Br. 15 j u n 2012 .

SPECIJALIZOVANI

PRAVO GRA\ANA,OBAVEZA DR@AVE

„Ve}a transparetnost lokalnih samouprava – PRAVO GRA\ANA, OBAVEZA DR@AVE“

Svaka vlast voliposlu{ne novinareUporedni intervju sa trenerima istra`iva~kognovinarstva: Rad u lokalnim medijima je opasanizazov Istra`ivanje Grada: Gradski bud`et kao{vedski sto ^a~anske: Bratska pomo} ili kako su o dodeli novca udru`enjima odlu~ivali i osniva~ijednog od njih Finansiranje lokalnih medija: Ni{ki mediji pod kontrolom vlasti? Kikindskavoda: I miris i ukus i boja Sugestije i preporuke za komunikaciju sa medijima i gra|anima

e verujem da postoji realna po-treba, odnosno interes, lokalnihsamouprava da pobolj{avajuodnos sa lokalnim medijima. Je-dan broj medija se finansira izsamih lokalnih bud`eta, pa su

samim tim u podre|enom polo`aju u odnosuna lokalnu samoupravu i prakti~no su u po-dani~kom polo`aju. Mediji koji nisu na lokal-nom bud`etu, nisu interesantni lokalnim sa-moupravama, do`ivljavaju se kao neprijate-lji, njihov finansijski polo`aj je te`ak, pad pro-fesionalnog standarda i uticaja je evidentan.Lokalne samouprave su komunikaciju sa jav-no{}u svele na marketing, a lokalni javni ser-visi, odnosno, mediji koji bi to trebalo da bu-du, predstavljaju platformu za promociju vla-daju}e politi~ke elite.

Ovo je zapa`anje Pe|e Obradovi}a koji je uokviru NUNS-ovog projekta Ve}a transparetnostlokalnih samouprava – PRAVO GRA\ANA, OBA-VEZA DR@AVE upu}ivao novinare i urednike a-~anskih novina u tajne istra`iva~kog novinar-stva. Kao {to se mo`e videti iz intervjua sa tre-nerima koje objavljujemo na 2. strani, ali i iz nji-hovih sugestija i preporuka, sli~no misle i ostaliu~esnici projekta.

Nije, naravno, tajna da svaka vlast voli samoposlu{ne i po mogu}stvu besplatne novinare.Srbija u tome nije poseban izuzetak, ali nesofi-sticiranost kojom se trojstvo vlast-mediji-no-vac uspostavlja i odr`ava ve} decenijama do-bija obrise profesionalne kataklizme. Doda li setome pravilo da u malim sredinama vladaju„veliki“ bogovi jasno je da su novinari lokalnih

medija izlo`eniji pritiscima nego njihove kole-ge u nacionalnim ku}ama. I ne samo pritiscima,nego i isku{enjima sau~estvovanja u neprirod-nim savezima, mitu i korupciji.

Maksima „svako ima svoju cenu“ u novijojistoriji srpskog urnalizma ima samo jedan do-datak – malu. Razu|ena medijska mre`a sa sto-tinama suvi{nih (nazovi) televizija, radija, novi-na i portala u~inila je novinare najmanje pla}e-nom radnom snagom me|u svim tzv. intelek-tualnim zvanjima.

Prirodna posledica takvog statusa je velikafluktuacija u bolje pla}ene profesije, posebnoone koje po mi{ljenju nedovoljno obrazovanihimaju veze, iz novinarstvo u PR i marketing. Ta-kva relacija nije neobi~na ni za Beograd, uklju-~uju}i i dr`avne organe, ali u unutra{anjosti jeto pravilo novog homo duplexa - pola novinar,pola PR, odnosno ni jedno ni drugo – pove}a-lo zavisnost medija i novinara od politike.

Mediji koji ele da odr`e profesionalan nivo,bez obzira na vlasni~ku poziciju, nisu dobrodo-{li. Na temi projekta, ve}oj transparentnosti ra-da lokalnih samouprava posebno kada je re~ okontroli tro{enja bud`eta, prelamaju se svi pro-blemi koji mu~e i novinare i gra|ane. Deo seri-jala koji je pred vama to plasti~no pokazuje imo`e poslu`iti kao platforma vlastima u ono-me {to treba da menjaju ako ele, za {ta se de-klarativno zala`u, objektivno novinarstvo, ali isamim medijima i medijskim udru`enjima dasvoje snage usmere ka onome {to im je iosnovni cilj – profesionalizaciji novinarstva ko-je }e biti isklju~ivo u slu`bi javnosti i gra|ana.

Jelka Jovanovi}

N

Akcija u Ni{u: Gra|ani veoma zainteresovani za rad lokalnih samouprava

IIIj u n 2 0 1 2 . specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMAII j u n 2 0 1 2 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

redakcijama lokalnih me-dija u Srbiji sa novinari-ma i urednicima radili sutreneri Centra za istra`i-va~ko novinarstvo iz Bo-sne i Hercegovine i iz Sr-

bije: Miranda Patru~i}, Dino Jahi}, Pe-|a Obradovi} i Branko ^e~en. U raz-govoru sa troje od njih lako se uo~ava-ju svi problemi sa kojima se suo~avajunovinari u unutra{njosti Srbije.

[ta ste o~ekivali od anga`mana ka-da vas je NUNS pozvao?

PE\A OBRADOVI]: Rad sa lokalnimmedijima u Srbiji je izazov. Prethodnaiskustva u radu sa njima uverila su meda je nepodno{ljivo dug period o~ajnogpolo`aja lokalnih medija ostavio stra-{ne posledice na redakcije lokalnih me-dija i na~in na koji rade. Bez obzira napostavljene ciljeve projekta, znao samda je moj zadatak da redakciju uverimda je mogu}e raditi bolje, temeljnije, daima smisla razbiti barijere koje stoje iz-me|u novinara i dobrog izve{tavanja,postaviti pitanje koje niko ne postavlja,insistirati na odgovoru, pa i sukobiti sezbog toga sa kakvim lokalnim politi~a-rem, funkcionerom aparat~ikom.

DINO JAHI]: Iako pomalo ispraznozvu~i, zaista sam o~ekivao jedno novoiskustvo, jer sam do sada radio raznetreninge i edukacije, ali nikada na ova-kav na~in: dugotrajno, uz konstantanrad na tekstovima, a na daljinu. Bilomi je zanimljivo da istra`ujem teme nalokalnom nivou, bliske gra|anima, aliu potpuno drugoj dr`avi i okru`enju. I{to je najva`nije, da smanjim svojao~ekivanja i navike - sa istra`ivanjamilionskih iznosa na iznose od neko-liko hiljada eura. Smatrao sam to pro-fesionalnim izazovom.

MIRANDA PATRU^I]: O~ekivala samzanimljivo iskustvo rada sa novinarimaiz lokalnih sredina. Kada god sam narazli~itim konferencijama sretala ljudeiz manjih medija, ~inilo mi se da oniuvijek imaju vi{e za re}i kad su u pita-nju teme koje direktno poga|aju ljude,ali da nemaju priliku i mogu}nosti o to-me izvje{tavati kako bi eljeli i trebali.

Sa kakvim ste utiscima zaklju~ilianga`man?

PE\A OBRADOVI]: Dodaci su {tam-pani i pro~itani u Kru{evcu. I samo jeto va`no. Objavljene su pri~e koje Kru-{evljani do sada nisu imali prilike da~itaju i saznali su kako se tro{i jedandeo njihovog novca. Kada smo po zi-dovima redakcije selotejpom polepilistrane prvog dodatka koje smo napra-vili, pogledi i osmesi ljudi u redakcijiGrada sva su satisfakcija koja mi je,kao uredniku, bila potrebna.

DINO JAHI]: S obzirom da kolege iz^a~ka do sada nisu imale puno iskustvau istra`iva~kom novinarstvu, a da smotekstove pripremali i objavljivali u vrije-

me izbora, kada su oni imali mnogodnevnih obaveza, uglavnom sam zado-voljan ura|enim. Objavili smo {est istra-`iva~kih tekstova baziranih na velikombroju podataka i informacija i omogu}i-li gra|anima a~ka da steknu bolji uvidu to na koji na~in njihova lokalna vlastraspola`e bud`etskim sredstvima.

MIRANDA PATRU^I]: Da je moglobolje, moglo je. Iskustvo je pozitivno,da sam neke stvari mogla i trebala dru-ga~ije uraditi, mogla sam. Mislim da jeuvo|enje istra`iva~kog novinarstva ulokalnu zajednicu odli~na ideja, jer ba{na tim nivoima korumpirani zvani~-nici rade {ta ho}e i nema ih ko zausta-viti. Mislim da je zbog toga {to je malazajednica i {to svako svakoga zna, pu-no te`e baviti se istra`iva~kim novi-narstvom na lokalnom nivou.

Opi{ite saradnju sa lokalnim me-dijima: {ta je bilo te{ko, {ta lako, da liste zadovoljni u~injenim, da li vamse ~ini da su novinari zadovoljni u~i-njenim, {ta je moglo bolje?

PE\A OBRADOVI]: Uvek sve mo`ebolje, pa to i nije neko pitanje o komesam mnogo razmi{ljao. Redakcija Gra-da radi u te{kim uslovima, to nije velikaredakcija, naprotiv, tih nekoliko ljudi ra-di svaki dan lavovski posao da bi slede}ibroj iza{ao. Zato je ovaj projekat za njihbio krupan zalogaj. Ne bi bilo pristojnobiti nezadovoljan ura|enim. Ljudi suuspeli da obave posao sa kojim se i ve}eredakcije mu~e, otvoreno rizikuju}i svo-je odnose sa lokalnim politi~kim partija-ma. Stekao sam utisak da su i novinariGrada zadovoljni onim {to su uradili, alito je moj utisak, to je pitanje za njih.

DINO JAHI]: Na po~etku je najva`ni-je, ali i najte`e, bilo da pomirimo dvakoncepta rada: dugotrajno i detaljno is-tra`ivanje na koje sam ja navikao, te br-`i, jednostavniji rad na koji su naviklekolege iz a~ka. Ta dva koncepta je ne-mogu}e pomiriti za {est mjeseci, ali mi-slim da smo ih doveli na jedan svimaprihvatljiv nivo. Osim toga, iako smona raspolaganju imali sve moderne teh-nologije i na~ine komuniciranja, rad nadaljinu pokazao se mnogo te`im nego{to sam o~ekivao. Njihove dnevne oba-veze, moje dnevne obaveze, telefonskiumjesto susreta u`ivo... oduzimali sudragocjeno vrijeme i usporavali rad.Tako da bi se najve}i dio posla radio utrenucima kada sam boravio u ^a~ku.Upravo ovaj rad na daljinu sa gotovo

nepoznatim ljudima je bilo veliko isku-stvo za mene. Mislim da je ova saradnjasa kolegama iz a~anskih bila korisna ida }e u budu}nosti mo}i iskoristiti nekeod stvari koje smo sada skupa radili.

MIRANDA PATRU^I]: Pe|a (PredragBlagojevi}) je odli~an novinar, vrlo na-prednog razmi{ljanja u odnosu na ve}i-nu novinara u regionu koje sam upozna-la. Imali smo odli~nu saradnju, dogovoroko na~ina rada i tekstova. Mislim da suideje bile jako dobre. Najve}i problem jebilo vrijeme. Novinari su zauzeti dnev-nim poslovima i te{ko je iza}i iz ma{inei posvetiti se projektu koji zahtijeva pu-no vi{e vremena. Za stvarno istra iva~-ko novinarstvo novinar mora biti posve-}en jednoj temi maksimalno tokom da-na, nekoliko mjeseci. To se posebno od-nosi na medij tipa web portala koji je je-dino aktuelan ako se stvari objavljujuodmah, a Ju`ne vesti su mala redakcija tesamim tim nije bilo mogu}e odvojiti do-voljno vremena za projekat. Kako sambila ubije|ena da Pe|a ima sve pod kon-trolom, nisam obra}ala toliko pa`nje narokove. Mislim da smo oboje potcijenilivrijeme koje nam je potrebno za okon-~anje ovog projekta. Trebalo je vi{e iz-dvojiti za tro{kove samog rada. Dijelomje tajming projekta bio pogre{an zbog lo-kalnih izbora i prezauzetosti oko pokri-vanja de{avanja.

Opi{ite saradnju sa lokalnim samo-upravama: {ta je i{lo te{ko, {ta lako, ka-kvu komunikaciju sa njima ste imali?

PE\A OBRADOVI]: Niko ne voli damu zagledate u nov~anik. Problem je{to vlasti lokalni bud`et vide kao svojnov~anik, a ne kao kasu svih gra|ana.Sve {to nije bilo u interesu aktuelne vla-daju}e garniture bilo je muka pribaviti,mnogi dokumenti ostali su nedostup-ni. Ipak, puno je nezadovoljnih politi-~ara i lokalnih ~inovnika posle objavlje-nih dodataka. To je, valjda, pokazateljdobro ura|enog posla. Sa druge strane,iznena|uje ravnodu{nost sa kojom sulokalni politi~ari priznali da je partijskaknji`ica najva`nija kvalifikacija za do-bijanje radne knji`ice i posla u javnompreduze}u, ustanovi, lokalnoj admini-straciji. To je dramati~an simptom ko-jim bi dru{tvo moralo da se pozabavi.

DINO JAHI]: Saradnja je uglavnombila u redu s obzirom da smo od grad-skih vlasti dobili ve}inu podataka i infor-macija koje smo tra ili. Najte`e su i{li in-tervjui, posebno u tekstovima u kojima

je bilo jasno da }emo prozvati gradskefunkcionere ili uposlenike zbog propu-sta. Kolege iz ^a~anskih su za stvari nakojima svakodnevno rade navikli odla-ziti u kancelarije gradske uprave i raditiintervjue na licu mjesta. Po{to se ovogaputa radilo o slo`enijim temama, de{a-valo se da osobe koje smo eljeli intervju-isati te`e pristaju na razgovor na taj na-~in. Posebno je nezgodno bilo tokom ra-da na pri~i O dodeli novca udru`enjimaodlu~ivali i osniva~i jednog od njih. Mno-gi sagovornici su odbili pri~ati, a u Grad-skoj upravi za lokalni ekonomski razvojsmo do ivjeli neugodnost, u jednom tre-nutku na ivici fizi~kog obra~una. Vlaji-slav Papi}, na~elnik Uprave, govore}i daje nezadovoljan ranijim pisanjem ^a-~anskih urlao je na nas da smo neobjek-tivni i jednostrani - iako smo upravo do-{li razgovarati sa njim, dakle, uzeti drugustranu pri~e! - vrije|ao nas je, a ~ak je iprijetio, izme|u ostalog govore}i da su senekada takve stvari rje{avale dvobojima.To je trajalo petnaestak minuta i bila jejedna od neugodnijih situacija u mojojnovinarskoj karijeri.

MIRANDA PATRU^I]: Novinari sudobijali informacije ali ne uvijek u for-mi u kojoj su one bile tra`ene/potreb-ne. Postupak pristupa informacijamaje dugo trajao i zvani~nici su ih vi{e na-stojali ubijediti da nema problema ne-go re}i stvarno stanje. Ve}ina informa-cija je bila dostupna u hard copy, vrlomalo se toga moglo na}i na netu.

[ta je po va{em mi{ljenju najve}iuspeh ovog projekta?

PE\A OBRADOVI]: To {to su objavlje-ne pri~e koje do sada ljudi u svojim lokal-nim sredinama nisu imali prilike da vide,i to {to su redakcije bile uporne da pofesi-onalno urade svoj posao. To je dokaz datreba u~initi sve da lokalni mediji zau-zmu poziciju i ulogu koja im pripada.

DINO JAHI]: Najve}i uspjeh je defi-nitivno pri~a O dodeli novca udru`e-njima odlu~ivali i osniva~i jednog odnjih u kojoj smo dokazali da su odre-|eni uposlenici gradske uprave bili udirektnom sukobu interesa. Uspjeh jei to {to smo svih {est pri~a, odnosno,oba dodatka objavili uspje{no, sa ma-lim zaka{njenjem, ali u skladu sa svimstandardima novinarske profesije.

MIRANDA PATRU^I]: Probu|ena e-lja novinara da se bave istra iva~kim no-vinarstvom, pokretanje tema o kojima senije raspravljalo u tolikoj mjeri.

SLI^NO I U SRBIJI I U BOSNIDa li mo`ete da uporedite iskustvo iz Srbije sa svojim iskustvom u BiH,

ali i sa radom u CIN-u kao mediju?

DINO JAHI]: U principu, mislim da nije tolika razlika u odnosu BiH - Srbija, koliko u od-nosu CIN - lokalni medij. U CIN-u smo navikli da na pri~ama radimo mjesecima, sa stotina-ma poslanih zahtjeva za pristup informacijama, sa desetinama obavljenih intervjua i od-lazaka na teren, te velikim brojem prikupljenih dokumenata. Kolege iz ve}ine drugih me-dija u Srbiji, ali i u Bosni nisu navikli na takav princip rada, {to je i o~ekivano s obzirom narokove za izdavanje novine, potrebu da svoj web sajt popunjavaju na dnevnoj bazi i sli~-no. Rad dnevnih, posebno lokalnih medija se uglavnom zasniva na principu: jedan ili dvadokumenta plus jedan ili dva intervjua = pri~a. Upravo je tu najte`e bilo pomiriti dva na-~ina rada, ali mislim da smo u kona~nici uspjeli.

MIRANDA PATRU^I]: CIN je potpuno druga~ija vrsta medija. Na{i novinari se samo baveistra`iva~kim novinarstvom i imaju mjesece na raspolaganju za rad na odre|enoj temi. Mi-slim da bi problemi i situacija bili potpuno isti kao u Srbiji da smo dio dnevne redakcije.

Kako upore|ujete komunikaciju novinara sa lokalnim samoupravama u BiHi Srbiji?

DINO JAHI]: Opet nisam primjetio razliku Srbija - BiH, nego razliku CIN - ^a~anske. Mi uCIN-u obi~no zahtjevamo da sve odgovore, posebno statistike i finansije, dobijemo pisa-nim putem, ovjerene od institucija. U a~ku se de{avalo da u jednoj posjeti zgradi gradskeuprave dobijemo pola potrebnih papira, ~ak i bez zahtjeva za pristup informacijama. Do-sta stvari se zavr{avalo na neslu`benoj i prijateljskoj osnovi, {to se mo`e pokazati i kao do-bra stvar - brz i jednostavan na~in da se do|e do podataka - ali i kao negativna: na primjer,nepotpuni odgovori. Tako|e, neslu`beni odgovor za sobom povla~i manje odgovornosti.

MIRANDA PATRU^I]: Mislim da je nama kao „strancima“ puno lak{e dobiti informacije izlokalnih sredina u BiH, nego je ljudima koji `ive u lokalnim sredinama. U maloj sredini svisve znaju i samim tim ni pitanja koja se postavljaju nisu ista i nivo tra`enja odgovornosti istraha novinara da se ne zamjeri su ve}i. Sa druge strane, razotkrivanje korupcije od stranelokalnog novinara ima ve}u te`inu na de{avanja u lokalnoj zajednici i te`e ih je opravdati.

Uporedni intervju sa trenerima istra`iva~kog novinarstva

OPASAN IZAZOV RAD U LOKALNIM MEDIJIMA

Zadatak trenera jeda redakciju uvereda je mogu}e raditi bolje, temeljnije, da imasmisla razbiti barijere koje stoje izme|u novinara i dobrogizve{tavanja, postaviti pitanjekoje niko ne postavlja, insistirati na odgovoru, pa i sukobiti se sa kakvim lokalnimpoliti~arem, funkcioneromaparat~ikom

UAutor: Nada Budimovi}

ovac Kru{evljana, pore-skih obveznika, politi~kepartije iskoristile su, po-slednjih 12 godina, kakobi zadovoljile apetite svog~lanstva i uticale na ko-

zmeti~ko ulep{avanje op{te socijalneslike u gradu u kome je skoro svakidrugi zaposleni, istovremeno, ostaobez zaposlenja.

U poslednjoj deceniji, Kru{evac jeizgubio 4.000 stanovnika, oko 10.000ljudi ostalo je bez posla, ali je zatobroj zaposlenih koji platu primaju izlokalnog bud`eta uve}an za tre}inu.Kako sami ~elnici lokalnih ogranakapoliti~kih partija, priznaju, „ulazni-ca“ u svet dr`avne slu`be bila je par-tijska knji`ica.

Prema podacima do kojih je do{laredakcija „Grada“, nakon demokrat-skih promena 2000. godine Kru{evacje dobio 605 novih zaposlenih u grad-skom javnom sektoru, {to je ravnootvaranju dva nova javna preduze}aveli~ine gradskog Vodovoda.

Na osnovu informacija dobijenihod javnih preduze}a i ustanova, te ob-javljivanih u slu`benim listovima,skup{tinskim dokumentima i izve{ta-jima, u gradskoj administraciji, usta-novama i javnim preduze}ima ~iji jeosniva~ Grad Kru{evac, u trenutkuprikupljanja podataka, na neodre|enovreme, zaposleno je bilo 2305 ljudi,{to je, u odnosu na 2000. godinu, kadaje u njima radilo 1717 zaposlenih, vi{eza 34 odsto.

Istra`ivanje Grada pokazuje da upetnaestak gradskih ustanova radi1109 zaposlenih, u odnosu na 812, ko-liko ih je bilo 2000. Godine. U javnim

preduze}ima, kojih ima ukupno se-dam, radi 1195 stalno zaposlenih, dokih je 2000. godine bilo 905.

To zna~i da je, u odnosu na ukupanbroj zvani~no radno anga`ovanih, ulokalnom javnom sektoru „uhleblje-nje“ na{lo vi{e od 11 odsto zaposlenihKru{evljana, ~ija se plata ili direktno

ispla}uje iz bud`eta grada Kru{evca ilise bud`etskim transferima indirektnosubvencioni{e

„PARTIJSKA“ KVALIFIKACIJA: Da jedr`ava, odnosno lokalna samouprava,najbolji poslodavac, a javna preduze}ai ustanove najzgodnije za naimrivanjepartijskih kadrova, postalo je vidljivove} u prvim godinama nakon prome-na, a intenzivno „popunjavanje“ firmina bud`etu krenulo je uporedo sa pro-padanjem bankarskog sektora i velikihdru{tvenih preduze}a, te, uglavnomlo{im privatizacijama. Koalicije kojesu se smenjivale na vlasti, od svojih~lanova sve ~e{}e su dobijale zahteveda se, umesto u nekada tra`enim dru-{tvenim preduze}ima, zaposle u jav-nom sektoru.

Na ruku ovim zahtevima i{la je i ~i-njenica da za zapo{ljavanje ni ustano-ve ni javna preduze}a nisu bili obave-zni da raspisuju oglase, pa su se, {to naupra`njenim, {to na novootvorenimradnim mestima uglavnom „udomlja-vali“ pripadinici partija na vlasti ili ~la-novi njihovih u`ih i {irih porodica.

^injenice da je godinama unazadu javnom sektoru „cvetalo“partijsko zapo{ljavanjeo vi-{e ne pori~e nijedan stra-na~ki lider. Svaki, me|utim,tvrdi da su „oni drugi“ to ~i-nili vi{e.

- Ta~no je to. Sve politi~-ke partije koje su dolazile navlast posle 2000. su politi~kizapo{ljavale. Mi smo bili navlasti i mi smo zapo{ljavalina{e ~lanove, to je realnost.,ali smo za razliku od ostalihvodili ra~uuna i najmanjesmo zaposlili na{ih ~lanova.

Ako smo primili tri na{a,jednog smo primili koji nije~lan nijedne politi~ke sparti-je. Sve ostale su zapo{ljavalevi{e – ka`e za GRAD Mom-~ilo Duvnjak, okru`ni pred-sednik radikala u Kru{evcu,koji su u Kru{evcu, u koali-

ciji sa DSS-om i SPS-om bili na vlastiod lokalnih izbora 2008. do jula 2009.godine, kada je vlast u gadu preuzelakoalicija DS-SPS-G17Plus-JS.

Na isti na~in govori i DraganAzdejkovi}, lider kru{eva~kog DSS,koji je vi{e od sedam godina upra-vljao gradom - od 2002. kao predsed-nik op{tinskog Izv{nog odbora, a od2004. do polovine 2009. godine kaogradona~elnik.

- Zapo{ljavanja u javnom sektoru jebilo, ali nije sve samo politi~ko zapo-{ljavanje. Kod nekih javnih preduze}aje, dodu{e samo jednim delom, do{lodo pove}anog zapo{ljavanja zbog {ire-nja delatnosti. Ipak, to je sve mnogomanje od broja koji je zapo{ljavan.Ostalo je bilo partijsko namirivanje –priznaje on.

Prema njegovim re~ima, bar dvetre}ine novozaposlenih do{lo je iz re-dova „vlasnika“ partijskih knji`icasvih stranaka koje su od 2000. bile navlasti.

- Da budemo realni, vi ne mo`eteljude da ostavite bez hleba. Da li su ihzaposlili DS ili DSS ili SRS svejedno,ali, tvrdim da bi se, kada bi se proveri-

li spiskovi ljudi zaposlenih u vremedok smo mi bili na vlasti, na{lo sigur-no vi{e od 30 odsto ljudi koji su zapo-sleni, a da nisu bili ~lanovi stranke –navodi Azdejkovi}.

Takav „kadrovski“ kriterijum do-veo je i do lo{e strukture zaposlenih ujavnom sektoru. U pojedinim javnimpreduzecima, ~ak tre}ina zaposlenihradi u administraciji. U Gradskoj to-plani danas od 205 stalno zaposlenih,oko 80 radi u administraciji, u javnimkomunalnim preduze}ima se re`ij-skim poslovima i menad`mentom ba-vi 81, a sektorom razvoja 57 od ukup-no 310 zaposlenih. U lokalnom jav-nom medijskom servisu – Radiotele-viziji Kru{evac, od 95 stalno zaposle-nih 75 ima srednju {kolu ili ni`i stepenobrazovanja dok su, od 16 radnikaCentra za socijalni rad, koje finansirabud`et Kru{evca, samo osam predsta-vlja stru~njake za rad sa korisnicima.

- Kao u privredi 80-tih godina kada

su primani ljudi bez plana, bojim se dasmo se tako pona{ali svi i u javnimpreduze}ima. Ogroman je pritisak lju-di za koru hleba, ali postoji granica i ujavnom sektoru i mislim da budu}avlast, ma ko to bio, mora da skupi hra-brost i da te probleme re{ava na drugina~in –potvr|uje i Miodrag \idi}, vi-soki funkcioner DS-a i dr`avni sekre-tar u Ministarstvu finansija, koji je doposlednjih strana~kih izbora u2008.godine bio predsednik gradskog odbo-ra DS-a.

REALNI SEKTOR – PREPOLOVLJEN:Nasuprot rastu zaposlenosti u javnomsektoru, statistika o zaposlenosti uop-{te u Kru{evcu je vi{e nego upozora-vaju}a. Od oko 45000 radnih mestapre 2000. godine, u Krusevcu je, pre-ma podacima Republi~kog zavoda zastatistiku, u poslednjem kvartalu2011. godine zvani~no bilo 20.440 za-poslenih.

Prema istom izvoru, u dr`avniminstitucijama, zdravstvu, obrazovanjui socijalnoj za{titi zaposleno je oko6300 ljudi, {to zna~i da se novcem po-reskih obveznika, {to iz republi~kog,{to iz bud`eta Kru{evca, finansirajuzarade za oko 8.600 radnika. To zna~ida vi{e od 40 odsto zaposlenih Kru{e-vljana radi u javnom sektoru.

Taj procenat je, pre samo osamgodina, ta~nije 2004. godine, premapodacima objavljenim u Prostornomplanu Grada Kru{evca, iznosio 16odsto.

Sa druge strane, svega 6000 Kru{e-vljana, uklju~uju}i i vlasnike, radi uoko 4000 preduzetni~kih radnji,uglavnom u oblasti zanatsko-uslu-`nih i trgovinskih delatnosti.

Kru{evac, ina~e, prema informaci-jama u nedavno izdatoj publikaciji ko-ju je Grad Kru{evac {tampao kao vo-di~ za investitore, ima 67 odsto radnosposobnog stanovni{tva, {to, u odno-su na rezultate poslednjeg popisa pre-ma kojima ovaj grad ima 130.000 sta-novnika, ~ini oko 80.000 ljudi, a pre-ma statistici Nacionalne slu`bve zapo-{ljavanja, stopa nezaposlenosti iznosi34 odsto i za osam odsto je ve}a od re-publi~kog proseka.

To je i razlog {to se Kru{evac odne-davno na{ao u grupi gradova saenormno visokom nezaposleno{}ukoje }e Vlada posebno pratiti, a {to sumu, u okviru stimulativnih mera zazapo{ljavanje, odobrene subvencije zaotvaranje novih radnih mesta sa 300do 400.000, umesto standardnih100.000 dinara.

Objavljeno: Grad, Kru{evac, 11. maja 2012.

Istra`ivanje Grada

GRADSKI BUD@ET KAO [VEDSKI STOSve vlasti od demokratskih promena 2000. udomljavale svoje partijskekadrove u administraciji, javnim preduze}ima i ustanovama, da bi sedanas na rashode zaposlenih tro{ilo vi{e od tre}ine gradskog bud`eta

KO JE NAJVI[E ZAPO[LJAVAOAko bi se posmatrao u procentima, najve}i porast broja zaposlenih koji se finansira-ju sredstvima gradskog bud`eta bele`e Sportski centar, Turisti~ka organizacija i Centar zasocijalni rad. Prve dve ustanove imaju stopu zapo{ljavanja od oko 130 odsto, Sportski cen-tar jer je sa 25 stigao do 58 zaposlenih koji se finansiraju iz bud`eta, a Turisti~ka organiza-cija jer je od troje do{la do sedmoro zaposlenih. Centar za socijalni rad, bele`i stopu rastabroja zaposlenih koji se finansiraju iz gradskog bud`eta od 220 odsto, po{to je broj zaposle-nih koje finansira lokalna samouprava porastao sa 5 na 16. Blizu 100 odsto novozaposlenihna bud`etu imaju Spotrski centar (sa 25 na 58 zaposlenih), i Istrorijski arhiv (sa 18 na 32).

Po broju novozaposlenih u ustanovama, ipak, „{njur“ nosi Ustanova za pred{kolskovaspitanje „Nata Veljkovi}“. U njoj je 2000. godine radilo 330 stalno zaposlenih. Danas ihje 440, od ~ega se 433 finansira iz gradskog bud`eta.

Kada je re~ o javnim preduze}ima u kojima se zaposleni ne finansiraju direktno iz bu-d`etskih sredstava, ali se kroz pla}anje usluga iz bud`eta, a i kroz takozvane transfere isubvencije za teku}a i kapitalna ulaganja bud`etska sredstva prelivaju u njihove fondove,Poslovni centar ubele`io je najve}u stopu zapo{ljavanja, blizu 100 odsto (sa 93 na 184 za-poslena). U Vodovodu je broj stalno zaposlenih porastao za 88, sa 231 na 319, u Javnnomkomunalnom za 63, sa 247 na 310, u Toplani za 65, sa 140 na 205, dok se broj zaposlenih,uz povremene oscilacije, nije bitnije menjao u Direkciji za urbanizam i izgradnju.

U medijskoj ku}i RTK broj stalno zaposlenih je mu odnosu na 2000. manji za 23, sa 117na 95, ali je ovaj javni servis u me|uvremenu izgubio dva od ~etiri medija, izdvajanjemnedeljnika „Pobeda“ i ga{enjem Drugog programa Radio Kru{evca.

JAVNE SLU@BE RASTU - PLATE KASNEPrema prose~noj neto zaradi, na listi gradova i op{tina, Kru{evac se krajem2011. godine, sa prose~nim primanjem od 31.913 dinara, na{ao na 91., dokje 2004. godine, sa 12.754 dinara prose~ne zarade, bio na 54. mestu. Istovre-meno, prose~ne zarade u gradskoj administraciji i pojedinim javnim predu-ze}ima i ustanovama, znatno su vi{e od proseka u drugim sektorima. U Grad-skoj upravi, na primer, prose~na plata iznosi 39.000 dinara, u JP Poslovni cen-tar je oko 35.000, a u JP Vodovod oko 36.000 dinara, pokazuju podaci kojesmo dobili od ovih institucija.

Ipak, „nazidan“ javni sektor, uz nedostatak realnog posla i prihoda gra|a-na, ve} vi{e od godinu dana bori se sa finansijskim te{ko}ama, pa su, zbog ka-{njenja zarada i drugih prinadle`nosti, tokom pro{le godine u nekoliko navra-ta najavljivani {trajkovi u javnim preduze}ima i ustanovama, a u Javnom ko-munalnom preduze}u i odr`ani.

N

Dino

Jahi

}

Mira

nda P

atru

~i}

Pe|a

Obr

adov

i}

VIVj u n 2 0 1 2 .

specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

Autor: Neboj{a Jovanovi}

z gradske poreske upraveka`u da popis obveznika ni-su mogli sami obaviti jer ni-su imali dovoljno zaposle-nih, pa su zato anga`ovaliudru`enje koje je upravo sa

tim projektom apliciralo na konkursu zadodelu sredstava. Predstavnici drugihudru`enja sa kojima su razgovarali no-vinari a~anskih novina, ka`u da bi i sa-mi prijavili takav projekat da su znali daje to mogu}e, te da nije u redu {to je„Bratska pomo}“ dobijala toliko ve}i iz-nos od ostalih.

- Nemogu}e je dodeliti tolika sredstvajednom udru`enju, a velikom brojuudru`enja ni{ta ili krajnje skromnasredstva - ka`e Obrad Lukovi}, predsed-nik udru`enja „No mobing“ iz a~ka.

Me|u osniva~ima „Bratske pomo}i“nalaze se i funkcioneri gradske uprave,od kojih su neki, kao ~lanovi komisije,u~estvovali i u odlu~ivanju o tome koji}e projekti biti izabrani za finansiranje.Predsednik udru`enja odbio je da raz-govara sa novinarima ^a~anskih novi-na, a oni sagovornici koji su pristali narazgovor, ka`u da ne vide sukob intere-sa u tome.

Nemanja Nenadi}, programski direk-tor „Transparentnosti Srbija“, ka`e dasvako mo`e biti ~lan neke organizacije ida to samo po sebi ne mora da bude su-kob interesa. Ipak, obja{njava da to neva`i u ovom slu~aju, jer su osniva~i udru-`enja ujedno i dr`avni slu`benici koji sukao ~lanovi komisije u~estvovali u raspo-deli novca iz gradskog bud`eta i koji susvom udru`enju dodelili sredstva.

OSNIVA^I – FUNKCIONERI: Prema po-dacima „Agencije za privredne registre“(APR) Srbije, udru`enje „Bratska po-mo}“ osnovano je u ^a~ku 27. maja2007. godine, kao nestrana~ko, nevladi-no i neprofitno.

U Odluci o osnivanju navedeno je dasu ciljevi i zadaci udru`enja: „nau~no istru~no istra`ivanje, pru`anje nepo-sredne pomo}i u informisanju i obrazo-vanju gra|ana u domenu kulture, nau-ke, {kolstva, medicine, ekologije, ljud-skih prava i demokratije kako bi se po-digao obrazovno - kulturni nivo gra|a-na i razvila svest o potrebi permanent-nog sticanja obrazovanja“.

Me|u 16 osniva~a udru`enja bio jeSlobodan Jovanovi}, koji je zakonski za-stupnik, odnosno, predsednik udru`enja.

Sa Jovanovi}em su novinari ^a~an-skih novina `eleli razgovarati o udru`e-nju i njegovim aktivnostima. Me|utim,iako je dan ranije pristao, odbio je razgo-vor i dogovor o terminu intervjua, te jeprekinuo telefonsku vezu. Kako bi zado-voljili pravila profesije, novinari su muuputili jo{ jedan poziv za intervju putemSMS-a, ali odgovor nikada nije stigao.

Osim Jovanovi}a, me|u osniva~ima„Bratske pomo}i“ nalaze se i imena ne-koliko funkcionera gradske vlasti. Slavi-

ca Maksimovi} {ef je Slu`be bud`eta ugradskoj upravi. Vlajisav Papi} na~elnikje Gradske uprave za lokalni ekonomskirazvoj, a zaposlenik te uprave je i Rado-jica Gavrilovi}, {ef Slu`be za izradu i re-alizaciju razvojnih projekata. U istojupravi do pro{le godine je radila i MiraMilinkovi}, koja je sada zaposlena u „In-stitutu za vo}arstvo“ u a~ku.

- Jesam bila jedan od osniva~a, ali ni-sam nikada imala posla sa tim ljudima -ka`e Milinkovi} i nagla{ava: - Dala samim podr{ku i to je sve.

Jedan od osniva~a udru`enja je i Pa-pi}eva supruga Ru`ica. Me|u ostalimimenima navedeni su Dragana i JovanKosti}, oboje sa istom adresom stanova-nja. Istu adresu stanovanja kao i pred-sednik udru`enja Slobodan navele su Jo-vana i Drina Jovanovi}.

Kada su novinari ^a~anskih do{li ukancelariju Uprave za lokalni ekonom-ski razvoj, kako bi razgovarali ili dogo-vorili termin intervjua sa Papi}em i Ga-vrilovi}em, Papi} ih je odbio, galame}i,uz uvrede i pretnje, jer je, kako je rekao,nezadovoljan ranijim pisanjem ^a~an-skih novina. Ipak, u jednom trenutku jerekao kako ne vidi ni{ta sporno vezanoza „Bratsku pomo}“.

NAJVI[E NOVCA „BRATSKOJ POMO]I“:Gradske vlasti ^a~ka su u 2010. i 2011.godini objavile po dva poziva udru`enji-ma da apliciraju za bud`etska sredstva.Tokom te dve godine udru`enjima je, zarazli~ite projekte, ukupno dodeljeno32.463.726 dinara. Od toga, „Bratskojpomo}i“ pripalo je 8.400.000 dinara. Toje 25,9 posto, odnosno, vi{e od jedne ~e-tvrtine ukupno dodeljenog novca nevla-dinim organizacijama u a~ku.

U 2010. godini 53 udru`enja su po re-zultatima konkursa dobila 16.056.300dinara, od ~ega 5.000.000 dinara „Brat-ska pomo}“. To je 31,1 posto dodeljenih

sredstava te godine. Godinu kasnije, no-vac su opet dobila 53 udru`enja - ukup-no 16.407.426 dinara. „Bratska pomo}“dobila je 3.400.000 dinara.

Komisiju koja je odlu~ivala o dodelinovca po prvom konkursu 2010. godine~inili su: Miroslav Vujovi}, predsednikkomisije i na~elnik Gradske uprave zadru{tvene delatnosti, Slavica Maksimo-vi}, Radojica Gavrilovi}, te odborniciSkup{tine grada: dr Svetlana Mladeno-vi} i Jole Pe{i}.

Me|utim, 22. juna 2010. godine, tridana pre raspisivanja drugog konkursate godine - na kome je „Bratska po-mo}“ dobila 5.000.000 dinara - Grad-sko ve}e je donelo re{enje po komeumesto Vujovi}a mesto predsednicezauzima Slavica Maksimovi}, a novi~lan postaje Milka Stankovi} iz Upraveza dru{tvene delatnosti. Vujovi} ka`eda je razre{en na sopstveni zahtev jerje rad u komisiji zahtevao veliku anga-`ovanost.

- Tu su i veliki pritisci, pa sam uputiozahtev Gradskom ve}u da me razre{e ipo{tede rizika. Ipak se tu radi o novcu a

meni je ionako naru{eno zdravlje - ka`eVujovi}.

U 2011. godini sastav komisije pro{i-ren je jo{ za Vesnu Pavlovi} iz Uprave zalokalni i ekonomski razvoj, Miljanu [ar-kovi} iz Uprave za dru{tvene delatnosti,te Dejana Vasovi}a, predstavnika Upra-ve za stru~ne poslove Skup{tine, Grado-na~elnika i Gradskog ve}a. Nije bilo Mil-ke Stankovi}.

Iz ovih podataka vidljivo je da su uoba izbora udru`enja u~estvovale dve

osobe koje su bile i osniva~i „Bratske po-mo}i“ - Maksimovi}i Gavrilovi}.

Slavica Maksimovi} ka`e da tu nijere~ o sukobu interesa, jer se jo{ ranijepovukla iz udru`enja, ali da odgovorniiz udru`enja verovatno nisu a`urirali tepodatke u APR-u.

- Bila sam osniva~ nekada i iza{la samiz te pri~e 2008. godine. Ja imam moju,ne mogu da ka`em, ispisnicu, a {to pred-sednik udru`enja nije a`urirao to je nje-gova stvar – ka`e Slavica Maksimovi}.

Ovo je bilo jedno od pitanja koje sunovinari „^a~anskih“ `eleli postavitipredsedniku udru`enja Jovanovi}u, alion je odbio razgovor. Maksimovi} ka`eda je predsednik komisije samo prvime|u jednakima i da ona sa te pozicijesama ni{ta ne mo`e odlu~iti. Ipak, doda-je da se na komisiju pri dodeli sredstavaudru`enjima vr{e pritisci sa svih strana.

Prema njenim re~ima, „Bratska po-mo}“ je podnela prijavu u skladu s kon-kursom, te dostavila izve{taj o namen-skom tro{enju sredstava, a efekti njiho-vog posla pri popisivanju poreskih ob-veznika se najbolje mogu videti kroz po-ve}ane prihode od poreza u bud`etu.

Ka`e da ne zna kako je udru`enjeznalo da za sredstva konkuri{e ba{ pro-jektom koji je bio potreban gradskimvlastima.

Iz Agencije za borbu protiv korupcijeSrbije ka`u da mogu preispitati samoslu~aj Papi}a. Za sve ostale slu`benikenavode da nisu u njihovoj nadle`nosti,ali da bi moglo biti re{enje „da se inicirainterna kontrola u okviru grada povo-dom mogu}e zloupotrebe polo`aja, ili dase inicira kontrola inspekcije Ministar-stva za dr`avnu upravu i lokalnu samo-upravu.“

POPIS OBVEZNIKA: Du{ko Savkovi},na~elnik Gradske uprave za lokalnu po-resku administraciju, ka`e da je popisobveznika po~ela jo{ Poreska uprava Sr-bije, ali je posao preba~en na lokalnuUpravu koja je sa radom po~ela 2009.godine.

- @eleli smo da pove}amo broj pore-skih obveznika, jer je savest ljudi nula iniko ne `eli da prijavi porez (...) Radilismo popis nepokretnosti - ku}e, poslov-ni prostor...- ka`e Savkovi}.

Savkovi} obja{njava da je „Bratska po-mo}“ za ovaj posao bila anga`ovana i rani-je, u sklopu MEGA projekta koga su lokal-ne vlasti realizovale sa Ameri~kom agen-cijom za me|unarodni razvoj USAID.

MEGA projekat po~eo je u Srbiji uoktobru 2005, zavr{en je u novembru2010. godine, a cilj mu je bio da pove}azaposlenost i priliv investicija u gradovi-ma i op{tinama Srbije. Kao pomo}zarazli~ite projekte lokalne vlasti dobile su26,4 miliona ameri~kih dolara.

Grad ^a~ak bio je jedan od partneraUSAID-a, a jedan grant je dobio i zaunapre|enje poreskog sistema kako bipriliv novca u gradski bud`et bio pove-}an. Prema podacima USAID-a za ovunamenu izdvojeno je ukupno 40.916 do-lara, a u finansiranju su u~estvovale i lo-kalna te republi~ka vlast.

Savkovi} ka`e da Uprava nije moglasama vr{iti popis obveznika koji nisu pri-javili porez na imovinu jer nije imala do-voljno zaposlenih, pa su, tra`e}i na~in dare{e taj problem, anga`ovali „Bratskupomo}“. Najpre su sklopili ugovore o de-lu sa desetak osoba, a kada je po~eo ME-GA projekt broj ljudi je pove}an. Dodajeda nakon tog projekta posao jo{ nije biozavr{en, pa je ponovo anga`ovana „Brat-

Autor: Predrag Blagojevi}

i{e ne postoji medij iz kojeggra|ani mogu da dobijupotpune i objektivne infor-macije, jer pod sna`nimpritiskom koji sti`e iz poli-ti~kih krugova, mediji pre-

}utkuju doga|aje ili o njima izve{tavajuselektivno i nepotpuno“, – Ovo pi{e uprvom pasusu Izve{taja o pritiscima ikontroli medija u Srbiji, koji je septem-bra 2011. godine objavio Savet za bor-bu protiv korupcije.

Na samom po~etku pomenutog Izve-{taja pi{e da i se iz prikupljenih podata-ka „mo`e zaklju~iti da se nad medijimau Srbiji vr{i sna`an politi~ki pritisak,zbog ~ega je nad njima uspostavljenapotpuna kontrola“.

Ni{ki mediji za poslednje ~etiri godi-ne potpisali su sa predstavnicima raznihdr`avnih institucija ugovore vredne oko300 miliona dinara, {to predstavlja sko-ro 30 posto ukupnih zbirnih prihoda

NTV, Narodnih novina, TV Belle Amie,Zone, TV5 i Kopernikusa.

Predsednik Nezavisnog udru`enjanovinara Srbije (NUNS) Vuka{in Obra-dovi} ka`e da u uslovima tranzicije iosiroma{enog tr`i{ta sa jedne, i preveli-kog broja medija sa druge strane, dr`a-va, op{tina ili grad, postaju glavni mece-na. Obradovi} dodaje da lokalni vlasto-dr{ci, zahvaljuju}i nedovr{enoj privati-zaciji, prakti~no upravljaju, pre svega,regionalnim i lokalnim televizijama, po-stavljaju na rukovode}a mesta poslu{nestrana~ke kadrove i neposredno kontro-li{u uredjiva~ku politiku tih medija.

- To im, me|utim, nije dovoljno pasu konfigurisali takav sistem podela pa-ra namenjenih informisanju gradjanakoji ima za cilj da i ono malo preostalihmedija na posredna na~in dovedu u za-visni~ki polo`aj. Dele}i novac poreskihobveznika bez javnog konkursa, jasnihkriterijuma i nezavisnih komisija, nude-}i pride i ugovori sa javnim preduze}i-ma, oni jasno stavljaju do znanja da }ebiti finansirani samo podobni mediji ko-ji imaju „konstruktivan“ pristup premalokalnoj samoupravi. Vrhunski cinizamu svemu tome je {to je vlast svesna damediji ne mogu bez pomo}i lokalne sa-mouprave da opstanu na osiroma{e-nom tr`i{tu I koriste tu situaciju da pot-puno neutrali{u „neposlu{ne“ redakcije- ka`e Obradovi}.

Obradovi} zaklju~uje da je krajnji is-hod je vidljiv u ve}ini gradova u Srbiji ida opstaju „samo oni mediji koji prista-

nu da budu oglasne table lokalnih samo-uprava“.

KAKO: „Ugovor o poja~anom medij-skom pra}enju“ neizostavni je doku-ment koji sa velikim brojem ni{kih me-dija imaju potpisan skoro sva javnapreduze}a, ustanove i op{tine u tom gra-du. Ovaj formalno javni dokument za-pravo je javna tajna, s obzirom da podat-ke o njemu nije mogu}e prona}i ni ujednom jedinom zvani~nom izve{taju,niti na sajtovima.

Tim izumom mediji se obavezuju daprate aktivnosti ~elnih ljudi ovih po pra-vilu „jakih“ preduze}a, koja vode naji-staknutiji partijski funkcioneri.

Ovim ugovorima, do kojih su Ju`nevesti do{le pozivaju}i se na Zakon o slo-bodnom pristupu informacijama odjavnog zna~aja, iako to nigde to ne pi{e,zapravo se mediji obavezuju da o svojim„klijentima“ izve{tavaju afirmativno.Dalje, to zna~i da je i kriti~ko izve{tava-nje veoma ograni~eno, a svako kr{enjeugovora mo`e da zna~i „za taj medij vi-{e nema novca iz gradske kase“.

I urednici i novinari potvr|uju da pri-tisak postoji, a koliko je problem veliki ikako se manifestuje pokazuje i to {to oovoj temi ne ele da govore otvoreno, uznavo|enje imena.

Urednik jedne regionalne televizijepoja{njava da generalno „nije zabranje-no da se prave i negativni TV prilozi“, ikao primer navodi kad deo grada osta-ne bez vode ili grejanja, ali da se tadao~ekuje „da to ne bude udarna vest“.

- Desilo se da smo mi pripremili pri-log o {trajku zaposlenih u jednoj zdrav-stvenoj ustanovi. Njihov direktor je zvaoi pitao o zbog ~ega izve{tavamo o tomekad imamo ugovor sa njima! Na kraju,dogovor je bio da pri~u emitujemo, ali udrugom delu ve~ernjih vesti, odnosnoda joj ne pridajemo veliki zna~aj.

Ovi ugovori naj~e{}e se potpisuju namaksimalno godinu dana, pa na taj na-~in politi~ari imaju i mogu}nost ucenji-vanja medija oko produ`etka saradnje.

Me|utim, prema nepotvr|enim in-formacijama bilo je i suprotnih situacija.

- Televizija je napravila prilog ~iji jecilj o~ito bio da nas „ocrne“. Pustili su ineku anketu gde su ljudima postavili ta-kvo pitanje da su odgovori bili ~ak i veo-ma neprimereni za javno objavljivanje.Pozvala sam televiziju i tra`ila urednika.Me|utim, moj poziv prosledili su koddirektora Marketinga koji se izvinio, aonda me kao usput pitao kada }emo daprodu`imo ugovor sa njima, po{to jestari istekao mesec dana ranije – tvrdiPR jednog javnog preduze}a, tako|e tra-`e}i anonimnost.

Jedna od retkih koja je pristala javnoda komentari{e situaciju je direktor TVZone Nela Luki}.

- Ja nemam problem sa time kako sekoji medij finansira i odakle. Ono {to jemeni problem je kakva je ure|iva~kapolitika naspram tog finansiranja? Pita-nje je da li smo za novce koje je dobio bi-lo ko od nas, du`ni da pi{emo hvalospe-ve o ljudima od kojim smo ih dobili. Ili,

moramo da po{tujemo svoju novinar-sku zakletvu i izve{tavamo gra|ane ona-ko kako jeste. Nisam mala da verujemda postoji sloboda medija, ali treba seimati mera - ka`e Luki}.

Da finansiranje medija bez jasnih kri-terijuma „u velikoj meri uti~e“ na ure|i-va~ku politiku sla`e se i potpredsednikUdru`enja novinara Srbije Petar Jere-mi}. On podse}a da je Medijskom stra-tegijom predvi|eno da novac raspode-ljuje nezavisna komisija, na osnovu pro-jekata od javnog interesa.

- Zna~i, da ne mo`e gradona~elnik iligradsko Ve}e da dele novac kako im sesvidi i da onog momenta kada im se nesvidi izve{tavanje nekog medija, da sa-mo ukine taj novac koji je dodelio. Ovobi bilo takozvano „projektno finansira-nje“, na odre|eni vremenski period ta-ko da u slu~aju da se vlastodr{cima nesvidi pisanje medija, oni jednostavno nebi mogli da ukinu to finansiranje. Takobi mediji bili za{ti}eni bar od tog eko-nomskog pritiska - ka`e Jeremi}.

Ina~e, kod javnih preduze}a i op{tinaprose~an iznos ugovora je oko 40.000 di-nara mese~no. Ako se ima u vidu da jeprose~na neto plata zaposlenih u ni{kimmedijima 20-25.000 dinara, pod uslo-vom da su regularno prijavljeni, sa pla-}enim porezima i doprinosima, poslo-davca oni mese~no ko{taju upravo oko40.000 dinara.

To zna~i da uz 5-6 potpisanih ugovoraprose~an dnevni list ili regionalna TV sta-nica pokriva plate skoro celoj redakciji.

KO DAJE, A KO PRIMA NOVAC: Ni{kimediji najvi{e novca iz javnih bud`etadobijaju iz gradske kase, odnosno odgradona~elnika.

Samo u 2008, 2009, 2010. i delu 2011.godine prema potpisanim ugovorimaGrad je medijima namenio najmanje240 miliona dinara. Na drugom mestupo iznosu nalaze se ni{ke op{tine koje uproseku potpisuju ugovore na po 5 mili-ona godi{nje, a zatim slede velika javnapreduze}a kao {to su Naissus i Toplana.

Prema dokumentaciji koju smo sa-kupili,najvi{e novca poreskih obvezni-ka, vi{e od 160 miliona dinara, oti{lo jeJavnom preduze}u „Ni{ka televizija“,kome je taj novac predstavljao ~ak 60%ukupnih prihoda!

Osim od Grada, NTV dobija novac iod ve}ine ni{kih op{tina i javnih predu-ze}a, a u proseku svaki ugovor je vredanoko 450.000 dinara godi{njem nivou.

Na`alost, koliko je novca NTV ukup-no dobila od javnih preduze}a i ustano-va nismo uspeli da utvrdimo. Iako je re~o javnom preduze}u, ~iji je osniva~ Gradi koje se o~ito najve}im delom finansiraupravo novcem gra|ana, direktorkaNTV Dragana Nikoli} (URS) odbila jeda nam dostavi te podatke.

Da stvar bude gora, Nikoli} nije ovou~inila ni nakon {to je Poverenik za in-formacije od javnog zna~aja Rodoljub[abi} doneo obavezuju}e re{enje i nalo-`io joj da u roku od 3 dana to u~ini! Ka-ko je Ju`nim vestima potvr|eno u [abi-}evom kabinetu, izdata je „Saglasnost na

ska pomo}“ jer su oni ve} bili obu~eniza posao.

- Njihov posao je bio da prikuplja-ju informacije sa terena. Konkretnosu deljeni po ulicama, selima, njihovoje bilo da na licu mesta iz baze kojusmo imali odu na lokaciju i da vide dali je to taj objekat, da li ima nekih pro-mena na objektu, ~ija je nepokretnostkoja nije prijavljena - ka`e Savkovi}.

U oba izve{taja o realizaciji projek-ta i utro{ku sredstava, koja je potpisaopredsednik udru`enja Jovanovi}, na-vodi se da je terenska kontrola pore-skih obveznika po~ela jo{ 2009. godi-ne i da su za dodelu sredstava oba pu-ta aplicirali kako bi nastavili taj posaoi pomogli lokalnoj poreskoj upravi.Navode i da su zadovoljni postignu-tim jer je od 2009. godine „evidentira-no vi{e od 20.000 novih poreskih ob-veznika, {to svakako predstavlja zna-~ajan izvor prihoda za grad a~ak.“

Prvi ugovor izme|u grada i„Bratske pomo}i“ zaklju~en je 23.jula 2010. godine, na 5.000.000 di-nara. U izve{taju stoji da je od togarealizovano 3.966.722,38 dinara.Ve}ina novca ispla}ena je za brutonaknade popisiva~ima po ugovoruo delu - 3.897.247,50 dinara - a osta-tak je oti{ao na tro{kove prevoza(mese~nih karti za dio anga`ova-nih), putne tro{kove, platni promet,te na interni monitoring nad reali-zacijom aktivnosti.

Posao je obavljan od kraja jula dokraja decembra 2010. godine, a anga-`ovani su bili menad`er i finansijskiadministrator projekta, te 20 terenskihradnika - popisiva~a (troje od njih su utoku projekta zemenjeni drugim lici-ma jer su dobili druge poslove).

Ugovor za 2011. godinu potpisanje 30. marta te godine, na iznos od3.400.000 dinara, a u izve{taju stoji daje od toga realizovano ukupno3.383.987,26 dinara, pri ~emu jestruktura tro{kova bila veoma sli~nakao i prethodne godine. Anga`ovanje isti broj lica, a posao je obavljan odaprila do kraja jula te godine.

Du{ko Savkovi} ka`e da posao ni-kada nije zavr{en jer je nestalo sred-stava, a ni popisiva~i u toku rada nisubili dobro opremljeni - izme|u osta-log imali su samo jedan automobil naraspolaganju. Dodaje da popis obve-znika jeste pobolj{ao situaciju i prilivsredstava u bud`et, ali da su rezultatiipak manji od o~ekivanih.

- Stali smo sa tim jer se nema nov-ca. [ta }e biti dalje ne znam – ka`eSavkovi}.

Na sednici Gradskog ve}a na kojojje odlu~eno o raspisivanju konkursaza dodelu novca udru`enjima 2012.godine, Zoran Todosijevi}, na~elnikGradske uprave za finansije, rekao jeda su planirana sredstva za ovu godi-nu 19.450.000 dinara - {to je pove}a-nje u odnosu na prethodne godine.Bratska pomo} nije aplicirala na pr-vom konkursu za 2012. godinu.

Objavljeno: a~anske novine, ^a~ak, 15. maja 2012.

Bratska pomo}

O DODELI NOVCA UDRU@ENJIMA ODLU^IVALI I OSNIVA^I JEDNOG OD NJIHTokom 2010. i 2011. iz bud`eta grada ^a~ka je za udru`enja izdvojeno gotovo 32,5 miliona dinara. Vi{e od ~etvrtine tog iznosa pripalo je samo jednom udru`enju Bratska pomo} - za posao popisa nepokretne imovine poreskih obveznika

IV

SRPSKA BRATSKA POMO]Vlajisav Papi} je bio jedan od 16 osniva~a udru`enja veoma sli~nog naziva - Srpska brat-ska pomo}- koje je 2001. godine osnovano kao nestrana~ko, nepoliti~ko i neprofitabilno hu-manitarno udru`enje.

Osim njega, me|u osniva~ima oba udru`enja, nalazi se jo{ samo \or|e Avramovi}, diplomi-rani in`enjer saobra}aja iz Gornjeg Milanovca.

Prema podacima iz APR-a, „Srpska bratska pomo}“ je u julu 2005. godine po vlastitom zah-tevu brisana iz Registra dru{tvenih organizacija i udru`enja gra|ana, koga je tada vodio Sekre-tarijat za unutra{nje poslove u a~ku. To se desilo nepune dve godine pre osnivanja novog udru-`enja – „Bratska pomo}“.

Finansiranje lokalnih medija

NI[KI MEDIJI POD KONTROLOM VLASTI?

Kroz skrivene ugovore, potpisanebez tendera i kriterijuma gradskavlast u Ni{u medijimagodi{nje ispla}uje stotine miliona dinara, pokazalo je istra`ivanje Ju`nih vesti

Nastavak na strani VI >>>

Akcija u ^a~ku

VIIj u n 2 0 1 2 . specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMAVI j u n 2 0 1 2 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

Autori: @eljko Bodro`i} i Dijana Suboti~ki

vi uzeti uzorci vode iz ki-kindskog vodovoda u pro-{loj godini, prema analiza-ma Zavoda za javno zdra-vlje, nisu hemijski isprav-ni po Pravilniku o higijen-

skoj ispravnosti vode za pi}e, a ~ak ~e-tvrtina uzoraka ne odgovara ni po mi-krobiolo{kim svojstvima. Gra|ani suzato sa pravom zabrinuti, Udru`enjepotro{a~a tra`i da se voda proglasi teh-ni~kom, odnosno nebezbednom za pi-}e, dok stru~njaci, iako priznaju da jeproblem veliki, tvrde da situacija ipaknije tako katastrofi~na. Op{tinska vlastje pro{le godine pokrenula realizacijuprojekta izgradnje fabrike vode, ali suizbori do daljnjeg sve zaustavili. A ka-kva je kikindska voda, {ta sve od {tet-nih jedinjenja sadr`i, kako se sada pre-~i{}ava, a kako bi je trebalo pre~i{}ava-ti, koliko novca zahteva investicija iz-gradnje postrojenja za preradu vode izamena velikog dela vodovoda, pitanjasu na koja }emo poku{ati da ponudi-mo odgovore u tekstu pred vama.

Za vodu iz kikindskog vodovoda i-telji grada znaju da je hemijski i bakteri-olo{ki neispravna jo{ od po~etka osam-desetih, kada je u javnosti aktuelizovanproblem vode iz javne mre`e. U {ali seka`e, parafraziraju}i popularnu rekla-mu jednog proizvo|a~a kafe, da voda uKikindi ima i miris i ukus, a povrh sve-ga i boju. U to su se uverili i svi oni kojeje put naneo na sever Banata.

No, sli~ne su i druge vode iz vodo-voda u ve}ini mesta u Banatu i Vojvo-dini - takozvane „`ute vode“, koje sukarakteristi~ne za skoro celu Panon-sku niziju, pa i u susednoj Ma|arskojveliki broj gradova i sela kuburi sa vo-dom iz vodovodne mre`e. Voda iz svihtih vodovoda ne odgovora pravilnici-ma o kvalitetu zbog niza negativnih, auzajamno povezanih faktora. Sirovavoda iz vodosnosnih slojeva koji se na-laze na dubinama od 20 do 230 meta-ra lo{eg je kvaliteta, {to je posledicaprirodnog geolo{kog sastava. Ta vodauglavnom ima povi{enu temperaturui sadr`i prekomerne koli~ine humin-skih materija, a kako gde po Vojvodi-ni, i previ{e amonijaka, kalijum per-maganata, ortofosfata, natrijuma, gvo-`|a, kao i arsena, {to je poseban pro-blem zbog njegove velike toksi~nosti.

Zbog velike koli~ine organskih me-terija vodu je neophodno dezinfikova-ti, a to se u Kikindi i drugde posti`ehlorisanjem, no, taj proces izaziva no-ve probleme, jer postoji mogu}noststvaranja {tetnih nusprodukata - tri-halometana. Uz to, sistem cevovoda jedotrajao, a u nekim delovima gradacevi su nedovoljnog pre~nika, pa je ipritisak nedovoljan ~ime se stvarajuuslovi za razmno`avanje bakterijaopasnih po zdravlje ~oveka.

Re{enje je, ka`u stru~njaci, u iz-gradnji fabrike vode i zameni ve}egdela vodovoda. Od kraja osamdesetihgodina politi~ari u Kikindi govore oneophodnosti izgradnje fabrike, ali ni-jedna vlast nije u{la ozbiljnije u taj pro-jekat pod izgovorom da su potrebnavelika izdvajanja, koja Op{tina Kikin-da - nema. Najbli`i po~etku izgradnjefabrike vode i sanaciji vodovoda bilismo 1990. godine, kada je Svetskabanka bila spremna da odobri kreditod oko 100 miliona dolara, ali sve se iz-

jalovilo sa po~etkom raspada onda{njedr`ave SFR Jugoslavije. Od tada do da-nas bilo je puno obe}anja da }e Kikin-|ani kona~no piti bezbednu vodu izvodovoda, ali sve se i zavr{avalo naobe}anjima.

Kikinda nema reku, te pija}u voducrpi iz vodonosnog sloja koji se nalazina dubini od oko 200 metara. Ta vodaje bogata organskim materijama, pre-te`no huminskim kiselinama, koje na-staju razlaganjem biljnih ostataka. Za-to je i pogodna za razvoj mikroorgani-zama, koji organske materije koristeza ishranu. Javno komunalno predu-ze}e „6. oktobar“, koje crpi i distribui-ra vodu, te mikroorganizme uni{tavahlorisanjem, jednim od mogu}ih na~i-na dezinfekcije i time vodu u vodovo-du ~ine bakteriolo{ki ispravnom.

No, zbog unosa hipohlorita u voduvelika je verovatno}a nastanka jedinje-na opasnih po ljudsko zdravlje, presvih trihalometana. Stru~njaci u svetuupozoravaju da takva jedinjena moguda imaju opasna dejstva koja dovodedo promena na }elijama (kanceroge-nost), genima (mutagenost) ili embri-onima (teratogenost). Naime, te or-ganske materije vrlo su bliske }elijamaljudskog organizma i mogu}e je da or-ganizam gre{kom umesto aminokise-line, koja nam treba za stvaranje ne-kog tkiva, uzme derivate koji u sebi sa-dr`e hlor i tako se otvara mogu}nostza nastanak kancerogenih oboljenja.

Stru~njaci iz Zavoda za javno zdra-vlje, koji redovno uzimaju i analizira-ju uzorke iz vodovoda, potvr|uju usvojim izve{tajima da je kikindska vo-da ve} godinama, prema Pravilniku ohigijenskom kvalitetu vode za pi}e -hemijski neispravna.

- Hemijska neispravnost ne mo`e dase popravi ni iskuvavanjem vode i zatorizik za zdravlje postoji u izvesnoj me-ri, ali ipak mogu da ka`em da rizik nijevisok. Dezinfekcija vode hlorom se vr{isukcesivno i to u zna~ajnoj meri uma-njuje rizik. Te organske materije samepo sebi ne predstavljaju neku velikuopasnost po zdravlje, ali ako do|e donjihove oksidacije, do cepanja tih veli-kih organskih molekula, onda se javlja-ju sitna, mala jedinjenja koja jesu opa-sna. I po zakonu ova voda ne bi smelada se hlori{e ili da se tretira bilo kakvimdrugim oksidacionim sredstvom, jer seonda zna~ajno pove}ava rizik po zdra-vlje - obja{njava dr Sanja Brusin Belo{iz Zavoda za javno zdravlje.

Dragan Gruji}, koji je do pre nekoli-ko godina radio u Zavodu i koji je sadaaktivan u Udru`enju potro{a~a, ka`e daje hlorisanje veliki problem, o kojem sene `eli javno razgovarati, jer je to tre-nutno jedini na~in da se voda mikrobi-olo{ki dovede u granice normalnog.

- Kad god postoji pove}an broj or-ganskih materija, kancerogenih materi-ja, mikroorganizama, postoji realna opa-snost od ne`eljenih posledica. Kolike }ete posledice biti zavisi od mnogo fakto-ra, ali je mogu}e da }e za nekog proizve-sti lo{e posledice. Ovu vodu piju i maladeca, i odrasli ljudi i stari ljudi, i svi oninemaju isti imunitet - isti~e Gruju}.

On priznaje da do sada nije videoanalizu o prisustvo trihalometana, ve}je to logi~na pretpostavka.

Ba{ zbog podataka da je pove}anoprisustvo arsena u kikindskoj vodi,kao i zbog sve lo{ijih rezultata analizao mikrobiolo{koj ispravnosti, Udru`e-nje potro{a~a je polovinom 2011. go-dine zatra`ilo od nadle`nih inspekcijada zabrani upotrebu vode iz vodovodai optu`ilo kikindski Zavod, Komunal-no preduze}e i op{tinsku vlast da krijuprave podatke od gra|ana, odnosno,minimiziraju problem.

- Lokalna samouprava, kao osniva~i vlasnik javnog preduze}a koje obavljadistribuciju vode, i pored toga {to po-seduje mese~ne izve{taje o visokomprocentu neispravnih uzoraka vode,nije u~inila ni{ta da se situacija popra-vi, ali je zato donela odluku o posku-pljenju vode, iako je ona stoprocentnoneispravna. Prema analizama kikind-skog Zavoda, vode za pi}e su 100 od-sto hemijski neispravne. Uzroci neis-pravnosti su pove}an sadr`aj ili nedo-pustiv sadr`aj organske materije, rezi-dualnog hlora, amonijaka, veliki sadr-`aj soli, gvo`|a, arsena, miris, boja,mutno}a. Prema istim analizama vo-da je vi{e od 20 odsto mikrobiolo{kineispravna. Potro{a~i nemaju praviuvid u kvalitet vode koju piju i kojupla}aju. Smatramo da nakon svih ura-|enih analiza nedostaje na kraju i mi-{ljenja lekara specijalista Zavoda, kojanikada nisu izre~ena. Zanima nas da livoda koju pijemo mo`e da ugrozi ne-~ije zdravlje, koja su to oboljenja kojamogu da nastanu ako pijemo takvuvodu, da li su ra|ene neke studije naovu temu i ako jesu do kakvih se rezul-tata do{lo - pita ve} mesecima javnoAleksandar Kora}, predsednik kikind-skog Udru`enja potro{a~a.

On sumnja da su alarmantni poda-ci o pove}anom prisustvu arsena i mo-gu}nosti da se zbog hlorisanja u vodijavljaju kancerogene materije, natera-li nadle`ne da svesno ubacuju manjehlora. A kada se voda slabije dezinfi-kuje, onda i podaci o mikrobiolo{kojispravnosti, logi~no, bivaju sve gori.

- U zavisnosti od godi{njeg doba iliispiranja mre`e, oko 10, pa ~ak i do 20odsto ispitivanih uzoraka vode bili suneispravni. Ono {to je nas potro{a~eiznenadilo i nateralo da reagujemo je-ste dijagram o trendu mikrobilo{keneispravnosti vode za pi}e u Kikindi iselima, koji pokazuje da je od martapro{le godine mikrobiolo{ka neisprav-nost rasla da bi avgusta pre{la 30 od-sto. Ako znamo da je 100 posto uzetihuzoraka hemijski neispravno, onda jena{a voda vrlo, vrlo nebezbedan pro-izvod. I pored svega toga Zavod nijekonstatovao da je voda zdravstvenoneispravna, nego je i dalje pisana kon-statacija da voda ne odgovara pravilni-ku, {to nije davalo neke velike mogu}-nosti inspekciji - obja{njava dr Gruji}.

Ipak, Sanitarna inspekcija je, po pri-javi Udru`enja potro{a~a Kikinde pod-netoj u novembru pro{le godine, izvr-{ila polovinom decembra uzorkovanjevode i uzorke poslala u akreditovanulaboratoriju Zavoda za javno zdravlje izSubotice i zatra`ila dodatnu analizu.

[TA KA@U ANALIZE I STRU^NJACI ZAVODU: Merenjem fizi~ko-hemijskihosobina vode dobijaju se osnovne in-formacije o njenom kvalitetu. Uzorko-vanje, odnosno prikupljanje manjihkoli~ina vode sa pa`ljivo izabranihmesta, veoma je va`na karika u proce-su analize voda. Kikindski Zavod zajavno zdravlje uzima uzorke vode nasvim bunarima u gradu i selima i ana-lizira ih. Tokom godine analizira se1300 uzoraka iz gradskog i skoro 900iz seoskih vodovoda i izve{taji Zavodapokazuju da je voda hemijski neis-pravna, ali ne zbog kontaminacije, ve}{to je takva na dubinskim izvori{tima.Gradska voda za pi}e je u skoro 30 od-sto uzoraka bila mikrobiolo{ki neis-pravna, a u selima taj procenat iznosioko 15 odsto. Njena mikrobiolo{ka is-pravnost zavisi od niza faktora, me|ukojima je i stanje i dotrajalost vodo-vodne mre`e, isti~u stru~njaci Zavoda.U vi{e od 95 odsto uzoraka kikindskavoda mikrobiolo{ki je neispravna zbogpove}anog broja saprofitnih bakterija,koje su, kako tvrde u Zavodu, uglav-nom bezopasne.

Ipak, u analizama Zavoda se nigdeeksplicitno ne ka`e da li voda koju pi-jemo mo`e da ugrozi ne~ije zdravlje ikoja su to oboljenja koja mogu da na-stanu ako pijemo takvu vodu.

- Tra`ili smo od kikindskog Zavodai stru~njaka da nam dostave ta~an po-datak da li je kikindska voda zdravstve-no ispravna, jer se u svim nalazima Za-voda ka`e da je voda zadovoljavaju}egneispravnog kvaliteta, {to samo po se-bi rogobatno deluje - isti~e AleksandarKora} iz Udru`enja potro{a~a.

U Zavodu ka`u da oni svakog me-seca konstatuju da voda ne odgovarazakonskim propisima i isti~u da godi-{nje napi{u i preko 200 mi{ljenja, me-|utim njihovi dokumenti naj~e{}e za-vr{avaju u fiokama pokrajinskih i re-publi~kih organa.

- Kvalitet vode jeste objektivno lo{jer je lo{ kvalitet sirove vode i to je go-dinama tako. Dovoljno je da jedan pa-

rametar bude hemijski neodgovaraju-}i pa da voda mora da se proglasi he-mijski neispravnom. Kad je u pitanjubakteriolo{ka neispravnost, re~ je o ae-robnim mezofilnim bakterijama kojesu bezazlene. Vrlo ~esto kontroli{emokvalitet vode, ~ak i ~e{}e od neophod-nog - ka`e dr Dragan Krstono{i} iz ki-kindskog Zavoda, dodaju}i da svi za-posleni u Zavodu savesno rade svojposao i da je oprema na kojoj rade mo-derna i kvalitetna.

Stevan Grbi}, zamenik direktoraJavnog komunalnog preduze}a „6. ok-tobar“, odgovoran za vodosnabdeva-nje, ka`e da voda hemijski ne odgova-ra Pravilniku o higijenskoj ispravnostivode i da je tako decenijama. Nekadaje po pravilniku, ka`e, bilo da je uzbakteriolo{ku ispravnost voda bila zapi}e, me|utim, pravilnik je poo{tren.

- Na{a voda s vremena na vreme je-ste bakteriolo{ki neispravna, ali je re~ opojedina~nim slu~ajevima i stanje, za-ista, nije alarmantno. Mi sa Zavodomza javno zdravlje imamo ugovor po ko-me oni analiziraju kvalitet vode. Prematom ugovoru oni su obavezni da namjavljaju kada i u kom delu grada posto-ji pove}an broj bakterija. Tada voduhlori{emo, ispiramo i ponavljaju seanalize te nema razloga za brigu. U sva-kom, pa tako i u na{em vodovodu, mo-gu}a su bakteriolo{ka zaga|enja. Zna-te, to je iv organizam, mre`a se otvarai zatvara i sli~no. Me|utim, to se re{avahlorisanjem. Nijednog trenutka Zavodnam nije javio da je situacija alarmant-na i da prekinemo vodosnabdevanje iobavestimo gra|ane da voda nije za pi-}e - tvrdi Grbi} i nagla{ava da je ki-kindska voda, ipak za pi}e.

Svetska zdravstvena organizacija,pak, smatra dopustivim mikrobiolo-{ku neispravnost vode za pi}e do 5 od-sto uzoraka na godi{njem nivou, a u ki-kindskom slu~aju, pored hemijske ne-ispravnosti imamo i skoro {est puta ve-}i procenat mikrobiolo{ke neispravno-sti u protekloj godini od dozvoljenog.

I da se vratimo na analizu koju jeobavio Zavod iz Subotice. I pored toga

{to je dr Jadranka [arenac - Ciganovi},na~elnica sanitarne inspekcije iz Sek-tora za sanitarni nadzor i preventivno-medicinsku delatnost u Pokrajinskomsekretarijatu za zdravstvo, socijalnupolitiku i demografiju, puna dva me-seca odbijala je da bilo {ta ka`e o naru-~enoj analizi, a jo{ manje da dostavi re-zultate analize vode, na kraju smo,ipak, do{li do rezultata. A oni govoreda ispitani uzorci kikindske vode ne

odgovaraju Pravilniku o higijenskoj is-pravnosti, jer imaju boju, kao i nekoli-ko puta pove}anu koncentraciju amo-nijaka, kalijum permaganata, ortofos-fata, arsena i natrijuma. Analiza poka-zuje da hlor ne prelazi dozvoljenuvrednost, me|utim boja je ja~a od do-zvoljene ~ak 9 puta! Utro{ak kalijumpermanganata je ve}i od 35 mikrogra-ma po litru, dok je referenta vrednost8. Ortofosfati su 0,21 a dozvoljena gor-nja granica je 0,15. Arsen po pravilni-ku mo`e da se na|e u vodi u koli~iniod 0,01 a u kikindskoj vodi je njegovakoncentracija ta~no duplo ve}a. Natri-jum je izmeren u koli~ini ve}oj od 204mikrograma, dok je referentna vred-nost 150 mikrograma.

Ono {to zbunjuje je napomenastru~njaka iz Subotice da u vodi posto-ji sitan beo talog, za koji nisu ponudilinikakvo obja{njenje, nego su preporu-~ili tehnolo{ku intervenciju i ponovnuproveru kvaliteta. Tako|e je ~udno i dau analizi nije izolovana bakterija Pseu-domonas eroginoza, koja je u nekim{estomese~nim izve{tajima kikindskogZavoda dostizala 44 odsto, a ne bi sme-lo da je bude u vodi. Kod ~oveka pseu-

domonas mo`e da izazove raz-li~ita oboljenja, naj~e{}e kod hospitali-zovanih bolesnika. Na listu opasnostistru~njaci stavljaju infekcije oka, uha,respiratornog trakta, infekcije ko`e.

- To je bakterija koja se ponekad ja-vlja u na{oj vodi. Ona je prili~no rezi-stentna na hlorisanje, odnosno na ovajna~in dezinfekcije koji se primenjujekod nas. Me|utim, retko se javlja, i to udelu mre`e sa slabim protokom, kao i u

ku}noj mre`i kada su doma}ini du`evreme odsutni i ne koristi se vodovod.Zato je dobro da se posle izostanka odku}e pusti voda iz vodovoda da te~e i dase odmah ne upotrebljava za pi}e -ob-ja{njava dr Sanja Brusin - Belo{.

Rezultati do kojih je do{ao suboti~-ki Zavod bili su povod da pokrajinskisekretar za zdravstvo, dr Atila engeri,zatra`i stru~no tuma~enje Instituta zajavno zdravlje Vojvodine o procenibezbednosnog rizika upotrebe vode zapi}e u Op{tini Kikinda, sa posebnimakcentom na povi{enim koncentraci-jama arsena. U dokumentu koji supotpisali direktor Instituta za javnozdravlje Vojvodine Vladimir Petrovi}i na~elnica Centra za higijenu MilkaPopovi} ka`e se da su izmenjene orga-nolepti~ke karakteristike vode (miris iukus), koje uti~u na upotrebnu vred-nost vode, zatim da je primetan visoksadr`aj organskih materija u vodi zapi}e koji uti~e na tretman i dezinfekci-ju vode, kao da je povi{ena koncentra-cija arsena, {to je potencijalna opa-snost po zdravlje. Uz to je i procenatmikrobiolo{ke neispravnost vi{estru-ko ve}i od preporuke Svetske zdrav-

stvene organizacije. U izve{taju Insti-tutu se zaklju~uje da je „neophodnostrate{ki planirati dugoro~no tehnolo-{ko re{enje za preradu vode u ciljusnabdevanja stanovni{tva Kikindebezbednom vodom za pi}e“. Nalo`enoje i da se uradi pojedina~no ispitivanjesvih izvori{ta koji su u upotrebi za vo-dosnabdevanje, kako bi se ta~no utvr-dile koncentracije arsena.

KAKO DO FABRIKE I ISPRAVNE VODEZA PI]E: Kikinda se vodom snabdevaiz 12 bunara, od kojih je deset sme{te-no na izvori{tu [umice. Sada{nji vodo-vod izgra|en je krajem {ezdesetih go-dina pro{loga veka i danas funkcioni-{e po ve} zastarelom modelu „bunari- hidrofori - mre`a“, sa dezinfekcijomvode direktno na mestu vodozahvata.

Od sredine osamdesetih na ovamosve op{tinske vlasti, bilo komunisti~ke,socijalisti~ke, demokratske ili radikal-ske, govorile su o neophodnosti izgrad-nje fabrike vode i rekonstrukcije vodo-voda, ali do danas sve je ostalo samo napri~i i tek pokojem konkretnom kora-ku, kao {to je bila instalacija pilot-po-strojenja za preradu vode pre vi{e oddeset godina u okviru JKP „6. oktobar“.

Problem vodosnabdevanja prevazi-lazi okvire Kikinde i Banata, i zato jeSkup{tina Vojvodine 2009. godineusvojila strategiju o pobolj{anju kvali-teta vode za pi}e na teritoriji pokraji-ne. Utvr|eno je da je potrebno najma-nje 1,4 milijarde evra da bi se re{io ovajproblem, koji mu~i ve}inu naseljenihmesta u Banatu i Ba~koj.

Isti problem je, kao {to smo rekli napo~etku teksta, prisutan u Ma|arskoj izato se pro{le godine u{lo u zajedni~kiprojekat, vredan 600 hiljada evra, ~iji jecilj da ispita veliki broj bunara i vodovo-da u Vojvodini i ju`nom delu Ma|arske.

- U~e{}e u ovom projektu uzela su24 istra`iva~a iz Ma|arske i na{e ze-mlje. injenice koje su nam i sada po-znate govore da u Vojvodini oko 800hiljada gra|ana, to jest 40 procenata,pije vodu sa pove}anim sadr`ajem ar-sena i da oko 400 hiljada ljudi konzu-mira preko 50 mikrograma arsena uvodi. Ma|ari imaju isti problem, rani-je su ga dodu{e uo~ili, i tamo negde 1,6miliona gra|ana pije vodu sa arse-nom. Sada }emo zahvaljuju}i ovomIPA-projektu opse`no skenirati kvali-tet vode i pokazati u kojima ima arse-na, prirodnih organskih materija iamonijaka i o tome obavestiti javnost.Na osnovu tih podataka me|udr`avnitim treba da projektuje najoptimalnijutehnologiju prerade vode. Spram ne-{to vi{e od 300 vodovoda, u Pokrajinipostoji samo 12 postrojenja za pre~i-{}avanje vode, takozvanih fabrika vo-de. Da bi se u Vojvodini re{io problemkvalitetnog snabdevanja gra|anazdravom vodom neophodna suogromna ulaganja, a pou~eni isku-stvom Ma|arske koja ni u roku od de-vet godina, otkako je u{la u Evropskuuniju, nije uspela da ga re{i, shvatilismo da se tako ne{to mo`e uraditi sa-mo korak po korak. Treba da pripre-mimo precizne podatke da bi mogli sakvalitetnim projektima da konkuri{e-mo u prepristupnim fondovima EU ida kasnije kada postanemo ~lanovidobijemo zna~ajna sredstva za re{ava-

izvr{enje“, pa se uskoro o~ekuje dabude izreknuta nov~ana kazna.

Na raspravi o Medijskoj strategi-ji, odr`anoj krajem novembra u Ni-{u, Nikoli} je pojasnila da tra`eni po-daci nisu dostavljeni jer „NTV nijedobio nikakav pismeni zahtev“, alizatim iznela i ocenu da je re~ o „po-slovnim tajnama“.

- Pravnica na{e ku}e je dobila mei-lom, mi smo taj podatak prosledili prepar dana. Prema tome, ne radi se o ov-de o nameri skrivanja podataka, toznaju svi u Ni{u. Prema tome ne znamza{to bismo mi Ju`nim vestima pro-sledili sve na{e ugovore koje imamo.To su, ipak, neke poslovne tajne kojene treba da otkrivamo. Na kraju za{tobismo mi sve na{e poslovne, marke-tin{ke ugovore prosle|ivali Ju`nim ve-stima - izjavila je Dragana Nikoli} natom skupu.

Njena izjava tada je izazvala bur-nu reakciju predstavnika novinar-skih i medijskih udru`enja NUNS,ANEM i Lokalpress, a Nikoli}eva jeubrzo zatim napustila skup.

Me|utim, ako se iz statistike izu-zme ovo javno preduze}e, vi{e od 2tre}ine ostatka novca po ugovorimanamenjeno je Narodnim novinama(najmanje 55 miliona) i televiziji Be-lami (najmanje 10 miliona), ~iji je di-rektor jedan isti ~ovek,Vidosav Radomirovi}.

TV Zona se nalazi na3. mestu sa ugovorenih11.4 miliona dinara. TV5ima ugovore vredne 8.5miliona, a slede ih agenci-ja Infobiro sa oko 7 iTV Kopernikus sa oko4.5 miliona dinara.

Ovako velika, a pri tomnesrazmerna nov~ana iz-dvajanja iz bud`eta grada,sigurno su u velikoj meriuticala na stanje na tr i{tu, odnosno fi-nansijsku situaciju u samim medijima.

O tome mo`da najbolje govoripodatak da su TV5 i TV Zona u izu-zetno te{koj finansijskoj situaciji, ada su ostali i bez velikog broja veomakvalitetnih kadrova.

@iro ra~un Televizije 5 u nepre-kidnoj je blokadi od sredine majapro{le godine. Zbog duga od oko 16miliona dinara marta ove godineKomercijalna banka zatra`ila i otva-ranje ste~aja. U toku je postupakpred Trgovinskim sudom u Ni{u.

U gotovo identi~noj situaciji je iTV Zona. Od ove televizije „Directmedia“ od februara 2012. godine po-tra`uje 18 miliona dinara. Ipak, izvr-{enje je, na zahtev beogradskogpreduze}a odlo`eno za 8. avgust.

Osim toga, dokumentacija do ko-je su do{le Ju`ne vesti pokazuje daGrad ovoj televiziji nije ispla}ivao~ak ni novac koji je bio predvi|enugovorom. Zbog toga je Zona aprilai oktobra 2011. godine tu`ila Gradzbog dugova od 650 hiljada i 1.2 mi-liona dinara. Da stvar bude gora,oba puta dug je napla}en prinud-nom naplatom, {to zna~i da gradski~elnici su{tinski nisu eleli da postu-pe ~ak ni po presudama suda!

Direktor TV5 Vladimir Gogi} iz-uzetno je nezadovoljan raspodelomnovca iz gradskog bud`eta.

- Mi ne tra`imo pomo} od grada idr`ave. Tra imo da omogu}i jednake

uslove, da se ne bi naru{avao principkonkurencije. Samim tim {to favorizu-ju pojedine medije, zapravo naru{ava-ju konkurenciju i tr i{te - ka`e Gogi}.

Kao poseban problem Gogi} pod-vla~i problem sa naplatom novca pougovorima, odnosno da Grad potpi-{e ugovor, ali kasnije ne ispla}ujeugovoreni novac.

KR[I SE I ZAKON: Lokalna samou-prava u Ni{u, kao i ve}ina javnihpreduze}a i dalje odbijaju da sprove-du preporuku novinarskih i medij-skih udru`enja po pitanju finansira-nja medija, pa i samu Medijsku stra-tegiju. Ovim dokumentom koji jeusvojila Vlada Srbije, ime|u ostalogje predvi|ena raspodela novca isklju-~ivo »sa precizno definisanom proce-durom i kriterijumima i otvoreni podnediskriminatornim uslovima“.

Me|utim, i pored toga, u Ni{u je idalje na snazi „Odluka o informisa-nju javnosti“ koju je aprila 2008. go-dine usvojila odlaze}a vlast (DSS-SPS-URS-NS). U toj odluci, koja imasamo 4 ~lana, defini{e se obavezagradona~elnika da sa Narodnim no-vinama potpi{e ugovor o informisa-nju Ni{lija. Nisu definisani kriteriju-mi, niti bilo koji drugi detalji.

Upravo pozivaju}i se na taj doku-ment gradona~elnik Milo{ Simonovi}

(DS) pravdao je izdvajanje ogromnognovca za finansiranje rada ovog privat-nog preduze}a. Ipak, bitno je pomenu-ti da gradona~elnik nije tako a`uran usprovo|enju svih skup{tinskih odluka.Primer bi mogla da bude odluka Skup-{tine o izgradnji nove sportske hale,umesto ~ega je odlukom gradskog Ve-}a ipak rekonstruisana hala air.

Vredi pomenuti i da je novac kojije samo iz bud`eta Grada Ni{a ispla-}en Narodnim novinama u 2011. go-dini predstavljao bezmalo polovinunjihovih ukupnih prihoda!

Da problem sa finansiranjem me-dija iz javnih bud`eta postoji ne sa-mo u ekonomskom, ve} i pravnomdomenu, potvr|eno je izve{tajemDr`avne revizorske institucije.

Revizori su utvrdili da je gradona-~elnik prekr{io brojne zakone jer jeugovore potpisivao bez sprovedenogtendera. Zbog toga su podnete i pre-kr{ajne prijave. Ali, ni pored inicijati-ve koju su podr`ali NUNS, UNS i Lo-kal press, i gradona~elnik i predsed-nik Skup{tine grada Mile Ili} (SPS)odbili su da predlo`e promenu spor-ne Odluke o informisanju javnosti.

Gradona~elnik Ni{a Milo{ Simo-novi} odbio je da razgovara sa novi-narima Ju`nih vesti o ovoj temi ipru`i odgovore na pitanja u vezi safinansiranjem medija.

Objavljeno: Portal Ju`ne vesti, 30. maja 2012.

NI[KI MEDIJI POD KONTROLOM VLASTI?Nastavak sa strane V

KIKINDSKA VODA: I miris i ukus i boja

S

JKP: NISMO ODGOVORNIKada se kikindska javnost, s vremena na vreme, zatalasa zbog rezultata analiza vo-de, o{trica kritike se uglavnom usmeri na Javno komunalno preduze}e „6. oktobar“, kojecrpi i distribuira vodu u op{tini. Direktor Milan Kara} i njegov zamenik Stevan Grbi} odba-cuju odgovornost i demantuju da voda ne mo`e da se pije, kao i da se hlor uredno dozirai ne sipa se lopatama, kako neki kriti~ari tvrde.

- Ja tvrdim, kao {to tvrde i stru~njaci, da je voda na bunaru dobra. Voda je ~ak na gra-nici i hemijske ispravnosti kada bi se uzorkovala na bunaru. Problem nastaje kad se vodagura u mre`u. No, mi nismo prava adresa za kritiku {to do sada nije izgra|ena fabrika vo-de. To su lokalne uprave od komunizma pa do danas, i treba pitati sve prethodne pred-sednike op{tina za{to to nije bilo u planu i programu, to jest u bud`etu op{tine. Mi smo togodinama predlagali da se krene u izradu projekta, a bili smo nadomak realizacije po~et-kom devedesetih, ali na nesre}u zaratilo se i re{enje nam je izmaklo - ka`e Kara}.

Ovo preduze}e je nastalo spajanjem gradskog preduze}a za vodovod i ~isto}u, gradskogparka i rasadnika i gradskog stambenog preduze}a 1952. godine pod nazivom Gradska ko-munalna ustanova. Sa razvojem grada, razvijalo se i preduze}e, pa je 1974. dobilo naziv KP„6. oktobar“. Podela KP usledila je 1989. godine kada dolazi do osnivanja Graditelja, Na{egstana i Rasadnika. Komunalno krajem 1989. godine postaje Javno komunalno preduze}e.Sredinom 1990. godine izdvaja se Energetika, septembra 2007. Kompanija ASA je preuzelaizno{enje sme}a, a 2011. formirano je JP Gradsko zelenilo i pijaca koje od 2012. godine bri-ne o pijaci. Tako su osnovna i najva`nija delatnost JKP-a ostali vodovod i kanalizacija.

ALTERNATIVNI IZVORI VODEKikinda i okolna sela pija}u vodu crpe iz vodonosnog sloja koji se nalazi na dubiniod oko 200 metara. Ta izdan, na`alost, ima rok, pa se o alternativi razmi{lja ve} dugo, aproteklih godina prezentovane su ideje o dovla~enju vode iz neke od dve najbli`e velike re-ke - Tise ili Dunava. Ti projekti su zami{ljeni kao regionalni, sa vi{e udru`enih op{tina i uzneophodnu pomo} dr`ave, po{to se radi o velikoj investiciji - izgradnji postrojenja i magi-stralnih cevovoda.

Kikindska voda, kao i ve}ina voda iz javnihvodovoda u Vojvodini, problemati~na je presvega zbog sastava sirove vode, koja sadr`iprekomerne koli~ine huminskih materija,previ{e amonijaka, kalijum permaganata, ortofosfata, natrijuma, gvo`|a, kao i arsena

Nastavak na strani VIII >>>

VIII j u n 2 0 1 2 .specijalizovani DOSIJE O MEDIJIMA

Impres:

Urednica: Jelka Jovanovi}; Fotografije: NUNS, Kikindske, ^a~anske,Grad i Ju`ne vesti; Lektor: Milica Mili}; Prelom: Zoran Spahi};Izdava~: NUNS; Za izdava~a: Vuka{in Obradovi}

SPECIJALIZOVANI

Ve}a transparetnost lokalnih samoupravaPravo gra|ana, obaveza dr`ave

KOMUNIKACIJE SA MEDIJIMA I GRA\ANIMA

SugestijeDati gra|anima i novinarima na uvid POTPUNE informacije koje ih zanimaju.Odgovarati na pitanja zvani~nim putem.Odgovarati na zahteve gra|ana, udru`enja, novinara u zakonompredvi|enom roku.Skratiti rokove za odgovor.Organizovati javne rasprave o klju~nim pitanjima za grad i njegove stanovnike. Liberalizovati i delegirati komunikacije sa medijima. Pojedini na~elniciop{tinskih uprava ~esto ne dozvoljavaju komunikaciju sa medijima ljudimaiz op{tine, bez obzira na njihove oblasti odgovornosti i ekspertizu. U~initi procese zapo{ljavanja u javnim slu`bama transparentnim. Pru`ati nauvid eventualne sporne informacije i biti na raspolaganju gra|anima uslu~aju eventualnih nejasno}a i problema.Kada se u radna tela, komisije, odbore i sli~no imenuju ~lanovi iz redagra|ana, da to ne budu pripadnici politi~kih partija.

PreporukeOmogu}iti predstavnicima medija besplatan pristup Slu`benom glasniku. Tuse objavljuju sve va`nije odluke grada i pristup tim informacijama je klju~an.Generalno upoznavanje javnog sektora op{tina sa Zakonom oinformacijama od javnog zna~aja.Uvesti redovne sastanke sekretara sektora op{tine sa predstavnicima svihzainteresovanih medija.Obu~iti PR osoblje da bude na usluzi i spremno da odgovori na pitanja usvakom trenutku u formi prilago|enoj gra|anima, bez stru~nih termina iadministrativnog jezika.Objavljivati informacije u formi prilago|enoj gra|anima, bez stru~nihtermina i administrativnog jezika. Unaprediti web komunikaciju putem sajta, ali i Informatora koji sadr`i sverelevantne podatke o lokalnoj samoupravi.Postavljati na sajtove lokalnih samouprava bud`ete, kriterijume za dodelusredstava, odluke o dodeli sredstava, izve{taje o realizaciji projekata zakoja su sredstva dodeljena.Lokalne samouprave su obavezne da sve medije koji rade legalno tretirajujednako.Monopolisti~ka javna preduze}a ne bi trebalo da se reklamiraju u medijima –to je prikrivena kupovina medija. Fond namenjen informisanju gra|ana trebalo bi staviti u funkciju projektnog finansiranja dostupnog svim medijima.Novac koji se iz lokalnog bud`eta opredeljuje za lokalne medije, ne bi smeobiti alat za ucenjivanje tih medija. Zato treba prestati s praksom pla}anjamedija za pozitivno pra}enje. Lokalne samouprave bi morale da shvate dalokalni mediji ne bi smeli biti „prijatelji“ ili „neprijatelji“ lokalne vladaju}epoliti~ke elite. Lokalne samouprave morale bi biti transparentnije u procesu dodele novcalokalnim medijima, u vidu jasnijih kriterijuma i uslova pod kojima se novacdodeljuje.Mediji ne bi smeli biti u funkciji promocije politi~kih partija, lokalnihpoliti~kih elita, mo}nika i njihovih ideja.

nje problema, jer sami to te{ko da mo-`emo da finansiramo - ukazuje prof.dr Bo`o Dalmacija, sa novosadskogPrirodno-matemati~kog fakulteta.

Jo{ uvek aktuelna lokalna vlast kre-nula je konkretnije da re{ava pitanje vo-dosnabdevanja po~etkom 2011. godine.Dugo se govorilo da je nemogu}e da seiz op{tinskog bud`eta izdvoje potrebnasredstva za izgradnju fabrike vode, a ci-fre koje su bile prezentovane javnosti sa-mo su potvr|ivale tu tezu. Me|utim, uposlednje dve godine pominu se neko-liko puta manjim cenama izgradnje fa-brike, neki ~ak tvrde da je za postrojenjekoje bi zadovoljilo potrebe grada neop-hodno najvi{e 4 miliona evra.

Op{tinsko ve}e nalo`ilo je po~et-kom godine Odseku za javne nabavkeda raspi{e prethodni raspis za projek-tovanje i izgradnju fabrike vode za pi-}e za potrebe Kikinde. Proceduralno,ovaj raspis prethodi javnom pozivu ini{ta ne mora da se okon~a jo{ godina-ma, ali, neki pomak je ve} napravljen.Prethodni raspis objavljen je u martui on je vrsta oglasa kojim se potencijal-ni investitori, odnosno izvo|a~i, infor-mi{u da }e uslediti javna nabavka nakoju mogu predati ponudu.

U opisu predmeta javne nabavkenazna~eno je da projektovanje i iz-gradnja fabrike pija}e vode uklju~ujefiltersko postrojenje kapaciteta pribli-`no 200 litara u sekundi, crpnu stanicupija}e vode istog kapaciteta i rezervoarpija}e vode za 5.000 kubnih metara.Procenjena vrednost javne nabavke je750 miliona dinara.

Bilo je predvi|eno da Skup{tina op-{tine donese odluku o zadu`ivanju op-{tine na doma}em finansijskom tr`i-{tu, emitovanjem hartija od vrednostiu iznosu od 600 miliona dinara radi fi-nansiranja kapitalnih investicionihrashoda, tj. za izgradnju fabrike vode.Pripremljenom odlukom predvi|eno

je da je rok otplate do {est godina uzkamatnu stopu koja }e biti definisanaugovorom sa ekonomski najpovoljni-jim ponu|a~em. Sednica je bila zaka-zana za 27. mart, ali je tada ve} po~elapredizborna kampanja i opozicija jeuspela da spre~i odr`avanje, tako da jepo~etak realizacije ovog projekta osta-vljen novoj vlasti, koja bi trebalo da bu-de formirana po~etkom juna. Vred-nost investicije od 750 miliona dinaraje, kako ka`e ~lan Op{tinskog ve}a Ne-nad Grbi}, okvirna i dovoljna za iz-gradnju gradskog postrojenja. To po-tvr|uju u Javnom komunalnom pred-uze}u. Njihove su procene da za iz-gradnju gradske fabrike treba izdvojitioko 8 miliona evra, dok bi kvalitetnarekonstrukcija cevovoda zahtevala ula-ganja od oko 20 miliona evra. Bilo jeideja da fabrika vode opslu`uje i sva se-la, ali to bi umnogome poskupelo inve-sticiju, ve} se predla`e da se u svakomselu podignu mini-postrojenja, {to bisve ukupno ko{talo oko 4 miliona evra.

- Odgovor na pitanje koliko }e ko{ta-ti ova kapitalna investicija da}e javni po-ziv. Posao }e dobiti ona kompanija kojaponudi najprihvatljiviju cenu opreme ifabrike ali i cenu vode „na slavini“. Nije

nam svejedno ako neko za pet milionaevra napravi fabriku vode, a da u tomslu~aju, cena kubika za gra|ane iznosi200 dinara. Insistira}emo na tome daposao bude poveren referentnoj firmi,ali i da fabrika vode ostane u vlasni{tulokalne samouprave i gra|ana op{tineKikinda - re~i su Nenada Grbi}a.

No, i projekat koji finansira EU, a ukojem zajedni~ki rade na{i i stru~njaciiz Ma|arske treba da ponudi optimal-na re{enja. Nakon {to se obave istra`i-vanja za sva naselja uz pomo} mobil-nih pilot-postrojenja, trebalo bi da sepredlo`i tehnologija za pre~i{}avanje,kao i studija izvodljivosti.

- Ta studija bi trebalo da ka`e da lije re{enje u lokalnom projektu ili u za-jedni~kom projektu vi{e gradova. Po-zdravljamo nameru op{tine da se upu-sti u izgradnju fabrike. To je dobra na-mera, ali bi mo`da trebalo da se ugle-damo na Evropsku uniju, u kojoj jeprisutan model ukrupnjavanja vodo-voda. Najkvalitetnija voda u Banatunalazi se na podru~ju Banatske Dubicekod Se~nja i Radojeva kod Nove Crnje.Znaju}i da op{tina Kikinda ozbiljnorazmi{lja da se upusti u izgradnju fa-brike vode, mo`da bi trebalo razmi-{ljati o mogu}nosti da se deo vode do-vede sa tih lokacija. Eto prilike da semo`da na tom planu udru`e op{tineSe~anj, @iti{te, Nova Crnja i Kikinda -sugeri{e prof. dr Bo`o Dalmacija.

Re{enja nudi i dr Miroslav Kuku~-ka, vlasnik firme Envirote~, tvorac jav-nih ~esmi u gradu i selima. On predla-`e prvo izgradnju gradske fabrike vo-de, a potom i nekoliko seoskih.

U javnosti su se pojavili i predlozida se ve}i deo od rudne rente kojuNaftna industrija Srbije - Naftagasupla}uje na op{tinski ra~un, a koja iz-nosi oko 5 miliona evra godi{nje, na-menski upotrebi za izgradnju fabrike irekonstrukciju vodovoda.

Postoje i predlozi da se doma}in-stvima ponudi jeftina fla{irana voda uve}im balonima sa podru~ja gde je vo-da znatno boljeg kvaliteta, a to bi biloprelazno re{enje, dok se ne izgradi po-strojenje i ne popravi vodovod.

Objavljeno: Kikindske, 1. juna 2012.

Ceo tekst na sajtu www.kikindske.net

ARSENUtvr|ivanje i pra}enje koncen-tracije arsena u vodi za pi}e je od iz-uzetnog zna~aja, jer su arsen i njegovajedinjenja prema Me|unarodnojagenciji za istra`ivanje raka, klasifiko-vani u prvu grupu humanih karcinoge-na. Epidemiolo{ka istra`ivanja kojaprikuplja Me|unarodni program zahemijsku sigurnost ukazuje da se du-gotrajna izlo`enost povi{enim kon-centracijama arsena ve}im od 0,2 mi-krograma po litri u vodi za pi}e pove-zuje sa rizikom za razvoj karcenomako`e, ali i maligniteta plu}a, mokra}nebe{ike i bubrega, razli~itim ko`nimpromenama. Postoje zna~ajne nesi-gurnosti i kontroverze o mehanizmukarcinogenosti arsena kao i o efektimapri unosu koncentracija arsena u vodikakve se bele`e u Vojvodini i na tlu Pa-nonskog basena. Poslednje analize supokazale da u suboti~kom vodovoduarsena nekada ima i do 90 mikrogra-ma po litru, a u zrenjaninskom do 70.

KIKINDSKAVODA: I mirisi ukus i bojaNastavak sa strane VII

Projekat Ve}a transparetnost lokalnih samouprava – PRA-VO GRA\ANA, OBAVEZA DR@AVE ima za cilj pobolj{anje pro-fesionalnog izve{tavanja o radu lokalnih samouprava, od-nosno o na~inu kori{}enja odobrenih bud`etskih sredstava,u ~etiri grada u Srbiji: Kikindi, Kru{evcu, ^a~ku i Ni{u. Krozsaradnju NUNS-a sa ~etiri medija i lokalnim organizacijamacivilnog dru{tva gra|ani }e u tekstovima nastalim tokomprojekta dobiti bolji uvid u funkcionisanje lokalne javne ad-ministracije i o bud`etima namenjenim za razvoj njihovesredine.

Kao rezultat rada svaki medij u ova ~etiri grada posle {e-stomese~nog istra`ivanja objavio je dva {tampana, odnosnoonline dodatka, vezana za javne nabavke na lokalnom nivoui za tro{enje bud`etskih sredstava lokalnih samouprava.

Na po~etku realizacije projekta projektni tim NUNS-a jeposetio sva ~etiri grada i sproveo akciju Imam pravo da znamkako tro{ite moj novac i u direktnom kontaktu sa gra|animana trgovima birao teme koje }e biti obra|ene.

Pored {tampanih i elektronskih dodataka u medijima,

NUNS u dnevnom listu Danas publikuje ovaj Specijalizovanidosije kao sa`etak projekta, ali i najboljih tekstova uz spisaksugestija koje mogu pobolj{ati komunikaciju predstavnikalokalnih samouprava sa medijima i gra|anima.

U saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i op{tina,NUNS }e sugestije i preporuke dostaviti svim lokalanim sa-moupravama.

Projekat traje godinu dana i sprovodi ga Nezavisno udru-`enje novinara Srbije u saradnji sa Centrom za istra`iva~konovinarstvo iz Bosne i Hercegovine i {tampanim i elektron-skim medijima Kikindske iz Kikinde, ^a~anske iz ^a~ka, Gradiz Kru{evca i Ju`ne vesti iz Ni{a, a podr`an je od strane Dele-gacije Evropske unije u Republici Srbiji u okviru programa Po-dr{ka civilnom dru{tvu.

Projekat Ve}a transparetnost lokalnih samouprava – PRA-VO GRA\ANA, OBAVEZA DR@AVE podr`ava Evropska unija.

Sadr`aj ove informacije je isklju~ivo odgovornost Ne-zavisnog udru`enja novinara Srbije i ne predstavlja nu-`no stavove Evropske unije.

D o d a t a k { t a m p a n u z p o d r { k u D e l e g a c i j e E v r o p s k e u n i j e u S r b i j i

{ }

Akcija uKru{evcu