UNIVERTZITET U TUZLI VI semestar (ljetni)Akademija dramskih umjetnosti akademska 2014/2015

Odsjek: Gluma

GLUMA VI„Analiza pročitanih djela u izboru teksta za rad na ispitnoj predstavi“

Vlado Kerošević, redovni profesorJasmina Čelebić, docent Ermin AvdićEmina Goletić, viši asistentIrfan Kasumović, viši asistent student

Tuzla, 31.03.2015.god

SADRŽAJ

1. Plaut „Hvalisavi vojnik“

2. Molijer „Tvrdica“

3. Molijer „Tartif“

4. Vilijam Šekspir „Mletački trgovac“

5. Vilijam Šekspir „Kako vam drago“

PLAUT „Hvalisavi vojnik

O piscu

Plaut (oko 254. -184. pr. Kr.) je najveći rimski komediograf. Neko je vrijeme bio radnik

na pozornici, glumac u Rimu, zatim se kao trgovac zadužio pa je morao raditi kao rob

u mlinu. Pripisivalo mu se oko stotinu komedija, a autorstvo je utvrđeno za samo 21,

od kojih su najuspjelije ''Menaechmi'', ''Hvalisavi vojnik'' i ''Škrtac''. U svojim djelima

obrađuje scene iz obiteljskog građanskog života, ali u fino tkivo grčke komedije unosi

elemente grube komike, pa i lakrdije, ubacuje plesne i glazbene umetke i tako ih

prilagođuje ukusu rimske publike željne prvenstveno razonode. Obilježja Plautove

komedije je vješto vođena intriga u kojoj presudnu ulogu ima rob, živi dijalozi, sočan

narodni govor te jasno ocrtani, često i karikirani likovi.

O djelu „Hvalisavi Vojnik“

Hvalisavi vojnik (lat. Miles gloriosus) je komedija rimskog književnika Tita Makcija

Plauta, sastavljena od pet činova. Komedija je nazvana po liku vojnika Pirgopolinika,

čije ime podseća na ime Polinika iz grčkog mita o Sedmorici protiv Tebe, s dodatkom

reči pyrgos = kula, pa bi "Pirgopolinik" značilo "osvajač mnogih kula".[1] Pirgopolinik je

tašti razmetljivac, poznat po svojim stalnim i neutemeljenim razmetanjima. No vojnika

će naposletku kazniti lukavi rob, koji će, u savezu s ostalim likovima, osloboditi

devojku, koju je vojnik ugrabio, i omogućiti joj da se opet spoji sa svojim mladićem.

Radnja se događa u Efesu, grčkom gradu na zapadnoj obali Male Azije, poznatim

po Artemidinom hramu, jednom od sedam svetskih čuda u antici.

Tema

Zaplet Hvalisavog vojnika temelji se na dva osnovna motiva: na ljubavnoj intrigi, u

okviru koje se dvojica muškaraca, Pirgopolinik i Pleusikle, bore za Filokomasijinu

ljubav, i na obmani koju je smislio lukavi rob, Palestrion, zahvaljujući kojoj će mladi

Pleusikle na kraju ponovo doći do svoje devojke. Uz glavnu spletku, postoji i manja

podvala, koju Palestrion smišlja na račun roba Skeledra i u okviru koje ubeđuje

ovoga kao Filokomasija ima sestru bliznakinju, čime se u radnju uvodi tema

blizanaca, koja je takođe bila vrlo draga Plautu. I u ovoj komediji lik roba ima

i metateatarsku ulogu: naime, on je taj koji smišlja, organizuje i sprovodi na sceni

čitav niz obmana (ludificationes), koje izvode drugi likovi, kao npr. kad Filokomasija

igra ulogu svoje vlastite sestre bliznakinje ili kad Akroteleutija igra ulogu

Periplektomenove supruge.

Sadržaj djela

Komedija počinje ulaskom Pirgopolinika, koji je sav pompezan u nastojanju da se

predstavi kao neki ratni heroj, koga žene obožavaju zbog njegove hrabrosti i

privlačnosti. S njim je i njegov parazit, Artotrog, koji doslovno živi od stalnog i

neumerenog povlađivanja svemu što vojnik kaže. I samo parazitovo ime znači

doslovno: "glodač hleba". Na sceni je i nekoliko robova, koji tegle ogroman

vojnikov štit. Već na samom početku vidi se, dakle, pravi Pirgopolinikov karakter:

premda se on stalno hvali svojim uspesima, sav je bombastičan i predstavlja se kao

neki neverovatan ratni heroj, njegova su dostignuća daleko manja ― kako se vidi po

upadicama koje Atrotrog izgovara "u stranu", da ga vojnik ne čuje ― pa otuda i

naslov komada.

U prvoj sceni ovog čina upoznajemo Palestriona, koji, u nekoj

vrsti prologa ugrađenog u samu dramu, priča o prethodnim događajima i stavlja

komad u kontekst. Palestrion je ranije bio rob mladog Atinjanina Pleusikla, koji je

imao devojku, Filokomasiju, no nju je vojnik Pirgopolinik oteo i odveo iz Atine dok se

Pleusikle državnim poslom nalazio u Naupaktu. Palestriona su, kad se ukrcao na

lađu i krenuo da o svemu obavesti gospodara, zarobili pirati i zatim ga, pukim

slučajem, predali istom onom vojniku. I on i devojka sad žive u vojnikovoj kući

u Efesu, no Palestrion je krišom poslao pisno svom bivšem gospodaru i rekao mu

gde se nalaze. Zato je Pleusikle došao u Efes i odseo je kod Periplektomena, koji živi

u kući do vojnikove, a lukavi Palestrion napravio je otvor u zidu koji spaja dve kuće,

tako da se dvoje zaljubljenih mogu viđati.

U drugoj sceni vidimo starca Periplektomena, koji je zabrinut jer je na krovu između

dve kuće uhvatio jednog od Pirgopolinikovih robova kako gleda kroz krovni prozor.

Ovaj rob, Skeledar, tvrdi da je jurio nekog majmuna po krovu, no Periplektomen je

uveren da je rob video Filokomasiju kako se ljubi s Pleusiklom. Palestrion smišlja

plan da se Pirgopoliniku kaže kako Filokomasija ima sestru bliznakinju, Honoriju, koja

je došla u Efes sa svojim ljubavnikom i majkom i odsela kod Periplektomena. Tako

da, ako Skeledar kaže da je video nešto s krova, Palestrion će jednostavno pobiti

takve optužbe izjavom da se radi o Filokomasijinoj bliznakinji. Periplektomen ulazi u

kuću da kaže Filokomasiji šta se dogodilo i da je uputi u plan. U međuvremenu,

Filokomasija se kroz otvor u zidu vratila u Pirgopolinikovu kuću, iz koje uskoro izlazi u

pratnji Palestriona i Skeledra. Filokomasija govori Skeledru da je sanjala kako joj je iz

Atine stigla Honorija, njena sestra bliznakinja. Skeledar je sumnjičav, pa Filokomasija

uđe natrag u Pirgopolinikovu kuću, preobuče se, prođe kroz tajni otvor u zidu i pojavi

se iz druge kuće pretvarajući se da je Honorija. Za sve to vreme Skeledar se nalazi

na oprezu ispred Pirgopolinikove kuće. Filokomasija, izlazeći iz Periplektomenove

kuće, osvrće se i izdaje naredbe robovima u kući. Kad joj se Skeledar obrati kao

Filokomasiji, ona ga prekori i uopšte se ponaša kao slobodna građanka. Kaže mu da

se zove Honorija i da je prethodne noći stigla iz Atine, te da želi pronaći svoju sestru

Filokomasiju. Skeledar je sad uveren da ona govori istinu i obećava Palestrionu da

ništa o tome više neće reći. Upravo u tom trenutku izlazi Periplektomen i besan je na

Skeledra zbog toga kako se poneo prema njegovoj "gošći"; preti mu da će ga kazniti

bičevanjem, ali se ubrzo smiri. Skeledar ― koji misli da su ga nekako nasamarili i da

je sve to deo nekog plana da se Pirgopolinik navede da ga proda drugom gospodaru

― odlučuje da zasad o svemu tome ćuti.

Palestrion, Periplektomen i Pleusikle izlaze iz kuće, a Palestrion saopšti novi plan koji

je smislio da nadmudre Pirgopolinika i dobiju devojku natrag. Periplektomen na

njegov zahtev preda svoj prsten Palestrionu, koji onda objasni plan. Periplektomen

treba da pronađe neku uglađenu i lepu ženu, koja može da glumi Periplektomenovu

suprugu i koja će tvrditi da očajnički želi napustiti svog supruga i udati se za

Pirgopolinika. Takođe, kaže da bi ta žena trabalo da ima i služavku. Periplektomen

zna za jednu ženu koja je idealni kandidat za tu ulogu: to je Akroteleutija, koja ima

služavku Milfidipu. Dovodi ih obe u svoju kuću, pošto im je objasnio ceo plan i ulogu

koju u okviru tog plana njih dve moraju odigrati.

Palestrion saopšti Pirgopoliniku da je Periplektomenova supruga beznadežno

zaljubljena u njega i preda mu prsten koji mu ona navodno šalje u znak pažnje.

Pirgopolinik pristane da se sastane s njom, ali ne zna šta da radi s Filokomasijom.

Palestrion mu predloži da je otpravi, ali i da joj dopusti da zadrži sav nakit koji joj je

ranije poklonio, kako se ona ne bi previše potresla. Pirgopolinik prihvati taj savet i

uđe u kući da saopšti devojci šta je odlučio. Odmah potom vrati se i saopšti publici da

je uspeo: dao joj je sve što je htela, a poklonio joj je čak i samog Palestriona. U tom

trenutku iz Periplektomenove kuće izađe Akrotoleutija i stane opisivati svoja osećanja

prema Pirgopoliniku te svojoj služavki Milfidipi priča o tome kako više ne može

izdržati i kako od samog pogleda na njega ona ostaje bez reči, kako je žudnja razdire

i samo želi da klekne i grli mu kolena. Sve to čuje Pirgopolinik, kao što je i bio plan, a

kad se Milfidipa uskoro nađe oči u oči s Pirgopolinikom, ona ga poziva da poseti

njenu gospodaricu u Periplektomenovoj kući. Pirgopolinik isprva okleva, no Milfidipa

mu objasni da je ta kuća zapravo bila deo Akrotoleutijinog miraza i da je ona

već oterala muža iz kuće. Vojnik kaže da će doći, pa neka ga pričekaju u kući. Uto se

pojavljuje Pleusikle, obučen u uniformu zapovednika broda, koji je došao po

Palestriona i Filokomasiju. Pirgopolinik se oprašta od njih dvoje i na poziv jednog

dečaka-roba ulazi u Periplektomenovu kuću da se sastane s Akroteleutijom.

Odmah na vratima zaskoče Pirgopolinika Periplektomen i njegov kuvar Karion, koji

ga stanu tući jer je hteo da zavede udatu ženu. Pirgopolinik ih preklinje da prestanu i

na kraju im obeća 100 drahmi ako stanu s tučom. Dvojica muškaraca ostave vojnika,

a onda se pojavljuje Skeledar i objasni Pirgopoliniku šta se dogodilo. Pirgopolinik

spozna da je nasamaren, no izgleda da ga sve to što ga je snašlo nije previše

uznemirilo. Komedija se završava uobičajenim pozivom publici da aplaudira.

Molijer „Tvrdica“

O piscu

Jean-Baptiste Poquelin, poznatiji kao Molière (Pariz, 15. siječnja 1622. - Pariz, 17.

veljače 1673.), francuski scenarist i književnik, jedan od velikana humoristične satire.

Sam je sebe nazvao Molière kao pseudonim. Rođen je u obitelji imućna kraljeva

tapetara, završio je pravo, ali se odrekao pravničke karijere i postao glumac. U

Parizu je osnovao kazališnu družinu L'Illustre Theatre (Slavno kazalište) za koju je

prerađivao talijanske komedije i s kojom 12 godina lutajući obilazio provinciju. U

početku piše farse, a prve komedije su mu u stihovima. Napisao je niz komada u

prozi i stihu. Predstavnik je klasicizma. Ismijavao je ondašnje društvo, staleške

predrasude, pokvarenost aristokracije i gramizivost buržoazije, a nije prezao ni od

osude licemjernog katoličkog svećenstva. Molière je razvio talijansku komediju intrige

u društvenu komediju i komediju običaja s tragikomičnom pozadinom u kojima

veličina komičnoga doseže dimenzije tragičnoga. Godine 1660. preuzeo je kraljevsko

kazalište u Parizu. Kod njega promjećujemo utjacaj komedije ERUDITE i komedije

DEL ARTE, utjecaj antike, rimskih komediografa ('Plauta').

O djelu „Tvrdica“

Vrsta djela: Komedija karaktera Tvrdica je komedija karaktera, jer je glavni junak

izloţen poruzi zbog jednedominantne karakterne crte, koja ga čini neprirodno krutim i

zato smiješnim, sve što čini i misli on čini i misli kao nepopravljivi izopačeni škrtac.

Međutim, ta komedija ima i dosta farsičnih elemenata, jer se njena radnja razvija u

nizu peripetija, neočekivanih novih zapleta i obrta radnje, sa zabunama, skrivenim

identitetom ličnosti itd. Također, u ovom djelu ima i komike. Molierova uvijek

zanimljiva i originalna komika dočarava moralne osobine likova i piščevu misao.

Mnoge su komične situacije sluţile da bi naglasio bitnu karakteristiku nekog lika, kao

što je Harpagonova škrtost. (Peripetija: Preokret u sudbini glavnog junaka drame;

neočekivana, iznenadna promjena u nekom stanju; rasplet čvora u drami; obrt,

preokret, prijelom.)

Sadržaj djela

Starac Harpagon je tvrdica (škrtac, cicija), koji mnogo voli svoj novac. Kovčeg sa

blagom zakopao je u baštu. Plaši se jer oko sebe vidi samo lopove koji žele da

ukradu njegov novac. Za njega su svi sumnjivi, čak i deca. Ima dvoje dece: sina

Kleanta i kćer Elizu. Sina je planirao da oženi bogaom udovicom, a ćerku da uda za

Anselma, zrelog čoveka, koji nema više od 50 godina, ali je plemenit, mudar i jako

bogat. On, pak, želi se oženiti Marijanom, mladom, lepom i skromnom devojkom,

Anselmovom ćerkom. Članovi druge porodice su otac Anselme, kći Marijana i sin

Valer. Saznajemo da se Valer, Anselmonov sin, i Eliza, Harpagonova kći,

međusobno vole i potajno su zaručeni. Kriju neku tajnu. U međuvremenu, Kleant,

Harpagonov sin, otkriva sestri Elizi svoju ljubav prema Marijani, Anselmovoj kćeri,

skromnoj i siromašnoj devojci. Želi joj kao dokaz svoje ljubavi pomoći, no ni on ni

Eliza nemaju novaca. Razmišljaju što da učine. Harpagona još bolje upoznajemo

kroz scenu progona sluge La Fleša iz kuće jer mu je sumnjiv. Sumnjičav je prema

svima, pa i svojoj deci. Osuđuje sinovljevo ponašanje jer Kleant se kocka i svu

zaradu troši na odevanje. Kleant i Eliza žele s njim razgovarati o ženidbi, no

Harpagon ima svoju viziju bolje budućnosti: obelodanjuje da se želi oženiti

Marijanom, sinu je namenio udovicu, a kćeri Anselma. Eliza se suprotstavlja ocu, no

Harpagon predlaže da pitaju Valerija. Valerij se ne suprotstavlja Harpagonu jer želi

privući njegovu naklonost, ali neki spretan način treba pronaći da se spreči venčanje.

Valeri se prerušava u slugu i sve vreme služi Harpagonu ne bi li stekao njegovu

naklonost.

Zamršena situacija stvorena je pozajmicom novca za Kleanta u kojoj učestvuje sluga

La Fleš i meštar Simeon. Novac je trebalo pozajmiti od Harpagona, a Kleant to ne

zna. Komični su uslovi koje Harpagon postavlja i prepoznajemo tipičan lik zelenaša,

bolesno škrtog čoveka. No, Kleant ubrzo otkriva da je pozajmljivač Harpagon. Scena

između La Flaša i Frozine (spletkašice) najjasnije otkriva karakter

Harpagona:"...nikad ne kaže: Želim vam dobar dan, nego: Pozajmljujem vam dobar

dan!" Harpagon s Frozinom dogovara posao: ona će mu predati Marijanu kao

zakonitu suprugu i posredovati kod njene majke miraz, tačnije svotu koju će godišnje

uštedeti jer je Marijana skromna. Frozina mu laska vrlo domišljato; očekujući protiv

uslugu, priča da Marijana voli starije muškarce i da će se rado udati za njega, no

Harpagon je ni ne sluša.

Harpagon ugovara večeru sa svojom poslugom i ponovo na površinu ispliva njegov

tvrdičluk. Desna ruka mu je pri tom Valer. Večera mora biti puna krompira i kestenja

da ne bi mnogo pojeli; konji leže po podu jer nemaju hrane, sluge moraju vešto

skrivati mrlje i poderotine na odelu i posluživati piće samo ako gost izričito traži. U

posetu dolazi Marijana i Harpagon joj se udvara, upoznaje nju s Elizom, dolazi i

Kleant. On Marijani priznaje da je predmet njegovih misli. Sledi razgovor između

ljubavnika u kojem otkrivaju svoja osećanja. Da bi se osvetio ocu i time prouzrokovao

komediju, Kleant daje Marijani očev prsten s rubinom, otac poludi, a Kleant to

objašnjava njegovom silnom odanošću Marijani, uz to je priredio u očevo ime i

bogatu trpezu. Harpagon moli Valera da ih drži na oku i spasi nešto poslastica da bi

ih vratio trgovcu.

Marijana, Kleant, Eliza i Frozina smišljaju način da odgode venčanje i da Marijanina

majka da blagoslov Kleantu. Sledi sukob oca i sina, potom Žakovo pomirenje koje je

na staklenim nogama izvrće odgovore: smiren razgovor oca i sina i ponovo svađa

oca i sina kad se otkrije nesporazum. "Proklinjem te!" viče Harpagon sinu. Le Fleš

otima Harpagonov kovčeg sa 10.000 kruna.

Poverenik i pisar su pozvani da otkriju lopova. Žak, koji je ljut na Valera, optužuje ga

za krađu kovčega. Komična situacija razvija se iz nesporazuma: Valer priznaje

krivicu, misleći da je otkriveno njegova ljubav prema Elzi, a Harpagon ga optužuje za

kovčeg. Svako govori o svojoj ljubavi. Svi su na sceni i klupko se odmota: Valer

priznaje svoje poreklo, Marijana odmah otkriva da mu je sestra, Anselmo otkriva da

im je otac, Kleant priznaje ocu da ima kovčeg - no za uzvrat želi Marijanu. Problem je

rešen jer Anselmo prihvaća sve troškove dvostrukog venčanja, a Harpagon ostaje

neizlečiv tvrdica: "A ja idem da vidim svoj dragi kovčeg!"

Molijer „Tartif“

O djelu

Tartuffe je komedija koju je napisao Molière. Kao tipična plautovska komedija, sadrži

pet činova, uvod, zaplet, kulminaciju i rasplet. Komedija je napisana 1664. godine i

tada je ujedno i prikazana prvi put. Nažalost, Molière je imao problema s dobivanjem

dopuštenja za odigravanje komedije isključivo zbog sadržaja same komedije. Sâm

princ Condénakon što je s kraljom odgledao Scaramouchea izjavio da publika ne

prihvaća Molièreovu komediju iz razloga što njegova komedija ismijava gospodu što

predstavlja najveći problem. Predstava je ipak izvedena i nastavljala se izvoditi, a

sama riječ Tartuffe nakon ove komedije predstavlja hipokrita, tj. licemjera.

Sadržaj djela

Cela radnja odvija se u kući gospodina Orgona. Komedija počinje sa gospođom

Pernel, koja upućuje pridike Dorini, hvaleći Tartifa kao osobu za primer. Kroz njenu

priču autor nas uvodi u dešavanja i konflikt koji postoji u porodici, zbog Tartifa.

Orgon je Tartifa upoznao u crkvi. Oduševljen njegovim karakterom i

posvešćenošću Bogu, odlučio je da ga primi u svoju kuću, gde osim što mu je pružio

ugodan život, uz pomoć gospođe Pernel, želi da ga uvede u ugledno društvo.

Siromašan i pohlepan, Tartif, uvidešti slabost svojih zaštitnika, Orogna i njegove

majke i gospođe Pernel, trudi se da istakne svoje vrline, pobožnost i skromnost, ali

istovremeno uživa u ovozemaljskim zadovoljstvima i udvara se Orgonovoj ženi Elmiri.

U svom oduševljenju Tartifom, Orgon i njegova majka ostaju toliko zaslepljeni, da i

pored ubeđivanja drugih ukućana, koji su Tartifa odmah pročitali, nisu u stanju da

promene svoj stav. Orgon želi da uda svoju ćerku Marijanu za Tartufa i ako ovaj za to

nije zainteresovan, a u sukobu oko svojih stavova izbacuje sina iz kuće, dok na

zahtev Tartifa, ceo imetak prepisuje na njega.

Ovakvo stanje zaslepljenosti ostalo je sve do trenutka kada, na ženinu inicijtivu,

Orgon stavlja Tartifa na iskušenje. Sakriven ispod stola, lično je imao prilike da se

uveri kako se Tartif udvara njegovoj ženi. Shvativši da je uhvaćen na delu, Tartif preti

osvetom. U tom trenutku, Tartif i Orgon zamenjuju uloge. Tartif, na koga je prepisano

imanje postaje Orgon, a Orgon i cela porodica padaju pod milost Tartifa.

Sudski izvršitelj uručuje zahtev za iseljenje, po Tartifovom nalogu. Tek tada, kao

poslednja u kući, gospođa Pernel, takođe uviđa Tartifove namere. S druge strane

Valerije saznaje kako je Tartif izdejstvovao kod kralja, Orgonovo hapšenje u vezi

utaje nekih dokumenata njegovog prijatelja.

Srećom, umesto Orgona policajac hapsi Tartifa i oprašta Orgonu, objašnjavajući

kako je kralj od samog početka uvideo da je Tartifov prevarant i kako je samo čekao

pogodan trenutak da ga uhapsi. Orgon zadovoljan, udaje ćerku za Valerija.

Likovi

Orgon – plemić, uvaženi član društva i poštovan od strane Krune. Zbog

nepromišljenosti pada pod uticaj Tartifa, čije prave namere neće raspoznati sve do

četvtog čina

Tartif – licimer, lažni pobožnik, nespretnjaković i smešan čovek. Tendencija pisca u

prvim verzijama bila je da Tartif izgleda kao smešan lakrdijaš, ali je u kasnijim

verzijama je ova njegova karakteristika izmenjena

Gospođa Pernel – Orgonova majka, konzervativna i tradicionalna. Polsednja koja će

uvideti Tartifovu prevaru

Elmira – Orgonova žena, mnogo mlađa od njega. Ona je razumna i nepoverljiva.

Uzalud pokušava da ubedi svog muža da je Tartif varalica

Damis – Orgonov sin, po karakteru direktan, pošten i iskren momak, pomalo uzvrele

krvi

Marijana – Orgonova mlada i lepa ćerka. Veoma poslušna i podređena ocu

Valerije – Marijanin verenik. Ljuti se kada saznaje da Orgon hoće da oženi svoju

ćerku sa Tartifom, ali Dorina uspeva da ih pomiri.

Kleant – Orgonov šurak, ozbiljan, pošten, refleksivan i pravedan lik. Suočava se sa

Orgonom zbog njegove zaslepljenosti Tartifom.

Dorina – Marijanina prijateljica, uživa veliko poverenje porodice i učestvuje u

porodičnim poslovima. Pametna je, vesela i duhovita. Ona je prva u kući koja će

uvideti Tartifove namere i zadužena od strane porodice da ga raskrinka

Gospodin Loajal – sudski izvršitelj

Flipota – služavka gospođe Pernel

Vilijam Šekspir „Mletački trgovac“

O piscu

William Shakespeare (26.4. 1564. - 23.4. 1616.) je engleski književnik koji se smatra

najuticajnijim i najpopularnijim dramskim piscem u historiji svijeta.

Shakespeare se bavio glumom, pisao pjesme i drame, pri čemu je pokazao

podjednaki talent za tragediju i komediju. Njegova djela su prevedena na sve jezike

svijeta a stihovi najcitiraniji od svih autora u historiji književnosti.

Shakespeare bijaše plodan pisac, pretpostavlja se (jer se ne može sa sigurnošću

utvrditi autorstvo svih njegovih drama) da je napisao 34 drame, 154 soneta i nekoliko

pjesama.

Piščevo stvaralaštvo se uglavnom dijeli na nekoliko kategorija:

rane drame (uglavnom komedije i historije, tj. drame sa sadržajima iz engleske

i antičke prošlosti, i početni pokušaji tragedija)

zrelo doba (velike tragedije)

poezije doba stvaralaštva (tzv. mračne komedije ili problematske drame i

"romance")

Uz dramski opus, Shakespeare je i autor spjevova, te možda najbolje zbirke ljubavne

poezije u engleskoj i svjetskoj književnosti.

O djelu

Radnja se dešava djelom u Mlecima, a dijelom van Mletaka. Basano želi oženiti

Porciju,ali mu nedostaje novac za vjenčanje. Zato njegov prijatelj Antonio polazio s

njim kod jevrejskog trgovca Saylika da pozajme novac. Saylok traži da potpišu

ugovor kojim utvrđuju da u slučaju da mu novac ne bude vraćen na vrijeme Antonio

mora dati funtu svoga mesa umjesto novca. Antonio izgubi sve brodove u koje je

uložio pozajmljeni novac te mora trgovcu dati svoje meso. Antonio to odbija i slučaj

završava na sudu. Basanova vjerenica, Porcija, doznavši to presvlači se u advokata i

uspijeva odbraniti Antonija na sudu.

Sadržaj djela

Priča ima dva zapleta, tačnije pravi zaplet – ugovor i funta mesa, i podzaplet – izbor

kovčežića.

Basanio, mladi Venecijanac, moli svog velikog prijatelja, Antonija, da mu pozajmi

novac za odlazak u Belmont, prelepoj, mudroj Porciji kod koje želi da se okuša u

sreći i načini je svojom suprugom. Antonio je dobrostojeći mletački trgovac, ali njemu

je sva imovina na moru, na brodovima koje je poslao u razne krajeve sveta, tako da

mora pozajmiti. Tada se otkriva motiv zelenaštva, tada široko rasprostranjenim.

Pojavljuje se Šajlok, glavni antagonista i, po mišljenjima mnogih, najjači lik u delu. On

je taj koji može pomoći Basaniju, odnosno pozajmiti mu novac na Antonijevo ime.

Antonio se ne brine, jer je dovoljno bogat, i činjenica da jevrejin traži pola kilograma

mesa s njegovog tela ukoliko ovaj ne uspe da mu za određeno vreme vrati

pozajmljeno, ostavlja ga ravnodušnog. Antonio samo želi da usreći Basanija. Šajlok

mrzi Antonija, jer ga je Antonio mnogo puta vređao pred ljudima, nazivao ga psetom i

davao mu najpogrdnija imena, i smatra to odličnom prilikom da mu se osveti.

Njegova mržnja se udvostručuje kada Antonijev prijatelj Lorenco beži s njegovom

kćerkom, Džesikom, koja tom prilikom odnosi ogroman deo očevog bogatstva i

nemilice ga troši postavši žena jednog hrišćanina.

Podzaplet prati Basanijevu dragu, predivnu Porciju kojoj je otac pre smrti ostavio tri

kovčežića – zlatni, srebrni i olovni. Ona se mora udati za onog koji odabere pravi

kovčeg, onaj u kome je njena slika. Prosci dolaze iz svih krajeva sveta, ali ona ne gaji

ni prema jednom ono što gaji prema Basaniju, i zato je sretna kada nijedan od njih

pre Basanija ne pogađa pravi kovčežić. To, zapravo, može samo pravi čovek –

mudar da ne nasedne na blistavu spoljašnjost, i svestan da se čovek ceni prema

onom što izbija iz njegovog unutrašnjeg bića. Dakle, pravi kovčeg je olovni, i na

njemu piše Na kocku stavlja sve / sve daje ko me uzme. Jedino Basanio jeste kadar

da da sve, ne tražeći zauzvrat lažni sjaj zlata ili srebra.

Radosti budućih mladenaca pridružuju se Basanijev prijatelj Gracijano i Porcijina

sluškinja Nerisa, koji su, zaljubljeni jedno u drugo, strepeli čekajući dan da Basanio

dođe i pokuša da dobije voljenu Porciju, kako bi i oni mogli biti zajedno. Njihovo

slavlje prekida pismo od Antonija koji im poručuje da je izgubio sve što je imao usled

nesreće s brodovima, i da se on sada mora podvrgnuti Šajlokovoj osveti. Basanio i

Gracijano odmah kreću nazad, znajući da su i sami krivi ukoliko njihov prijatelj

nastrada zbog njihove sreće. Porcija nudi mnogo novca da bi se Antonio spasio, i

ona i Nerisa daju svojim verenicima prstenove koje oni moraju čuvati i od kojih se ne

smeju rastajati u ime njihove ljubavi.

Oni se vraćaju, nude Šajloku veliku svotu novca, ali on je neumoljiv. Ni za šta na

svetu on neće odustati od osvete nad čovekom koga mrzi. I sam dužd ga preklinje za

milost, ali Šajlok se ne predaje. Očekuje se dan suđenja, kada će osveta biti

izvršena. Tada Porcija i Nerisa stupaju u akciju. Prerušavaju se u muškarce i

zamenjuju Porcijinog rođaka, doktora prava koji je bio obavezan da dođe na suđenje

i nadgleda čitav taj proces, usled duždeve nemogućnosti da pomogne Antoniju.

Pravnik je poslao pismo navodeći da je bolestan i da šalje izvrsnog mladog

zamenika. Scena u sudnici predstavlja kulminaciju, i obiluje napetošću i

neočekivanim preokretima.

Šajlok nikako ne odustaje tvrdeći da samo želi ono što mu po zakonu i pripada, i

svima se čini da je tragedija na pomolu, jer Antonio je već vezan i samo se čeka da

Jevrejin dobije svoju funtu mesa. No, Porcijijoj dovitljivosti kraj još došao nije,

zapravo, ona se tek bliži kulminaciji i to će biti i najdramatičniji trenutak cele priče.

Porcija zahteva od Šajloka da pažljivo odseče funtu mesa, jer prolije li tek kap krvi ili

uzme gram manje ili više nego što u dokumentu piše, sustići će ga kazna koja preti

da mu uzme celo imanje. Šajloku je to dovoljno – odriče se svega što je kanio da

učini. Pristaje da uzme novac koji mu je nuđen pre suđenja, ali to je nemoguće. On

mora da plati za pokušaj oduzimanja života jednom građaninu tako što će pola

imovine dati Antoniju, a pola državi, dok je sam njegov život u duždevim rukama. Na

kraju, odlučeno je da Šajlok mora promeniti veru i dati sav novac Basaniju i Džesiki.

Basanio i Gracijano, ne prepoznavši svoje maskirane žene, žele da se nekako oduže

tim dobročiniteljima koji su spasili život njihovom prijatelju spasivši tako i njihovo

spokojstvo. Porcija i Nerisa zahtevaju da im se daju dva prstena koje su primetile na

njihovim rukama, ali oni znaju da su se zarekli da će čuvati to prstenje kao svoj život,

pa predlažu da ova dvojica pravednih i mudrih ljudi traže bilo šta drugo (ako hoće i

najveći dragulj na svetu), samo ne ta dva prstena. Međutim, Porcija i Nerisa,

prerušene u mladiće, žele samo ta dva prstena i neće pristati da uzmu ništa drugo.

Ovaj zahtev ostavlja Basanija i Gracijana bez teksta, ali oni shvataju da se moraju

odužiti ljudima koji su upravo spasili sve njih od propasti, i daju to prstenje.

Taj događaj prozrokovaće i drugi deo uzbudljivog raspleta, u kome, nakon što su se

svi bezbedno vratili u Belmont i počeli slavlje srećnog završetka, Porcija i Nerisa

tobože primećuju da njihovi voljeni muškarci ne nose prstenje koje su im dale, i ne

mogu to da im oproste. Posle priče o događajima u sudnici i o čoveku koji je zaslužio

neprocenjivu nagradu (koja je u ovom slučaju taj prsten), Porcija i Nerisa vade

prstenove tvrdeći da su one, nakon što su njihovi prstenovi dati tim mladićima, i same

pripale istim. One su navodno, da bi povratile te dragocenosti, spavale s njihovim

novim vlasnicima.

Mudre devojke puštaju prisutne da neko vreme budu šokirani, a onda im sve

otkrivaju, još više ih zapanjujući. A njihovu zajedničku sreću uvećava vest da su se

Antonijeva tri broda ipak bezbedno vratila

Vilijam Šekspir „Kako vam drago“

O djelu

Šekspirova komedija „Kako vam drago“ (As you like it) napisana je u periodu 1598-

1600. godine, a prvi put objavljena 1623. Ton drame je komičan i romantičan. Radnja

dešavanja je šesnaesti vijek u Francuskoj u izmišljenoj šumi Ardenne. Glavni sukob u

drami - Rosalinda i Orlando su zaljubljeni, ali Rosalinda je nepravedno protjerana iz

dvora vojvode (Duke) Fridrika, Orlanda odbija da prihvati njegov ljubomorni brat

Oliver, a morao je i pobjeći od osvetoljubivog Duke Fredericka.

Sadržaj djela

Sir Rowland de Bois umire, ostavivši iza sebe tri sina: Olivera, Žaka i Orlanda. Prema

običaju primogeniture, velika većina njegov posjeda je prešao u posjed njegovog

najstarijeg sina, Olivera. Iako je Sir Rowland učio Olivera da se dobro brine za svoga

brata, Orlanda, Oliver odbija da to učini. Iz čistog inata, on poriče Orlandovo

obrazovanje, obuku i imovinu pristajući gospodin. Charles, hrvač sa dvora vojvode

Fridrika, dolazi da upozori Olivera od glasina da će u Orlando izazvati Karla da se

bore sljedećeg dana. Bojeći se ukora ukoliko bi potukao plemića, Charles moli

Olivera da se umiješa, ali Oliver uvjerava hrvača da je Orlando nečastan sportista

koji će poduzeti bilo kakva kukavička sredstva potrebna za pobjedu. Charles

obećava da će pretući Orlanda, što oduševljava Olivera. Stari Vojvoda je uzurpirao

prijestolje svog brata, vojvode Fredericka, te je pobjegao u šumu Ardenne, gdje živi

kao Robin Hood uz grupu lojalnih sljedbenika. Duke Frederick omogućava kćeri

Starog Vojvode, Rosalindi, da ostane na dvoru zbog nerazdvojnog prijateljstva sa

njegovom kćeri, Celiom. Dolazi dan kada je na rasporedu Orlandova borba protiv

Charlesa, a žene su svjedoci Orlandove pobjede. Orlando i Rosalinda se tu prvi put

sreću i zaljubljuju jedno u drugo, iako to Rosalinda čuva kao tajnu od svih, čak i

Celie. Orlando se vraća kući sa hrvanja, a njegov vjerni sluga Adam ga upozorava na

Oliverovu urotu protiv Orlanda, jer je ovaj pobijedio na hrvanju i postao još

popularniji. Orlando zbog sigurnosti odluči otići u Ardenne. Bez upozorenja, vojvoda

Frederick koji je Rosalindin stric se predomisli oko njenog ostanka i protjera je sa

dvora. Ona, također, odluči da pobjegne u šumu Ardenne a s njom ide i Celia, koja

ne može da podnese da bude bez Rosalinde, a s njima je i Touchstone, dvorska

luda. Da bi se osigurala na svojim putovanjima, Rosalinda uzima odjeću mladića i

uzima ime Ganimed, dok se Celia oblači kao obična čobanica i daje si ime Aliena.

Duke Frederick je bijesan bijesan zbog nestanka svoje kćeri. Kad on shvati da se

bijeg njegove kćeri i nećakinje poklapa s nestankom Orlanda, vojvoda naređuje

Oliveru da vodi potjeru, prijeteći mu da će mu oduzeti zemljište i imovinu. Frederick

je također odlučio da je vrijeme da jednom zauvijek uništi svog brata pa počinje

podizati vojsku. Stari Vojvoda živi u šumi Ardenne sa grupom gospodara koji su otišli

u dobrovoljno izgnanstvo. On hvali jednostavan život među drvećem, sretan što je

odsutan iz spletke dvorskog života. Orlando, iscrpljen od putovanja i očajan u

pronalasku hrane za svog druga, Adama, dovlači se u Vojvodin logor i drsko govori

da neće jesti sve dok im on ne dadne hranu. Stari Vojvoda smiruje Orlanda i kad

sazna da je on sin njegovog bivšeg prijatelja prihvata ga u svoju družinu. U

međuvremenu, Rosalinda i Celia, maskirane kao Ganimed i Aliena, ulaze u šumu i

sreću zaljubljenog mladog pastira po imenu Silvije koji žali za oholom Phoebe. Dvije

žene kupnju skromnu brvnaru, stada i pašnjeke od Silvija i Corina, a uskoro

Rosalinda isto tako žali za Orlandom. Orlando, zna da je Rosalinda negdje u šumi,

luta kroz šumu i kači ljubavne stihove za Rosalindu na grane drveća. Rosalinda

pronalazi stihove, ali se pretvara da je muško (Ganimed), ona razgovara sa

Orlandom o njegovoj pravoj ljubavi, Rosalindi. Smatrajući je mladićem, Orlando se

povjerava Rosalindi o svojim neodoljivim strastima. Rosalinda, kao Ganimed, tvrdi da

je stručnjak u istjerivanju takvih emocije i obećava mu da će ga izliječiti od ljubavnih

jada, ako on pristane da se pravi da je Rosalinda Ganimed i obeća da će joj se

udvarati svaki dan. Orlando se složi, i ljubavne lekcije započnu. U međuvremenu,

Phoebe postaje sve okrutnija u njenom odbacivanju Silviusa. Kada se Rosalinda

umiješa, prerušena u Ganimeda, Phoebe se beznadežno zaljubljujeu Ganimeda.

Jedan dan, Orlando se ne pojavi na obuci as Ganimedom. Rosalinda, reagirajući na

svoju zaljubljenost u Orlanda, izbezumljuje se kada se Oliver pojavi. Oliver opisuje

kako ga je Orlando sreo u šumi i kako ga je spasio od gladne lavice. Oliver i Celia,

još uvijek prerušena u pastiricu Alienu, odmah se zaljube i dogovore da se ožene.

Kako vrijeme prolazi, Phoebe postaje sve upornija u svojoj potrazi za Ganimedom, a

Orlando se umorni od pretvaranja da je dječak njegova draga Rosalinda. Rosalinda

odluči da završi s tim. Ona obećava da će Ganimed oženiti Phoebe, ako Ganimed

ikada oženi ženu, a ona obvezuje sve njih se da sastanu sljedećeg dana na

vjenčanju. Oni se svi slažu. Dan vjenčanja dolazi, i Rosalinda okuplja različite

parove: Phoebe i Silviusa, Celiu i Olivera, Touchstona i Audrey, kozara kojen on

namjerava oženiti i Orlanda. Grupa se sakuplja prije Starog Vojvode i njegovih ljudi.

Rosalinda, još uvijek prerušena u Ganimeda, podsjeća zaljubljene na njihovihe

različite zavjete, zatim traži obećanje od Phoebe, ako iz nekog razloga ona odbije da

se uda za Ganimeda ona da će se udati za Silviusa, te obećanje Vojvode da će

dopustiti da mu se kćer uda za Orlanda, ako i dalje bude sobodna. Rosalinda ih

napušta sa prerušenom Celiom, pa se obe vraćauju onakve kakve jesu, u pratnji

Himena, bog braka. Himen prisustvuje svečanosti i ženi Rosalindu i Orlanda, Celiu i

Olivera, Phoebe i Silviusa i Audrey i Touchstona. Proslava vjenčanja je prekinuta

sretnom viješću kada dolazi izgubljeni brat Olivera i Orlanda, Žak: dok je sa svojom

vojskom išao da napadne Stagor Vojvodu, pred vojvodu Fredericka je došao

sveštenik koji ga je uvjerio da svoje brige ostavi po strani i da prihvati monaški život.

Frederick mijenja svoj put i vraća na tron Starog Vojvodu. Gosti i dalje plešu, sretni u

spoznaji da uskoro će se vratiti na kraljev dvoru.

Analiza glavnih likova

Rosalinda - kći Starog Vojvode. Smatra se jednom od Šekspirovih heroina, jake

volje, dobrog srca i jako pametna. Umjesto da poražena ode u progonstvo, Rosalinda

koristi svoje putovanje da ode u šumu Ardenne kao priliku da preuzme kontrolu nad

vlastitom sudbinom. Kad je maskirana kao Ganimed-zgodan mladić i kada se nudi

kao učitelj ljubavi svom deagom Orlandu, Rosalindi talenti i čari su u punoj snazi.

Sama Rosalinda je, primjerice, svjesna ludosti romantične ljubavi ali je i oduševljena

tom ljubavlju. Uči ljude oko sebe da misle, osjećaju i vole bolje nego što su ranije,

ona se uvjerava da su dvorjani koji su se vratili iz Ardenne daleko nježniji nego oni

koji su pobjegli u nju.

Orlando - najmlađi sin Sir Rowland de Bois i mlađi brat Olivera. Orlando je atraktivan

mladić koji je radi bratove nebrige, ostao bez džentlmenskog obrazovanja ili obuke.

Bez obzira na to, smatra se da ima veliki potencijal, a to nam dokazuje i njegova

pobjednička bitka s Charlesom. Orlando se brine za starog Adama u šumi Ardenne,

a kasnije rizikuje život da spasi Olivera od gladne lavice, i tako se dokazuje kao pravi

gospodin. On je heroj ove drame.

Stari Vojvoda - otac Rosalinde i zakoniti vladar zemlje u kojoj se drama odigrava.

Nakon što ga je prognao njegov brat Fridrik, Vojvoda živi u izbjeglištvu u šumi

Ardenne sa grupom ljudi, uključujući i Lorda Amiensa i Žaka. Čini se kao da Vojvodi

nije puno stalo do borbe za držati svoje vojvodstvo, jer čini se da je prihvatio ono što

mu život daje. Zadovoljan šumom, tvrdi da je naučio više od kamenja i potoka, nego

što bi naučio u crkvi ili u biblioteci, Stari Vojvoda dokazuje da je dobar i pošten

vladar.

Žak - vjeran gospodaru, on prati Starog Vojvodu u izgnanstvo u šumi Ardenne. Žak je

primjer figure elizabetanske komedije, čovjek opsjednut melanholičnim beznadnim

raspoloženjem. Slično kao sudija u fudbalu, on stoji na marginama, posmatra i

prosuđuje ponašanje ostalih likova. S obzirom na njegovu nesposobnost da

učestvuje u životu, Žak sam odbija da prati Starog Vojvodu i druge dvorjane na dvor,

a umjesto toga odlazi u osamljenički životu u samostanu.

Celia - kći vojvode Fridrika i Rosalinda najdraža prijateljica. Celijina odanost prema

Rosalindi je bez premca, kao što pokazuje njena odluka da je prati u izgnanstvo.

Kako bi putovale, Celia se maskira u pastiricu Alienu. Kao dokaz svoje ekstremne

ljubavi prema Rosalindi i njezine predanosti Oliveru, za kojeg se udaje na kraju

drame, Celia posjeduje srce puno ljubavi i sklona je dubokim, pretjeranim emocijama.

Vojvoda Frederick - brat Starog Vojvode i uzurpator njegovog prijestolja. Vojvoda

Frederick je okrutne prirode i hlapljivog temperamenta a to vidimo kada protjera

nećakinju, Rosalindu, sa dvora, bez razloga. Da Celia, njegova kćer, ne može ublažiti

njegov gnjev pokazuje intenzitet Vojvodine mržnje. Frederick formira vojsku protiv

svog brata, ali stopira svoju osvetničku misiju nakon što sretne starog religiozan

čovjeka na putu ka šumi Ardenne. On mijenja način svog života i postaje monah,

vraća krunu svom bratu.

Literatura

1. T. M. Plaut, „Hvalisavi vojnik“ , eLektire.skole.hr, Koloman Rac

- http://sh.wikipedia.org/wiki/Hvalisavi_vojnik_%28Plaut%29

- http://www.lektire.hr/autor/tit-makcije-plaut/

2. J. B. P.Molière , „Tvrdica“, Beograd - Nolit 1996., Branislav Miljković

- http://hr.wikipedia.org/wiki/Moli%C3%A8re

- http://www.slideshare.net/harunkovacevic1/an-batist-poklenmolijer-tvrdica

- http://www.tabanovic.com/tvrdica.htm

3. J. B.P. Molière , „Tartif “ , Beograd - Nolit 1996., Branislav Miljković

- http://sh.wikipedia.org/wiki/Tartuffe

- http://hr.wikipedia.org/wiki/Tartuffe

4. W. Shakespeare, „Mletački trgovac“ , Velimir Tivojinović

- http://sr.wikipedia.org/sr-el/Mletacki_trgovac

- http://sh.wikipedia.org/wiki/William_Shakespeare

- http://bs.wikipedia.org/wiki/Mleta%C4%8Dki_trgovac

5. W. Shakespeare, „Kako vam drago“ , Velimir Tivojinović i Borivoje Nedić