,800 domaćinstava.

Ovaj izveštaj ARS za 2013 sadrži podatke o zaposlenosti i nezaposlenosti prema uzrastu, polu, statusu zaposlenosti, ekonomskoj aktivnosti, zanimanjima i ostalim oblastima tržišta rada. Na kraju izveštaja, odeljak 6 prikazuje promene glavnih indikatora između 2012 i 2013 godine. Generalno govoreći, nije bilo nekih dramatičnih promena, što je i bilo za očekivati. Stopa nezaposlenosti je ostala praktično nepromenjena u 2012 i 2013 i ostaje viša kod žena nego kod muškaraca. Stopa nezaposlenosti je veća među mladom populacijom. Uprkos nastavljenoj stopi rasta, Kosovo se suočava sa izazovima performansi tržišta rada. Kosovo je jedna od zemalja u tranziciji koja je najmanje pogođena svetskom ekonomskom krizom. Međutim, ako privreda uspori onda to komplikuje zadatak otvaranja novih radnih mesta koja su potrebna svake godine kako bi se izašlo u susret novim učesnicima radne snage.

Važno je primetiti da i pored toga što je stopa nezaposlenosti nepromenjena, broj nezaposlenih za 12 meseci je porastao za 9,129 ljudi (sa 135,700 na 144,829). Stopa nezaposlenosti kod mladih skoro da se nije promenila, ali je broj nezaposlenih mladih uzrasta 15-24 godine, povećan za 1,4151 osobu za 12 meseci. Takođe, zabrinjava i to da je dugotrajna nezaposlenost (preko 12 meseci i više) uobičajena situacija kod nezaposlenih i porasla je na 9,1% za 12 meseci.

Stopa aktivnosti je porasla za 3,6% u odnosu na 2012 godinu. To je zbog toga što je više ljudi prijavilo sebe da traže posao (nezaposleni), a neki su se i zaposlili. U vezi malog porasta kod stope zaposlenosti, izgleda da postoji tendencija da su ti novi poslovi ugroženi poslovi. Ugroženi radnici su samozaposleni i oni koji rade neplaćeno u porodičnom poslu. Stopa ugroženih poslova je porasla za skoro 5% u odnosu na 2102, na 23,6% u 2013. Podaci takođe pokazuju da je procenat samozaposlenih ljudi blago porastao u toku jednogodišnjeg perioda. Konačno, treba primetiti da je stopa aktivnosti više porasla kod muškaraca (4,8%) nego kod žena (3,3%) u periodu od 12 meseci. Ovo znači da je jaz u učešću prema polu postao još veći.

KAS se zahvaljuje UNDP-u, Ministarstvu inostranih poslova Finske i Svetskoj banci za finansijsku i profesionalnu podršku koju su obezbedili za ARS.

Prema zakonu o zvaničnoj statistici br. 04L-034, Agencija za statistiku Kosova je odgovorna za stvaranje zvanične statistike u Republici Kosovo i stoga treba navesti izvor kada se neki podaci koriste.

Gospodin Isa Krasniqi

Izvršni direktor Agencije za statistiku Kosova


6

UVOD

Kgencija za statistiku Kosova (ASK) je započela sprovođenje Ankete o Radnoj Snazi (ARS) 2001 i od tada sprovodi ARS skoro na godišnjem nivou sve do 2009. 2011 ASK počinje da planira ažuriranje ARS koja ima nekoliko važnih poboljšanja u odnosu na prethodne ankete.

• Unapređeni upitnik (nastavlja da prati smernice Eurostata)

• Novi okvir uzorka (zasnovan na Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011.god.)

• Uzdužni poduzorak u kome je svako selektovano domaćinstvo u anketi intervjuisano 4 puta (svaka 3 meseca)

• Kompjutersko lično anketiranje (CAPI) koje omogućava da se dobijeni podaci brže generišu nego što bi to bilo na tradicionalni način pomoću olovke i papira.

Glavni ciljevi ARS su prikupljanje informacija, uglavnom o ponudi radne snage na tržištu rada, informacije o onima koji rade i koji aktivno traže posao. ARS prikuplja socijalne i ekonomske informacije za upotrebu u sledećim oblastima:

Makro-ekonomski monitoring: Promena u broju zaposlenih je pokazatelj promena u ekonomskoj aktivnosti. Neophodno je pratiti ove promene, posebno vrste posla i industrije u kojima ljudi rade.

Politike razvoja ljudskih resursa: Ekonomija se stalno menja. Ljudi treba da budu obučeni kako bi izašli u susret ekonomiji koja se menja. ARS omogućava identifikaciju oblasti za obučavanje.

Politike zapošljavanja: Za ekonomiju koja bi radila sa punim potencijalom, svi oni koji bi hteli da rade bi trebalo da imaju posao. Neki ljudi bi hteli da imaju stalni posao sa punim radnim vremenom, a mogu da nađu samo posao na određeno vreme. To što znajući koliko ima takvih ljudi može omogućiti Vladi da kreira politike koje bi podstakle punu zaposlenost.

Izdržavanje od prihoda i socijalni programi: Za većinu ljudi, prihodi od zaposlenja su njihov glavni izvor izdržavanja. Ljudi ne trebaju samo posao već produktivan posao kako bi primali razumne prihode. Vlada treba da zna koji nivo prihoda se zarađuje od različitih grupa ljudi.


7

DEFINICIJE

Radno sposobno stanovništvo uključuje ljude starosnog doba od 15-64 godina starosti. Ova mera se koristi da bi se dobila procena ukupnog broja potencijalnih radnika u ekonomiji.Radna snaga obuhvata one koji su zaposleni i one koji su nezaposleni, prema striktnim definicijama datim ispod. Neaktivne osobe se ne smatraju delom radne snage.

1. Zaposleni: Ljudi starosti 15-64 godina koji su tokom referentne sedmice sprovodili neki posao i za to bii plaćeni, ili su stekli dobit ili porodični dobit, u kešu ili u naturi ili su privremeno bili odsutni sa posla.

2. Nezaposleni: Ljudi starosti 15-64 godia koji su tokom referentne sedmice bli:

• Bez posla tj. nisu bili u plaćenom zaposlenju ili samozaposlenju i

• Trenutno raspoloživi za posao, tj. bili su raspoloživi za plaćeno zaposlenje ili samozaposlenje u roku od 2 sedmice.

• Tražili posao, tj. preduzeli su neke specifične korake u poslednje 4 nedelje tražeći plaćeno zaposlenje ili samozaposlenje.

3. Neaktivni: Ljudi starosti 15-64 koji su bili ni zaposleni niti nezaposleni u toku referentnog perioda.

Klasifikacija ljudi u ove tri međusobno isključujuće kategorije zavisi od primene principa aktivnosti – šta je osoba zapravo radila u toku referentne sedmice – i skupu prioritetnih pravila u pogledu aktivnosti koja daje prednost zaposlenosti nad nezaposlenošću i nezaposlenošću nad ekonomskoj neaktivnosti. Klasifikacija takođe zavisi od jasnog razumevanja toga koje aktivnosti se trebaju smatrati kao “zaposlenost”. Važno je primetiti da zaposlenost uključuje aktivnosti koje su plaćene ili neplaćene, i aktivnosti proizvodnje roba i usluga koje se prodaju na tržištu ili ne.

Stopa učešća radne snage je mera proporcije radno sposobnog stanovništva jedne zemlje koje je aktivno angažovano na tržištu rada, bilo da je bilo zaposleno ili nezaposleno. To je odnos radne snage na radno sposobno stanovništvo, izraženo u procentima.

Stopa učešćaRadne snage

(zaposleni + nezaposleni)

Radno Sposobno stanovništvoX 100

Stopa neaktivnosti je mera proporcije radno sposobnog stanovništva jedne zemlje koje je zaposleno ili nezaposleno. Kada se saberu zajedno, stopa neaktivnosti i stopa učešća radne snage se dodaju do 100 posto.

Zaposlenost-prema-odnosu stanovništva, takođe poznato kao stopa zaposlenosti, je proporcija radno sposobnog stanovništva jedne zemlje koje je zaposleno.

Zaposlenost premastopi stanovništva

Zaposleno stanovništvo

Radno Sposobno stanovništvoX 100

Stopa nezaposlenosti je proporcja radne snage koja nije zaposlena. To je radna snaga koja služi kao osnova za ovaj indikator, ne radno sposobno stanovništvo.

Stopanezaposle-nosti

Nezaposleni

Radna snagaX 100


8

Obeshrabreni radnici su ljudi bez posla koji su trenutno raspoloživi za rad ali su odustali od traženja posla zato što ne veruju da mogu da ga nađu. Oni su ukjučeni u neaktivnu kategoriju.

Nezaposlenost mladih odgovara nezaposlenosti ljudi starosti 15–24 godina.

Mladi koji nisu na obrazovanju, koji nisu zaposleni ili na obuci (NEET) su deo mladih (15-24) koji su nezaposleni.

Ugrožena zaposlenost se odnosi na samozaposlene osobe koje nemaju radnike ili neplaćene članove porodice. Ugroženo zaposleni imaju manje šanse za formalne poslovne aranžmane i skloniji su nedostatku pristojnih uslova rada.

Sledeći dijagram ilustruje kriterijume za klasifikaciju radno sposobnog stanovništva na zaposlene, nezaposlene ili neaktivne.

KLASIFIKACIJA RADNE SNAGE PREMA ANKETI RADNE SNAGE EVROPSKE UNIJE

Lice starosti 15-64 godina ili više koje

živi u privatnomdomaćinstvu

Lice starosti 15-64 godina ili više koje

živi u privatnomdomaćinstvu

Osoba nije radilaali ima posao ili

biznis sa koga jebila odsutna u toku referentne sedmice

Neplaćeni član porodice

Osoba nije tražila zaposlenje zato što je

već našla posaokoji će da radi kasnije

Osoba je tražilazaposlenje

Da

Ne

Da

Ne

Da

Ne

Da

Ne

Ne Ne Ne

Da Da Da

Lice je preduzelo aktivne korake u protekle 4sedmice da nađe posao

Osoba bi mogla da

počne da radi odmah (u toku 2 nedelje)

Nezaposllenna lica

Neaktivna lica

Radna snaga

Zaposlena osoba


9

KLJUČNI POKAZATELJI

Slika 1 pruža širi pregled statusa tržišta rada Kosovskog stanovništva zasnovanog na Anketi o radnoj Snazi 2013. Među važnijim rezultatima ARS 2013, kao što je prikazano na slici 1 i detaljnje elaborirano u sadržaju ovog izveštaja, je sledeće:

• Skoro dve trećine stanovništva Kosova je radno sposobno (15-64 godina). Očekuje se da radno sposobno stanovništvo rapidno raste u toku sledeće decenije, pošto Kosovo ima jednu od najmlađih populacija u Evropi.

• Od onih koji su radno sposobni, 59,5% nije ekonomski aktivno, što znači da su nezaposleni i nisu aktvno tražii posao u proteklih nekoliko sedmica i/ili nisu u mogućnosti da počnu sa radom u naredne 2 sedmice.

• Od 40.5% ekonomski aktivnog stanovništva, 30,0% (144,829 ljudi) je nezaposleno. Ovo podrazumeva da je 70.0% (338,364) ekonomski aktivnih ljudi zaposleno, stvarajući stopu zaposlenosti od 28,4%.

• Od 59.5% radno sposobnog stanovništva koje je neaktivno, 20.2% (143,700 ljudi) nije tražilo posao zato što su verovali da nema raspoloživog posla. Obeshrabreni radnici čine 12,1% radno sposobnog stanovništva, sa sličnim procentom kod muškaraca i žena.

• Postoje velike polne razlike na tržištu rada.

• Odprilike svaka peta radno sposobna žena (21,1%) na tržištu rada je aktivna, u poređenju sa tri petine (61,2%) radno sposobnh muškaraca.

• Među radnom snagom, nezaposlenost je mnogo veća za žene nego za muškarce (38,8% u poređenju sa 26,9%)

• Stopa zaposlenosti među radno sposobnim ženama je samo 12,9%, u poređenju sa 40,0% kod muškaraca. Ženska ekstremno niska stopa zaposlenosti proizilazi iz kombinacije vrlo niskog učešća radne snage i visoke nezaposlenosti.

• Žene su većinom bile zaposlene u obrazovnom i zdravstvenom sektoru (oko 40% zaposleih žena). Muškarci su uglavnom bii zaposleni u proizvodnji, trgovini i sektoru građevine (zapošljavajući više od 40% muškaraca).

• Nezaposlenost mladih je veoma visoka na Kosovu

• U 2013, mladi na Kosovu su imali dvostruko veće izglede da budu nezaposleni u odnosu na starije. Među onima uzrasta 15-24 godina i u radnoj snazi 55,9% je bilo nezaposleno. Nezaposlenost je veća među mladim ženama (68,4%) nego mladim muškarcima (50,5%)

• više od jedne trećine Kosovara starosti 15-24 godina, (35,3%), nije zaposleno i nisu na obrazovanju ili obuci. Procenat među mladim ženama je 40,9% u poređenju sa 30,0% kod mlađih muškaraca.

• Velika većina onih koji rade je prijavila da rade puno rano vreme.

• U njhovom glavnom poslu, 87,8 procenata ispitanika je prijavilo da radi puno radno vreme, bez značajnijih polnih razlika.

• Razlozi za honorarni rad su bili pre polne različitosti gde žene preuzimaju veću brigu oko porodice, čime se smanjuje vreme raspoloživo za rad.

• Razlog broj jedan zašto ne rade puno radno vreme, za muškarce,je bio nedostatak posla sa punim radnim vremenom.

• Ispitanici koji rade u Vladinom sektoru su prijavili nešto manji broj radnih sati nego oni u privatnom sektoru. Polne razlike su bile male, posebno u Vladinom sektoru gde je radno vreme fiksno. Žene i miškarci koji rade u privatnim firmama su radili više radnih sati.


10

• 23,6% zaposlenih ljudi pripada kategoriji ugroženog zaposlenja. To znači da su oni ili zaposleni u sopstvenom poslu (samozaposleni) ili doprinose porodičnom poslu (plaćenom ili neplaćenom).

• Samo 31,2% zaposlenih ispitanika je imalo ugovor o stalnom zaposlenju u njihovom glavnom poslu dok je 68,8% imalo privremene ugovore. Oni sa privremenim ugovorima su bii upitani zašto imaju takve ugovore i 90,5% njih je odgovorilo da nije bilo moguće dobiti drugačiju vrstu ugovora.

• Neto zarade većine zaposlenih su bile između 300 i 400 evra mesečno. Primećene su veoma male polne razlike.

Slika 1: KLASIFIKACIJA TRŽIŠTA RADA KOSOVSKOG STANOVNIŠTVA, 2013

Procenjeni broj stanovnika (1 juli 2013) 1,811,372

(Muškarci: 910,524, Žene: 900,848)

Radno sposobno stanovništvo:1,191,630

(Muškarci: 593,111, Žene: 598,515)

Ostareli (starosti 65+): 141,085 (Muškarci: 66,878, Žene: 74,207)

Deca (uzrasta 0-14): 478,657 (M: 250,535 , Ž: 228,122)

Radna snaga (aktivnalica) (15-64 godina): 483,193

(Muškarci: 357,186, Žene: 124,007)

Zaposleni (15-64 godina):338,364

(Muškarci: 261,244, Žene: 77,120)

Nezaposleni (15-64 godina):144,829

(Muškarci: 95,942, Žene: 48,887)

Radna snaga mladih (15-24 godina):80,398

(Muškarci: 55,850, Žene: 24,548)

Zaposleni mladi (15-24 godina):35,476

(Muškarci: 27,713, Žene: 7,763)

Nezaposleni mladi (15-24 godina):44,922

(Mukarci: 28,137, Žene: 16,785)

Neaktivna ica (15-64 godina):708,436

(Muškarci: 235,925, Žene: 472,511)

Ključni indikatori tržišta rada (%) Muškarci Žene Ukupno Stopa učešća radne snage 60.2 21.1 40.5 Stopa neaktivnosti 39.8 78.9 59.5 Stopa zaposlenosti 44.0 12.9 28.4 Udeo ugroženih u ukupnoj zaposlenosti 25.0 18.9 23.6 Stopa nezaposlenosti 26.9 38.8 30.0 Stopa nezaposlenosti mladih (15-24 godina) 50.4 68.4 55.9 NEET udeo u populaciji mladih (15-24 godina) 30.0 40.9 35.3


11

1. ZAPOSLENOST1.1. ZAPOSLENOST PREMA POLU

Od ukupnog radno sposobnog stanovništva 28.4% (338,364) je bilo zaposleno (Slika 2). Stopa zaposlenosti je bila viša za muškarce nego za žene: 44.0% radno sposobnih muškaraca je bilo zaposleno u poređenju sa 12.9% radno sposobnih žena (Slika 2).

Slika 2: STOPA ZAPOSLENOSTI PREMA POLU (%)Izvor: Anketa o radnoj snazi, 2013

50.0

45.0

40.0

30.0

35.0

20.0

15.0

10.0

5.0

0.0Muškarci

44.0 %

12.9 %

28.4 %

Žene Ukupno

1.2. ZAPOSLENOST PREMA STAROSNOJ GRUPI I STEPENU OBRAZOVANJA

Kod starosnih grupa stopa zaposlenosti je najviša među ljudima starosti 45-54 godina i najniža među mladima (15-24 godina starosti).

Stopa zaposlenosti kod žena je ostala na stabilnom procentu (oko 16%) među uzrastom 25 do 54 godina starosti. Samo 4.6% mladih žena i 12.2% žena uzrasta 55-64 godina starosti je bilo zaposleno. Kod muškaraca skoro 62% njih pripadajući grupi 45-54 godina starosti je bilo zaposleno, a najniža stopa zaposlenosti je bila prisutna među mladim muškarcima sa stopom nezaposlenosti od 15.1% (Tabela1.1).

Zanimljivo je ispitivanje najvišeg završenog stepena obrazovanja kod zaposlenih (Tabela 1.2) pošto ona pokazuje da je više od četvrtine svih zaposlenih sa tercijarnim nivoom obrazovanja. Međutim Tabela 1.3 ilustruje veće zahteve potrebne za dobijanje posla u Vladinom sektoru gde skoro polovina svih zaposlenih ima tercijarni stepen obrazovanja.


12

TABELA 1.1: Broj zaposlenih i stopa zaposlenostiprema polu i starosnoj grupi

Kosovo 2013 Muškarci Žene UkupnoZaposlenost (‘000)15-24 27.7 7.8 35.525-34 68.6 20.8 89.435-44 69.6 21.1 90.745-54 61.0 18.7 79.855-64 34.3 8.8 43.0Ukupno 15-64 261.2 77.1 338.4Zaposlenost-po-stopi stanovništva15-24 15.1 4.6 10.025-34 52.1 16.4 34.635-44 61.8 16.2 37.445-54 62.7 18.7 40.455-64 50.4 12.2 30.8Ukupno 15-64 44.0 12.9 28.4

TABELA 1.2: Da li je zaposlen i najviši stepen obrazovanja

Kosovo 2013 Neaktivno Zaposleno Nezaposleni UkupnoNajviši stepen obraZovanja (%)Bez škole 4.5 0.5 1.6 3.0I -IX razreda 57.8 19.0 30.2 43.4Srednja stručna škola 21.3 42.5 37.8 29.3Srednja gimnazija 12.7 13.3 19.8 13.7Tercijarni 3.8 24.7 10.6 10.6Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.0

TABELA 1.3: Najviši stepen obrazovanja prema vrsti poslodavca

Kosovo 2013 Vladin, javni sektor Preduzeća u vlasništvu države Privatne firme Privatnici

NAJVIŠI STEPEN OBRAZOVANJA (%)Bez škole 0.3 0.3 0.3 1.8I -IX razreda 4.5 7.3 19.4 38.7Srednja stručna škola 31.4 43.1 49.8 47.2Srednja gimnazija 8.8 10.5 16.3 10.1Tercijarni 55.1 38.9 14.2 2.1Ukupno 100.0 100.0 100.0 100.00

1.3. STATUS ZAPOSLENOSTI

U 2013, 69.2% zaposlenih ljudi su bili radnici, 7.0% su bili samozaposleni sa radnicima, 15.6% su bili samozaposleni bez radnika i 8.2% su bili porodični radnici (Tabela1.4). Većina zaposlenih žena su imale status radnika. Jedna četvrtina muškaraca je bilo samozaposleno u poređenju sa 12.6% žena.

TABELA 1.4: Status zaposlenosti prema polu (%)

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviStatus Zaposlenosti (%)Radnici 66.5 78.3 69.2Samozaposlen sa radnicima 8.3 2.6 7.0Samozaposlen bez radnika 17.2 10.0 15.6Neplaćeni član porodice 7.9 9.1 8.2Ukupno 100.0 100.0 100.0


13

1.4. UGROŽENA ZAPOSLENOST

Pored niske stope zaposlenosti na Kosovu, 23.6% ljudi je radilo na ugroženim poslovima. Ugroženi radnici su ili samozaposleni ljudi bez radnika ili oni koji rade neplaćeno u porodičnim poslovima. Ove dve grupe radnika imaju manju verovatnoću za dobijanje zvaničnog radnog ugovora u poređenju sa

plaćenim zaposlenim radnicima.

Veća je verovatnoća da muškarci zadrže ove ugrožene poslove (25.0% zaposlenih muškaraca u poređenju sa 18.9% zaposlenih žena). Sve ukupno 80,700 od 338,364 zaposlenih ljudi pripada kategoriji ugrožene zaposlenosti. (Tabela 1.5).

TABLE 1.5: Ugrožena zaposlenost prema polu

Kosovo 2013UGROŽENA ZAPOSLENOST (000’S)Muškarci 66,0Žene 14.7Ukupno 80.7UDEO UGROŽENE ZAPOSLENOSTI U UKUPNOJ ZAPOSLENOSTI (%)Muškarci 25.0Žene 18.9Ukupno 23.6

1.5. UGOVORNI ARANŽMANI

U pogledu vrste ugovora koji su ispitanici imali, većina (81.2%) je imala individualne ugovore dok su ostali radili bez ugovora. Za mlade (15 do 24 godina starosti) procenat onih koji rade bez ugovora je porastao na 41.0%.

Samo 31.2% ispitanika je imalo stalni ugovor za svoj glavni posao dok je 68.8% imalo privremene ugovore (nema polne razlike). Ove stope su slične i za muškarce i za žene. Oni sa privremenim ugovorima su upitani zašto imaju takvu vrstu ugovora i 90,5% njih je odgovorilo da nije bilo druge vrste ugovora na raspolaganju.

Na pitanje da li u njihovom osnovnom poslu imaju pravo na sistem socijalne zaštite, samo (12,6%) radnika je reklo da ima.

1.6. INDUSTRIJE ZAPOSLENOSTI

Među sektorima u kojima su ljudi bili zaposleni u 2013, proizvodnja, trgovina, obrazovanjei građevinarstvo su upošljavali skoro polovinu zaposlenih ljudi (Tabele 1.6a i 1.6b). Proizvodnja je zapošljavala 12.6%; trgovina 12.8%; obrazovanje 11.1% i građevinarstvo 11.4% zaposlenih ljudi.

Žene su većinom bile zaposlene u sektorima obrazovanja i zdravstva (oko 40% zaposlenih žena). Proizvodnja, trgovina i građevinarstvo su najčešći sektori zaposlenja kod muškaraca (upošljavajući više od 40% zaposlenih muškaraca).


14

TABELA 1.6A: Industrije zaposlenosti prema polu (000’a)

Industrije (‘000a) Muškarci Žene SviPoljoprivreda, šumarstvoi ribarstvo 14.4 5.9 20.3Rudarstvo i kamenolomi 3.9 0.4 4.3Proizvodnja 38.2 4.9 43.1Struja, gas, para i klimatizacija 5.3 0.5 5.8Vodovod, kanalizacija, upravljanje otpadom 3.7 0.4 4.1Građevinarstvo 38.2 0.8 39.0Trgovine na veliko i malo,popravka motornih vozila i motorcikala 33.6 10.0 43.6Transport i skladištenje 10.0 0.8 10.8Uslužne delatnosti smeštaja i hrane 15.5 2.5 18.0Informatikai komunikacije 8.0 2.0 10.0Finansijske i aktivnosti osiguranja 5.8 1.8 7.6Trgovina nekretninama 0.4 0.2 0.6Profesionalne , naučne i tehničke aktivnosti 5.4 1.6 7.0Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 10.3 2.8 13.1Javne službe i odbrana,obavezno socijalno osiguranje 12.9 3.7 16.7Obrazovanje 22.5 15.6 38.1Zdravstvena i socijalna zaštita 12.9 14.9 27.8Umetnost, zabava i rekreacija 4.7 1.3 6.0Ostale uslužne delatnosti 8.8 3.7 12.5*Delatnost domaćinstva kao poslodavca 4.4 3.0 7.4Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela 4.3 2.0 6.3Ukupno 264.1 78.0 342.1

* Uključuje različita dobra i usluge domaćinstava koja ih proizvode za sopstvene potrebe

TABELA 1.6B: Industrije zaposlenosti prema polu (%)

Udeo sektora zaposlenosti (%) Muškarci Žene SviPoljoprivreda, šumarstvoi ribarstvo 5.5 7.6 5.9Rudarstvo i kamenolomi 1.5 0.4 1.3Proizvodnja 14.5 6.1 12.6Struja, gas, para i klimatizacija 2.0 0.7 1.7Vodovod, kanalizacija, upravljanje otpadom 1.4 0.5 1.2Građevinarstvo 14.5 0.9 11.4Trgovine na veliko i malo,popravka motornih vozila i motorcikala 12.7 12.8 12.8Transport i skladištenje 3.8 1.0 3.2Uslužne delatnosti smeštaja i hrane 5.9 3.1 5.3Informatikai komunikacije 3.0 2.5 2.9Finansijske i aktivnosti osiguranja 2.2 2.2 2.2Trgovina nekretninama 0.2 0.2 0.2Profesionalne , naučne i tehničke aktivnosti 2.0 2.0 2.0Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti 3.9 3.6 3.8Javne službe i odbrana, obavezno socijalno osiguranje 4.5 4.7 4.9Obrazovanje 8.5 19.9 11.1Zdravstvena i socijalna zaštita 4.9 19.0 8.1Umetnost, zabava i rekreacija 1.8 1.6 1.7Ostale uslužne delatnosti 3.4 4.6 3.6*Delatnost domaćinstva kao poslodavca 1.7 3.8 2.2Delatnost eksteritorijalnih organizacija i tela 1.6 2.6 1.9Ukupno 100.0 100.0 100.0

* Uključuje različita dobra i usluge domaćinstava koja ih proizvode za sopstvene potrebe


15

1.7. ZANIMANJE ZAPOSLENJA

U 2013 većina radnika je zadržalo zanimanje prodavaca i uslužnih zanimanja, osnovnih zanimanja, profesionalaca i zanatlija (Tabela 1.7).

Polovina zaposlenih žena su bile profesionalci i radnice u uslužnim delatnostima i prodavačice (30.1% su bile profesionalcii2 16.1% su bile radnice u uslužnim delatnostima). Muškarci su bili zastupljeni u širem izboru zanimanja ali je većina bila zaposlena u osnovnim zanimanjima, uslužnim delatnostima,prodaji i zanatstvu (Tabela 1.7).

TABELA 1.7: Zanimanje zaposlenja prema polu

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviZAPOSLENOST PREMA KATEGORIJI POSLA (‘000A)Zakonodavci, funkcioneri i menadzeri 19.9 3.8 23.7Profesionalci 30.6 23.5 54.1Tehničari i prateći profesionalci 17.4 9.5 26.9Službenici 9.6 5.5 15.1Uslužni radnici i radnici prodavnica 45.9 12.6 58.5Kvalifikovani radnici poljoprivrede i ribarstva 7.4 2.0 9.4Zanatlije srodni zanatski radnici 47.3 8.0 55.3Rukovaoci mašinama i monteri 24.1 1.3 25.4* Osnovna zanimanja 61.5 11.9 73.6Ukupno 264.1 78.0 342.1UDEO ZANIMANJA U ZAPOSLENJUZakonodavci, funkcioneri i menadzeri 7.5 4.9 6.9Profesionalci 11.6 30.1 15.8Tehničari i prateći profesionalci 6.6 12.2 7.9Službenici 3.7 7.0 4.4Uslužni radnici i radnici prodavnica 17.4 16.1 17.1Kvalifikovani radnici poljoprivrede i ribarstva 2.8 2.5 2.7Zanatlije srodni zanatski radnici 17.9 10.3 16.2Rukovaoci mašinama i monteri 9.1 1.7 7.4* Osnovna zanimanja 23.3 15.3 21.5Ukupno 100.0 100.0 100.0

*osnovna zanimanja obuhvataju i čistače i pomagače, radnike u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, radnike u građevinarstvu proizvodnji i transportu, pomoćnike u pripremi hrane, ulični prodavci i ostali radnici koji rade u prodaji i ostali (ISCO 88 Com)

1.8. OBRASCI RADASamo 2,9% zaposlenog stanovništva je prijavilo da ima drugi posao tokom referentne nedelje. Muškarci su imali blago veće izglede da imaju drugi poso. (3.2% naspram 1,9%).

U njihovom glavnom poslu 87.8% ispitanika je prijavilo posao sa punim radnim vremenom, a 12.2% da je radilo honorarno3. Nisu primećene polne razlike. Međutim za one koji su radili honorarno razlozi za to su bili pre polne razlike gde su žene preuzimale veću negovateljsku ulogu u krugu porodice, što je smanjilo broj mogućih radnih sati (Tabela1.8). Glavni razlog zbog koga ne rade puno radno vreme i za muškarce i za žene je taj da nije bilo dostupnog posla sa punim radnim vremenom.

TABELA 1.8: Razlog za honorarni rad prema polu (%)

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviStaranje o deci ili nesposobnim licima 0.1 31.1 8.3Sopstvena nesposobnost ili bolest 1.3 3.6 1.9Ostali lični ili porodični razlozi 2.3 22.5 7.6Student je 3.9 2.4 3.5Ne može da nađe posao sa punim radnim vremenom 82.1 28.4 68.0Ne želi posao sa punim radnim vremenom 2.7 4.4 3.2Ostali razlozi 7.7 7.5 7.6Ukupno 100.0 100.0 100.0

2 Nastavnici bio najčešći okupacija3 Definicija rada punog radnog vremena ili honorarnog rada je ostavljena ispitanicima na odluku.


16

Dve trećine zaposlenih ljudi je radilo 40-48 sati nedeljno. Više od desetine (12%) zaposlenih ljudi je radilo 60 ili više sati nedeljno. Tokom nedelje skoro 17% zaposlenih je radilo manje od 40 sati.

Muškarci su skloni da rade više radnih sati nego žene, sa 7.7% žena koje rade više od 48 sati nedeljno u poređenju sa 26% muškaraca (Tabela 1.9). Veći udeo zaposlenih žena je radilo manje od 40 sati (23.8%) u poređenju sa muškarcima (15%).

TABELA 1.9: Zaposlenje prema broju radnih sati i prema polu

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviZAPOSLENOST PO BROJU RADNIH SATI (‘000S)Manje od 25 19.4 11.7 31.025-34 17.3 6.0 23.335-39 2.8 0.8 3.640-48 156.0 53.5 209.649-59 30.8 2.8 33.660i više 37.8 3.2 41.0Ukupno 264.1 78.0 342.1UDEO ZAPOSLENOSTI PO BROJU RADNIH SATI (%)Manje od 25 7.3 15.0 9.125-34 6.6 7.7 6.835-39 1.1 1.1 1.140-48 59.1 68.6 61.349-59 11.7 3.6 9.860 i više 14.3 4.1 12.0Ukupno 100.0 100.0 100.0

Ispitanici koji rade u Vladinom sektoru su prijavili manji broj radnih sati od onih koji rade u privatnom sektoru (Tabela 1.10). Polne razlike su veoma male, posebno u Vladinom sektoru gde su radni sati više fiksni, (oko 38-39 radnih sati nedeljno). Muškarci i žene koji rade u privatnom sektoru su imali najviše radnih sati.

TABELA 1.10: Prosečan broj nedeljnih radnih sati po vrsti poslodavca i polu

Kosovo 2013 Vlada, javni sektor Državna preduzeća Privatne firme PrivatniciMuškarci 39 sati 39 sati 48 sati 42 satiŽene 37 sati 39 sati 44 sati 42 satiSvi 39 sati 39 sati 47 sati 42 sati


17

TABELA 1.11: Obrasci zaposlenja i pol

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviDa li raDe po smenamaRadi po smenama 29.0 21.2 27.1Ne radi po smenama 71.0 78.8 72.9Ukupno 100.0 100.0 100.0DA LI RADI UVEČEObično 11.4 11.8 11.5Ponekad 33.6 22.4 31.1Nikada 55.0 65.8 57.4Ukupno 100.0 100.0 100.0DA LI RADI NOĆUObično 5.56 1.4 4.6Ponekad 13.3 6.2 11.7Nikada 81.3 92.4 83.8Ukupno 100.0 100.0 100.0DA LI RADI SUBOTOMObično 37.6 29.0 35.7Ponekad 38.7 23.9 35.4Nikada 23.6 47.1 28.9Ukupno 100.0 100.0 100.0DA LI RADI NEDELJOMObično 12.7 12.8 12.7Ponekad 31.9 15.6 28.2Nikada 55.5 71.6 59.1Ukupno 100.0 100.0 100.0DA LI RADI KOD KUĆEObično 6.9 15.5 8.9Ponekad 15.0 14.4 14.8Nikada 78.1 70.0 76.3Ukupno 100.0 100.0 100.0

1.9. NETO MESEČNA ZARADA

Na kraju anketiranja ispitanici koji su radili bili su upitani o njihovim neto mesečnim zaradama od glavnog posla. Date su im brojne platne kategorije i odgovori se mogu videti na slici 3. Treba primetiti da je oko 35% ispitanika odbilo da odgovori na ovo pitanje.

Međutim možemo videti da je najveći broj odgovora o mesečnim neto zaradama smešten u kategoriju 300 i 400€ kod onih koji su odgovorili na anketu. Primećena je veoma mala polna razlika gde muškarci imaju blagu sklonost da primaju veće zarade.


18

Slika 3: NETO MESEČNE ZARADE ZAPOSLENIH PREMA POLU (%)Izvor: Anketa o Radnoj Snazi, 2013

35

40

25

30

20

15

10

5

0

Muškarci

%

Žene

0-100

1.3

1.8

101-150

2.5

3.1

151-200

9.8

8.1

201-250

16

14

251-300

20.2

20.4

301-400

28.6

33.7

401-500

12.3

9.4

501-600

4.3

4.5

601-800

2.9

2.6

801+

2.1

2.4


19

2. NEZAPOSLENOST

2.1. NEZAPOSLENOST PREMA POLU

Prema ARS 2013, na Kosovu je bilo 144,829 nezaposlenih ljudi starosti 15-64 godina, od kojih je 95,942 muškaracai 44,887 žena (Tabela 2.1). Stopa nezaposlenosti je bila 30.0%. Viša je za žene 38.8%, dok je za muškarce bila 26.9% (Slika 4).

Slika 4: STOPA NEZAPOSLENOSTI PREMA POLU (%)Izvor: Anketa o Radnoj Snazi, 2013

45.0

40.0

30.0

35.0

20.0

15.0

10.0

5.0

0.0Muškarci

26.9 %

38.8 %

30.0 %

Žene Ukupno

TABELA 2.1: Nezaposlenost i stopa nezaposlenosti prema polu

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviNEZAPOSLENOST (‘000A)15-64 95.9 44.98 144.87STOPA NEZAPOSLENOSTI (%)15-64 26.9 38.8 30.0

2.2. NEZAPOSLENOST PO STAROSNIM GRUPAMA I STEPENU OBRAZOVANJA

Oko 56% mlade populacije na Kosovu je bilo nezaposleno (Tabela 2.2). Najniža stopa nezaposlenosti je zabeležena među ljudima starosti 55-64 godina (10.4%). U pogledu raspodele nezaposlenih, najveće učešće nezaposlenih pripada ljudima starosti 15-34 godina.


20

TABELA 2.2: Nezaposlenost i stopa nezaposlenosti prema polu i starosnoj grupi

Kosovo 2013 Muškarci Žene UkupnoNEZAPOSLENOST (‘000A)15-24 28.1 16.8 44.925-34 29.5 14.7 44.135-44 20.6 11.8 32.545-54 13.5 4.9 18.355-64 4.2 0.7 5.0Ukupno 15-64 95.9 48.9 144.8STOPA NEZAPOSLENOSTI (%)15-24 50.4 68.4 55.925-34 30.0 41.4 33.035-44 22.9 36.0 26.445-54 18.1 20.6 18.755-64 11.0 7.9 10.4Ukupno 15-64 26.9 38.8 30.0

TABELA 2.3: Broj nezaposlenih i stopa nezaposlenosti po najvišem stepenu obrazovanja i polu

Muškarci Žene SviNEZAPOSLENOST (‘000A)Bez škole 1.2 1.1 235I -IX razreda 29.7 14.1 43.8Srednja stručna 38.7 16.1 54.8Srednja gimnazija 18.2 10.4 28.6Tercijarni stepen 8.1 7.2 15.3Ukupno 95.9 48.9 144.8STOPA NEZAPOSLENOSTI (%)Bez škole 53.8 67.9 59.9I -IX razreda 37.7 47.8 40.5Srednja stručna 24.5 39.7 27.6Srednja gimnazija 33.4 54.6 38.9Tercijarni stepen 12.8 20.3 15.5Ukupno 26.9 38.8 30.0

Stopa nezaposlenosti je najviša za ljude koji su neobrazovani (59.9% iz ove grupe su nezaposleni) i najniža za ljude koji su završili tercijarni stepen obrazovanja (15.5%).

Obrazovanje je poboljšalo izglede na tržištu rada posebno za žene. 67.9% žena bez obrazovanja je bilo nezaposleno u poređenju sa 20.3% onih koje su završile tercijarno obrazovanje.

2.3. NEZAPOSLENOST MLADIH

Na osnovu ARS 2013, 31% nezaposlenih na Kosovu su mladi (15-24 godina), nema značajnih razlika prema polu.

Značajan udeo mlade populacije je nezaposlen (55.9%) i stopa nezaposlenosti ženske populacije je viša (68.4%) od muške (50.4%).

TABELA 2.4: Udeo mladih u ukupnoj nezaposlenosti i udeo nezaposlenosti mladih prema polu

Muškarci Žene SviUdeo mladih u ukupnoj nezaposlenosti (%) 29.3 34.3 31.0Nezaposlenost mladih (%) 50.4 68.4 55.9


21

U 2013, mladi na Kosovu su imali duplo veće izglede da budu nezaposleni od starijih sa sličnim stopama kod muškaraca I žena (Tabela 2.5).

TABLE 2.5: Odnos stope nezaposlenosti mladi-stariji prema polu

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviOdnos stope nezaposlenosti mladi-stariji 2.2 2.2 2.3

2.4. TRAJANJE NEZAPOSLENOSTI

Nezaposleni ispitanici su bili pitani koliko dugo traje njihova nezaposlenost.Velika većina njih (59.8%) je bila nezaposlena duže od 12 meseci. Primećene su male polne razlike (71.0 muškaraca i 64.8% žena). Slika 5 prikazuje kako verovatnoća da budu nezaposleni tokom godine raste sa starosnim dobom.

Slika 5: TRAJANJE NEZAPOSLENOSTI U TOKU JEDNE GODINE PREMA POLU (%)Izvor: Anketa o radnoj snazi, 2013

70

80

90

100

50

60

40

30

20

10

15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49 50-54 55-59

Starosna kategorija

0

% Muškarci

Žene


22

3. UČEŠĆE RADNE SNAGE

U2013, od ukupnog stanovništva od 1,811,372, radno sposobno stanovništvo (starosti 15 do 64) je brojalo 1,191,630 ljudi. Od ovog radno sposobnog stanovništva 40.5% je učestvovalo u radnoj snazi (ekonomski aktivno), što znač i da su bili zaposleni ili nezaposleni (tj. aktivno tražili posao i bili dostupni za rad). Ostalih 59.5% su bili ekonomski neaktivni (Slika 6). U ekonomski

neaktivne uključuju se studenti, domaćice, obeshrabreni radnicii ostali koji nisu aktivno tražili posao i oni su detaljnije ispitani u sledećem poglavlju.

Slika 6: STOPA UČEŠĆA RADNE SNAGE PREMA POLU (%)Uzvor: Anketa o Radnoj Snazi, 2013

80

90

70

50Stopa učešća radne snage

Stopa neaktivnosti

60

40

30

20

10

0Muškarci

60.2 %

39.8 %

21.1 %

78.9 %

40.5 %

59.5 %

Žene Svi

Evidentno je iz slike 6 da je učešće žena u radnoj snazi znatno niže nego kod muškaraca: 21.1% žena je bilo neaktivno u poređenju sa 60.2% muškaraca.

TABELA 3.1: Radna snaga i stopa učešća radne snage prema postignutom obrazovanju i starosnoj grupi

Bez škole i -iX razreda Srednja stručna Srednja gimnazija Tercijarni RADNA SNAGA (‘000A)15-24 0.4 19.1 34.2 21.1 5.525-34 1.3 27.6 54.1 19.8 30.835-44 1.0 34.2 51.1 16.8 20.145-54 0.9 18.3 43.5 11.7 23.755-64 0.4 9.1 15.6 4.1 18.9Ukupno 15-64 3.9 108.2 198.5 73.5 99.0UČEŠĆE RADNE SNAGE (%)15-24 0.5 23.7 42.6 26.3 6.925-34 1.0 20.7 40.5 14.8 23.035-44 0.8 27.8 41.5 13.6 16.345-54 0.9 18.6 44.4 11.9 24.255-64 0.8 18.9 32.4 8.5 39.3Ukupno 15-64 0.8 22.4 41.4 15.2 20.5


23

Stopa učešća radne snage je bila najviša među ljudima starosti 30-49 godina, a najmanja među mladima starosti 15 do 19 godina (Tabela 3.2). Niska stopa učešća kod mladih ljudi nije iznenađujuća pošto je većina ove starosne grupe na obrazovanju.

Najviša stopa učešća radne snage je među muškarcima starosti 40-44 godina, a kod žena u starosnom dobu 25-29 godina.Samo 10.4% žena starosti 60-64 godina je deo radne snage u poređenju sa 51.2% muškaraca iste starosne grupe (Tabela 3.2).

TABELA 3.2: Radna snaga i stopa učešća radne snage prema polu i starosnim grupama

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviRADNA SNAGA (‘000A)15-19 10.0 5.3 15.320-24 45.8 19.2 65.025-29 49.8 18.6 68.430-34 48.2 16.8 65.035-39 45.8 16.5 62.340-44 44.4 16.4 60.8045-49 41.1 13.9 55.0.050-54 33.3 9.7 43.0455-59 23.5 5.9 29.4.560-64 14.9 3.6 18.5Ukupno 15-64 357.1 126.0 483.1STOPA UČEŠĆA RADNE SNAGE (%)15-19 10.7 6.0 8.420-24 50.9 23.8 38.125-29 70.2 29.5 51.130-34 79.3 26.5 52.435-39 79.4 24.9 50.240-44 81.0 25.8 51.345-49 78.4 26.1 52.150-54 74.2 20.6 46.955-59 60.8 16.0 38.960-64 51.2 10.4 28.9Ukupno 15-64 61.2 21.1 40.5


24

4. NEAKTIVNA LICA4.1. NEAKTIVNOST PREMA POLU

Puno pažnje je posvećeno da se opiše i izmeri zaposleno i nezaposleno stanovništvo što zajedno čini Radnu Snagu (ili ekonomski aktivno stanovništvo). Međutim, kategorija “neaktivni” je podjednako važna. Promene u stopi aktivnosti su ključ ni deo uticaja radne snage na potencijalni rast proizvodnje.To je zbog velikog broja potencijalnih radnika iz ove grupe.

TABELA 4.1: Neaktivni prema razlozima i polu

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviNEAKTIVNO STANOVNIŠTVO (‘000A)Staranje o deci ili nesposobnim licima 0.12 17.3 17.4Sopstvena bolest ili nesposobnost 13.2 10.3 23.5Ostali lični ili porodični razlozi 11.2 214.8 226.0Na obrazovanju ili obuci 95.7 90.1 185.8Penzionisani 8.2 6.5 14.8Veruje da nema raspoloživog posla 57.4 86.3 143.7Ćekaju da se vrate na posao (otpušteni ljudi) 1.3 0.2 1.5Ostali razlozi 20.5 17.6 38.1Nije dat nikakav razlog 28.3 29.4 57.7Ukupno 235.9 472.5 750.5NEAKTIVNO STANOVNIŠTVO KAO DEO RADNO SPOSOBNOG STANOVNIŠTVA (%)Staranje o deci ili nesposobnim licima 0.0 2.9 1.5Sopstvena bolest ili nesposobnost 2.2 1.7 2.0Ostali lični ili porodični razlozi 1.9 35.9 19.0Na obrazovanju ili obuci 16.1 15.0 15.6Penzionisani 1.4 1.1 1.2Veruje da nema raspoloživog posla 9.7 14.4 12.1Ćekaju da se vrate na posao (otpušteni ljudi) 0.2 0.0 0.1Ostali razlozi 3.5 2.9 3.2Nije dat nikakav razlog 4.8 4.9 4.8Ukupno 39.8 78.9 59.5

Lična ili porodična odgovornost je glavni razlog za žensku neaktivnost na tržištu rada (Tabela 4.1). Ukupno nisko ućešće žena na tržištu rada na Kosovu može takođe biti povezano sa stereotipnim polnim ulogama.

4.2. OBESHRABRENI TRAŽIOCI POSLA

U 2013, od 708,436 neaktivnih stanovnika, njih 143,700 nije tražilo posao pošto su verovali da nema raspoloživog posla. Ova kategorija je klasifikovana kao “obeshrabreni” tražioci posla i na Kosovu oni beleže 12.1% radno sposobnog stanovništva (Tabela 4.1). Gledajući na radno sposobno stanovništvo, stepen obeshrabrenosti je veći kod žena nego kod muškaraca (14.4% u poređenju sa 9.7%).

4.3. NEAKTIVNI MLADI LJUDI KOJI NISU NA ZAPOSLENJU, OBRAZOVANJU ILI OBUCI (NEET)

NEET uključuje mlado stanovništvo koje nije zaposleno, nije u procesu obrazovanja ili obuke, tj. potpuno su isključeni sa tržišta rada i ne učestvuju u obrazovnom sistemu. Veliki udeo ove grupe u mladoj populaciji povećava zabrinutost oko budućeg zapošljavanja mladih ljudi pošto ukazuje na isključenost sa tržišta rada. Pored toga, veliki broj nezaposlenih mladih u zemljama sa visokom nezaposlenošću, kao što je Kosovo, mogu da umanje pritisak na zapošljavanje i zarade, kao i mogućeg doprinosa socijalnim problemima.


25

U 2013, 124,500 mladih ljudi (starosti 15 do 24 godine) na Kosovu nije bilo na zaposlenju, obrazovanju ili obuci i oni su predstavljali 35.3% mlade populacije. Udeo NEET žena je 40.9% u poređenju sa 30.0% NEET muškaraca (Slika 7).

Slika 7: MLADI KOJI NISU NA ZAPOSLENJU, OBRAZOVANJU ILI OBUCI (NEET) PREMA POLUIzvor: Anketa o Radnoj Snazi, 2013

45

40

30

35

20

15

10

5

0Muškarci

30.0 %

40.9 %

35.3 %

Žene Ukupno

TABELA 4.2: Mladi koji nisu na zaposlenju, obrazovanju ili obuci (NEET) prema polu

Kosovo 2013 Muškarci Žene SviMladi NEET ('000a) 55.0 69.5 124.5Udeo mladih NEET u mladoj populaciji (%) 30.0 40.9 35.3


26

5. POREĐENJE DRŽAVA

Statistike tržišta rada za 2013, pokazuju da je Kosovo i dalje u najgorem položaju što se tiče situacije na tržištu rada u poređenju sa zemljama Zapadnog Balkana i 28 zemalja članica EU.

Stopa u češć a tržišta rada na Kosovu je 40.5% dok je stopa učešć a u zemljama Zapadnog Balkana u rasponu od 43% do 68% dok je 71.8% u zemljama EU.6 (Tabela 6.1).

TABELA 5.1: Poređenje zemalja po ključnim radnim statistikama

Kosovo 2013 Stopa učešća radne snage

Zaposlenost po stopi stanovništva

Stopa nezaposlenosti

DRŽAVA SVI ŽENE SVI ŽENE SVI ŽENE Kosovo 40.5 21.1 28.4 12.9 30.0 38.8EU 284 71.8 65.6 64.1 58.5 10.5 10.5Albanija5 61.3 50.1 50.5 42.7 17.7 14.7BJR Macedonia 63.9 50.8 44.0 35.3 31.2 30.5Sebija6 60.4 50.7 46.4 38.3 23.1 24.3Crna Gora7 59.0 52.1 47.4 41.5 19.7 20.4Bosna i Hercegovina8 43.6 32.5 31.6 23.0 27.5 29.0

Deo ovih razlika je zbog činjenice da Kosovo ima puno mladog stanovništva i mnogi od njih su još uvek u fazi obrazovanja (te su stoga klasifikovani kao neaktivni). Postoji briga da će tokom vremena potencijal za neaktivno stanovništvo da raste, ostajući visoko, pošto će svake godine oko 36,000 mladih ljudi ući u kategoriju radno sposobnog stanovništva (tj. 14-ogodišnjaci će postati 15-ogodišnjaci) dok će samo oko 10,000 ljudi napustiti kategoriju radno sposobnog stanovništva (tj.oni sa 64 godina će postati 65-ogodišnjaci).

Vrlo uočljivo, stopa učešća žena u radnoj snazi je značajno niža na Kosovu nego u okruženju.

Na Kosovu je samo 28.4% radno sposobnog stanovništva zaposleno u poređenju sa prosečnom stopom zaposlenosti od 44% u zemljama Zapadnog Balkana i 64.1% u zemljama EU (Tabela 5.1).

Posle Makedonije,stopa nezaposlenosti na Kosovu je najviša u regionu. Stopa nezaposlenosti žena na Kosovu je najveća među zemljama Zapadnog Balkana kao i zemljama EU.

4 5 6 7 8

4 Podaci iz EU28 su izuzete iz godišnjeg izveštaja EUROSTAT-a za 2013.

5 Podaci za Albaniju uzeti iz ARS 2014 (Q1).

6 Podaci za Srbiju o ukupnom učešću, stopama zaposlenosti i nezaposlenosti su uzeti iz ARS 2012 (četvrti kvartal).

Podaci o učešću, zaposlenosti i nezaposlenosti žena su uzeti iz ARS 2011 (godišnji izveštaj).

7 ARS 2012

8 ARS 2013


27

6. POREĐENJE KLJUČNIH STATISTIKA: 2012 I 2013

Podaci ARS 2012 i 2013 su direktno uporedivi i tabela 6.1 prikazuje glavne indikatore tržišta rada za dve godine

TABELA 6.1: Rezime tržišta rada 2012 i 2013

Kosovo 2013 Kosovo 2012 Kosovo 2013Stopa neaktivnosti (%) 63.1 59.5Stopa učešća radne snage (%) 36.9 40.51Muškarci 55.4 60.2Žene 17.8 21.1Stopa zaposlenosti 25.6 28.4Muškarci 39.9 44.0Žene 10.7 12.9Povremeno (kao % zaposlenih) 11.1 11.9Muškarci 11.3 11.1Žene 10.3 14.3Privremeno zaposleni (kao % zaposlenih) 73.0 68.8Muškarci 73.2 68.9Žene 72.5 68.7Samozaposleni (kao % zaposlenih) 19.8 22.9Muškarci 22.7 26.0Žene 8.3 12.8Stopa nezaposlenosti (%) 30.9 30.0Muškarci 28.1 26.9Žene 40.0 38.8Stopa nezaposlenosti mladih (%starosne grupe 15-24) 55.3 55.9Muškarci 52.0 50.4Žene 63.8 68.4Dugoročno nezapošljavanje (12+ meseci svih nezaposlenih) 59.8 68.9Muškarci 59.1 71.08Žene 61.3 68.98

Tabela 6.1 pokazuje da je većina ključnih indikatora ostala veoma slična u protekle 2 godine. Ovo ne iznenađuje zbog skromnog ekonomskog rasta kao i činjenice da nije bilo većih promena u Kosovskoj ekonomiji od 2012 do 2013 godine. Stopa nezaposlenosti je veoma blago smanjena, sa 30.9% na 30.0%. Najznačajnija promena odigrala se u stopi učešća radne snage, koja je porasla sa 36.9% na 40.5%. Od 2012 do 2013 godine, broj radno sposobnog stanovništva se povećao za samo 2,611 lica, ali je zabeležen porast broja ekonomski aktivnih lica za skoro 45,000. Broj zaposlenih lica je povećan za oko 35,000, povećavajući stopu zaposlenosti za skoro tri procenta, sa 25.6% na 28.4%.

Moguće je da su povećanja u učešću radne snage i zaposlenosti u 2013 precenjeni. Izgleda da ovi indikatori nisu bili prijavljeni u ARS 2012, a ARS 2013 je bila detaljnija prilikom beleženja malih poslova, uključujući i neplaćene članove domaćinstva. Stoga se neki očigledni porasti u 2013 pre mogu pripisati unapređenoj metodologiji anketiranja. Čak i tako, ipak je verovatno da su neki zabeleženi porasti u zaposlenosti zasnovani na istinskom rastu zaposlenosti, što potkrepljuje činjenica da je zabeležen porast kod registracije novih firmi u 2013.

Podaci ARS ukazuju da veći deo porasta zaposlenosti dolazi od manje kvalitetnog zaposlenja. Na primer, procenat zaposlenih na honorarnim poslovima je porastao sa 11.1% na 11.9%. Možda je još značajnije da je skoro polovina porasta zaposlenosti posledica povećanja samozaposlenosti, povećavajući udeo


28

samozaposlenih (kao procenat onih zaposlenih) sa 19.8% na 22.9%. Nadalje, procenat zaposlenih u ugroženim poslovima (lica koja su samozaposlena bez radnika i oni koji rade neplaćeno u porodičnom poslu) je povećan sa 16.8% u 2012 na 23.6% u 2013. Ovo je takođe konzistentno sa uočavanjem da bi zabeleženi porast učešća radne snage i zaposlenosti mogli biti posledica boljeg beleženja malih poslova u anketi.

Konačno, sveukupni porast zaposlenosti ima mali ili nikakav uticaj na zaposlenost žena, mladih ili onih koji su nezaposleni duži vremenski period. Učešće žena u radnoj snazi i zaposlenosti je poraslo u 2013, ali u manjoj meri nego kod muškaraca. Samo 40% porasta zaposlenosti je bilo kod žena, dok je taj procenat kod muškaraca 60%, što nadalje produbljuje jaz među polovima u zaposlenosti. Nezaposlenost kod mladih je praktično nepromenjena, blago je porasla sa 55.3% na 55.9%. Nasuprot tome, došlo je do oštrog rasta stope dugoročne nezaposlenosti: procenat nezaposlenih koji su bili nezaposleni duže od 12 meseci je porastao sa 59.8% na 68.9% u 2013.


29

ANEKS 1: IZGLED UZORKA I IZRAČUNAVANJE PONDERA

1. UVOD

Procedura korišćena za računanje kvartalnih i godišnjih pondera za Kosovsku ARS 2013, je slična onoj korišćenoj u ARS 2012. Međutim, razlika je u tome što je za ARS 2012, broj PK izabranih u prvoj fazi uzorkovanja bio različit za svaki kvartal. Nacionalno-repezentativni uzorak od 150 PK je izabran za prvi kvartal, i lista uzorkovanih domaćinstava selektovanih za prvi kvartal je sačuvana u uzorku za preostale kvartale u 2012. Onda je novi uzorak sa 150 PK dodavan svakog kvartala, dok celokupan uzorak od 600 PK nije popisan za četvrti kvartal 2012. U slučaju ARS 2013 , ukupan broj uzorkovanih PK za svaki kvartal je bio 600. Lista uzorkovanih domaćinstava u jednom ponavljanju uzorkovanih 150 PK je bila rotirana u svakom kvartalu. Još jedna razlika u proceduri uzorkovanja između Kosovske ARS za 2012 i 2013, je ta da je u 2012 kreiranje uzorka uključivalo selektovanje PK sa podjednakom verovatnoćom u okviru svakog stratuma. Međutim, za ARS 2013 novi uzorak od 600 PK je selektovan sa verovatnoćom proporcionalnoj veličinom u okviru svakog stratuma, gde je merenje veličine zasnovano na broju domaćinstava u PK, dobijenog na osnovu Kosovskog Popisa 2011. Ovo je rezultiralo značajnim poboljšanjem efikasnosti u kreiranju uzorka za ARS 2013. Za ARS, uzorak od 8 domaćinstava je selektovan za svaki uzorkovani PK, tako da je ukupna veličina uzorka bila 4,800 domaćinstava za svaki kvartal. Kako neanketirana domaćinstva nisu zamenjena, konačna efektivna veličina uzorka u svakom kvartalu zavisi od broja uzorkovanih domaćinstava gde je anketa kompletirana.

Procedura ponderisanja za Kosovsku ARS 2013 zavisi od izgleda uzorka, broja PK pokrivenih u svakom kvartalu i broju uzorkovanih domaćinstava sa kompletiranim anketama u svakom uzorkovanom PK koji se pojavlljuje u konačnom fajlu sa podacima o ARS. Kratak pregled izgleda uzorka je prikazan u sledećem odeljku. Osnovne procedure ponderisanja ARS uključivale su prvo računanje pondera za svaki kvartal 2013 zasnovanog na verovatnoći selektovanja i distribucije kompletiranih anketa u domaćinstvima uzorkovanog popisnog kruga svakog kvartala, tako da su kvartalni podaci bili nacionalno-reprezentativni. Onda su osnovni kvartalni ponderi podešeni na nacionalnom nivou na osnovu projektovanog ukupng broja stanovništva za sredinu 2013. Knačno, ponderi za godišnje kombinovane podatke ARS za sva 4 kvartala su računati deljenjem kvartalnih pondera sa 4.

2. KRATAK PREGLED DIZAJNA UZORKA ZA KOSOVSKU ARS 2013

Za Kosovsku ARS 2013 korišćen je stratifikovani dvostepeni dizajn uzorka. Okvir uzorkovanja je zasnovan na podacima i kartografiji Kosovskog Popisa iz 2011. Za potrebe popisa stanovništva, Kosovo je podeljeno na popisne krugove (PK), koji su relativno mali operativni segmenti. Za Kosovo je ukupno definisano 4, 626 PK, i oni su korišćeni kao primarne jedinice uzorkovanja, selektovani u prvoj fazi uzorkovanja za ARS. Ukupan prosečni broj domaćinstava po PK u okviru uzorka je bio 67. Prosečan broj domaćinstava u urbanim PK (103 domaćinsrva) je bio skoro duplo veći nego u ruralnim PK (53 domaćinstva). Prilikom popisa stanovništva, anketar je bio odgovoran za popisivanje domaćinstava i stanovništva u svakom PK. KAS je koristila podatke popisa iz 2011 kako bi sastavila okvir za uzorkovanje od PK koji su korišćeni za selektovanje uzorka za ARS.

Kosovo je geografski podeljeno na 7 regiona, navedeno u tabeli A1. KAS koristi ovih sedam regiona za stratifikovanje okvira za uzorkovanje i prijajvljivanje rezultata njihovih anketa. Svaki region je podeljen na opštine, koje su dalje podeljene na mesta i gradove. Popisni krugovi su definisani u okviru najmanjih administrativnih jedinica.

U vreme popisa stanovništva 2011, KAS nije bila u mogućnosti da sprovede popis u 3 opštine na severu (Leposavić, Zubin Potok i Zvečan) kao i u delu Mitrovice, u kojima je velika koncentracija Srpskog


30

stanovništva. Iz tog razloga konačni rezultati Kosovskog Popisa iz 2011 isključuju domaćinstva i stanovništvo u ovim područj ima. Međutim, KAS je prethodno odredio PK za ove oblasti, i ti PK su popisani 2008 ( u slučaju master uzorka od 1,000 PK za nacionalne ankete domaćinstava) ili 2009 (za preostale PK). Prema tome KAS je mogla da koristi prethodne podatke za PK isključene iz Popisa 2011, kako bi dopunila okvir za ostatak Kosova sa podacima Popisa. Ukupno je 257 PK u severnim opštinama ušlo u okvir sa informacijama iz 2008/2009. Ti PK su integrisani sa PK ostatka Kosova sa informacijama iz Popisa 2011, tako da je u kombinovanom okviru ukupan broj PK 4,626.

Tabela A1 prikazuje raspodelu PK prllikom Popisa 2011 i ukupan broj domaćinstava po regionima, urbanim i ruralnim područj ima, uključujući informacije iz prethodnog okvira za opštine na severu sa većinskim Srpskim stanovništvom.

TABELA A1. Raspodela PK i domaćinstava po regionima i stratumu urbano/ruralno u okviru za uzorkovanje baziranog na Kosovskom Popisu 2011 (I prethodnom okviru za severne opštine)

RegionUkupno Urbano Ruralno

Br. PK Br. Dom. % Ukupno Dom. Po Regionu Br. PK Br. Dom. % Urbana Dom. u

Regionu Br. PK Br. Dom.

Đakovica 461 31,416 10.2% 123 11,879 37.8% 338 19,537Gnjilane 540 33,082 10.7% 125 13,139 39.7% 415 19,943Mitrovica 748 43,981 14.2% 202 20,089 45.7% 546 23,892Peć 458 30,356 9.8% 120 12,458 41.0% 338 17,898Prizren 732 52,436 16.9% 196 20,172 38.5% 536 32,264Pristina 1,208 87,045 28.1% 428 46,133 53.0% 780 40,912Uroševac 479 31,095 10.0% 121 11,592 37.3% 358 19,503Total 4,626 309,411 100.0% 1,315 135,462 43.8% 3,311 173,949

Može se zaključiti iz tabele A1 da procenat domaćinstava varira po regionima, od 9,8% za Pećki do 28,1% za Prištinski region. Oko 43,8 % domaćinstava je klasifikovano kao urbano.

Za Kosovsku ARS, iz okvira za uzorkovanje su izbačenii popisni krugovi koji su imali manje od 10 domaćinstava. Rezultat takvog pristupa je ta, da će prouzrokovati blagu netačnost u rezultatima ankete pošto domaćinstva u isključenim područjima nisu predstavljena u podacima ankete. U ovom slučaju, iz okvira je isključeno ukupno 160 ruralnih PK. Ovi isključeni PK pokrivaju veoma mali procenat ukupnog stanovništva, tako da je odgovarajuća netačnost takođe izuzetno mala.

U slučaju drugog stepena okvira uzorkovanja za selektovanje domaćinstava u svakom uzorkovanom PK, KAS je koristila listu domaćinstava iz Popisa 2011. U slučaju da se uzorkovano domaćinstvo odselilo, ukoliko je novo domaćinstvo došlo da stanuje u istoj stambenoj jedinici, onda je to novo domaćinstvo anketirano za ARS. Međutim, problem korišćenja liste domaćinstava iz Popisa 2011 u drugom stepenu uzorkovanja je taj, da će sva domaćinstva koja žive u stambenim jedinicama izgrađenim nakon Popisa 2011 biti isključena iz okvira, što će dovesti do malih netačnosti u rezultatima ankete.

Okvir za uzorkovanje popisnih krugova je prvo podeljen na eksplicitne slojeve baziranim na urbanim i ruralnim područjima u svakom regionu. Okvir za uzorkovanje uključuje informacije o etničkoj pripadnosti stanovništva u svakom PK, što je takođe korišćeno za stratifikaciju. Ukoliko su sva domaćinstva u PK pripadala jednoj etničkoj grupi, PK je dodeljen tom etničkom stratumu. Postojala je i kategorija za mešovite etničke pripadnosti. U slučaju regiona sa Srpskim PK u urbanim i ruralnim slojevima, ti PK su bili uključeni u poseban stratum u kome su uzorkovani PK selektovani nezavisno. Pošto je dodeljivanje uzorka proporconalno u odnosu na broj domaćinstava, neki od ovih malih slojeva su imai samo jedan popisni krug. Za potrebe procedure ponderisanja i računanja grešaka uzorkovanja, stratifikacija će biti ograničena na region, urbani i ruralni nvo.

Za Kosovsku kvartalnu ARS 2013, selektovano je ukupno 600 PK. U drugoj fazi, u okviru svakog uzorkovanog popisnog kruga izabrano je 8 uzorkovanih domaćinstava, tako da je ukupan broj uzorkovanih domaćinstava za svaki kvartal 4,800. Tabela 2 prikazuje dodelu uzorkovanh PK i domaćinstava za ARS prema regionu i urbanom i ruralnom stratumu. Na osnovu proporcionalne raspodele uzorka, najmanji region Peć ima uzorak od 58 PK i 464 domaćinstava. Stopa domaćinstava koja ne prihvataju učešće u


31

anketi će dalje da smanji efektivnu veličiu uzorka, tako da je važno pratiti greške uzorkovanja za procene ključnih indikatora po regionima, kako bi se odredilo da li je nivo tačnosti dovoljan za manje regione.

TABELA A2. Dodela uzorkovanih PK i domaćinstava po regionu i stratumu za svaki kvartal Kosovske ARS 2013


Uzorkovani PK

Uzorkovana domaćinstva

Uzorkovani PK Uzorkovana domaćinstva Uzorkovani PK Uzorkovana

domaćinstvaĐakovica 67 536 21 168 46 368Gnjilane 61 488 22 176 39 312Mitrovica 78 624 33 264 45 360Peć 58 464 21 168 37 296Prizren 111 888 36 288 75 600Priština 161 1,288 76 608 85 680Uroševac 64 512 23 184 41 328Ukupno 600 4,800 232 1,856 368 2,944

U prvoj fazi uzorkovanja, PK u svakom stratumu su sistematski selektovani sa verovatnoćom proporcionalnom veličini, gde je merenje veličine bazirano na ukupnom broju domaćinstava u svakom PK iz okvira za uzorkovanje. Broj PK izabranih u svakom stratumu je baziran na dodeli uzorka, predstavljeno u tabeli A2. U drugoj fazi uzorkovanja, 8 domaćinstava je sistematski selektovano sa jednakom verovatnoćom u okviru svakog uzorkovanog popisnog kruga sa liste domaćinstava popisanih na Popisu 2011.

3. ŠEMA ROTIRANJA UZORKA

Kosovska ARS 2013 je dizajnirana kao kontinuirana anketa domaćinstava, sa prikupljanjem podataka kroz svaku nedelju u toku godine. Šema rotiranja uzorka je zasnovana na smernicama Eurostata. Za rad na terenu i analizi podataka, godina je podeljena na 4 kvartala, a ovi na 13 nedelja. Nacionalni uzorak od 600 PK je podeljen na 4 nacionalno-reprezentativna ponavljanja, sa 150 PK u svakom, koji su korišćeni u šemi rotiranja uzorka. Panel od 1,200 uzorkovanih domaćinstava je anketirano 4 puta uzastopno u svakom kvartalu, a onda je zamenjen novim panelom uzorkovanih domaćinstava. Lista domaćinstava u ostala 3 ponavljanja je zadržana u uzorku za sledeći kvartal, što osigurava preklapanje od 75% uzorka iz jednog kvartala u sledeći. To će povećati nivo preciznosti u proceni trendova (razlika) nezaposlenosti i ostalih karakteristika radne snage iz kvartala u kvartal. Da bi se sprovela šema rotacije potrebna je cela godina. Pošto je rotacija uzorka za ARS 2013 započeta u drugom kvartalu 2013, neki paneli sa uzorkovanim domaćinstvima će biti anketirani manje od 4 puta.

4. OPŠTA METODOLOGIJA ZA RAČUNANJE PONDERA ZA KOSOVSKU ARS 2013

Kako bi procene uzorka Kosovske ARS 2013 bile reprezentativne za stanovništvo, nephodno je pomnožiti podatke sa ponderima uzorkovanja. Osnovni ponder za svako uzorkovano domaćinstvo jednak je inverziji verovatnoće njegove selekcije (izračunato množenjem verovatnoća u svakoj fazi uzorkovanja). Ponder domaćinstva je prikačen na svaki podatak uzorkovanog domaćinstva u bazi podataka.

Verovatnoće selektovanja su bazirane na stratifikovanom dvostepenom izgledu uzorka. U prvoj fazi uzorak PK je izabran sa PPS u okviru svakog stratuma (region, urbano/ruralno), a u drugoj fazi uzorak od 8 domaćinstava je selektovan u svakom uzorkovanom PK. Na osnovu ovakvog dizajna uzorka, verovatnoća selektovanja za domaćinstva u svakom uzorkovanom PK može biti izražena na sledeći način:


32

gde je:

phi = verovatnoća selekcije za uzorkovana domaćinstva u uzorkovanom PK u stratumu (region, urbano/ruralno) h

nh = broj uzorkovanih PK selektovanih u stratumu h za ARS

Mhi = ukupan broj domaćinstava u okviru za uzorkovani PK u stratumu h

Nh = ukupan broj PK u okviru za uzorkovanje za stratum h (ovo je kumulativna mera veličine stratuma)

mhi = 8 = broj uzorkovanih domaćinstava selektovanih u uzorkovanom PK u stratumu h

Osnovni ponder uzorkovanja je računat kao inverzija ove verovatnoće selekcije. Na osnovu prethodnih izraza za verovatnoću, ponder se može računati na sledeći način:

Gde je:

Whi = osnovni ponder za uzorkovana domaćinstva za uzorkovani PK u stratumu h

Kako su uzorkovana domaćinstva selektovana iz okvira Kosovskog Popisa 2012 u drugoj fazi uzorkovanja, a broj domaćinstava selektovanih u svakom uzorkovanom PK je konstantan (mhi = 8), uzorak je prosečno samoponderisan u okviru svakog stratuma (ponderi ne variraju u okviru stratuma).

Takođe je važno podesiti osnovne pondere za svako uzorkovano domaćinstvo, uzimajući u obzir domaćinstva koja neće da učestvuju u anketi u svakom selektovanom PK. Pošto su ponderi računati na nivou uzorkovanog PK, povoljno je podesiti pondere na tom nivou. Konačni ponder (W›hi) za uzorkovana domaćinstva u uzorkovanom PK u stratumu h može biti izražen na sledeći način:

gde je:

m’ hi = broj uzorkovanih domaćinstava sa kompletiranim anketama u uzorkovanom PK u stratumu h

5. RAČUNANJE PONDERA ARS ZA SVAKI KVARTAL 2013

Osnovni kvartalni ponderi se računaju koristeći formulu za pondere navedene u prethodnom odeljku. Međutim, ponderi za svaki kvartal će da variraju u zavisnosti od konačnog broja popisanih uzorkovanih PK i broja uzorkovanih domaćinstava sa kompletiranim anketama u svakom uzorkovanom PK. Sledeći podešavanja kvartalnih pondera kako bi se uzeo u obzir svaki PK koji nije popisan i svako domaćinstvo koje nije moglo biti anketirano, kvartalni ponder ARS se može izraziti na sledeći način:


33

gde je:

Wqhi = osnovni ponder za uzorkovana domaćinstva u uzorkovanom PK u stratumu h za kvartal q

nqh = broj uzorkovanih PK popisanih za ARS u stratumu h za kvartal q

mqhi = broj uzorkovanih domaćinstava sa kompletiranim anketama za kvartal q za uzorkovani PK u stratumu h

Vrednost nqh zavisi od aktuelne raspodele odrađenih PK u fajlu sa podacima za svaki kvartal. Za prvi i drugi kvartal 2013, svih 600 PK su odrađeni, ali su neki PK falili u trećem i četvrtom kvartalu. Tabele A3 do A6 prikazuju raspodelu uzorkovanih PK i broj domaćinstava sa kompletiranim anketama po regionima, stratumu urbano i ruralno, u podacima Kosovske ARS za svaki kvartal 2013.

TABELA A3. Broj uzorkovanih PK i domaćinstva sa kompletiranim anketama po regionima i stratumu za Prvi kvartal 2013 Kosovske ARS.


Uzorkovani PK

Uzorkovana Domaćinstva

Uzorkovani PK Uzorkovana Domaćinstva Uzorkovani PK Uzorkovana

DomaćinstvaĐakovica 67 476 21 151 46 325Gnjilane 61 329 22 111 39 218Mitrovica 78 423 33 161 45 262Peć 58 353 22 117 36 236Prizren 111 664 36 195 75 469Priština 161 983 76 400 85 583Uroševac 64 396 23 128 41 268Ukupno 600 3,624 233 1,263 367 2,361

TABELA A4. Broj uzorkovanih PK i domaćinstva sa kompletiranim anketama po regionima i stratumu za Drugi kvartal 2013 Kosovske ARS.


Uzorkovani PK



domaćinstvaĐakovica 67 469 21 149 46 320Gnjilane 61 309 22 102 39 207Mitrovica 78 434 33 161 45 273Peć 58 359 22 120 36 239Prizren 111 670 36 203 75 467Priština 161 1003 76 403 85 600Uroševac 64 388 23 132 41 256Ukupno 600 3,632 233 1,270 367 2,362

TABELA A5. Broj uzorkovanih PK i domaćinstva sa kompletiranim anketama po regionima i stratumu za Treći kvartal 2013 Kosovske ARS.


Uzorkovani PK





34

TABELA A6. Broj uzorkovanih PK i domaćinstva sa kompletiranim anketama po regionima i stratumu za Četvrti kvartal 2013 Kosovske ARS.


Uzorkovani PK




Gore navedena formula za kvartalne pondere je korišćena za računanje odvojene grupe pondera za svaki kvartal.

6. PODEŠAVANJE KVARTALNIH PONDERA NA OSNOVU PROJEKCIJE STANOVNIŠTVA ZA ARS 2013

Ponderisana procena ukupnog broja stanovništva na Kosovu dobijena korišćenjem originalnih pondera za svaki kvartal će se blago razlikovati zbog grešaka u uzorkovanju. Ove procene ne reflektuju rast u broju domaćinstava i stanovnika na Kosovu na osnovu Popisa iz 2011, pošto nije izvršen novi popis domaćinstava u uzorkovanim PK kako bi se apdejtovao okvir. Stoga je odlučeno da se podese ponderi za svaki kvartal koristeći projekciju ukupnog broja stanovnika na Kosovu sredinom 2013 zasnovanu na tehnikama demografije. Ovo će takođe napraviti ponderisanu procenu ukupnog stanovništva, koristeći godišnje pondere konzistentne sa ukupnim projektovanim brojem stanovnika. Projekcija ukupnog broja stanovnika za period prikupljanja podataka na Kosovu za sredinu 2013 iznosi 1,811,372.

Faktor podešavanja pondera za ARS 2013 za svaki kvartal je izračunat na sledeći način:

gde je:

ALFS2013q = factor podešavanja pondera primenjen na preliminarnim ponderima ARS 2013 za kvartal q

P2013 = projekcija ukupnog broja stanovnika na Kosovu za sredinu 2013 bazirana na tehnikama demografske procene, što je jednako 1,811,372

= ponderisana procena ukupnog broja stanovnika Kosova od podataka ARS 2013 za kvartal q zasnovana na preliminarnim kvartalnim ponderima podešenim za domaćinstva koja neće da

odgovaraju na anketu

Pqhij = broj lica u uzorkovanim domaćinstvima i u uzorkovanim PK stratuma h u podacima ARS 2013 za kvartal q

Tabela A7 prikazuje ponderisane procene broja ukupnog stanovništva prema kvartalnim podacima Kosovske ARS za 2013 i odgovarajućeg faktora podešavanja pondera.


35

TABELA A7. Kvartalno ponderisane procene ukupnog broja stanovništva na osnovu Kosovske ARS 2013 i odgovarajućih faktora za podešavanje pondera

Kvartal Kvartalno ponderisane procene ARS ukupnog broja stanovnika Faktor podešavanja

1 1,768,422 1.0242872522 1,746,711 1.0370184923 1,759,640 1.0293991044 1,752,880 1.033369190Prosek 1,756,913 1.031018509

Konačni ponderi ARS 2013 za svaki kvartal su izračunavani množenjem osnovnih pondera podešenih za neodgovaranje na anketu faktorom podešavanja stanovništva, gde je:

gde je:

W›qhi = finalno podešeni kvartalni ponder za uzorkovana domaćinstva i PK u stratum h za kvartal q

Tabela 7 pokazuje da je prosečni faktor pondera podešavanja stanovništva 1.031018509, ukazujući na to da je preliminarni ponder potcenio ukupan broj stanovnika za oko 3%. Takođe je bilo diskusije o tome da li podesiti kvartalne pondere na osnovu projekcije stanovništva na regionalnom nivou. Međutim, uopšte je teško steći precizne projekcije stanovništva na regionalnom nivou zato što bi to zahtevalo informaciije o unutrašnjoj i spoljnoj stopi migracije, kao i zbog različite stope smrtnosti i rađanja po regionima. Ako bi podesili pondere samo na osnovu projekcija na nacionalnom nivou, konstantni faktor podešavanja pondera svakog kvartala ne bi imao uticaja na procene bilo kog relativnog indikatora kao što je stopa nezaposlenosti i stopa učešća radne snage.

7. RAČUNANJE PONDERA ARS 2013 ZA GODIŠNJE KOMBINOVANE PODATKE ZA SVA 4 KVARTALA

Podaci iz različitih kvartala se kombinuju kako bi se povećao nivo preciznosti godišnjih indikatora (posebno procene na regionalnom nivou), predstavila sezonalnost u radnoj snazi kao i karakteristika zaposlenosti na duži vremenski period. Podaci Kosovske ARS za sva 4 kvartala 2013 su kombinovani za analizu godišnjih podataka, tako da su ponderi izračunavani za fajlove kombinovanih podataka. U ovom slučaju prvo smo računali kvartalne pondere na osnovu uzorkovanih PK i domaćinstava sa kompletiranim anketama u podacima ARS za svaki kvartal, kao što je navedeno u prethodnom odeljku. Kako ponderi za svaki kvartal proširuju podatke do nacionalnog nivoa, neophodno je podeliti ove pondere sa 4 kako bi se dobili godišnji ponderi za fajlove kombinovanih podataka za sva četiri kvartala. Stoga, godišnji ponder ARS može biti izražen na sledeći način:

gde je:

WAqhi = godišnji ponder za uzorkovana domaćinstva u uzorkovanom PK u stratumu h za kvartal q u fajlu sa kombinovanim podacima za sva 4 kvartala 2013

W›qhi = konačni kvartalni ponder (uključujući faktor podešavanja stanovništva) za uzorkovana domaćinstva u uzorkovanim PK u stratumu h za kvartal q

Procedura ponderisanja godišnjih procena ARS ima efekat davanja prosečnh rezultata kombinovanjem rezultata iz sva 4 kvartala. Pošto su ponderi za svaki kvartal bili podešeni na osnovu projekcije ukupnog broja stanovnika sredinom 2013, godišnji ponderi će automatski biti dosledni sa ovim ukupnim brojem stanovnika na nacionalnom nivou.


36

8. PREGLED PONDERISANE RASPODELE STANOVNIŠTVA PO REGIONIMA, STRATUMU URBANO I RURALNO

Ponderisana raspodela ukupnog broja domaćinstava i stanovniika po regionu, stratumu urbano i ruralno zasnovanom na godišnjim ponderima ARS, zavisi od raspodele okvira Kosovskog Popisa iz 2011, kao i podacima ankete o promenljivosti prosečnog broja osoba u domaćinstvu po regionima. Tabela 8 prikazuje raspodelu ponderisanog ukupnog broja domaćinstava i stanovnika po regionima, stratumu urbano/ruralno, koristeći finalne godišnje pondere za ARS 2013.

TABELA A8. Raspodela ponderisanog ukupnog broja domaćinstava i stanovnika po regionima, stratumu urbano/ruralno, prema godišnjim podacima ARS 2013


Ponderisana domaćinstva

Ponderisano stanovništvo





Đakovica 32,390 194,223 12,247 62,382 20,143 131,841Gnjilane 34,109 186,390 13,547 70,029 20,562 116,361Mitrovica 45,345 257,716 20,712 112,409 24,633 145,307Peć 31,297 174,727 12,844 61,565 18,453 113,162Prizren 54,063 327,613 20,798 110,340 33,265 217,273Priština 89,745 487,854 47,564 241,325 42,181 246,529Uroševac 32,060 182,849 11,952 66,211 20,108 116,638Ukupno 319,009 1,811,372 139,664 724,261 179,345 1,087,111

Može se videti u tabeli 8 da je ponderisani ukupan broj stanovnika na nacionalnom nivou (1,811,372) isti kao i projektovani broj ukupnog stanovništva na Kosovu sredinom 2013 koji je korišćen za podešavanje pondera. Relativna raspodela ukupnog broja domaćinstava po stratumu je konzistentna sa onim što je u okviru. Nije bilo novih lista sa domaćinstvima kako bi se apdejtovao okvir. Ponderisani procenat urbanih domaćinstava na nacionalnom nivou je 43,8%, te je on isti i odgovara procentu urbanih domaćinstava iz okvira Popisa 2011. Ponderisani procenat urbanog stanovništva je 40,0%. Razlog za razliku u procentima između urbanih domaćinstava i urbanog stanovništva je taj da je prosečan broj lica u urbanim domaćinstvima 5.19, a u ruralnim 6.06.

Za dodatne informacije molimo kontaktirajte: T: +381 38 200 31 143E: [email protected]

Izdavač: Kosovska Agencija za StatistikuUl. Zenel Salihu , Br. 4 Priština, Kosovo

Kada koristite podatke molimo koristite izvor

ANKETA O RADNOJ SNAZI REZULTATI ZA KOSOVO 2013NOVEMBAR 2014

Design:

anketa o radnoj snazi rezultati za kosovo...

Documents