naučni intervju: "sva lica genetike"
Post on 17-Mar-2016
216 Views
Preview:
DESCRIPTION
TRANSCRIPT
Субота 1. март 2014.kulturni.dodatak@politika.rs 09НАУКА
У свету национални научни савети доносе двадесетогодишње пројекције развоја науке. Министри имају задатак да за то на нивоу владе обезбеде потребна материјална средства. Један од бивших министара мени је рекао да ће да финансира само оно што ће добити Нобелову награду. Рекао сам: „Дивно”. Прво не знам никога у овом тренутку ко зна шта ће то заслужити да добије ово признање, а друго цела Србија да дâ цео свој буџет не може да исфинансира тако нешто! – каже академик Марко Анђелковић
ИНТЕРВЈУ
Др Зорана Курбалија Новичић
Ака де мик Мар ко Ан ђел ко вић је је дан од пи о ни ра по пу ла ци о не ге не ти ке у Ср би ји. Бе о град ски ђак ко ји је јед но вре ме про вео на Уни вер зи те ту у Тибин ге ну, био аси стент, ба вио се ис
тра жи ва њи ма, док то ри рао, имао пост док торски рад на пре сти жном Уни вер зи те ту Јеј лу, до пен зи је је био ре дов ни про фе сор Би о ло шког факул те та у Бе о гра ду. Да нас је ре дов ни члан СА НУ и на уч ни са вет ник Ин сти ту та за би о ло шка истра жи ва ња „Си ни ша Стан ко вић”, где је осно вао ис тра жи вач ку гру пу ко ја ра ди и ства ра у окви ру Оде ље ња за ге не ти ку по пу ла ци ја и еко ге но токси ко ло ги ју. Разговор је вођен на 7. фестивалу науке у Београду.
Ви сте по пу ла ци о ни ге не ти чар. За што је попу ла ци о на ге не ти ка ва жна?
Сва ко је се би ва жан. Али би ло ко ја је дин ка, било ко је вр сте, па и Хо мо са пи ен са, не би би ла у ста њу да ура ди ни шта за бу ду ћу до бро бит или про ду же ње сво је вр сте, она је тре ну так ево луци је. Да би мо гла као вр ста да оп ста не, мо ра да по сто ји по пу ла ци ја. Да не ма по пу ла ци је, те шко би смо он да го во ри ли о ево лу ци ји.
Има мо ве ли ки бум, убр за ни раз вој мно го ме то да у крат ком пе ри о ду. Да ли смо не ке основ не про бле ме по пу ла ци о не ге не ти ке сад у ста њу бо ље да ре ши мо упо тре бом нових ме то да мо ле ку лар не ге не ти ке?
Убр зан је раз вој не са мо ме то да не го оп штег са зна ња. Свет ска на у ка је не где кра јем осамде се тих до сти гла ни во да се сва ких 10 го ди на ду пли ра зна ње. То је про сек за це лу на у ку, а у ге не ти ци је то за пет го ди на. То је фра пант но мно го. Оп ште зна ње се мно го бр же сти че, мно
го бр же ра сте, а нор мал но га пра те и тех ни ке. Ми са да са мо до би ја мо ве ћу ко ли чи ну ин форма ци ја о ге не тич ком по ли мор фи зму. Има мо боље од го во ре на не ка пи та ња не го што смо имали пре два де сет, три де сет го ди на, али ко нач не од го во ре не ма мо.
Да нас је се квен ци о ни ра ње ве о ма по пу лар но. Се квен ци ра се сва ки мо гу ћи ор га ни зам, прво мо дел ор га ни зам па и не мо дел ор га ни зми, вр сте ко је су угро же не итд. Раз ви ја мо софтве ре ко ји ће про ба ти ту огром ну ко ли чи ну ин фор ма ци ја да об ра де и ана ли зи ра ју . Шта ће мо са то ли ком ко ли чи ном ин фор ма ци ја?
То са зна ње по ста је све до ми нант ни је, све ви ше го во ри мо о адап тив ном сми слу це лог ге но ма као ком плек са, а јед ног да на има ће мо бо љу слику о то ме да ли је не што адап тив но не у трал но или адап тив но укљу че но у адап тив не про це се, јер са мо та ко жи ви свет и функ ци о ни ше у својој ком плек сно сти.
У Ср би ји, на у ка за ко ју се из два ја тек 0,3 одсто бру то дру штве ног про из во да, по ла ко еро ди ра. Да ли ће мо се за у ста ви ти или ће мо лу пи ти у ну лу?
Ср би ја, ми слим на љу де ко ји је во де, ни ка да није има ла до вољ но же ље ни сна ге да ја сно де фини ше уло гу на у ке у дру штву и да на осно ву то га на пра ви и на уч ну по ли ти ку и на уч ну стра те гију. Ка да ње не ма, он да мо же те да из два ја те 0,3 од сто... Ми је има мо на па пи ру, у СА НУ по сто ји од бор чи ји сам ја члан, пра ти мо оства ри ва ња те стра те ги је и за три го ди не смо увек под но си ли из ве штај без ијед не по зи тив не оце не. На у ка је раз вој на сна га ако има шта да раз ви ја, али тек у се кун дар ном ко ра ку. При мар ни ко рак на у ке је обра зов на уло га у дру штву. У мно гим зе мљама све та, та уло га на у ке се ни кад не ста вља под знак пи та ња. Ка да про из вод не сна ге, ка ко се то го во ри ло у вре ме со ци ја ли зма, ста са ју да мо гу да при ме не на у ку на ори ги на лан на чин, не да узи ма ју ли цен це, он да на у ка по ста је раз вој на сна га, не што што до но си но вац, по ве ћа ва бруто на ци о нал ни до хо дак итд. И у то вре ме, кад је по сто јао пр во СИЗ за на у ку па фонд за на уку, срп ска на у ка је на пра ви ла та кав ис ко рак да још увек има мо бе не фит од ње. Та да су на правље ни еми нент ни на уч ни ин сти ту ти, еми нентне ин сти ту ци је – по себ но у обла сти по љо привре де – ко је су по ста ле свет ски ре но ми ра не по про из вод њи се ме на, сад ни ца итд.
Ка ко ће мо да се бо ри мо са европ ским тр жиштем, да бу де мо кон ку рент ни са ко ле га ма из европ ских ла бо ра то ри ја и да апли ци ра мо за фи нан си ра ње про је ка та, у си ту а ци ји ка да се у на ше ис тра жи ва ње не ула же ни шта, а ми, на уч ни ци, за пра во при ма мо са мо пла те?
Ни ка да ни је би ло до вољ но нов ца за на у ку ни у Аме ри ци, кон ку рен ци ја је та мо стра шна да дође те до про јек та. За то мо ра да по сто ји на уч на поли ти ка, и на уч на стра те ги ја, да би сте тај но вац ра ци о нал но ко ри сти ли. Ка да је Ср би ја пре шестсе дам го ди на фор ми ра ла На ци о нал ни на уч ни са вет био сам вр ло, вр ло за до во љан том ини ција ти вом. Шта се де си ло? Је дан од ми ни ста ра ко ји је ду жио на у ку вр ло бр зо по сле тог фор ми ра ња је пре тво рио На ци о нал ни на уч ни са вет у са ве
то дав но те ло ми ни стра. Пот пу но на ка рад но. У све ту на ци о нал ни на уч ни са ве ти до но се два десе то го ди шње про јек ци је раз во ја на у ке. Ми нистри ко ји се сме њу ју има ју са мо за да так да за то на ни воу вла де обез бе де по треб на ма те ри јал на сред ства. Не мо же ми ни стар да зна ка ко ће се 20 го ди на раз ви ја ти на у ка. Је дан од бив ших мини ста ра ме ни је ре као да ће да фи нан си ра са мо оно што ће до би ти Но бе ло ву на гра ду. Ре као сам: „Див но”. Пр во не знам ни ко га у овом тре нут ку ко зна шта ће то за слу жи ти да до би је ово призна ње, а дру го це ла Ср би ја да дâ цео свој бу џет не мо же да ис фи нан си ра та ко не што!
Да ли су сви про јек ти у Ср би ји то ли ко фан тастич ни да је огром на ве ћи на про је ка та са који ма смо апли ци ра ли те 2010. го ди не до би ло фи нан си ра ње или не по сто је пра ви кри те рију ми? Да ли је на у ка са мо со ци јал на ка те гори ја, на уч ни ци при ма ју пла те и то је то?
Кри те ри ју ми по сто је. Не ки их при ме њу ју, не ки не. Ре че но је да ће кроз две го ди не да се из вр ши ва ло ри за ци ја свих ис тра жи ва ча на том про јек ту и свим про јек ти ма. То је тре ба ло да бу де из врше но ове го ди не. А ни је. За што? Јер он да би смо ве ро ват но до шли у си ту а ци ју да има мо ис тражи ва че ко ји то ни су. Зна те да се опе ри ше бро јем од не ких 12.000 ис тра жи ва ча у Ср би ји.
Да ли нам тре ба то ли ко ис тра жи ва ча?Ко ли ко знам, пре ма ме ри ли ма ко ја при ме њу је Европ ска уни ја, ми би тре ба ло и да има мо не где око 20.000–21.000 ис тра жи ва ча. Ми их не ма мо мно го, али, ва жни је је ко ли ко има мо пра вих науч ни ка. Ни кад у Ср би ји, по мо јој гру бој оце ни, ни је би ло ви ше од 4.000.
Учи ни ло ми се да је 12.000 при лич но ро бустан број...
Би ло је зва нич но и 16.000, па ни шта.
Фе сти вал на у ке по сто ји већ сед му го ди ну. Да ли ви на по пу ла ри за ци ју на у ке гле да те као на клов нов ски по сао, или по пу ла ри за ци ја на у ке има ду бљу при чу?
По пу ла ри за ци ја на у ке је пут за ства ра ње си гурног на уч ног под млат ка, јер, у ла ич кој по пу лаци ји има те оне ко ји ми сле да на у ка мо же све и оне дру ги ко ји се бо је то га да ће на у ка мо ћи све да ура ди, та ко да има те оне ко ји су еуфо рич ни са на у ком и оне ко ји су скеп тич ни. На у ка веро ват но мо же све, са мо ни ка да не ће ус пе ти у то ме до кра ја, а с дру ге стра не са мо исти на о на у ци, на уч ним до стиг ну ћи ма, на уч ним пробле ми ма, да је љу ди ма сна гу да је ко ри сте. Попу ла ри за ци ја на у ке је је дан од пу те ва да се то по стиг не. Има и дру гих пу те ва, као што је јавно исту па ње љу ди из на у ке. Они не тре ба да бу ду не где ми стич но за тво ре ни, за ми шље ни, што је мо жда јед на од на ших спе ци фич но сти. Кад гле да те на ше ста ре ко ме ди о гра фе у Ср би ји, ако је не ко чу дан, он да је он на уч ник, ако ћути, ни шта не го во ри, он раз ми шља. Онај ко ји раз ми шља увек ће има ти шта да ка же, та ко да га дру ги раз у ме ју.
Ви сте ор га ни зо ва ли скуп у СА НУ о ге не тички мо ди фи ко ва ним ор га ни зми ма, где је вели ки број ко ле га ар гу мен то ва но го во рио на ту те му. Да ли на у ка мо же оп штој по пу ла цији да од го во ри на та ко ве ли ке про бле ме, шта ће мо је сти и ка ко ће мо се ле чи ти?
Ап со лут но мо же. По ка за ло се да ми зна мо шта се ту де ша ва, и шта нам тре ба, и шта нам не треба, и уме мо да то обра зло жи мо. Срп ска на у ка у тој обла сти са свим ар гу мен то ва но мо же да помог не они ма ко ји су по зва ни да до не су од лу ку, то јест они ма ко је су би ра чи би ра ли да о то ме од лу чу ју, а љу ди из на у ке ће да ка жу шта је за Срби ју до бро, шта за Ср би ју ни је по треб но и шта евен ту ал но мо же да бу де штет но.
Да ли Ср би ја има на уч ну ин фра струк ту ру за пра ће ње узо ра ка на гра ни ца ма, да ли са држе ГМ ком по нен те или не?
Ср би ја има ин фра струк ту ру , да ли је она довољ на да све ис пра ти не знам. По сто је два пробле ма. Је дан је про блем функ ци о ни са ња свих слу жби. Ни је по треб но са мо да оде узо рак у рефе рент ну ла бо ра то ри ју не го да сте си гур ни да ни је дан дру ги узо рак, од но сно не ка дру га пошиљ ка ни је про шла. И дру го, ко је спре ман то да пла ти. На том ску пу из нео сам пред лог ко ји, ми слим, не ма шан се да за жи ви: да не мо ра мо са мо ми да да је мо сво је па ре за кон тро лу, не го да на пра ви мо та кве за кон ске ре гу ла ти ве да нате ра мо ком па ни је да са ме кон тро ли шу.
Да ли ће ГМ хра на или ле ко ви ући у не ку врсту про це ду ре те сти ра ња кроз ба те ри је тесто ва, да ли је то пра ви пут?
По ме ни је пот пу но и ло гич но да то бу де те стира но. Ми не кон зу ми ра мо но ву тех но ло ги ју, ми кон зу ми ра мо но ви про из вод. Ако не ко ка же да он са др жи ком по нен те ко је ина че по сто је у живим ор га ни зми ма, тај је пот пу но у пра ву. Комплек сност ге но ма се огле да у то ме да је ста би лан и да мо же да бу де на ру шен и да по стиг не не ку дру гу ста бил ност. Е, та дру га ста бил ност је ово што би тре ба ло ис те сти ра ти. ¶
Ни у Америци нема довољно новца за науку
Српска наука зна шта је добро: Марко Анђелковић
По ми сао да смо ис ку си ли све ви до ве де струк ци је (по србље но: ра за ра ња) опо вр гао је г. Ме де ни ца, ко ји нам нуди де струк тив ну кри ти ку
бе лим ли сти ћи ма као аук циј ски рари тет. Сво ју на кло ност пре ма по ступку гђе Пе шић он пот кре пљу је на води ма ува же ног Гил ма на: „Кри ти чар, ве ли д(от)ич ни учи тељ, не ма ни ка кву оба ве зу пре ма ства ра о ци ма и уметнич ким уста но ва ма, већ са мо пре ма умет нич кој исти ни она ко ка ко је он до жи вља ва и ту ма чи: го во ре ћи истину, он по тен ци јал но ства ра усло ве у ко ји ма ће умет ност да се раз ви ја и уна пре ђу је.” Дру гим ре чи ма, кри тичар је бес по штед ни кр сташ, ба шти ник веч не и за точ ник лич не (увек ап солут не!) исти не о ни шчи ма ко је на тиче на свој пра вед нич ки мач. При томе го спо дин И. М. опо ми ње: „Глав на опа сност ко је кри ти чар тре ба да се чу
ва је сте да, за рад на вод ног ’ви шег инте ре са’ (спа са умет но сти, ре ци мо), не поч не да ла же, игра игру суд бо но сног из бо ра ’ми или они’.”
Тек сто пи сац се, на жа лост, не придр жа ва вла сти тих упо зо ре ња, као да га над на слов ко лум не – Ме ђу чин – осло ба ђа оба ве зе да за ла зи у узроке и по сле ди це при ме ра де струк ци је ко јим се, по вла сти том из бо ру, ба ви: ла сно је об ја сни ти де струк тив ну крити ку, али не и ка ко и за што об ра чун са јед ном јав ном лич но шћу (Б. Т.) може ча ском да пре ра сте у по др шку скупи ни ко ју је „про ка же ни” го ди на ма во дио. Ако у ола ком од ри ца њу творца од умо тво ри не не ма ла га ња, ни је ли на де лу ула га ње у не ку но ву (личну!) уло гу?
На во ђе њем Шо о ве тврд ње да „крити ча ре ва ло јал ност је сте вид ко рупци је” го спо дин И. М. до во ди у пи та ње соп стве ни па не ги рик по све ћен гђи В.
П. По ку шај да лич на не тр пе љи вост по ста не те о рет ски уте ме ље на као дале ко се жно ва же ћи по ли тич ки чин на го ни га да по сле по хва ле прин ципи јел но сти гђе В. П, ње но „опре де љива ње за не ка име на и пар ти је” прав да „им пул сив ним тем пе ра мен том”. Повла сти цу да се бу де не до сле дан он, очи глед но, до де љу је са мо но си о цима ап со лут не исти не (ко ме дру гом, ако не се би и гђи В. П!). Ти ме оснажу је се стрин ску бли скост не принци пи јел но сти и пре те ра не ам би ције. Шта ви ше, хва та се у зам ку де о бе на ми (де струк тив но на пред ни) и они (кон струк тив но на зад ни), ко ју је сам про гла сио опа сном.
Ис каз „Кон цепт ’бе лих гла сач ких ли сти ћа’ (...) на пра вио је ре во лу цију у по и ма њу кри тич ког ми шље ња у на шој сре ди ни” под се ћа да за чет ници ре во лу ци ја обич но не зна ју ка ко да их окон ча ју. По сту пак „Ли сти ћи
неТа ди ћи”, ко ји се пре ко но ћи проме ће у „Нели сти ће за о би ћи” сво ди се на са свим јед но ста ван обра зац: пошто му на не се по вре ду, ви дар по вређе ном ну ди ис це ље ње и за тва ра њем кру га спа са ва се бе од бес по сли чар ске ча мо ти ње. Уме сто ре во лу ци о нар ног, тај „под виг” за слу жу је не ки на зив који би од ра зио сву ње го ву нео збиљ ност (као „Ми ни рам, па до ми ни рам”, или „Раз ва ли, па по хва ли”).
Кад они ко ји су се го ди на ма ср чано опи ра ли озве ра ва њу на ро да посу ста ну и по ста ну не хо тич ни ви новни ци ње го вог слу ђи ва ња, не чу ди да их у за шти ту узме не ко ко по ли тич ке чи но ве без за зо ра ту ма чи ала том деструк тив не по зо ри шне кри ти ке. Нама пре о ста је са мо да се, вер ни узо ру гра ди тељ ства, и да ље узда мо у гра ђанску тре зве ност.
*Ар хи тек та и пре во ди лац из Бе о гра да
О де струк ци ји, с не жно шћуПо во дом ко лум не Ива на Ме де ни це „Ве сна Пе шић или нео п ход ност де струк тив не кри ти ке”, су бо та, 15. фе бру ар 2014.
РЕАГОВАЊЕ
Жи во јин Ка раПе шић*
top related